Biseri arapsko - islamske tradicije

� �

POUCNK PRICK
 SADRŽAJ

PRIČA O G UBAVCU, ĆELAVCU I SLIJEPCU . . . ?

SE'ID IBN AMIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ll

AMR IBN EL- 'AS l RIMSKI ZAPOYJEDNTK . . . . . . . . . . . l4

PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE POSUDIO HILJADU

DINARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l6

TARIK IBN ZTJAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l8

UČENICI l ZEKAT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

SALAHUDDIN EL- EJJUBI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

I KRIMINA TAJNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

PRIČA O ČUDESNOM ČAMCU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . J4

PRIČA O JEDNOM DIRHEMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

PRIČA O IZGUBLJENOM JME T KU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

PRIČA O MUDROM HALIFI (VLADARU) . . . . . . . . . . . . . . . . 38

PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE KTHNU0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

PRIČA O ČOVJEKU KOJI J E VOLIO RASPRAVU .40 . .

PRIČA O KUG1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4l
NE RECI RODITELJIMA Nl:" UH "! . . . . .. . . . .. . . . .. . . . ...... 42

BITKA NA JERMUKU . ........ . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . . . . .. . . .. . .. . . . . . 46

LAŽ .. . . . .. . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . ...... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .... . . .. . ...... . . .... 51

JA V NO GRIJEŠENJE . . ... . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . .... 55

KARUN . . .. .. .... . . . . . . . . .... . . . . . .. ... . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. 59

ČUDNA PALMA. o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o • • • o o O O o o o o o o o o o o o o o o o o o o o oo o o o o • • 64

PRIČA O OKLOP U . . . ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . 67

UZDIZA NJE NAUKE ... . . . ........ . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . fJ9

TRI STARCA ..... . . . . . . . . . ... . ... . ...... . . . . . . .. .. . . . . . ...... . . . . . .. . . . . . . . . .? l

MUDRI KROJAČ . .. . . .. .. . . . ... .. . .. . . . . . .. .... . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . ... . . . . 75

Š EJH REBI'A .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . 78

TBLIS J E NA DJAČA0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . .. .85

MUS'A B IBN 'UMEJR. OO o o o o o o o o ooO o o o o o oo O O Oo O o o o o o o O O oo o o o o o o o O O O o o o o 90

SAD IBN EBI VEKKAS, JUNA K BITKE NA

KADISIJJI. ..................................................................... 95

SUPRUG A"PRVAKA ARAPA" ... . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . ...... . . . 99

 Recenzija hfz. Dževada Hrvačića

Odgoj mladih spada u stvari na kojima islam

posebno insistira. Kur'ansko - hadiski tekstovi
traže, kako od pojedinaca - roditelja tako i od
društva, da u lože maksimalan napor na planu
islamskog odgoja djece i omladine. Na tome putu
treba koristiti razne metode i sredstva za koja sma­
tramo da su efikasna. Svakako da je jedna od tih
korisnih i efikasnih metoda pričanje i čitanje priča
koje u sebi sadrže pouke i poruke o moralnim vri­
jednostima kojima se svaki musl iman treba okititi .
Ova metoda je posebno značajna u vremenu kada
su naša djeca izložena raznim audio - vizuelnim
sredstvima i postoji mogućnost da dođu u kontakt
sa štetnim i neprimjerenim sadržajima za njihov
uzrast.

Ova knjiga je izbor priča iz arapsko - islamske

tradicije koje sadrže pouke o moralnim vrijednos­
tima kao što su poštenje, emanet - povjerenje,
skromnost itd. Prevodilac ovih priča, Ahmed
Džinović, je napravio izbor kojeg možemo prepo­
ručiti ne samo djeci nego i odraslim č itaocima, jer
svaka od njih na određeni način motivira i podstiče

5
na pridržavanje islamskog morala, a to nije potreb­
no samo mladima nego svakom pojedincu, bez
obzira na uzrast.

Zato, toplo preporučujem č itanje ove knj ige, ne

samo našoj djeci i omladini nego i starij im čitaoci­
ma.

Recenzent: Hfz. Dževad Hrvačić

6
 PRIČA O GUBAVCU,
ĆELAVCU I SLIJEPCU

Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je čuo

Poslanika, s.a.v.s., kako priča:
"Allah, dž. š. je htio d a iskuša trojicu ljudi od
Izraelćana, od kojih je jedan bio gubavac, drugi
bez kose, a treći slijep, pa im je poslao jednog
meleka. Melek je došao gubavcu i upitao ga:
- Š ta bi ti najvi še žel io? Najvi še bi žel io imati
l ijepu boju i lijepu kožu, i da se oslobodim ovog od
čega se svijet zgraža na mene,- odgovori on . Melek
pređe rukom preko njegova tijela, te od njega sva
guba spade, i dobi l ijepu boju kože. Zatim ga
melek upita:
- A koji ti je imetak najdraži? Deve (ili krave­
prenosilac hadisa je u sumnji šta je rekao),- reče
on. Allah mu tada dade jednu l ijepu devu koja je u
stomaku nosila mladunče, a melek mu reče:
- Allah ti dao berićeta u njoj.
Zatim je melek došao onome bez kose i upi­
tao ga:
- Š ta bi ti najviše vol io? Lijepu kosu, i da se
oslobodim ovog od čega se svijet zgraža na mene,­
odgovori on. Melek ga pomi lova po glavi, te ga

7
bo lest prođe i dobi l ijepu kosu . Melek ga upita:
- A koj i bi imetak najviše voli o? Krave,­
odgovori on. A ll ah mu tada dade jednu lljepu
steonu kravu, a melek mu reče :
- A l l ah t i dao berićeta u njoj.
Zatim melek dođe slijepcu i reče m u:
- Š ta b i ti naj vi še želio imati? Da m i Allah
vrati moj vid, kako bi lj ude mogao gledati,- odgov­
ori on. Melek ga pomi lova po očima i Allah mu
vrati vid, zatim ga upita:
- A koj i bi imetak najviše volio? Ovce,­
odgovori on. A l l ah mu dade jednu ovcu.

U sve troj ice se imetak p lodi o i množio, pa je

bivši gubavac imao p unu dolinu deva, a bivši
ćelavac punu dolinu krava, a bivši slijepac punu
dol i nu ovaca. Zatim melek dođe gubavcu u njego­
vom bivšem l iku i obliku te mu reče:
- Ja sam čovjek bijednik, ostao sam odsječen
na svom putovanj u , i niko m i nije u stanj u danas
pomoći osim A llaha, pa onda ti. Zato te molim
Onim koji ti je dao tako lijepu boj u i l ijepu kožu, i
tol iki imetak, da mi dadneš jednu devu kako bi
mogao nastaviti put. On mu na to reče:
- Obaveze i izdaci su mnogobrojni . Melek mu
reče:

8
 - Kao da te ja od nekud znam, da ti nisi bio
onaj gubavac što se svijet zgražavao na njegov
izgled i bijedu, pa ti je A llah podario (zdravlje i
bogastvo)? On mu tada odgovori:
- Naprotiv, ja sam ovo naslijedio od svojih
predaka. Melek mu tada reče:
- Ako si mi slagao, neka te Al lah povrati u
ono stanje u kojem si bio .
Zatim je melek došao ćelavcu u njegovom
prijašnjem liku i obliku, i rekao kao što je rekao
gubavcu, a ovaj mu uzvratio kao i prvi. Melek mu
reče:
- Ako si mi slagao neka te Allah vrati u ono
stanje u kom si bio.
Zatim je došao s l ijepcu u nJ egovom
prijašnjem l iku i obliku, i rekao mu:
- Ja sam siromašan čovjek, i ostao sam
odsječen na svom p utovanju, i niko mi nije u sta­
nju danas pomoći osim Allaha, pa onda ti. Zato te
molim Onim koji ti je podario tvoj vid da mi daš
jednu ovcu, k ako bi se njom pomogao na sv�me
putu. On mu odgovori :
- I ja sam bio slijep, pa mi je Allah dž. š.
povratio vid, uzmi koliko hoćeš, a ostavi koliko
hoćeš. Tako mi Allaha, ništa ti neću danas zabra­
niti da uzmeš, radi M oćnog i Vel ikog Allaha.

9
 Melek mu tada reče:
- Z adrži sav svoj imetak, v i ste b i l i samo
iskušani . A l l ah je zadovolj an sa tobom, a rasrdio se
je na tvoj a dva druga . . " (Buharija i M uslim)

lO
 SE.,ID IBN AMIR

Oner ibn El- Hattab, da je Allah nj ime zado­

volj an, je postavio Se' ida ibn Amira za namj esn ika
H i msa. N ije p rošlo mnogo vremena a kod Omera,
vladara muslimana, dođe delegacij a stanovnika
Himsa. On im reče :
"Napišite m i imena vaših siromaha, da im
udijelim od imetka muslimana ! " O ni mu napisaše
imena siromaha, a među nj ima bi lo je i ime Se'ida
ibn Amira. Omer ih upita:
"A ko je Se'i d ibn Amir?" Oni odgovoriše:
"To je naš namjesni k ! " Omer upita:
"Zar je vaš namj esnik siromašan? ! " Oni
odgovoriše:
"Da, tako nam Al laha, znaj u proći mnogi dani
a da se u njegovoj k ući ne potpali ni vatra." Omer
zaplaka, a potom stavi hiljadu dinara u kesu i reče:
"Daj te mu ovaj novac da ima od čega živjeti . "
Kada se delegacij a vratila u Rims, dali s u mu
kesu, a Se'id reče:
"Mi smo Allahovi i Njemu ćemo se vratiti ! "
Izgledao j e kao da mu se desila neka nesreća.
Njegova žena ga upita:
" Š ta se desilo? Da nije umro vladar musli-

ll
mana?" On odgovori :
"Desilo se gore od toga, došao mi je dunjaluk
da mi upropasti Ahiret ! " Ona reče:
"Riješi se toga", ali ona n ije znala ništa o
novcu. On je upita:
"Hoćeš li m i pomoći u tome?" Ona odgovori :
" D a . " On nakon toga podije l i novac
siromašnim muslimanima.
Nakon nekog vremena, Omer ibn El- Hattab
je posjetio H ims kako bi ispitao njihovo stanje.
Susreo se sa stanovnicima H imsa i upitao ih o nji­
hovom namjesniku, Se'idu ibn Amiru. Oni ga
pohvališe, ali su se požalili na tri stvari kod njega,
koje im se nisu dopadale. Omer pozva Se'ida ibn
Amira te ih sakupi zajedno i upita:
"Na što se žalite kod v ašeg namjesnika?" Oni
rekoše:
"Tako nam Allaha, ne izlaz i pred ljude dok
dan ne poodmakne ! " Omer p ogleda u Se'ida i
zatraži odgovor na to od njega, p a on reče:
"Tako mi Allaha, ne volim što ovo govorim,
ali moja porodica nema slugu, pa ja zajedno s nji­
ma mijesim tijesto a onda čekam da nadođe, pa im
ispečem hljeb. Zatim abdestim i izađem pred
ljude. "

12
 Omer potom upita:
"Na što se još žalite kod njega?" Oni rekoše:
"Naveče n ikome ne odgovara ! " Se'id na to
reče:
"Tako mi Allaha, to mi, takođe, nije drago da
obznanim, ali ja sam dan odredio za njih, a noć za
Uzvišenog A l l aha ! " Omer upita:
"Na što se još žalite kod njega?" Oni rekoše:
"On ima dan u mjesecu, kada neće n ikoga da
primi ! " Omer upita:
" Š ta imaš reći na to, Se'i de?" Se'id reče:
"Nemam slugu koji bi mi oprao odjeću, a
nemam drugu odjeću osim ove koja je n a meni, pa
toga dana perem odjeću i čekam da se ona osuši, a
potom izlazim pred ljude krajem dana." Tada
Omer reče:
"Hvala Allahu, koji je učinio da ne pokvarim
svoje mišljenje o teb i ! "

13
 AMR IBN EL- 'AS I
RIMSKI ZAPOVJEDNIK

Pri l i kom osvaj anj a Egipta, u toku borbe

muslimana proti v Rimlj ana, rimski zapovjedni k
pozva Amra ibn E l - 'Asa da s nji m pregovara u
vezi utvrđenj a" B abilon". M eđutim, svoj im ljudi­
ma j e izdao naređenj e da na Amra obruše stijenu
odmah kad izađe iz tvrđave. Pri prem io je sve da
njegovo ubistvo bude i zvršeno. Amr je ušao kod
zapovj ednika ne sumnjajući ništa, i odvio se razgo­
vor među nj ima.
Kada je Amr krenuo da napusti tvrđavu pri­
mj etio je na njenim zidinama sumnj ive pokrete, što
j e u njemu izazvalo veliku podozrivost. Odmah je
postupio shodno svoj oj poznatoj oštroumnosti .
Vrati se do zapovj edni k a tvrđave sigurnim i mir­
nim koracima, potpuno spokojan kao da ga ništa
nij e prestraši la, i kao da ništa ne sumnja.
Amr j e ušao kod zapovjednika i rekao mu:
"Pala mi j e jedna i dej a na um pa hoću da ti je
predložim. S a mnom, u mom logoru, je grupa asha­
ba Allahovog Poslanika, s. a.v.s., koj i su među
prvima prim i l i islam . Vođa muslimana ništa ne
odlučuj e dok se ne posavjetuje s nj ima, niti šalje

14
voj sku a da nj i h ne postavi kao zapovj ednike.
M is l io sam da ti dođem s nj ima, kako bi čuli od
tebe ovo što sam ja čuo i da shvate stvar kao što
sam je j a potpuno shvatio od tebe.
Rimski zapovj ednik je shvatio da mu je Amr
ponudio životnu šansu ! ! Stoga je prihvatio nj ego­
vu idej u , da ode i da sa sobom dovede ove musli­
manske prvake, nj ihove najbolje ljude i zapovjed­
nike. Onda bi ih sve pobio u mj esto da ubije samo
Amra. Zapovj ednik dade neprimjetan signal koj im
j e izdao naredbu da se p lan koj im je bilo p lanirano
Amrovo ubistvo obustavi .
Rimski zapovjednik s e srdačno oprosti sa
Amrom i s nj im se čvrsto rukova, očekivaj ući da se
on ubrzo vrati sa svoj im prij atelj ima. Uj utro, j ašući
svoga konj a, Amr se vrati do tvrđave na čelu svo­
je vojske. S nj im su b i l i nj egovi neustrašivi borci
koj i svom silinom napadoše na tvrđavu i okupiraše
j e , i A l l ah , dž. š . , im podari pobj edu protiv
Rimlj ana, a musl imani nakon toga oslobodiše
Egipat.

