Sistemi i komponente za

privredna vozila

2. izdanje

Promene ove publikacije rezervisane su bez prethodnog upozorenja.

Nove verzije ćete da pronađete posredstvom uputa INFORM na
webovskoj stranici
www.wabco-auto.com

 Copyright WABCO 2005

Vehicle Control Systems

An American Standard Company

Zadržava se pravo na izmene

Verzija 002/09.01(hr)
8151000033 815 100 003 3
 Sadržaj

Način rada kočnog sistema sa sabijenim vazduhom ...................... 4

1. Vučna vozila - motorna vozila

Kočni sistem – šeme............................................................................. 6
Kočni agregati motornog vozila 7

2. Priključna vozila - prikolice

Kočni sistem – šeme .......................................................................... 64
Kočni agregati za priljučna vozila........................................................ 66

3. Antiblokirajući sistem (ABS) ........................................................... 83

4. Trajni kočni sistemi za motorna vozila .......................................... 95

5. EBS - elektronski regulisan sistem za kočenje ........................... 101

6. Vazdušno ogibljenje, ECAS .......................................................... 111

7. Pojačivač spojnice.......................................................................... 123

8. Sistem za kočenje sa sabijenim vazduhom

za poljoprivredna vozila ................................................................ 127

9. ETS i MTS (sistemi za upravljanje vratima) ................................. 137

10. Montaža cevnih vodova i priključaka............................................ 151

Popis uređaja .................................................................................. 163

1 3

1. Obezbeđenje sabijenog
vazduha
Sabijeni vazduh iz kompresora (1) dolazi
do isušivača vazduha (3) preko
regulatora pritiska (2) koji automatski
reguliše pritisak u sistemu u području od
npr. 7,2 do 8,1bar. Tu se sabijenom
vazduhu oduzima vodena para sadržana
u vazduhu i odvodi preko izduva
isušivača u atmosferu. Osušeni vazduh
dospeva potom do četvorokružnog
zaštitnog ventila. Četvorokružni zaštitni
ventil (4) obezbeđuje ispravne krugove
od pada pritiska kod otkaza jednog ili
više krugova. Unutar kruga radne
kočnice I i II dospeva napojni vazduh iz
rezervoara vazduha (6 i 7) do kočnog
ventila motornog vozila (15). U krugu III
struji vazduh iz rezervoara (5) preko 2/2
ventila integrisanog u upravljački ventil
prikolice (17) ka automatskoj spojničkoj
glavi (11) kao i preko nepovratnog ventila
(13), ručnog kočnog ventila (16) i rele
ventila (20) u opružno akumulacioni deo
tristop cilindra (19).
4
Način rada kočnog sistema sa sabijenim
vazduhom
2. Način rada:
2.1 Kočni sistem radne kočnice
Aktiviranjem kočnog ventila motornog
vozila (15) vazduh struji preko ABS-
magnetnog regulacionog ventila (39) u
membranski cilindar (14) prednje
osovine kao i ka ARSK (18). On
preusmerava i napojni vazduh dospeva
preko ABS-magnetnog regulacionog
ventila (40) u deo radne kočnice
(membranski cilindar) tristop cilindra
(19). Pritisak u kočnim cilindrima, koji
proizvode neophodnu silu za kočnicu
točka, zavisi od nožne sile, koja deluje na
kočni ventil motornog vozila kao i od
opterećenja vozila. Tim kočnim pritiskom
se upravlja iz automatskog regulatora
sile kočenja (18), koji je sa zadnjom
osovinom vezan zglobnom vezom.
Stalnom promenom rastojanja između
okvira vozila i osovine, zbog opterećenja
i rasterećenja vozila, vrši se kontinualna
regulacija sile kočenja. Istovremeno se
utiče iz automatskog regulatora sile
kočenja preko komandnog voda ventila
puno/prazno integrisanog u kočni ventil
motornog vozila. Time je i kočni pritisak
prednje osovine prilagođen stanju
opterećenja vozila (pretežno kod teretnih
vozila). Komandni ventil prikolice
upravljan od oba kruga radne kočnice
(17) puni preko spojničke glave (12) i
spojnog creva ”kočnica” komandni
priključak prikoličnog kočnog ventila (27).
Time se oslobađa prolaz vazduha iz
rezervoara (28) preko prikoličnog kočnog
ventila i prikoličnog ispusnog ventila (32),
regulacionog ventila (33) ka
automatskom regulatoru sile kočenja kao
i ka ABS rele ventilu (37). Rele ventil (37)
se upravlja od ARSK-regulatora (34), a
vazduh struji ka membranskom cilindru
(29) na prednjoj osovini. Preko ARSK-
regulatora (35) upravljaju se ABS rele
ventili (38) i oslobađaju put vazduha ka
membranskim cilindrima (31).
Regulisanom pritisku motornog vozila,
odgovarajući kočni pritisak prikolice se
prilagođava preko ARSK (34 i 35)
opterećenju prikolice. Da bi se izbeglo
prikočivanje prednje osovine u području
delimičnog kočenja (33) smanjuje se
kočni pritisak iz regulacionog ventila.
ABS-rele ventil (na prikolici) i ABS-
magnetni ventil (na motornom vozilu)
služe za upravljanje kočnih cilindara
(stvaranje pritiska, držanje pritiska ili
izduv). Ukoliko ABS-elektronika (36 ili
41) aktivira ventile, to upravljanje se vrši
nezavisno od upravljanog pritiska iz
 Način rada kočnog sistema sa sabijenim
vazduhom
kočnog ventila motornog vozila odnosno
prikoličnog kočnog ventila. U neaktivnom
stanju (magneti bez napona) ventili imaju
funkciju rele ventila i služe za brzo
punjenje i pražnjenje kočnih cilindara.
2.2 Kočni sistem parkirne
kočnice
Pri aktiviranju ručnog kočnog ventila (16)
do zaustavnog zuba, opružni akumulatori
tristop cilindra (19) se potpuno isprazne.
Neophodnu silu za kočnicu u točku
stvaraju sada jako prenapregnute opruge
tristop cilindra. Istovremeno se isprazni
vod od ručnog kočnog ventila (16) do
komandnog ventila prikolice (17).
Kočenje prikolice se pobuđuje punjenjem
spojnog creva ”kočnica”. Pošto se u
smernici Veća ”Evropske zajednice”
(PREG) zahteva, da vučni voz mora da
drži samo motorno vozilo, može se kočni
sistem prikolice aktiviranjem poluge
ručne kočnice do ”kontrolnog položaja”
ponovo isprazniti. Time može da se
proveri da li kočni sistem ručne kočnice
motornog vozila ispunjava PREG uslove.
2.3 Kočni sistem pomoćne
kočnice
Finim stepenovanjem ručnog kočnog
ventila (16) može se vučni voz kočiti pri
otkazu I i II kruga radne kočnice sa
opružno akumulacionim delovima tristop
cilindra (19). Stvaranje sile kočenja za
kočnice u točkovima vrši se, kao što je
već opisano kod kočnog sistema
parkirne kočnice, preko sile
prenapregnutih opruga tristop cilindara
(19), samo što tu nisu opružno
akumulacioni delovi potpuno ispražnjeni,
već samo u skladu sa potrebnim efektom
kočenja.
3. Automatsko kočenje
prikolice
Otkazom spojnog voda ”napajanje”,
pritisak udarno opada, a prikolični kočni
ventil (27) počinje max. kočenje prikolice.
Pri otkazu spojnog ventila voda ”kočnica”
prigušuje 2/2 ventil integrisan u
komandnom ventilu prikolice, prolaz ka
spojničkoj glavi (11) napojnog voda pri
aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, utoliko, pošto otkaz kočnog
voda prouzrokuje brz pad pritiska u
napojnom vodu, da bi unutar zakonski
propisanog vremena od max. 2 sec
prikolični kočni ventil (27) izvršio
automatsko kočenje prikolice.
Nepovratni ventil (13) osigurava kočni
sistem od nesmotrenog aktiviranja
parkirne kočnice pri padu pritiska unutar
napojnog voda ka prikolici.
4. ABS - komponente
Motorno vozilo je uobičajeno opremljeno
kontrolnim lampama (kod ASR-a sa još
jednom) za prepoznavanje funkcija i
stalnu kontrolu sistema, kao i relejima,
infomodulom i ABS – utikačkom kutijom
(24).
Posle uključenja prekidača vožnje, svetli
žuta kontrolna lampa ako na priključnom
vozilu nije ugrađen ABS ili je veza
prekinuta. Crvena kontrolna lampa se
gasi ako se vozilo kreće brže od 7 km/h,
a elektronika ne prepoznaje nikakvu
grešku.
5
 Dvokružni- dvovodi pneumatski sistem za
kočenje sa ABS/ASR (4S/4M)

4,5
36
21
2 38
3 7
12

8 20 22
1

10
14

13
37 11
9 16
17

33

6
23

28

18
24
27
29,30 19 15
31,32
25

34 35 26

Legenda:

Poz.
14 ASR – regulacioni cilindar 28 kabl magnetnog ventila
1 kompresor
15 3/2 magnetni ventil 29 čaura senzora
2 isušivač vazduha sa
16 tristop cilindar 30 držač senzora
regulatorom pritiska
17 brzoispusni ventil 31 senzor sa kablom
3 4-ro kružni zaštitni ventil 32 polarni točak
18 ASRK – ventil (ALB –
4 rezervoar za vazduh 33 ABS – magnetni regulacioni
regulatror)
5 stezna traka 19 opružno telo ventil
6 kontrolni priključak 20 komandni ventil prikolice 34 elektronika
7 drenažni ventil 21 spojnička glava, napajanje 35 info modul
8 nepovratni ventil 22 spojnička glava kočnice 36 prekidač pritiska
9 kočni ventil motornog vozila 23 dvosmerni ventil 37 proporcionalni ventil
sa integrisanim regulatorom 24 ABS - kontrolne lampe 38 3/2 ventil
prednje osovine 25 info lampa
10 ručni kočni ventil sa 26 ABS – utikačka kutija za
upravljanjem prikolice prikolicu
11 rele ventil 27 produžni kabl za senzor
12 klipni cilindar
13 membranski cilindar

6
 1.

Kočni agregati motornog vozila

7
1. Usisni prečistači

Mokri prečistač vazduha

432 600…0 do 432 607…0

Prečistač vazduha sa
uljnim kupatilom
432 693…0 do 432 699…0

Mokri prečistač vazduha Prečistač vazduha sa uljnim

Namena:
Sprečavanje prodiranja nečistoće,
sadržane u vazduhu, u kompresore
(kroz usisni prečistač) odnosno u
izduvnim otvorima pneumatskih uređaja
kroz (izduvni prečistač); osim toga
prigušenje buke pri usisavanju i izduvu.
Način rada:
Mokri prečistač vazduha (za normalne
uslove rada). Vazduh se usisava kroz
otvor na kapi, struji kroz masu
prečistača i dolazi do usisnog nastavka
kompresora.
kupatilom (inercijalni)
Način rada:
Uljni prečistač vazduha (za naročito
prašnjav vazduh).
Vazduh se usisava kroz sito ispod kape
i kroz centralnu cev i dovodi na površinu
ulja na kojoj se talože čestice prašine iz
vazduha. Sa površine ulja vazduh
skreće na gore i struji kroz uložak
prečistača, koji zadržava još eventualno
prisutnu nečistoću kao i zahvaćeno ulje i
potom dospeva na usisni nastavak
kompresora.

8
 Kompresori
1.
1-no cilindrični kompresor
411 1.. …0 i
911 … …0

2-vo cilindrični kompresor

411 5.. …0 i
911 5.. …0

Namena: inercijalni prečistač vazduha sa uljnim

Proizvodnja sabijenog vazduha u kupatilom preko priključka 0 i usisnog
vozilima i stacionarnim postrojenjima. ventila, koji se pri podizanju klipa sabija i
preko ventila pritiska i priključka 2
potiskuje u rezervoar.
Način rada:
Kolenasto vratilo koje pokreće motor Podmazivanje se vrši u zavisnosti od
vozila preko kaišnika prenosi svoje tipa: zapljuskivanjem ili pod pritiskom.
kretanje pomoću klipnjače na klip. Pri
spuštanju klipa usisava se atmosferski
vazduh ili kroz prečistač vazduha za
motor ili kroz sopstveni mokri ili

9
1. Prečistač sabijenog vazduha

Prečistač sabijenog
vazduha
432 511…0

Namena: opadne, zatvara se usis (e), a otvara se

Prečišćavanje sabijenog vazduha iz izlaz (b). Kondenzovanu vodu oduvava
kompresora kao i kondenzata od u atmosferu pritisak vazduha iz prostora
vodene pare sadržane u vazduhu. C. Kad dođe do izjednačenja pritisaka u
prostorima B i C, izlaz (b) se zatvara.
Način rada:
Osovinicom (c) može da se proveri
Vazduh koji ulazi kroz priključak 1
funkcija automatskog ventila za
dospeva preko kružnog prostora A u
ispuštanje kondenzata.
prostor B. Strujanjem kroz prostor A
vazduh se hladi pa se jedan deo vodene
pare, sadržane u vazduhu, kondenzuje.
Vazduh posle toga struji kroz prečistač
(a) ka priključku 2.

Istovremeno pritisak otvara u prostoru B

usis (e) tela ventila (d), a kondenzovana
voda prolazi preko prečistača (f) u
prostor C. Ako pritisak u prostru B

10

Isušivač vazduha
432 410…0 i
432 420…0
Namena:
Sušenje sabijenog vazduha iz
kompresora izvlačenjem vodene pare
sadržane u vazduhu. To se vrši hladno
regenerišućim apsorpcionim sušenjem,
pri čemu se sabijeni vazduh iz
kompresora prevodi kroz granulat
(apsorpciono sredstvo), koje je u stanju
da prihvati vodenu paru sadržanu u
vazduhu.
Način rada:
Varijanta 1
(upravljanje preko separatnog
regulatora pritiska 432 420…0)
U fazi potiskivanja sabijeni vazduh iz
kompresora struji preko priključka 1 u
prostor A. Tu se skuplja, zbog pada
temperature, kondenzovana voda koja
dospeva preko kanala C ka izlazu (e).
Preko finog prečistača (g) integrisanog u
kartušu i kružnog prostora (h), vazduh
struji ka gornjoj strani kartuše sa
granulatom (b). Pri prostrujavanju kroz
granulat (a) oduzima se vlaga iz
vazduha, koju prima površina granulata
Isušivači vazduha
432 420
(a). Osušen vazduh prolazi preko
nepovratnog ventila (c), priključak 21,
kroz kočne uređaje ka rezervoarima.
Istovremeno struji osušeni vazduh,
takođe preko prigušenog otvora 22 ka
rezervoaru za regeneraciju.
Dostizanjem pritiska iskljušenja u
sistemu, puni se prostor B preko
prikljuška 4 od regulatora pritiska. Klip
(d) kreće se naniže i otvara izlaz (e).
Vazduh iz prostora A odlazi preko kanala
C i izlaza (e) u atmosferu.
Iz posude za regeneraciju sada struji
vazduh kroz prigušeni otvor ka donjoj
strani kartuše sa granulatom (b). Pri
ekspanziji i prostrujavanju kartuše sa
granulatom (b) odozdo na gore,
prikupljenu vlagu na površini granulata
(a) apsorbuje vazduh i preko kanala C,
otvorenog izlaza (e) odvodi na izduv 3 u
atmosferu.
Dostizanjem pritiska uključenja na
regulatoru pritiska, prostor B se ponovo
prazni. Izlaz (e) se zatvara i proces
sušenja počinje kao što je prethodno
opisano.
Ugradnjom grejača (f) za područje klipa
(d) izbegava se funkcionalna smetnja
1.
432 410
zbog stvaranja leda u ekstremnim
uslovima.
Varijanta 2
(upravljanje preko integrisanog
regulatora pritiska 432 410…0)
Sušenje vazduha se odigrava kao što je
opisano u varijanti 1. Pritisak isključenja
dolazi kod te izvedbe preko otvora (I) u
prostor D i deluje na membranu(m).
Posle savladavanja sile opruge otvara se
ulaz (n), a klip pod pritiskom otvara izlaz
(e).
Opadne li napojni pritisak u sistemu
ispod pritiska uključenja, zbog potrošnje
vazduha, zatvara se ulaz (n), a pritisak iz
prostora B se smanjuje preko izduva
regulatora pritiska. Izlaz (e) se zatvara i
proces sušenja počinje iznova.
11
1.
Isušivač vazduha sa
ventilom za ograničeno
povratno strujanje
432 413…0 i 432 415…0
Jednokomorni isušivači vazduha tog tipa
nude preko integrisanog ventila sa
ograničenim povratnim strujanjem
mogućnost da uzmu neophodnu količinu
vazduha za regeneraciju iz glavnog
rezervoara, ukoliko primenjeni višekružni
zaštitni ventil dopušta povratno strujanje.
Zbog toga otpada separatna posuda za
regeneraciju.
Način rada:
Varijanta 1 (upravljanje preko
separatnog regulatora pritiska
432 413…0)
U fazi potiskivanja iz kompresora struji
potiskivan sabijen vazduh preko
priključka 1, otvara se nepovratni ventil
(i) i dospeva u prostor A. Tu se skuplja
kondenzat, zbog smanjenja
temperature, koji dospeva preko kanala
C ka izlazu (e).
Istovremeno osušen vazduh struji i u
prostor E i pritiska membranu (o). Ona se
izgiba na desno i daje vezu između
prostora E i G preko prigušenog otvora
(s). Kroz prečistač (I) dospeva napojni
vazduh i u prostor H i opterećuje ventil
12
Isušivači vazduha
432 413 432 415
(q). Posle savladavanja sile pritisne uključenja na regulatoru pritiska prostor
opruge vijkom ( r), ventil (q) se podiže. B se ponovo prazni. Izlaz (e) se zatvara i
Napojni vazduh dospeva sada u prostor počinje proces sušenja kao što je već
F i deluje na membranu (o) sa druge opisano. Izlaz 31 je dodatno opremljen
strane jednim odgovarajuće smanjenim jednim sigurnosnim ventilom za potisnu
pritskom za zadržavanje ventila (q). stranu.
Postizanjem pritiska isključenja u
sistemu, preko priključka 4, iz regulatora Varijanta 2 (upravljanje preko
pritiska, puni se prostor B. Klip (d) se integrisanog regulatora pritiska
kreće naniže i otvara izlaz (e).
432 415…0)
Nepovratni ventil (i) zatvara prolaz ka
priključku 1, a vazduh iz prostora A Pritisak isključenja dospeva kod te
dospeva preko kanala C i izlaza (e) u izvedbe preko spojnog otvora u prostor J
atmosferu. i deluje na membranu (m). Po
savladavanju sile opruge otvara se ulaz
(n), pa sada klip (d) pod pritiskom otvara
Zbog pada pritiska u prostoru G se
izlaz (e).
zatvara nepovratni ventil ( c). Vazduh za
Vazduh potiskivan iz kompresora sada
regeneraciju uzima se iz posuda za
struji preko prostora A, kanala C i izduva
napajanje pa međuuključeni višekružni
zaštitni ventil omogućava povratno
3 u atmosferu. Klip (d) istovremeno
preuzima i funkciju ventila nadpritiska.
strujanje. Na priključku 21 nastali napojni
Kod nadpritiska klip (d) automatski
vazduh struji preko prostora E,
otvara izlaz (e).
prigušenog otvora (s), pri čemu se
Ako pritisak rezervnog vazduha u
ekspandira u prostor G, a time ka donjoj
sistemu opadne zbog potrošnje vazduha
strani kartuše sa granulatom (b).
ispod pritiska uključenja, zatvara ulaz
Prilikom prostrujavanja kartuše sa
(n), a pritisak iz prostora B nestaje preko
granulatom (b) odozdo na gore, vazduh
izduva regulatorta pritiska. Izlaz (e)
upija vlagu sa površine granulata (a) i
zatvara, a proces sušenja počinje iz
odvodi je preko kanala C, otvorenog
početka.
izlaza (e), na izduv 3 u atmosferu.
Povratno strujanje je završeno ako se
pritisak levo od membrane (q) toliko
smanjio, da ona dolazi u poziciju
zatvaranja. Posle postizanja pritiska

