Elektroakustički

pretvarači
Mikrofoni
Zvučnici
Slušalice
Pretvarači
 Pretvaraju jedan vid energije u drugi
 mehaničko-akustički
 membrane, žice, štapovi
 vibriraju i zrače (primaju) akustičku energiju
 elektromehanički
 zvučnice, vibratori, hidrofoni, ultrazvučni projektori
 elektroakustički (posredstvom membrane)
 mikrofoni, zvučnici i slušalice
 Svi su analogni pretvarači
 talasni oblik signala ostaje sačuvan
 Namena elektro-akustičkih
pretvarača
 Razvoj uz radio, zvučni film i muzičku industriju
 Alexander Graham Bell (1847-1922)
 prvi analogni telefon – patent iz 1876. godine

 grafitni mikrofon i elektromagnetni zvučnik

K1 D2
Mikrofon Zvucnik
Incidentni talas Pobudjeni talas sa D2
K2

U
C i
D1
 Mikrofoni
Podela mikrofona
Mikrofon kao pretvarač
 Kovanica od dve grčke reči
 mikros (mali) + phone (zvuk)
 microphone (na engleskom)

 Pretvara energiju akustičku u električnu u 2 faze:

 prvo akustičku u mehaničku,
 a zatim mehaničku u električnu.
 U zvučnom polju koje ih okružuje reaguju na:
 promene zvučnog pritiska ili
 promene brzine čestica
 Svaki mikrofon ima  Membrana je vezana
mehanički oscilatorni elastično tako da se u
sistem sa pokretnom odsustvu spoljnje sile
membranom na koju vraća u svoj početni
deluju zvučni talasi položaj
 Savremeni mikrofoni su
usavršeni do te mere da
imaju vernost reprodukcije
koja se može meriti sa
originalom
Istorija mikrofona – XIX vek
 1854. tzv. »kontaktni« mikrofon
 prvi pokušaji realizacije mikrofona
 1861. Rajs (Reis)
 demonstrirao primenu prvog
kontaktnog mikrofona
 1876. Bel (Bell) Emile Berliner

 prvi upotrebljiv mikrofon,

u okviru telefonskog aparata
 4. marta 1877. Emile Berliner
 prvi (?) mikrofon
 1890. ugljeni mikrofon
 uveden je u primenu ugljeni mikrofon Alexander G. Bell
Istorija mikrofona – XX vek
 1917. pojavio se elektrostatički mikrofon
(Wente)
 1924. se pojavio elektrodinamički
mikrofon sa trakom, a zatim
Edward C. Wente elektrodinamički mikrofona sa kalemom
 1931. uvodi se u proizvodnju kristalni
mikrofon
 196x. pojavljuje se elektret mikrofon

Grem MekNemi, slavni radio Box Browie – ruski kondezatrski

komentator koji je koristio mikrofon korišten 1935 – 42.
Box Browie
Primena mikrofona
 Telefoni (fiksni, mobilni, VoIP)
 Diktafoni (za govor)
 Snimači zvuka: na magnetne trake, kasete
 Studija: radio i televizijski, govorni i muzički
 Ozvučenje – koncerti, razglas
 Merni mikrofoni (npr. fonometri)
 Mikrofonski nizovi
 Uređaji koji primaju govorne komande
 roboti, igračke, aparati u domaćinstvu, industriji, kolima
 Računari koji razgovaraju sa ljudima
Podele mikrofona
 Po nameni: merenje, snimanje, ozvučavanje...
 Po karakteristici usmerenosti (akustička podela)
 zavisi od načina pretvaranja akustičke u mehaničku en.
 neusmereni, usmereni (razne k-ke)
 Po konstrukciji (električna podela)
 zavisi od načina pretvaranja mehaničke u električnu en.
 ugljeni, elektromagnetni, piezoelektrični
 elektrodinamički, kondenzatorski
Kondenzatorski mikrofoni
 Kvalitetniji, ali skuplji od dinamičkih
 Koriste audio miksere sa «fantomskim napajanjem»
 Interesantni su za radio stanice i studija
(profesionalni)
 informativne emisije
 autorski programi sa više ušesnika
 emisije sa «živom» muzikom iz studija
 primene u radio drami
 laboratorijska merenja
 Elektrodinamički
mikrofoni
 Koriste jednostavnije audio miksere koji
nemaju «fantomsko napajanje»
 Dobro rešenje za manje radio stanice
 kraće informativne emisije
 muzički DJ programi
 kontakt programi sa slušaocima i
 povremeno autorske programe sa više ušesnika
 Studijski i broadcast dinamički mikrofoni
 približavaju se kondenzatorskim po
karakteristikama i ceni
 Mikrofoni
Akustička podela i
karakteristika usmerenosti
Akustička podela
mikrofona
 Presioni - kružna
(neusmereni - omnidirekcioni)
 Gradijentni - dvokružna
(dvosmerni - bidirekcioni)
 Kombinovani - kardioide
(usmereni - jednosmerni)
 Isti mikrofon može da ima
više k-ka usmerenosti
 preklopnik koji otvara kućište
na određen način
Kružna karakteristika
usmerensoti
Dvokružna karakteristika
usmerenosti
Kardioidna karakteristika
usmerensoti
Vrste
kardioida

 Hiperkardioida

 Superkardioida
Veoma usmereni mikrofoni
 “Tref” (detelina) karakteristika usmerensoti
Poređenje usmerenih
karakteristika sa kardioidom
Tref (detelina) Superkardioida
Presioni, gradijentni i
kombinovani mikrofoni
Presioni Kombinovani Gradijentni
 Brzina ili pomeraj  Na kretanje Brzina ili pomeraj

membrane membrane utiču, membrane srazmerni
srazmerni pritisku kombinovano, gradijentu pritiska
u zvučnom polju i pritisak u zvučnom polju
 rade na pritisak i gradijent pritiska  rade na razliku pritisaka
Presioni mikrofon
(neusmereni)
 Zvučni pritisak deluje na membranu
 deluje samo na jednu stranu membrane kućište
 druga strana membrane je zaštićena kutijom
membrana
 Sila koja deluje na membranu:
 F = pS p+p0 p0
 S - površina membrane
 Presioni mikrofoni su neusmereni
 reaguju na pritisak koji je skalarna veličina
 izvesna usmerenost na višim frekvencijama
 membrana je u zvučnoj senci kućišta
Gradijentni mikrofon
(dvosmerni, brzinski)
kućište
 Zvučni pritisak deluje s obe strane