15
 PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE
POSUDIO HILJADU DINARA

Prenosi se o d E b u Hurej re , r. a., da j e

Poslanik, s. a. v. s . , spomenuo jednog Izraelćana koji
je zamolio drugog da mu posudi hiljadu dinara, pa
je taj odgovorio :
- Dovedi mi svj edoke d a posvj edoče! On mu
reče:
- A l l ah j e dovolj an kao svj edok. Onda mi
dovedi žiranta!- reče mu on. A llah je dovoljan kao
ž irant!- odgovori. Istinu si rekao- reče drugi, te mu
posudi novac do određenog roka. Ovaj uze novac
te ode na put morem. Nakon obavlj enog posla
potraži lađu kojom će se vratiti kući do određenog
roka za vraćanje d uga ali ne nađe ni j ednu. Onda
uze j edno drvo u kojem napravi otvor te u njega
stavi hilj adu dinara i pismo za čovjeka koj i mu je
posudio novac, te začepi taj otvor. Drvo odnese do
mora te reče:
- Gospodaru moj Ti znaš da sam tražio od
toga i toga da m i posudi h i lj adu dinara, pa j e on
zatražio da neko garantuj e a j a sam rekao da je
All ah dovolj an za t o , i o n j e time bio zadovolj an.
Traži o j e i svj edoke p a sam rekao da je Allah

16
dovoljan kao svjedok, pa j e i time b io zadovolj an .
J a sam s e trudio d a nađem lađu kako b i h mu vratio
dug a l i nisam uspio, pa ostav lj am ovo drvo Teb i na
čuvanje. Potom ga baci u more i ponovo ode tražiti
lađu koj om bi se vratio u svoj e mj esto . Č ovjek koj i
mu j e posudio novac izašao j e da vidi j e l i doš la
kakva lađa sa onim što je pripadalo nj emu kad
spazi upravo ono drvo u kome je bio novac, te ga
izvadi za drva svojoj porodici. Kada je isc ijepao
drvo nađe novac i pismo. N akon određenog vre­
mena dođe onaj koj i j e od nj ega uzeo novac i
donese h i lj adu dinara, te reče :
- Tako m i Al laha, neprestano sam tražio lađu
kako bih ti donio tvoj novac ali ne nađoh ni j ednu
prije ove koj om sada dođoh. Ovaj drugi ga up ita:
- Da li si ti meni nešto poslao? On odgovori :
- Ja te obavještavam da n isam našao nijednu
lađu prij e ove kojom sam došao ! Ovaj drugi mu
odgovori :
- Al lah je dostavio za tebe ono što si poslao u
drvetu, pa možeš m irno otići sa tih h i lj adu dinara."
(Buharij a)

17
 TARI K IBN ZIJAI)

M aroko i Š paniju dije li jedan

"
uski moreuz
(morski tj esnac) koj i se zove Moreuz D žebel
Tari k" (Gibraltar), a sj everno od njega je brdo koje
se zove " Džebelu Tari k" (Tari kovo brdo). Neko će
se upitati:
"Zbog čega su ovaj moreuz i ova planina
dobi l i ovo ime?" N azvani su po imen u čuvenog
arapskog voj skovođe, Tarika ibn Zijada, koj i je sa
svojom voj skom krenuo iz Maroka i prošavši kroz
ovaj moreuz došao do Sredozemnog mora i osvo­
j io Š panij u .
Tokom dugog vremena i slam s e širio svjet­
skim prostranstvima dok n ij e obuhvatio Irak,
Perzij u , d io I ndije, zemlj e Š ama i zemlje sj everno
od nj ih. Takođe, na drugoj strani , i sl am je obuhva­
tio Egipat i Sj evern u Afriku, a zatim su se musli­
manske vođe usredsrijedile n a Evropu, a Š panija je
b i la naj bl iža evropska zem lj a.
U M aroku je bila stacionirana arapska voj ska,
čij i je broj bio veoma mali ali čij i su vojni ci bili
izuzetne snage. Nj ihov zapovj ednik bio je Tarik
ibn Zij ad koj i je bio poznat po svoj oj hrabrosti i
vj eštini u vojnoj taktici .

18
 Tarik j e sagradi o nekol i ko lađa i zaj edno sa
svoj o m voj skom i nj i h o v i m konj i ma, kroz
Sredozemno more, stigao do Š panije, i to prije više
od 1200 godina. Tarik se obreo sa svojom voj skom
na tlu neprij atelj a, pri čemu je more bi lo iza nj i h a
neprij atelj ispred nj ih. Pri tome, pristizanj e voj nog
poj ačanj a iz Maroka n ij e b i lo n i malo l ahko.
Nalaz i l i su se pred voj skom č ij i j e broj izno­
sio više od stotinu h i lj ada vojnika, dok broj mus l i ­
manskih voj ni ka n ij e prel azio sedam h i ljada!
Tarik je dobro znao pred kakv i m teškoćama
su b i l i on i nj egova voj ska, j er nj i hove l ađe su b i le
malobrojne a mogućnosti za spašavanj e neznatne.
Ako bi b i l i pobijeđeni Š panci bi ih sve pob i l i , sto­
ga je shvat io da ovakva situacija znač i i l i pobj edu
ili smrt !
Tari k j e onda naredio neko lic in i svoj ih lj udi
da zapale nj ihove lađe ! Kada su nj egovi vojni ci
vidj e l i vatru koja je zahvat i la nj ihove lađe obuhva­
tio ih je strah, jer su pom i s l i l i da su to učin i l i nj i ­
hovi neprij atelj i. Počel i su da viču:
"Neprij atelj nas j e porazio ! Svi ćemo b it i ubi ­
j en i ! "
Tada Tarik stade pred nj i h da i m se obrati , te
reče:
"Ja sam naredio da se zapale l ađe ! Ljudi, gdj e

19
j e izl az? M ore je iza vas a neprijatelj pred vama, i
tako m i Allaha, ne preostaje vam n i šta drugo osim
iskrenost i strpljenj e ! Lj udi, postup ite i sto kao što
sam i j a ! Ja sam odlučio da trpim pa i vi uč inite
i sto, i ustaj em odlučno protiv neprij atelj a pa i vi
učinite i sto ! Napadnite svi kao jedan i porazite
svoga neprijatelj a ! Mi ćemo ovdje ostati i nećemo
napustiti Š panij u ! "
S amo što j e Tarik izgovorio tekbir, musl iman­
ski konj anici j umuše u borbu da zarade pobjedu i l i
šehadet (pogib iju n a Allahovom putu). Pred j akim
naletima muslimana Š panc i počeše da se povlače,
a zatim se daše u b ijeg tražeći spas. Musl iman i su
pri stizal i neprijatelj ske grupe i nanijel i su im teške
gubitke.
V l adavina Arapa u Š panij i potraj ala je više od
780 godina, a sa dol askom islama zavladal a je
pravda i s loboda te u Š panij i započe zlatno doba.
M u s l imani su u Š panij i proširili nauku i civi liza­
c ij u, i n ij e potraja lo dugo a to isto se raš iri po raz­
n i m kraj evima Evrope, koj a je b i l a utonu la u tminu
neznanj a i civilizacij ske zaostalosti . Ako i danas
posj etiš Š panij u, vidj et ćeš m noge l ijepe arapske
građevine, koje su oni podi g l i . Vidj et ćeš"Crveni
zamak" ( E l- Hamra) u Granadi i vel iku džamij u u
Kordobi. Muslimani su izgubi l i Š panij u al i su u

20
nj oj ostavili ono što svjedoči o nj ihovoj veličini.
Muslimani su osvoj i li Š panij u zahvalj uj ući
velikom voj skovođi Tari ku ibn Zijadu, koj i je
zapalio lađe i u dušama svoj i h vojnika pobudio
požrtvovanj e u borbi na putu pomaganj a islama.
I stinski su se bori l i i pobij edi l i !

21
 UČENICI I ZEKAT

J ednoga Ramazana učitelj dobi nešto novca

od zekata da ga pod\j eli siromašn im učenicima,
koj ih j e u razredu b io pril i čan broj . Pošto je dobro
poznavao stanj e svakog od nj ih, novac je podijelio
shodno tome. Tako j e onima koj i su bi l i
siromašnij i dao veći iznos, a ostalima manj i .
Nakon toga, učitelj j e čuo da je među učeni­
cima nastala svađa zbog toga što su neki dobil i
više a neki manje. Stoga odluči da im održi jednu
praktičnu l ekcij u .
Odveo i h j e na mj esto gdj e je bilo vrele vode,
a na tom mj estu su staj ale kamene ploče koje su u
dodiru s vre lom vodom bi l e vrlo vruće. Ispred tih
ploča učitelj postavi sto i stoli cu te sj ede.
Onda je prozivao j ednog po jednog učenika
koj i bi staj a l i na te p loče pred nj im. Zatim bi upi­
tao :
"Kol iko si ti dobi o novca?" N eko bi rekao :
"Jednu marku" . " A šta si kupio za to?"- upitao
b i učitelj. " Svesku i o lovku" - rekao bi, a zatim bi
otišao a da se ne oprž i .
Međutim, oni koj i su dob i l i više novca nabra­
jali su:

22
 "Cipele, hlače, maj icu, svesku, o lovk u, per­
"
nicu, len ij ar, flomastere . . . . Dok b i sve nabroj a l i
poskakival i b i , jer s u p loče prž i le nj ihove tabane.
Toga dana bogatij i učeni c i postadoše svjesni­
ji svoj e odgovornos t i p re ma A l l ahovim dž. š .
blagodati ma i d a valja z a t o težak račun položiti ,
n a što i m j e s l i kovito u k azao nj ihov uči telj.
Pomisliše kako je bogatstvo kao i siromaštvo
iskušenj e na koje je stavlj en čovjek. Stoga se poka­
j aše što su se žali l i na način na koj i je uč itelj podi­
jelio novac .
S druge strane, siromašnij i učen ici shvatiše
da nemaj u na čemu da zav ide bogatij i m učen icima,
j er će se pred A llahom dž. š . polagati račun za sve
blagodati koj e nam je On podario a s iromašnij i će
ga si gurno lakše i brže po ložiti .
Na ovaj način učite lj j e izgladio nesporazum
među učenicima i svi su b i l i zadovo lj n i . . .

23
 SALAHUDDIN EL- EJJUBI

S alahudd i n E l - Ejj u b i j e b i o j edan od

naj većih m u s l i manskih vl adara i voj skovođa.
Nj egova slava n ij e ostala samo na prostorim a arap­
skog svij eta nego j e dosegla i do E vrope. On je bio
taj koj i j e živio u doba krstaša u Palestini, protiv
koj ih je vodio borbu i na kraj u izvojevao pobjedu
nad nj ima, te ih protj erao iz is lamskih zemalja.
Naime, evropski kraljevi su mob i l i sal i svoje
voj ske iz raznih kraj eva Evrope, i usmjeril i ih na
Palestinu, tvrdeći d a musl imani sprječavaj u
kršćanske hodočasnike da posjete nj ihova sveta
mj esta. Međutim, nj i hove tvrdnj e b i le su čista laž,
j er su crkve b i le otvorene i dostupne svima onima
koj i su ih želj e l i posjetiti, bez da ih muslimani
ometaj u u tome. A li , krstaši nisu doš l i u ova
područj a iz tog razloga nego zbog nečeg drugog . . .
Krstaški pohodi s u trajali stotinama godina
tokom koj ih su oni osvoj il i dij elove zemalja Š ama
u koj e spadaj u Sirij a, Liban, Jordan i Palestina.
Onda su svoj e snage usmjeri li na osvaj anj e Bej tul­
Makdisa (Jerusalema) .
Musl imani su se boril i protiv krstaša dugo
vremena kako bi ih protj erali sa područj a koj a su

24
okupirali. Salahuddin j e uspio da im nanese težak
poraz u poznatoj bici kod H ittina na sj everu
Palestine. Takođe je uspio da 1187. god. Povrati
Bejtul- Makdis iz ruku krstaša. Time je zatvorena
poslj ednj a stranica u vezi s okupacijom svetih
mj esta od strane krstaša, nakon čega su počel i da
se bespovratno vraćaj u u svoj e zem lje.
Prenesen j e i jedan događaj koj i se zbio
između Salahuddina i kralj a Ričarda Lavljeg Srca,
koj i j e samo j edan primj er onoga što je krasilo
Salahuddina od plemenitih svoj stava i l ij epog
odgoja. Bio j e dobar i plemenit i vo lio je činiti
dobra dj ela, te nij e pravio razliku između ugled­
nika i običnog podanika.
Sada ćemo navesti slučaj susreta između
Salahuddina i kralja Ričarda, onako kako se on i
zbio :
Poznato nam je da su se između nj ih dvoj ice
vodile mnoge bitke, a muslimanski voj nici su se
boril i protiv neprij atelj a s velikom hrabrošću i
požrtvovanj em, kako bi ih protj erali sa područj a
i slamskih zemalja . Kada su s e krstaši zamoril i ,
traž i l i s u pri mirj e o d m u s limana, p a j e pred
Salahuddinorn b i l a odluka i l i da nastavi rat i l i da
prihvati primirje .
N aposl ijetku, i pored toga što je ostvario po b-

25
j ede u već i n i b i taka koje je vodio, sklopio j e prim­
irj e sa R ičardom.
Neko l i ko žena iz Ričardove fami lije željele
su da posj ete crkvu koj a je bila na područj u koje su
kontro l i s a t i m u s l iman i , p a su zatražile od
Salahuddina dozvol u za to. On im je to dozvo lio i
na nj ihovom putu do crkve nijedan voj ni k im nije
pravio s metnj e . Kada su b i le u povratku do
S alahuddinovih ušij u dopriješe nj i hove riječi da je
Ričard bo lestan od grozn ice koj a ga je pogodila.
Salahuddinu je b i lo vrlo lahko da ponovo
otpočne borbu, koristeći ovu Ričardovu bo lest i
nepostoj anj e dostoj nog voj s kovođe koj i bi ga
zam ij enio. Međutim, nj egova čast i p lemenitost
nUe m u dozvol i la da iznevjeri primirje.
S alahuddin pozva neko l iko lj ekara i obavi­
j esti ih o Ričardovoj bolesti od groznice, a arapski
lj ekari su se u to vrijeme istical i i prednj ač i l i u
medici n i . On im je naredio da načine lijek za
Ričarda. Potom je Salahuddin uzeo l ijek sa sobom
i uputio se prema Ričardovom logoru, i to u prat­
nji svoga s l uge i preobučen u odj eću ljekara. Kada
j e stigao do Ričardovog logora obratio se čuva­
nma:
"Ja sam lj ekar i došao sam da l ij ečim vašeg
kralj a!" A l i , krstaši ne povjerovaše u nj egove

26
riječi, nego povikaše:
"Salahuddin ne bi n i kada poslao lj ekara da
l iječi Ričarda. Ti si došao samo da ubiješ našeg
kralj a ! " I sprij eč i še ga da uđe kod kralja.
Međutim , Ričard mu dozvol i d a uđe rekavš i
onima koj i su b i l i oko njega:
"Ja ću sigurno umrij eti ako m i ljekar ne da
kakav l ijek. Uvedite ga, možda će mi dati l ijek od
koga ću ozdrav it i ! "
Tri dana nakon po četka uzi manj a l ij e ka
groznica nestade, a ljekar ode ne otkrivši ko je on
zapravo.
Dvij e voj ske su se nakon toga sukobile u
neko liko b itaka . Ričard j e potom sl učajno doznao
ko je zapravo bio onaj lj ekar, i obznan io je da više
ne želi da se bori protiv Salahuddi nove voj ske,
rekavši :
"Ja se ne mogu boriti protiv onoga ko m i j e
spasio život. Kako da m i bude drago d a ubij em
onoga ko me spasio smrti?"
Ričard po drugi put sklopi pri mirj e sa
Salahuddinom i krenu za svoju zemlju E ngl esku .
Na svom putu morao je proći kroz Francusku, čij i
ga j e kralj pomagao u Palestini . Francuski kralj ne
učini ništa drugo do hapšenj a Ričarda. Kada su
stanovn ici Engleske čuli šta se desi l o nj ihovom

27
kralj u pl atiše ogromnu svotu novca za nj egov
otkup. Pogledaj te raz l i k u i zmeđu ponašanj a
S a l ahuddina i ponašanj a kralj a Francuske !
Salahuddinovi postupc i su odisali m i lostivošću i
tolerancij om što mu j e nalagala njegova uzvišena
vjera !