432 431
Dvokomorni isušivač
vazduha 432 431…0 i
432 432…0
Način rada:
a) upravljanje bez integrisanog
regulatora pritiska
Potiskivan sabijeni vazduh iz
kompresora struji preko priključka 1 u
otvor E. Usled smanjenja temperature u
otvoru E može da se skuplja
kondenzovana voda, koja kroz otvor L
dospeva ka ventilu praznog hoda (m).
Od otvora E vazduh struji kroz otvoreni
ventil (k) u prostor B i dalje kroz fini
prečistač (e), integrisan u kartušu, kao i u
kružni prostor na donjoj strani kartuše sa
granulatom ( c).
Kroz perforirani lim (a) struji prethodno
prečišćen sabijeni vazduh odozgo na
dole kroz granulat (b) ušiven u filtersku
vrećicu kartuše ( c) i dospeva kroz
perforirani lim (d) i nepovratni ventil (f) u
otvor G.
Kod prostrujavanja granulata (b), vlaga
sadržana u vazduhu zadržava se u finim
kanalima jako poroznog granulata. Od
otvora G sabijeni vazduh struji po
otvaranju nepovratnog ventila (g) preko
Isušivači vazduha
priključka 2 ka rezervoarima. Kroz
prigušeni otvor ventila (f i p) napravljen
za potisni učinak kompresora dospeva
jedan deo osušenog sabijenog vazduha
iz otvora G na donju stranu kartuše (s) i
prolazi kroz granulat ( r) odozdo na gore
(povratno ispiranje). Isušeni vazduh
upija pri tome zadržanu vlagu u finim
kanalima jako poroznog granulata (r) i
struji preko kružnog prostora K, prostora
H, kroz otvorenu zadnju stranu ventila (o)
ka izduvu 3.
Dodatnim prelivnim ventilom (h) je
garantovano, da za početak punjenja
sistema upravljački ventili (k i o) ne
prebacuju. Tek pri napojnom pritisku > 5
bar na priključku 2 otvara se ventil (h) i
sabijeni vazduh dospeva u prostor C.
Ako se sada dopusti dovod struje na
kalem magneta (j) kroz integrisani
vremenski član u magnetnom ventilu,
kotva (i) će privući. Sabijeni vazduh iz
prostora C struji sada u prostor D kao i
preko otvora F u prostor M i pokreće
upravljačke ventile nasuprot sili opruge u
levi krajnji položaj.
Prolaz iz otvora E prema prostoru B je
zatvoren. Sabijeni vazduh nastao u
prostoru B prolazi sada na otvorenoj
leđnoj strani upravljačkog ventila (k)
1.
preko otvora N ka priključku 3 u
atmosferu. Nepovratni ventil (g) se
zatvara i pritisak u sistemu ostaje
obezbeđen. Zbog pada pritiska u
prostoru B zatvara se i nepovratni ventil
(f).
Sabijeni vazduh potiskivan iz
kompresora struji od otvora E kroz
prostor H, kružni prostor K i kroz granulat
( r) u kartuši (s). Proces isušivanja
sabijenog vazduha odvija se kako je već
opisano. Osušeni vazduh dospeva posle
otvaranja ventila (p) i nepovratnog
ventila (g) preko priključku 2 ka
rezervoarima. Kroz prigušeni otvor
ventila (f) dospeva isušeni vazduh na
donju stranu granulata (b), tako da se tu
odigrava povrartno ispiranje.
Posle oko 1 min, vremenski član prekida
dovod struje na kalem magneta. Kotva (i)
zatvara prolaz od prostora C i otvara
izduv preko koga se smanjuje pritisak u
prostoru D i u prostoru M. Preko sile
opruge i pritiska u otvoru G, vraćaju se
upravljački ventili ponovo u desni krajnji
položaj. Upravljački ventil (o) zatvara
prolaz ka prostoru H, a upravljački ventil
(k) otvara prolaz ka prostoru B.
13
1.
432 432
Sabijen vazduh iz kompresora dovodi se
ponovo u granulat (b) i proces isušivanja
se dešava kako je već opisano, pri čemu
je za zamenu kartuše potreban 1 min.
Ako regulator pritiska uključuje posle
postizanja pritiska isključenja na prazan
hod, onda se upravlja pritisak na
priključku 4, klip (m) se opterećuje i kreće
na dole, tako da se ventil praznog hoda
otvara. Sakupljena kondenzovana voda i
prljavština izlaze zajedno sa vazduhom
potisnutim u fazi praznog hoda preko
izduva 3 u atmosferu.
Ugradnjom grejača (I) koji se uključuje
na oko 60C i isključuje na oko 300C,
može da se spreči funkcionalna smetnja
zbog stvaranja leda u ekstremnim
uslovima u području klipa (m).
b) upravljanje preko
integrisanog regulatora
pritiska
Isušivanje vazduha vrši se kao što je već
opisano pod a).
Pri punjenju pneumatskog sistema,
pritisak nastao na priključku 2, nastaje i u
prostoru F i opterećuje donju stranu
membrane (t). Čim je tako nastala sila
veća od sile pritisne opruge (n)
podešene vijkom (y), izvija se membrana
14
Isušivači vazduha
(t) i povlači pri tome i klip (q). Otuda se Odluka da li će se koristiti jedno- ili
otvara ulaz (u) i sada se opterećen klip dvokomorni isušivač vazduha odmerava
(m) kreće na dole, tako da otvara ventil se prema potisnoj zapremini i trajanju
praznog hoda. Sakupljena uključenja kompresora.
kondenzovana voda i prljavština cure
zajedno sa potisnutim vazduhom u fazi Jednokomorni isušivač vazduha:
praznog hoda, preko izduva 3 u Mogu da se koriste do zapremine ~ 500
atmosferu. l/min i trajanju uključenja kompresora do
~50%. Odstupanja iznad tih
Kompresor radi u praznom hodu toliko, orjentacionih vrednosti treba proveriti u
dok pritisak u sistemu ne opadne ispod eksploataciji vozila.
pritiska uključivanja regulatora pritiska.
Pri tome se smanjuje pritisak u prostoru Dvokomorni isušivač vazduha:
P ispod membrane (t). Pritisna opruga Pokrivaju područje >500 l/min i >50%
(n) vraća klip (q) kao i membranu (t) u do 100% trajanja uključenja. Zapremine
polazni položaj. Ulaz (u) se zatvara, a preko 1000 l/min trebalo bi proveriti u
pritisak iz prostora O se smanjuje preko eksploataciji.
izduva regulatora pritiska. Ventil praznog
hoda sa klipom (m) se zatvara. Sabijen
vazduh struji ponovo u otvor E i dospeva
preko jedne od posuda za sredstvo za
sušenje (b ili r) kao i priključak 2 osušen
ka rezervoarima.
Sistem se na kraju ponovo puni do
pritiska isključenja regulatora pritiska.
Primena:
Već prema slučaju primene na
raspolaganju stoje jedno- ili dvokomorni
isušivači WABCO.

Regulator pritiska sa
prečistačem i priključkom za
punjenje pneumatika
975 303…0
Namena:
Automatska regulacija radnog pritiska u
okviru pneumatskog kočnog sistema,
kao i čuvanje cevnih vodova i ventila od
prljavštine. Već prema modifikaciji,
upravljanje dodatno uključene
automatske antifrizer pumpe ili
jednokomornog isušivača vazduha.
Način rada:
a.) regulator pritiska
Sabijeni vazduh potiskivan iz
kompresora struji preko priključka 1 i
prečistača (g) u prostor B. Otvaranjem
nepovratnog ventila (e) on dospeva
preko voda iz priključka 21 ka
rezervoarima vazduha kao i u prostor E.
Priključak 22 je predviđen za upravljanje
dodatno priključenom antifrizer pumpom.
U prostoru E nastaje sila, koja deluje na
donju stranu membrane (c). Čim sila
postaje veća nego sila opruge (b)
podešena vijkom (a), izvija se membrana
(c) na gore i pri tome povlači klip (m).
Izlaz (I) se zatvara, a ulaz (d) otvara, tako
da nastali sabijeni vazduh u prostoru E
dospeva u prostor C i pokreće klip (k),
suprotno sili opruge (h), na dole.
Izlaz (i) se otvara i sabijeni vazduh iz
kompresora prolazi preko izduva 3 u
Regulator pritiska
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
B zatvara se nepovratni ventil (e) i
pritisak u sistemu ostaje obezbeđen.
Kompesor radi samo toliko u praznom
hodu, dok je pritisak u sistemu ispod
pritiska uključenja regulatora pritiska. Pri
tome nestaje i pritisak u prostoru E ispod
membrane (c ). Na to se ona zajedno sa
klipom (m) uz pomoć sile opruge (b)
pritiska na dole. Ulaz (d) se zatvara, izlaz
(I) otvara i vazduh iz prostora C izlazi
preko prostora F i spojnog otvora na
izduv 3 u atmosferu. Dodatni vazduh iz
kompresora struji sada ponovo kroz
prečistač (g) u prostor B, otvara
nepovratni ventil (e) i sistem se ponovo
puni do pritiska isključenja regulatora
pritiska.
b.) regulator pritiska sa
komandnim priključkom 4 i
priključkom 23
Ova izvedba regulatora pritiska razlikuje
se od opisanog načina rada u tački a)
samo po vrsti upravljanja pritiska
isključenja. On se ovde ne uzima interno
u regulatoru pritiska, nego iz napojnog
voda posle isušivača vazduha. Veza iz
prostora B ka prostoru E je zatvorena, a
nepovratni ventil (e) otpada. Preko
priključka 4 i prostora A dospeva napojni
vazduh u prostor E i opterećuje
1.
membranu ( c). Dalji tok vrši se analogno
tački a). Veza između prostora C i D je
otvorena, tako da preko priključka 23
može da se koristi upravljački pritisak iz
prostora C takođe i za upravljanje
jednokomornog isušivača vazduha.
c.) priključak za punjenje
pneumatika
Skidanjem zaštitne kape i stavljanjem
preklopne navrtke creva za punjenje
pneumatika, podizač (f) se kreće na levo.
Veza između prostora B i priključka 21 se
prekida. Sabijeni vazduh iz kompresora
struji sada iz prostora B na podizač (f) u
priključku za punjenje pneumatika. Ako
bi pri tome pritsak u sistemu bio veći od
12+2 +2 bar, otvara se
-1 bar, odnosno 20
izlaz (i) preko klipa (k) koji ima funkciju
sigurnosnog ventila, i pritisak prođe
preko izduva 3 u atmosferu.
Pre punjenja pneumatika, pritisak u
rezervoaru sniziti ispod nivoa pritiska
uključenja regulatora pritiska, pošto se
za vreme praznog hoda ne može uzimati
vazduh.
15
1. Sigurnosni ventili

Sigurnosni ventil
434 6.. …0 i
934 6.. …0

434 612 ... 0

434 608 ... 0 934 601 ... 0

Namena: Višak sabijenog vazduha odlazi preko

izduva 3 u atmosferu i to toliko, dok sila
Ograničenje pritiska unutar nekog
opruge ponovo ne prevagne i ventil s
pneumatskog sistema na dopuštenu
pločicom (c) se zatvori.
vršnu vrednost.
Podizanjem klipa (b) može da se
Način rada: kontroliše funkcija sigurnosnog ventila.
Sabijen vazduh dolazi preko priključka 1
ispod pločice ventila (c). Ako je sila
dobijena po formuli pritisak x površina
veća od podešene sile pritisne opruge
(a), potiskuje se ventil s pločicom (c) sa
klipom (b) na gore.

16

Antifrizer
932 002…0
Namena:
Automatsko ubrizgavanje sredstava
protiv zamrzavanja u kočni sistem za
zaštitu od zamrzavanja cevnih vodova i
agregata.
Način rada:
Antifrizer može da se ugradi, u zavisnosti
od tipa, ispred ili iza regulatora pritiska.
Dok se kod antifrizera ugrađenog ispred
regulatora pritiska upravljački impuls pri
uključenju regulatora pritiska sa praznog
hoda na opterećenje uzima preko
inertnog otvora uvek iz potisnog voda, taj
upravljački impuls se kod antifrizera
ugrađenog iza regulatora pritiska uzima
preko jednog separatnog voda.
U oba slučaja se zaštitno sredstvo
ubrizgava u sistem, ako je regulator
pritiska prebacio kompresor na
opterećenje, odnosno potiskivanje
vazduha u sistem.
Antifrizeri 1.
Sl. 1
Sl. 2
1. Bez separatnog upravljačkog 2. Sa separatnim upravljačkim
priključka (Sl. 1) priključkom (Sl. 2)
Sabijeni vazduh iz kompresora prolazi Način rada je isti kao što je opisano pod
kroz pumpu antifrizera od priključka 1 ka 1. Upravljački pritisak se kod te izvedbe
priključku 2 (otvor J). Pri tome nastao uređaja dovodi preko priključka 4 iz
pritisak preko otvora H u prostoru F jednog eksternog uređaja, npr.
pokreće klip E na levo. Dotok zaštitnog regulatora pritiska.
sredstva u prostore C i R se prekida
zatvaranjem otvora K. Tečnost koja se Pogon i održavanje:
nalazi u prostoru R istiskuje se daljim
Pri temperaturama ispod +50C uređaj se
pomeranjem klipa E. Ona dospeva do
mora pustiti u pogon okretanjem poluge
sedićta ventila N u otvor J gde je zahvata
B u položaj I. Nivo sredstva za zaštitu od
vazduh koji struji u kočni sistem.
zamrzavanja kontroliše se dnevno.
Ako je u rezervoaru postignut radni
pritisak, regulator pritiska se prebacuje Kod temperature preko +50C uređaj
na režim praznog hoda. Pritisak u otvoru može da se isključi okretanjem poluge B
J, a time i preko otvora H takođe i u u položaj 0.
prostoru F opada. Pritisna opruga G gura
klip E u njegov polazni položaj. Za vreme toplog godišnjeg doba nije
Ponovnim otvaranjem zaustavnog potrebno sipati tečnost u rezervoar.
otvora K zaštitno sredstvo na kraju Položaj poluge B u tom slučaju nije od
prolazi iz rezervoara u prostor R. značaja.
Ti procesi se ponavljaju pri svakom Posebno održavanje antifrizera nije
uključivanju regulatora pritiska. potrebno.
17
1. Višekružni zaštitni ventili

Trokružni zaštitni ventil

934 701…0

Izvedba I

Izvedba II

Namena: Način rada: ventila (j) (obezbeđen pritisak defektnog

kruga). To ponovno punjenje
Obezbeđivanje pritiska za neoštećene Sabijen vazduh iz regulatora pritiska
omogućava posle kočenja uvek zaostali
kočne krugove pri otkazu jednog od dospeva preko priključka 1 u zaštitni
pritisak, koji preko membrane (b
krugova u višekružnim kočnim ventil, otvara ventile (c i j) posle
odnosno f) deluje kontra silom na pritisnu
sistemima. postizanja podešenog pritiska otvaranja
oprugu (a odnosno g). Tako se može već
(= obezbeđen pritisak), pri čemu su
otvoriti ventil (c odnosno e), iako pritisak
membrana (b i k) podignute nasuprot sili
Varijante: otvaranja ventila (j) još nije bio postignut.
pritisnih opruga (a i l). Potom sabijen
Obezbeđenje pritiska 1. i 3. kruga pri
Izvedba I vazduh struji preko priključaka 21 i 22 u
otkazu 2. kruga dešava se na isti način.
Ventili (c i j) se kod ispravnih kočnih rezervoare 1. i 2. kruga. Osim toga on
krugova drže stalno zatvoreni zbog nakon otvaranja nepovratnih ventila (d i
pritisnih opruga koje deluju u h) dospeva u prostor A, otvara ventil (e) i Kod otkaza pomoćnog kočnog kruga vrši
zatvorenom smeru (na dole) – gledano struji preko priključka 23 u 3. krug. Iz 3. se najpre prelivanje vazduha iz
prema procesu punjenja. kruga snabdeva se vazuhom pomoćni i rezervoara 1. i 2. kruga u 3. krug sve
parkirni kočni sistem motornog vozila dotle dok ventil (e) više ne može da bude
kao i prikolice. otvoren od opadajućeg prelivnog pritiska
Izvedba II
i zatvara se pri podešenom pritisku
Ventili (c i j) se kod ispravnih kočnih
otvaranja. Pritisci u oba glavna kočna
krugova drže otvorenim iznad Ukoliko zbog nezaptivnosti, npr. otkaže
kruga ostaju obezbeđeni do visine
podešenog pritska otvaranja zbog 1. krug, sabijeni vazduh odlazi potom iz
pritiska otvaranja defektnog 3. kruga.
opruga koje deluju u smeru otvaranja (na regulatora pritiska najpre u nezaptivni
dole), tako da pri neznatnom padu krug. Ipak, čim posle kočenja nastupi
pritiska u krugu 1 ili 2 može doći do pad pritiska u 2. i 3. krugu, zatvara se Nepovratni ventili (d i h) obezbeđuju kod
prelivanja iz kruga sa višim pritiskom u ventil (j) zbog pritisne opruge (1) i vrši se otkaza 1. i 2. kruga ispod pritiska
drugi krug, čime se učestalost ponovno punjenje opterećenog otvaranja ventila (c odnosno j) ispravan
uključivanja regulatora pritiska smanjuje. ispravnog kruga do pritiska otvaranja od defektnog kruga.