membrana
 kućište otvoreno s obe strane
 ili realizacija sa dve membrane
 Sila je srazmerna razlici p1+p0 p2+p0
(gradijentu) pritiska
 F = (p1 - p2) S
 fazna razlika zbog
kašnjenja i putne razlike
 Karakteristika usmerenosti
 dvokružna (osmičasta)
E  Tp cos 
Efekat blizine
(kod gradijentnog mikrofona)
 Frekvencijska karakteristika je ravna samo u
polju ravnih talasa
 što je bliže izvoru zvuka to su više izdignute niske
frekvencije u frekvencijskoj karakteristici
Kombinovani mikrofon
 Karakteristika usmerenosti je kardioida
 zbir signala presionog i gradijentnog mikrofona
 uski otvori slabe p2
 Osetljivost sa zadnje strane je nula
 naziva se i jednosmerni mikrofon
kućište
E  Tp(1  cos  )
membrana

1  cos 
 2Tp
2
p1 p2' p2
 Mikrofoni
Elektro-akustičke
karakteristike
Karakteristike mikrofona
(elektro-akustičke)
1. Faktor pretvaranja - osetljivost (Sensitivity)
2. Frekvencijski opseg (Frequency Range)
3. Karakteristika usmerenosti (Polar Pattern)
4. Izobličenja
5. Dinamički opseg (max SPL i S/N ratio)
6. Impedansa
7. Stepen iskorišćenja
1. Osetljivost mikrofona
(faktor pretvaranja)
 Pokazuje koliko je mikrofon dobar pretvarač
(akustičke energije u električnu)
 E – elektromotorna sila (napon)
 na otvorenim krajevima mikrofona
(neopterećen mikrofon)
 p – zvučni pritisak E
 u slobodnom zvučnom polju, TE , p S
u smeru ose mikrofona p
(polje ravnih talasa)
 izražava se u V / Pa
 češće mV / Pa (iz praktičnih razloga)
Merenje osetljivosti
 U slobodnom zvučnom polju
 npr. u gluvoj sobi
 U polju ravnih talasa
 kvalitetan zvučnik sa udaljenosti 1m
emituje zvučni pritisak p na 1kHz
 Meri se elektromotorna sila (napon)
 na otvorenim krajevima mikrofona
(neopterećen mikrofon)
Osetljivost i indeks pretvaranja
 Nivo signala na izlazu iz mikrofona (e.m.s.)
 pri odgovarajućem zvučnom pritisku ispred
membrane (1m, 1kHz)
E p
Ind. TE , p [dB]  Sv  20 log
E0 p 0
 Napon na otvorenim krajevima referentnog
mikrofona je 1 V a zvučni pritisak 94 dB (1 Pa)
 referentna osetljivost 1V / 1Pa u praksi nedostižna
 vrednost u dB pokazuje koliko treba pojačanje do 1V
Tipične vrednosti indeksa pretva-
ranja raznih tipova mikrofona
 Elektro-dinamički  Ako je osetljivost
mikrofon sa trakom konkretnog mikrofona 2
 Sv = − 60 dB mV/Pa
(Beyer M160)  indeks pretvaranja
 Elektro-dinamički Sv = 20log(2x10-3) dB
mikrofon sa kalemom =(6-60) dB = -54 dB
 Sv = − 54 dB  Trebalo bi uvek dodati:
(Shure SM57) „U odnosu na 1V/Pa“
 Kondnzatorski mikrofon  Često se sreće izraz
-54 dBV,
 Sv = − 38 dB jer se pritisak od 1Pa
(Neumann U87) podrazumeva
2. Frekvencijski opseg
 Prikazuje nivo osetljivosti po frekvencijama
 referenca (0 dB) je osetljivost na 1 kHz
 odstupanja pokazuju kolebanje osetljivosti na f-osi
 Uslovljava kvalitet (ujednačenost) reprodukcije
glasa ili instrumenata
 što ravnija sa minimalnim odstupanjima
u što širem frekvencijskom opsegu
 Radno područje mikrofona do 3 dB odstupanja
 za snimanje govora treba da budu dobri bar do 7-8 kHz
 za snimanje muzike treba ravna u celom čujnom opsegu
 kvalitetni studijski imaju ravnu k-ku 30Hz-18kHz
Poželjna (ne)zavisnost
osetljivosti od frekvencije
 Osetljivost zavisi od e.m.s. po frekvencijama
 potrebna je ravna fr. karakteristika E
T    ( )
 e.m.s. zavisi od pomeraja ili brzine p
 treba da brzina ili pomeraj E   (v) ili   ( )
ne zavise od frekvencije v   ( ) ili    ( )
Primeri
3. Karakteristika usmerenosti
T
 Karakteristika usmerenosti ( ) 
 osetljivost iz ugla  u odnosu na T0
osetljivost iz ugla 0
 pomeramo zvučnik po krivoj liniji
a na izlazu mikrofona isti napon
 Neusmereni (omnidirectional) ( )  1
 kružna k-ka
 Dvostrano usmereni ( )  cos 
 karakteristika u obliku osmice
1  cos 
 Usmereni (cardioid) ( ) 
2
 postoje razne „kardioide“
Karakteristika usmerenosti u
linearnoj i logaritamskoj razmeri
Linearna razmera Logaritamska razmera (dB)
 Povećanje usmerenosti sa
porastom frekvencije (manja )
 Neusmerena (kružna)
 Jednosmerna (kardioida)
 Dvosmerna (osmičasta)
 izbor prema potrebama
 Zavise od konstrukcije
 Zavise i od učestanosti
 pokazano kod osmičaste
 slično i kod ostalih