28
 IKRIMINA TAJNA

Huzej me ibn B išr živio je u mj estu E l­

Džezira, na sjeveru S irij e . B io j e p oznat po
dobrom srcu, plemeni toj duši i darežlj ivosti . N ij e
m u s e obratio niko k o je imao neku potrebu a da
mu nUe udovolj io, čak i ako bi trebao posuditi od
drugih . Nij e prošlo dugo vremena a H uzej me osta
prazn ih ruku, ne posjeduj ući ni kakav i metak.
Takođe, n i ko nije htio da mu posudi novac, bez
obzira što se radi l o i o malome iznosu .
Nj egov ponos nije m u dozvolj avao d a traži
pomoć od lj udi, svejedno o kome se radilo. Dugovi
su se nagom il ali i neimašt ina poče da ga sve više
steže, tako da n ije bi.o u stanj u da kupi ni ono
osnovno što mu je bilo potrebno od hrane i odjeće.
Ustraj avao j e u odlasku u grad svaki dan, ne bi l i
štogod zaradio i kupio hranu kojom b i ublažio
glad. Ali, situ ac ij a se još više pogoršala primoravši
ga da iskusi svu gorčinu siromaštva.
Potom je počeo da prodaje namj eštaj koj i je
imao u kući i sve gotovo prodao . Svaki put b i
otišao s a nečim o d toga u grad a vraćao s e ophrvan
tugom.
Nj egova žena je pokušal a da ublaži nj egovu

29
tugu, rekavši m u:
"Moj plemeniti mužu ! Ne daj da tobom
zavl ada osj ećaj nesreće, niti dozvoli da budeš žrtva
brige i tuge ! Ne smij eš se sek irati, jer Al lah je
Tvorac svega i O n t e neće zaboraviti, a poslije
teškoće dolazi olakšanj e ! "
Dani su prolazili, a H uzej mino siromaštvo je
sve više ras lo, odjeća mu se izlizala, obo l io j e i
smršao.
Kada j e nei maština dostigla vrhunac odlučio
je da se zatvori u sobu, pa je rekao svojoj žen i :
"J a ć u s e zatvoriti u svoj u sobu i neću n i s kim
više razgovarati. Ostaću u kući dok ne umrem od
gladi ! "
Vij est o teškom stanju u kojem j e živio
H uzejme raširi se u mnoge kraj eve. Ona doprije i
do Ikrime, namjesnika El- Džezire, te on pozva
neke svoj e podanike i upita i h :
" Š ta s e t o desi lo s a Huzejmom? N isam ga
vidio neko l iko sedmica! " Kada je saznao detalje
stanj a u kome se nalazio Huzej me obuze ga žalost
i poče da razmišlj a o načinu na koj i bi mu pomo­
gao, ali da on ne sazna.
I krime je prom ijenio odj eću kako ne bi svo­
j im izgl edom odavao da je on namjesnik, a potom
je obavio šal oko svog li ca. U kasnim noćnim sati-

30
ma uzj aha svoga konj a i ponese sa sobom kesu sa
novcem koj eg je uzeo iz državne kase. Kada je sti ­
gao do H uzej m ine kuće lagano pokuca. Č im je
H uzej me otvori o vrata I krime ubac i kesu sa
novcem u k u ću i brzo se udalj i na svom konj u .
H uzej fe n ij e stigao ni d a ga upita k o je on, a tama
noći n ije mu omogućila da ga prepozna.
Huzej m e se veoma obradovao kada je vidio
da j e nj egova nevolj a okončana, pa j e zahvalio
Al lahu, dž. š . , na Nj egov im blagodatima. Uj utro
napusti kuću kako bi vratio svoje dugove te kupio
hranu i novu odjeću.
Jkri me j e sakrio svoj postupak i n ije ga otkrio
osim svoj oj ženi , nakon što je obećala da taj nu
neće kazati n ikome.
N akon nekol iko dana, I krime napusti svoje
mj esto i ode d o halife (vladara) u Damask, kako bi
sebi našao posao. U to vrij eme hal i fa je bio
S u l ej man ibn Abdul- M e l i k . On se veoma
obradovao kada je vidio ovakvu c ij enjenu ličnost
kao što je bio H uzej me, a zatim mu se obrati
rij ečima:
" Huzej me ! N isi odavno bio u Damasku. Je li
te to bolest natjeral a da dođeš?"
H uzej me mu i spriča o nevolj ama koj e je
preživio te o nepoznatom čovj eku koj i ga je po mo-

31
gao, a nij e uspio da sazna o kome se radi i l i da ga
prepozna.
Hali fa se začudio i upitao ga j e :
"Kako s e t o moglo desiti? Zar nije I krime
namj esnik El- Džezire? Zar nije znao za tvoju
nevo lj u? Zašto ti nij e pritekao u pomoć ako je znao
za tvoj e stanj e? U istinu, on n ij e dobar namjesnik ! "
Halifa naredi svome pi saru da napi še dva pis­
ma, j edno koj e se ticalo smjene Ikrime, a drugo o
postav lj anj u H uzej m e na po ložaj namj esnika
umj esto nj ega.
H uzej me se vrati u E l - Džeziru i preuze vlast
nad nj om. Kada je u pratnj i I krime otišao do
državne kase otkrio je manj ak novca u nj oj . Upitao
j e Ikrimu o tome ali mu on n ije odgovorio na pita­
nj e, nego mu j e rekao:
"Ne mogu n i u kom sl učaj u da ti kažem nešto
u vezi sa novcem koj i nedostaj e ! "
Huzej me tada naredi da ga stave u zatvor. On
j e u nj emu proveo d ugo vremena pa je obolio i bio
j e na samrti, ali nije htio da otkrije tajnu u vezi s
novcem .
lkriminu ženu je uplašilo zdravstveno stanje u
kome se nalazio nj en suprug, pa je prisiljena time
odlučila da prekrši obećanj e koje mu je dala da
neće nikome odati taj nu. Napusti la j e svoj u kuću i

32
otišla do Huzejme, novog n amj esnika El- Džezire,
te mu otkril a tajnu novca koj i je nedostaj ao iz
državne kase .
Huzej me je bio lj ut n a samog sebe j er nij e
naslutio uzrok nedostatka novca. Novac koj eg j e
o n primio bio je identičan iznosu koj i j e nedosta­
j ao . Osj etio se poniženim zbog svoga postupka
prema svome i skrenom prij atelj u, tom prerušenom
strancu koj i mu je došao j edne noći i spasio ga
nevolje, a sada je u zatvoru !
Huzej me odmah ustade i uputi se u zatvor te
oslobodi !krimu. Povede ga sa sobom u dvor gdj e
ga odj enu u naj ljepšu odj eću a potom odoše
Ikriminoj kuć i .
I krime s e žestoko nalj utio kada j e saznao da
j e nj egova žena odala tajn u koj u joj je povjerio na
čuvanj e, ali ga Huzejme zamol i da joj oprosti jer
ona nij e htjela ništa drugo osim da ga spasi od smr­
ti u zatvoru .
Nakon kratkog vremena Huzejme se uputi u
Damask, i ispriča halifi čitav događaj . Halifa se
veoma obradovao Ikriminom postupku i nagradio
ga za to tako što ga je postavio namjesnikom ne
samo j edne pokraj ine nego c ij ele tri !

33
 PRIČA O ČUnE SNOM ČAMCU

J edan ateista (koj i nij e vjerovao u postoj an­

j e Al laha) izazvao je islamske učenj ake u svojoj
zemlj i, pa oni odabraše najoštroumnijeg među nj i­
ma da m u odgovori , i odrediše mu tenn in.
U određeno vrij eme svi su čekal i dolazak tog
učenj aka, ali je on kasnio. Atei sta reče ok uplje­
nuna:
"Vaš učenj ak se prepao i nij e smio doći, j er je
znao da ću ga pobijediti i dokazati da ovaj svemir
nema B oga!
Tokom njegovog govora stiže učenjak i izv­
inu se za svoj e kašnjenj e te reče:
"Na svome putu dovdj e nisam mogao naći
čamac koj im bi prešao preko rij eke. Dok sam
čekao na oba l i iznenada se u rij eci poj aviše daske
i vel ikom brzinom i prec iznošću se sastaviše jedna
uz drugu tako da nastade čamac. Zatim n � i se
čamac pribl iži pa se j a ukrcah na njega i dođoh do
vas ! " Ateista reče:
"Ovaj čovjek je lud ! Kako da se sastave daske
i nastane čamac bez da ga iko naprav i i kako da on
dođe do nj ega bez onoga ko nj ime upravlj a?"
Učenj ak se nasmija i reče:

34
 " Š ta onda misliš o sebi, koj i kažeš da ovaj
savršeni i ogromni svemi r nema Boga koj i ga je
stvorio i nj ime upravlj a? ! "

35
 PRIČA O JEDNOM DIRHEMU

Pripovij eda se da je neka žena došla kod

j ednog i slamskog pravnika i rekl a mu:
"Umro mi j e brat i ostav io iza sebe 600 dirhe­
ma, pa kada su ih podij e l i l i ni su mi dali osim
j ednog dirhema! "
Učenj ak je razm i slio nekol iko trenutaka a
potom j oj j e rekao:
"Možda j e tvoj brat imao ženu, majku, dvije
kćerke i dvanaest braće. " Ž ena i znenađeno reče:
"Da, tako j e ! "
O n reče :
"Onda j e taj d irhem zaista tvoje pravo, i oni ti
nisu učin i l i nepravdu:
nj egovoj ženi pripada osmina ostavštine a to
j e 75 dirhema, dvj em a kćerkama dvij e trećine a to
j e 400 dirhema, nj egovoj maj c i šestina a to j e l OO
dirhema. Ostane 25 dirhema koj i se raspoređuj u na
nj egovih dvanaest braće i sestru, a muškarcu pripa­
da duplo od iznosa kojeg uzima žena. Tako svaki
brat dobij a po dva d irhema a sestri , a to si ti, osta­
je jedan dirhem ! "

36
 PRIČA O IZGUBLJENOM IMETKU

Pripovij eda se da j e jedne noći neki čovj ek

došao do Imama Ebu Hanife i upitao ga:
"Prije mnogo vremena zakopao sam novac na
j edno mj esto, ali sam zaboravio gdj e je to, pa
možeš li m i pomoći da rij ešim ovaj problem?"
Ebu Han i fe mu reče:
"To nij e posao isl amskog pravni ka da bih
mogao da t i kažem rješenj e tog problema. " Potom
je razm islio j edan trenutak a onda mu je ponovo
rekao :
"Idi i k lanj aj do uj utro, pa ćeš se sj etiti tog
mj esta ako Bog da ! "
Č ovjek j e otišao i počeo da klanja. Iznenada,
nakon kratkog vremena i u samom namazu, sj eti se
mjesta gdj e je zakopao novac . Završi namaz i
požuri na to mj esto te nađe i donese novac .
Uj utro on ode do Ebu Hanife i obavijesti ga
da je pronašao novac te mu se zahvali. Zatim ga
upita:
"Kako si znao da ću se sjetiti mjesta gdje sam
zakopao novac?" Ebu Hanife mu odgovori:
"Tako što sam znao da te šej tan neće ostaviti
da na miru kl anj aš, nego će te ometati u namazu
podsj ećanj em na tvoj novac!"

37
 PRIČA O MUDROM
HALIFI (VLADARU)

O mer i bn Abdul- Aziz j e bio poznat po

mudrosti i blagosti . Jednog dana kod nj ega uđe
j edan od nj egovih si nova i reče mu:
"Oče! Zbog čega popuštaš u nekim stvarima?
Tako mi Allaha da sam ja na tvom mjestu ne bih se
radi istine n ikog boj ao ! ''
Halifa odgovori sinu:
"Ne žuri sine ! A llah, dž. š . , je u Kur'anu dva
puta pokudio alkoho l a tek treći put ga je zabranio !
Ja se boj i m da ljudima kažem istinu odjednom pa
da sve ostave a time b i n astal a smutnj a ! " Tj . da ih
primoram na to pa da odbij u .
Sin se okrenu i ode zadovolj an, nakon što se
uvj erio u ispravno postupanje nj egovog oca te da
nj egova bl agost nije zbog nj egove s labosti, nego
rezultat pravi lnog shvatanj a njegove vj ere.

38
 PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE
KIHNUO

Abdu l lah ibnul- Mubarek je b i o pobožni

učenj ak i vrsni poznavalac Kur'ana i sunneta.
Nj egovim predavanj ima prisustvovali su mnogi
lj udi kako bi nauč ili nešto od njegovog ogromnog
znanJ a.
Jednog dana je i š ao putem s a nekim
čovj ekom, pa je taj čovj ek kihnuo a l i n ije zahvalio
Al lahu (nij e rekao el hamduli l lah). Ibnul - Mubarek
ga namj erno pogleda kako bi ga upozorio da je
izgovaranj e"elhamdu l il lah" , nakon što se kihne,
sunnet koj eg treba praktikovati svaki musliman.
Međutim, čovjek nije shvatio njegov pogled.
lbnul- Mubarek je želio da čovj ek i zvrši ovaj
sunnet, al i da ga ne dovede u nezgodnu s ituacij u,
pa ga j e upitao :
" Š ta kaže onaj koj i kihne?" Č ovjek odgovori :
"Eihamduli llah ! " Na to m u Ibnul- Mubarek
odvrati :
"Jerhamukel lah ! " (A l l ah t i se smi lovao ! )

39
 PRIČA O ČOVJEKU
KOJI JE VOLIO RASPRAVU

J ednoga dana čovj ek koj i je v o l i o da

raspravlj a ode do I mama Š afije i upita ga:
"Znamo da je I b l i s stvoren od vatre pa kako
će ga onda A l l ah k azniti vatrom? ! "
Imam Š afij a j e kratko razmislio, a zatim je
donio komad suhe zem lj e i nj ime pogodio čovj eka.
Na l icu čovj eka se mogao uočiti bol i lj utnja. I mam
Š afij a ga upita:
"Jesam l i ti nanio bol?" On odgovori :
"Da, nanio s i mi bol ! " Š afija ga upita:
"Kako to da s i ti stvoren od zemlje a zemlja ti
nanosi bol ? ! " Č ovj ek nij e odgovorio ništa na ove
rij eči i shvatio je šta je time želio I mam Š afija.
Shvatio j e da j e t o s lučaj i sa šej tanom:
Al lah, dž. š. , ga j e stvorio od vatre i kaznit će
ga vatrom .

40
 PRIČA O KUGI

J ednog dana se halifa Omer ibn E l - H attab

zaj edno sa grupom ashaba uputio prema Š amu .
Tokom puta saznao je da se u Š amu raširil a kuga
koj a j e ub i la mnoge lj ude, pa je odlučio da se vrati
i zabranio je onima koj i su b i l i s nj im da idu za
Š am .
Ehu Ubej de ibn E l - Džerrah, poznati ashab,
ga upita:
"Zar bj ežimo od A llahove odredbe, o v ladaru
pravovj ernih? ! " Omer mu o dgovori :
"Da j e to barem neko drugi kazao, o Ehu
Ubej de ! " Potom doda:
" Da, bj ežimo o d A l lahove odredbe u
Allahovu odredbu ! Š ta m i s l i š da posjeduj eš deve i
da si s nj ima došao do do l ine koj a ima dvije strane :
j edna j e p lodna ( tj . na nj oj i ma p lodova i
ras tinj a što pogoduje da se tu čuvaj u deve) a druga
suha i nerodna (tj . na kojoj nema ništa i nij e
pogodna z a čuvanje deva). Zar njihovo čuvanje na
p lodnom d ij e l u n e b i b i l a A l l ahova odredba kao i
kada b i ih čuvao na nerodnom d ij elu? ! "

41
 NE RECI RODITELJIMA NI:
UH "% "

f�l ih je dozivao:
"Muhennede, Muhennede, gdj e si? Ostavio si
goste same ! " Muhenned uđe u sobu i reče :
"Oprostite m i , spremao sam vam čaj . Znate
da j a nemam nikoga osnn mamu, a ona nema
snage za tako što . "
Madžid:
"Nema te svo ovo vrijeme, a onda nam
doneseš samo čaj ! Gdj e su orasi i badem i? Gdje je
. .
voce ?. GdJ e J e . . .
'

Muhenned :
"Sve će stići u sv9je vrijeme, nemoj te b iti
nestrplj ivi ! " M uhenned izađe iz sobe te ga zaustavi
1:\iegova mama i reče mu :
"S ine, j a sam ti zabrani l a da se družiš sa ovim
lošim društvom, ali ti . . . "
M uhenned :
"Znam, ali oni s u moj i prijatelj i . . . , da l i treba
da ih otj eram zbog tebe?" M ama:
''M i izražavamo dobrodoš l icu svakom odgo­
j enom gostu a l i ovi . . . , oni koriste tvoj u dobrotu ! "
Muhenned :

42
 "Molim te mama, ne m iješaj se u moj e pri­
vatne stvari, ja sam slobodan čovjek ! "
Iz unutrašnjosti doprije F a li hov glas :
" Muhennede, dones i nam karte ! Hoćemo
nove karte ! " Mama reče M uhennedu:
"S ine, jesi li sad vidio kakvi su? Sve što zara­
diš tokom sedm ice potrošiš na nji h u jednoj noći ! "
M uhenned odgovori povišenim gl asom :
"Da li sam ja to teb i nešto uskratio? Ti me
izbacuj eš iz ravnoteže tim svoj im govorom:
Ne druži se s nj i ma, ne puši, ne troši !
Prestani više s time, rekao sam ti stotinu puta da
ušut iš j er nemam potrebe za tvoj im savjetima ! "
Muhennedova mama ne odgovori ništa na
ove sinove riječi, a l i dvij e tople suze skotrlj aše se
niz nj ene obraze. Ona obrisa oči i ode u svoj u
sobu. Muhenned uđe kod gostiju, noseći tacnu sa
kolačima i reče:
"Dobrodošli prijatelj i , činite mi čast vašim
dolaskom ! Izvol ite i j edite ove l ijepe kolače ! "
Madžid reče:
"Tako m i Al laha, kolač i prij aj u tek nakon
večere . Ili nij e tako?"
Falih mu odgovori:
"Tako mi A l l aha, istinu si kazao ! Ali, šta b i
nam prij alo?"