18
 Višekružni zaštitni ventili
934 702
934 713
Četvorokružni zaštitni ventil
934 702…0
934 713…0 / 934 714…0
Namena:
Obezbeđivanje pritiska za ispravne
kočne krugove kod otkaza jednog ili više
krugova u četvorokružnom kočnom
sistemu.
Način rada:
U zavisnosti od izvedbe, 4 kruga su
povezana paralelno i vrši se
ravnopravno punjenje sva četiri kruga, ili
su 3. i 4. krug pridodati 1. i 2. krugu.
Četvorokružni zaštitni ventil nema, već
prema izvedbi, ili ima max u svim
krugovima bajpas otvore, koji pri otkazu
jednog kruga garantuju punjenje kočnog
sistema od 0 bar.
Sabijeni vazduh iz regulatora pritiska
struji preko priključka 1 u zaštitni ventil i
dospeva kroz bajpas otvore (a, b, c i d)
na nepovratne ventile (h, j, q i r) u 4 kruga
pneumatskog kočnog sistema.
Istovremeno se pod ventilima (g, k, p i s)
1.
stvara pritisak koji ih otvara po postizanju Pri otkazu nekog kruga (npr. 1. kruga) i
pritiska otvaranja (=obezbeđen pritisak). pada pritisak unutar ispravnih krugova
Membrane (f, l, o i t) podižu se nasuprot na 0 bar (pri dužem stajanju vozila),
sili pritisnih opruga (c, m, n i u). Sabijen sabijen vazduh struji pri punjenju preko
vazduh struji preko priključaka 21 i 22 ka bajpas otvora (a, b, c i d) u sva 4 kruga.
rezervoaru vazduha 1. i 2. kruga kočnog U ispravnim krugovima stvara se pod
sistema radne kočnice, kao i preko membranama (f, l i o) pritisak, koji
priključaka 23 i 24 u 3. i 4. krug. Iz 3. snižava pritisak otvaranja ventila (g, k i
kruga napajaju se sabijenim vazduhom p). Pri daljem porastu pritiska na
kočni sistemi pomoćne i parkirne kočnice priključku 1, ovi ventili se otvaraju.
motornog vozila kao i priključnog vozila, Krugovi 2, 3 i 4 se pune do podešenog
a iz 4. kruga ostali pomoćni potrošači. pritiska otvanja defektnog kruga 1 i na
tom se nivou obezbeđuju.
Ako otkaže jedan krug (npr. 1. krug),
onda vazduh struji iz ostala tri kruga do
postizanja dinamičkog pritiska
zatvaranja ventila u defektnom krugu.
Silom pritisnih opruga (c, m, n i u)
zarvaraju se ventili (g, k, p i s). Pri
uzimanju vazduha iz krugova 2, 3 ili 4,
što ima za posledicu pad pritiska, oni se
ponovo pune do podešenog pritiska
otvaranja defektnog kruga.
Obezbeđivanje pritiska ispravnih
krugova pri otkazu nekog drugog kruga
vrši se na isti način.
19
1.
APU - Jedinica za pripremu
vazduha
932 500 … 0
Izvedba:
APU (Air-Processing Unit) je
multifunkcionalan uređaj, odnosno
kombinacija od više uređaja. Jedinica
sadrži isušivač vazduha sa regulatorom
pritiska, u zavisnosti od varijante sa ili
bez grejanja, uključujući sigurnosni ventil
i priključak za punjenje pneumatika. Na
isušivač vazduha priključen je jedan
višekružni zaštitni ventil sa jednim ili dva
ventila za ograničenje pritiska i dva
integrisana nepovratna ventila. Dodatno
je kod nekih verzija montiran dvostruki
senzor pritiska za merenje napojnih
pritisaka.
Namena:
Isušivač vazduha služi za apsorbovanje
vlage i za čišćenje sabijenog vazduha
koji dolazi iz kompresora kao i za
regulaciju pritiska napajanja. Priključen
višekružni zaštitni ventil služi za
redukovanje i obezbeđenje pritiska u
višekružnim kočnim sistemima.
Način rada:
Sabijen vazduh proizveden u kočne krugove i u drugom stepenu
kompresoru struji preko priključka 11
kroz prečistač ka kartuši sa granulatom.
20
APU - Jedinica za pripremu vazduha
Pri proticanju kroz kartušu vazduh se Pri otkazu jednog od krugova, pritisak u
prečišćava i suši (vidi uz to Isušivač drugim krugovima pada najpre do
vazduha 432 410 . . . 0 na strani 11). dinamičkog pritiska zatvaranja
Osušen vazduh struji onda preko (sistemska uslovljenost), pa ponovo
priključka 21 ka priključku za napajanje 1 raste do pritiska otvaranja (9,0 –00, 3 bar
priključenog višekružnog zaštitnog 1. i 2. krug i 7,5 –00, 3 bar 3. i 4. krug )
ventila. Po postizanju pritiska napajanja defektnog kruga (= osiguran pritisak).
integrisani regulator pritiska uključuje Predpostavljeno je pritom dodatno
ventil praznog hoda i kompresor punjenje iz kompresora. Iznad tog
izduvava sada u atmosferu. U fazi pritiska vazduh curi u defektan krug a
praznog hoda granulat se regeneriše u time i u atmosferu.
kontra strujanju preko priključka 22 sa
već osušenim i umirenim vazduhom. Elektronska jedinica senzora pritiska
omogućava kontinualno pokazivanje
pritisaka u radnim kočnim krugovima.
Isušivač vazduha opremljen je
Krugovi 3 i 4 imaju dodatno osigurane
sigurnosnim ventilom, koji otvara u
izlaze (25 i 26) sa po jednim nepovratnim
slučaju nadpritiska. Za izbegavanje
ventilom.
funkcionalnih smetnji zimi na ventilu
praznog hoda, integrisano je dodatno
grejanje. Preko priključka za punjenje Pri punjenju kočnog sistema od 0 bar,
pneumatika ili priključka 12 postoji prvenstveno se pune radni kočni krugovi
(1 i 2) prema
mogućnost punjenja van vozila
EG-Smernici 71/320/EWG.
(radionica). Na priključak 24 priključuju
se rezervoari za vazduh vazdušnog
ogibljenja.
Nastali pritisak na priključku 1
višekružnog zaštitnog ventila redukuje
se u potrebnoj meri u prvom stepenu
ograničenja (10 ± 0,2 bar) za radne
ograničenja (8,5 –00, 4 bar) za kočni
sistem prikolice.
 Rezervoari za vazduh
Rezervoar za vazduh
950 … …0
Namena:
Čuvanje sabijenog vazduha proizvede-
nog u kompresoru.
Izvedba:
Rezervoar se sastoji od cilindričnog
središnjeg dela sa dva zatvorena
izbočena danceta i navojnih
produžetaka za priključivanje cevnih
vodova. Korišćenje visoko otpornih
čelika pri jednakoj debljini materijala, za
sve veličine rezervoara za vazduh
omogućava radne pritiske preko 10 bar
kod rezervora za vazduh zapremine
ispod 60 l.
Tablica tipa je zalepljena i mora da
sadrži prema EN 286 dve sledeće
informacije:
Ispuštanje vode iz rezervoara za vazduh pomoću drenažnog ventila
1.
Broj i datum standarda, ime
proizvođača, fabrički broj, izmene,
datum proizvodnje, broj odobrenja,
zapreminu u litrima, dopušteni radni
pritisak, min i max radnu temperaturu,
CE – znak kod usaglašenosti sa 87/404/
EG. Tablica tipa je pokrivena sa
nalepnicom WABCO – br. za slučaj da
proizvođač vozila još jedanput prelakira
rezervoar za vazduh, nalepnica se skida,
da bi se videla tablica tipa.
Kondenzat iz rezervoara za vazduh
treba redovno ispuštati. Preporučuje se
primena drenažnih ventila, koji se
isporučuju kao ručni i kao automatski.
Redovno proveravajte stezne uzengije i
pričvršćenje za okvir.
21
1. Drenažni ventili
Automatski drenažni ventil
434 300…0
Namena:
Zaštita ventila, cevnih vodova i cilindara
od prodiranja kondenzovane vode
automatskim ispuštanjem vode iz
rezervoara za vazduh.
Način rada:
Pritisak koji je dospeo iz voda između
kompresora i regulatora pritiska u
priključak 4 upravljačkog voda gura
uključni klip (a) u donji krajnji položaj.
Voda koja dolazi iz rezervoara za
vazduh dospeva preko priključka 1
pored udubljenja uključnog klipa (a) u
taložnu komoru A.
Kondenzovana voda koja se nalazi u
upravljačkom vodu potiskuje se isto
tako u taložnik A kroz otvor na zidu
šupljeg uključnog klipa (a).
Drenažni ventil
934 300…0
Namena:
Ispuštanje kondenzovane vode iz
rezervoara za vazduh, kao i po potrebi
pražnjenje pneumatskih vodova rezer-
voara.
Način rada:
Ventil se drži u zatvorenom stanju preko
22
Pri isključenju regulatora pritiska
upravljački vod ostaje bez pritiska, a u
kružnoj komori B se nalazi pritisak iz
rezervoara koji potiskuje klip (a) u
njegov gornji krajnji položaj. Skupljena
voda u taložniku A može da prođe pored
udubljenja (b) u atmosferu.
Prepumpavanje kondenzata koji se
nalazi u taložniku A, kao i delimično
smanjenje pritiska u rezevoaru za
vazduh kroz otvor na zidu uključnog
klipa u upravljački vod – što bi bilo
moguće po zaustavljanju motora vozila
u momentu rada kompresora pod
opterećenjem, sprečava se jednim O-
prstenom koji naleže na otvor i deluje
kao nepovratni ventil.
opruge (a) i pritiska u rezervoaru.
Vučenjem ili pritiskanjem osovinice
ventila (c) u bočnom pravcu se otvara
ventil (b). Sabijeni vazduh i
kondenzovana voda mogu da izađu iz
rezervoara. Po prestanku dejstva na
osovinicu, ventil (b) se zatvara.
 Drenažni ventil i manometri
Automatski drenažni ventil
934 301…0
Namena:
Zaštita pneumatskog kočnog sistema od
prodora kondenzovane vode kroz
automatsko ispuštanje vode iz rezer-
voara u vazduh.
Način rada:
Kod punjenja rezervoara za vazduh,
sabijeni vazduh dospeva preko
prečistača (a) u prostor B i na telo ventila
(c). On se po spoljnom obimu odvaja od
ulaza (b). Sabijen vazduh struji zajedno
sa eventualnim kondenzatom iz
rezervoara za vazduh u prostor A, pri
čemu se kondenzovana voda sakuplja
iznad izlaza (d). Po uspostavljanju
ravnoteže pritiska između oba prostora,
Manometri
453 … …0
453 002
Namena:
Manometri služe za kontrolu pritska u
rezervoarima za vazduh, kao i u kočnim
vodovima.
Način rada:
Kod jednostrukog manometra 453 002
se opružna cev u kućištu ispravlja pod
dejstvom pritiska iz rezervora za vazduh.
Ona tako preko poluge i zupčaste letve
pokreće crnu kazaljku pričvršćenu na
obrtnoj osovini. Pri opadanju pritiska
kazaljka se pod dejstvom torzione
1.
telo ventila (c) zatvara ulaz (b). Ako za
vreme kočenja, npr, opadne pritisak u
rezervoaru za vazduh, smanjuje se i
pritisak u prostoru B, dok se u prostoru A
najpre zadržava pun pritisak. Viši pritisak
u prostoru A deluje odozdo na telo ventila
(c) i podiže ga sa izlaza (d).
Kondenzovana voda istiskuje vazdušni
jastuk koji se nalazi u prostoru A. Ako je
pritisak u prostoru A toliko opao, da
ponovo postoji ravnoteža pritisaka
između prostora A i B, telo ventila (c)
zatvara izlaz (d).
Za kontrolu spremnosti za rad ventila za
ispuštanje vode može se izlaz (d) otvoriti
ako se rukom pritisne osovinica (e).
453 197
opruge stalno vraća na neku postojeću
vrednost pritiska.
Kod dvostrukog manometra 453 197
prisutna je i druga crvena kazaljka koja
pri kočenju pokazuje pritsak koji struji u
kočne cilindre. Ona se pri otpuštanju
kočnice vraća pomoću spiralne opruge u
nulti položaj. Vrednosti napojnog i
kočnog pritiska se očitavaju na skali sa
podelama od 0 – 10 bar odnosno od
0 – 25 bar.
23
1. Nepovratni ventili

Nepovratni ventil
434 01. …0
434 014

Propusni smer
434 019

Namena: nepovratnim ventilom, koji pri

Obezbeđenje vodova pod pritiskom od smanjenju pritiska u napojnom vodu
nesmotrenog pražnjenja. zatvara ulaz.
Pri povećanju pritiska u napojnom vodu
nepovratni ventil opterećen oprugom
Način rada:
ponovo oslobađa prolaz, tako da dolazi
Prolaz vazduha moguć je samo u smeru do izjednačenja pritiska.
strelice date na kućištu. Povratno
strujanje vazduha se sprečava

Nepovratni ventil sa
prigušnicom
434 015…0

Neprigušen propusni smer

Namena: odvija preko prigušenog otvora (b).

Prigušenje vazdušne struje,
alternativno pri punjenju ili pražnjenju
priključnog voda.
Način rada:
Pri ulazu vazduha u smeru strelice,
nepovratni ventil (a) ugrađen u kućište
se podiže sa sedišta, pa se priključen
vod neprigušeno puni. Pri pražnjenju
dovodnog voda nepovratni ventil se
zatvara, pa se pražnjenje priključka 2
Poprečni presek prigušivača može da
se menja putem vijka za podešavanje
(c). Okretanjem vijka na desno smanjuje
se poprečni presek, dakle pražnjenje se
usporava, a okretanjem vijka na levo
poprečni presek se povećava.
Priključenjem sabijenog vazduha
nasuprot smeru strelice, punjenje može
da se prigušuje, dok se pražnjenje vrši
neprigušeno.

Nepovratni ventil
434 021…0

Namena: ostaje otvoren toliko, dok se pritisci u

Obezbeđenje rezervoara za vazduh
pod pritiskom, od nesmotrenog
pražnjenja.
Način rada:
Uveden sabijeni vazduh u napojni vod
otvara ventil (a) i struji u rezervoar za
vazduh, dok je pritisak u napojnom vodu
viši od pritiska u rezervoaru. Ventil (a)
napojnom vodu i rezervoaru ne
izjednače. Svako povratno strujanje
vazduha iz rezervoara sprečava ventil
(a), koji se zatvara pri padu pritiska u
napojnom vodu pomoću pritisne poluge
(b) kao i zbog višeg pritiska u
rezervoaru. Prolaz vazduha u
nepovratni ventil je moguć samo u
smeru od napojnog voda ka rezervoaru.

24

Prelivni ventil
434 100…0
Namena:
Prelivni ventil sa povratnim
prelivom
Dozvola prolaza sabijenog vazduha ka
2. rezervoaru za vazduh, tek po
postizanju računskog pritiska kočnog
sistema u 1. rezervoaru; otuda se dobija
brža spremnost za rad kočnog sistema.
Pri padu pritiska u 1. rezervoaru sledi
povratno napajanje sabijenim vazduhom
iz 2. rezervoara.
Prelivni ventil bez povratnog
prelivanja
Dozvola prolaza za sabijeni vazduh za
pomoćne potrošače (rad vrata, sistem
pomoćne i parkirne kočnice, servo
spojnica itd.) tek po dostizanju
računskog pritiska kočnog sistema u
zadnjem rezervoaru za vazduh.
Prelivni ventil sa ograničenim
prelivom
Dozvola prolaza za sabijeni vazduh ka
prikolici ili ka pomoćnim potrošačima
(npr. pomoćni i parkirni kočni sistem) tek
Prelivni ventil
bez povratnog preliva
po dostizanju računskog pritiska kočnog
sistema u zadnjem rezervoaru za
vazduh. Osim toga obezbeđenje pritiska
za motorno vozilo kod prekida napojnog
voda za prikolicu. Pri padu pritiska u
rezervoarima za vazduh sistema radne
kočnice dolazi do delimičnog prelivanja
sabijenog vazduha do pritiska zatvaranja
zavisnog od prelivnog pritiska.
Način rada:
Kod svih prelivnih ventila sabijeni vazduh
dospeva u smeru strelice u kućište i kroz
otvor (g) ispod membrane (d), koju
opruga za podešavanje (b) i klip ( c)
pritiskaju na njeno sedište. Pri postizanju
pritiska prelivanja, savladava se sila
opruge za podešavanje (b), tako da se
membrana (d) diže sa svog sedišta i
oslobađa otvor (e). Vazduh dospeva
direktno, odnosno posle otvaranja
nepovratnog ventila (h) ka rezervoarima
ili potrošačima u smeru strelice.
Kod prelivnog ventila sa povratnim
prelivom, sabijen vazduh može iz 2.
rezervoara posle otvaranja nepovratnog
1.
sa povratnim prelivom
sa ograničenim povratnim prelivom
ventila (f) da se vraća, ako je pritisak u 1.
rezervoaru opao za više od 0,1 bar. Kod
prelivnog ventila bez povratnog
prelivanja nije moguće povratno
prelivanje, pošto je nepovratni ventil (h)
zatvoren zbog višeg pritiska 2.
rezervoara.
Kod prelivnog ventila sa ograničenim
povratnim prelivom, povratno prelivanje
vazduha se vrši do pritiska zatvaranja
membrane (d).
Ako se on postigne, opruga za
podešavanje (b) pritiska membranu (d)
na njeno sedište preko klipa (c) i time
sprečava dalje izjednačenje pritisaka
suprotno od smera strelice.
Pritisak prelivanja može da se koriguje
kod svih izvedbi okretanjem vijka za
podešavanje (a). Okretanjem na desno
deluje se na povećanje prelivnog
pritiska; okretanje na levo ima za
posledicu suprotno.
25
1.
Ventil za ograničenje
pritiska 475 009. . . 0
Red gradnje 475 010…0
naveden je u delu 2 na strani 71
Namena:
Ograničenje izlaznog pritiska.
Način rada:
Regulisan pritisak vazduha na priključku
1, na strani visokog pritiska struji kroz
ulaz (e) i prostor B ka priključku 2, na
strani niskog pritiska. Pri tome se kroz
otvor A i membranski klip (c) opterećuje
pritiskom, koji se pak najpre pritisnom
oprugom (b) drži u svom donjem
položaju. Ako pritisak u prostoru B
dostigne podešenu vrednost za stranu
niskog pritiska, membranski klip (c)
Ventil za ograničenje
pritiska
475 015…0
Namena:
Ograničenje regulisanog pritiska na neku
odgovarajuću podešenu vrednost.
Način rada:
Ventil za ograničenje pritiska je tako
podešen, da reguliše samo tačno
određeni pritisak na strani nekog niskog
pritiska (priključak 2). Opruga (a) deluje
stalno na klipove (c i d), tako da se klip
(c) drži u svom gornjem položaju, pri
čemu on naleže na kućište (h). Ulaz (b)
je otvoren. Napojni vazduh na priključku
1 struji iz prostora C u prostor D i
dospeva preko priključka 2 do
priključenih uređaja.
26
Ventil za ograničenje pritiska
savlada silu pritisne opruge (b) i kreće se
naviše zajedno sa ventilom (d)
opterećenim oprugom, zbog čega ulaz
(e) zatvara.
Ako je pritisak u prostoru B probio
podešenu vrednost, membranski klip (c)
se i dalje kreće naviše i pri tome se
podiže sa ventila (d). Preostali pritisak
vazduha curi kroz otvor na vklipnjači
membranskog klipa (c) i izduvnog ventila
(a) u atmosferu.
Ako zbog nezaptivnosti u vodu niskog
pritiska na priključku 2 nastane gubitak
Ukoliko pritisak koji se uspostavlja u
prostoru D savlada silu opruge (a),
klipovi (c i d) se kreću na dole. Ventil (g)
zatvara ulaz (b) i postignut je krajnji
položaj.
Zbog potrošnje vazduha na strani niskog
pritiska podiže se ravnoteža pritiska na
klipu (c). Opruga (a) pritiska klipove (c i
d) ponovo na gore. Ulaz (b) otvara i vrši
se dodatno ulivanje vazduha dok pritisak
ne postigne podešenu visinu i ravnoteža
je ponovo uspostavljena.
Ako pritisak na strani niskog pritiska
nadmaši predviđenu podešenu vrednost,
pritiska, onda nailazi membranski klip (c)
rasterećen od pritiska, koji se kreće na
gore, na ventil (d). Gubitak određene
količine sabijenog vazduha se
nadoknadi preko ulaza (e). Pri
pražnjenju voda visokog pritiska prvo
otvara povećan pritisak u prostoru B ulaz
(e) ventila (d). Usled nastalog
rasterećenja od pritiska membranskog
klipa (c), on klizi na dole i drži ventil (d)
otvorenim. Vod niskog pritiska se prazni
preko uređaja povezanog na strani
visokog pritiska.
otvara klip (c) u funkciji ventila sigurnosti,
izlaz (e). Višak pritiska odlazi preko
izduva 3 u atmosferu.
Opadne li pritisak u prostoru C ispod
vrednosti nastalog pritiska u prostoru D,
onda on otvara ventil (f). Sabijen vazduh
iz prostora D struji sada nazad kroz otvor
B ka priključku 1, dok ponovo ne
nadvlada sila opruge (a) i izlaz (b) otvori.
Dolazi do izjednačenja pritiska između
priključaka 2 i 1.
 Kočni ventili motornih vozila
1.
Kočni ventil motornog
vozila za jednokružni kočni
sistem
461 111…0
sa pločastom pedalom
461 113…0