0o

f2>f1 f2>f1
a f1
f1

270o 90o

8kHz
1kHz
100Hz
180o
Faktor usmerenosti mikrofona
 Mera ponašanja mikrofona u difuznom zvučnom polju
 potiskivanje reverberacije, šuma i neželjenih zvukova kod mikrofona
raste sa porastom njegove usmerenosti (direktivnosti)
 Odnos akustičke energije koju prima neusmereni mikrofon i
energije koju pod istim uslovima prima usmereni mikrofon
(iste osetljivosti u smeru ose)
 ova dva mikrofona u slobodnom zvučnom polju, okrenuta prema
izvoru, dala bi jednake elektromotorne sile na svojim izlazima

4 4
 m  4 
m
  
2
d
0
 Još neke predstave
faktora usmerenosti
Efektivni prostorni ugao Indeks usmerenosti (u dB)
 Zamišljeni prostorni ugao  Faktor usmerenosti u dB
Ωm u kome bi mikrofon 10 log  m
trebalo da ima konstantnu  neusmereni mikrofon m = 1
osetljivost jednaku T0,  Efikasnost mikrofona u
a da mu osetljivost izvan difuznom zvučnom polju
tog ugla bude jednaka 0
REE  1  m
4 4  mera osetljivosti mikrofona na
 m  4  difuzno zvučno polje i šum
m
  
2
d  pokazuje koliko dB je
0
manji nivo u odnosu na
neusmereni iste osetljivosti
Faktor rastojanja
(Faktor distance - DF)
 Koliko puta se može
povećati rastojanje
usmerenog mikrofona
od izvora
 u odnosu na rastojanje
neusmerenog mikrofona
iste osetljivosti
 pa da odnos direktnog
i reflektovanog zvuka
u zbirnom signalu
na njihovim izlazima
bude isti
 Poređenje karakteristika
usmerenosti mikrofona
Super Hiper
Karakteristika Kružna Dvokružna Kardioidna
kardioidna kardioidna
Prijemni ugao
360 90 131 115 105
(-3 dB)
(90), dB 0 -6 - 8,6 - 12

(180), dB 0 0 -6 - 11,7
Ugao  za
- 90 180 126 110
() = 0
Faktor usme-
1 3 3 3,73 4
renosti m
1 0,333 0,333 0,268 0,250
REE
0 dB - 4,8 dB - 4,8 dB - 5,7 - 6 dB
DF 1 1,7 1,7 1,9 2
4. Izobličenja
 Postoje jer je mikrofon  Ukupna harmonijska
nelinearni pojačavač izobličenja - THD
 prvi u elektro-akust. lancu (total harmonic distortion)
 dalje se samo pojačavaju ta  mera za nelinearna
izobličenja izobličenja  2
 zato moraju biti što manja – U i
do 0,1 % ili 0,2 % THD  i 2

 rastu sa pojačanjem signala U12

Pomeraji membrane mikrofona
(kao izvor izobličenja)
 Nisu veliki ni pri velikom zvučnom pritisku
 nelineranost kretnog sistema nema većeg značaja
 Elektrodinamički mikrofon sa kalemom
 p = 10 Pa (114 dB)
 amplituda pomeraja membrane = 10 m
 Elektrodinamički mikrofon sa trakom
 amplituda pomeraja veća, ali
 izobličenja nikada ne prelaze 1%
5. Dinamički opseg
 Opseg u dB od praga šuma do
nivoa dozvoljenih izobličenja (1%)
 daje uvid u najjači i najslabiji zvuk
koji mikrofon može da pretvori
bez većih smetnji i izobličenja
 Rezerva ili headroom je opseg između:
 nivoa zvučnog pritiska dozvoljenih izobličenja (1%) i
 nivoa pri kom dolazi do klipovanja (odsecanja) vrhova signala
 Potreban dinamički opseg:
 za govor dovoljno 40 dB
 za snimanje muzike 80-90 dB
 za laboratorijska merenja 140-150 dB
Granice dinamičkog opsega
Gornja granica
 Maksimalni zv. pritisak
 najviši nivo zvuka ispred
membrane mikrofona
 za koji su na njegovom
izlazu ukupna harmonijska
izobličenja THD < 1%
 Podatak daje proizvođač
 pored THD < 1%
ponekad daju i za 0.5%
 Obično iznad granice bola
Donja granica
 Određena nivoom
sopstvenog šuma
 osnovni (termički šum)
ETN [V ]  4  K  T  R  f
 1,64 10 20  R[]  f [Hz]
 K – Bolcmanova konst. (1,38 J/K)
 T – temperatura u Kelvinima
 R – unutrašnja otpornost
 f – širina propusnog opsega
Nivo termičkog šuma
 Sopstveni (termički) šum na izlazu mikrofona
može se izraziti i u dB u odnosu na 1V
LTN / 1V[dB]  20 log ETN 1V 
 198  10 log f  10 log R
 nivo termičkog šuma LTN u odnosu na 1V,
u opsegu od 1Hz, na otpornosti od 1
jednak –198 dB (10 log 4KT = –198 dB)
 Ekvivalentni nivo šuma se izražava u dBA
 kod kvalitetnih mikrofona je manji od 15 dBA
  Osetljivost mikrofona:
 Sv = 20log(2x10-3)-94+94
PRIMER =(6-60) dB = -54 dBV
(u odnosu na 1V i 1 Pa)
Mikrofon impedance
200, koji pri pritisku  Nivo termičkog šuma na izlazu
od 94dB (1Pa) daje mikrofona u odnosu na 1V je:
izlazni napon od 2mV  L TN /1V = -198 + 10 log14970
u praznom hodu (pri + 10 log200 = -133 dB
otvorenim izlaznim E TN = 0,223 V
krajevima).  Mikrofon čije su karakteristike date
Frekvencijski opseg ima izobličenja od 1% pri nivou
mikrofona je u opsegu pritiska od 132 dB.
od 30Hz do 15kHz.  Ekvivalentni nivo šuma je
Kolika je osetljivost i 17 dBA.
termički šum ovog  Dinamički opseg ovog mikrofona je
mikrofona? (132-17) dB =115 dB
Odnos signal šum (S/N)
 Izražava relaciju između:
 nominalnog nivoa zvuka (94 dB) i
 A-ponderisanog ekvivalentnog
nivoa šuma mikrofona

 Za mikrofon sa prethodnog slajda je:

 S/N = (94 -17) dB = 77 dB
6. Impedansa mikrofona
 Podatak koji nam govori:
 kako se mikrofon ponaša
kao generator i
 kako ga treba priključiti na
ulaz predpojačavača
 Daje se za f = 1 kHz
 Kreće se u širokom
opsegu vrednosti
 reda  - kod
elektrodinamičkih mikrofona
 reda M - kod
kondenzatorskih mikrofona
 Poželjne prilagođene impe-
danse mikrofona i pojačala
 koriste se transformatori
za (nat)prilagođenje
 preslikana ulazna
impedansa potrošača
kao imp. mikrofona
 problem što reaktivni deo
zavisi od frekvencije
 nadprilagođenjem uzima se
10 puta veća imp. potrošača
Prilagođenje po naponu
 Važna za priključivanje na predpojačalo
 potrebno prilagođenje po naponu
 da bi se izvukao maksimum korisne snage signala

 Niska impedansa npr. 200  Zi

 moguć duži priključni kabl
 Visoka impedansa npr. 50 k
 potreban kratak kabl U
E Zp

Z i  Z p ,U  E
7. Stepen iskorišćenja ()
 Stepen iskorišćenja mikrofona je mali:
 između 0,1 i 1 %
 Glavni razlozi za ovako mali stepen iskorišćenja:
 Deo zvučne energije koja stiže do membrane mikrofona
reflektuje se i vraća u okolni prostor.
 Preostali deo pokreće membranu pretvarajući se pri tome u
mehaničkim, akustičkim i električnim elementima u toplotu.
 Slabo prilagođenje akustičke impedanse zvučnih talasa na
mehaničku impedansu membrane.
 Postupak dvostrukog pretvaranja energije, najpre akustičke
u mehaničku, pa onda mehaničke u električnu.
 Mikrofoni
Električna podela i principi rada
Električna podela mikrofona
Zasniva se na fizičkim principima koji su iskorišćeni
kod pretvaranja oscilacija kretnog sistema
u električni signal na izlazu mikrofona.

 Grafitni (ugljeni)
 Kristalni (piezoelektični)
 Elektrodinamički (sa trakom i kalemom)
 Elektrostatički (kondenzatorski i elektret)
 Ugljeni (grafitni) mikrofon

Kada su relativne promene otpornosti mikrofona male (R 1) onda su

promene struje u kolu mikrofona proporcionalne promeni otpornosti R.
Promena otpornosti R srazmerna je pomeraju membrane .
Presioni (p    E), radi u režimu elastičnog kočenja (f < fr).

E  const   Napon E0 = 4-12 V, otpor R0 = 10-400 

 E E0  h  S  Cm
Karakteristike T 
p R0
ugljenog mikrofona
Prednosti Mane
 Jednostavne  Visok nivo sopstvenog
konstrukcije šuma
 jeftin za proizvodnju,  mala dinamika
robustan  Loša frekvencijska
 Velika osetljivost T karakteristika
(50-100 mV/Pa)  velika izobličenja
 pojačavač 30-40 dB (fr = 2000 Hz)
 izlazni napon E = 500 mV
(glasan govor)
Isključivo se koristio u telefoniji,
gde se dugo zadržao i pored značajnih nedostataka,
samo zbog velike osetljivosti, jednostavne konstrukcije i robustnosti.
Elektro-dinamički mikrofon
sa kalemom
 Membrana je fiksirana za cilindar sa namotajem
provodnika − kalem
 prečnik membrane kod ovih mikrofona je do par cm
 daleko je masivnija membrana nego
kod kondenzatorskih mikrofona
Delovi elektrodinamičkog
mikrofona sa kalemom
Kretni sistem Magnetni sistem
 Membrana  Magnet (osetljiv na EM polja)
 aluminijumska ili  Ticonal, Alniconux, Neodimium
plastična folija  Polni nastavci (meko gvožđe)
 Kalem (bakarna žica)
 prečnik oko 50 m,
izolovana lakom
 induktivnost L reda 100 H
 otpornost R je n x (10-100) 
Princip rada elektro-
dinamičkog mikrofona
 Provodnik (kalem) se kreće (osciluje) brzinom v
u polju stalnog magneta indukcije B
 indukuje se e.m.s. E, srazmerna proizvodu B, l i v
 Presioni (F=pS), brzina se pretvara u e.m.s.
 režim otpornog kočenja (p  v  E)
E  Bl v
 radni opseg npr. 200 do 8000 Hz (f oko fr)
Karakteristike dinamičkog
mikrofona sa kalemom
 Velika dinamika 120 dB  Osetljivost 1-5 mV/Pa
(mala izobličenja) (tipično 2mV/Pa)
 ekvivalentni nivo šuma  dovoljno za odvojen
20 dBA pretpojačavač E
T
 maksimalni nivo zvučnog  postiže se sa p
pritiska pri 1% izobličenja magnetnom B l v
140 dB indukcijom B 
p
 Frekvencijski opseg  opada pri
udaru (padu) pS
 30(60)Hz - 15(20)kHz
mikrofona
B l 
Rm

p
B l  S

Rm
Elektrodinamički
mikrofon (sa trakom)
Konstrukcija Princip rada
 Metalna traka (npr. Al)  Gradijentni mikrofon
nalazi se u magnetnom (F=(p1-p2)S)
polju stalnog magneta
 brzinu pretvara u e.m.s.
 veoma je laka
 režim inercijalnog kočenja
 malih dimenzija reda
cm x mm x m
 ima otpornost reda
0,1 do 0,2
 traka je membrana i
provodnik u kom se E  Bl v
indukuje e.m.s. E
Karakteristike dinamičkog
mikrofona sa trakom
 Mala osetljivost (oko 0.5 mV/Pa) E B l v
T 
 Mala impedansa (0,1  do 0,2 ) p p
neophodan trafo za prilagođenje pS d

B l 
(podiže impedansu na 200 )  mc
 diže osetljivost na 3-6 mV/Pa p
 povećava težinu i dimenzije i poskupljuje B l  S  d