43
 M adžid:
" Š ta mislite o posudi ful a i tanj i ru humusa
(fu l i humus su vrsta arapske hrane) kojeg pravi
moj otac Vel i d?"
Muhenned :
"Nekol iko trenutaka i to će biti pred vama ! "
Uj utro s ljedećeg dan a M uhenned prespava i
zakasni na posao, j er su sij e l i l i do kasno u noć.
Mama mu reče:
"Sine, nemamo nimalo h lj eba ! " Muhenned:
"Uh, šta traži š ! Vidiš da sam zakasnio a
počinj eš sa nekim zahtj evim� ! "
M ama:
"Tvoj i prij atelj i ti nisu ostav i l i ni komad hlje­
ba da doručkuj eš ! " Muhenned reče sa vel i kom
žestinom :
"Tvoj i prij atelj i, tvoj i prij atelj i , ugasi tu traku
starice ! Kada bi se sutra sručila kuća na naše glave
po tebi bi opet b i l i krivi moj i prij atelj i , zar ne !
Počela si da izmi š ljaš ! "
M ama:
"S i ne, nemaš pravo da tako sa mnom razgo­
varaš, j a sam ti mama ! "
M uhenned: "Ti si m i mama j er s i me rodila i
ništa v iše, a l i nisi pol icaj ac i l i stražar! "
M ama:

44
 "Ja ti želim samo dobro ! "
M uhenned:
" Dobro za mene je da me ostavi š na miru , zar
ne shvataš ! "Oh, dosadio mi je život sa tobom,
ostavi me na m iru i moj e stvari , starice, zar ne
shvataš?"
Srce M uhennedove maj ke je pucalo od bola
zbog njenog s ina, ali nij e nikada uputila dovu pro­
tiv njega. Međutim, Allah sve vidi i zna . . .
Vrijeme j e pro lazi lo . . . Umrije M uhennedova
majka i ne prođe ni nekol iko mj esec i nakon nj ene
smrti a M uhenned se oženi .
Proš l e s u godine i bo lest z av l ada
Muhennedom i prikova g a za kuću. Imao j e sina
koj i mu je govorio :
"Ti n i s i otac kao ostal i ! Ne izvodiš me u park
niti me vodiš u posj etu. Dosad i lo mi je da te
gledam u poste lj i i dan i noć . . . Uh, b i lo b i bolj e da
nisi ni rađao djecu, ti nepokretni čovj eče ! Š ta više,
b i lo bi bolj e da se n i s i ni žen io ! Počeo sam
priželj ki vati da umreš ! Da, zamrzio sam i tebe i
ovu kuću ! Odvratan j e ovaj život sa tobom ! "
M uhenned ne progovori niti j ednu rij eč, a
njegove oči se raširiše od straha govoreći sam seb i :
"Da l i j e ovo Allahova kazna na dunj aluku
prij e Ahireta?"

45
 BITKA NA JERMUKU

H alid i bn Yel id spada u red najvećih arap­

skih voj skovođa i nj ihovih naj ugl ednij i h lj udi .
Razlog tome j e što se odl ikovao veli kom voj nom
mudrošću, i skrenošću u svoj im djel ima, natpros­
j ečnom hrabrošću te potpunom predanošću u
š irenj u islama i uzdizanj u nj egove zastave. Vodio
je musl imansku voj sku iz pobjede u pobj edu,
bacivši na kolj ena Kisrinu voj sku na jugu I raka te
Kaj serovu voj sku u zem lj ama Š ama.
Prvi vladar u islam skoj državi nakon smrti
Poslan ika, s.a.v. s . , bio je Ebu Bekr Es- Siddik. Za
vrijeme Poslanikovog, s . a . v. s . , života mnoga arap­
ska plemena su ušla u islam iz lj ubavi prema nj e­
mu i prema onome sa čime je došao od svoga
Gospodara.
Međutim, samo što je Muhammed, s . a. v. s . ,
presel i o na Ahiret neka o d t i h plemena s u se
odmetn u la od i s l ama, odbivši pokornost Ebu
Bekru i vrativši se obožavanj u kipova.
Ebu Bekr je b io naj uglednij i ashab Poslanika,
s . a . v. s . , i n aj b liži nj egovom srcu, i bio je poznat po
svoj oj mudrosti, i spravnom mišljenj u, mi losti vosti
i pobožnosti . N ije oklij evao ni trenutak da povede

46
borbu protiv neprijatelj a i s lama pa j e poslao
voj sku da se bori protiv odmetnika i izvojevao
pobjedu nad nj ima. Takođe, pos lao je voj sk u van
Arapskog poluostrva te postavio Halida ibn Vel ida
za zapovj ednika voj ske prvo protiv Perzij anaca u
fraku, a potom i proti v B izantinaca u S irij i .
Halid j e poveo voj sku n a sjever i počeo da
osvaj a grad po grad, te je uspio da zaposjedne
Južni I rak i da protjera Perzij ance sa tih područja.
Nakon toga, poveo j e svoj u voj sk u na prostore
Š ama i u logorio se u bl izini rij eke Jennuk. Tu su
mu se pridruži le druge arapske voj ske pod nj egov­
im vodstvom . Š to se tiče B i zantinaca u Si rij i oni su
mob i l i sali svoj u voj sku, č ij i je broj prelazio stotinu
h i ljada boraca, te su se u logori li na samoj oba l i
rijeke Jermuk, u b lizini musl i manske voj ske. Onda
su se obe voj ske počele pripremati za odlučnu
b itku .
Halid j e sakupio zapovjedni ke j edinica radi
određivanj a borbene taktike, nakon što su saznali
da su B i zantinci sakupi l i voj sk u koj a j e bila tri puta
veća od muslimanske voj ske, i l i još v iše od toga.
Muslimani su ulazi li u b itku srca preplavi­
j enih vj erovanjem u Al laha, dž. š . , i Nj egovog
Poslani ka te vjeruj uć i u riječi Uzvi šenog Al l aha:
" Ko l i ko p uta je mala skupina pobij edi la

47
vel iku skupinu, s A l l ahovom dozvolom" . Takođe,
nj ima j e preovl adala nj ihova hrabrost i želj a za
šehadetom na A l l ahovom putu.
Te noći je došao izaslanik novog halife
Omera ibn E l - H attaba, koj i j e nosio p ismo sa
vij ešću o Ebu B ekrovoj smrt i . Takođe, u tom pis­
mu j e bila naredba od strane Omera o Halidovom
smj enj ivanj u sa čela voj ske i postavljanj u Ebu
Ubej de ibn El- Džerraha na to mjesto .
E bu Ubej da j e obuzela neodlučnost u pogledu
toga kako da postupi u novo- nastaloj situacij i .
M islio j e u sebi :
"Kako da postup i m ? Ova vij est može
prouzrokovati H al idovo negodovanj e ! Zar nije
mudro da ga o tome obavij esti m nakon bitke? Š ta
je najbolj e da uradim a da to bude korist za musli­
mane?"
Dugo je razm išlj ao o tome, a naposlijetku je
odlučio da ne saopštava tu vijest nikome.
Nakon izlaska S unca poče velika bitka na
Jennuku. To j e b i l a jedna od n aj težih bitaka u his­
torij i Arapa, traj ala j e od j utra do mraka, a čitavim
prostorom razl ij egali su se povici vojnika i vapaj i
ranj enih, dok s u oblaci prašine nadvij ali nebo
i znad nj ih. Svaki muslimanski vojnik imao je pro­
tiv sebe tri i l i četiri neprij atelj ska vojnika, zbog

48
brojne nadmoćnosti neprij atelj a, koj i j e bio brojni­
j i tri do četiri puta. Halid j e bio stalno u pokretu,
kretao se između musl imanskih borben ih redova i
bodrio ih i hvalio zbog nj i h ove hrabrost i . Ovo je
j oš više poj ačalo moral voj n ik a pa su udvostruč iti
svoje napore u borbi.
Ž estina bitke n ij e dopuštala voj n icima čak ni
uzimanje hrane i p ića. Musliman ska voj ska je i
pored svega ustrajavala u borb i i l ičil i su na raz­
j arene tigrove te nisu dozvolj avali da ih obuzme
umor i malaksalost. Kada j e nastupio prvi mrak
ukazala se velika pobjeda Halidove voj ske č ij i je
rezultat bio bespovratno napuštanj e S i rij e od
strane B izantinaca.
S lj edeći dan Ebu Ubej de je morao prenijeti
Ha lidu naređenje koje je stiglo od halife Omera . .
Nema sumnje d a j e H a l i d ibn Vel id, nakon
vel ike pobj ede koj u je izvoj evao u b i c i na
Jerm uku, postao još čuvenij i kao voj skovođa. Bio
je o d najhrabrij ih boraca i naj mudrij i . P itanje koje
se ovdje nameće jeste :
" Š ta je učinio Halid kada j e čuo o d Ebu
Ubej de naređenje o njegovom smjenj ivanju?"
On nij e učinio ni šta, nego j e veli kodušno pri­
hvat io naredbu, bez negodovanj a i prij ekora, te je
rekao Ebu Ubej d i :

49
 "Al l ah ti se sm ilovao ! Ti si to namjerno
učinio. Sakrio s i od mene stvar koj u sam volio saz­
nati dan ranij e ! "
H a l i d se borio još u m nogi m b itkama, i
učestvovao j e u osvaj anj u S irij e i d ij e l a Annenije.
Nakon njegove smrti zakopan j e pored velike
džamij e u gradu H imsu (S irij a) .

50
 LAŽ

[bu Asim (Asimov otac) j e primio pismo od

svoga sma:

Dragi oče:
Pišem ti ovo pi smo n akon što se odužila tvo­
je odsustvo od nas . . . Puno smo te poželjel i, a moj a
sestrica svake noći čeka da ti otvori vrata, ali . . .
Š to se tiče mene j a te nestrplj i vo očekuj em da
primim poklon od tebe . M ora da se pitaš, zbog
čega poklon?
Zar mi n i si obećao vrijedan poklon ako uspi­
jem u školi?
I evo, prošao sam sa visok im ocjenama.
Piši nam kada se vraćaš i ne zaboravi moj
poklon!
Tvoj sin Asim

Ebu Asim je primio pi smo i kada je pročitao

vij est da je nj egov sin postigao izuzetan uspj eh u
ško li, suze s kvasiše njegove obraze . Govorio j e
sam sebi :
"Još neko l i ko dana i vraćam se svoj ima, ako
Bog da! "

51
 N ij e mogao da se savlada od radosti pa je
uzeo pi smo i odnio ga do kolega na poslu te rekao:
''Uzmi M uhammede i čitaj ! Hvala Allahu, on
nij e iznevj erio očekivanj a svoga oca ! Dođi Fuade,
da ti pročitam pismo svoga sina . . . Tol iko sam
ponosan na nj ega ! "

Te noći, Ebu Asim nij e mogao da spava te je

ustao iz kreveta i napi sao pismo:
Primio sam v ijest o tvom vel ikom uspjehu pa
mi je dunj aluk postao tij esan i broj i m preostale
dane svake sekunde. Biću kod vas u idući petak,
ako Bog da. Međutim, neću biti sam . Sa mnom će
biti poklon za tebe, a što se tiče samog pok lona
želim da te iznenadim nj ime .
Priprem i mi svjedočanstvo da obradujem
svoj e oč i . Ja sam dobro i sve vas selam i m .

Ebu Asim

Kada je Asi mova mama proč i ta l a p ismo

nj enog muža pocrveni i na njenom l icu se mogao
vidjeti bijes . . . Asim je shvatio šta j e uzrok tome i
pokušao se izvući ali ga prodoran povik nj egove
majke ukopa ne mjestu:
"Asime, šta si ovo urad io? Š ta ćeš reći svome

52
ocu kada se vrati, ti . . . ti lažlj ivče jedan ! Javio si mu
da si položio a ti si propao? ! Kako će tvoj otac
pri miti tu vij est? G ubi mi se s očij u, ti lažlj ivče ! "
Kada j e Eb u Asim stigao u navedeno vrijeme,
očekivao je da će Asim biti prvi koj i će ga
dočekati. Ali, on se pose lamio sa svima i još čekao,
a onda upita:
"Gdj e j e Asim?"
Asimova mama je šutjela i Ebu Asim na
nj enom l icu nij e mogao pročitati ni šta . Poboj ao se
da se nešto n ij e desilo nj egovom sinu. Ponovio je
pitanje:
"Gdj e j e Asim? Je li bolestan?"
Supruga odgovori :
"Bolj e bi bilo da je bolestan . . . On j e u kući ali
ne želi da ga vidiš ! " Prij e nego što je otac uspio da
pita o razlogu za to nj egova kćerkica progovori :
"Oče, on je propao . S lagao ti je sve . . . ! "
Ebu Asim se osjećao kao da ga je vel iki čekić
udarao po glav i :
Asim j e propao, propao, propao . . . on je lažlj i ­
vac, lažlj i vac, lažlj i vac . . .
Š to se tiče Asima on j e shvatio veličinu grije­
ha koj i j e počinio. Steglo ga je u prsima a glava mu
je postala teška. On ode do oca i baci se na nj ego­
va prsa te gorko zaplaka :

53
 "Molim te da m i oprostiš, oče ! Počinio sam
grij eh, pa učini sa mnom šta hoćeš, al i j a n isam u
stanj u da uradim ni šta više do ovo . . . oprosti m1
oče, jesi li mnogo tužan zbog mene?"
Ebu Asim j e odgovorio tihim g lasom :
"Da, moj a nada u tebe se rasprš i la ! "
Asim reče :
"Učiću marlj ivo i obnoviti o vu godinu ! Ja
cu . . . "
'

E b u Asim g a prekinu:
"Ja ne govorim o tvom propadanj u u školi,
mene j e povrijedi l a tvoj a l až. Asime, vj ernik ne
l aže ! Naš Poslanik, s.a . v. s . , nas j e obavijestio da je
laž osobina l icemjera. Vjenik n ikada ne l aže, da l i
s i shvatio?"
Asim odgovori :
"Da, oče ! Sve sam shvatio osim jedne stvari ! 11

Ebu Asim upitno podign u obrve, a Asim na brzinu

reče:
"Još uvijek ne znam koj i j e to poklon koj i si
mi donio, dragi oče! 11

54
 JAVNO GRIJEŠENJE

[bu M ahmud je sjedio u parku kada dođe

Ebu Muhammed i pose lami ga:
" Es- selamu alej kum Ebu M ahmude ! "
Eb u Mahmud odgovori :
" Ve alej kumus- selam ve rahmetul l ahi ve
berekatuhu, Ebu M uhammede ! Kako tvoj post?"
Ebu Muhammed:
" Hvala A l l ahu, ovaj l agani povj etarac
ublažuj e vrućinu. To je Al lahova mi lost prema
Njegovim stvorenj ima. Ali, ko to ulazi u park?"
Ebu M ahmud:
"To j e Š ahir, zar ga ne poznaj eš?"
Ebu M uhammed:
" Da, znam ga, ali ne mogu vj erovati svoj im
očima da on jede ! "
Ebu Mahmud :
"Jede u ramazanu? Možda ima neko oprav­
danj e za to? Š ahire ! Š ahire ! "
Š ah ir:
"Da, Ebu M ahmude? S igurno si ti j oš j edan
koj i me že l i p itati o . . . "
Ebu Mahmud :
"Nadam se da imaš neki opravdan razlog za