461 111

461 113

Namena: položaju su prolaz (e), kao i izlaz (d)

Fino punjenje i pražnjenje jednokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila.
Način rada:
Aktiviranjem potiskivača, smeštenog u
tanjirastu oprugu (a) pokreće se klip (c)
na dole, zatvara izlaz (d) i otvara prolaz
(e). Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima sistema
radne kočnice.
Nastajući pritisak u prostoru A deluje na
donju stranu klipa (c). On se kreće
nasuprot dejstva sile gumene opruge (b)
naviše, dok na obe strane klipa (c) ne
nastane izjednačenje sila. U tom
zatvoreni, i postignut je zatvoreni
položaj.
Pri max kočenju, klip (c) se kreće do
svog gornjeg krajnjeg položaja, i prolaz
(e) ostaje stalno otvoren.
Pražnjenje kruga radne kočnice vrši se
obrnutim redosledom i može se isto tako
odvijati stepenasto. U prostoru A
nastajući kočni pritisak pokreće klip (c)
naviše. Preko otvarajućeg izlaza (d) kao
i izduva 3 vrši se delimično ili potpuno
pražnjenje sistema radne kočnice u
zavisnosti od položaja podizača.

27
1.
Kočni ventil motornog
vozila sa pločastom
pedalom 461 307…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila.
Način rada:
Aktiviranjem pedale (r) kreće se klip (a)
na dole, zatvara izlaz (p) i otvara ulaz (o).
Tako se pune delimično ili sasvim kočni
cilindar prvog kruga kao i upravljački
ventil prikolice iz napojnog priključka 11
preko priključka 21 u zavisnosti od
intenziteta kočenja (aktiviranja kočnice).
Pritisak u prostoru A nastaje pri tome pod
stepenastim klipom (a), i istovremeno
preko otvora (n) u prostoru B na relejnom
klipu (b) drugog kruga. Relejni klip (b)
kreće se nasuprot sili opruge (I) na dole i
pri tome povlači i klip (c). Time se zatvara
i izlaz (j), a ulaz (k) se otvara. Sabijeni
vazduh struji od priključka 12 preko 22 u
kočne cilindre drugog kruga, koji se pune
shodno upravljajućem pritisku u prostoru
B.
Pritisak u prostoru C nalazi se usled
dejstva sile opruge (I) uvek neznatno
ispod onih u prostorima A i B.
28
Kočni ventili motornih vozila
Nastajući pritisak u prostoru A deluje
takođe na donju stranu klipa (a), koji se
otuda kreće na gore – nasuprot sili
gumene opruge (q), dok na obe strane
klipa (a) nastaje izjednačenje sila. U tom
položaju su ulaz (o) i izlaz (p) zatvoreni
(zatvoren položaj).
Na odgovarajući način kreću se ti klipovi
na gore, pod dejstvom nastajućeg
pritiska u prostoru C, koji deluje zajedno
sa oprugom (I) odozdo na klipove (b) i (c)
dok se i ovde ne postigne zatvoren
položaj, tj. ulaz (k) i izlaz (j) su zatvoreni.
Kod max kočenja klip (a) se kreće u svoj
donji položaj i ulaz (o) ostaje stalno
otvoren. Max pritisak koji je sada i u
prostoru B, dovodi relejni klip (b) u
njegov donji krajnji položaj, a klip (c) drži
ulaz (k) otvoren. Napojni vazduh struji
nesmanjeno u oba kruga radne kočnice.
Otpuštanje kočnice, tj. pražnjenje oba
kruga vrši se obrnutim redosledom i
može se isto tako vršiti postepeno. Oba
kruga se isprazne preko ispusnog ventila
(h).
Pri otkazu kruga II, krug I radi i dalje na
opisani način. Kod otkaza kruga I otpada
upravljanje relejnog klipa (b); krug II se
stavlja u funkciju mehanički: aktiviranjem
kočnice, klip (a) se potiskuje naniže. Čim
on dodirne uložak (m) koji je čvrsto
sa polugom 461 491…0
vezan sa klipom (c), pri daljem kretanju
naniže kreće se i klip (c) naniže; izlaz (j)
se zartvara, a ulaz (k) otvara. Krug II je,
dakle, i pored otkaza kruga I potpuno u
funkciji, pošto sada klip (c) preuzima
funkciju stepenastog klipa.
Različite modifikacije kočnog ventila
motornog vozila poseduju dodatnu
napravu kojom se kontinualno može
menjati prednjačenje kruga I prema
krugu II zadržavanjem pritiska kruga II u
određenom dijapazonu. Pritom se
pomoću obrtne kape (g) menja
prednapon opruge (f). Pri klizanju klipa
(c) na dole on dodiruje ispust (m) vezan
sa njim, a tek tada oprugom opterećeni
podizač (e) pre nego što zatvori izlaz (j),
a otvori ulaz (k). Podešen prednapon
opruge definiše samo pri kojem se
pritisku u prostoru C klip (c) podizačem
(b) ponovo kreće na gore i postiže
položaj zatvaranja.
 Kočni ventili motornih vozila
461 315 ... 0
461 317 ... 0
Kočni ventil motornog
vozila
461 315…0
sa pločastom pedalom
461 317…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila. Neke modifikacije reda gradnje
461 315...0 opremljene su integrisanim
prigušivačem buke za optimalizaciju
ugradbene dužine.
Način rada:
Pri aktiviranju podizača koji se nalazi u
tanjirastoj oprugi (a), klip (c) se kreće na
dole, zatvara izlaz (d), a otvara ulaz (j).
Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima 1. kočnog
kruga radne kočnice. Istovremeno
sabijeni vazduh struji preko otvora D u
prostor B i opterećuje gornju stranu klipa
(f). On se kreće naniže, zatvara izlaz (h),
a otvara ulaz (g). Napojni vazduh iz
priključka 12 struji preko prostora C i
priključka 22 ka priključenim kočnim
uređajima 2. kočnog kruga radne
kočnice.
Pritisak koji nastaje u prostoru A deluje
na donju stranu klipa (c). On se kreće
naviše nasuprot dejstvu sile gumene
opruge (b) – a kod modifikacije 180
nasuprot sile tanjiraste opruge, dok na
obe strane klipa (c) ne nastane
ravnoteža sila. U tom položaju su ulaz (j),
kao i izlaz (d) zatvoreni i postignut je
zatvoreni položaj.
Na odgovarajući način pritisak koji
nastaje u prostoru C pokreće klip (f)
ponovo naviše dok se i tu ne postigne
zatvoreno stanje. Ulaz (g) i izlaz (h) su
zatvoreni.
Kod max sile kočenja, klip (c) se kreće do
svog krajnjeg položaja i ulaz (j) ostaje
stalno otvoren. Pritisak koji deluje kroz
otvor D u prostor B, takođe pokreće klip
(f) u njegov donji krajnji položaj i drži ulaz
(g) otvoren. Napojni vazduh struji
nesmanjeno u oba kočna kruga.
1.
Modifikacija 461 315 180 0
– integrisano prigušenje buke –
Pražnjenje oba kočna kruga radne
kočnice vrši se obrnutim redosledom i
može se vršiti isto tako postepeno. Kočni
pritisak iz prostora A i C pokreće klipove
(c i f) na gore. Preko otvarajućih izlaza (d
i h), kao i izduva 3, prazne se delimično
ili potpuno oba kruga kočnog sistema
radne kočnice u zavisnosti od položaja
podizača. Za smanjenje buke pri
pražnjenju (izduvu), postavljen je
prigušivač buke na priključak 3 kod
modifikacije 180.
Pri otkazu jednog kruga, npr. II, krug I
radi i dalje na opisani način. Ako
nasuprot tome otkaže krug I, klip (f) se pri
aktiviranju kočnice kreće naviše od tela
ventila (e). Izlaz (h) se zatvara, a otvara
se ulaz (g). Postiže se zatvoreno stanje,
kao što je prethodno opisano.
29
1. Kočni ventili motornih vozila

Sl. 2

Kočni ventil motornog
vozila sa mikro- prekidačem
ili senzorom
461 318…0
Namena: Pri pražnjenju oba kočna kruga radne
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog kočnice, ponovo se pri kretanju papuče
kočnog sistema radne kočnice motornog pedale (a) naviše, u položaj mirovanja,
vozila i električno upravljanje isključuje retarder.
retarderom.
Na slici 2 je u pločastu pedalu integrisan
Način rada: induktivni prekidač, koji se uključuje pri
Aktiviranjem papuče pedale (a) u pomeranju pločaste pedale za oko 2
praznom hodu aktivira se najpre stepena.
prekidač I, a po savladavanju mehaničke
tačke pritiska prekidač II. Time se
uključuje prvi, odnosno drugi stepen
kočenja retardera, a da sabijeni vazduh
ne dospe u kočni sistem radne kočnice.

Pri daljem kretanju pedale (a) naniže,

aktivira se prekidač III, a time se
uključuje i treći stepen kočenja
retardera. Klip (c) se istovremeno kreće
naniže. Način rada kočnog ventila je
istovetan kao što je upravo opisan kod
461 315 (strana 29).

30
 Kočni ventili motornih vozila
Kočni ventil motornog
vozila
461 319…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila. Automatska regulacija pritiska u
kočnom krugu prednje osovine u
zavisnosti od regulisanog pritiska ARSK
u kočnom krugu zadnje osovine, da bi se
ispunile odredbe EG smernice ”Kočni
sistemi” i njena smernica za
prilagođavanje.
Način rada:
Pri aktiviranju potiskivača, koji se nalazi
u tanjirastoj oprugi (a), klip (c) se kreće
na dole, i zatvara izlaz (d) i otvara ulaz
(j). Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima 1. kočnog
kruga radne kočnice. Istovremeno
sabijeni vazduh struji preko otvora E i
opterećuje površinu X1 klipa (f). On se
kreće naniže, zatvara izlaz (h) i otvara
ulaz (g). Napojni vazduh od priključka 12
struji preko prostora C i priključka 22 ka
priključenim kočnim uređajima 2. kruga
radne kočnice.
Visina regulisanog pritiska u krugu II je
zavisna od regulisanog pritiska ARSK.
Taj pritisak dospeva preko priključka 4 u
prostor D, opterećuje površinu X2 klipa
1.
(f) i time podupire silu koja deluje na pritisak u prostorima A i C pokreće
gornju stranu klipa (f). klipove (c i f) naviše. Preko otvarajućih
izlaza (d i h) kao i preko izduva 3 oba
Pritisak koji nastaje u prostoru A deluje kruga kočnog sistema radne kočnice, u
na donju starnu klipa (c). On se kreće zavisnosti od položaja podizača, se
nasuprot dejstvu sile gumene opruge (b) prazne delimično ili potpuno. Pritisak u
naviše, dok sa obe strane klipa (c) ne prostoru D nestaje preko priključnog
nastupi ravnoteža sila. U tom položaju je ARSK regulatora.
ulaz (j) kao i izlaz (d) zatvoren.
Postignuto je zatvoreno stanje. Pri otkazu jednog kruga, npr. krug II, radi
krug I na opisani način i dalje. Ako
Na odgovarajući način pritisak koji nasuprot tome otkaže krug I, kretaće se
narasta pokreće u prostoru C klip (f) opet klip (f) od tela ventila (e) pri aktiviranju
naviše, dok se i ovde ne postigne kočnice na dole. Izlaz (h) zatvara, ulaz
zatvoreno stanje. Ulaz (g) kao i izlaz (h) (g) otvara. Zatvoreno stanje se postiže
su zatvoreni. kao što je prethodno opisano.
Pri max kočenju klip (c) se kreće do svog
najnižeg krajnjeg položaja i ulaz (j) ostaje
otvoren stalno. Napojni pritisak koji
deluje preko otvora E u prostoru B na
površinu X1, potpomognut punim kočnim
pritiskom kruga zadnje osovine koji
deluje u prostoru D na površinu X2,
pokreće klip (f) u njegov donji krajnji
položaj. Ulaz (g) je otvoren i napojni
vazduh struji nesmanjeno u oba kočna
kruga radne kočnice.
Pražnjenje oba kočna kruga radne
kočnice vrši se obrnutim redosledom i
može se isto tako vršiti postepeno. Kočni
31
1. Kočni ventili motornih vozila

Kočni ventil motornog

vozila
461 324…0

Namena: (a), pritisak se na priključku 23 povećava

Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila kao i pneumatsko upravljanje
retarderom preko integris-anog ventila
za regulaciju pritiska.
proporcionalno putu pedale. Na kraju
praznog hoda preovladava pritisak u
prostoru A i nema povećanja na
priključku 23 pri upotrebi kočnog sistema
radne kočnice motornog vozila.

Način rada: Način rada kočnog ventila isti je kao što

je već opisano kod 461 315 (strana 29).
Pri aktiviranju papuče pedale (a) u
praznom hodu kreće se preko poluge (b)
najpre ventil (g) nadole. Izlaz (d) se Posle pražnjenja oba kočna kruga radne
zatvara, a ulaz (f) se otvara. Napojni kočnice ventil (g) u praznom hodu
vazduh na priključku 13 struji preko pedale (a) se kreće opet naviše. Izlaz (d)
prostora A i priključka 23 na priključenom se otvara i sabijeni vazduh iz priključka
retarderu. Pri tom pritisak koji nastaje u 23 se smanjuje preko izduva 3 ventila za
prostoru A opterećuje klip (e). Dok god je regulaciju pritiska.
tako nastala sila veća nego sila pritisne
opruge (c), klip (e) se kreće naniže. Ulaz
(f) se zatvara i postiže se zatvoreno
strujanje. Pri daljem pritiskanju pedale

Kočni ventil motornog

vozila sa polugom
461 482…0

32
 Kočni cilindri
1.
Klipni cilindri
421 0.. …0 i
921 00. …0

Membranski cilindri
423 00. …0 i
423 10. …0

za disk kočnicu

Membranski cilindri za
klinaste kočnice
423 0.. …0 i
423 14. …0

Namena: cilindar, deluje nastala sila klipa preko

Stvaranje kočne sile za kočnicu u točku
pomoću sabijenog vazduha.
Odlikuje se, već prema izvedbi, za
mehaničko ili hidraulično prenošenje
sile.
potisne poluge na kočnu polugu
odnosno glavni hidraulični cilindar. Pri
pražnjenju pritisna opruga ugrađena sa
prednaponom vraća klip, odnosno
membranu u polazni položaj.

Način rada:
Čim sabijeni vazduh dospe u kočni

33
1.
Klipni cilindar sa oprugom
421 30. …0
Membranski cilindar sa
oprugom
423 0.. …0
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice struji regulisan sabijeni vazduh
iz kočnog ventila motornog vozila preko
priključka A u prostor B. Pritisak koji ovde
nastaje opterećuje membranu (a) i
pokreće je zajedno sa klipom (b)
nasuprot sili opruge (d) na desno. Pri tom
se prenosi sila F nastala kao proizvod
pritiska i površine, preko klipnjače (c) na
klip glavnog kočnog cilindra spojenog
prirubnicom.
34
Opružno kombinovani cilindri
Namena:
Pneumatsko aktiviranje hidrauličnog
glavnog kočnog cilindra spojenog
prirubnicom u hidro-pneumatskim
kočnim sistemima.
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice struji regulisan sabijeni vazduh
iz kočnog ventila motornog vozila preko
priključka A u prostor B. Pritisak koji
ovde nastaje pokreće klip (a) nasuprot
dejstvu sile pritisne opruge (c) na desno.
Završetkom kočnog procesa, prostor B
se ponovo prazni preko priključenog
kočnog ventila motornog vozila.
Istovremeno pritisna opruga (d) vraća
klip (b) kao i membranu (a) u njihovu
polaznu poziciju. Prečistač (e) je
smešten pre otvora za izlaz vazduha na
poklopcu cilindra i pri povratku klipa (b)
sprečava prodiranje prljavštine i prašine
u unutrašnjost cilindra.
Membranski cilindri sa oprugom mogu
Pri tome se sila F nastala iz formule
pritisak x površina prenosi preko
klipnjače (b) na klip glavnog kočnog
cilindra spojenog prirubnicom.
Završetkom kočnog procesa, prostor B
se opet prazni preko priključnog kočnog
ventila motornog vozila. Istovremeno
pritisna opruga (c) vraća klip (a) u
njegovu polaznu poziciju.
biti snabdeveni indikatorom istrošenosti
i/ili indikatorom hoda, koji vozaču
pokazuje stanje kočnice u točku.
Mehanički indikator istrošenosti
realizovan je kao potezni indikator, tj. da
se ne vraća samostalno. On se aktivira
na 50% ukupnog hoda i sadrži markacije
na kojima vozač može da prepozna
stanje istrošenosti kočnih obloga.