 Frekvencijska karakteristika mc
 ravna u opsegu od 30 Hz do 15 kHz 1:n

 Manja dinamika 100 dB 0,1 200

Traka
 ekvivalentni nivo šuma 20 dBA 10uV 450uV
 maksimalni nivo zvuka 120 dB
n=45
 Poređenje elektrodinamičkih
mikrofona (gde se koriste)
Mikrofon sa kalemom Mikrofon sa trakom
 Najšira primena  Nisu pogodni za primenu na
 jeftiniji, dobre karakteristike otvorenom (TV, film)
 otporni na potrese i udare  osetljivi na vetar, i šum ruku,
 daju visok nivo zvuka potrese, udare
 Za snimanje drvenih i  Imaju ugrađen transformator
limenih duvačkih  povećava težinu i dimenzije
instrumenata  poskupljuje
 jer omekšavaju zvuk zbog  Izvanredna tranzijentna
spore tranzijentne k-ke karaktersitika
Koriste se za ozvučavanje govora u predavaonicama i amfiteatrima,
za živa muzička izvođenja na koncertima moderne muzike.
Osobine elektro-dinamičkih
mikrofona (generalno)
Prednosti Mane
 Pasivan sistem  Manja osetljivost od
 ne traži spoljašnje napajanje kondenzatorskih
 Robustan i izdržljiv  Rezonantna frekvencija
 na manje potrese i udare  slab VF odziv iznad 10 kHz
 Postojan na promene  frekvencijski opseg od
40 do (max) 16000 Hz
 atmosferskih uslova (vlage)
 Može biti relativno jeftin
 Može biti prilično mali
Kristalni (piezoelektrični
ili keramički) mikrofoni
Piezo - pločica “Bimorf”
 razvlačenje

 sabijanje

 Kristali sa piezoele-
ktričnim svojstvima
 kvarc
 Sinjetova (Signette) so  Keramički materijali
 jako izraženo piezo-  barijum-titanat
električno svojtvo  otporan na klimatske uticaje
Piezoelektrični mikrofon
sa membranom
 Membrana savija piezopločicu
 sabijanjem ili savijanjem na jednu i drugu stranu
 menja se naelektisanje na krajevima
Osobine piezoelektričnih
mikrofona
 Osetljivost: Kristalni
 sa zvučnom ćelijom: 10
mV/Pa
 sa membranom: nekoliko
desetina mV/Pa,
 keramički: 12 do 16 dB niža
 Karakteristika
usmerenosti
 obično su presioni – kružna
 Ekvivalentni nivo šuma
 opada sa frekvencijom
 Uticaj kabla:
 na vrednost izlaznog
napona i
 donju graničnu frekvenciju
 Impedansa:
 kapacitivna, reda 1 nF
 Izobličenja
 veoma mala pri nivoima
zvuka do 130 dB
 Uticaj temperature i vlage
 menja se kapacitet sa
vlagom i temperaturom
Kondenzatorski mikrofoni
 Kvalitetniji, ali skuplji od dinamičkih
 Koriste audio miksere sa «fantomskim napajanjem»
 Interesantni su za radio stanice i studija
(profesionalni)
Princip rada
 Sastoji od dve elektrode
 razdvojene vrlo uskim dielektrikom
 Jedna elektroda je membrana
 a druga je čvrsta ploča
 Treperenjem membrane se menja kapacitivnost
 menja se i napon (količina naelektrisanja)
 premešta se naelektrisanje kroz provodnik  struja
 Promene napona (signal na izlazu) se beleže
 i šalju na dalji proces u računar ili rekorder
Karakteristike
kondenzatorskog mikrofona
 Presioni, pomeraj se pretvara u e.m.s. 
 režim elastičnog kočenja (kao i ugljeni) E  E0
b
 (može se konstruisati i kao gradijentni)
 Kretanjem ploče kondenzatora (membrane)
 menja se kapacitivnost i količina elektriciteta
 naelektrisanje se menja u ritmu zvuka
 struja punjenja/pražnjenja stvara
napon na otporniku
 (naponski razdelnik)

E E0  S  Cm
T 
p b
Osobine kondenzatorskih
mikrofona
Prednosti Mane
 Veća osetljivost  Skup (profesionalni)
(do 10 mV/Pa)  Velika impedansa
 ali se ne može podići sa (0,5-1 M)
trafoom za prilagođenje  naponski razdelnik
 postiže se velikim DC umesto trafoa za
naponom E0 = 100-200 V (nad)prilagođenje
 odnos E0 /b ograničen zbog
proboja kondenzatora  Potrebno „fantomsko“
 Ravna frekvencijska napajanje (za E0)
karakteristika
(20Hz-20kHz)
 Veliki dinamički opseg
(npr. 140 dB)
 Stabilan, otporan
Primene kondenzatorskih
mikrofona
Profesionalna snimanja Akustička merenja
Primeri kondenzatorskih
mikrofona
 Izrađuju se kao  Frekvencijska karakteristika
 presioni  ravna
 gradijentni  Dinamički opseg
 do 140dB
 kombinovani
 Vrednos kapacitivnosti kapsule
 Presioni rade u režimu  5-100pF
elasticnog kočenja  Imaju veliku unutrašnju
 imaju osetljivost do impendansu
10mV/Pa  0.5-1MΩ
 ali se ne može podići  Koriste naponski
trafoom za prilagođavanje razdelnik
 postiže se velikim DC
naponom od 100 - 200V
Fantomsko napajanje
 Koriste audio miksere
sa tzv. «fantomskim
napajanjem»
 phantom power
 12-24-48Vdc Nojman KM84
koristi napajanje 48V
 zavisno od modela
mikrofona

AKG C451B
Rode NT2000 koristi napajanje 12V
koristi napajanje 24V
Neumann U87
 Najpopularniji za studijsko snimanje
 od 1967. postaje standard za studijsko snimanje
 Ima dve velike membrane
i tri načina usmerenosti
 omnidirekcioni, kardioidni i osmičasti Nojman U87
 Mogu da unesu slabljenje i do 10dB
 pa mogu da se koriste za snimanje
glasnih instrumenata
 Dinamički opseg im je i do 130 dB
Elektret mikrofon
 Dielektrik između obloga kondenzatora
 elastični poliester (rešenje za veliki DC napon)
 ubaci se pod velikim pritiskom na visokoj temperaturi
 u radnim uslovima ostaje polarisan – 100-150 V
 Eliminiše se visoki polarizacioni napon
 koji je neophodan kod kondenzatorskih mikrofona
 uprošćava se izrada i primena ovih mikrofona
 napajanje je ipak potrebno zbog pojačavača
 postavljenog odmah uz kapislu u isto kućište
 može biti obezbeđeno spolja, ili putem minijaturne
baterije smeštene u kućištu mikrofona
Konstrukcija elektret
mikrofona
1. Metalne elektrode (obloge kondenzatora)
2. Vazdušni procep
3. Odstojnik
4. Elektret

Naelektrisan elektret je elektrostatički ekvivalentan

izolatoru koji ima površinski raspoređeno naelektrisanje.
Osobine elektret mikrofona
Prednosti
 Pristupačna cena
 širok opseg kvaliteta
 Osetljivost 2-10 mV/Pa
 velika u odnosu na el.din.
 Frekvencijska karakteristika
 široka i ravna
 Karakteristika usmerenosti
 kružna, dvokružna,
jednosmerna
 Ekvivalentni nivo šuma
 reda 20 dBA
 Izobličenja
 veoma mala pri nivoima zvuka
preko 130 dB ( 1%)
Mane
 Zahtevaju spoljašnje
napajanje ili bateriju
(predpojačavač)
 9 – 52 V DC, obično
48 V DC (“fantom”
napajanje)
 Potreban predpojačavač
 konvertor impedanse u
nekoliko stotina 
 generisana e.m.s. skida se
preko R (umesto trafa)
 C0 = 100 pF na niskim audio
frekvencijama daje M
 Mikrofoni
Mikrofoni velike usmerenosti
Mikrofoni velike usmerenosti
Mikrofon sa talasovodom
(puška mikrofon)
Mikrofon sa talasovodom
(puška mikrofon)
 Osnovu čini metalna cev (talasovod)
 zatvorena sa obe strane
 čitavom dužinom jedne strane cev je perforirana
 Zvuk iz spoljašnje sredine
 ulazi u unutrašnjost cevi kroz otvore
 Zvučna energija prodire u cev
 kroz svaki od otvora
 Na membrani pretvarača u unutrašnjosti cevi
 superponiraju se komponente zvuka koje u nju ulaze
kroz prostorno razdvojene puteve
Mikrofon sa talasovodom
(puška mikrofon)
 Putanje komponenti energije mogu biti različite
 u zavisnosti od ugla nailaska talasa na cev
 Kada zvučni talas nailazi u osi cevi
 sve komponente međusobno su u fazi
 prelaze isti put
 sabiraju se na membrani i
 odziv je maksimalan
 Kada talas nailazi pod uglom u odnosu na osu cevi
 javljaju se fazne razlike
 najveće fazne razlike (poništavanja) za slučaj kada zvuk
nailazi pod uglom od 180o u odnosu na osu
Mikrofon sa talasovodom
(puška mikrofon)
 Usmerenost zavisi od odnosa dužine cevi l
i talasne dužine λ (l/λ)
 usmerenost se povećava sa frekvencijom
 sistemi sa dužom cevi imaju veću usmerenost
i obratno
 Za snimanje sa većih distanci
 razgovor na ulici
 pozorište (kada su mikrofoni u prvom redu publike)
 snimanje dijaloga na filmu...
Mikrofon sa paraboličnim
reflektorom
 Reflektor ima funkciju samo na frekvencijama na
kojima je talasna dužina dovoljno mala u odnosu
na njegov prečnik
 na najnižim čujnim frekvencijama (za velike talasne
dužine) sistem ne postiže usmerenost
 Danas retko u ponudi proizvođača
 velika površina reflektora uzrokuje pojavu sile koju
stvara vetar
 poželjno da bude od masivnog materijala da bi se
zvuk od njega reflektovao, a ne prolazio kroz njega
Mikrofon sa paraboličnim
reflektorom
Mikrofon sa paraboličnim
reflektorom
Višecevni mikrofon
 Pri kosom upadu zvuka u odnosu na osu
 postoji fazna razlika između komponenti koje
pristižu do membrane kroz pojedine cevi
 usled toga se pritisci pojedinih talasa u velikoj
meri poništavaju
Višecevni mikrofon
 Koristite se samo u mirnom okruženju
(bez vetra)
 strujanje vazduha ispred otvora cevi
 izaziva tonove na
rezonantnim frekvencijama
koji onemogućavaju
korišćenje mikrofona
 Mikrofoni
Mikrofonski nizovi
Mikrofonski nizovi
 Sistem rada sličan sistemima sa talasovodom
 Usmerenost se ostvaruje superponiranjem više
komponenti koje su u fazi kada zvučni talas iz
udaljenog izvora nailazi u osi sistema, a fazno se
razlikuju kada talas nailazi iz pravca van ose
 superponiranje se ostvaruje u električnom domenu sa
mikrofonskim signalima na kolu za sabiranje
 Razlika je u tome što se kod mikrofonskog niza
više komponenti signala dobija
 postavljanjem većeg broja mikrofona u nizu
Mikrofonski nizovi
 Moguća promena pravca maksimalne
osetljivosti (ose sistema) uvođenjem
selektivnog kašnjenja mikrofonskih signala
 cilj je da se postigne poklapanje faza kada zvuk
nailazi iz željenog pravca
 na taj način se uvodi mogućnost da sistem radi sa
promenljivom usmerenošću, pri čemu se ta
promena realizuje elektronskim putem
 Najčešća primena za konferencijske sisteme
Primeri mikrofonskih nizova
Mikrofonski linearni niz
 Linearni niz 4 elementa
 predviđen da bude na gor-
njoj strani maske monitora
 radi u opsegu ±50 stepeni
 pokriva jednu kancelariju
 dužine je oko 20cm
Mikrofonski kružni niz
 Kružni niz se stavlja na
sredinu stola
 npr. u konferencijskoj sali
 radi u opsegu 360 stepeni
 služi za snimanje sastanaka
 pežnik je oko 16cm
 Mikrofoni
Izbor, postavke i primena
Postavljanje mikrofona
Pri snimanju Pri ozvučavanju
 Poželjna i reverberacija  Potreban samo direktan
(može se i dodati) zvuk
 da bi se snimio i  mikrofon postaviti
originalni akustički što bliže prirodnom
ambijent izvoru zvuka
 treba izbeći
mikrofoniju
Mikrofonija
 Ispoljava se jakim i neprijatnim “zviždanjem”
 Mikrofonija nastaje kada u mikrofon stiže jači
zvuk iz zvučnika nego iz izvora koji ga stvara
 akustička povratna sprega na nekoj frekvenciji
 mikrofon – pojačavač – zvučnik – prostor
 izbeći da se gledaju membrane
mikrofona i zvučnika
 češća kod manjih
prostorija sa
većim TR60
 Mikrofoni
Snimanje govora
Postavljanje mikrofona
- pri snimanju govora
 Govor – za RTV, film, razglas, pozorište
 uvek je najvažnija razumljivost
 Snimatelj se na probi prilagodi govorniku
(15-20 s)
 zanima nas zvučna snaga, boja i dinamika
 profesionalci su izabrani bez govornih mana
 Govornik se smešta u ambijent
 podesi mu se položaj mikrofona
Postavljanje mikrofona
- pri snimanju govora
Čitanje: Slobodna interpretacija:
 Neće praviti neočekivane  Okreće glavu
izlete iz ose mikrofona  Gestikulira