55
tvoj e j e lo?"
Š ah ir:
"Naravno ! Razlog tome je što kada postim
budem gladan, ha, ha . . . . "
Ebu Mahmud:
"Ako ne želiš postiti barem nemoJ j esti
j avno ! "
Š ah ir:
"Ja ne uznemiravam nikoga, i ne tražim od
onih koj i poste da se omrse ! "
Ebu M ahmud :
"M islio sam da ako hoćeš jesti , č1n1 to daleko
od očij u lj udi ! "
Š ah ir:
"Molim te da se ne m ij ešaš u stvari koje te ne
interesuju, mogao bi čuti nešto čime ne bi bio
zadovolj an ! "
Š ahir potom otk inu zalogaj i proguta ga te
nastavi svoj put.
Ebu Muhammed reče :
"Ebu M ahmude, že l im da te nešto pitam !
Zbog čega si ga upozorio da ne mrsi j avno, j er on
j e nepokoran A l l ahu u oba slučaj a, svejedno jeo na
osami i l i među lj udima?
Ebu M ahmud:
"Javno grij ešenj e prema A l lahu nj egovo

56
ponavlj anj e određeno vrij eme, dovode do toga da
grij ešenj e postane uobičajeno kod lj udi, pa se on i
ohrabre da ga čine, i time mogućnost zapadanj a u
grijeh postaj e mnogo veća ! "
Nakon neko l iko dana Ebu Mahmud j e razgo­
varao sa Ebu Muhammedom u b lizini izvora, koj i
se nalazi usred naselj a . Njegova voda b i l a j e veo­
ma pitka i h l adna, i n a njega su svrać a l i pro l aznici
van ramazana, kako bi ugasi l i žeđ.
Sada su pri l i ku koristi l a dj eca, pa su se
prskal i vodom sa izvora , što je dovelo do toga da
se zem lj a oko nj ega n atopi vodom.
Iznenada naiđe Š ahir. . . Kada je vidio nj i h
dvoj ic u prib liž i s e izvoru i prišavši bli zu nj i h reče:
"Pogled na vodu pri vlači da se ona pije . . . " On
se napi a potom doda:
"Kako j e hladna i p itka ! Divna li j e ! "
Ebu Muhammed se razbj esni te glasno i nam­
j erno p ljunu na zem lj u . Š ahir se na to brzo okrenu
da v i d i ko je to učinio a l i se okl iznu i pade ravno
na l ice, pri čemu polomi prednj e zube. U stao je, a
iz nj egovih usta i nosa tek l a je krv. Pogleda prema
nj i ma dvoj i ci pogledom koj i m kao da je htio nešto
da kaže, zatim se žurno udalj i da potraži pomoć.
Zubar u ambulanti povadi Š ahirove poloml­
j ene zube i postavi ž ice u nj egova usta kako b i

57
učvrstio druge raskl imane zube. Š ahir izađe iz
ambulante zamotane glave u zavoj e . Jedan čovjek
koj i j e bio svj edok Š ahirovog pada je upitao:
''Kako će ovaj m ladić j esti?" Ebu M uhammed
je rekao:
"Postiće preko svoj e volj e ! " Ebu M ahmud na
to reče:
"Postiće, ali za to neće i mati nagradu ! " Ebu
Muhammed doda:
"Neka j e slavlj en Uzvišeni A llah ! "

58
 K ARUN

Kur'an nam prenosi priču o Karunu, a on j e

bio i z M usaovog, a . s . , n aroda. Međutim, Kur'an ne
prec izira vrij eme priče n iti mj esto nj enog
događanja, da li se ova priča desila u Egiptu, prij e
izlaska Muse i l sraelćana iz njega? I l i s e desila
nakon toga, za Musaova, a.s., života? Ili se desi la
među Israelćanima, nakon M usaove smrti? Daleko
od različitih predaj a ove priče, mi ćemo navesti
ovaj s lučaj onako kako je spomenut u Ć asnom
Kur'anu.

Uzvišeni A llah u suri "E l - Kasas" kaže :

" Karun j e iz M usaova naroda bio, pa ih je
tlačio, a b il i sm o mu dal i toliko b laga da mu je
k lj učeve od nj ega teško m o g la nositi gom i l a
snažnih lj udi .- Ne budi obij estan, jer A l l ah n e voli
one koj i su obij esn i ! - govori li su mu lj udi iz n aro­
da nj egova- i nastoj da time što ti je A l l ah dao
stekneš onaj svijet, a ne zaboravi ni svoj udio n a
ovom svij etu i č i n i drugima dobro, kao što je A l l ah
tebi dobro učinio, i ne čini nered po Zem lj i, jer
Allah ne voli one koji nered čine."
"Ovo što imam stekao sam znanjem svoj im,

59
tako j a mislim"- govorio je on. A zar n ij e znao da
je Al lah prij e nj ega uništio neke narode koj i su b i l i
o d nj ega j ači i koj i s u b i l i više nakup i l i,- a zločinci
neće o grijesima svoj im ni ispitivani biti.
I iziđe on pred narod svoj u svom sj aj u .- Ah,
da j e i nama ono što je dato Ka runu ! govori l i su oni
koj i su čeznuli za životom na ovom svijetu,- on je,
u istinu, presrećan . "
- Teško vam a ! '- govori l i su učen i- , onome
koj i vj eruje i čini dobra dje la bolj e je Al l ahova
nagrada, a biće samo strplj iv ima pružena. I M i
smo i nj ega i dvorac njegov u zemlj u utjerali, i
niko ga od Al lahove kazne nij e mogao odbran iti, a
n i sam sebi nije mogao pomoć i .
A o n i koj i su ranij e priželj kivali da s u na nj e­
govu mj estu, stadoše govoriti :
- Zar ne vidite da A l lah daj e obi lj e onome od
robova S voj ih kome On hoće, a i da uskraćuj e ! Da
nam A llah nije m i lost Svoj u ukazao, i nas bi u
zem lj u utj erao. Zar ne vidite da nezahvalnici ni kad
uspj eti neće?- Taj drugi svij et daćemo onima koj i
ne žele da se n a Zem lj i ohole i d a nered č ine, a one
koj i se A l laha boje čeka srećan kraj . " ( Sura El­
Kasas, ajeti 76- 83)

60
 Al lah, dž. š . , nam pripovijeda o Karunovom
blagu te kaže da su k lj učevi odaj a u koj ima se
nalazi lo b l ago b i l i teški za vel iku grupu snažn ih
lj udi ! Ako znamo da su k lj učevi blaga b i l i tol iki,
kakvo j e tek onda bilo bl ago? ! Kur'an ne spom i nje
u čemu je o n bio obij estan prema svome narodu :
možda time što je b i o nepravedan prema nj i ­
ma il i im j e bespravno otimao zem lj u i imetke i l i
im nij e davao nj ihovo pravo u tom imetku, kao što
je pravo siromašnog u imetku bogatog. I l i je nj ego­
va obij est b i l a iz nekog drugog razloga.
Učeni lj udi iz nj egovog naroda su ga savj eto­
val i da postupa prav i l no prema tom b lagu i da bude
umjeren . To je bio ispravan metod, i oni su ga
opomenuli da se tome previše ne raduj e, j er to
dovodi čovj eka da zaboravi na to ko mu je podario
imetak . Savj etova li su ga da koristi imetak na dun­
jaluku al i da ne zaboravi na Ahiret, jer nj egova
dužnost je da taj i metak koristi i za Ahiret.
Opomen u l i su ga da je taj imetak pok l on i
dobročinstvo od strane Al laha, dž. š . , te j e nj egova
dužnost da postupa s nj im na lijep nač in i udjelj u­
je od nj ega, kako b i dobro uzvratio dobrim. Takođe
su ga opomen uli da ne čini nered po Zemlj i , t irani ­
j om, nepravdom, zavidnošć u, neprij atelj stvom,
trošenj em i metka u nedozvoljene svrhe te nj egov-

61
i m uskraćivanjem ondj e gdje je obavezno da se da,
j er Allah ne voli one koj i nered čine.
Karunov odgovor n a sve to j e u j ednoj rečeni­
ci sadržavao više vrsta nereda:
"Ovo što imam stekao sam znanj em svoj im " .
Nj egova vlastita zavedenost ga j e učin i l a d a zabo­
ravi ko je izvor te b l agodati i kakva je nj ena
mudrost te njeno iskušenj e, i zasl ij epi la ga je
bogatstvo . Stoga, Karun n ij e s lušao savjete svoga
naroda n iti je osj eć ao b lagodat od strane svoga
Gospodara. Prij etnj a za ovaj gn usan govor i
mišlj enj e dolazi u istom aj etu:
"A zar nije znao d a j e A llah prij e nj ega uništio
neke narode koj i su b i l i od njega j ači i koj i su bili
više nakupili,- a zločinci neće o grijesima svoj im
n i ispitivani b iti . " P a ako j e on bio moćan i bogat,
A l l ah je prij e nj ega uništio mnoge narode koj i su
b i li j ač i i bogatij i od njega.
Jednoga dana Karun izađe pred svoj narod u
punom sj aju, pa su zatreptal a srca nekih ljudi koj i
poželj eše d a imaj u poput onoga što je dato Karunu,
i smatrali su da je on u velikoj b lagodati . Učeni i
bogoboj azni ljudi, koj i su čuli nj ihove želje, im
rekoše:
"Teško vama, koj i sami sebe varate, čuvajte
se i skušenj a i b oj te se A l l ah a ! Znajte da j e

62
Allahova nagrada bolj a od Karunovih ukrasa te da
j e ono što j e kod A llaha mnogo bolje od onoga što
je kod nj ega ! "
Kada j e iskušenje Karunovog sj aj a doseglo
vrhunac i kada su se pred nji m raspl amsale strasti
u dušama lj udi, stiže A llahova moć da to zaustavi,
kao milost s labim lj udima od njegovog zavođenj a,
te da uništi zasl ijeplj enost oholih. Stiže teška kaz­
na:
"I M i smo i njega i dvorac nj egov u zemlju
utj eral i ! " Tako j e u j ednom treptaj u zem lja
progutala nj ega i nj egov dvorac, te je okončao
nemoćan i s lab, niko m u n ij e mogao priteći u
pomoć niti j e sebi mogao p o moći svoj im
položaj em i imetkom.
Lj udi počeše da govore j edni s drugima, per­
strašen i , začuđeni i izv l ačeći pouku iz ovog
događaj a. Oni koj i su bi li opčinj eni Karunovim
imetkom, vlašću i sj ajem na dunj a l uku, rekoše:
"Uistinu, Al l ah daje u obilj u onome od robo­
va Svoj ih kome On hoće, i l i u skraćuje. Pa hvala
Al l ahu što nam je ukazao milost i sačuvao nas od
bolne kazn e ! Mi ti se k aj em o naš Uzvišeni
Gospodaru i tebi pripada zahvala na dunj aluku i
Ahiretu. "

63
 ČU J)NA PALMA

Dj eca se okupiše oko djeda kako b i im

i spričao priču o čudnoj pal m i . Nakon nekol iko
trenutaka ti š ine djed progovori :
Naša zem lj a j e poznata po palmama, koje
predstavlj aj u j edno od naj starij ih vrsta drveća. Svi
naši prethodnici su vo�j e l i palmu koja nam daje
sočne i vrlo korisne hurme. Takođe, ona nam daje
h l adovinu. Palme su veoma značaj an dio onoga što
posj eduj e naša zem lj a, zbog toga im pridajemo
vel i ku pažnj u . Naši očevi su mnogo vod i l i računa
o nj i ma i sad i l i su ih na svakom mjestu koje je bilo
pogodno za to . S toga su se našom zem lj om
proširi l i mnogobroj n i palmovic i .
Dj eco, pričaj u d a je jedna palma u jednom
palmoviku sama sebe naglas zapita l a:
"Zbog č e g a uv ij ek daruj em svoj a dobra
drugima? Zbog čega i m dajem ove uk usne hunne?
Zbog čega im prosti rem svoj duboki hlad?" Ostale
palme pogledaše u nj u sa čuđenj em , tako je b ila
buntovna i �j uta. Jedna stara, i skusna palma joj
reče :
"To činiš j er j e to tvoj zadatak zbog kojeg te
j e stvorio Uzvišeni A llah . B udi zahvalna A l l ahu

64
što si bujna i zdrava i na svemu ostalom ! "
M eđutim, m lada palma n ij e b i l a uvj erena u te
rij eči, i ostale palme ostaše zaprepaštene kada čuše
ovu lj utu palmu kako govori :
"Od ovog trenutka ću uskratiti svoj h l ad i
svoj e hurme drugima . . . pticama i životinjama . . . i
neću dati svoj e hunne nijednom s tvorenj u ! " Neke
palme su pokušale da je uvj ere da je takav postu­
pak sasvim pogrešan, ali gl upa palma je čvrsto
odlučila da ne vrši svoj u zadaću koj u je imala.
Nakon toga ona strese svoj e l i šće te više nije
davala pl odove.
Dj eco, poznato je da palma nosi svoje zeleno
l i šće tokom cij ele godine i takođe znate da se
hurme hrane preko tog lišća. A l i , prkosna palma
nij e dala pri l iku nijednoj hurmi da rodi. Prošlo je
neko vrij eme i ova palma, koj a je ranij e bila veo­
ma lij epa, postade samo jedan obični suhi stub.
Došlo je i vrij eme rađanja plodova i sve palme su
prolazile svoj e naj ljepše dane . . . Sve vrste ptica su
ih posj ećivale . . . . dj eca su se igrala u nj ihovoj
h l adovini . . . samo je gl upa palma, koj a j e izgleda la
veoma ružno, bila potpuno napuštena!
Kada j e došao vlasnik palmovika i ugledao je
u tom stanj u rekao je :
"Ova j e palma bez sumnj e bolesna, i boj im se

65
da se bo lest ne proširi n a ostale palme." Onda je
posij eče u korijenu i odnese j e daleko, te poče da
j e c ij epa za ogrj ev. Osta l e palme su bile zbog toga
veoma tužne. Stara palma je kazal a :
"Da! Takav biva kraj onoga ko uskraćuj e svo­
ja dobra i pomoć drugima ! "

66
 PRIČA O OKLOP U

Vo da musli mana, A l ij a b . Ebu Tal i b j e bio na

putovanj u a svoj želj ezni oklop, koj i je obl ačio pri­
l ikom borbe, je privezao iza sebe, na leđa deve .
Kada j e sti gao u mj esto u koje j e krenuo potraži
svoj oklop, ali ga ne nade. On mu je ispao tokom
putovanj a a da on to nij e ni primijetio.
Kada j e pro lazio kroz čaršiju vidio j e svoj
ok lop kod j ednog jevrej a pa ga zaustavi i zatraži od
nj ega da mu ga vrat i . Međutim, jevrej na to ne pris­
tade i reče Alij i :
"Zaista j e ovo moj ok lop i neću ti ga dati ! "
Alija zatraži od nj ega da se uputi s nj im kod
kadije (sudije), kako bi presudio među nj ima, te
nj ih dvoj ica dođoše do kadije grada Medinc, koj i
se zvao Š urej h .
Alij a i spriča k adij i kako je izgubio svoj oklop
i kako ga j e slučajno spazio kod ovog jevrej a te
kako j e zatražio da mu ga on vrati.
M eđutim, j evrej ostade uporan pri tome da j e
to nj egov oklop kojeg posjeduje već odavno, t e da
su oklopi slični jedni drugima.
Kadij a Š urej h zatraži od Al�j e dokaz da je
oklop nj egov, pa mu Alij a ukaza na znakove na
oklopu po koj i ma ga prepoznaje .