425 ... ... 0
925 ... ... 0
Tristop® - cilindri
425 3.. …0 za klinaste
kočnice i 925 … …0 za
doboš kočnice
Namena:
Kombinovani membranski cilindri sa
oprugom (Tristop® - cilindri) služe za
stvaranje kočne sile za kočnice u točko-
vima. Oni se sastoje od membranskog
dela za kočni sistem radne kočnice i
opružnog dela za kočni sistem pomoćne
i parkirne kočnice.
Način rada:
a) Kočni sistem radne kočnice:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, sabijen vazduh struji preko
priključka 11 u prostor A, opterećuje
membranu (d) i potiskuje klip (a)
suprotno dejstvu sile pritisne opruge (c),
na desno. Sila nastala preko klipnjače
(b), deluje na kočnu polugu sa
podešavanjem, a time i na kočnicu
točka. Pri pražnjenju prostora A, pritisna
Tristop® - cilindri
opruga (c) vraća klip (a) kao i membranu
(d) u njihovu polaznu poziciju.
Membranski cilindar Tristop® - cilindra je
po svojoj funkciji potpuno nezavisan od
opružnog dela.
b) Kočni sistem parkirne kočnice:
Pri aktiviranju kočnog sistema parkirne
kočnice, prazni se preko priključka 12,
delimično ili sasvim prostor B, koji je pod
pritiskom. Pri tome deluje sila
otpuštajuće pritisne opruge (f) preko
klipa (e) i klipnjače (b) na kočnicu u
točku.
Max sila kočenja opružno
akumulacionog dela postiže se pri
potpunom pražnjenju prostora B. Pošto
se kočna sila u tom slučaju dobija
isključivo mehanički od pritisne opruge
(f), opružni deo se sme primeniti za kočni
sistem parkirne kočnice. Za otpuštanje
kočnice, prostor B se preko priključka 12
ponovo puni.
c) Mehaničko otkočivanje (otpuštanje):
Tristop® - cilindar je opremljen za nužne
1.
slučajeve mehaničkim otpuštan-jem
opružno-akumulacionog dela. Pri
potpunom gubitku pritiska na priključku
12, može se odvrtanjem vijka (g) OK 24
kočni sistem ponovo otkočiti.
d) Brzo otkočivanje:
(samo za 425 … …0)
Za aktiviranje funkcije za brzo
otkočivanje, potrebno je glavu osovinice
(h) aktivirati udarom čekića. Time se
otpuštaju kuglice (i) iz blokade, a potisna
poluga (j) se vraća preko povratnih sila
kočnice u točku.
Posle odklanjanja gubitka pritiska,
priključak 12 se ponovo puni. Klip (e) u
povratku ponovo sabija pritisnu oprugu
(f). Istovremeno se kuglice (i) ponovo
dovode u zabravni položaj i tamo uskaču
u ležište.
35
1.
Podešavajuća kočna
poluga
433 50. …0
Automatska kočna poluga
433 54. …0 i
433 57. …0
Namena:
Prenošenje kočne sile na kočnicu točka.
Automatsko podešavanje kočnog ventila
za kompenzaciju istrošenosti kočne
obloge, tako da kočni cilindar radi stalno
u približno istom području hoda.
Način rada:
U neaktiviranom kočnom sistemu čeljust
podešavajućeg lima sa svojom donjom
ivicom naleže na osovinicu (e), koja služi
kao oslonac. Pri aktiviranju kočnice
podešavajući lim (b) prelazi max
odstojanje od osovinice (e) pa do gornje
ivice čeljusti.
Ako je zbog trošenja kočne obloge, hod
kočnog cilindra postao veći, gornja ivica
čeljusti podešavajućeg lima (b) udara na
osovinicu (e) i zadržava je. Time se
36
Podešavajuća kočna poluga
Namena:
Lako, brzo i kontinualno podešavanje
kočnog vratila za kompenzaciju
istrošenosti kočnih obloga, tako da kočni
cilindar radi stalno sa približno istim
hodom.
(Naročito važnu ulogu ima kod debelih
obloga i kod servo kočnica; kao i kod
primene membranskih cilindara zbog
malih hodova klipa).
zakreće spojni komad (g), fiksiran za
podešavajući lim (b), u smeru
namotavanja pravougaone opruge (c) na
vratilu puža (f). Po završetku procesa
kočenja, podeša-vajuća poluga se vraća
u svoju polaznu poziciju. Pri tom ponovo
naleže donja ivica čeljusti
podešavajućeg lima na osovinica (e) i
zakreće spojni komad (g) na pužno
vratilo (f) nasuprot smeru namotavanja
pravougaone opruge. Zbog tog obrtnog
kretanja, kreće se pravougaona opruga
(c) i čvrsto naleže na otvor spojnog
komada (g) i podešavajućeg prstena (d).
Pri tome nastaje visoko trenje koje
zahvata podešavajući prsten (d), koji je
fazonski povezan sa pužnim vratilom (f).
Preko pužnog vratila (f), kao i pužnog
točka (h), zakreće se samo kočno vratilo
1
Način rada:
Za podešavanje se postavlja okasti ključ
na vijak (b), uređaja za podešavanje
kočne poluge i pokreće okretanjem puža
(a). Preko pužnog zupčanika (d), vrši se
podešavanje kočnog vratila, a time i
kočnog brega. Kuglično zabravljivanje
(c) za vijak (b) unutar uređaja za
podešavanje sprečava neželjeno
podešavanje kočne poluge.
u smeru aktiviranja i time se postiže
optimalno podešavanje kočnice točka.
Da se spojni komad (g) ne bi mogao
zakrenuti na pužnom vratilu (f) zbog
vibracija, on se preko opruge (a)
potiskuje aksijalno nasuprot
podešavajućem prstenu (d) i time fiksira
u svakom položaju.
Osim ovde opisanih verzija postoji i
jedna sa suprotnim pravcem aktiviranja.
Pri tome osovinica (e) naleže na gornju
ivicu čeljusti podešavajućeg lima (b).
Podešavanje se vrši na isti način.
 Ručni kočni ventili
Ručni kočni ventil
961 721…0
Namena:
Fino aktiviranje komandnog ventila
prikolice, da ne bi došlo do lomljenja
vučnog voza sa tegljačem ili kamionom
pri kočenju priključnog vozila (kočnica
opruženog stanja).
Način rada:
U položaju vožnje napojni pritisak drži
ventil (g) zatvoren na priključku 1
potpomognut oprugom (i). U položaju
mirovanja ručne poluge (a) breg (c) ne
prenosi silu na klip (I). Pritisne opruge
drže klipove (k i I) u gornjem krajnjem
položaju, a priključak 2 je povezan sa
izduvom 3.
Aktiviranjem ručne poluge (a), breg (c)
pritiska klip (I) naniže. Opruge (d i e) se
sabijaju čime se i klip (k) pomera.
Sedište ventila (h) zatvara vezu između
prostora A i izduva 3, posle toga se ventil
(g) podiže sa sedišta ventila (j).
1.
Napojni vazduh dospeva u prostor A, a
preko priključka 2 ka priključenom
komandnom ventilu prikolice do visine
pritiska, koja odgovara prednaponu
opruga (d i e). Ventil (g) zatvara sedište
usisnog ventila (j), bez da se otvara
sedište izduvnog ventila (h). Postignuto
je zatvoreno stanje.
Svaki dalji promenjeni položaj poluge
daje kroz novi prednapon opruge
odgovarajući regulisan kočni pritisak,
koji je proporcionalan sili koju stvara
breg (c). Na isti način moguće je
stepenovati izduv ili u području
delimičnog kočenja ili potpunim
pražnjenjem upravljačkog voda ka
komandnom ventilu prikolice.
Ručni ventil može biti snabdeven
uređajem sa kojim se ručna poluga može
fiksirati u određenom položaju.
Zabravljivanje ili odbravljivanje tog
uređaja vrši se pritiskom na dugme (b).
37
1. Ručni kočni ventili

Ručni kočni ventil

961 722 1..0 Parkirni položaj
Feststellbremsstellung
PoložajFahrtstellung
u vožnji

Namena:
Fino aktiviranje kočnog sistema a
pomoćne kočnice kao i kočnog sistema
parkirne kočnice u vezi sa opružno
akumulacionim cilindrom.

g
b

B 21
d

A e
11
3

Ručni kočni ventil

961 722 2. . 0
Namena:
Fino aktiviranje kočnog sistema
pomoćne kočnice kao i kočnog sistema u
vezi sa opružno akumulacionim
Parkirni položaj
Feststellbremsstellung
cilindrom. Kontrolni položaj za proveru Položaj u vožnji
Fahrtstellung
dejstva parkirne kočnice motornog Druckpunkt
vozila. Centar pritiska Prüfstellung
Kontrolni
a položaj

Koncepcija:
Ručni kočni ventil sastoji se od osnovnog
ventila za kočni sistem pomoćne i
parkirne kočnice, koji je u zavisnosti od
izvedbe, proširen za sigurnosni ventil
(ventil za nužno otkočenje) i/ili ventil za
ispitivanje.

b
g
22
H
B 21
d c
G
A e
11
F
3
Izvedba I

38
 Ručni kočni ventili
1.
Način rada:
Parkirni položaj
Feststellbremsstellung
U položaju za vožnju veza iz prostora A Fahrtstellung
Položaj u vožnji
ka prostoru B je otvorena, a sabijeni
Druckpunkt
vazduh na priključku 11 struji preko
Centar pritiska
priključka 21 u opružno akumulacione a
komore tristop® - cilindra. Pri aktiviranju
kočnog sistema pomoćne kočnice
pomoću ručne poluge (a), ventil (e)
zatvara vezu između prostora A i B.
Sabijeni vazduh iz opružno akumula-
cionih komora Tristop® - cilindra izlazi
preko otvarajućeg izlaza (d) na priključku
3 u atmosferu. Pritom se smanjuje i
pritisak u prostoru B, a klip (b) se pomoću
sile pritisne opruge (g) kreće naniže.
Zatvaranjem izlaza se u svim delimičnim
kočenjima postiže zatvoreno stanje, tako
g
da je u opružno akumulacionim
komorama prisutan pritisak koji odgovara b
željenom usporenju. 23 B
E
Daljim aktiviranjem ručne poluge (a) 21
D d
preko centra pritiska dospeva se u
položaj parkirne kočnice. Izlaz (d) ostaje 12 A
otvoren, zbog čega sabijeni vazduh izlazi f
iz opružno akumulacionih komora. C 11
e
U području pomoćne kočnice, od 3
položaja za vožnju, pa do centra pritiska, Izvedba II
ručna poluga se automatski vraća u
položaj za vožnju posle puštanja.

Izvedba I (modifikacija 252)
Kombinacijom osnovnog i kontrolnog
ventila može se kontrolisati, da li
mehaničke sile kočnog sistema parkirne
kočnice vučnog vozila mogu da drže
vučni voz na određenom nagibu ili pak
usponu pri otpuštenom kočnom sistemu
prikolice.
U položaju za vožnju prostori A, B, F, G i
H su međusobno povezani i napojni
vazduh dospeva preko priključka 21 ka
opružno akumulacionim komorama, kao
i preko priključka 22 ka komandnom
ventilu prikolice. Pri aktiviranju ručne
poluge (a), pritisak se u prostorima B, F i
H smanjuje, pa pri dostizanju centra
pritiska i potpuno nestane. Pri
prekoračenju centra pritiska poluga (a)
dostiže jedan međupoložaj: zabravni
položaj parkirne kočnice. Daljim
kretanjem poluge u kontrolni položaj,
sabijeni vazduh struji iz prostora A preko
prostora G i otvorenog ventila (c) u
prostor H. Punjenjem priključka 22
upravlja se prikolični kočni ventil, koji
sada sa svoje strane ponovo podiže za
vreme kočenja pomoćnom ili parkirnom
kočnicom nastalo pneumatsko
aktiviranje kočnice u prikolici. Vučni voz
se sada drži samo mehaničkim silama
opružno akumulacionih cilindara vučnog
vozila čim se ručica (a) otpusti ona se
vraća u položaj parkirne kočnice pri
čemu kočni sistem prikolice učestvuje u
parkirnoj kočnici.
Izvedba II (modifikacija 262) za
solo vozila sa pneumatskim
uređajem za nužno otkočivanje
U prilogu V Smernice Veća Evropske
zajednice je ustanovljeno, da kod
opružno akumulacionih kočnica mora biti
prisutan ili mehanički ili pneumatski
pomoćni uređaj za otkočivanje. Kod
izvedbe II je sa osnovnim ventilom
kombinovan dodatni sigurnosni uključni
ventil (ventil za nužno otpuštanje), koji je
predviđen za pneumatski pomoćni
uređaj za otpuštanje.
Iz razdvojenih napojnih krugova oba
priključka 11 i 12 se opterećuju sabijenim
vazduhom. Regulisani pritisci 21 i 23 su
preko dvosmernog ventila na opružno
akumulacionom cilindru. Ukoliko zbog
preloma cevi pritisak iscuri, na bilo kom
mestu u opružno akumulacionom krugu,
ne dolazi do nekontrolisanog nužnog
kočenja. Ventil za otpuštanje u nuždi
deluje kao obezbeđenje od loma cevi i
preuzima obezbeđenje pritiska u
opružno akumulacionom cilindru preko
ispravnog drugog kruga. Vozaču se
skreće pažnja na oštećenje kontrolnom
lampom za otpuštanje, ali opružno
akumulacioni cilindar ostaje ipak
otpušten.
Aktiviranjem poluge (a) za otprilike 100,
ventil (f) zatvara vezu između prostora E
i D. Sabijeni vazduh na priključku 23
izlazi preko prostora C i priključka 3 u
atmosferu. Dalje počinje normalna,
postepena fina funkcija osnovnog ventila
za kočenje i parkiranje vozila.

1 39
1. Ručni kočni ventili

961 723 0 . . 0 961 723 1 . . 0

Ručni kočni ventil
961 723…0
Namena:
Aktiviranje kočnog sistema pomoćne kao
i parkirne kočnice, koji ne sadrže poluge
u vezi sa opružno akumulacionim
cilindrom za solo pogon.
Ručni kočni ventil 961 723 1. . 0 se koristi
kod kočnog sistema pomoćne i parkirne
kočnice u vezi sa opružno
akumulacionim cilindrom. Dodatni
priključak za upravljanje komandnim
ventilom prikolice omogućava
prenošenje kočnog dejstva na prikolicu.
Kontrolni položaj za kontrolu dejstva
parkirne kočnice motornog vozila je
integrisan.
Način rada:
1. Pomoćna kočnica
U položaju za vožnju ventil (c) drži
otvorenu vezu iz prostora A u prostor B,
a vazduh iz priključka 1 struji preko
priključka 21 u opružno akumulacione
komore Tristop® - cilindara. Istovremeno
sabijeni vazduh dospeva kroz kontrolni
ventil (b) i prostor C ka priključku 22 i
puni priključak 43 komandnog ventila
prikolice.
Aktiviranjem kočnog sistema pomoćne
kočnice pomoću ručne poluge (a), ventil
(c) zatvara vezu između prostora A i B.
Sabijeni vazduh iz opružno
akumulacionih komora izlazi
otvarajućeg otvora (d) na priključku 3 u
atmosferu. Pri tome se smanjuje pritisak
u prostoru B i klip (e) se pod dejstvom
sile pritisne opruge (f) kreće naniže.
Zatvaranjem izlaza postiže se u svim
položajima delimičnog kočenja
zatvoreno stanje, tako da je u opružno
akumulacionim komorama prisutan
odgovarajući pritisak za željeno
usporenje.
2. Položaj za parkiranje
Kod daljeg aktiviranja ručne poluge (a)
preko centra pritiska, dospeva se u
poziciju za parkiranje. Izlaz (d) ostaje
otvoren, a sabijeni vazduh iz opružno
akumulacionih komora izlazi u pneumatsko aktiviranje kočnice u
potpunosti.
U pomoćnom kočnom području od
položaja za vožnju, pa do centra pritiska,
ručna poluga (a) se automatski vraća u
položaj za vožnju posle otpuštanja.
Kombinacija osnovnog ventila sa
dodatnim kontrolnim ventilom može se
kontrolisati da li mehaničke sile kočnog
sistema parkirne kočnice vučnog vozila
mogu da drže vučni voz na određenom
nagibu ili pak usponu pri otpuštenom
kočnom sistemu prikolice.
3. Kontrolni položaj
U položaju za vožnju su prostori A, B i C
međusobno povezani i napojni vazduh
iz
dospeva preko priključka 21 ka opružno
akumulacionim komorama, kao i preko
priključka 22 ka komandnom ventilu
prikolice. Kod aktiviranja ručne poluge
(a) pritisak se smanjuje u prostorima B i
C, pa pri postizanju centra pritiska
potpuno nestane. Pri prekoračenju
centra pritiska, poluga (a) zauzima
međupoložaj: zabravni položaj parkirne
kočnice.
Daljim kretanjem poluge u kontrolni
položaj struji sabijeni vazduh iz prostora
A preko otvorenog ventila (b) u prostor C.
Punjenjem priključka 22 upravlja se
prikolični kočni ventil, koji sada sa svoje
strane ponovo anulira nastalo
prikolici za vreme kočenja pomoćnom ili
parkirnom kočnicom. Vučni voz se sada
drži samo mehaničkim silama opružno
akumulacionih cilindara vučnog vozila.
Čim se ručica (a) otpusti, ona se vraća u
položaj parkirne kočnice pri čemu kočni
sistem prikolice učestvuje u parkirnoj
kočnici.

40
 Magnetni ventili
1.
3/2- magnetni ventil
za punjenje
472 07…. 0 i
472 17…. 0

Namena: Dovod struje na kalem (e) magneta,

pokreće kotvu (b) na gore, izlaz (a) se
Punjenje nekog radnog voda zatvara, a ulaz (c) otvara. Napojni
dovođenjem struje na magnet. vazduh struji sada od priključka 1 ka
priključku 2 i puni radni vod. Po prekidu
Način rada: dovoda struje na kalem (e) magneta,
opruga (d) potiskuje kotvu (b) u njen
Napojni vod iz rezervoara za vazduh polazni položaj. Pri tome ulaz (c)
priključen je na priključak 1. Kotva zatvara, a izlaz (a) otvara i radni vod se
magneta (b) oblikovana kao telo ventila prazni preko prostora A i izduva 3.
drži pomoću sile pritisne opruge (d) ulaz
(c) zatvoren.

3/2- magnetni ventil

za pražnjenje
472 17…. 0

Namena: magneta, pokreće kotvu (b) na gore,

Pražnjenje nekog radnog voda pri
dovodu struje na magnet.
Način rada:
Napojni vod je priključen na priključak 1,
a sabijen vazduh struji preko prostora A i
priključka 2 u radni vod. Kotva magneta
(b) oblikovana kao telo ventila drži
pomoću sile pritisne opruge (d) ulaz (c)
zatvoren. Dovod struje na kalem (e)
ulaz (a) se zatvara, a izlaz (c) otvara.
Sabijen vazduh iz radnog voda curi sada
preko priključka 3 u atmosferu.
Po prekidu dovoda struje na kalem (e)
magneta, opruga (d) potiskuje kotvu (b)
u njen polazni položaj. Pri tome izlaz (c)
zatvara, a ulaz (a) otvara i napojni
vazduh dolazi preko prostora A i
priključka 2 ponovo u radni vod.