 Koristiti usmeren
mikrofon  Koristiti manje usmeren
 super- ili mikrofon
 hiper-kardioid  kardioid
 izbegava se
 reflektovani zvuk i
 buka

Bitna visina i ugao ka govorniku

Problemi u snimanju govora
 Prenaglašenost  Kod praskavaca
sibilanata (ploziva)
(piskavih glasova)  problem je jak
 rešava se zakreta- vazdušni udar
njem mikrofona za  rešava se udaljava-
20-tak stepeni njem mikrofona
 jer je mikrofon  osa ostaje u
najosetljiviji na pravcu usta
VF u pravcu ose

Oba problema može da reši i specijalni štitnik

(windschutz, windscreen)
Problemi u snimanju govora
 Eventualni mali gubitak u nivou signala
 lako se pojača
 Problemi se rešavaju postavkom mikrofona
 a tek potom filtrima
 Kod više govornika
 retko 1 mikrofon rešava više od 3-4 govornika
 prvo se postavlja najkritičniji
 npr. ženski glas bliže, ali van ose
 za više govornika bolja je osmičasta
karakteristika usmerenosti
Snimanje govora sa više
mikrofona
Prednosti
 Veći komfor za
izvođače
 Lako balansiranje
glasovne ravnoteže
 Grupisanje izvođača sa
govornim manama
 Slobodnije korišćenje
filtara, bojenja, i sl.
Problemi
 Otežana operativnost
za snimatelja
 mora da prati tekst
 u slušalicama nema
binauralnu lokalizaciju
 replike prati odsečna
regulacija
 Povećan nivo šuma i
reverberacije
 ne trebaju svi odjednom
 preklapanje signala
 Mikrofoni
Snimanje muzike
Opšta pravila za dobar zvuk
 Dobar muzičar
 Povoljna akustika ambijenta
 Prikladan mikrofon
 Povoljna pozicija mikrofona
 Na kvalitet zvuka najviše možemo da utičemo
pravilnim izborom i pozicioniranjem mikrofona
 Ako imamo u postavci više izvora zvuka
 Cilj je dobijanje dobre i ujednačene zvučne slike
sa panoramom učesnika na sceni
Snimanje muzike
 Da li je dovoljan 1 mikrofon da snimi orkestar?
 Ako ga postavimo na optimalno mesto u publici?
 mikrofon skupi više reverberacije i smetnji nego čovek
 Čovek može da se koncentriše na željeni zvuk
 čuje odnos direktni/reverberantni zvuk bolje od objektivnog
 Ako mikrofon približimo
nekom izvoru zvuka
 dalji izvori se
lošije snime
Snimanje
muzike

 Rešenje:
Pojedine grupe izvora dobijaju svoj mikrofon
 snimatelj balansira nivoe i sklapa celinu (bolje nego uživo!)
 izbegavati akustičko preslušavanje (muti zbirni signal)
 mikrofoni protivreče jedan drugom kao očevici iz više uglova

 Koristi se i jedan glavni mikrofon za ceo orkestar

 bliski mikrofoni služe samo za pojačanje direktnog zvuka
 bez glavnog svi izvori izgledaju blizu (nedostaje reverberacija)
Ozvučavanje instrumenata
- žičani instrumenti
 Gitare
 akustične
 klasične
 električne
 bas  Žica
 Gudački instrumenti  učvršćena između
 violina dva kraja
 viola  vibrira u polju
rezonantne kutije
 violončelo (magneta u slučaju
 kontrabas električne gitare)
Ozvučavanje instrumenata
- Bas gitara
 Najčešće se spaja direktno u miksetu
 da se ne oslabi zvuk basa u dužem kablu
 dobija se čistiji zvuk
 eliminišu se ambijent i smetnje
 koristi se direct box (DI box)
 od njega do miksete može duži kabel Balansirani ulaz
 nebalansirane izore signala pretvara u
balansirane signale pogodne za miksetu
 prilagođava izlaznu impedansu instrumenta (reda MΩ)
ulaznoj impedansi miksete (reda desetina Ω)
Ozvučavanje instrumenata
- Akustična gitara
 Često dolaze sa ugrađenom elektronikom
 spajaju se direktno
 U suprotnom, postoji više položaja mikrofona
u praktičnoj upotrebi
 pozicije: A, B, C i D
Ozvučavanje instrumenata
- Akustična gitara
 Pozicija A: standardna stereo metoda
 pogodno ako se želi dočarati prostornost, ambijent
 Pozicija B: mikrofon na oko 15 cm od gitare, usmeren
prema spoju zvučne rupe i vrata gitare
 više ka rupi – „mutnija“ i toplija slika,
 više ka vratu – viši tonovi i zvuk koji se proizvodi prstima
 Pozicija C: usmeren prema mostu, udaljenost oko 10 cm
 tvrđi zvuk sa nedostatkom niskih i srednje niskih frekvencija
 Pozicija D: zamena za poziciju C
 gornji mikrofon hvata refleksije od tela gitare
 donji hvata zvuk rezonantne kutije i ambijenta
Ozvučavanje instrumenata
- Električna gitara
 Žica vibrira u polju magneta
 Lako se priključuje direktno u miksetu
 mikrofon se obično postavi ispred pojačala
 signal iz pojačala već prošao kroz različite filtere
 dinamički, kardioidni mikrofoni