67
 M eđuti m kadij i nisu b i l i dovolj ni ti dokazi pa
presudi u korist j evreja tj . da može zadržati ok lop
u svom posj edu.
A l ij a se povinova kadij inoj odluci iako je b io
uvjeren da j e to njegov oklop i da je kadija pogri ­
ješio u svoj oj odl uc i . Potom j e htio da ode, ali ga
j evrej zaustav i , zadivlj en onim što je vidio od
pravednosti m u s l i mana i nj i hovog uzvi šenog
odgoj a, te mu reče :
"Vođo pravovjernih, ovo j e zaista tvoj oklop,
a ja sam ga našao nakon što ti je i spao . Mogao si
ga uzeti od mene bez obraćanj a kadij i jer si tje­
lesno j ači od mene i u tvoj im rukama je vlast .
Uprkos tome, nisi upotrijebio svoj u snagu niti svo­
j u vlast, nego si se obratio kadij i kao i svi drugi
obični lj udi !
11

Potom se okrenu prema kadij i , vidno uzbuđen

i dirnut vel ičinom onoga što j e doživio, te mu reče:
"Ako j e ono po čemu si presudio islam, onda
j a svj edočim da nema drugog boga osim Allaha i
da je M uhammed A l l ahov poslanik! 11

68
 UZDIZANJt� NAUKE

Preneseno je od Poslanika, s.a.v. s . , da je

rekao :
"Traženj e nauke j e obaveza svakog musl i­
mana! "
Takođe, od njega se prenose i drugi hadi si
koj i ukazuj u na v i sok stepen koj i ima nauka te na
uzdizanje položaj a učenih lj udi . Od nj ih j e s lj edeć i
had i s:
" Ko krene putem tražeć i na nj emu nauku,
Al lah će mu olakšati put u Džennet. Za ista, meleci
podmeću svoj a kri la onome koj i traži nauku iz
zadovolj stva s on i m što on radi . Za učenog oprost
traže oni na nebesima i na Zem lj i , pa čak i ribe u
vodi . Prednost učenog nad pobožnim j e kao pred­
nost Mj eseca u odnosu na ostale zvij ezde. , Zai sta
su učenj aci nasljednici vjerovjesn ika, a vj erovj es­
n i c i n i su ostav i l i u n a s lj edstvo ni d i n are n i
dirheme, nego s u ostav i l i u naslj edstvo nauku, pa
ko je uzme, uzeo je obi lan dio . "
U knj izi " M u'džemul- 'udebai" s e prenosi od
fakiha ( i s l am s k i pravn ik) A l ij e b . Ise E l ­
Velvaldžijj a da j e rekao :
"Došao sam kod E bu E r- Rej han a E l -

69
Bej runij a, koj i j e bio na samrti, pa me j e upitao
neko pitanj e koj e ga j e zaokuplj a l o . Ja sam mu,
sažalivši se nad nj im, rekao:
"Zar pitaš u takvom stanj u?" Odgovorio mi

"Da napustim ovaj dunj aluk zn aj ući propis po

ovom pitanj u je bolj e od toga da ga napustim ne
znaj ući ga ! " Ja sam mu dao odgovor na nj egovo
pi tanj e i on ga je zapamtio, a onda sam izašao od
nj ega. Č im sam izašao čuo sam njegov poslj ednj i
hropac . Zar ovo nij e naj bolj a potvrda motu ovoga
ummeta:
"Traži znanje od ko lij evke pa do groba ! "

70
 'I,RI STARCA

Tri čovjeka u poodmakl i m godinama su

sj edi l i u parku, pa se jedan od nj i h okrenu prema
drugom i upita ga:
" Š ta si činio u životu kada si dostigao svoje
pozne god ine?" Drugi starac podiže svoj u sij edu
glavu, sretan što će odgovoriti na to p itanj e, te
reče:
"J a sam ljekar, i živio sam potpuno zdravim
nač inom života, a s druge strane sam izvršavao sve
svoj e vj erske obaveze. Jeo sam hranu koj a mi je
odgovara la a n e samo onu koj a mi se dopadala.
Izbj egavao sam masnu hranu i hranu koj a je
sadržaval a šečer, osim što je od nj ega sadržavalo
prirodno voće i p lodovi . Mnogo sam j eo povrće i
svj ežu salatu poput paradaj za, luka i krastavaca.
Takođe, upražnj avao sam tje l esne vj ežbe i to dva
sata svakoga j utra i večeri. Ne pijem i ne pušim,
lij ežem rano i ustajem rano. Svoj e slobodno vri ­
jeme i vrij eme odmora provodi m u čitanj u i l i u raz­
govoru sa onima koj i su učenij i od mene i l i starij i
i l i koj i imaj u više ži votnog isk ustva. Udalj avam se
od briga i tuge kol iko sam u stanju i to spr:j ečava­
jući nj i hove uzroke i suočavajući se s nj ima prije

71
nego se dese . " Potom ponosno diže glavu i doda:
"Na taj način sam uspio dostići ove pozne
godine ! "
Onaj prvi ga ponovo upita:
"A koliko t i je sada godina?"
Stari lj ekar mu ponosno odgovori :
"Osamdeset i devet godina ! " Potom upita
svoga sagovomi ka:
"A ti , kako s i ti dostigao te godine?"
Ovaj mu odgovori :
"Prosto rečeno, j a sam pobožan čovjek, i
osim svoga posla izvršavam sve ono što m i
propi suj e moj a vj era. Klanj am pet puta dnevno
izuzev nafi la, spavam rano poput tebe, kako bih se
probudio prij e zore i obavio namaz. Pridržavam se
tj elesne čistoće abdestom i kupanjem , te duševne
čistoće izbj egavaj ući ogovaranj e, prenošenj e tuđ ih
rij eči, gublj enje vremena na beskori sne stvari,
pomagaj uć i siromašne i ispunj avaj ući potrebe star­
ih i nesposobnih. Obi l azim bolesnike u bolnicama,
a posebno strance i l i one koj i nemaj u nikoga.
Pored toga, vod i m računa o i spravnom odgoj u svo­
j ih s inova te im pomažem u učenj u i vodim ih na
izlete kako bi se igra l i i odmori l i . Zbog toga sam
cijeli svoj život živio m irne savjesti i zdravoga
tijela."

72
 S tari lj ekar podiže glavu sa odobravanjem, a
onda reče :
- To j e potpun i uspješan način života, kojeg
preporučuj u lj ekari. A kol iko ti je sada godina?
- Meni je devedeset i osam godina, odgovori
on.
- Vel i čanstveno ! Č iniš se mnogo mlađim od
toga . Neka te Al lah j oš dugo poživi i pobolj ša ti
tvoje zdravlj e !
Zatim s e nj i h dvoj i ca okrenuše prema trećem
čovjeku, koj i se isto činio veoma starim. Sjedio je
pognute glave i kao d a j e utonuo u dubok san, a
nj ih dvoj ica ga upitaše :
- A ti , šta si ti činio kada si dostigao te
godine?
On s teškoćom podiže glavu i drhtavim i
slabim glasom odgovori :
- Š to se mene tiče j a nisam niti lj ekar niti
pobožan čovj ek, niti sam učinio išta od toga što ste
učinili vas dva. Naprotiv, j a sam radio suprotno
tome. Ž ivio sam ž ivotom koj i se u potpunosti sas­
toj ao od avantura, zabave i lakrdij a. Bdio bih do
j utra i mnogo sam pušio te sam j eo samo ono što
mi se dopadalo, poput kol ača i jeftinih i štetn ih
jela, čije su konzumiranj e doktori zabranj ival i .
Ž ivim u potpunom neredu i nikada s e nisam ženio

73
ni proč itao neku knj i gu niti sam i kad klanjao i
bav io se sportom.
Druga dvoj ica su gleda l i svoga sagovomika,
začuđen i i zaprepašteni onim što s u čul i .- Ako je
istina ono što s i rekao, ti s i onda nadnaravna poj a­
va u ovom vremenu. Kol i ko ti je onda god ina? upi­
taše ga.
- Trideset i pet ! odgovori on.

74
 MUDRI KROJAČ

Nj egov dućan je bio u selu i bio je veoma

skroman, uk lapaj uć i se u oko l i n u u koj oj je
otvoren. Vidio sam g a ka ko sj edi a pred nj im j e bio
visoki radni sto na kome je staj ao nj egov alat. Bio
j e sredovj ečan i na nj egovom l icu se primjećivalo
zdravlje a na dlanovima grubost koja je bila u
sk ladu sa nj egov im zanatom . Primio me ozb i lj nog
lica koj e nij e odavalo n išta i na nj emu se nisu
mogi i primj et it i znakovi lj ubaznosti n i t i
dobrodo š l i c e . B ac i o j e b rz pogled na mene
proučavaj ući cipele u koji m sam došao . Osj etio
sam se postiđena kada je počeo da ih prevrće u
svojoj ruc i kao što doktor prevrće mrtvo dijete i
kao da mi govori :
"Od ovih cipela nije ostalo ništa ! " Potom ih j e
stavio n a radn i sto i okrenuo s e prema svojoj novoj
ši vačoj mašin i .
Sve ovo, a d a m e nije n i pogledao, tako da
osjetih nelagodu i ljutnj u . Nakon nekog vremena
me upita:
" Š ta si trebao?"
- Ž elim da m i popraviš cipele!
- Pedeset dinara, odgovori on, a da mJ e

75
promij enio svoj izraz l ica i kao da me izaziva.
- J a te ne pitam o cijeni novih cipela, rekoh .
- J asno.
S vaki od nas je šutio, a on poče da radi sa
iglom koj a je bi la u nj egovim rukama, i nije mi
ništa govorio.
- Zar n ij e dovoljno trideset? upitah .
- N ij e.
Zgrabih cipele i lj utito napustih nj egovu rad­
nj u . H odao sam putem svašta pom išljaj ući o tom
čovj ek u . K ada sam sti gao kući počeo sam
razm išlj ati o svemu što se desilo. Kada se moja
lj utnj a smanj i la, pomislih:
"Nema drugog izlaza, zar da hodam bos?
N eka bude kol iko bude ! "
Vratih se do nj ega, a on j e sjedio kao i prije i
radio sa svojom iglom. Nazvao sam mu selam i
stavio cipele pred nj ega a on se n ije ni pomjerio.
Tada sam rekao :
- Ž elim samo da danas budu gotove !
- Ako Bog da.
P rogutao sam plj uvačku i rekao :
- Zar mi ne možeš spustiti deset dinara?
Pretj eruj eš sa c ijenom !
- Ti dobro znaš u kakvom su stanj u tvoje
c i pele, o dgovori on.

76
 - Pretpostavi da nemam tol i ko novca, rekoh
mu.
- U tom slučaj u odustani od cipe l a i hodaj
bos ! Potom podiže pogl ed prema meni i po prvi
p u t se nasmij eši t e m i reče :
- Ne lj uti se! N i šta na dunj aluku nije vrijedno
tuge !
- Ti n e znaš šta govori š ! rekoh mu.
- M eni se čini da ne griješim. N a dunj a l uk u
postoj e lj udi koj i žele d a mogu hodati bosi i bil i bi
veoma sretn i kada bi to bili u stanj u . Zar ne vj eru­
JesV ?. p og l e d aJ' !.
'

Pokaza mi j ednu svoj u nogu ispod odjeće,

kad ona odsj ečen a ! J pri tome se mirno osmj e­
hivao !
U tom trenutku se sj etih onoga ko j e rekao :
" Izašao sam da nađem obuću pa sam našao
lj ude bez obj e noge ! " Vratih se u svoj stan mirnij i
i vesel ij i .

77
 ŠEJII a•� BI" A

Kada j e Ferruh došao u Medi nu bio je hrabar

mladić i pribl ižio se svoj oj tridesetoj godi n i .
Odlučio j e d a sebi kupi kuću u kojoj će borav iti i
da sebi odabere suprugu uz koj u će se smiri t i .
K u p i o j e kuću u sred grada i odabrao je sebi
suprugu , razumnu ženu i vj ernicu, koj a je bil a pri­
b l ižno nj egov ih god i na, te se ožen i .
FeiTuh j e sretno živio sa svojom ženom i
j ednoga dana je čuo ini ama džam ije kako na hutbi
govori o pobjedama musl imansk ih voj ski te pod­
stiče lj ude na borbu na A l l ahovom putu. Vratio se
kući i obavij estio je žen u da on odlazi u borbu na
A l l ahovom putu. Nj egova supru ga ga upita:
- Kome ostavlj aš mene i ovaj plod kojeg
nosim u svoj oj utrobi ? On j oj odgovori :
- Ostavlj am te A llahu i Njegovom Pos laniku,
a ostavlj am ti i trideset h i lj ada dinara koje posjedu­
j em . Koristi taj novac i troši ga na sebe i svoje
d (jete dok t i s e ne vratim zdrav i čitav i l i dok ne
postignem šehadet na Allahovom putu koj i želim.
Potom se oprosti od nj e i krenu ka svom c i lj u .
Ž ena s e porod i l a samo neko l i ko mjesec i
nakon od l aska nj enog m uža i rodila je lijepo

78
muško d ij ete. S il no m u se obradovala i ta radost
samo što j e nije dovela da zaborav i na nj egovog
oca. N azvala ga je Reb i'a i na nj emu su se još od
malena uočavali znakovi oštro umnosti . M ajka ga
je dala na podučavanje i tražila od nj egovih učitel­
ja da g a poduče na najbolj i mogući način. N ije
prošlo mnogo vremena a Rebi'a j e već znao pisati
i čitati, a zatim je naučio K ur'an napamet te ga je
uč io sa zadovolj stvom. Takođe, naučio je i dosta
had isa A l l ahovog Pos lan ika, s.a.v. s . , kao i i zreka
Arapa, te je naučio od svoje vj ere ono što je bilo
neophodno da se zna.
Ž ena je čekala povratak svoga m uža, ali se
Ferruhovo odsustvo veoma oduži la. Potom su
dolazile kontradi ktorne v (j esti o nj emu :
nek i su govori l i da j e pao u ruke neprij atelj a
kao zarobljenik, a drugi da j e j oš uvij ek slobodan i
da se bori na Allahovom putu, a treći da je zaradio
šeh adet koj i je to liko žel io. Ova poslj ednja vijest je
prev lada l a kod Rebi'ove maj ke, zbog nj egovog
dugog odsu stva, pa je mnogo pati la zbog nj ega.
Rebi'a se pri b l i žavao punoljetstvu pa su neki
lj udi govori l i njegovoj maj c i :
- Rebi'a j e usavršio čitanj e i p isanje i naučio
napamet Kur'an te prenosi hadise. Zašto mu ne
odabereš neko zanimanj e?

79
 Nj egova maj k a je odgovarala:
- Molim Allaha da mu odabere ono što će mu
koristiti i na dunj aluku i na Ahiretu . Rebi'a je za
sebe odabrao nauku i odlučio da živi učeć i i
po učavaj uć i druge, koliko god bude živio.
Rebi'a poče da prisustv uj e hal kama znanj a
koje su se održavale u medinskoj džamij i . Učio je
od Enesa ibn Mal ika i drugih velikih učenjaka.
Učio je i danj u i noću sve dok se ne bi potpuno
iscrpio. A kada bi mu neko nešto rekao za to on bi
go von o :
- Č uo sam o d svoj ih učitelja kako kažu da ti
znanj e neće dati dio sebe dok mu ti ne daš cijeloga
sebe. Nakon toga se pročuo glas o Rebi'i među
lj udima i postade poznat po znanj u i učenost i .
Jedne noći u Međinu stiže nepoznati kon­
j anik, koj i je bio u šestoj decenij i svoga života.
Jahao j e na svom konj u krećući se prema svojoj
kući,a n ij e znao da l i nj egova kuća j oš uvijek pos­
toj i . Jer, b io j e dugo odsutan od nj e . . . Trideset god­
ina i l i približno tol i ko . Sam sebe je zap itkivao o
svoj oj ml adoj ženi koj u j e ostavio u toj kući, šta l i
j e uč inila nakon njega? I o p lodu koj i j e b i o u
nj enoj utrobi , d a l i je rod i la žensko i l i muško? Je l i
ž i v i l i mrtav? I o imetku koj i j oj j e ostavio, šta l i je
učinila s nj im?