41
1.
Rele ventil (ventil za zaštitu
od preopterećenja)
473 017…0 i
973 011 20. 0
Namena:
Sprečavanje sabiranja kočnih sila u
kombinovanim opružno akumulacionim
membranskim cilindrima (Tristop® -
cilindri) pri istovremenom aktiviranju
kočnog sistema radne i parkirne kočnice,
da bi tako efikasno sačuvali mehaničke
prenosne delove od preopterećenja.
Brzo punjenje i pražnjenje opružno
akumulacionih cilindara.
Kod reda gradnje 973 011 20. 0
dospeva, kod uobičajene veze (MBV na
priključku 41 i HBV na priključku 42) u
položaju ručnog kočnog ventila za
vožnju, smanjeni pritisak (p42 = 8 bar,
p2 = 6,5 bar) u opružnu akumulaciju
Tristop® - cilindra (ušteda energije u
normalnoj vožnji).
42
Rele ventili
473 017 ... 0
Način rada:
a) Položaj za vožnju
U položaju za vožnju, prostor A je preko
priključka 42 stalno napunjen iz ručnog
kočnog ventila. Klip (a), opterećen zbog
toga sabijenim vazduhom, nalazi se u
svojoj krajnjoj donjoj poziciji i drži izlaz
(e) zatvoren kao i ulaz (d) otvoren.
Napojni vazduh na priključku 1 dospeva
preko priključka 2 (kod 973 011 20. 0
umanjen) ka opružnoj akumulaciji
Tristop® - cilindra i kočni sistem parkirne
kočnice je otpušten (otkočen).
b) Aktiviranje kočnog sistema
radne kočnice
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila struji sabijeni vazduh preko
priključka 41 u prostor B i opterećuje klip
(b). Usled aktivnih suprotnih sila u
prostorima A i C ne dešava se
prebacivanje rele ventila.
973 011 20. 0
c) Aktiviranje kočnog sistema
parkirne kočnice
Aktiviranje ručnog kočnog ventila
prouzrokuje delimično ili potpuno
pražnjenje prostora A. Sada više ili
manje rasterećeni klip (a) se kreće
naviše pomoću klipa (b), koji je
opterećen napojnim pritiskom u prostoru
C. Izlaz (e) se otvara, a ulaz (d) zatvara
od kretanja naviše sledeći telo ventila (c).
Vrši se odgovarajuće pražnjenje, u
zavisnosti od položaja ručnog kočnog
ventila, opružno akumulacionih cilindara
preko izlaza (e) i izduva 3.
Pri delimičnom kočenju zatvara se izlaz
(e) posle pražnjenja i nastale ravnoteže
pritisaka u prostorima A i C. Rele ventil je
tako u zatvorenom položaju. Pri max
kočenju ostaje nasuprot toga izlaz (e)
stalno otvoren.
 Rele ventili
d) Istovremeno aktiviranje veći nego onaj u prostoru B, klip (b) se
kočnog sistema radne i kreće naviše. Ulaz (d) se zatvara i
parkirne kočnice postignuto je zatvoreno stanje.
1. Kočenje radnom kočnicom pri
ispražnjenom opružno akumula- 2. Kočenje opružnim akumulatorom
cionom cilindru pri aktiviranoj radnoj kočnici
Ako se pri ispražnjenim opružno Radna kočnica aktivirana je u području
akumulacionim cilindrima dodatno delimičnog kočenja. Prostor B je dakle
aktivira radna kočnica sabijen vazduh napunjen. Ako se sada dodatno aktivira i
struji preko priključka 41 u prostor B i kočni sistem parkirne kočnice, tj. pritsak
opterećuje klip (b). On se pošto je prostor u prostoru A opadne, napojni pritisak u
C ispražnjen, kreće naniže. Izlaz (e) se prostoru C pokreće klipove (a i b) naviše.
zatvara, a ulaz (a) se otvara. Sabijeni Zaostalo telo ventila zatvara ulaz (d) i
vazduh sa priključka 1 struji preko otvara izlaz (e). Postignuto je zatvoreno
prostora C i priključka 2 u opružni stanje.
akumulator.
Pri max aktiviranju ručnog kočnog
Tako se otkočuje parkirna kočnica, i to ventila, prikljužak 42 se potpuno
samo toliko, koliko radni pritisak raste. isprazni. Pošto pritisak u prostoru C ne
Ne dolazi dakle do sabiranja obe kočne može biti niži od onog u prostoru B
sile. postiže se da se opružno akumulaciona
kočnica stavlja u funkciju samo u meri
Čim je u prostoru C narastajući pritisak koliko to svaki put dopušta kočni pritisak.
Rele ventil
(plastična izvedba)
973 006…0
Namena:
Upravljanje samo sa opružno akumula-
cionim delom Tristop® - cilindra kao i
bržem punjenju i pražnjenju ručnog
kočnog ventila.
Način rada:
Regulisan pritisak iz ručnog kočnog
ventila dospeva preko priključka 4 u
prostor A i pokreće klip (a) u njegov donji
položaj. Napojni vazduh iz priključka 1
1.
Sabiranje obe kočne sile pri max
aktiviranju se ne dešava.
Kod vozila sa uređajem za nužno
otpuštanje, ne sme se za red gradnje
973 011 2.. 0 koristiti taj način
priključivanja (različiti prečnici klipova a i
b). Da ne bi na priključenom
dvosmernom ventilu nastupila razlika
pritisaka, mora da usledi HBV-
upravljanje na 41 i MBV-upravljanje na
42.
Kod otpuštanja kočnog sistema radne
kočnice (pri još uvek aktiviranom
kočnom sistemu parkirne kočnice)
prostor B se ponovo prazni. Pritisak u
prostoru C nadvladava i pokreće klipove
(b) naviše. Izlaz (e) otvara i opružni
akumulator se povezuje sa izduvom 3.
struji sada u prostor B i preko priključka
2 u opružno akumula-cioni deo Tristop®
- cilindra.
Pri aktiviranju ručnog kočnog ventila
dolazi do delimičnog ili potpunog
sniženja pritiska u upravljačkom vodu na
priključku 4. Klip (a) se zbog pritiska u
prostoru B ponovo kreće naviše, a višak
pritiska na priključku 2 odlazi preko
izlaza (b) i izduva 3 u atmosferu.
43
1. Rele ventili
Rele ventil sa podešavajućim
predkočenjem
973 003 000 0
Namena:
Brzo punjenje i pražnjenje pneumatskih
uređaja kao i skraćenje vremena odziva
i praga kod pneumatskih kočnih
sistema.
Način rada:
Aktiviranjem kočnog sistema struji
sabijeni vazduh preko priključka 41 u
prostor A i potiskuje klipove (a i b)
naniže. Pri tome se izlaz (c) zatvara, a
ulaz (e) otvara. Napojni vazduh iz
priključka 1 struji preko prostora B ka
priključcima 2 i puni priključene kočne
cilindre u zavisnosti od upravljačkog
pritiska predkočenjem zavisnim od
podešenog prednapona pritisne opruge
(g).
Pritisak koji nastaje u prostoru B,
opterećuje donje strane klipova (a i b).
Na osnovu različitih aktivnih površina
44
klipa (a), naviše se kreće samo klip (b),
nasuprot upravljačkom pritisku u
prostoru A i sili pritisne opruge (g).
Nailazeći ventil (d) zatvara ulaz (e) i
postignuto je zatvoreno stanje.
Pomoću vijka za podešavanje (f) može
da se menja prednapon pritisne opruge
(g), tako da pritisak predkočenja na
priključcima 2 u odnosu na priključak 41
iznosi max do 1 bar.
Ako usledi delimično sniženje pritiska u
upravljačkom vodu, klip (a) se ponovo
kreće naviše, pri tome se otvara izlaz
(c), a višak pritiska izlazi na priključcima
2 preko izduva 3. Pri potpunom
nestanku upravljačkog pritiska na
priključku 41, pritisak u prostoru B
pokreće klipove (a i b) u gornji krajnji
položaj, a izlaz (c) se otvara. Priključeni
kočni cilindri se preko izduva 3 potpuno
isprazne.
 Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator
sile kočenja ARSK-ventil
468 402…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
hidrauličnih kočnih cilindara u točkovima
u zavisnosti od opterećenja vozila.
Način rada:
ARSK-ventil pričvršćen je na okvir vozila
i upravlja se preko jedne zatezne opruge,
koja je vezana sa zadnjom osovinom ili
direktno preko skretne poluge i polužja.
Sa porastom opterećenja menja se
rastojanje između osovine i okvira vozila.
Zbog toga se zatezna opruga (c) jače
zategne i iz toga nastala sila se dovodi
preko poluge (b), osovinice (a), kao i
klipa (I) u ARSK-ventil.
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, a time i glavnog hidrauličnog
kočnog cilindra dospeva hidraulični kočni
pritisak, koji nastaje u krugu zadnje
osovine, kroz priključak 11 u prostor A.
Preko otvorenog prolaza (d), prostora D,
kao i priključka 21, dospeva pritisak dalje
do kočnih cilindara u točkovima zadnje
osovine, istovremeno dospeva kočni
pritisak prednje osovine preko priključka
12 u prostor b i pokreće klip (h) nasuprot
delujućoj sili na njegovoj zadnjoj strani u
prostrou A, u svoj desni položaj. Ako
hidraulični kočni pritisak raste unutar
kruga zadnje osovine, a time i u prostoru
D preko vrednosti koja odgovara sili
opruge preko poluge, u prostoru D
pritisak pokreće klip (I) na desno. Ventil
(e) zatvara prolaz i postignuto je
zatvoreno stanje.
Takođe i pri daljem povećanju pritiska na
priključku 11, ventil (e) drži prolaz (d)
zatvoren i nema povećanja regulisanog
pritiska (otsečna karakteristika).
Pri smanjenju hidrauličnog kočnog
1.
pritiska na priključku 11, pritisak u
prostoru D koji preko otvora C deluje i na
nepovratni ventil (f) i pokreće ga na levo,
nasuprot sili pritisne opruge (g). Kočni
pritisak kruga zadnje osovine, smanjuje
se najpre preko otvora C, prolaza (k) i
priključka 11. Sila zatezne opruge (c)
pritiska klip (I) sad ponovo na levo, ventil
(e) otvara prolaz (d), a kočni pritisak se
smanjuje preko priključka 11.
Pri otkazu kruga prednje osovine stvara
se pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice hidraulični kočni pritisak samo u
prostorima A i D. Zbog toga se klip (h)
potiskuje u svoj levi krajnji položaj.
Podizač ventila (j) povlači ventil (e), a
prolaz (d) ostaje stalno otvoren.
Hidraulični kočni pritisak dospeva sada
neumanjen ka kočnim cilindrima u
točkovima zadnje osovne.
45
1. Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
468 404…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
hidrauličnih kočnih cilindara u
točkovima u zavisnosti od stanja
opterećenja vozila.
Način rada:
ARSK-ventil pričvršćen je na okvir
vozila i upravlja se preko zatezne
opruge (c) kao i zglobne poluge, koja je
mehanički vezana sa osovinom. U
stanju prazno, postoji najveće rastojanje
između osovine i ARSK-ventila, poluga
sa zglobom se nalazi u svom najnižem
položaju. Ako se vozilo optereti, to se
rastojanje smanjuje, a poluga sa
zglobom se iz položaja prazno kreće u
pravcu puno. Zbog toga se zatezna
opruga (c) jače zateže, a sila nastala iz
toga pobuđuje ARSK-ventil preko
osovinice (a) kao i klipa (f).
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, a time i hidrauličnog glavnog
kočnog cilindra, dospeva hidraulični
kočni pritisak, koji se stavara u krugu
zadnje osovine, kroz priključak 1 u
prostor A. Preko otvorenog ventila (d)
dospeva pritisak u prostor B i dalje
preko priključka 2 ka kočnim cilindrima u
46
točkovima zadnje osovine. Ako
hidraulični kočni pritisak unutar kruga
zadnje osovine, a time i u prostoru B
raste iznad vrednosti koja odgovara
inicijalnoj sili opruge na polugi (b),
pritisak u prostoru B pokreće klip (f) na
desno. Ventil (d) se zatvara i postignuto
je zatvoreno stanje.
Pri daljem porastu pritiska na priključku
1 kao i u prostoru A, klip (f) se ponovo
kreće na levo. Ventil (d) se otvara i viši
pritisak dospeva preko priključka 2 ka
kočnim cilindrima u točkovima. Ako
ponovo prevlada sila koja deluje u
prostoru B, dolazi ponovo do
zatvorenog stanja.
Pri opadanju hidrauličnog kočnog
pritiska na priključku 1, a time i u
prostoru A otvara se ventil (d) zbog
pritisaka koji nastaje u prostoru B. Kočni
pritisak u krugu zadnje osovine opada
sada samo preko priključka 1 i
priključnog glavnog cilindra. Sila koja se
sa zatezne opruge (c) prenosi na
osovinicu (a) pritiska klip (f) u svoj levi
krajnjim položaj, dok se pritisak u
prostoru B smanjuje. Ventil (d) se
oslanja na kućište (e) i ostaje otvoren.
 Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
1.
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
475 710…0

Namena:
Automatska regulacija sile kočenja u
zavisnosti od ugiba gibnjeva, odnosno od
opterećenja vozila. Zbog integrisanog
rele ventila, vrši se brzo punjenje i
pražnjenje kočnih cilindara.

Način rada:
Regulator sile kočenja pričvršćen je na
okvir vozila, a preko polužja, odnosno
opružnog tela povezan je sa jednom
fiksnom tačkom na osovini. U stanju
prazno postoji najveći razmak između
osovine i ARSK, poluga (j) nalazi se u
svom najnižem položaju. U stanju puno,
to rastojanje se smanjuje i poluga (j) se
kreće iz stanja prazno u smeru stanja
puno. Istovremeno sa polugom (j)
podešeni breg (i) pokreće podižač
ventila (h) u odgovarajuću poziciju koja
stalno odgovara stanju opterećenja.
Sabijeni vazduh regulisan kočnim
ventilom motornog vozila, odnosno
prikoličnim kočnim ventilom, struji preko
priključka 4 u prostor A i deluje na klip
(b). On se kreće naniže, zatvara izlaz (d)
i otvara ulaz (m). Regulisan sabijeni
vazduh na priključku 4 dospeva u prostor
C ispod membrane (e) i deluje na aktivnu
površinu relejnog klipa (f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala E u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Tom predregulacijom
pritiska prenosni odnos se povećava u
području delimičnog opterećenja kod
malih upravljačkih pritisaka (max do 1,0
bar). Ako upravljački pritisak dalje raste,
klip (n) se kreće nasuprot dejstva sile
opruge (o) naviše i ventil (a) se zatvara.
Zbog pritiska koji nastaje u prostoru C
relejni klip (f) se kreće naniže. Izlaz (g) se
zatvara, a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh sa priključka 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dospeva preko
priključka 2 ka priključenim pneumatskim U stanju puno se na priključku 4 pritisak
kočnim cilindrima. Istovremeno se u reguliše u prostoru C u odnosu 1:1. Dok
prostoru B stvara pritisak, koji deluje na se na relejni klip (f) deluje punim
donju stranu relejnog klipa (f). Čim je taj pritiskom, on drži ulaz (k) stalno
pritisak nešto veći nego onaj u prostoru otvorenim i ne vrši se regulacija
C, relejni klip (f) se kreće na gore i upravljanog kočnog pritiska.
zatvara ulaz (k).
Opadanjem upravljačkog pritiska na
Membrana (e) naleže na lepezastu ploču priključku 4 relejni klip (f), od pritiska na
(I), pri kretanju klipa (b) naniže i tako priključcima 2, i klip (b) od pritiska u
stalno povećava aktivnu površinu prostoru C se kreće naviše. Izlazi (d i g)
membrane. Čim sila, koja deluje na se otvaraju i sabijeni vazduh izlazi preko
donju stranu membrane u prostoru C, izduva 3 u atmosferu.
postane jednaka sa silom koja deluje na
klip (b), on se kreće na gore. Ulaz (m) se Pri otkazu polužja regulator automatski
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje. ide na nužnu krivinu brega (i) čiji
regulisani pritisak odgovara otprilike
Dalje povećanje pritiska na priključku 4 polovini radnog pritiska pri stanju puno.
dovodi automatski do proporcionalne
redukcije pritiska regulisanog na
priključcima 2.
Položaj podizača ventila (h), koji je
zavisan od položaja poluge (j),
merodavan je za regulisani kočni
pritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom
(I) mora da napravi hod koji odgovara
položaju podizača ventila (h), pre nego
što počne rad ventila (c). Tim hodom se
menja i aktivna površina membrane (e).