SHURE SM 57

SHURE SM 58
Ozvučavanje instrumenata
- Električna gitara
 Blizu pojačala
 jasniji zvuk bez
osećaja prostora
 Udaljavanjem
 zvuk postaje „mutniji“
 U centar membrane
 visoke frekvencije,
oštar zvuk
 Ka rubu membrane
 niže frekvencije
 topliji zvuk
Ozvučavanje instrumenata
- Gudački instrumenti
 Violina, viola, violončelo, kontrabas
 često su sa ugrađenom elektronikom
 za direktno spajanje
 Slično ozvučavanju akustičnih
i klasičnih gitara
 ima razlika zavisno od instrumenta
 ako je mikrofon preblizu izvoru zvuka
 na razglasu se mogu čuti
neželjeni zvukovi
 npr. grebanje gudala od žice
Ozvučavanje instrumenata
- Klavir
 Pozicija A: stereo slika
 par mikrofona na 15 cm od čekića,
jedan za niže, drugi za više tonove
 Pozicija B: dalje od čekića,
naglašava dublje tonove
 daje manje oštar stereo zvuk
 Pozicija C: ukoliko postoje
otvori za zvuk
 dobra separacija od ostalih
zvukova koji dopiru do mikrofona
 Pozicija D: ravnomerno hvata
zvuk, često A + D
Ozvučavanje instrumenata
- Limeni duvački
 Truba, saksofon, tuba, trombon, rog
 Izvor zvuka na zvonolikom proširenju
na kraju instrumenta
 Mikrofon centralno ispred zvona
 oštar i svetao zvuk
 Mikrofon blago ukoso (na oko 15-30 cm)
 mekši ton
 Muzičari se (ponekad) kreću
 što je nepovoljno, zbog promena u dinamici
 kompromisno rešenje je postavljanje mikrofona
iznad izvora, usmerenog direktno ka izvoru
Ozvučavanje instrumenata
- Drveni duvački
 Klarinet, oboa, flauta, fagot
 Izvor zvuka
 rupe koje se nalaze po telu instrumenta
 Mikrofon se postavlja blizu rupa
 kod flaute između usnika i prvih rupa za prste
 ponekad moramo da potisnemo određene
frekvencije (10-12 kHz) zbog disanja muzičara
Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke
 Bas, doboš, prelazni (tom) bubnjevi, činele
 Mikrofon uz obruč gornje membrane tako da
cilja kroz prostornu dijagonalu bubnja
 ako se mikrofon nalazi na
jednoj strani gornje membrane,
zamišljeni pravac koji prolazi
kroz mikrofon izlazi na dijametralno
suprotnoj strani donje membrane
 potreban ujednačen odnos
instrumenata na bini
Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke
 U centru konstrukcije  U zvučnoj slici bas i doboš
bas bubanj, desno u jednoj, centralnoj liniji
doboš, od centra na (doživljaj ritma), tom
levo tom bubnjevi bubnjevi u liniji s leva na
desno, jedan set činela s
desne, drugi s leve strane
 Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke: Bas bubanj
 Daje „osnovni udar“ u  Mikrofoni koji mogu
ritmu muzike da podnesu i preko
 Postavka 1 mikrofona 160 dB bez izobličenja
 najčešće unutar bubnja  Postavka 2 mikrofona
 ukoliko je prednja  fazno pomerena
membrana zatvorena, za 1800
mikrofon se postavlja SENNHEISER e602
ispred nje

AKG D112
„jaje“
Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke: Doboš bubanj
 Na donjoj membrani metalna mrežica
 daje karakterističan zvuk: visok, praskav
 Dva mikrofona, jedan iznad gornje membrane,
drugi ispod donje
 donji mikrofon naglašava osobiti „zvuk mrežice“
 nadopuna glavnom gornjem mikrofonu
 U studiju – dodatni mikrofon iznad obruča
 Pogodni mikrofoni
 AKG D112 („jaje“) i Sennheiser e602
 često se koristi i Shure SM 57
 pretežno zbog niske cene
SHURE SM 57
Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke: Tom bubanj
 Prelazni (tom) bubnjevi
 Problematični
(zbog neugodne zvonjave)
 slična pravila kao kod bas bubnja
 ako nema donje membrane
 jedan mikrofon u unutrašnjosti bubnja
 Najčešće dva mikrofona
 pomerenih faza za 1800

SENNHEISER e604
Ozvučavanje instrumenata
- Udaraljke: Činele
 Tiše u odnosu na bubnjeve
 proizvode visoke frekvencije (koje se apsorbuju)
 Dva kondenzatorska mikrofona
 30 cm iznad činela

 Treba probati
 mikrofon bliže sredini
 zvonkiji i topliji zvuk
 mikrofon bliže rubu
 piskutav, viši i tanji zvuk

AKG C451 NEUMANN KM 184

 Vocal (singing) Frequency f0
Bass 82 – 330 Hz
98 – 392 Hz
Ozvučavanje vokala
Baritone
Tenor 124 – 494 Hz
Alto 175 – 699 Hz
 Različiti načini ozvučavanja Mezzo-soprano 220 – 880 Hz
 ne postoji ustaljena praksa Soprano 262 – 1047 Hz
niti preporučen metod
Za snimanje u studiju može se koristiti
NEUMANN U48

dobar kondenzatorski mikrofon
 za izvođenje uživo on nije dovoljno robustan
niti otporan na vlagu, prašinu, udarce...
 tu je bolji kardioidni elektrodinamički mikrofon
 Po pravilu se koristi zaštitni sunđer
 smanjuje uticaj praskavih glasova
 Mikrofoni
Prof. dr Vlado Delić
Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
VTŠSS Novi Sad
Akademija umetnosti Beograd