80
 Ni ko nij e poznavao tog konj anika niti mu je
k o pridavao pažnj u. Odjednom je shvatio da j e
pred svoj om kućom, i vidje da su vrata otvorena te
uđe u nj u. K ada j e Rebi'a vidio tog ratnika koj i j e
iamo sablj u, kako ulazi u njegovu k uću, o n povika:
- Zar provalj uj eš u moju kuću? Zar napadaš
moj e ukućane? Potom se svaki od nj ih usprotiv i .
Komšij e požuriše d o kuće i opko li še nepoznatog
čovj eka, te pomogoše svome komšij i štiteć i ga.
Reb i'a mu reče:
- Predaću t e namjesniku, t i Al l ahov nepri ­
j atelj u ! Neznanac odgovori :
- N isam j a Allahov neprij atelj , niti sam šta
pogriješi o ! Ovo je moj a kuća i vidio sam da su vra­
ta otvoren a pa sam ušao. Zatim se okrenu prema
lj udima i reče:
- Lj udi, sasl ušaj te me. Ova kuća j e moj a, j a
sam j e kupio svoj im novcem. Lj udi , j a sam
Ferruh !
Reb i'ova maj ka je spavala ali je probudila
galama. Pogledala je kroz prozor i vidj ela svoga
muža, te je povikala:
- Pustite ga ! Pusti ga, Rebi'a! Pusti ga sine
moj jer to j e tvoj otac ! Kada su njene riječi dopri­
j ele do Reb i'e i Ferruha oni se srdačno zagrl iše.
Ferruh sjede pored svoje ženi i poče da joj

81
priča o svoj im događaj ima, a onda joj reče:
- Ovo su četiri h i lj ade dinara koj e posjedu­
j em. Gdj e j e novac koj i sam ostavio kod tebe?
Ž e l i m da kup imo neki voćnj ak i l i nj ivu. Nj egova
supruga mu odgovori :
- Ja sam novac utrošila na pravom mj estu i
vidj ećeš to nakon nekoliko dana, ako Bog da.
Ferruh je abdestio a potom upita:
- Gdj e je Rebi'a? Rekoše mu:
- Č i m j e čuo ezan odmah se uputio u džami-
j u . Kada je Ferruh stigao u džamij u vidio je da je
namaz u džematu već obavljen. Klanj ao je a zatim
je vidio ve l i ku skupinu ljudi koj i su sj edi l i u halki
i u koj oj su sticati znanje, kakvu do sada nije vidio.
Vidio j e lj ude koj i su se okup i l i oko predavača na
toj halki. Ferruh j e pokušao da uoči o kome se radi
a l i nij e uspio, jer je bio daleko od nj ega. Kada se
predavanj e okončalo Ferruh upita j ednog čovjeka
koj i je bio u njegovoj b l izini o predavaču. On mu
reče:
- Zar ti n isi iz Medine? Pa zar postoj i iko u
Medini a da ne poznaj e šej ha? Ferruh mu odgov­
on :
- I zb ivao sam iz Medine oko trideset godina i
tek j uče sam se vratio. Č ovjek mu reče:
- Sj edi, i spričaću ti o šej hu. Š ejh kojeg si sada

82
slušao j e od uglednih tabi'ina i učenjak u hadisu i
fikhu i pored toga što j e veoma mlad. Pored toga
on je p lemenit i skroman čovjek.
F eiTuh m u reče:
- Ali, ti mi n isi rekao nj egovo ime ! Č ovjek
odgovori :
- Ime mu je Rebi'a, a li su ga učenj aci Medine
"
nazval i Rebi'atur- Re'j'', jer on kad ne nađe tekst
po nekom pitanj u u Kur'anu i l i hadisu, onda
pokušava da sam dosegne propis. To čini tako što
p01·edi stvari o koj i ma je naveden tekst sa on ima u
koj ima to nij e slučaj . Ferruh ga upita:
- Kako mu se zove otac? Č ovjek odgovori :
- FeiTuh , i čuo sam da je juče stigao u
M ed i n u .
U tom trenutku s e dvije velike suze skotrljaše
niz Ferruhovo lice. Ferruh se vrati kući i kada
ugleda svoj u ženu reče j oj :
- Vidio sam našeg sina na naučnom predavan­
j u kakvo n ikada nisam v idio ranije. Ona ga upita:
- Š ta ti j e draže, trideset h i ljada dinara il i ovo
što je tvoj sin postigao u nauci i njegovo čuvenj e u
tome? Ferruh odogovori:
- Tako mi A l l aha, ovo m i je draže i bolj e od
čitavog blaga na svij etu ! Nj egova žena mu reče :
- Ja sam ono što s i ostavio kod mene potrošila

83
na nj ega. Pa da l i ti j e drago što sam to učinila? On
J OJ reče:
- Da, i imaćeš n aj bolj u n agradu zbog mene i
zbog nj ega i zbog muslim an a koj i će se okoristiti
nj egovi m znanjem !

84
 IBLI S JE NADJAČAO

J edan narod je počeo da obožava drvo ! Za to

j e čuo pobožnj ak , vjernik u A llaha, pa ponese
sj ekiru i ode do drveta da ga odsij eče . . . Kada se
pri b l i ž io drvetu, pred nj im se u kaza lb l i s ,
isprij ečivši s e između njega i drveta, t e povika n a
nJega :
- Skloni se čovječe ! Zašto hoćeš posj eći ovo
drvo?
- Jer ono zavodi lj ude !
- Š ta te se oni tiču ! Ostavi ih u nj ih ovoj zablu-
.
d l .,
- Kako da ih ostavim, kad j e moj zadatak da
ih uputim na pravi put!
- Tvoj zadatak j e da ostaviš lj ude slobodne da
rade šta žele . . .
- Oni nisu slobodni . . . oni slušaj u šej tansko
došaptavanj e.
- D a l i to žel i š da slušaj u šta im t i kažeš? !
- Ja samo žel i m da slušaj u ono što im A l l ah
kaže !
- J a ti neću dozvoliti da posiječeš ovo drvo !
- Ja ga moram obavezno posj eći !
Iblis uhvati pobožnj aka za vrat, a pobožnj ak

85
dohvati šej tana . . . i tako su se dugo hrvali, sve dok
pobožnj ak nij e nadj ačao i pob ij edio u toj borbi. On
j e bacio šej tana na Zemlj u i sj eo na nj egova prsa,
te mu reče:
- Jesi l i vidio moju snagu?
I b l is, koj i je bio poražen, odgovori slabim
gl asom :
"N isam računao da si t ako snažan . . . pusti me
i čini šta hoćeš !
Pobožnj ak pusti šej tana, a napor koj i je uložio
u borbi veoma ga je izmorio. Potom se vrati u svo­
j u k uću da se odmori te noći.

Slj edećeg dana ponovo ponese svoj u sj ekiru i

ode do drveta sa namj erom da ga posiječe.
Međutim, I b lis izađe iza drveta vičući :
- Zar si i danas došao da ga posiječeš?
- M oram to učini ti.
- A da li misliš da si u stanj u da me i danas
pobij ediš?
- J a ću se boriti protiv tebe dok ne pobijedi
istina!
- A gdj e ti je snaga?
Pobožnj ak ga dohvati i počeše da se hrvu.
B itka se okonča tako što je šej tan ponovo završio
pod nogama pobožnj aka. On sj ede na nj egova prsa

86
i upita ga:
- Š ta sad misliš o moj oj snaz i ? !
- U istinu, tvoj a snaga je iznenađuj uća . . . pusti
me i čini šta ti je volj a, reče šejtan gl asom onoga
koj i se guši . Pobožnj ak ga pusti i vrati se svoj oj
kući, te prespava noć.

Prođe noć i osvanu dan, pa pobožnjak pono­

vo ponese svoj u sj ekiru i ode do drveta. l b l i s se
pojavi pred nj im i pov ika:
- Zar nećeš o dustati od svoj e namj ere,
čovj eče?
- N i kada . . . ja moram posjeći ovo zlo.
- Zar misliš da ću te pustiti da to uradi š?
- Ako se opet budeš borio sa mnom, opet ću
pobij editi .
I b l is j e razm i s l io n a trenutak . . . Shvatio j e da
ga borba protiv ovog čovj eka neće dovesti do pob­
jede . . . J er, nema ništa j ače od čovjeka koj i se bori
za idej u i l i vj erovanje.
N ij e b i lo n ij ednog nač ina d a I b l is porazi ovog
čovjeka, osim j ednog :
vark a. l bli s m u se blago obrati, rekavši m u :
- Znaš l i zbog čega te sp�j ečavam d a odsij ečeš
ovo drvo? ! J a to činim j er se boj i m za tebe i iz
saža�j enj a prema teb i . J er, ako ga posij ečeš, 011 1

87
koj i obožavaj u ovo drvo te neće volj eti . . . pa zašto
da sebi praviš nevolj e? Nemoj ga posjeći a ja ću ti
svaki dan dati dva di nara, da se nj ima pomogneš u
svome izdržavanj u, te da živiš u m iru i sigurnosti .
- Dva dinara?
- Da, svaki dan ćeš ih n aći ispod tvoga j astu-
ka !
Pobožnj ak j e dugo razmi šlj ao a zatim podiže
glavu i reče Iblisu:
- A ko mi garantuj e da ćeš učiniti to što gov­
oriš?
- Ja ti to obećavam . . . i saznaćeš istinitost
moga obećanja.
- I sprobat ću te.
- Da, isprobaj me.
- Dogovori li smo se.
I b l i s pruži ruku pobožnj aku i tako sklopiše
dogovor. . . Pobožnj ak se vrati svojoj kući i svaki
dan kada bi se probudio i zavukao ruku pod jastuk,
nalazio bi dva dinara. Sve dok n ij e došao kraj tog
mj eseca. Tog j utra zavuče ruku pod j astuk ali ne
nađe ništa . . . I b l i s je prekinuo davati zlatnike . . .
P obožnj ak se nalj ut i i skoči , t e uze svoj u sj ekiru i
ode da posij eče drvo . . . l b l i s ga zaustavi na putu i
povika:
- Stan i ! Gdj e si krenuo?

88
 - Do drveta da ga posiječem !
lblis se glasno nasmija .
- Hoćeš da g a posij ečeš zato što sam ti prestao
davati novac !
- Ne, nego hoću da uklonim zab ludu i učinim
da zasij a svj etlo istine !
- Ti?
- Jel t i to mene ismij avaš, prokletniče?
- Nemoj m i zamjeriti, ali tvoj prizor me n as-
miJ ava,
- Ti to govori š, l ažlji vče? !
Pobožnj ak se okomi na šej tana i uhvati ga . . .
H rvali s u se neko liko trenutaka . . . ali borba okonča
tako što je pobožnj ak završio pod I b l i sovim noga­
ma . . . lblis je pobijedio i sjeo na pobožnj akova
prsa, ponosno mu govoreć i :
- Gdj e j e sada tvoja snaga, čovječe? !
On reče glasom onoga koj i se guš i :
- Reci m i . . . kako si me uspio pobij editi,
šej tanu jedan ? !
J b l i s mu odgovori :
- Kada si bio srdit radi Al laha pobijedio si me,
a kada si se rasrdio zbog sebe pobijedio sam te . . .
Kada s i se borio z a svoje vj erovanj e pobij edio si
me, a kada si počeo da se bori š za svoj u korist
pobij edio sam te !

89
 MUS � AB IBN � UMEJR

M us'ab ibn 'Umej r j e bi o nJ ezan m ladić,

srednj eg rasta, l ij epoga li ca, prijatnog glasa i l ije­
pog govora. S amo što b i na nj ega pao pogled duša
bi ga zavolj ela i samo što bi njegov glas dopro do
ušij u srce bi osj etilo nak lonost prema nj emu .
Nosio je l ij epu odjeću i vod io je računa o svojoj
odj eć i i izgledu. Kada bi ga čovjek vidio znao bi
odmah da j e živio u bl agostanj u . Kori stio je naj l ­
j epše miri se, i ne bi prošao pored neke skupine, a
da neko ne bi rekao :
- Ovo j e Mus'ab ibn 'Umejr. Rodite �j i su ga
puno voljeli,a majka mu je davala mnogo novca iz
svoga vel ikog imetka.
Kurej šij e su b i l i zadivljeni nj egovom lj epo­
tom, mladošću, l ijepom odjećom i velikim bogat­
stvom. Mus'ab nije vol io lov kao osta l i m l ad ići od
Kurej ša, niti j e volio da priča o novcu i poslovima
kao što su to volje li prvaci Kurej ša, nego je nj egov
c i lj bio da živi jedan miran život.
Jednoga dana, prijepodne, Mus'ab se uputi
prema mj estu gdj e su se okuplj a l i Kurej šije, a na
tom putu srete dvije skupine svoj i h vršnjaka, jedna
je krenul a u l ov a druga se uputila prema jednoj od

90
krčmi, kako bi pi la vino. Prva skupina ga pozva u
lov a druga na vino, ali on odbi oba poziva.
Mus'ab je više volio da ode do mj esta gdj e su
se okuplj a l i Kurejšij e, kako bi prisustvovao nj i­
hovim razgovorima. Kada je bi o sasvim b l izu, čuo
je raspravu koja se vod i l a među prvacima Kurej ša,
te je sj eo b lizu nj i h. Rasprav lja li su oko onog
čovj eka koj eg su svi oni mrz i li , jer je želio da
promijeni vj eru nj ihovih očeva i da pobuni siro­
mašne protiv bogatih.
M us'ab j e sve to sasl ušao i pože l io da sazna
nešto o tom čovjeku, zbog koga se svađao čitav
narod. Otišao je od nj ih i uputio se prema kući u
kojoj se sastaj ao Muhammed, s.a. v. s., i nj egovi
sljedbenici. Kada je stigao do kuće pokucao je, te
mu je otvoreno. Ušao je i pozdravio prisutne a
potom j e sj eo dok su svi gleda li u njega, diveći se
toj nj egovoj l ij epoj odjeći i izgledu. Mus'ab je
saslušao Muhammedov, s . a . v. s . , govor a onda m u
s e pribl ižio i pružio mu ruku, t e obj avio svoj
u l azak u ovu vjeru .
M l adić j e određeno vrij eme krio svoj u vj eru,
boj eći se Kurej ša . N ije obavijestio ni svoj u maj k u
o svome islam u j er j u je vo l io i nije htio d a j e uzne­
mirava. M eđutim, jednog dana ga je Osman ibn
Ta l ha vidio kako k lanja u mesdžidu pa je obavijes-

91
tio Kurejšij e o tome. Kurej šij e to jako rasrdi, kao i
nj egove roditelj e, te postade siromašan . Međutim,
on j e bio veoma strp lj i v m ladić i u islamu je našao
utj ehu.
Kada se z l o stavlj anj e nad musl imanima
poj ačalo, Pos lanik, s . a.v. s . , im dozvoli hidžru (isel­
j enje) u Abesinij u . M us'ab je sa nj ima učinio
hidžru u Abesinij u , a kada se vratio u Mekku nj e­
govo stanj e se potpuno promij enilo. Nj egova
odj eća je b i l a pocij epana i jedva da je bila dovolj ­
na da ga pokrij e dok j e njegova nj ežna koža posta­
la gruba. Kada su ga Poslanik, s.a.v. s . , i nj egovi
ashab i vidj e l i u tom stanj u, Poslanik, s . a.v. s . , je
rekao:
"Evo šta sam vidio, a u Mekki nij e bilo mla­
dića koj eg su roditelj i više pazi l i od nj ega, a potom
ga je od toga odvoj ila želj a za dobrom sadržana u
lj ubavi prema Al lahu i Njegovom Poslaniku ! "
M us'ab se n ij e odvaj ao o d Poslan ika, s.a.v. s . ,
i slušao j e nj ega n a najbolj i način. Pamtio je što bi
čuo od Poslanika i u tome je bio veoma precizan,
tako da je postao od n aj učenij i h ashaba. Onda ga je
P os l an i k , s . a . v. s . , p o s l ao u M eđinu da tamo
poučava muslimane Kur'anu i vj eri . M us'ab je u
tome uspio, p a su mnoge Ensarije prešle u islam
Kada se pri bli ži lo vrij eme hadždža krenu sa

92
sedamdeset Ensarij a prema M ekki, i kada je stigao
u nj u nij e mislio ni na svoj u porodicu niti maj ku,
nego j e otišao pravo d o Pos l ani ka, s. a.v. s .
M us'ab j e nosio Poslan ikovu, s . a.v.s., zastavu
u bici na Bedru, pa se s nj om vratio kao pobjednik.
U bici na U hudu je takođe nosio zastavu. Napad
Kurejšij a na muslimane se poj ačavao a l i j e Mus'ab
ostao postoj an i nije ispuštao svoj u zastavu. Jedan
neprij ateljski vojnik se okomi na nj ega i udari ga
sablj om po ruci te j e odsij eče. Zastava pade na
zemlj u, ali j e Mus'ab uze drugom rukom a onaj isti
mu odsiječe i drugu ruku. Međutim, zastava i dal­
je osta uzdignuta i onaj ga pogodi kopljem u prsa
te pade M us'ab zajedno sa zastavom . . . Preuze je
Ebur- R u m i zastava ostade uzdignuta sve dok se
muslimani ne vratiše u Medinu.
Kurej š ij e se vrati še pobj edonosno u Mekku,a
musl imani počeše da zakopavaj u svoj e šehide pa
nađoše i Mus'aba među nj ima, l icem okrenuta pre­
ma zemlj i . Muslimani su želj el i da ga zakopaju, a
on je na sebi imao samo kratku pocij epanu odj eću.
Ako bi mu pokri li g lavu otkri le b i mu se noge, a
ako bi mu pokri l i noge otkri l a b i se gl ava.
Poslanik, s. a. v. s., je učio A l l ahove, dž.š., rij eči :
"Ima vj ernika koj i ispunj avaj u zavjet dat
Al l ahu, ima ih koj i su poginuli, i ima ih koj i to

93
očekuj u- nisu ništa izmjeni li . " Zatim j e naredio da
s e pokrije nj egov gornj i dio odj ećom a donj i

svj ežim rastinjem.