47
1.
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
475 711…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
pneumatskih kočnih cilindara na
vazdušno ogibljenim osovinama u
zavisnosti od pritiska u gibnjevima,
odnosno od stanja opterećenja vozila.
Način rada:
Regulator sile kočenja se reguliše
pritiskom iz oba kruga vazdušnih
gibnjeva preko priključaka 41 i 42.
Upravljački klip (i) pritiska radni klip (j) sa
bregom (m) nasuprot dejstva sile opruge
(I) na levo. Pri tome se podizač ventila
(h) dovodi bregom (m) u odgovarajuću
poziciju, koja odgovara stanju
opterećenja.
Sabijeni vazduh regulisan iz kočnog
ventila motornog vozila struji preko
priključka 4 u prostor A i deluje na klip
(b). On se kreće na dole, zatvara izlaz (d)
i otvara ulaz (q). Sabijeni vazduh
regulisan na priključku 4 dospeva u
prostor C ispod membrane (e) i deluje na
aktivnu površinu relejnog klipa (f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala E u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Tom regulacijom pritiska
48
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
podiže se redukcija u području
delimičnog opterećenja pri malim
upravljačkim pritiscima (do max 0,8 bar).
Ako upravljački pritisak i dalje raste, klip
(r) se kreće naviše nasuprot dejstva sile
opruge (s) i ventil (a) se zatvara.
Zbog pritiska koji nastaje u prostoru C,
kreće se relejni klip (f) naniže. Izlaz (g) se
zatvara, a ulaz (o) otvara. Napojni
vazduh sa priključka 1 struji sada preko
ulaza (o) u prostor B i dospeva preko
priključaka 2 ka priključnim pneumatskim
kočnim cilindrima. Istovremeno nastaje u
prostoru B pritisak, koji deluje na donju
stranu relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak
nešto viši od pritiska u prostoru C, relejni
klip (f) se kreće na gore i ulaz (o) se
zatvara.
Membrana (e) naleže pri kretanju klipa
(b) naniže na lepezastu ploču (p) i tako
stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila koja deluje u
prostoru C na donju stranu membrane
izjednači sa silom koja deluje na klip (b),
on se kreće na gore. Ulaz (q) se zatvara
i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (h), koji je
zavisan od položaja brega (m)
merodavan je za regulisani kočni
pritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom
(p) mora da napravi hod koji odgovara
podizaču ventila (h) pre nego što počne
rad ventila (c). Tim hodom se takođe
menja aktivna površina membrane (e). U
položaju puno, reguliše se pritisak na
priključku 4 u odnosu 1:1 u prostoru C. U
njemu na relejni klip (f) deluje pun
pritisak, on drži ulaz (o) stalno otvoren i
ne vrši se regulacija upravljanog kočnog
pritiska.
Posle pada upravljačkog pritiska na
priključku 4, relejni klip (f) sa pritiskom iz
priključaka 2 i klip (b) sa pritiskom iz
prostora C, kreću se naviše. Priključci (d
i g) se otvaraju, a sabijeni vazduh izlazi
preko izduva 3 u atmosferu.
Ako opadne pritisak u vazdušnom
gibnju, regulator automatski ide u
poziciju koja odgovara otprilike polovini
pritiska ispravnog upravljačkog kruga.
Ako pritisci opadnu u oba gibnja, mala
pritisna opruga (k), koja se nalazi u
radnom cilindru dovodi radni klip toliko
na desno, da podizač automatski
zapadne u ulegnuće na bregu. Tada
regulisan pritisak odgovara polovini
pritiska radne kočnice pri max
opterećenom vozilu.
Kontolni priključak 43 omogućava
kontrolu regulatora sile kočenja u vozilu.
Pri tome se deluje na upravljački klip sa
podešenim kontrolnim pritiskom, dok su
pritisci u vazdušnim jastucima
automatski odvojeni od regulatora.
 Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator sile
kočenja 475 720 . . . 0
Namena:
Automatska regulacija regulisanje sile
kočenja u zavisnosti od ugiba gibnjeva, a
time i od opterećenja vozila. Kroz
integrirani relejni ventil slijedi brzo
dozračivanje i odzračivanje kočionog
cilindra.
Način rada:
Regulator sile kočenja je pričvršćen za
okvir vozila i preko poluge je povezan sa
jednom fiksnom tačkom na osovini
odnosno opružnim telom. U odnosu 1:1 u prostor C a time također u
neopterećenom stanju je najveće
odstojanje između osovine i regulatora
sile kočenja, poluga (j) nalazi se u svom
najnižem položaju. Ako se vozilo optereti
smanjuje se to odstojanje a poluga (j ) se
pomera iz položaja prazno u smeru
položaja puno. Zavoranj (i), koji se
postavlja u jednakom smislu uz pomoć
poluge (j) pomiče preko upravljačke
krivulje u kućištu ležaja (p) letvu (q) a
time i podizač ventila (g) u bilo koji
položaj opterećenja, koji odgovara
trenutačnom opterećenju.
Regulisan pritisak (upravljački pritisak) iz
kočnog ventila motornog vozila struji
preko priključka 4 u prostor A i
opterećuje klip (b). On se kreće na levo,
zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).
Regulisan vazduh na priključku 4
dospeva u prostor C na levo membrane
(e), kao preko kanal F u komore G i
opterećuje aktivnu površinu relejnog
klipa (f).
Sabijen vazduh struji istovremeno preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor D i opterećuje desnu stranu
membrane (e). Takvim upravljanjem
predpritiskom podiže se prenos u
području delimičnog opterećenja pri
malim upravljačkim pritiscima (do max
1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste i
dalje, klip (n) se kreće nasuprot sili
opruge (o), a ventil zatvara.
Usled nastalog pritiska u prostoru G,
relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)
zatvara a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh na priključku 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dolazi preko
priključka 2 ka uključenim pneumatskim
kočnim cilindrima.
Istovremeno u prostoru B nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak nešto
veći od onog u prostoru G, relejni klip (f)
se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.
Pri kretanju klipa (b) membrana (e)
naleže na levo na lepezastu ploču (l) i
tako stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila, koja u prostoru
C deluje na desnu stranu membrane,
izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),
1 49
1.
klip se kreće na desno. Ulaz (m) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (g), koji je
zavisan od položaja poluge (j), je
merodavan za aktivnu površinu
membrane i regulisan kočni pritisak. Klip
(b) sa lepezastom pločom (l) mora da
napravi odgovarajući hod u skladu sa
položaja podizača ventila (g), pre nego
što počne delovanje ventila (c). Preko
tog hoda se menja i aktivna površina
membrane (e). U položaju punog
opterećenja su aktivna površina
membrane i klipa (b) ista. Time je
upravljani tlak u priključku 4 doveden u
prostor G. Budući da je relejni stap (f)
opterećen punim tlakom relejni dio,
upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle ne
dolazi do nikakve redukcije dovođenog
tlaka kočenja.
Poslije sniženja upravljačkog tlaka u
priključku 4 pokreće se stap (b) pod
djelovanjem tlaka u prostoru C udesno a
stap releja (f) pod djelovanjem tlaka u
priključku 2 se pokreće prema gore.
Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduh
izlazi preko izduva 3 u atmosferu.
 1.
Automatski regulator sile
kočenja 475.721 . . . 0
Namena:
Automatska regulacija regulisanje sile
kočenja u zavisnosti od vazdušnog
jastuka, a time i od opterećenja vozila.
Kroz integrirani relejni ventil slijedi brzo
dozračivanje i odzračivanje kočionog
cilindra.
Način rada:
Regulatorom kočione snage upravlja tlak
obaju krugova mjehova zračnog
ogibljenja preko priključaka 41 i 42.
Upravljački stap (i) opterećen tlakom
zračnog ogibljenja postavlja protiv snage
opruge (j) podizač ventila (g) u bilo koji
položaj opterećenja, koji odgovara
trenutačnom opterećenju. Pri tome
djeluje aritmetička prosječna vrijednost
tlakova zračnog ogibljenja 41 i 42.
Regulisan pritisak (upravljački pritisak) iz
kočnog ventila motornog vozila struji
preko priključka 4 u prostor A i
opterećuje klip (b). On se kreće na levo,
zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).
Regulisan vazduh na priključku 4
dospeva u prostor C na levo membrane
(e), kao preko kanal F u komore G i
opterećuje aktivnu površinu relejnog
klipa (f).
Sabijen vazduh struji istovremeno preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor D i opterećuje desnu stranu
membrane (e). Takvim upravljanjem
50
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
predpritiskom podiže se prenos u
području delimičnog opterećenja pri
malim upravljačkim pritiscima (do max
1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste i
dalje, klip (n) se kreće nasuprot sili
opruge (o), a ventil zatvara.
Usled nastalog pritiska u prostoru G,
relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)
zatvara a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh na priključku 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dolazi preko
priključka 2 ka uključenim pneumatskim
kočnim cilindrima.
Istovremeno u prostoru B nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak nešto
veći od onog u prostoru G, relejni klip (f)
se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.
Pri kretanju klipa (b) membrana (e)
naleže na levo na lepezastu ploču (l) i
tako stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila, koja u prostoru
C deluje na desnu stranu membrane,
izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),
klip se kreće na desno. Ulaz (m) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (g), koji je
zavisan od položaja klipa (i), je
merodavan za aktivnu površinu
membrane i regulisan kočni pritisak. Klip
(b) sa lepezastom pločom (l) mora da
napravi odgovarajući hod u skladu sa
položaja podizača ventila (g), pre nego
što počne delovanje ventila (c). Preko
tog hoda se menja i aktivna površina
membrane (e). U položaju punog
opterećenja su aktivna površina
membrane i klipa (b) ista. Time je
upravljani tlak u priključku 4 doveden u
odnosu 1:1 u prostor C a time također u
prostor G. Budući da je relejni stap (f)
opterećen punim tlakom relejni dio,
upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle ne
dolazi do nikakve redukcije dovođenog
tlaka kočenja.
Poslije sniženja upravljačkog tlaka u
priključku 4 pokreće se stap (b) pod
djelovanjem tlaka u prostoru C udesno a
stap releja (f) pod djelovanjem tlaka u
priključku 2 se pokreće prema gore.
Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduh
izlazi preko izduva 3 u atmosferu.
Ukoliko dođe do ispadanja tlaka zračnog
ogibljenja regulator se automatski
pomiče u položaj, koji odgovara približno
polovičnom tlaku intaktnog upravljačkog
kruga. Ukoliko ispadnu oba tlaka
zračnog ogibljenja regulator se
automatski pomiče u položaj mirovanja.
Probni ventil s priključkom 43
omogućava testiranje regulatora kočione
snage u vozilu. Při této kontrole se
prostřednictvím zkušební hadice tlakují
řídicí okruhy 41 a 42 a tlaky ve
vzduchovém odpružení se připojením
zkušební hadice odpojí od regulátoru.
 Opružna tela
1.

433 302

433 306

Opružna tela Namena: oprugama (a i b) garantuje pri tome

433 302…0 i Sprečavanje oštećenja regulacionog
433 306…0 ventila zavisno od opterećenja, odnosno
automatskog regulatora sile kočenja.
stalnu mehaničku vezu sa kućištem (c),
dok se okretna poluga ne vrati u svoj
normalni položaj i ponovo potpuno ne
nalegne na prednji zid kućišta.

Način rada: Izvitoperenje spojne šipke ka regulatoru

Kod veoma jakih oscilacija osovina, koje sile kočenja pri kretanju gore-dole
prevazilaze regulaciono područje sprečava se time, pošto je ona na obrtnoj
regulacionog ventila u zavisnosti od polugi (e) uležištena u loptastom zglobu
opterećenja, odnosno regulatora sile (f), odnosno u gumenom pritisnom
kočenja, pomera se okretna poluga (e), komadu.
koja u mirnom stanju zauzima vodoravni
položaj, oko fiksne tačke na kućištu (c).
Kugla (d) opterećena pritisnim

51
1.
Ventil puno/prazno
473 300…0
Namena:
Regulacija kočnog kruga prednje
osovine kod ARSK-ventila kočnog kruga
zadnje osovine kao i brzo pražnjenje
kočnih cilindara.
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice dospeva regulisan sabijeni
vazduh iz kočnog ventila motornog
vozila kroz priključak 1 na gornju stranu
stepenastog klipa (d) i gura ga do
graničnika na dole. Dvostruki ventil (a) se
kreće sa njim, zatvara izlaz (b) i otvara
Redukcioni ventil
473 301…0
Namena:
Redukovanje regulisanog pritiska u
određenom odnosu i brzo pražnjenje
priključenih kočnih uređaja.
Način rada:
Preko priključka 1 struji sabijeni vazduh u
prostor A i pokreće stepenasti klip (d)
naniže nasuprot dejstvu sile pritisne
opruge (a). Ispusni ventil (b) se zatvara,
a upusni ventil (c) se otvara. Sabijeni
52
Ventil puno/prazno i redukcioni ventil
ulaz (c). Sabijeni vazduh struji preko
priključka 2 u kočni krug prednje osovine
i puni cilindre prednje kočnice.
Istovremeno iz ARSK-ventila se dovodi,
već prema stanju opterećenja vozila,
više ili manje redukovan kočni pritisak za
zadnju osovinu, preko priključka 4 i na
kružnu površinu stepenastog klipa.
Zatvaranje ulaza (c) vrši se ako odnos
regulisanih pritisaka (priključci 1 i 4) ka
regulisanim pritiscima (priključci 2)
odgovara odnosu površina stepenastog
klipa (d).
vazduh struji preko priključka 2 ka
priključenim kočnim uređajima.
Istovremeno se u prostoru B stvara
pritisak koji deluje na donju stranu klipa
(d). Čim se postigne ravnoteža sila na
donjoj strani i na manjoj gornjoj strani
stepenastog klipa (d), klip se podiže, a
upusni ventil (c) se zatvara. Odnos
pritisaka odgovara odnosu obe površine
stepenastog klipa. Ako pritisak na
1
1
d
c
4
a
b
2 2
3
Ako opadnu upravljački pritisci na
priključcima 1 i 4, onda se sada zbog
višeg pritiska kočnog cilindra, stepenasti
klip (d) sa dvostrukim ventilom (a)
ponovo podiže. Izlaz (b) se otvara, a
preko izduva 3 se vrši brzo potpuno ili
delimično pražnjenje kočnih cilindara
koje odgovara upravljačkim pritiscima.
1
d
c
a
b
2 2
3
priključku 1 opada, onda se sada zbog
višeg pritiska u prostoru B stepenasti klip
(d) kreće naviše. Izduvni ventil (b) se
otvara i preko izduva 3 se vrši delimično
ili potpuno pražnjenje u zavisnosti od
upravljačkog pritiska priključenih kočnih
uređaja. Zbog pritisne opruge (a)
stepenasti klip takođe ostaje bez pritiska
u svom gornjem krajnjem položaju.

Ventil puno/prazno
473 302…0
Namena:
Regulacija kočnog kruga prednje
osovine kod ARSK kočnog kruga zadnje
osovine, kao i brzo pražnjenje kočnih
cilindara.
Način rada:
a) Kočni položaj delimično
opterećenog vozila
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, preko ARSK (regulator sa
predupravljačkim stepenom) kočnog
kruga zadnje osovine, regulisan kočni
pritisak ka cilindrima zadnje osovine i
kao upravljački pritisak ka priključku 4
ventila puno/prazno. Preko otvora E
pritisak dospeva u prostor C i deluje na
gornju stranu klipa (d). On se kreće pri
pritisku 0,5 bar nasuprot dejstva sile
pritisne opruge (e) u svoj donji krajnji
položaj. Pri tome se zatvara ventil (b),
opterećen oprugom, ulaz (c) i otvara
izlaz (f). Upravljački pritisak je takođe u
prostoru B i deluje na kružnu površinu
klipa (d).
Istovremeno struji regulisan sabijeni
vazduh iz kočnog kruga radne kočnice 2,
dvokružnog kočnog ventila motornog
vozila preko priključka 1 u prostor A i
opterećuje gornju stranu klipa (a). On se
kreće naniže, izlaz (f) se zatvara i ulaz (c)
otvara. Sabijeni vazduh struji preko
Ventil puno/prazno
prostora D kao i priključka 2 u kočni krug
prednje osovine i puni cilindre prednje
osovine. Pritisak koji nastaje u prostoru
D pokreće klip (a) ponovo naviše. Ulaz
(c) se zatvara i postignuto je zatvoreno
stanje.
b) Kočni položaj max
opterećenog vozila
Funkcija ventila puno/prazno kod max
opterećenog vozila kao što je prethodno
opisano. Upravljački pritisak u prostoru B
pri aktiviranju kočnice deluje na kružnu
prstenastu površinu klipa (a) sada sa
punim radnim pritiskom. Preovlađuju sile
u prostorima A i B koje deluju na
površinu klipa (a) i redukcija pritiska se
poništava. Pritisak na priključku 1 se
upravlja u celom području delimičnog
kočenja do položaja max kočenja 1:1.
Pri pražnjenju kočnog sistema pritisak
opada iz priključka 1 i 4 preko
dvokružnog kočnog ventila motornog
vozila, odnosno ARSK ventila.
Istovremeno kočni pritisak iz prostora D
pokreće klip (a) naviše. Ulaz (c) se
zatvara, izlaz (f) otvara, a sabijeni
vazduh iz priključka 2 struji preko izduva
3 u atmosferu.
Klip (d) ostaje u svom donjem krajnjem
položaju do nekog zaostalog pritiska od
1 53
1.
0,5 bar na priključku 4 i izlaz (f) je
otvoren. Pri daljem padu pritiska u
prostoru C, pritisna opruga (e) pokreće
klip (d) naviše. Izlaz (f) se zatvara, a ulaz
(c) otvara. Ostatak pritiska na priključku
2 opada preko priključka 1.
c) Način rada kod otkaza
kočnog kruga zadnje osovine
Kod otkaza kočnog kruga zadnje
osovine, priključak 4 ostaje, a time i
prostor C iznad klipa (d) bez pritiska pri
aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice. Klip (d) drži sila pritisne opruge
(e) u njegovom gornjem krajnjem
položaju. Ulaz (c) ostaje stalno otvoren.
Regulisan sabijeni vazduh iz kočnog
kruga 2 radne kočnice dvokružnog
kočnog ventila motornog vozila struji
nesmanjeno kroz ventil puno/prazno ka
kočnim cilindrima kočnog kruga prednje
osovine.
1.
Prikolični kočni ventil
sa predkočenjem
973 002…0
Namena:
Upravljanje dvovodim kočnim sistemom
prikolice u vezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim ventilom za opružno
akumulacioni cilindar.
Način rada:
a) Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, sabijeni vazduh struji iz kočnog
kruga radne kočnice 1 preko priključka
41 u prostor A i deluje na klipove (a i i).
Oni se zajedno kreću na dole.
Nasedanjem klipa (i) na ventil (d), izlaz
(c) se zatvara, a ulaz (h) se otvara.
Napojni vazduh iz prostora C struji preko
prostora B ka priključku 2 i puni kočni vod
prikolice u zavisnosti od pritiska u
kočnom krugu radne kočnice 1 sa
prednjačenjem zavisnim od podešenog
prednapona pritisne opruge (b).
Pritisak koji nastaje u prostoru B deluje
na donje strane klipova (a i i). Na osnovu
različitih aktivnih površina klipa (a), kreće
se samo klip (i) naviše nasuprot
upravljačkom pritisku u prostoru A i sili
opruge (b). Sledeći ventil (d) zatvara ulaz
(h) i postignuto je zatvoreno stanje. Kod
54
Prikolični kočni ventil
max kočenja preovladava pritisak koji
deluje na gornju stranu klipa (i) i ulaz (h)
ostaje otvoren.
Pomoću vijaka za podešavanje (j) može
da se menja prednapon pritisne opruge
(b), tako da prednjačenje pritiska
priključka 2 nasuprot priključka 41 iznosi
max do 1 bar.
Istovremeno sa procesima u priključku
41, kočni krug radne kočnice 2 vrši preko
priključka 42 punjenje prostora E ispod
membrane (e). Pošto samo punjenjem
prostora B i D preovlađuje pritisak koji
deluje na gornje strane klipa (g) i
membrane (e), ne menja položaj klipa
(g). Ako zbog defekta otkaže kočni krug
radne kočnice 1, onda se preko kruga 2
vrši samo punjenje priključka 42. Pritisak
koji se stvara u prostoru E ispod
membrane (e) pokreće klip (g) kao i
ventil (d) na gore. Klip (i) zadržan u svom
gornjem krajnjem položaju zatvara izlaz
(c) i otvara ulaz (h), tako da vrši punjenje
priključnog kočnog voda u zavisnosti od
kočenja motornog vozila.
U području delimičnog kočenja klip (g)
pokreće pritisak koji se stvara u prostoru
B, ponovo na dole. Ulaz (h) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje. Pri max
kočenju preovladava pritisak u prostoru
E i ulaz (h) ostaje otvoren.
Pri upravljanju preko 2. kruga kočnog
sistema radne kočnice vrši se
upravljanje prikoličnog kočnog ventila
bez predkočenja.
b) Upravljanje iz ručnog
kočnog ventila
Posebno pražnjenje opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovarajućeg
pražnjenja prostora D preko priključka
43. Sada preovlađujući napojni pritisak u
prostoru C pokreće klip (g) na gore.
Punjenje priključka 2 odvija se tada na
isti način kao kod upravljanja prostora E
pri otkazu 1. kočnog kruga radne
kočnice.
Posle završetka procesa kočenja
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno, priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i i), kao i klip (g) usled pritiska u
prostoru B vraćaju u svoje početne
položaje. Pri tome se otvara izlaz (c), a
sabijeni vazduh na priključku 2 izlazi kroz
klipnu cev (f) i izduv 3 u atmosferu.
 Prikolični kočni ventil
1.
Prikolični kočni ventil sa 2/2
ventilom bez predkočenja
937 002 5.. 0

Namena:
Upravljanje dvovodim kočnim sistemom
prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim ventilom za opružno
akumulacioni cilindar.
Kod proboja voda ili nepriključenog
kočnog voda pri aktiviranju kočnog
ventila motornog vozila vrši se
prigušenje napojnog vazduha od
motornog vozila ka prikolici, pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice.

Način rada:
Kod punjenja kočnog sistema sabijenim
vazduhom vazduh za napajanje struji
kroz priključak 11 u 2/2 ventil i deluje na
klip (i). On se kreće nasuprot dejstva sile
pritisne opruge (k) u svoj gornji krajnji
položaj. Preko prostora C i priključka 12
vazduh za napajanje struji dalje ka
automatskoj spojničkoj glavi ”napajanje”.

a) Upravljanje dvokružnim Istovremeno sa procesima u priključku G i time se prigušuje strujeći vazduh za

kočnim ventilom motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostore A i G i deluje na klipove (a i i).
Klip (a) se kreće naniže. Nasedanjem
klipa (a) na ventil (d), izlaz (b) se zatvara,
a ulaz (c) se otvara. Napojni vazduh iz
prostora C struji preko prostora B ka
priključku 22 i puni kočni vod prikolice u
zavisnosti od pritiska u 1. kočnom krugu
radne kočnice. Istovremeno sabijeni
vazduh struji preko kanala (h) u prostor F
i deluje sa donje strane klipa (i). Pri
upravljačkom pritisku od oko 4 bar
preovladava pritisak koji deluje na gornju
stranu klipa (i) i pokreće ga naniže do
ivice kućišta (j) (kretanje samo da bi se
izbegao zastoj klipa (i)).
Pritisak koji nastaje u prostoru B deluje
na donju stranu klipa (a) i pokreće ga
naviše nasuprot dejstva upravljačkog
pritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (d)
zatvara ulaz (c) i postignuto je zatvoreno
stanje. Pri max kočenju preovladava
upravljački pritisak, koji deluje na gornju
stranu klipa (a) i ulaz (c) ostaje otvoren.
41 vrši se iz kočnog kruga 2, radne
kočnice, preko priključka 42 punjenje
prostora E ispod membrane (f). Pošto
punjenjem prostora B i D preovladava
pritisak koji deluje na gornje strane klipa
(e) i membrane (f), ne menja se položaj
klipa (e). Ako otkaže 1. kočni krug radne
kočnice, onda se preko kruga 2 vrši
samo punjenje priključka 42. Pritisak koji
pri tome nastaje u prostoru E ispod
membrane (f) pokreće klip (e) kao i ventil
(d) na gore. Klip (a) zadržan u svom
gornjem krajnjem položaju zatvara izlaz
(b) i otvara ulaz (c), tako da se vrši
punjenje kočnog voda prikolice, koje
odgovara kočenju motornog vozila.
U području delimičnog kočenja pritisak
koji se stvara u prostoru B pokreće klip
(e) ponovo naniže. Ulaz (c) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje. Pri max
kočenju preovladava pritisak u prostoru
E i ulaz (c) ostaje otvoren.
Pri pucanju prikoličnog kočnog voda
(priključak 22) ne dolazi do porasta
pritiska pri aktiviranju kočnog sistema
radne kočnice unutar prostora B i F.
Time se klip (i) opet kreće na dole zbog
dejstva upravljačkog pritiska iz prostora
napajanje iz priključka 11 ka priključku
12. Istovremeno opada pritisak u
prikoličnom napojnom vodu (priključak
12) preko otvorenog ulaza (c) na mestu
pucanja prikoličnog kočnog voda i time
dovodi do nužnog kočenja prikolice.
b) Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Stepenasto pražnjenje opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovara-
jućeg pražnjenja prostora D preko
priključka 43. Sada preovlađujući napojni
pritisak u prostoru C pokreće klip (e) na
gore. Punjenje priključka 22 odigrava se
tada na isti način kao kod upravljanja
prostora E pri otkazu 1. kočnog kruga
radne kočnice. Posle završetka kočnog
procesa, priključci 41 i 42 se prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i e) vraćaju u svoje početne
položaje, usled pritiska u prostoru B. Pri
tome se otvara izlaz (b), a na priključku
22 sabijeni vazduh izlazi kroz cev klipa
(g), kao i izduva 3 u atmosferu.

55
1. Prikolični kočni ventil
Prikolični kočni ventil sa Namena:
Upravljanje dvovodog kočnog sistema
predkočenjem
prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
973 008…0 ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim ventilom za opružno
akumulacioni cilindar.
Pri pucanju voda ili kod nepriključenog
prikoličnog kočnog voda vrši se
prigušenje vazduha za napajanje, pri
aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, od motornog vozila ka prikolici pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice.
Način rada:
a) Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Kod aktiviranja kočnog ventila motornog
vozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostor B i deluje na klip (e). On se
kreće naniže i nasedanjem klipa (e) na
ventil (j), izlaz (g) se zatvara, a ulaz (k)
otvara. Napojni vazduh sa priključka 11
struji preko prostora G ka priključku 2 i
puni kočni vod prikolice, shodno pritisku
u 1. kočnom krugu radne kočnice sa
56
predkočenjem (max 1 bar) zavisnim od
vijka za podešavanje (f).
Nastajući pritisak u prostoru D deluje sa
donje strane klipa (e). Na osnovu
različitih aktivnih površina klipa (e),
potpomognut upravljačkim pritiskom iz
prostora C i silom pritisne opruge (I) on
se kreće naviše. Nailazeći ventil (j)
zatvara ulaz (k) i postignuto je zatvoreno
stanje. Kod max kočenja preovladava
pritisak koji deluje na gornju stranu klipa
(e) i otvor (k) ostaje otvoren.
Pri porastu pritiska u prostoru B, klip (k)
se potiskuje nadole nasuprot pritisku
regulacione opruge (d). Ventil (c) se
otvara vijkom za podešavanje (f) i
upravljački pritisak koji nastaje u
prostoru C potpomaže regulaciju klipa
(e). otuda regulisan pritisak na priključku
2 može da bude niži nego upravljački
pritisak na priključku 41. Ako se vijak za
podešavanje (f) npr. okrene kontra
smeru kazaljke na satu, smanjuje se
pritisak u prostoru C i zadržavanjem
ravnoteže povećava se regulisan
pritisak.
Prikolični kočni ventil
Istovremeno sa procesima na priključku
41 vrši se punjenje prostora A iz kočnog
kruga 2 radne kočnice preko priključka
42. Pošto punjenjem prostora B i C
preovladava upravljački pritisak, koji
deluje na gornju stranu klipa (e), položaj
klipa (a) je bez značaja. Ako zbog
defekta otkaže 1. kočni krug radne
kočnice, onda se preko kruga 2 vrši
samo punjenje priključka 42. Porast
pritiska pri tome u prostoru A pokreće
klip (a) nadole i gura klip (e) ispred sebe,
a punjenje kočnog voda prikolice obavlja
se kao što je prethodno opisano, ali ipak
bez predkočenja.
b) Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Postepeno praćnjenje oprućno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila, dovodi do
odgovarajućeg praćnjenja prostora F
preko priključka 43. Sada preovlađujući
napojni pritisak na priključku 11 pokreće
klip (l) na gore. Punjenje priključka 2
odvija se tada na isti način kao kod
upravljanja prostora A pri otkazu 1.
kočnog kruga radne kočnice.
Posle završetka kočnog procesa,
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i e), kao i klip (h) vraćaju u svoje
početne položaje sa pritiskom iz prostora
D. Pri tome se otvara izlaz (g), a sabijeni
vazduh u priključku 2 izlazi kroz šuplji
klip (h) i izduv 3 u atmosferu.
1.
c) Obezbeđenje upravljačkog
voda od pucanja
Pri punjenju pneumatskog kočnog
sistema, vazduh za napajanje struji kroz
priključak 11 i prostor G ka priključku 12
i odatle ka automatskoj spojničkoj glavi
”napajanje”. Kod kočnog procesa se
preko priključka 2 u vodu ka spojničkoj
glavi ”kočnica” stvara upravljački
pritisak, a sabijeni vazduh potreban za to
dovodi se iz priključka 11. Pritisak preko
klipa (i) pritom lagano opada.
Istovremeno se ispod klipa (i) preko
kanala E sabijeni vazduh dovodi iz
priključka 41 i klip (i) se ponovo podiže.
Pritisak u prostoru G ponovo raste, zbog
čega se klip iznova potoskuje na dole
(kretanje samo da bi se izbegao zastoj
klipa (i)).
Ako se zbog pucanja prikoličnog kočnog
voda na priključku 2 ne stvara pritisak,
klip (i) ostaje u svom gornjem položaju i
blokira prolaz ka prostoru G. Dovod
vazduha sa priključka 11 ka priključku 12
se prigušuje, a pritisak u prikoličnom
napojnom vodu pada (priključak 12)
preko otvorenog ulaza (k) na mestu
pucanja kočnog voda prikolice i time
dovodi do prinudnog kočenja prikolice.
57
1. Prikolični kočni ventil
Prikolični kočni ventil sa Namena:
predkočenjem i 2/2 ventil Upravljanje dvovodog kočnog sistema
973 009…0 prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim ventilom za opružno
akumulacione cilindre.
Kod pucanja voda ili nepriključenja
kočnog voda prikolice, pri aktiviranju
kočnog ventila motornog vozila dolazi do
prigušenja vazduha za napajanje od
motornog vozila ka prikolici pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice. Tim procesom se
prikolica odmah automatski koči.
Način rada:
Pri punjenju pneumatskog kočnog
sistema, vazduh za napajanje struji kroz
priključak 11 u 2/2 ventil i deluje na klip
(k). On se kreće nasuprot sili pritisne
opruge (I) potpomognut pritisnom
oprugom (j) u svoj gornji krajnji položaj.
Preko kanala (i) napojni vazduh struji u
58
prostor D i dospeva preko priključka 12
ka automatskoj spojničkoj glavi
”napajanje”.
a) Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostore A i F i deluje na klipove (a i k).
Klip (a) se kreće naniže i potiskuje klip
(b) na ventil (g), izlaz (e) se zatvara, a
izlaz (f) se otvara. Napojni vazduh struji
preko prostora B ka priključku 22 i puni
kočni vod prikolice prema pritisku u 1.
kočnom krugu radne kočnice sa
predkočenjem od 0,2 +/- 0,1 bar koje
može da se menja pomoću vijka za
podešavanje (d).
Preko otvora (c) struji istovremeno
sabijeni vazduh u prostor G i pokreće klip
Prikolični kočni ventil
(m) na dole, nasuprot sili opruge. Ventil
(n) naseda na vijak za podešavanje (d) i
oslobađa prolaz ka prostoru E. Sabijeni
vazduh struji u prostor E i potpomaže sile
koje deluju na donju stranu klipa (b).
Porast pritiska u prostoru B i E deluje na
različite aktivne površine klipa (b) i
pokreće ga zajedno sa klipom (a) na
gore, nasuprot dejstva upravljačkog
pritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (g)
zatvara ulaz (f) i postignuto je zatvoreno
stanje. Pri max kočenju preovlađuje
upravljački pritisak koji deluje na gornju
stranu klipa (a), a ulaz (f) ostaje otvoren.
Istovremeno sa procesima u priključku
41 vrši se iz 2. kočnog kruga radne
kočnice punjenje preko priključka 42,
prostora H i iznad klipa (b). Pošto
punjenjem prostora A preovladava
pritisak koji deluje na gornju stranu klipa
(a), položaj klipova (a i b) se ne menja.
Ako zbog nekog defekta otkaže 1. kočni
krug radne kočnice, onda se preko kruga
2 vrši samo punjenje priključka 42.
Pritisak koji pri tome nastaje u prostoru H
ispod klipa (a) pokreće klip (b) na dole.
On zatvara izlaz (e) i otvara ulaz (f), tako
da se punjenje priključnog kočnog voda
koje odgovara kočenju motornog vozila
vrši bez predkočenja.
U području delimičnog kočenja, pritisak
koji se stvara u prostoru B i E pokreće
klip (b) ponovo na gore. Ulaz (f) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Kod max kočenja preovladava pritisak u
prostoru H i ulaz (f) ostaje otvoren.
1.
voda u atmosferu. Tako se klip (k) dalje
kreće na dole zbog upravljačkog pritiska,
koji deluje u prostoru F i time se
prigušuje napojni vazduh koji iz
priključka 11 struji ka priključku 22.
Istovremeno opada pritisak u napojnom
vodu prikolice (priključak 12) preko
otvorenog ulaza (f) na mestu pucanja
prikoličnog kočnog voda, i time dovodi
do nužnog kočenja prikolice
b) Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Stepenasto pražnjenje opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovarajućeg
pražnjenja prostora C preko priključka
43. Sada preovlađujući napojni pritisak u
prostoru D pokreće klip (h) na gore.
Pražnjenje priključka 22 odigrava se
tada na isti način kao kod upravljanja
prostora H kod otkaza 1. kočnog kruga
radne kočnice.
Posle završetka procesa kočenja
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i b) pritiskom iz prostora B – klip
(h) pritiskom iz prostora C, vraćaju u
svoje početne položaje. Pri tome se
otvara izlaz (b), a sabijeni vazduh u
priključku 22 izlazi kroz cev klipa na
izduv 3 u atmosferu.

Pri otkazu prikoličnog kočnog voda

(priključak 22) ne dolazi do porasta
pritiska, kod aktiviranja kočnog sistema
radne kočnice, unutar prostora B i E.
Napojni vazduh struji preko otvorenog
ulaza (f) i priključka 22 na mestu pucanja

59
1. Wendelflex®-veza spiralnim fleksibilnim
crevom
Wendelflex®-veza spiralnim
fleksibilnim crevom
452 711…0
Namena:
1. Spaja pneumatski kočni sistem
tegljača sa poluprikolicom.
2. Spaja delove pneumatskog
sistema koji su međusobno
promenljive dužine.
Koncepcija:
Wendelflex je crevo savijeno u spiralu,
koje se pri promenama dužine isteže, a
posle rasterećenja se vraća na početnu
dužinu.
Od nastavka creva (za priključak), pa do
prvog navoja crevo je ukrućeno
spiralnom oprugom zbog izbegavanja
lomljenja na tom opterećenom mestu.
60
Wendelflex-veze sa spiralnim fleksibil-
nim crevima, ne zahtevaju dodatne
držače. Wendelflex-veza spiralnim
fleksibilnim crevom proizvedena je od
crnog poliamida 11. Za optičko
razlikovanje spojeva sa crevima,
spojničke glave su snabdevene
obojenim poklopcem.
Poliamid 11 je postojan na sredinu u
vozilu, kao npr. naftne derivate, ulja i
masti. Osim toga te cevi su otporne na
baze, nehlorisane rastvarače, organske i
neorganske kiseline i razređena
oksidaciona sredstva. (primenu sred-
stava za čišćenje sa sadržajem hlora
treba izbegavati). U vezi postojanosti na
specijalne medijume može se informisati
upitom.
 Spojničke glave
1.

A1 B1

C1

A2

Spojničke glave za dvovode Namena: motornom vozilu okretanjem pri

Spajaju pneumatske kočne sisteme
kočne sisteme
motornog vozila, odnosno tegljača sa
952 200…0 kočnim sistemom priključnog vozila
shodno evropskim propisima.
Spojničke glave odgovaraju ISO-
standardu 1728.
Opis:
Varijante spojničke glave A1, B1 i C1 za
napojni vod imaju crveni poklopac i
aksijalni osigurač protiv međusobnog
zamenjivanja.
Varijante A2 i B2 za kočni vod imaju žuti
poklopac i bočni osigurač od
međusobnog zamenjivanja.
U izvedbama B i C uvek je ugrađen
jedan ventil koji zatvara prolaz vazduha,
kada suprotna spojnička glava nije
spojena.
Način rada:
Prilikom spajanja spojnička glava, koja
se nalazi na spojnom crevu povezuje se
sa spojničkom glavom pričvršćenom na
istovremenom međusobnom zahvatanju
suprotnih vođica. Posle nasedanja na
kraju obrtanja stvorena je čvrsta veza
obe spojničke glave. Zbog osiguranja od
međusobne zamene mogu se
međusobno spajati samo odgovarajuće
spojničke glave.
– Spajanje C1 sa A1, B1 sa A1 i B2 sa
A2:
Za vreme kopčanja zaptivni prsten
spojničke glave tip A otvara ventil
glave tipova B ili C čime se
uspostavlja pneumatska veza
vodova i istovremeno se mesto
spajanja zaptiva. Pri razdvajanju
veze ventil se zatvara automatski.
– Spajanje A2 sa A2:
Kod identičnih spojničkih glava bez
ventila zaptivnost se postiže
međusobnim pritiskom zaptivnih
prstenova.

61
1. Duo-Matic brza spojnica

Duo-Matic brza spojnica

za prikolice 452 80. …0
Namena:
Spajanje pneumatskih kočnih sistema
teretnog motornog vozila sa kočnim
sistemom prikolice.

Način rada:
Pri spajanju prikolice ručica (b) se pritiska
na dole, pri čemu se zaštitni poklopci (a i
d) otvaraju. Duo-Matic prikolični deo
stavlja se pod zaštitni pokopac, a ručica
(b) se spušta. Torziona opruga (e) deluje
na zaštitne pokopce (a i d) i pritiska
prikolični deo prema automatskom
ventilu za zatvaranje (c), pri čemu se oni Ventil motornog vozila
otvaraju i sabijeni vazduh dospeva ka 452 802 009 0
prikolici.

Ventil prikolice
452 804 012 0

Duo-Matic brza spojnica

za poluprikolicu
452 80. …0
Deo na motornom vozilu
Namena: 452 805 004 0
Spajanje pneumatskih kočnih sistema
tegljača sa kočnim sistemom polupri-
kolice.

Način rada:
Pri spajanju poluprikolice ručica (b) se
pritiska na dole, pri čemu se zaštitni
poklopci (a i d) otvaraju. Duo-Matic deo
na motornom vozilu stavlja se pod
zaštitni poklopac, a ručica (b) se otpušta.
Torziona opruga (e) deluje na zaštitni
pokopac (a i d) i potiskuje deo na
motornom vozilu prema površini
nagomilavanja. Automatski ventili (c) za
isključenje se otvaraju i sabijeni vazduh
dospeva ka poluprikolici.

Deo na poluprikolici
452 803 005 0

62