94
 SAD IBN EHI V EKKAS � JUNAK
BITKE NA KADISIJJI

\(;_ adar musl imana, Omer ibn El- Hattab, je

naredio S'adu i bn Ebi Yekkasu d a povede musli­
mane pod svoj om komandom u bitku protiv
Perzij anaca. S'ad je poveo svoje voj nike i kada su
stigl i u Kad isijj u, između tog mj esta i maloga
rukavca t ij eke Eufrat podiže logor, a to j e b i lo u
Trak u. Potom j e poslao izaslani ke do Jezdedžrida,
kralj a Perzij e, i pozvao ga u islam . On je to odbio
i zapnJ etw je musl iman ima da će ih nj egov
voj skovođa Rustem sve pokopati u kanal
Kadisijj e.
Rustem j e znao snagu musl imana i nj ihovu
žestinu u borbi, pa je pože l io da sazna način koj im
bi ih odvratio od borbe protiv njega. Zatražio je od
S'ada da mu pošalj e izaslanika s koj i m bi on poraz­
govarao i od nj ega saznao zahtj eve muslimana. A
zahtj ev i muslimana nisu b i l i mnogobroj n i niti
čudni . . . Ko primi islam postaj e brat po vj eri svim
muslimanima i njemu pripada što i nj ima a nj e­
gove obaveze su kao i nj i hove obaveze. A ko p lati
džizj u ulazi pod zaštitu musliman a pa ga oni brane
i štite nj egova prava. Međutim, Rustem nije prih-

95
vatio i slam niti p l aćanj e džizje. Stoga, muslimani­
ma nij e preostalo n išta drugo nego da povedu bor­
bu protiv nj ega.
Počele su pripreme za borbu, a bolest je bi l a
ophrvala S'ada, p a j e b itku vodio ležeći na poste lj i .
Broj musliman a pod njegovom komandom bio je
dvadeset i osam h i ljada boraca, dok j e, s druge
strane, broj perzij skih vojn ika pod komandom
Rustema dosezao oko stotinu h i ljada. Perzijanci su
pristizali sa i stoka, a S'ad ih je pustio da pređu
rij eku, dok j e on ostao na položaj u koj i je ranije
odabrao. S'ad j e zabranio svoj im vojnicima da
počnu borbu dok ne obave podne namaz, kako bi
namazorn oj ača l i svoje duše i povećali svoj u
odlučnost. Bolest n ij e spriječila ovog j unaka da
i zvrši svoj e zapovj edničke d užnosti , pa je zatražio
od svoj ih lj udi da ga odnesu na vrh utvrđenj a u
kojem se nalazio. Odatle je posmataro bitku i
izdavao naređenj a jednom od svoj ih lj udi koj i je
staj ao pored, p a b i i h on žurno dostavlj ao onima
koj i su ih trebali sprovesti u dj elo.
Perzij anci napadoše, a i spred nj ih su i š l i
slonovi , koj i su plaš i l i arapske konje i udarali kon­
j anike svoj i m surlarna, te gaz i l i sve što i m je b i lo
na putu . S'ad j e zadužio strij elce da ubij aj u voj n ike
koj i su b i l i na slonovima, pa kad su to uspjeli,

96
počeše da gađaj u slonove u oči, koj i se potom
dadoše u bij eg. Pala je noć i b itka je obustavljena . . .
Drugi dan, i z Š ama stiže E l - K'aka'u ibn Amr,
na čel u j edinice koj a j e broja la h i lj adu konj anika,
kao poj ačanj e S'adovoj voj sci. Kod muslimana se
poj ača moral kada vidješe El- K'aka'a kako probi ­
j a neprij ate lj ske redove, tražeći perzij skog voj sko­
vođu, kako bi se borio protiv njega i ubio ga. Onda
napadoše na Perzij ance velikom žestinom i razbiše
nj ihove boj ne redove, a borba potraj a do ponoći.
Treći dan, napadoše Perzijanci, a na čelu
slonova bila su dva vel ika s lona. Tada El- K'aka'u
i Asim sebi prokrč iše put do jednog od ta dva slona
i zabodoše mu koplj a u oči, a u isto vrijeme druga
dva muslimanska konj anika to isto učiniše sa
drugim s lonom . Dva s lona pobjegoše u rijeku a za
nj ima i osta l i s lonov i . M us l imani iskoristiše ovu
pri l iku te napadoše svom s i l inom na Perzijance,
koj i su bili mnogobroj nij i , tako da je borba potra­
j al a do j utra s ljedećeg dana.
Naposlij etku, poče puhati snažan vj etar koj i
odnese Rustemov suncobran s a njegove nosi lj ke, i
odnese ga u rij eku, dok je on po običaj u sj edio u
svoj oj nosi lj c i i izdavao naređenj a Perzij ancima.
El- K'aka'u ohrabri svoj e vojnike i usmjeri ih u
pravcu Rustema. Rustem se preplaši i požuri pre-

97
m a rijeci, želeći da j e pređe. Međutim, vidio ga je
j edan Perzij anac, koj i j e bi o mus l i man, te je
zagazio u rij eku za nj im i ubio g a . Perzij anci saz­
naše za ubistvo nj ihovog vođe pa im opade moral
i počeše da se povlače. M u s l imani krenuše za nj i ­
ma i zarobiše velik broj voj n ika t e stekoše veliki
ratni p l ijen. Ovako j e okonča la bi tka na Kadisijj i ,
porazom Perzij anaca, a S'ad posla izaslanika vođi
musl imana, Omeru i bn E l - H attabu, kako bi mu
donio radosnu vij est o ovoj velikoj pobj edi.

98
 SUPRUGA''PRVAKA ARAPA "

Haris ibn 'Avf, koga su zvali "Prvak Arapa",

se okrenu prema svome amidžiću i upita ga:
" Š ta misliš da li bi me ijedan Arap odbio kada
bih zaprosio njegovu kćer?" Njegov amidžić m u
odgovori :
"E vs ibn H arise, naprimj er. . . " H aris reče:
"Te tvoj e rij eči me podstiču da sutra čuj em
odgovor iz nj egovih usta . . . " Haris te noći nij e
mogao zaspati od straha d a ć e g a Evs odbiti. Prij e
izlaska S unca o n krenu s a svoj im amidžićem pre­
ma kući Evsa ibn Hari se kako bi zaprosio jednu od
nj egovih kćeri . N aporno su putovali dok nisu stigli
uz zalazak S unca do E vsove kuće, koj i je u tom
trenutku staj ao u svome dvorištu. Oni ga posela­
miše, a Haris, ne silazeći s konj a, reče:
"Mi smo u žurbi, a došl i smo da zaprosimo
j ednu od tvoj ih kćerki . . . Pa šta misliš? Da li da
sj ašemo ili da idemo?" Evs odgovori uzbuđenim
glasom :
"Ne . . . n isam tu . . . selam alejkum ! " Potom im
okrenu leđa i ode u svoj u kuću.
U takvom stanju ga vidj e njegova žena, pa ga
upita šta se desilo. On j oj i spriča o Harisovom

99
dolasku, koj i j e došao da zaprosi j ednu od nj egov­
ih kćerk i a da n ije iz oholosti ni sišao sa konj a, pa
k ao da je došao da kupi neku j eft i nu robu . Nj egova
supruga poče da ga omekšava, up itavši ga:
- Zar ne žel i š da udaš svoj e kćeri?
- Bez sumnj e, odgovori on.
- Ako nisi prihvatio za zeta" Prvaka Arapa",
pa koga ćeš onda prihvatiti? upita ona.
- Desi lo se što se desilo, i sada nema povrat­
ka! reče on.
- Nj egova žena doda:
- Ne gubi vrij eme, stigni ga i vrati, i izvini mu
se time što ćeš kazati da si ga sreo u stanj u žal osti,
zbog nečega što te je snašlo . . . Ne pri l iči da ih
pustiš da otputuj u a već je nastupi la noć.
Evs uzj aha svoga konj a i krenu za nj ima . . .
Kada i h j e susti gao, zamol i i h d a stanu i reče im:
- Ne spada u l ij ep odgoj kod Arapa da vas
pustim da pu tujete po noć i, a b i l i ste kod mene . . . A
što se tiče onoga zbog čega ste došli, daj te mi malo
vremena . . .
Te nj egove rij eči p onovo i m vrati še
raspoloženj e te se vratiše.
E vs j e ušao u svoj u kuću i pozvao je kod sebe
svoj u naj starij u kćer, te j oj je rekao:
- Kćeri , tu je Haris ibn 'Avf, j edan od prvaka

1 00
Arapa, i došao m i je kao prosac. Ja sam pom i s l io
da tebe udam za nj ega, pa šta t i veliš?
Ona j e razmisli l a nekoliko trenutaka, a potom
je rekla:
- Tako ti A llaha, ne čini to ! Oče, ja ni sam
l ij epa i brzopleta sam, a on ne živi u tvom
komši luku pa da te se stidi, te nisam sigurna da
neće na meni n aći nešto što m u se ne sviđa, pa će
me razvesti. Onda bih živj e l a nesretna, kaj ući se
što sam to učini la . . .
Otac joj reče:
- Idi, da ti A l l ah podari svaki bereket !
Potom j e pozvao srednj u kćerku i isto j e upi­
tao, a ona mu odgovori :
- Oče, ti znaš da j a ne poznajem mnoge stvari,
niti imam kakvo znanj e u koj em sam spretna, te
nisam sigurna da neće na meni naći nešto što mu
se ne sviđa, pa će me razvesti . . .
On j oj reče:
- Možeš ići, A l l ah t i podario svaki bereket !
Onda pozva svoj u naj m l ađu kćer koj a se
zvala B uhejsa, te je upita i sto što i nj ene sestre, a
ona mu odgovori :
- Ti odluči, a j a sam, tako m i A l l aha, l ij epoga
l ica, vj ešte ruke, b lage n aravi i p lemenitog pori­
j ekla, pa ako mi i da razvod, mol iću Allaha da m u

101
podari svako dobro . . .
Otac j oj reče :
- Neka ti Allah podari svaki bereket, to sam i
očekivao od tebe .
On izađe pred svoje goste da im izj avi svoj
pristanak n a udaj u B uhej se za" P rvaka Arapa" .
Haris provede noć sretan što je uspio a s ljedeći dan
provede kao gost kod Evsa.
N aveče, Evs naredi da se pripremi odaj a za
mladence, te se Buhej sa osami sa svoj i m mužem .
On j e vidio svu nj enu lj epotu i bio j e zadivljen
nj ome. Pokušao je da joj se približi, al i mu ona
reče:
- Znaj da se to ne bi trebalo desiti ovdje među
moj ima! Zar b i se ponosio time da prvu bračnu noć
provedemo među moj im b l ižnj i m i moj om
braćom ?
U rano j utro, povorka sa nos i lj kom za mladu
krenu preko pustm.J e , uputivši se prema
m ladoženj inoj k uć i . Naposl ij etku, sti goše na odre­
dište a dj ečaci iz m ladoženj inog plemena počeše
mahati sablj ama i radovati se. Č itavo mjesto se
obradova mladencima, čak i starc i i oni naj mlađi.
Kada se sve stišalo, m ladenci se uputiše u svoj
stan. Haris se približi svoj oj supruzi, a ona mu
reče:

1 02
 - Č ula sam o mnogim tvoji m primj erima
humanosti i p lemenitosti, p a sam zbog toga i
željela da ti budem supruga . . . Međutim, ti sj ediš sa
ženom a Arapi se međusobno ubij aju (a time je
željela da ukaže na plemenski rat koj i se vodio
između p lemena Absa i Zubj ana) . Zar te ne uzne­
mirava krv koj a se prolj eva, djeca koja ostaj u bez
očeva, rušenj e naselj a i uništavanje imovine?
On j oj odgovori:
- Zašto se ti brineš o ratu? !
Ona ga pogleda, rekavši :
"
- Govoriš tako, Prvače Arapa", a posjeduj eš
veliki imetak koj im možeš izmiriti svoju brać u !
Tek tada bi s e zaista ponos i t a što sam s e udala
za " Prvaka Arapa" . . . A zati m briznu u p lač
Uj utro, slj edećeg dana, Haris i određeni broj
ugledni ka iz p l e mena se uputiše prema dva
zaraćena plemena. H aris im darova mnogo novca i
oni sklop i še primirj e . S v i pohvališe ovakav
H arisov postupak. Kada se H aris vratio kući, vij est
o tome j e već bila stigla do nj egove supruge, koj a
j e osj eti la da j e uradila nešto što ju j e učinilo sret­
nom, i što je usrećilo i druge ljude. B i l a je vrlo
vesela i on j oj se primače, upitavši je:
- I ma l i još neka želja?

1 03
 Ona odgovori:
- Danas j e moj e pravo da se ponosim tobom,
j er vidim da se mir ponovo vraća u arapska nasel­
ja i to tvoj im djelom! On n a to reče:
- Ne, nego tvoj im dj elom, B uhej sa !

1 04
Ova knjiga je izbor priča iz arapsko - islamske
tradicije koje sadrže pouke o mora l n i m
vrijednostima kao što s u poštenje, ema net ­
povjerenje, s kromnost itd . Prevodi lac ovih
priča, Ahmed Dži n ović, je napravio izbor kojeg
možemo preporučiti ne samo djeci nego i
odras l i m č itaocima, jer sva ka od nj i h na
odre đ e n i način m ot i v i ra i podst i če na
pridržavanje islamskog morala, a to n ije
p ot re b n o samo mladima neg o svakom
pojed i ncu, bez obzira na uzrast.

Zato, toplo preporučujem čitanje ove knj ige,

ne samo našoj djeci i omlad i n i nego i star" " i m
č itaocima.
,_/
Recenzent: