WWW.EPRAVO.

BA

PRVI DIO

KRIVIĈNO PROCESNO PRAVO I KRIVIĈNI POSTUPAK

1.Pojam krivičnog postupka i krivičnog procesnog prava.

Društveno prihvatljiv cilj krivičnog postupka i krivičnog procesnog prava

Skup kriviĉnoprocesnih radnji koje preduzimaju kriviĉnoprocesni subjekti u sluĉaju postojanja sumnje da je izvršeno
kriviĉno djelo kako bi se ostvario društveno prihvatljiv cilj reakcije na kriminalitet-predstavlja kriviĉni postupak.
U kriviĉnom postupku uĉestvuju odreĊeni drţavni organi i osobe koje preduzimajući kriviĉnoprocesne radnje stupaju u
raznovrsne kriviĉnoprocesne odnose.
Skup kriviĉnoprocesnih odnosa koji se razvijaju izmeĊu kriviĉnoprocesnih subjekata u sluĉaju sumnje da je izvršeno
kriviĉno djelo kako bi se postigao društveno prihvatljiv culj reakcije na kriminalitet-predstavlja kriviĉni postupak.
Moţe se zakljuĉiti da je krivično procesno pravo pravna garana koja uređuje prava i dužnosti krivičnoprocesnih
subjekata,vrste i oblik krivičnoprocesnih radnji koje se preduzimaju,kao i oblik krivičnoprocesnih odnosa u koje stupaju
krivičnoprocesni subjekti kad preduzimaju krivičnoprocesne radnje.
Društveno prihvatljiv cilj kriviĉnog postupka se ogleda u traţenju odgovora na sljedeća pitanja:
-da li je u konkretnom sluĉaju izvršeno kriviĉno djelo;
-da li je osoba prema kojoj je upravljen kriviĉnopravni zahtjev uĉinila kriviĉno djelo;
-da li je kriva ili ne za jelo koje joj se stavlja na teret;
-da li se u smislu materijalnog kriviĉnog prava mogu primjeniti kriviĉnopravne sankcije.

2. Izvori krivičnog procesnog prava

Izvori kriviĉnog procesnog prava se dijele na: materijalne i formalne.

Materijalni izvori utiĉu na pravo oblikovanje kriviĉnoprocesnih radnji,kriviĉnoprocesnih odnosa i poloţaj
kriviĉnoprocesnih subjekata kao i na primjenu pozitivnih procesnih normi u konkretnom kriviĉnom postupku.
Formalni izvori kriviĉnog procesnog prava,kao odrazi materijalnih izvora,su pravni propisi kojima se reguliše kriviĉni
postupak,sadrţani u ustavnim i zakonskim tekstovima,kao i meĊunarodnim dokumentima,a koji su prema unaprijed
propisanoj proceduri dobili klauzulu pravne vaţnosti.Formalni izvori se mogu posmatrati kao unutrašnji i međunarodni.
Unutrašnji izvori su zakonski propisi unutrašnjeg kriviĉnog procesnog prava i dijele se na osnovne i dopunske.Unutrašnji
izvori moraju biti u saglasnosti sa opštim naĉelima meĊunarodnog prava i ratificiranim meĊunarodnim dokumentima,koji
imaju prioritet u primjeni u odnosu na unutrašnje pravo i koji se neposredno primjenjuju u BiH.Posmatrano iz ugla
unutrašnjih izvora KPP je zakonsko pravo.Izvori KPP su zakoni doneseni na nivou BiH,zatim entitetski propisi i propisi
BD BiH ,te zakonski propisi koji su doneseni u okviru kantona.Od unutrašnjih formalnih izvora KPP kao osnovni izvori

1
 WWW.EPRAVO.BA

izdvajaju se propisi zakona o kriviĉnom postupku u BiH.TakoĊer osnovni izvori KPP su ustavni dokumenti.U dopunske
formalne izvore ulaze brojni drugi propisi,kojim se,uz glavni predmet rješavaju i neka pitanja iz oblasti kriviĉnog
postupka.
MeĊunarodni izvori KPP su multilateralni i bilateralni ugovori koje je BiH potpisala i ratifikovala kao i odredbe
meĊunarodnog obiĉajnog prava.Osnovni meĊunarodni izvori KPP u BiH su:
-Univerzalna Deklaracija o pravima ĉovjeka;
-MeĊunarodni ugovor o graĊanskim i politiĉkim pravima;
-Evropska konvencija o ljudskim pravima;
-Konvencija protiv muĉenja i drugih nehumanih ili poniţvajućih postupanja ili kaţnjavanja;
-Konvencija o pravima djeteta.
Dopunski meĊunarodni izvori KPP su npr.-Standardna minimalna pravila UN za primjenu sudskih postupaka prema
maloljetnicima,;Rimski statut MeĊunarodnog kriviĉnog suda;Kriviĉnopravna konvencija protiv korupcije...
Sudska praksa nije izvor KPP.

3. Važenje krivičnog procesnog prava

Postoji prostorno i vremensko vaţenje,te vaţenje u odnosu na osobe.

Za prostorno važenje KPP veţe se teritorijalni princip u smislu da se forma pravnih radnji odreĊuje prema zakonima
mjesta gdje se te radnje preduzimaju.
Zakon o kriviĉnom postupku BiH primjenjuje se u postupcima pred Sudom BiH, Zakon o kriviĉnom postupku FBiH
primjenjuje se na teritoriji FBiH, Zakon o kriviĉnom postupku BD BiH na podruĉju BD BiH, Zakon o kriviĉnom
postupku RS na teritoriji RS.Kriviĉnopravnu sankciju izvršiocu kriviĉnog djela moţe izreći samo nadleţan sud u postupku
koji je pokrenut i proveden po toma zakonu.Izvori meĊunarodnog prava mogu uticati na dopustivost kriviĉnog gonjenja i
kriviĉnog postupka,ali se kriviĉni postupak kai i kriviĉnoprocesne radnje koje se preduzimaju,odvija prema unutrašnjem
KPP.
U odnosu na vremensko važenje KPP primjenjuje se princip da se valjanost pravnih radnji cijeni izmeĊu ostalog prema
propisima koji su se primjenjivali u vrijeme njihovog preduzimanja.Vremensko vaţenje KPP odreĊeno je opštim
pravilima o vremenskom vaţenju drugih pravnih normi,pri ĉemu se postavlja pitanje stupanja na snagu i prestanka
vaţenja odreĊenih propisa.Kriviĉni postupak se vodi prema zakonskim odredbama koje su na snazi u vrijeme
preduzimanja kriviĉnoprocesnih radnji.
Nove kriviĉnoprocesne norme se primjenjuju od stupanja na snagu na sve buduće kriviĉne postupke.
Važenje u odnosu na osobe-S obzirom da se kriviĉni postupak moţe voditi protiv osobe za koju postoje osnovi sumnje
da je izvršila kriviĉno djelo,to znaĉi da se KPP BiH primjenjuje ne samo na njenog drţavljanina,već i na osobu koja ima
strano drţavlajnstvoili je bez drţavljanstva,ako postoje osnovi sumnje da je izvršila kriviĉno djelo.Protiv odreĊenih
kategorija osoba se ne moţe voditi kriviĉni postupak ili se moţe voditi samo pod odreĊenim uslovima.To su osobe koje
uţivaju kriviĉni materijalnopravni imunitet i/ili kriviĉnoprocesni imunitet. Kriviĉni materijalnopravni imunitet iskljuĉuje
2
 WWW.EPRAVO.BA

postojanje kriviĉnog djela,kriviĉne odgovornosti ili kaţnjivosti odreĊene osobe,a kriviĉnoprocesni imunitet iskljuĉuje
kriviĉno gonjenje.O ovom imunitetu se govori kao o potpunom (kad se protiv osobe uopšte ne moţe pokrenuti kriviĉni
postupak), funkcionalnom (kad se protiv osobe ne moţe pokrenuti kriviĉni postupak za kriviĉna djela izvršena u
obavljanju sluţbene duţnosti) ili ograničenom (ako se protiv osobe ne mogu preduzimati odreĊene kriviĉnoprocesne
radnje).

4. Tumačenje krivičnog procesnog prava

Za tumaĉenje propisa KPP se primjenjuju opšta pravila tumaĉenja.Pri tumaĉenju kriviĉnoprocesnih propisa dozvoljeno je
ekstenzivno tumaĉenje,kao i primjena analogije.Iako je po svom izvoru KPP zakonsko pravo,ipak je dozvoljeno ovo
pravo tumaĉiti u širem smislu,kako bi se ostvarili interesi praviĉnog i efikasnog voĊenja kriviĉnog postupka.Primjena
analogije je dozvoljena pod odreĊenim uslovima,tj. veţe se uz ustavna rješenja i principe na kojim se zasniva zakon,te
srodne odredbe.
U nekim odredbama se izriĉito navodi upotreba analogije na naĉin da zakon odreĊuje ''shodnu primjenu''pojedinih
procesnih normi.
Analogija je dozvoljena i onda ako zakon izriĉito ne predviĊa shodnu primjenu drugih procesnih normi,ako se radi o
sliĉnim procesnim situacijama i institutima.
Analogija se ne moţe primjeniti u tumaĉenju onih normi koje sadrţe tzv.takstativno nabrajanje,zatim,ne koristi se u
situacijama gdje je zakonodavac prihvatio taĉno odreĊeno rješenje,niti onda ako bi njena primjena mogla ograniĉiti prava
uĉesnika u postupku,a posebno prava na odbranu.

DRUGI DIO

PREGLED HISTORIJSKOG RAZVOJA KRIVIĈNOG PROCESNOG PRAVA.

RAZVOJ KRIVIĈNOG PROCESNOG PRAVA U BIH

3
 WWW.EPRAVO.BA

5.Uopšte-akuzatorski,inkvizitorski i mješoviti krivični postupak

Historijski pregled razvoja kriviĉnog procesnog prava u pravilu obuhvata tri modela kriviĉnog postupka i to: optuţni ili
akuzatorski,istraţni ili inkvizitorski i mješoviti ili akuzatorskko-inkvizitorski model kriviĉnog postupka
.Podjela na akuzatorski i inkvizitorski kriviĉni postupak veţe se uz XIII vijek i razlikovanje izmeĊu processus per
accusationem i processus per inquisitionem,kao dva osnovna oblika rimsko-kanonskog kriviĉnog postupka.Ova podjela
odrţala se u Evropi sve do poĉetka XIX vijeka kada je zamjenjena modificiranom razlikom izmeĊu akuzatorskog i
inkvizitorskog kriviĉnog postupka.Novi oblik kriviĉnog postupka ili mješoviti procesni sistem izgrašen je povezivanjem
akuzatorskih i inkvizitorskih procesnih formi.

6. Optužni ili akuzatorski model krivičnog postupka

Optuţni ili akuzatorski kriviĉni postupak,kao najstariji oblik kriviĉnog postupka,porijeklom je iz orijentalnog prava,a
oblikovan je već u staroj Grĉkoj i Rimu i odrţao se do kraja III vj.,kada je u Rimu išĉezao.Padom Zapadnog rimskog
carstva,ovaj postupak se vraća,jer varvarski narodi donose svoj optuţni postupak.U Engleskoj,a kasnije i drugim
zemljama anglo-ameriĉke pravne tradicije ovaj postupak se saĉuvao trajno.
Optuţni ili akuzatorski tip kriviĉnog postupka oblikovan je kao spor izmeĊu dvije ravnopravne stranke pred sudom.Tj
historijski model predstavlja spor ravnopravnih stranaka (tuţioca i optuţenog) pred sudom.Ovaj tip kriviĉnog postupka se
povezuje sa naĉelom nemo iudex sine actore (nema postupka bez tuţioca),tj.sa pravilom da spor pred sudom pokreće
tuţilac (accusator).U ulozi ovlaštenog tuţioca javljaju se razliĉite osobe.Tako se kao ovlašteni tuţilac javlja osoba koja je
povrijeĊena kriviĉnim dijelom,preduzimaju kriviĉno gonjenje po privatnoj tuţbi.U sistemu privatne tuţbe pokretanje
kriviĉnog postupka je iskljuĉivo u rukama oštećenog.U razvijenijim društvima mjesto tuţioca mogao je zauzeti bilo koji
graĊanin,a ne samo onaj ko je oštećen kriviĉnim dijelom.Time se prihvata sistem popularne tuţbe,koji odreĊuje da kao
tuţilac moţe nastupiti svaki graĊanin.U evoluciji akuzatorskog kriviĉnog postupka,u ulozi tuţioca nastupa i posebni javni
organ po sluţbenoj duţnosti.Tuţilac je duţan dokazati osnovanost svoje optuţbe.Ako tuţilac ne dokaţe svoje tvrdnje,sud
je optuţenog oslobaĊao od optuţbe.
U akuzatorskom sistemu pored funkcije kriviĉnog gonjenja koju vrši ovlašteni tuţilac,javljaju se još dvije funkcije:
funkcija odbrane koju ostvaruje optuţena osoba i funkcija presuĊenja koja pripada sudu.Optuţeni ima duţnost da se
odazove na poziv suda i doĊe pred sud,te na sudu odgovori na optuţbu tako da izjavi da li optuţbu smatra osnovanom ili
ne.Optuţeni nie duţan da da bilo kakav iskaz o navodnom kriviĉnom dijelu.U ''ĉistom'' akuzatorskom postupku ni tuţilac
a ni sud nisu ovlašteni optuţenom postavljati bilo kakva druga pitanja,osim pitanja da li smtra tuţbu osnovanom ili
ne.Optuţeni se pred sudom moţe braniti aktivno (da daje iskaze,poziva i saslušava svjedoke), ili da izabere da ne daje
sudu bilo kakve izjave osim izjave da li se osjeća krivim ili ne (dakle da se brani šutnjom).Funkcija suda u akuzatorskom
modelu je presuĊenje spora,sud je u vršenju svoje funkcije objektivan,a to se postiţe naĉelom:nemo iudex sine actore,što
znaĉi da sud ne moţe po vlastitoj incijativi pokrenuti kriviĉni postupak.

4
 WWW.EPRAVO.BA

Stranke iznose dokaze pred sud.U ovom postupku sud je pasivan,jer u rukama tuţioca i optuţenog leţi procesna
incijativa.Stranke su saslušavale svjedoke,prvo stranka koja je pozvala svjedoka,zatim suprotna stranka (unakrsno
saslušanje).Sud je mogao zabraniti postavljanje spornih pitanja (npr.sugestivnih pitanja).
U akuzatorskom postupku sud odluĉuje o sporu na javnoj,usmenoj i kontradiktornoj raspravi,a primjenjuje se i naĉelo
neposrednosti jer se svi dokazi izvode neposredno na raspravi pred sudomi u prisustvu stranka.

7. Istražni ili inkvizitorski model krivičnog postupka

Inkvizitorski postupak je uvoĊen postepeno,a tokom 13.vj. kao suprotnost akuzatorskom postupku dobija svoj konaĉan
izgled.Pokretanje postupka je u rukama subjekta koji,pored toga,obavlja i funkciju presuĊivanja ili sud pokreće postupak i
u ime drţavne vlasti presuĊuje dogaĊaj o kojem se vodi kriviĉni postupak.Inkvizitorski postupak se dijeli na dva dijela:
istragu i suĊenje.Istragu provodi istraţitelj ili inkvirent,koji kroz zapisnike opisuje preduzete procesne radnje.Zapisnici o
preduzetim radnjama i odlukama u istrazi ĉinili su spis predmeta.
Nakon završetka istraţnih aktivnosti,inkvirent donosi presudu ili spor predmeta šalje sudskom vijeću na odluku.U tom
postupku nema stranaka,niti postupak ima karakter spora stranaka pred sudom.
Za vrijeme istrage psumnjeĉeni je mogao iznjeti svoju odbranu,koju je morao i dokazati.U ovom postupku priznanje
osumnjeĉenog je ''kraljica dokaza'' i kao takvo neophodno za osudu,posebno kod teţih kriviĉnih dijela.SuĊenju koje je po
pravilu,bilo tajno,pismeno i nekontradiktorno,optuţeni nije mogao prisustvovati,a odluke su se donosile uz posredno
izvoĊenje dokaza.
Sud je mogao donjeti tri vrste presuda: osuĊujuću,oslobaĊajuću i presudu kojm se sumnjeĉeni ''otpušta ispod suĊenja''
zbog nedostatka dokaza,ali se protiv nje postupak uvijek moţe nastaviti.U ovom postupku,sudske odluke su se mogle
preispitivati na višoj instanci.Specifiĉnost inkvizitorskog postupka se ogledala i
u zakonskoj ocjeni dokaza,koja se ogleda u tome da je zakonom unaprijed odreĊeno koliko i kakvih dokaza mora postojati
da bi se odreĊena ĉinjenica smatrala utvrĊenom.Teorija zakonskih dokaza je poznavala dva oblika:pozitivnu zakonsku
teoriju i negativnu zakonsku teoriju.
Prednost ovog postupka je primjena naĉela oficijelnosti kriviĉnog gonjenja.Posljedica naĉela oficijelnosti je prikupljanje
dokaza po sluţbenoj duţnosti.Pravilo da drţavno tijelo mora ne samo goniti po sluţbenoj duţnosti,već i dokaze prikupljati
ex officio postoji u savremenim kriviĉnim postupcima mješovitog tipa i naziva se ''istraţna ili inkvizitorka maksima''.

8. Mješoviti ili akuzatorsko-inkvizitorski model krivičnog postupka

Mješoviti ili akuzatorsko-inkvizitorski model kriviĉnog postupka predstavlja povezivanje elemenata osnovnih vrsta
kriviĉnog postupka; akuzatorskog i inkvizitorskog.Mješoviti kriviĉni postupak se odvija u dva stadija: prehodni postupak i
glavni pretres,s tim što u prethodnom postupku prevldavaju inkvizitorski elementi dok se na glavnom pretresu govori o
dominantnoj ulozi akuzatorkih procesnih formi.
Iz akuzatorskog modela kriviĉnog postupka u mješovite kriviĉne postupke ugraĊeni su sljedeći procesni sadrţaji:
5
 WWW.EPRAVO.BA

1. procesne funkcije kriviĉnog gonjenja,odbrane i presuĊivanja,koje su strogo odvojene i povjrene razliĉitim subjektima;
2. dioba funkcije gonjenja od funkcije utvrĊivanja ĉinjenica u pripremnom postupku;
3. procesni subjektivitet osumnjeĉenog ili optuţenog,uz predviĊenje odreĊenih prava koja su namjenjena za ostvarivanje
funkcije odbrane (npr.pravo na pomoć branioca);
4. primjena osnovnih kriviĉnoprocesnih naĉela na glvnom pretresu;
5. na glavnom pretresu pored suda uĉestvuju i stranke,koje u kontradiktornom postupku iznose svoje tvrdnje,pobijaju
navode suprotne stranke,izjašnjavaju se o vrijednosti izvedenih dokaza i predlaţu sudu donošenje odreĊene odluke;
6. sud donosi presudu na osnovu dokaza koji su izneseni na glavnom pretresu,a ne na osnovu onoga što je utvrĊeno u
pripremnom postupku;
7. pravo stranaka da ispituju svjedoke i vještake na glavnom pretresu;
8. organizaciona podjela sudećih tijela na profesionalne sudije i laiĉke sudije koji odluĉuju o krivnji optuţene osobe.
Što se tiĉe inkvizitorskog kriviĉnog postupka i njegovih specifiĉnosti,mješoviti kriviĉni postupci prihvataju ove procesne
sadrţaje:
1. podjelu na pripremni stadij,stadij optuţivanja i stadij glavnog pretresa sa donošenjem presude;
2. primjenu naĉela oficijelnosti kriviĉnog gonjenja;
3. povjeravanje funkcije kriviĉnog gonjenja i funkcije istraţivanja ĉinjenica istom organu kriviĉnog postupka;
4. mogućnost organa kriviĉnog postupka da ispituju osumnjeĉenu osobu da bi dobili njen iskaz o odreĊenim ĉinjenicama;
5. pripremni postupak je tajan jer mu ne mogu prisustvovati ne samo graĊani,već ni sami uĉesnici u kriviĉnom postupku
ili je njihovo uĉestvovanje predviĊeno u ograniĉenom obimu;
6. pravo na odbranu je ograniĉeno u pripremnom postupku,a to se posebno odnosi na pravo osumnjeĉenog da razgleda
spis predmeta i tako se upozna sa dokazima koji ga terete ili na pravo neometanog komuniciranja izmeĊu pritvorenje
osumnjeĉene osobe i njenog branioca;
7. pravo raspravnog vijeća da po sluţbenoj duţnosti uĉestvuje u postupku prikupljanja i izvoĊenja dokaza,te da izvede i
one dokaze koje stranke nisu predloţile;
8. pravo szda da na glavnom pretresu ispituje svjedoke ili vještake.

9. Krivični postupak u BiH sa aspekta osnovnih historijskih modela

Zakonska rješenja koja se odnose na istragu,pokazuju da je istraga koncipirana u svijetlu inkvizitorskih elemenata,uz
primjesu i nekih ideja specifiĉnih za akuzatorski kriviĉni postupak.
Karakteristični inkvizitorski elementi u istrazi:
1. istragu nareĊuje i provodi tuţilac;
2. tuţilac,po sluţbenoj duţnosti,preduzima sve istraţne radnje koje su potrebne za postizanje cilja istrage;
3. pravo tuţioca da ispita osumnjeĉenog;
4. istraga je tajna.
Specifični akuzatorski elementi u istrazi:
6
 WWW.EPRAVO.BA

1. kriviĉni postupak se ne moţe pokrenuti,niti voditi bez zahtjeva tuţioca (naĉelo akuzatornosti);
2. ograniĉena je kontradiktornost,jer osumnjeĉeni ima pravo prisustvovati samo nekim istraţnim radnjama u toku istrage;
3. pravo osumnjeĉenog i njegovog branioca da razmatraju spise i razgledaju pribavljene predmeta (ograniĉeno);
4. ako se osumnjeĉeni nalazi u pritvoru ima pravo odmah komunicirati sa braniocem,usmeno ili pismeno;
5. privilegij protiv samooptuţivanja;
6. pravo odbrane da predlaţe izvoĊenje dokaza;
7. stranaĉko disponiranje kriviĉnim predmetom (pregovaranje o krivnji).

U stadiju optuživanja zapaža se značaj i naglašenost akuzatorskih sadržaja i to:

1. tuţilac priprema optuţni akt i u pismenom obliku dostavlja ga sudu;
2. osumnjeĉeni,odnosno optuţeni i branilac imaju pravo uvida u sve spise i dokaze;
3. optuţeni koji je lišen slobode ima pravo odmah komunicirati s braniocem,usmeno ili pismeno;
4. izjašnjavanje o krivnji i pregovaranje o krivnji;
Na glavnom pretresu je uoĉljiv trend slabljenja inkvizicione maksime i jaĉanje naĉela kontradiktornosti i nekih drugih
elemenata koji su više svojstveni akuzatorskom sistemu,nego inkvizitorskoj koncepciji glavnog pretresa
Akuzatorski elementi na glavnom pretresu:
1. glavni pretres poĉinje ĉitanjem optuţnice;
2. dokazi se izvode onim redom kojim se daje incijativa suprostavljenim stranama u sukobu;
3. stranaĉko ispitivanje svjedoka i vještaka;
4. naĉelo javnosti,neposrednosti u izvoĊenju i ocjeni dokaza,te usmenog raspravljanja pred sudom.
Određeni inkvizitorski sadržaji na glavnom pretresu bi bili:
1. pravo suda da naredi izvoĊenje dokaza;
2. sud ima aktivnu poziciju tokom isptivanja svjedoka i vještaka;
3. duţnost je suda ''...da se brine za svestrano raspravljanje predmeta i otklanjanje svega što odugovlaĉi kriviĉni postuak,a
ne doprinosi rješavanju stvari'';
4. neuĉestvovanje laika u suĊenju.
Na osnovu izvršene analize akuzatorskih i inkvizitorskih elemenata u kriviĉnom procesnom pravu u BiH moţe se
zakljuĉiti da je naš kriviĉni postupak kompromis izmeĊu kontinentalnog prava mješovitog tipa i
anglo.saksonskog,odnosno anglo-ameriĉkog prava akuzatorskog tipa.

10. Pregled razvoja krivičnog procesnog prava u BiH

Prouĉavanje historijskog razvoja kriviĉnog procesnog prava u BiH ima višestruk znaĉaj:
1. upoznavanje sa historijskim razvojem je znaĉajno zbog boljeg razumjevanja rješenja de lege lata,koja su namjenjena
konkretnim potrebama društva u borbi protiv kriminaliteta,
2. omoguĉava predlaganje boljih i svrsishodnjijih rješenja de lege ferenda,
7
 WWW.EPRAVO.BA

3. ono ukazuje na društvene,politiĉke,socijalne,ekonomske,kulturne i druge okolnosti u kojima se razvijaju konkretno

društvo,drţava i njen pravni sistem,
4. ova razmatranja doprinose oscjeni instituta ove grane prava,kako kroz njihovu praktiĉnu primjenu tako i kroz teorijsku
raspravu.
Ono što je slijedilo nakon raspada ex-Jugoslavije i njenog pravnog sistema 19992.g. i razvijalo se u narednim godinama
moţe se posmatrati kroz tri samostalne,ali povezane etape.
Prva etapa zapoĉinje procesom ''nasljeĊivanja'' pravnih propisa bivše zajedniĉke drţave.Rezultati ovih procesa su
ugraĊivanje kriviĉnog zakonodavstva nekadašnje Jugoalvije u kriviĉnopravni sistem BiH.U cjelini preuzet Zakon o
kriviĉnom postupku SFRJ mjenjan je sljedećem:
a) intervencije u zakonskom tekstu koje su obuhvatile stanje gašenja SFRJ i posebno njenog sudskog i izvršnog dijela
vlasti,i
b) promjene za brţi i efikasniji kriviĉni postupak,kao i pojednastavljenje njegovog odvijanja.
NasljeĊene pravne norme trebale su se kroz odreĊeno vrijeme amjeniti pravnim propisima BiH,što je
uĉinjeno,fragmentarno,u okviru druge etape.
Druga etapa je obiljeţena donošenjem novog kriviĉnog zakonodavstva u BiH (Kriviĉnog zakona FBiH,Zakona o
kriviĉnom postupku i Zakona o izvršenju kriviĉnih sankcija u FBiH) koje je stupilo na pravnu snagu krajem 1998.god.,a u
RS ograniĉenim izmjenama i dopuna kriviĉnog zakonodavstva ex-Jugolavije tokom 1997.g.,te donošenjem Kriviĉnog
zakona i Zakona o kriviĉnom postupku BD BiH tokom 2000.godine.U reformi kriviĉnog procesnog prava uzeti su u obzir
i instrumenti meĊunarodnog prava o pravima ĉovjeka.
Treća etapa je zapoĉela donošenjam Zakona o Sudu BiH u novembru 2000.godine.Da bi se moglo osigurati efikasno
ostvarivanje nadleţnosti drţave BiH,poštovanje osnovnih prava i sloboda ĉovjeka i vladavine zakona na njenoj
teritoriji,osnovano je i Tuţilaštvo BiH u augustu 2002.godine.Istovremeno se odvijaju i intezivni reformski procesi,koji
rezultiraju donošenjem odreĊenih propisa koji se oznaĉavaju kao zakoni za borbu protiv korupcije i organizovanog
kriminaliteta,a meĊu kojim se posebno istiĉu Kriviĉni zakon BiH,Zakon o kriviĉnom postupku BiH i Zakon o zaštiti
svjedoka pod prijetnjom i ugroţenih svjedoka.Ovaj period obiljeţen je i aktivnostima na reformi kriviĉnog pravosuĊa u
FBiH i RS.Treba posebno naglasiti da se u okviru ovih reformi nastoji unaprijediti uloga,znaĉaj i poloţaj osnovnih
subjekata kriviĉnog pravosuĊa,te razviti instrumenatrije za efikasnu i zakonitu borbu protiv krminaliteta.

8
 WWW.EPRAVO.BA

TREĆI DIO

OSNOVNA NAĈELA KRIVIĈNOG PROCESNOG PRAVA

11. Načelo oficijelnosti krivičnog gonjenja

Naĉelo oficijelnosti kriviĉnog gonjenja se u teoriji kriviĉno-procesnog prava odreĊuje kao naĉelo po kojem funkciju
kriviĉnog gonjenja ostvaruje odreĊeni drţavni organ ex officio (ili po sluţbenoj duţnosti) u drţavnom,odnosno javnom
interesu nezavisno od volje osobe koja je oštećena kriviĉnim djelom ili neke druge osobe koja bi imala interes da se u
odreĊenom predmetu (ne) ostvari funkcija kriviĉnog gonjenja.Iz prava drţave na kaţnjavanje (ius puniendi) izvodi se
pravo njenih organa da u javnom interesu i po sluţbenoj duţnosti gone izvršioce kriviĉnih djela bez obzira na zahtjev
osobe kojoj je kriviĉnim djelom ugroţeno ili povrijeĊeno neko subjektivno pravo.Ova funkcija je u najvećem broju
savremenih pravnih sistema povjerena posebnom drţavnom organu-javnom ili drţavnom tuţilaštvu.
Za razliku od naĉela ofocijelnosti kriviĉnog gonjenja ,naĉelo dispozicije prepušta pravo kriviĉnog gonjenja volji oštećene
osobe,koja to gonjenje ostvaruje privatnom tuţbom.Moguće je da funkciju kriviĉnog gonjenja vrši svaki graĊanin,bez
obzira da li je neko njegovo pravo kriviĉnim djelom povrijeĊeno ili ugroţeno.U akuzatorskom tipu kriviĉnog postupka
pokretanje i voĊenje postupka na ovaj naĉin ostvaruje se kroz popularnu tuţbu (actio popularis).
Naĉelo oficijelnosti nastaje i razvija se u inkvizitorskom kriviĉnom posupku.
Predstavnik upravno-sudske vlasti ili inkvirent (istraţitelj) bio je prvi na kojeg se odnosilo naĉelo
oficijelnosti.Reformama kriviĉnog postupka tokom 19 vj. funkcija kriviĉnog gonjenja po sluţbenoj duţnosti je prenesena
na javno,odnosno drţavno tuţilaštvo kao samostalni i od suda odvojen drţavni organ.
U savremenom kriviĉnom postupku naĉelo oficijelnosti je u prvom planu,ĉime se u najvećoj mjeri ograniĉava gonjenje na
incijativu oštećenog.
Materijalno kriviĉno pravo predviĊa izuzetke od naĉela oficijelnosti kriviĉnog gonjenja propisujući da se za neka kriviĉna
djela goni po privatnoj tuţbi,a za neka na prijedlog oštećenog.Kod kriviĉnih djela koja se gone po privatnoj tuţbi,kao
tuţilac se iskljuĉivo javlja oštećeni (ili privatni tuţilac),dok je kod kriviĉnih djela koja se gone po prijedlogu,funkcija
kriviĉnog gonjenja u rukama tuţilaštva i ostvaruje se ex officio,nakon što je oštećeni podnio prijedlog za to gonjenje,Naš
procesni pšravni sistem ne poznaje gonjenje na incijativu oštećenog.Prema našem kriviĉnom procesnom pravu tuţilaštvo
je organ kojem se iskljuĉivo povjerava funkcija kriviĉnog gonjenja.

9
 WWW.EPRAVO.BA

12.Načelo legaliteta i oportuniteta

Naĉelo leagaliteta kriviĉnog gonjenja znaĉi da je tuţilac duţan preduzeti kriviĉno gonjenje ako su ispunjenji zakonski
uslovi,bez obzira na njegov stav o tome da li je ili ne potrebno kriviĉno gonjenje.Prema naĉelu legaliteta pokretanje
kriviĉnog postupka zavisi od volje tuţioca,tj. kadd su ispunjeni uslovi predviĊeni zakonom,pokretanje postupka nije za
tuţioca samo mogućnost već i duţnost.
Suprotno duţnosti tuţioca da kad su ispunjeni zakonski uslovi inicira pokretanje kriviĉnog postupka i uĉestvuje u
postupku predviĊa se pravo tuţioca da po naĉelu oportuniteta (cjelishodnosti) kriviĉnog gonjenja ne preduzima kriviĉno
gonjenje,bez obzira što su u konkretnom sluĉaju ispunjeni zakonski uslovi za to,ako to nije u drţavnom,odnosno javnom
interesu.Kod naĉela oportuniteta tuţilac nema pravo na proizvoljan izbor izmeĊu ostvarivanja funkcije kriviĉnog gonjenja
i njenog neostvarivanja,već samo pravo na ocjenu da li je,polazeći od drţavnog,odnosno javnog interesa,gonjenje u
konkretnom sluĉaju oportuno.
S obzirom da pravni sistemi s naĉelom oportuniteta razvijaju primjenu naĉela legaliteta za teţa kriviĉna djela,potrebno je
ukazati na prednosti i jednog i drugog naĉela.Kao prednosti naĉela legaliteta istiĉu se: jednakost graĊana pred zakonom,
nepristrasnost u ostvarivanju funkcije kriviĉnog gonjenja,nezavisnost i objektivnost kriviĉnog pravosuĊa i generalno
preventivni efekti.
Prednosti naĉela oportuniteta su: izbjegavanje kriviĉnog postupka za lakša kriviĉna djela ili za specifiĉne kategorije
izvršilaca kriviĉnih djela,procesne ekonomije,rasterećenja kriviĉnog pravosuĊa,kao i otklanjanja negativnih posljedica
primjene kriviĉnih sankcija,posebno kratkotrajnih kazni lišavanja slobode.
U našem kriviĉnom postupku je prihvaćeno naĉelo legaliteta kriviĉnog gonjenja tako da je tuţilac duţan preduzeti
kriviĉno gonjenje ako postoje dokazi da je uĉinjeno kriviĉno djelo,osim ako zakonom nije drugaĉije propisano.Tuţilac je
duţan preduzeti kriviĉno gonjenje u svakom sluĉaju kad postoje osnovi sumnje da je izvršeno kriviĉno djelo.
Za ostvarivanje naĉela legaliteta kriviĉnog gonjenja,uz postojanje dokaza da je kriviĉno djelo izvršeno ,veţe se i uslov
koji se odnosi na nepostojanje zakonskih smetnji za kriviĉno gonjenje.Izuzeci od naĉela legaliteta kriviĉnog gonjenja i
primjena naĉela oportuniteta kriviĉnog gonjenja propisani su za:
-Kriviĉna djela za koja se goni po odobrenju.
-Kriviĉna djela izvršena van teritorija BiH.
-Kriviĉna djela ĉije se kriviĉno gonjenje moţe ustupiti stranoj drţavi pod zakonom propisanim uslovima.
-Kriviĉna djela povodom kojih će Glavni tuţilac BiH svjedoku dati imunitet,jer svjedok i pored prava da ne odgovara na
pojedina pitanja ako bi ga istinit odgovor izloţio kriviĉnom gonjenju,odgovara na takva pitanja ako mu se da imunitet.
-Lakša kriviĉna djela ĉiji su izvršioci maloljetne osobe.
-Kriviĉna djela o kojima se raspravlja u postupku protiv pravne osobe.

10
 WWW.EPRAVO.BA

Iako zakon prihvata naĉelo legaliteta kriviĉnog gonjenja,tuţilac ima pravo da odustane od kriviĉnog gonjenja ako smatra
da više ne postoje zakonski uslovi za kriviĉno gonjenje.Tuţilac moţe odustati od kriviĉnog gonjenja do završetka glavnog
pretresa u prvostepenom postupku,a u postupku pred vijećem apelacionog odjeljenja.kad je to predviĊeno
zakonom.Mogućnost tuţioca da raspolaţe kriviĉnopravnim zahtjevom i tako promjeni svoj stav naziva se naĉelo
mutabiliteta.
Suprotno tome,prema naĉelu imutabiliteta tuţilac ne moţe odustati od kriviĉnog gonjenja,već u postupku mora ostati do
kraja,dok se ne donese meritorna sudska odluka o predmetu suĊenja.
Tuţilac je duţan o neprovoĊenju,odnosno obustavi istrage obavjestiti te osobe u roku od tri dana.Tuţilac moţe povući
optuţnicu nakon njenog potvrĊivanja uz odobrenje sudije za prethodno saslušanje.

13.Načelo akuzatornosti

Naĉelo akuzatornosti ili optuţno naĉelo tradicionalno se smatra jednim od osnovnih kriviĉnoprocesnih naĉela.Ovo naĉelo
je široko prihvaćeno u savremenim kriviĉnim postupcima,pa tako i u kriviĉnom procesnom pravu BiH.Na ovom naĉelu je
poĉivala organizacija kriviĉnog postupka u staroj Grĉkoj i Rimu.Prema ovom naĉelu kriviĉni postupak se pokreće i vodi
samo po zahtjevu tuţioca (nemo iudex sine actore).Prihvatanje ovog naĉela omogućava razdvajanje osnovnih kriviĉno
procesnih funkcija i njihovo povjeravanje razliĉitim subjektima.U tom smislu odvojena je funkcija kriviĉnog gonjenja ili
optuţenja i povjerena tuţiocu.Tuţilac funkciju kriviĉnog gonjenja ostvaruje tako da pokreće kriviĉni postupak,zastupa
optuţbu pred nadleţnim suom i preduzima druge potrebne i zakonom propisane kriviĉnoprocesne radnje.Funkcija
presuĊivanje je,zahvaljujući naĉelu akuzatornosti povjerena posebnom subjektu-sudu.Funkcija presuĊivanja u mješovitom
kriviĉnom postupku podrazumjeva i incijativu za prikupljanje i izvoĊenje dokaza i odreĊene aktivnosti u postupku
utvrĊivanja ĉinjenica.Treća funkcija koju vrši osumnjeĉeni odnosno optuţeni uz pomoć branioca je funkcija
odbrane.Naĉelo akuzatornosti omogućava osumnjeĉenom,odnosno optuţenom procesni poloţaj stranke koja u kriviĉnom
postupku raspolaţe pravom na odbranu.Posljedica prihvatanja naĉela akuzatornosti jeste i mogućnost izgradnje kriviĉnog
postupka kao spora dvije ravnopravne stranke koje u postupku pred sudom iznose tezu optuţbe i tezu odbrane.Prema ZKP
BIH kriviĉni postupak se moţe pokrenuti i provesti samo na zahtjev tuţioca.Naĉelo akuzatornosti izraţeno je i u
procesnim odredbama o obustavi kriviĉnog postupka,odnosno donošenju presude kojm se ptuţba odbija ako tuţilac
odustane od kriviĉnog gonjenja.

14.Načelo kontradiktornosti

11
 WWW.EPRAVO.BA

U sadrţajnom smislu naĉelo kontradiktornosti omogućava strankama (tuţiocu i osumnjeĉenom,odnosno optuţenom) da

pred sudom iznose svoje navode i argumente za njih ,kao i da se izjasne o navodima suprotne stranke,a prije nego što sud
donese odluku povodom onog što je predmet raspravljanja u postupku.Stranke pred sudom iznose dvije suprotne teze:
tezu optuţbe i tezu odbrane,iznose svoje razloge kojim pobijaju protivrazloge suprotne strane,a sud je duţan da ih sasluša
prije donošenja odluke o konkretnom kriviĉnopravnom zahtjevu.Ravnopravnost stranaka je moguća zahvaljujući upravo
naĉelu kontradiktornosti.Naĉelo kontradiktornosti u akuzatorskom modelu kriviĉnog postupka podrazumjeva naĉin
rješavanja kriviĉne stvari uz ulogu stranaka koje pred sudomizvode dokaze.U mješovitom kriviĉnom postupku,u okviru
primjene naĉela kontradiktornosti,sud je aktivan u odreĊenim granicama i ima mogućnost izvoditi dokaze i prikupljati
saznanja o izvršenom kriviĉnom djelu.U našem kriviĉnom postupku zastupljeno je naĉelo kontradiktornosti.Ovo aĉelo
psebno dolazi do izraţaja na glavnom pretresu dok je u istrazi i drugostepenom postupku predviĊeno u ograniĉenom
obimu.Glavni pretres poĉinje ĉitanjem optuţnice,zatim slijedi provjeravanje kod optuţenog da li je razumio ono što mu se
stavlja na teret,kao i iznošenje dokaza koji je potkrepljuju.Nakon toga optuţeni ili njegov branilac mogu izloţiti koncept
odbrane.Dokazi se na glavnom pretresu izvode onim redom kojim se daje incijativa suprostavljenim stranama u
postupku:-dokazi ptuţbe,-dokazi odbrane,-dokazi optuţbe kojim se pobijaju navodi odbrane,odnosno-dokazi odbrane
kojim se iznose navodi na pobijanje,a tek zatim slijede dokazi ĉije je izvoĊenje naredio sud.Uz sudsko ispitivanje
svjedoka i vještaka prihvaćeno je i stranaĉko ispitivanje ovih osoba.Pravo ispitivanja je dato strankama u obliku direktnog
ispitivanja,zatim unakrsnog ispitivanja i dodatnog ispitivanja.Naĉelo kontradiktornosti se ostvaruje i u procesnim
situacijama koje se odvijaju u pismenoj formi.U našem kriviĉnom postupku je naglašeno naĉelo kontradiktornosti uz
ograniĉenu primjenu inkvizicionog naĉela.

15.Načelo utvrđivanja materijalne istine

Naĉelo utvrĊivanja materijalne istine o nevinosti ili krivnji osobe protiv koje se vodi kriviĉni postupak nije sakmo jedno
od najvaţnijih kriviĉnoprocesnih naĉela već je i jedan od društveno prihvatljivih ciljeva kriviĉnog postupka.Kriviĉni
postupak u BiH obojen je tradicionalnim shvatanjem doktrine mješovitog tipa kriviĉnog postupka u smislu da prije
donošenja obavezujuće sudske odluke treba utvrditi istinu o tome da li je u konkretnom primjeru izvršeno kriviĉno djelo i
da li se na optuţenog mogu primjeniti norme materijalnog kriviĉnog prava o izricanju kriviĉnopravnih sankcija.
UtvrĊivanje istine je u drţavnom,odnosno javnom interesu i kaţnjen moţe i smije biti samo onaj optuţeni ĉija je kriviĉna
odgovornostpotpuno i nesporno utvrĊena.
Naĉelo utvrĊivanja materijalne istine izraţava se i prihvatanjem inkvizicionog naĉela prema kojem je sud ovlašten da i
bez prijedloga stranaka i branioca naredi izvoĊenje dokaza da u svakom trenutku postavi pitanje svjedoku ili
vještaku,odnosno da nakon što svjedok ili vještak bude ispitan postavi pitanja,da na glavnom pretresu u odgovarajućoj
mjeri nadzire naĉin i redosljed ispitivanjasvjedoka i izvoĊenje dokaza,vodeći raĉuna da ispitivanje i izvoĊenje dokaza
bude efikasno za utvrĊivanje istine,kao i da se brine za svestrano pretresanje predmeta i otklanjanje svega što odugovlaĉi
postupak,a ne doprinosi rješavanju stvari.

12
 WWW.EPRAVO.BA

Zakonodavc ne odreĊuje pojam ,a ni obiljeţja ''istine''za potrebe kriviĉnog postupka.Pitanje utvrĊivanja istine se ne
postavlja u doba inkvizitorskog kriviĉnog postupka,s obzirom da je za tadašnje prilike cilj kriviĉnog postupka bila
formalna istina.Zbog toga se nazivom materijalna istina označava utvrđivanje činjenica do kojeg sudija dolazi
slobodno,nesputan dokaznim pravilima.U pogledu obiljeţja istine koja se utvrĊuje u kriviĉnom postupku,postavlja se
pitanje da li je ta istina apsolutna ili relativna u odnosu na to kako se krivilno djelo zaista desilo u prošlosti.U doktrini
kriviĉnog procesnog prava su se o tome razvile sljedeće osnovne teorije: teorija odraza,teorija skladnosti ili adekvatnosti i
konsenzualna teorija.
Istina koja se utvrĊuje u kriviĉnom postupku je subjektivna i relativna,jer njeno utvrĊivanje uvijek zavisi od liĉnosti
sudije,njegovih uvjerenja,znanja ili iskustva,kao i sredstava saznanja u kriviĉnom postupku koja ne garantuju uvije
utvrĊivanje istine,odnosno sama dokazna sredstva pomoću kojih se najćešće utvrĊuje istina u kriviĉnom postupku su
subjektivna.O naĉelu utvrĊivanja materijalne istine govore i meĊunarodni dokumenti iz oblasti kriviĉnog prava.Statut
MeĊunarodnog kriviĉnog suda predviĊa pravo i duţnost tuţioca da,u cilju utvrĊivanja istine proširi istragu kao bi utvrdio
sve ĉinjenice i dokaze bitne za ocjenu da li je osumnjeĉeni kriviĉno odgovoran po ovom Statutu i pri tome je duţan da
jednaku paţnju posvećuje ispitivanju kako oteţavajućih tako i olakšavajućih okolnosti u konkretnom sluĉaju.
O tome da li je naĉelo utvrĊivanja materijalne istine prihvaćeno u našem kriviĉnom procesnom pravu proizilazi iz
sljedećih procesnih instituta koji sluţe njenom utvrĊivanju:
--Opšta je obaveza suda,tuţioca i drugih drţavnih organa koji uĉestvuju u kriviĉnom postupku da s jednakom paţnjom
ispituju i utvrĊuju kao ĉinjenice koje terete osumnjeĉenog,odnosno optuţenog (ĉinjenice in peius),tako i one koje mu idu
u korist (in favorem).
--Ocjena dokaza po slobodnom uvjerenju naglašen aje i obavezom sudada savjesno ocjeni svaki dokaz pojedinaĉno i u
vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocjene izvede zakljuĉak da li je neka ĉinjenica dokazana.
--Zakonska rješenja o provjeravanju priznanja krivnje.
--Duţnost sudije,odnosno predsjednika vijeća da se stara za svestrano pretresanje predmeta i otklanjanje svega što
odugovlaĉi postupak,a ne doprinosi rješenju stvari.
--U skladu sa inkvizicionom maksimom,na glavnom pretresu se izvode i dokazi koje je naredio sudija,odnosno vijeće.
--Presuda se moţe pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrĊenog ĉinjeniĉnog stanja kad je sud neku odluĉnu ĉinjenicu
pogrešno utvrdio ili nije utvrdio.
--Iznošenje dokaza u kriviĉnom postupku nije vezano ni za kakav rok.Pozitivno procesno zakonodavstvo omogućava
iznošenje dokaza u toku prvostepenog postupka,te stranke i branilac imaju pravo predlagati dokaze do završetka dokaznog
postupka na glavnom pretresu.
--Sud je ovlašten i za rješavanje prethodnih pitanja ,bez obzira da li je o takvom prethodnom pitanju već donio odluku sud
u nekom drugom postupku ili neki drugi organ.
Procesne odredbe koje predstavljaju odstupanje od naĉela utvrĊivanja materijalne istine u kriviĉnom postupka bile bi
sljedeće:
*
Zbog zaštite prava i sloboda ĉovjeka,u kriviĉnom postupku je obezbjeĊeno pravo na šutnju i mogućnost davanja laţnog
iskaza.
13
 WWW.EPRAVO.BA

* U interesu zaštite prava optuţene osobe je i princip zabrane preinaĉenja presude na štetu optuţenog.
* Naĉelo ne bis in idem ili zabrana ponovnog suĊenja u istoj kriviĉnoj stvari,takoĊer predstavlja odstupanje od naĉelnog
stava da se u kriviĉnom postupku treba utvrditi materijalna istina.
* Iako je u kriviĉnom postupku potrebno utvrditi materijalnu istinu,ona se ipak ne smije utvrĊivati na zakonom zabranjen
naĉin ili nedopuštenim sredstvima.
* Odstupanje od naĉela utvrĊivanja materijalne istine u kriviĉnom postupku predstavlja i posljedica naĉela akuzatornosti
,koja se ogleda u postojanju subjektivnog i objektivnog identiteta izmeĊu presude i optuţbe.
* U postupku po vanrednom pravnom lijeku moraju se odreĊene ĉinjenice dokazivati pravosnaţnom presudom.Insistiranje
na odreĊenim dokazima,odnosno odstupanje od njih u izuzetnim sluĉajevima oteţava utvrĊivanje materijalne istine u
konkretnoj kriviĉnoj stvari.
* Iskljuĉivanje i oslobaĊanje od duţnosti svjedošanja predstavlja put za rješavanje sukoba suprotnih interesa u postupku:
interesa da se utvrdi materijalna istina o kriviĉnom djelu i njegovom izvršiocu i interesa da se istina o nekim ĉinjenicama
saĉuva kao tajna,odnosno da se odreĊenim osobama pruţi zaštita zbog njihovih specifiĉnih i vrlo bliskih porodiĉnih i
drugih odnosa i veza.

16.Načelo slobodne ocjene dokaza

Naĉelo slobodne ocjene dokaza je u neposrednoj vezi sa naĉelom utvrĊivanja materijalne istine u kriviĉnom
postupku.Ovo naĉelo znaĉi da sud ocjenjuje izvedene dokaze u skladu sa svojom logiĉkom i psihološkom analizom,pri
ĉemu nije vezan za zakonska pravila koja bi a priori odreĊivala vrijednost pojedinih dokaza.Ocjena dokaza po slobodnom
uvjerenju je moguća u dva oblika.Na jednoj strani je pravo suda da prema svom slobodnom uvjerenju ocjeni dokaze u
konkretnom kriviĉnom postupku,s tim da sud nije duţan iznjeti razloge za svoje ubjeĊenje,odnosno u obrazloţenju svoje
odluke nije duţan navesti razloge zbog kojih su odreĊene ĉinjenice uzete kao dokazane ili nedokazane.
Prilikom odluĉivanja po unutrašnjem uvjerenju,sudija objavljuje osuĊujuću ili oslobaĊajuću presudu zavisno od toga da li
je ubijeĊen ili nije u krivnju optuţenog,s tim što nije duţan da obrazloţi donesenu odluku.Na drugoj strani,postoje pravni
sistemi koji uz slobodnu ocjenu dokaza veţu i duţnost suda da nakon objavljivanja odluke obrazloţi svoju slobodnu
ocjenu dokaza.
U historijskom razvoju poznata su dva naĉina ocjene dokaza koji se oznaĉavaju kao teorija zakonske ocjene dokaza i
teorija slobodne ocjene dokaza.Izvršena je klasifikacija dokaza u kvalitativnom i kvantitativnom smislu.U okviru teorije
zakonske ocjene dokaza razvile su se pozitivna dokazna teorija i negativna dokazna teorija.Prema pozitivnoj zakonskoj
teoriji unaprijed je pravnim pravilima bilo propisano da se odreĊena ĉinjenica mora uzeti kao dokazana ako se prikupe
dokazi odreĊenog kvaliteta ili odreĊen broj dokaza,bez obzira na unutrašnje uvjerenje onoga ko presuĊuje.Prema
negativnoj zakonskoj teoriji uz zahtjev o postojanju odreĊenih dokaza u smislu njihovog kvaliteta i broja,javlja se i
zahtjev o ocjeni sakupljenih dokaza.Naime,odreĊena ĉinjenica se moţe uzeti kao dokazana ako su se ispunili zakonski
uslovi u pogledu kvaliteta i broja dokaza i ako istovremeno sudija,prema svom vlastitom uvjerenju,zakljuĉi da je odreĊena
ĉinjenica dokazana.
14
 WWW.EPRAVO.BA

Prema odredbi ĉl.15 ZKP BIH pravo suda,tuţioca i drugih organa koji uĉestvuju u kriviĉnom postupku da ocjenuju
postojanje ili nepostojanje ĉinjenica je slobodno,
odnosno nije vezano ni ograniĉeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.Ocjena dokaza prema slobodnom
uvjerenju,znaĉi da vrijednost dokaza nije unaprijed odreĊena ni kvalitativno ni kvantitativno.Slobodna ocjena dokaza se
moţe sagledati u drugostepenom postupku,jer se u obrazloţenju presude iznosi na osnovu ĉega se uzima da je neka
ĉinjenica dokazana,odnosno da nije dokazana,te naĉin na koji je došlo do takvog zakljuĉka.
Pozitivno procesno pravo poznaje odstupanja od naĉela slobodne ocjene dokaza:
--Kod ponavljanja postupka u korist osuĊenog,odnosno na štetu optuţenog,davanje laţnog iskaza svjedoka,vještaka ili
tumaĉa,ili kriviĉna djela korupcije,zloupotrebe sluţbene i druge duţnosti sudije,tuţioca ili osobe koja je vršila istraţnje
radnje dokazuju se pravosnaţnom presudom da su navedene osobe proglašene krivim za odreĊena kriviĉna djela.
--Propisivanjem obaveze za organe kriviĉnog postupka da narede odreĊeno vještaĉenje,kako bi se utvrdio,npr.uzrok smrti
neke osobe,teţina tjelesne povrede ili uzrok za neuraĉunljivost ili bitno smanjenu uraĉunljivost osumnjeĉenog,odnosno
optuţenog.
--Posebna pravila o dokazima u sluĉajevima seksualnih delikata.

17.Načelo neposrednosti u provođenju i ocjeni dokaza

Naĉelo neposrednosti se ogleda u zahtjevu da izlaganja stranaka,izvoĊenje dokaza i sve druge radnje potrebne za
formiranje odluke moraju biti izvedene pred sud koji će donjeti odluku,tako da sud prima,bez posredovanja drugih
organa,ĉulne utiske o cjelokupnom procesnom materijalu na kojem će se zasnivati njegova odluka.
U teoriji se razlikuje formalna neposrednost ili neposrednost u uţem smislu i materijalna neposrednost ili neposrednost u
širem smislu.Neposrednost u užem smislu znaĉi da sud mora u dokaznom postupku sam ostvariti kontakt sa izvornim
dokazom.Načelo neposrednosti u širem smislu znaĉi da sud ne smije niti zamjeniti izvorni dokaz izvoĊenjem nekog
drugog dokaza o njegovom sadrţaju,ngo mora uvijek nastojati da se pribavi i na glavnom pretresu izvede taj izvorni
dokaz.
Moţe se zakljuĉiti da se o posrednom izvoĊenju i ocjeni dokaza moţe govoriti onda ako se ĉitaju zapisnici o dokaznim
radnjama poduzetim u toku kriviĉnog postupka ili pred nekim drugim organom.
Kriviĉno procesno pravo u BiH propisuje da sud zasniva presudu samo na ĉinjenicama i dokazima koji su izneseni na
glavnom pretresu.Dokazi koji nisu neposredno izvedeni i toku glavnog prtresa i podvrgnuti neposrednoj ocjeni suda ne
mogu se uzeti u obzir prilikom donošenja presude.Uz naĉelo neposrednosti sud je u mogućnosti da ocjenjuje dokaze ne
samo po logiĉkim pravilima,već i psihološkim.
Osnovna pravila za provoĊenje ovog naĉela su:

15
 WWW.EPRAVO.BA

--Presuda se moţe temeljiti samo na dokazima koji su neposredno izvedeni na glavnm pretresu.Dokazi izvedeni u istrazi
se moraju ponoviti na glavnom pretresu ako se ţele iskoristiti za donošenje odluke.
--Osobe koje se pozivaju na glavni pretres u svojstvu optuţenog,svjedoka ili vještaka duţne su se odazvati pozivu suda.
--Zabrana suĊenja u odsustvu stranaka,što je posebno naglašeno za optuţenog.
--Permanentno prisustvo svih ĉlanova sudskog vijeća na glavnom pretresu je obavezno.
--U interesu oĉuvanja naĉela neposrednosti,radnje glavnog pretresa moraju biti preduzete u kontinuitetu i koncentrisano.U
vezi sa naĉelom neposrednosti u provoĊenju i ocjeni dokaza,prekid glavnog pretresa nema negativnog uticaja na to
naĉelo,jer se glavni pretres nastavlja uvijek pred istim sudijom,odnosno vijećem i prije nego što proĊe osam dana.
--Presuda se izriĉito objavljuje istog dana kada je završen glavni pretres.Ako sud nije u mogućnosti da sitog dana kada je
završen glavni pretres izrekne presudu,odloţit će se objavljivanje presude najviše za tri dana i odredit će vrijeme i mjesto
objavljivanja presude.
Pozitivno procesno pravo predviĊa izuzetke od naĉela neposrednosti:
* Iako sud u pravilu odluĉuje samo na osnovu dokaza koji su neposrdno izvedeni na glavnom pretresu,ipak se dozvoljava
njihovo posredno izvoĊenje na glavnom pretresu.Primjena naĉela posrednosti dozvoljena je u sljedećim sluĉajevima:-
saslušanje van sudnice svjedoka ili vještaka koji nije u mogućnosti da doĊe na glavni pretres,a ĉije je svjedoĉenje vaţno
za konkretni kriviĉni predmet;-saslušanje svjedoka ako je to neophodno,prilikom rekonstrukcije dogaĊaja;-ĉitanje
zapisnika o iskazima datim u istrazi prilikom ispitivanja na glavnom pretresu osobe koja je ispitana,odnosno saslušana u
istrazi;-ĉitanje zapisnika o iskazima datim u istrazi jer su saslušane osobe umrle ili su duševno oboljele ili se ne mogu
pronaći,ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili je znatno oteţaniz vţnih razloga ili ako bez zakonskih razloga neće da
daju iskaz na glavnom pretresu;-ĉitanje zapisnika o ispitivanju osumnjeĉenog iz istrage ako se u toku glavnog pretresa
optuţeni koristi pravom da nije duţan iznjeti svoju odbranu ili odgovarati na postavljena pitanja;-iuzetna upotreba kao
dokaza ovjerenih kopija umjesto orginala pismena,zapisa ili fotografije;-ĉitanje zapisnika o saslušanju zaštiĉenog
svjedoka.
* Zakon predviĊa prekid i odlaganje glavnog pretresa,kao odstupanja od zahtjeva da s radnje na glavnom pretresu odvijaju
u kontinuitetu.S tim u vezi procesno pravo predviĊa sljedeće: a) kod odlaganja glavnog pretresa duţe od 30 dana,glavni
pretres mora ponovo poĉeti.Sud moţe,za saglasnost stranaka i branioca,odluĉiti da se u ovakvom sluĉaju svjedoci i
vještaci na saslušavaju ponovo i da se ne vrši novi uviĊaj,nego da se koriste iskazi svjedoka i vještaka dati na ranijem
glavnom pretresu,odnosno da se koristi zapisnik o uviĊaju.b)sve navedeno vrijedi i za primjer ako se izmjenio sastav
vijeća,c) u sluĉaju da se glavni pretres drţi pred drugim sudijom,odnosno predsjednikom vijeća-glavni pretres mora
ponovo poĉeti i dokazi se moraju ponovo izvesti.
Drugostepeni sud drugaĉiju ocjenu dokaza od one iz prvostepenog postupka moţe dati samo onda ako je dokaze
neposredno izveo.

18.Načelo usmenosti

16
 WWW.EPRAVO.BA

Naĉelo usmenosti se odnosi na oblik u kojem se preduzimaju kriviĉnoprocesne radnje.Naĉelo pismenosti,kao suprotnost
naĉelu usmenosti znaĉi znaĉi da sud svoju odluku zasniva iskljuĉivo na pisanom dokaznom materijalu,tj.na dokazima koji
se nalaze u spisu kriviĉnog predmeta.Naĉelo usmenosti na glavnom pretresu znaĉi,posebno sljedeće:
-sav procesni materijal na kojem sud zasniva presudu mora se na glavnom pretresu iznijeti u smenom obliku,
-tuţilac i optuţeni svoje izjave daju usmeno,
-tuţilac ĉita optuţnicu na poĉetku glavnog pretresa,
-dokazni postupak je usmen,
-završne rijeĉi tuţioca,oštećenog,branioca i optuţenog su takoĊer usmene,
-izreka presude će se uvijek javno proĉitati i ukratko će se izloţiti razlozi za odreĊenu presudu.
A u drugostepenom postupku,naĉelo usmenosti se izraţava na ovaj naĉin:
-sjednica vijeća u drugostepenom postupku poĉinje izlaganjem podnosioca ţalbe,a nakon toga druga strana izlaţe odgovor
na ţalbu.Rad ovog vijeća se odvija prema naĉelu usmenosti,
-na pretres pred vijećem apelacionog odjeljenja primjenjuju se odredbe koje se odnose na glavni pretres u prvostepenom
postupku.
Moţe se zakljuĉiti da sve ono na ĉemu sud zasniva svoju presudu mora biti usmeno izneseno ili saopšteno na glavnom
pretresu.

19.Načelo pravičnog postupka

Izuzetna vrijednost naĉela praviĉnog postupka uvodi ga u meĊunarodno pravo o pravima ĉovjeka,kao i u nacionalne
kriviĉnoprocesne sisteme.Pravo na praviĉan postupak potiĉe iz anglo-saksonske pravne tradicije i moţe mu se ući u trag
već u dokumentu Magna charta libertatum.
Drţave i same svijesne svojih obaveza prema EKLJP preduzimaju mjere u cilju izbjegavanja u budućnosti mogućih
povreda prava na praviĉan postupak.Tako se postepeno oblikuje ''univerzalizam''prava ĉovjeka uz uvaţavanje relativizma
nacionalnih tradicija.Naĉelo praviĉnog postupka obuhvata veći broj prava svakog ĉovjeka protiv kojeg se vodi kriviĉni
postupak.Ova prava omogućavaju praviĉan postupak svakoj osobi i odreĊuju uslove koji su potrebni da bi se odreĊeni
postupak mogao oznaĉiti kao praviĉan.Konkretizacija prava na praviĉan postupak u kriviĉnim predmetima pkazuje da se
radi o:
-Pravu svakog ĉovjeka da o kriviĉnoj optuţbi protiv njega odluĉi nazavisan i nepristrasan sud koji je ustanovljen
zakonom.
-Pravu na javno suĊenje i javno objavljivanje presude,jer je to u interesu kako stranaka,tako i graĊana,jer se tim putem
vrši i kontrola nad radom sudskih organa.
-Pravo na suĊenje u razumnom roku.Na odugovlaĉenje kriviĉnog postupka mogu uticati:sloţenost sudskog
predmeta,postupanje sudskih i drugih drţavnih organa,postupanje stranaka i vaţnost ishoda postupka za podnositelja
zahtjeva.

17
 WWW.EPRAVO.BA

-Naĉelu ravnopravnosti stranaka ili ''jednakosti oruţja''što znaĉi da svaka strana u postupku mora imati iste mogućnosti da
zloţi svoje argumente,odnosno obje strane imaju pravo na informacije o ĉinjenicama i navodima suprotne strane i pravo
odgovora na te navode.
-Presumpciji nevinosti.Smaisao ove pretpostavke je da svako ko je optuţen za kriviĉno djelo ima pravo da se smatra
nevinim dok se na zakonit naĉin ne utvrdi njegova krivnja.
-Pravu osumnjeĉenog,odnosno optuţenog,da odmah i na jeziku koji razumije bude obavješten o prirodi i razlozima
optuţbe protiv njega.
-Pravu osumnjeĉenog,odnosno optuţenog na odgovarajuće vrijeme i mogućnosti za pripremanje odbrane.
-Pravu osumnjeĉenog,odnosno optuţenog da se brani sam ili uz pomoć branioca kojeg sam izabere ili koji mu je dodjeljen
po sluţbenoj duţnosti ako nema dovoljno sredstava da plati pravnu pomoć.
- Pravu osumnjeĉenog,odnosno optuţenog na predlagaje i ispitivanje svjedoka odbrane i ispitivanje svjedoka optuţbe (in
peius).
- Pravu osumnjeĉenog,odnosno optuţenog na besplatno prevoĊenje ako ne razumije ili ne govori jezik koji je u upotrebi
na sudu.
Naĉelo praviĉnog postupka u kriviĉnim stvarima:
 zabranjuje diskriminaciju ili razlikovanje meĊu strankama,
 obezbjeĊuje izricanje kriviĉnih sankcija u skladu sa prihvaćenim pravnim standardima,
 obezbjeĊuje odvijanje kriviĉnog postupka pred drţavnim organom,
 obezbjeĊuje osumnjeĉenom,odnosno optuţenom osnovne procesne garancije.
Iz pozitivnog procesnog zakonodavstva u BiH moţe se zakljuĉiti da to pravo treba obezbjediti da niko nevin ne bude
osuĊen,a da izvršiocu kriviĉnog djela nadleţni sud i u zakonito pokrenutom i provedenom postupku izrekne
kriviĉnopravnu sankciju pod uslovima koje predviĊa materijalno kriviĉno pravo.

20.Načela pretpostavke nevinosti i in dubio pro reo

U domaćem procesnom pravu pretpostavka nevinosti je odreĊena u skladu sa meĊunarodnim dokumentima i predviĊa da
se svako smatra nevinim za kriviĉno djelo dok se pravosnaţnom presudom suda ne utvrdi njegova krivnja.Pretpostavka
nevinosti se prihvata u toku cijelog kriviĉnog postupka,ali se odnosi i na radnje koje mu prethode a kojima drţavni organi
prikupljaju podatke o kriviĉnom djelu.Procesna pretpostavka nevinosti je tzv.privremena pretpostavka koja vrijedi dok se
suprotno ne dokaţe.U kriviĉnoprocesnoj teoriji presumpcija nevinosti ima ove odraze u realnosti kriviĉnoprocesnih
odnosa:
-osumnjeĉeni,odnosno optuţeni ima pravo ali ne i duţnost da se brani,
-osumnjeĉenije osloboĊen tereta dokazivanja i pripada mu privilegija protiv samooptuţivanja,
obaveza ili teret dokazivanja pada na tuţioca,
-u sluĉaju sumnje sud uvijek mora ići u korist optuţene osobe.

18
 WWW.EPRAVO.BA

Jedna od neposrednih posljedica presumpcije nevinosti je izriĉita zakonska odredba prema kojoj se sumnja u pogledu
postojanja ĉinjenica koja ĉine obiljeţja kriviĉnog djela ili o kojim ovisi primjena neke odredbe kriviĉnog zakonodavstva
rješava presudom na naĉin koji je povoljniji za optuţenog .Rijeĉ je o naĉelu in dubio pro reo.Shodno ovom aĉelu sud će
donjeti oslobaĊajuću presudu ne dsamo kad je dokazana nevinost optuţenog već i onda kad nije dokazana krivnja
optuţenog.Naĉelo in dubio pro reo sadrţi dva osnovna pravila .Prvo pravilo je da ĉinjenice koje idu na štetu optuţenog
moraju biti utvrĊene sa potpunom sigurnošću.Drugo pravilo je da se ĉinjenice koje idu u korist optuţenog uzimaju za
utvrĊene ĉak i onda kad su samo vjerovatne.

21.Načelo ne bis in idem

Zabrana suĊenja u istoj kriviĉnoj stvari izraţena je kroz naĉelo ne bis in idem.Ovo naĉelo se ne moţe derogirati u vrijeme
rata ili drugog vanrednog stanja.
ZKP BIH naglašava da niko ne moţe biti ponovo suĊen za djelo za koje je već bio uĊen i za koje je donesena pravosnaţna
sudska odluka.Naĉelo ne bis in idem obuhvata dva kumulativna uslova:
-da je kriviĉni postupak već voĊen protiv odreĊene osobe za odreĊeno kriviĉno djelo
-da je donesena pravosnaţana sudska odluka o tom kriviĉnom predmetu.Za naĉelo ne bis in idem veţu se pojmovi
formalne i materijalne pravosnaţnosti.Po pravilu obje ove pravosnaţnosti nastupaju u isto vrijeme ,iako se meĊusobno
razlikuju u svom znaĉenju i posljedicama.Formalno pravosnaţna je ona sudska odluka koja se više ne moţe pobijati
ţalbom ili kad ţalba nije dopuštena.Odluka koja je i materijalno pravosnaţna sprijeĉava da se o istom kriviĉnom dogaĊaju
i istom izvršiocu ponovo raspravlja.Pravosnaţnost u materijalnom smislu znaĉi zabranu ponovnog voĊenja kriviĉnog
postupka o onoj kriviĉnoj stvari o kojoj je donesena pravosnaţna sudska odluka,odnosno da se na taj naĉin završeni
kriviĉni postupak moţe ponoviti samo na osnovu odredbi o ponavljanju postupka kao vanrednompravnom lijeku.Što se
tiĉe vrste sudskih odluka,misli se na presude i rjšenja kao sudske odluke koje,pod odrreĊenim zakonskim uslovima
stupaju na pravnu snagu.

22.Načelo upotrebe jezika i pisma u krivičnom postupku

Zakoni o kriviĉnom postupku Bih predviĊaju,s jedne strane ,naĉelo ravnopravne upotrebe sluţbenih jezika i pisama BiH u
kriviĉnom postupku,a s druge strane govore o pravu kriviĉnoprocesnih subjekata na upotrebu maternjeg jezika ili jezika
koji razumije,bez obzira da li je taj jezik i sluţbeni jezik na kojem se vodi kriviĉni postupak.Dakle,uĉesnici u postupku
imaju pravo upotrebljavati bilo koji od sluţbenih jezika i pisama u svim radnjama postupka.MeĊunarodne sudije su
ovlaštene da koriste engleski jezik u svim pstupcima pred sudom BiH.MeĊunarodni tuţioci su ovlašteni koristiti engleski
jezik u svim postupcima pred sudom BiH ili u okviru poslova koji su u njihovoj nadleţnosti.U oba sluĉaja
prevoĊenje,odnosno tumaĉenje na jedan od sluţbeih jezika BiH obezbjeĊuje sudski tumaĉ.Stranke,svjedoci i ostali
uĉesnici u postupku imaju pravo sluţiti se maternjim jezikom ili jezikom koji razumiju.U tijesnoj vezi sa navedenim je

19
 WWW.EPRAVO.BA

davanje pouke o pravu na upotrebu jezika i pisma,ova pouka se mora dati prije prvog ispitivanja,a osoba se tog prava
moţe odreći ako zna jezik na kojem se vodi postupak.U zapisniku će se zabiljeţiti ne samo da je data pouka o pravu na
upotrebu jezika već i izjava osobe u vezi sa korištenjem ovog prava.PrevoĊenje obavlja sudki tumaĉ a troškovi prevoĊenja
se neće naplaćivati od osoba koje su duţne da nadoknade toškove kriviĉnog postupka.

23.Načelo javnosti u krivičnom postupku

Ovo naĉelo se prije svega odnosi na granaĊsku javnost odnosno pravo drugih osoba koje u konkretnom kriviĉnom
postupku nemaju procesni subjektivitet da prisustvuju sudskim raspravama.Osnovna funkcija ovog naĉela jeste
kontroliranje rada kriviĉnoprocesnih subjekata u kriviĉnom postupku, te što efikasnije ostvarivanje nepristrasnosti i
objektivnog suĊenja.Ovo naĉelo utiĉe na:
-kvalitetnije suĊenje i donošenje sudskih odluka
-preventivno djeluje na suzbijanje kriminaliteta
-preventivno djeluje na razvijanje morala, discipline
Sudske rasprave su za javnost otvoren dogaĊaj, i svi oni koji su prisutni suĊenju imaju pravo da izvještavaju sa
suĊenja.Vaţno je napomenuti da informisanje javnosti kroz medije mora biti objektivno, što znaĉi da se osoba u toku
kriviĉnog postupka ne smije prikazivati kao kriminalac, niti je dopušteno u javnosti stvarati sud o njenoj krivnji.Ovo
naĉelo je prisutno i na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, kao i na pretresu pred drugostepenim sudom, te na
sjednici vijeća drugostepenog suda.Naše zakonodavstvo poznaje naĉelo tajnosti prethodnog kriviĉnog postupka
(istrage).A to je tako zbog:
-osiguranja efikasnosti u rasvjetljavanju konkretnog kriminalnog dogaĊaja
-zbog zaštite prava osumnjiĉene osobe
-zbog primjene naĉela presumcije nevinosti
Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo punoljetne osobe.
Ovo naĉelo ne vrijedi za vijećanje i glasanje vijeća koje sudi u toku glavnog pretresa.Vijećanju i glasanju mogu
prisustvovati samo ĉlanovi vijeća i zapisniĉar.
Maloljetne osobe ne mogu prisustvovati glavnom pretresu.Ako se moraju saslušati kao svjedoci u sudnici borave samo
onoliko koliko je potrebno da daju svoj iskaz.U sudnici je zabranjeno filmsko i televizijsko snimanje. Izuzev, predsjednik
suda moţe odobriti snimanje.Samo pod zakonskim slovima moţe se iskljuĉiti opšta javnost (to je pravo graĊna da
prisustvuju suĊnju).Pa tako javnost se moţe iskljuĉiti:
a.ako je to u interesu drţavne bezbjednosti
b.zbog ĉuvanja javnog reda
c.zbog zaštite morala u demokratskom društvu
d.zbog zaštite liĉnog i intimnog ţivota optuţenog
e.zbog zaštite liĉnog i intimnog ţivota oštećenog
f.zbog zaštite maloljetnih lica
20
 WWW.EPRAVO.BA

g.zbog zaštite interesa svjedoka

Sud moţe dopustiti da na glavnom pretresu na kojem je javnost iskljuĉene budu prisutne sluţbene osobe, nauĉni i javni
radnici, te na zahtjev optuţenog moţe sud dopustiti da budu prisutni i braĉni/vanbraĉni drug te bliski suradnici.Sudija je
duţan osobe koje su prisutne upozoriti da su duţne kao tajnu da ĉuvaju sve ono što su na pretresu saznale.Te ukoliko budu
odavale tajne neovlašteno, to predstavlja kriviĉno djelo.Odluka i iskljuĉivanju javnosti donosi se u obliku rješenja
koje mora biti obrazloţeno i javno objavljeno.Presuda se uvijek objavljuje javno.U postupku prema maloljetnicima
javnost je uvijek iskljuĉena.S tim da se odluka moţe objaviti ali bez navoĊenja liĉnih podataka maloljetnika.

ĈETVRTI DIO

SUBJEKTI KRIVIĈNOG POSTUPKA

24. Subjekti krivičnog postupka-pojam i podjela

Prema naĉelu akuzatornosti za kriviĉni postupak su vezane tri odvojene funkcije koje su povjerene razliĉitim i
samostalnim subjektima.To su funkcija kriviĉnog gonjenja,funkcija odbrane i funkcija presuĊenja.Ove funkcije se ĉesto
nazivaju glavnim ili osnovnim funkcijama,pa se i subjekti koji ih vrše oznaĉavaju na isti naĉin.U savremenom kriviĉnom
postupku funkciju kriviĉnog gonjenja vrši ovlašteni tuţilac,odnosno (a) tuţilac kao samostalni drţavni organ kojem je
zakonom dato pravo i duţnost kriviĉnog gonjenja,zatim (b) oštećeni kao tuţilac ili supsidijarni tuţilac i (c) privatni
tuţilac.Osumnjeĉeni,odnosno optuţeni vrši funkciju odbrane.
U ostavrivanju te funkcije njemu pomaţe branilac,a u zakonom odreĊenim sluĉajevima i odreĊene osobe.Funkcija
presuĊenja iskljuĉivo pripada sudu,jer samo taj organ društvene zajednice moţe donjeti odluku u konkretnoj kriviĉnoj
stvari.Dakle,tuţilac,osumnjeĉeni (optuţeni) i sud su glavni ili osnovni subjekti kriviĉnog postupka,koji imaju zakonom
predviĊena prava i duţnosti u toku kriviĉnog postupka.
Subjekti nemaju potpuno ravnopravne poloţaje u kriviĉnom postupku.Njihova prava i duţnosti su razliĉitog kvaliteta i
kvantiteta,tako da meĊu njima postoje odreĊene razlike.Sud je drţavni organ kojji ima pravo i duţnost da meritorno
odluĉuju o kriviĉnopravnom zahtjevu,kao i o drugim zahtjevima tuţioca i osumnjeĉenog,a oni su duţni prihvatiti sudske
odluke i njihove posljedice.
Kriviĉnoprocesne stranke i sud nisu jedini kriviĉnoprocesni subjekti.U kriviĉnom postupku uĉestvuju i druge pravne ili
fiziĉke osobe-ili sporedni kriviĉnoprocesni subjekti.U teoriji kriviĉnoprocesnog prava razvrstavaju se prema sljedećim
kriterijima:
1. sporedni kriviĉnoprocesni subjekti,jer ne vrše osnovne kriviĉnoprocesne funkcije nego u kriviĉnoprocesnom odnosu
zasnovanom izmeĊu osnovnih subjekata raspolaţu odreĊenim pravima i duţnostima;
2. zastupnici kriviĉnoprocesnih subjekata (npr.zakonski zastupnik ili punomoćnik);
3. pomoćnici kriviĉnoprocesnih subjekata (npr.branilac);

21
 WWW.EPRAVO.BA

4. osobe koje u kriviĉnom postupku uĉestvuju u tzv. adhezionom ili pridruţenom postupku);
5. osobe koje su kriviĉnom postupku subjekti odreĊenih duţnosti i prava (svjedoci,vještaci).
Za kriviĉnoprocesne subjekte se veţu osnovna kriviĉnoprocesna naĉela a posebno naĉelo akuzatorosti,te naĉelo
odjeljenosti procesnih funkcija u smislu nemogućnosti njihovog kumuliranja u jednoj osobi i u istoj kriviĉnoj stvari,osim
kad to zakon dozvoljava.

25. Stranke-opšti pojam

Stranke su subjekti koji u kriviĉnom postupku ostvaruju suprotne interese i raspolaţu samostalnim procesnim pravima i
duţnostima.U tom smislu,stranka je kriviĉnoprocesni subjekt koji u ime drţave istiĉe kriviĉnopravni zahtjev i povodom
njega zahtjeva sudsku odluku (tuţilac) i subjekt prema kome je usmjeren kriviĉnopravni zahtjev i prema kome se zahtjeva
sudska osluka (osumnjeĉeni).
U teoriji kriviĉnoprocesnog prava se govori o materijalnopravnom i procesnopravnom pojmu stranke.Za odreĊivanje
pojma stranke u materijalnopravnom smislu,polazi se,od materijalnopravnog odnosa koji nastaje izvršenjem kriviĉnog
djela izmeĊu drţave i izvršioca kriviĉnog djela.Materijalnopravni pojam stranke nije prihvatljiv,jer stranka ne moţe biti
onaj subjekt koji istovremeno ima pravo i da sudi.Zato se danas pojam stranke odreĊuje iskljuĉivo u procesnopravnom
smislu ĉime se doprinosi izgradnji kriviĉnog postupka kao spora izmeĊu dvije,u što većem obimu,ravnopravne stranke.
U kriviĉnom postupku stranke su naĉelno meĊusobno izjednaĉene u pogledu mogućnosti ostvarivanja svojih interesa i
zahtjeva pred sudom.U realnosti kriviĉnoprocesnih odnosa stranke nisu u potpunosti izjednaĉene,jer se zbog
kriviĉnoprocesnih funkcija koje obavljaju nalaze u poziciji da raspolaţu razliĉitim pravima i duţnostima.
I prema našem kriviĉnom procesnom pravu stranke su tuţilac i osumnjeĉeni.Ti kriviĉnoprocesni subjekti su u principu
ravnopravni.Tako je tuţilac duţan da sa jednakom paţnjom ispituje i utvrĊuje kako ĉinjenice koje terete
osumnjeĉenog,tako i one koje im idu u korist,a sud je duţan prema strankama se odnositi na jednak naĉin i svakoj strani
pruţiti jednake mogućnosti u pogledu pristupa dokazima i njihovom izvoĊenju na glavnom pretresu.

26. Stranačka i procesna sposobnost

Za zasnivanje kriviĉnoprocesnog odnosa stranka mora imati stranaĉku (legitimatio ad causam) i procesnu (legitimatio ad
processum) sposobnost.
Stranaĉka sposobnost je sposobnost osobe da bude stranka u konkretnom kriviĉnom postupku,dakle da bude tuţilac ili
osumnjeĉeni.Stranaĉka sposobnost se mora raspraviti odvojeno za svaku stranku.
Naše pravo ne poznaje mogućnost više vrsta tuţilaca koji mogu ostvarivati funkciju kriviĉnog gonjenja.Funkcija
kriviĉnog gonjenja ili pozicija stranke koja vrši tu funkciju,pripda iskljuĉivo tuţiocu kao organu koji u ime drţave istiĉe
kriviĉnopravni zahtjev prema izvršiocu kriviĉnog djela.Svaki izvršilac kriviĉnog djela nije a priori osumnjeĉeni.S tim u
vezi ne moţe biti stranka u kriviĉnom postupku osoba koja u vrijeme izvršenja kriviĉnog djela nije navršila 14 godina kao
ni osoba koja uţiva kriviĉni materijalnopravni i/ili kriviĉnoprocesni imunitet.Izvršilac djela koji tempore criminis nije bio
22
 WWW.EPRAVO.BA

uraĉunljiv mora se poajviti kao stranka,jer u materijalnom kriviĉnom pravu postoji pretpostavka uraĉunljivosti koja se
moţe pobijati samo u kriviĉnom postupku u kojem taj izvršilac mora biti stranka.Kao osumnjeĉeni,odnosno optuţeni u
našem pravu se moţe pojaviti kako fiziĉka,tako i pravna osoba.
Procesna sposobnost se odnosi na sposobnost stranke da u kriviĉnom postuupku preduzima kriviĉnoprocesna
radnje.Tuţilac ima procesnu sposobnost zbog toga što je imenovan na funkciju tuţioca u odreĊenom tuţilaštvu.Što se tiĉe
osumnjeĉenog,smatra se da stranaĉka sposobnost podrazmjeva i procesnu sposobnost.Zastuapnje osumnjeĉenog u
kriviĉnom postupku je iskljuĉeno jer je njegova odgovornost liĉna.Maloljetne osobe moraju imati branioca od poĉetka
pripremnog postupka ili odbrana uz pomoć branioca je obavezna u sluĉaju ako sud utvdi da je to zbog mentalnog stanja
osumnjeĉenog u interesu pravde.
U vezi sa procesnom sposobnošću osumnjeĉenog postavlja se pitanje,kakav uticaj na tok kriviĉnog postupka ima duševna
bolest izvršioca kriviĉnog djela.Ta okolnost ne iskljuĉuje kriviĉnu odgovornost koja je postojala u vrijeme izvršenja
kriviĉnog djela.Duševna bolest utiĉe na tok kriviĉnog postupka u smislu da se postupak prekida rješenjem.Postupak se
prekida nakon psihijatrijskog vještaĉenja,a osumnjeĉeni se upućuje organu nadleţnom za pitanja socijalnog staranja.

PETI DIO

SUD

27. Uopšte o sudu i krivičnom sudu.Organizacija sudova u sistemu krivičnog pravosuđa u BiH

Sud obavlja sudsku funkciju.Sudsku funkciju moţemo oznaĉiti i kao funkciju suĊenja, presuĊivanja.Sudska funkcija
ogleda se u promjeni odreĊenog sistema pravnih propisa na konkretne društvene odnose.Sud rješava sukob interesa nastao
izmeĊu odreĊenih stranaka.Bez sudova ne bi se mogli odvijati ni istraga, ni postupak optuţivanja, glavni pretres, ni brojne
konkretne aktivnosti, kao što su pritvaranje, pregovaranje o krivnji ili izvršenje presude.Sudsku funkciju u BiH obavlja
Sud BiH.
U organizacionom smislu sud BiH čine:
1.kriviĉno odjeljenje
2.upravno odjeljenje
3.apelaciono odjeljenje
Krivično odjeljenje sastoji se iz tri dijela:
1.Odjel za ratne zloĉine
2.Odjel za organizirani kriminalitet, privredni kriminalitet i korupciju
3.Odjel za sva ostala kriviĉna djela u nadleţnosti Suda BiH
Apelaciono odjeljenje sastoji se od tri dijela:
1.Odjel I odluĉuje po ţalbama na odluke Odjela I Kriviĉnog odjeljenja
23
 WWW.EPRAVO.BA

2.Odjel II odluĉuje po ţalbama na odluke Odjela II Kriviĉnog odjeljenja

3.Odjel III odluĉuje po ţalbama na odluke Odjela III Kriviĉnog odjeljenja kao i na odluke upravnog odjeljenja Odjela III
te donosi rješenja po prigovorima koji se odnose na izborna pitanja.
U FBiH nadležni su:
1.opštinski sudovi- sude samo u prvom stepenu za kriviĉna djela iz svoje nadleţnosti
2.kantonalni sudovi- sude u prvom stepenu za kriviĉno djelo odrenene teţine te sude u postupku po pravnom lijeku koji je
uloţen na odluku opštinskog suda.
3.Vrhovni sud FBiH
U RS-u nadležni su:
1.osnovni sudovi- sude samo u prvom stepenu
2.okruţni sudovi- sude u prvom stepenu za kriviĉna djela odrenene teţine, te sude u postupku po pravnom lijeku koji je
uloţen na odluku osnovnog suda.
3.vrhovni sud RS
U BD BiH nadležni su:
1.osnovni sud- sude samo u prvom stepenu
2.apelacioni sud BD BiH
Vrhovni sud FBiH, vrhovni sud RS, apelacioni sud odluĉuju u drugom stepenu o ţalbama protiv prvostepenih presuda
kantonalnih i okruţnih sudova, odnosno Osnovnog suda BD BiH.Osnovna funkcija suda u kriviĉnom postupku jeste da
odluĉi da li je optuţeni izvršio kriviĉno djelo koje mu tuţilac stavlja na teret te da ukoliko je optuţba osnovana izrekne
kriviĉno-pravnu sankciju.
Sud koji ostvaruje funkciju presunenja u kriviĉnom postupku naziva se kriviĉni sud.
Pod kriviĉnim sudom podrazumjeva se sudsko vijeće ili sudija koji raspravlja o kriviĉnom djelu i njegovom izvšiocu.

28. Načela u obavljanju sudske funkcije

1.Načelo sudske nezavisnosti i nepristrasnosti

a. nezavisnost suda- oznaĉava da je sud nezavisan od bilo kojeg drţavnog organa (izvršne ili zakonodavne vlasti),
meĊunarodnih tijela, nevladinih organizacija.
b. nepristrasnost suda- postoji
1.subjektivna nepristrasnost
2.objektivna nepristrasnost

24
 WWW.EPRAVO.BA

1.subjektivna nepristrasnost se odnosi na utvrĊivanje liĉnog ubjeĊenja odreĊenog sudije u odreĊenom sluĉaju.
(nepristrasan je onaj sudija koji nema unaprijed oblikovane predrasude u odreĊenom predmetu)
2.objektivna nepristrasnost- ogleda se u tome da li sudija pruţa dovoljno garancija da se eliminišu bilo kakve sumnje u
njegovu nepristrasnost.
Europska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda odreĊuje da svako ima pravo da mu sudi nezavisan i
nepristrasan sud.Ukoliko se utvrdi da sud nije postupao prema ovom naĉelu, takav postupak ne moţe biti
praviĉan.Moderne teorije razlikuju 2 vrste nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva:
1.vanjska- ogleda se u naĉinu imenovanja sudija, poznavanju propisa kao i njegove svijesti o znaĉaju posla koji obavlja.
2.unutrašnja- ogleda se u moralnoj nepokolebljivosti sudija, poznavanju propisa kao i njegovoj svijesti o znaĉaju posla
koji obavlja.
Europska Unija i Vijeće Europe 1998.godine donijelo je Europsku povelju o zakonskom ureĊenju poloţaja sudija; 1985.-
Opšta deklaracija o nezavisnosti pravosuĊa.
2.Načelo zakonitog suda.To znaĉi da o kriviĉnom djelu moţe odluĉivati samo onaj sud koji je ustanovljen na osnovu
zakona I ĉija je nadleţnost takoĊer odreĊena zakonom.Vanredne sudove nije dozvoljeno osnivati.Svako ima pravo da mu
sudi onaj sudija koji je izabran po pravilima koja predvina zakon.
3.Načelo zakonitosti.Sudovi su duţni suditi na osnovu Ustava i zakona, kao i meĊunarodnih dokumenata koji se odnose
na ureĊenje kriviĉnog postupka.Kriviĉni postupak odvija se prema zakonu koji je na snazi u vrijeme poduzimanja
kriviĉnoprocesnih radnji, a ne prema zakonu koji je vrijedio u vrijeme izvršenja kriviĉnog djela.
4.Načelo izbornosti i razrješivosti sudija.Funkcija sudije je trajna, a zakonom je odreĊena starosna dob za obavezan
odlazak u penziju i drugi uslovi zbog kojih prestaje sudska funkcija.O izbornosti I razrješivosti sudija odluĉuje organ koji
je nezavisan od izvršne i zakonodavne vlasti na osnovu zakona i u okviru zakonom propisanog postupka.U BiH sudije
imenuje i razrješava Visoko sudsko i
tuţilaĉko vijeće BiH.
5.Načelo nespojivosti sudske funkcije sa drugim funkcijama.Zakonom se odreĊuje da sudije ne smiju obavljati bilo
kakvu drugu funkciju koja bi ometala ispravno i nepristrasno vršenje sudske funkcije.Znaĉi, sudija ne smije biti ĉlan
politiĉkih partija, ne smije biti ĉlan bilo kakve organizacije koja vrši diskriminaciju na osnovu rase, nacionalne
pripadnosti, boje, spola, seksualne opredjeljenosti.Sudija ne smije vršiti ni jednu drugu javnu funkciju.Sudija ne smije biti
advokat(notar).Ne smije biti ĉlan upravnog ili nadzornog odbora javnih ili privatnih preduzeća.Moţe biti
ukljuĉen u akademske, nauĉne i druge aktivnosti u svrhu educiranja javnosti, te moţe za njih biti nagranen.
6.Načelo zbornosti- odnosi se na unutrašnju organizaciju suda i naĉin rada u sudu.Prema ovom naĉelu sudovi sude u
zbornom sastavu ili u vijećima.Uĉešće graĊana zajedno sa pozivnim sudijama naziva se porotno sunenje.Porotno sunenje
ima 2 osnovna oblika:
a.porota ili posebno sudsko vijeće- koju obrazuju granani i koja je nadleţna za utvrĊivanje ĉinjenica i rješavanje
ĉinjeniĉnih pitanja na glavnom pretresu (porota je duţna odgovoriti na pitanja da li je optuţeni kriv ili nije)
(anglosaksonsko pravo)
b.mješovita vijeća- obrazuju pozivne sudije i granane kao sudije.
25
 WWW.EPRAVO.BA

I jedni i drugi ravnopravni su u rješavanju ĉinjeniĉnih i pravnih pitanja, kao i prilikom izricanja kriviĉne sankcije.
(europsko pravo)
Prema našem procesnom zakonodavstvu u prvom stepenu sudi vijeće kriviĉnog odjeljenja suda: sastavljeno od trojice
pozivnih sudija.
U drugom i trećem stepenu sudi vijeće apelacionog odjeljenja suda: sastavljeno od trojice pozivnih sudija.
Izuzetak: Za kriviĉna djela za koja je propisana kazna zatvora do 10 godina ili novĉana kazna kao glavna kazna sudi
sudija pojedinac.
7.Načelo višestepenosti u odlučivanju o krivičnim predmetima - ovo naĉelo predstavlja pravo svakog na ţalbu u
kriviĉnim predmetima.Ovo naĉelo predvina mogućnost preispitivanja odluka prvostepenih pa i drugostepenih
sudova.Znaĉi ovo naĉelo svakom pojedincu daje pravo na ţalbu protiv prvostepenih, odnosno, drugostepenih presuda.U
BiH karakteristiĉna je dvostepenost samo u
izuzetnim sluĉajevima, odluĉuje se u trećestepenom postupku.

29. Uopšte o ulozi suda u krivičnom postupku i vrste krivičnih sudova

Osnovna funkcija suda jeste funkcija presuĊivanja.MeĊutim, postoje i druge funkcije suda koje se razlikuju u zavisnosti
od vrste kriviĉnog postupka.
1.incijativa za pokretanje kriviĉnog postupka
-U inkvizatorskom postupku sud je imao pored funkcije presuĊivanja i funkciju odnosno mogućnost pokretanja kriviĉnog
postupka.
-U akuzatorskom postupku funkcija kriviĉnog gonjenja povjerena je tuţiocu.
2.uloge suda u prethodnom postupku ili istrazi
-neke drţave napuštaju koncept istraţnog sudije i voĊenje istrage povjeravaju tuţiocu, meĊutim, ima kriviĉnih postupaka
u kojim sud obavlja istragu.
3.zaštita osnovnih prava i sloboda ĉovjeka
-U savremenim kriviĉnim postupcima sud je taj koji moţe ograniĉiti odreĊena ljudska prava.
-On ta prava u kriviĉnom postupku ograniĉava u sluĉajevima primjene mjera procesne prinude (np.odrenivanje pritvora)
kao i u sluĉajevima prilikom pretresanja stana, gdje se ograniĉavaju osnovna prava i slobode ĉovjeka.
4.uloga suda na glavnom pretresu
-Sud na glavnom pretresu moţe biti pasivan (npr. U anglosaksonskom pravu)
-Pasivan sud posmatra aktivnosti optuţbe i odbrane.
-TakoĊer, sud moţe biti aktivan (u mješovitom sistemu), ta aktivnost suda ogleda se u izvoĊenju dokaza i utvrnivanju
ĉinjenica što doprinosi utvrnivanju materijalne istine.
5.uloga suda moţe se posmatrati i u okviru pravnih lijekova
-U nekim zakonodavstvima sud ispituje uloţeni pravni lijek
Sudovi se dijele na:
26
 WWW.EPRAVO.BA

a.redovne:
- sudovi opšte nadleţnosti
-za sva kriviĉna djela i za sve izvršioce kriviĉnih djela;
- specijalne sudove- samo za odrenena kriviĉna djela i za odrenene izvršioce kriviĉnih djela;
b.vanredne: stalni i privremeni
c.pozivni: bez uĉešća graĊana u suĊenju
d.mješoviti (u suĊenju ravnopravno uĉestvuju i graĊani sa pozivnim sudijama)
e.porotni (graĊani odluĉuju o ĉinjeniĉnim pitanjima, a pozivne sudije o pravnim pitanjima).
Prema rangu to su sudovi višeg i niţeg ranga.

30.Pojam i vrste sudske nadležnosti

Nadleţnost je zakonom propisano pravo i duţnost odreĊenog suda da postupa u odreĊenom kriviĉnom predmetu.Za
odreĊivanje nadleţnosti primjenjuju se 4 kriterija:
1.teţina kriviĉnog djela, te propisana kazna omogućava odreĊivanje stvarne nadleţnosti
2.mjesto za koje je vezan izvršilac kriviĉnog djela omogućava odreĊivanje mjesne nadleţnosti
3.podjela kriviĉnog postupka na funkcije koje sudija ima u toku kriviĉnog postupka
omogućava odrĊivanje funkcionalne nadleţnosti
4.svojstvo osumniĉenog takoĊer omogućava odreĊivanje liĉne nadleţnosti

31. Stvarna nadležnost

Stvarna nadleţnost je zakonom propisano pravo i duţnost odreĊene vrste sudova da presuĊuju za odreĊena kriviĉna djela s
obzirom na njihovu teţinu.
Sud BiH nadleţan je za:
1.kriviĉna djela utvrĊena KZBiH I drugim zakonima BiH
2.kriviĉna djela utvrĊena zakonima FBiH,RS, BD BiH
Ta djela ugroţavaju suverenitet, teritorijalni integritet, politiĉku nezavisnost, nacionalnu bezbjednost BiH.U njegovoj
nadleţnosti su takoĊer:
1.donosi praktiĉna uputstva za primjenu kriviĉnog materijalnog prava u vezi sa kriviĉnim djelima genocida, zloĉina protiv
ĉovjeĉnosti, ratnih zloĉina.
2.odluĉuje u pitanjima koja se tiĉu provoĊenja menunarodnih i meĊuentitetskih kriviĉnih propisa

27
 WWW.EPRAVO.BA

3.rješava sukob nadleţnosti izmeĊu sudova entiteta, izmeĊu sudova i suda BDBiH, te izmeĊu Suda BiH I bilo kojeg
drugog suda.
4.odluĉuje o ponavljanju kriviĉnog postupka za kriviĉna djela predviĊena zakonima drţave BiH.
5.Odluĉuje i ţalbama protiv odluka donesenih u prvom stepenu.
Stvarna nadleţnost sudova FBiH:
1.opštinski sudovi sude za:
a. kriviĉna djela za koje je propisana kao glavna kazna novĉana kazna ili kazna zatvora do 10 godina.
b. za kriviĉna djela za koja je sud BiH prenio nadleţnost na opštinske sudove
c. i u svim postupcima protiv maloljetnih izvršilaca kriviĉnih djela.
2.Kantonalni sudovi sude za:
a. kriviĉna djela za koja je propisana kazna zatvora preko 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora
b. za kriviĉna djela za koja je sud BiH prenio nadleţnost na kantonalne sudove
Odstupanja od pravila da moţe suditi samo stvarno nadleţan sud su:
1. ako je ista osoba optuţena za više kriviĉnih djela, pa je za neka od tih djela nadleţan niţi,a zaneka viši, nadleţan je viši
sud.
2.ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suĊenje nadleţan niţi sud, neće se dostaviti predmet tom sudu, nego
će viši sud sam provesti postupak i donijeti odluku.

32.Mjesna nadležnost

Mjesna nadleţnost je pravo i duţnost stvarno nadleţnog suda da preduzima kriviĉnoprocesne radnje
I presudi odreneĊo kriviĉno djelo zbog specifiĉne povezanosti kriviĉnog djela I njegovog izvršioca s jedne strane i
podruĉja na kojem se sud nalazi s druge strane.
Redovne mjesne nadleţnost
Nadleţnost po mjestu izvršenja.Procesne odredbe predviĊaju da je mjesno nadleţan sud na ĉijem je podruĉju kriviĉno
djelo izvršeno ili pokušano (forum delich comissi).Mjesto izvršenja kriviĉnog djela odreĊuje se prema propisima
materijalnog kriviĉnog prava.Prema toriji ubikviteta, kriviĉno
djelo je uĉinjeno u mjestu gdje je izvršilac radio ili bio duţan raditi, tako i u mjestu gdje je nastupila posljedica njegovog
ĉinjenja/ uĉinjenja.U sluĉaju kaţnjivog pokušaja kriviĉno djelo je uĉinjeno kako u mjestu gdje je izvršilac radio ili bio
duţan raditi, tako i u mjestu gdje je prema njegovom mišljenju posljedica trebala nastupiti.Ukoliko je kriviĉno djelo
uĉinjeno na brodu ili u domaćem
vazduhoplovu, nadleţan je sud na ĉijem se podruĉju nalazi matiĉna luka brod odnosno vazduhoplova ili domaće
pristanište u kojem se brod odnosno zrakoplov prvi put zaustavi.
Ako je kriviĉno djelo izvršeno ili pokušano na podruĉijma raznih sudova ili na granici tih podruĉja ili je neizvjesno na
kojem je podruĉju izvršeno ili pokušavano, nadleţan je onaj od tih sudova koji je prvo potvrdio optuţnicu, a do optuţnice
nije potvrĊena- sud koji je prvo primio optuţnicu na potvrĊenje.Ako je neka osoba uĉinila kriviĉno djelo u BiH i u
28
 WWW.EPRAVO.BA

inostranstvu a izmeĊu tih djela ima meĊusobna veza i isti dokazi nadleţan je sud koji je nadleţan za kriviĉno djela
uĉinjeno u BiH.
Nadleţnost prema mjestu prebivališta/boravišta osumnjiĉenog je supsidijarna u odnosu na nadleţnost prema mjestu
izvršenja kriviĉnog djela.Ako nije poznato mjesto izvršenja kriviĉnog djela ili ako je to mjesto izvan granica BiH,
nadleţan je sud na ĉijem podruĉju osumnjiĉeni ima boravište ili prebivalište.
Nadleţnost po mjestu hvatanja Ako nije poznato mjesto izvršenja kriviĉnog djela, a nije poznato ni prebivalište odnosno
boravište osumnjiĉenog, nadleţan je sud na ĉijem se podruĉju osumnjiĉeni hapsi ili sam prijavi.
Vanredne mjesne nadleţnosti
Primjena pravila za vanrednu mjesnu nadleţnost dozvoljena je samo ako se mjesna nadleţnost ne moţe utvrditi
primjenom pravila za redovnu mjesnu nadleţnost.
Razlikujemo:
1.Nadležnost po odluci suda- ovdje su bitna 2 pitanja:
a. koji je to sud koji donosi odluku o toj nadleţnosti?
b. kada se primjenjuje ovo pravilo?
U FBiH to je Vrhovni sud FBiH koji će odrediti jedan od stvarno nadleţnih sudova pred kojim će se provesti postupak.
2.Delegirana nadležnost- to je oblik prenošenja mjesne nadleţnosti sa mjesnog nadleţnog suda na mjesni ne nadleţan
sud.
Prema procesnom zakonu moguća je:
1.nuţna delegacija –mjesna nadleţnost
2.delegacija mjesne nadleţnosti iz vaţnih razloga
1.O nuţnoj delegaciji mjesne nadleţnosti govori se onda kada nadleţan sud iz pravnih razloga (npr.ako su sudije u jednom
sudu izuzete od sunenja prema propisima o izuzeću) i iz stvarnih razloga (npr.stanje elementarne nepogode ili epidemije)
je sprijeĉen da postupa.
2.O drugoj vrsti delegiranja mjesne nadleţnosti govori se onda kada to nalaţu vaţni razlozi.
Postupak prenošenja mjesne nadleţnosti iz vaţnih razloga pokreće se na incijativu:
-sudije za prethodni postupak
-sudije za prethodno saslušanje
-sudije ili predsjednika vijeća
-na prijedlog stranaka i branioca
3.Nadležnost po koneksitetu- pravilo ove nadleţnosti primjenjuje se onda kada postoji veza izmeĊu više kriviĉnih
predmeta za koje treba voditi jedinstven kriviĉni postupak I donijeti jednu presudu, ali su kriviĉna djela razliĉite teţine ili
su izvršena na podruĉijma razliĉitih sudova.
Koneksitet moţe biti:
a. subjektivni koneksitet- postoji onda ako je jedna osoba uĉinila više kriviĉnih djela.
Prema procesnim odredbama postupak će se voditi pred višim sudom.
Stvarna nadleţnost se odreĊuje prema teţini kriviĉnog djela.
29
 WWW.EPRAVO.BA

Ukoliko su za izvršena krviĉna djela nadleţni sudovi iste vrste, nadleţan je onaj sud koji je prvi potvrdio optuţnicu, a ako
optuţnica nije potvrĊena nadleţan je ona sud koji je prvi dobio optuţnicu na potvrĊivanje.
b.objektivni koneksitet- postoji onda kada je u izvršenju jednog kriviĉnog djela uĉestvovalo više osoba (sauĉesništvo).
U tom sluĉaju protiv tih osoba vodi se jedinstven postupak i donosi jedna presuda.
Mjesna nadleţnost zavisi od oblika sauĉesništva.
Za izvršioce koji su radnje izvršenja poduzeli na podruĉijma razliĉitih sudova nadleţan je sud koji je
prvi potvrdio optuţnicu, a za sauĉesnike prikrivaĉe, koji su pomagali izvršiocu poslije izvršenja kriviĉnog djela, nadleţan
je sud koji je nadleţan za uĉinioca kriviĉnog djela.
c.mješoviti koneksitet- postoji kada je više osoba optuţeno za više kriviĉnih djela, a izmeĊu kriviĉnih djela postoji
meĊusobna veza.
Mjesna nadleţnost odreĊuje se prema pravilima za nadleţnost prvenstva (prema ovim pravilima nadleţan će biti sud koji
je prvi potvrdio optuţnicu, a ako optuţnica nije potvrĊena, nadleţan će biti onaj sud koji je prvi primio optuţnicu na
potvrnivanje).
Stvarna nadleţnost se odrenuje prema najteţem kriviĉnom djelu.
Sud koji je nadleţan za voĊenje jedinstvenog postupka moţe iz vaţnih razloga (npr.duševne bolesti jedne od više
optuţenih osoba) ili iz razloga cjeloshodnosti (npr.pred drugim sudom bi se lakše proveo postupak za neka kriviĉna djela
zbog dokaza koji se nalaze na podruĉju tog drugog suda) do završetka glavnog pretresa odluĉiti da postupak razdvoji i
posebno dovrši.

33.Funkcionalna nadležnost

Funkcionalna nadleţnost je pravo i duţnost suda da poduzima odreĊenje kriviĉnoprocesne radnje u toku konkretnog
kriviĉnog postupka.
U prvostepenom presunivanju tu funkciju dijele:
-sudija pojedinac (za kriviĉna djela za koja je propisana glavna kazna do 10 godina ili novĉana kazna)
-vijeće kriviĉnog odjeljenja – stvarno i mjesno nadleţnog suda sastavljeno od 3. sudija.
U drugostepenom ili trećestepenom postupku sudi:
-vijeće apelacionog odjeljenja nadleţnog suda, sastavljeno od 3. sudija.

34. Lična nadležnost

Svojstvo osumnjiĉenog kao predpostavljenog uĉinioca kriviĉnog djela ima znaĉaj za odreĊivanje nadleţnosti.Liĉna
nadleţnost dolazi do izraţaja u postupku prema maloljetnicima.Za presuĊivanje kriviĉnog djela poĉinjenih od strane
maloljetnih osoba, nadleţan je sudija za maloljetnike i vijeće za
maloljetnike.

30
 WWW.EPRAVO.BA

35. Ocjena nadležnosti i sukob nadležnosti

-Sud mora:
-paziti na svoju stvarnu i mjesnu nadleţnost tokom cijelog kriviĉnog postupka
-paziti na stvarnu nadleţnost tokom cijelog kriviĉnog postupka
-paziti na mjesnu nadleţnost do potvrnivanja optuţnice
-oglasiti se ne nadleţnim i predmet uputiti nadleţnom sudu
Vaţnost da se postupak odvija pred nadleţnim sudom je bitan zbog toga što samo nadleţan sud moţe izvršiocu kriviĉnog
djela izreći kriviĉnopravnu sankciju.
U našem zakonodavstvu takoner vrijedi da samo nadleţan sud moţe izvršiocu kriviĉnog djela izreći kriviĉnopravnu
sankciju ili sud kojem je Sud BiH prenio voĊenje postupka.
Znaĉi Sud BiH moţe iz vaţnih razloga voĊenje postupka prenijeti na sud na ĉijem je podruĉju kriviĉno djelo izvršeno ili
pokušano.
Izuzetak jesu kriviĉna djela protiv integriteta BiH, tada sud BiH ne moţe prenijeti voĊenje postupka na drugi sud.
Sukob nadleţnosti jeste spor izmenu 2 ili više sudova o tome koje je (od) izmenu njih stvarno ili mjesno nadleţan da riješi
konkretni kriviĉni dogaĊaj.
Postoji:
-pozitivan sukob nadleţnosti- kada 2 ili više sudova u konkretnom kriviĉnom predmetu prisvajaju nadleţnost za
poduzimanje kriviĉnoprocesnih radnji i presunenje kriviĉne stvari.
-negativan sukob nadleţnosti- postoji ukoliko 2 ili više sudova odbiju od sebe nadleţnost za poduzimanje
kriviĉnoprocesnih radnji i presunenje kriviĉne stvari.
Postupak za rješavanje sukoba nadleţnosti pokreće sud pri sluţbenoj duţnosti.
Osluka suda kojom se rješava ovaj sukob je u obliku rješenja i protiv njega ţalba nije dozvoljena.

36.Izuzeće sudija

Izuzeće sudija predstavlja njegovo izuzimanje od sunenja u odrenenom kriviĉnom postupku zbog postojanja razloga koji
dovode u pitanje njegovu nepristrasnost i objektivnost.Razlozi za izuzeće sudije su:
1.razlozi koji govore o tome da je sudija oštećen kriviĉnim djelom
2.da se nalazi u bliskim vezama sa uĉesnicima u postupku
3.u sluĉaju da postoje okolnosti koje izazivaju razumnu sumnju u njegovu nepristrasnost
Postupak izuzeća pokreće se po sluţbenoj duţnosti kao i na zahtjev stranaka i branioca.Zahtjev za izuzeće mogu istaknuti
i stranke i branilac, uz uslove:
1.zahtjev se mora podnijeti do poĉetka glavnog pretresa
2.navedene osobe su duţne obrazloţiti zahtjev za izuzeće, tako što će navesti dokaze zbog kojih smatraju da postoji neki
od zakonskih osnova za izuzeće
31
 WWW.EPRAVO.BA

3.stranke ili branilac mogu traţiti izuzeće odrenenog sudije ili predsjednika suda koji postupa u konkretnom predmetu
O izuzeću i zamjeni odluĉuje opšta sjednica (kolegij sudija) tog suda.Odluka u formi rješenja, ţalba nije dopuštena.

ŠESTI DIO

TUŢILAC

37. Ovlašteni tužilac u krivičnom postupku

U skladu sa naĉelom akuzatornosti,funkcija kriviĉnog gonjenja je povjerena ovlaštenom tuţiocu.Ovlašteni tuţilac zahtjeva
od suda da u kriviĉnom postupku utvrdi da li je izvršeno kriviĉno djelo,da li je optuţena osoba izvršilac tog djela i da li je
kriviĉno odgovorna.U vezi sa dobijenim odgovorima na ova pitanja,tuţilac traţi od suda da se na izvršioca kriviĉnog
djela,pod zakonskim uslovima,primjene kriviĉnoprocesne sankcije.
Krivična tužba je procesna aktivnost ovlaštenog tuţioca koja se odnosi na raznovrsne procesne radnje kojima se od suda
traţi da u kriviĉnom postupku utvrdi postojanje kriviĉnopravnog zahtjeva i da,u zavisnosti od rezultata tog nalaza,prema
optuţenoj osobi primjeni odgovarajuće kriviĉnopravne sankcije.
Organizacija i nosioci funkcije kriviĉnog gonjenja su se mijenjali kroz historiju.
Danas je funkcija kriviĉnog gonjenja postavljena kao javna funkcija koja se ostvaruje u javnom (drţavnom)
interesu.Dakle,kriviĉno gonjenje ostvaruju po sluţbenoj duţnosti za to posebno formirani drţavni i samostalni organi koji
se najĉešće oznaĉavaju kao javno,nadleţno ili drţavno tuţilaštvo.
Postoje i neka kriviĉna djela u okviru kojih se preteţno radi o liĉnim interesima graĊana,pa drţava nema interesa da
preduzima kriviĉna gonjenja i za takva kriviĉna djela,ako to sam oštećeni ne ţeli.Ustvari,gonjenje za takva djela po
sluţbenoj duţnosti imalo bi više štete nego koristi.Zato materijalno kriviĉno pravo ima u vidu volju oštećene osobe i
gonjenje za neka kriviĉna djela veţe uz prijedlog oštćenog,koji od svog prijedloga moţe odustati u toku kriviĉnog
postupka.Ono što je specifiĉno za ta kriviĉna djela jeste da funkciju kriviĉnog gonjenja vrši tuţilac kao drţavni ili javni
sluţbenik,ali tek onda ako postoji prijedlog oštećenog.TakoĊer,materijalnim kriviĉnim pravom se mogu predvidjeti i
kriviĉna djela gdje se oštećena osoba javlja kao nosilac funkcije kriviĉnog gonjenja.Ta se kriviĉna djela zato gone po
privatnoj tuţbi i kod njih se kao tuţilac javlja privatni tuţilac.
Moţe se zakljuĉiti da se u savremenim kriviĉnim postupcima kao ovlašteni tuţilac moţe pojaviti javni,odnosno drţavni
tuţilac,supsidijarni tuţilac (ili oštećeni kao tuţilac) i privatni tuţilac.Odnosno da je sistem kriviĉne optuţbe organizovan
na dva nivoa:kao sistem javne optuţbe i sistem privatne optuţbe.Prema našem pravu funkcija kriviĉnog gonjenja
povjerena je samo javnom (drţavnom) tuţiocu.

38. Tužilaštvo-historijski razvoj i pravna priroda

32
 WWW.EPRAVO.BA

Tuţilaštvo je poseban drţavni organ koji vrši funkciju gonjenja i druga zakonom predviĊena prava i duţnosti s ciljem
suzbijanja kriminaliteta.Ustanova javnog ili drţavnog tuţilaštva je nastala u Francuskoj u vrijeme stvaranja apsolutne
monarhije sa zadatkom da brine o fiskalnim interesima kralja i vlastelina pred civilnim i kriviĉnim sudovima.Radi
ostvarivanja finansijske koristi za kralja i vladajući sloj tadašnjeg društva,spomenuti društveni razredi postavljali su pri
sudovima svoje predstavnike koji su se nazivali ''kraljevski tuţioci'' ili ''tuţioci feudalnih gospodara''.Zadatak tuţilaca bio
je da od suda zatraţe otvaranje istrage u kriviĉnim stvarima u kojim se oĉekivala već spomenuta finansijska korist.
Napoleonov zakonik je iz francuskog kriviĉnog postupka inkvizitorskog tipa preuzeo ustanovu javnog tuţilaštva.
Model javne optuţbe nije specifiĉan samo za evropski kontinentalni sistem.U Engleskoj je 1985.godine osnovan poseban
drţavni organ s funkcijom kriviĉnog gonjenja,izrastao izz tzv. solicitorskih odjela policijskih organa,koji su do tada imali
ovlaštenje na kriviĉno gonjenje.
Iz ustavnopravnog poloţaja tuţilaštva u najvećem broju zemalja proizilazi da je tuţilaštvo dio izvršne vlasti,tj. da je
upravni organ.U nekim pravnim sistemima tuţilaštvo se javlja kao sudski organ,odnosno kao organ dvostruke pravne
prirode u smislu,da s jedne strane,pripada administraciji,a s druge strane pravosuĊu.
Tuţilaštvo je prema svojoj prirodi upravno-pravosudni drţavni organ.

39. Organizacija tužilaštva u BiH

Organizacija tuţilaštva u BiH je ureĊena posebnim zakonima o tuţilaštvu i prilagoĊena organizaciji sudova.Tim zakonima
su osnovani: Tuţilaštvo BiH,entitetska tuţilaštva koja obuhvataju Federalno Tuţilaštvo,odnosno Tuţilaštvo RS,te
kantonalna i okruţna tuţilaštva,kao i Javno tuţilaštvo BD BiH.
Zakonom o Tuţilaštvu BiH,Tuţilaštvo BiH je samostalan i poseban organ BiH,osnovan s ciljem da obezbjedi efikasno
ostvarivanje nadleţnosti drţave BiH,te poĊtivanje ljudskih prava i zakonitosti na njenoj teritoriji.Poslove Tuţilaštva BiH
obavljeju glavni tuţilac BiH,njegovi zamjenici i odreĊeni broj tuţilaca BiH,koji imaju ista zakonska ovlaštenja kao i
glavni tuţilac i odgovorni su za radnje koje preduzimaju.
U sklopu Tuţilaštva BiH osniva se:
-Odjel I ili Posebni odjel za ratne zloĉine,
-Odjel II ili Posebni odjel za organizovani kriminalitet,privredni kriminalitet i korupciju,
-Odjel III za sva ostala kriviĉna djela u nadleţnosti Tuţilaštva BiH.
Tuţilaštvo BiH je nadleţno za sprovoĊenje istrage za kriviĉna djela za koja je nadleţan Sud BiH,te za gonjenje poĉinilaca
pred sudom BiH u skladu sa ZKP BiH i drugim primjenjivim zakonima.Dakle,Tuţilaštvo BiH postupa pred Sudom BiH.
U nadleţnosti FBiH je ureĊenje Federalnog tuţilaštva,dok je u nadleţnosti kantona ureĊenje kantonalnih
tuţilaštava.Zakonima o tuţilaštvima ureĊena su pitanja organizacije tuţilaštva,njihova stvarna i mjesna nadleţnost,kao i
njihova hijerarhijska podjeljenost na viša i niţa tuţilaštva.Federalno tuţilaštvo,te Tuţilaštvo RS postupa pred Vrhovnim
sudom FBiH,odnosno pred Vrhovnim sudom RS,Javno tuţilaštvo BD BiH postupa pred sudovima BD BiH (osnovnim i
apelacionim),a kantonalna,odnosno okruĊna tuţilaštva pred opštinskim i kantonalnim sudovima,odnosno osnovnimi
okruţnim sudovima.
33
 WWW.EPRAVO.BA

40. Načela specifična za organizaciju tužilaštva

Tuţilaštvo je organizovano prema odreĊenim naĉelima,od koji se posebno izdvajaju:

-Načelo jedinstva tužilaštva o kojem se ne moţe govoriti na nivou BiH,jer u našoj zemlji tuţilaštvo nije jedinstvena
organizacija u kojoj bi sva tuţilaštva bila po vertikalnoj liniji povezana i gdje bi na tuţilaĉkoj ljestvici bilo najviše i
najniţe tuţilaštvo.O jedinstvu u vertikalnoj liniji moţe se govoriti samo u entitetima.Tuţilaštvo BiH nije nadreĊeno
tuţilaštvima u BiH. Tuţilaštvo BiH moţe u konkretnim predmetima,koja su u nadleţnosti Suda BiH,davati potrebna
uputstva tuţilaštvima FBiH,BD BiH i RS.U entitetima se moţe govoriti o principu organizacionog jedinstva.
-Načelu ustavnosti i zakonitosti. Svako tuţilaštvo vrši svoju funkciju prema ustavnim normama i zakonskim
propisima,kao i odgovarajućim meĊunarodnim dokumentima.
-Načelo monokratskog uređenja se odnosi na naĉin i oblik na koji vrši funkciju kriviĉnog gonjenja onaj tuţilac koji se
nalazi na ĉelu odreĊene tuţilaĉe organizacije.
Tuţilac koji se nalazi na ĉelu tuţilaštva moţe funkciju kriviĉnog gonjenja vršiti neposredno sam ili te aktivnosti povjeriti
svojim zamjenicima,odnosno tuţiocima.Tom prilikom im moţe dati potrebna uputstva za obavljanje tih poslova.
-Načelo hijerarhijskog uređenja znaĉi podreĊenost niţih tuţilaštava višem tuţilaštvu,odnosno nadreĊenost višeg
tuţilaštva niţim tuţilaštvima. Naĉelo hijerarhijskog ureĊenja ne obuhvata samo vertikalnu strukturu tuţilaĉke ljestvice,već
se primjenjuje i unutar odreĊenog tuţilaštva.Tuţilac koji se nalazi na ĉelu odreĊenog tuţilaštva rukovodi radom
tuţilaštva,vrši raspodjelu poslova unutar njega,odreĊene poslove moţesam obavljati li ih povjeriti drugom tuţiocu u tom
tuţilaštvu.Svaki tuţilac moţe po zakonu i bez posebnog ovlaštenja preduzeti savku radnju u postupku pred sudom ili
drugim drţavnim organom koju bi mogao da preduzme tuţilac koji se nalazi na ĉelu tuţilaštva.Za postupanje tuţilac ne
treba punomoć,sud e provjerava da li on postupa u skaldu sa uputstvom,a toku postupka tuţioci se mogu
mjenjati.Uputstva su internog karaktera i obavezuju onog tuţioca kojem su data.
-Načelo devolucije je pravo višeg tuţioca da preuzima i neposredno vrši poslove iz nadleţnosti niţeg tuţioca.Viši tuţilac
nije duţan davati objašnjenje za primjenu ovog naĉela,niti niţem tuţilaštvu niti sudu,ali je vezan naĉelom legaliteta
kriviĉnog gonjenja.
-Načelo supstitucije je pravo višeg tuţioca da postupanje u odreĊenom predmetu ili preduzimanje odreĊenih procesnih
radnji izuzme od nadlešnog niţeg tuţioca i povjeri ih drugom niţem tuţiocu.Drgim rijeĉima,to je zamjena po zakonu
nadleţnog tuţioca drugim nadleţnim tuţiocem.

41. Prava i dužnosti tužioca u krivičnom postupku

Specifiĉna pravna priroda tuţilaštva i specifiĉan pravni poloţaj tuţioca posljedica su okolnosti da je tuţilac u kriviĉnom
postupku,s jedne strane stranka,a s druge strane,drţavni organ.Osnovno pravo i osnovna duţnost tuţioca je otkrivanje i
gonjenje uĉinilaca kriviĉnih djela.Kao nosilac te funkcije tuţilac ima pravo preduzimati procesne radnje i sam dokazivati

34
 WWW.EPRAVO.BA

ĉinjenice u korist optuţbe.Tuţilac je duţan da sa jednakom paţnjom ispituje i utvrĊuje kako ĉinjenice koje terete
osumnjeĉenog tako i one koje mu idu u korist,vezan je naĉelom legaliteta kriviĉnog gonjenja.
Moţe se zakljuĉiti da u pravnom smislu pravo tuţioca na preduzimanje procesnih radnji nadliazi funkciju kriviĉnog
gonjenja i obuhvata sve one procesne radnje koje su potrebne za donošenje pravilne i zakonite odluke,bez obzira da li su
na štetu ili u korist optuţene osobe.U ostvarivanju funkcije krviĉnog gonjenja,tuţilac ima pravo i duţan je da:
-Odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje da je izvršeno kriviĉno djelo preduzme potrebne mjere u cilju njegovog
otkrivanja i provoĊenja istrage,
pronalaţenja osumnjeĉenog,rukovoĊenja i nadzora nad istragom,kao i radi upravljanja aktivnostima ovlaštenih sluţbenih
osoba vezanih za pronalaţenje osumnjeĉenog i prikupljanje izjava i dokaza.
-Provede istragu u skladu sa zakonom.
-Daje imunitet u skldu sa ĉl.84 ZKP BiH.
-Zahtjeva dostavljanje informacija od drţavnih organa,preduzeća,pravnih i fiziĉkih osoba u BiH.
-Izdaje pozive i naredbe i predlaţe izdavanje poziva i naredbi u skladu sa zakonom.
-Naredi ovlaštenoj osobi da izvrši naredbu izdatu od suda i u skladu sa zakonom.
-UtvrĊuje ĉinjenice potrebne za odluĉivanje o imovinsko pravnom zahtjevu i o oduzimanju imovinske koristi pribavljene
kriviĉnim djelom.
-Predlaţe izdavanje kaznenog naloga.
-Podiţe i zastupa optuţnicu pred sudom.
-Podnosi pravne lijekove.
-Obavlja i druge poslove odreĊene zakonom.

SEDMI DIO

OSUMNJIĈENI,ODNOSNO OPTUŢENI I PRAVO NA ODBRANU

42. Pojam osumnjičenog,odnosno optuženog

Osumnjiĉeni je osoba koja se na osnovu odreĊenih dokaza povezuje sa izvršenim kriviĉnim djelom.Prema ZKP BiH
osumnjiĉeni je osoba za koju postoje osnovi sumnje da je poĉinila kriviĉno djelo.Pored ovog pojma,zavisno od stadija
kriviĉnog postupka,
zakon poznaje i pojam optuţni podrazumjevajući pod tim osobu protiv koje je jedna ili više taĉaka u optuţnici
potvrĊena.Uz ova dava pojma zakon govori i o osuĊenom kao osobi za koju je pravosnaţnom odlukom utvrĊeno da je
kriviĉno odgovorna za odreĊeno kriviĉno djelo.

35
 WWW.EPRAVO.BA

Kriviĉni postupak se ne moţe voditi protiv ososbe koja uţiva materijalnopravni i/ili kriviĉnoproceni imunitet,kao ni osobe
koja u vrijeme izvršenja kriviĉnog djela nije navršila 14 godina.Ali moţe se voditi protiv osobe koja je u vrijeme izvršenja
djela bila neuraĉunljiva.To što se ona nakon utvrĊivanja neuraĉunljivosti u vrijeme izvršenja protivpravnog djela upućuje
organima socijalnog staranja ne znaĉi da ne moţe biti isumnjiĉena,odnosno optuţena.
Kao osumnjiĉeni,odnosno optuţeni moţe se pojaviti:-fiziĉka ili pravna osoba-koja ima stranaĉku sposobnost i-protiv koje
postoji odreĊena vrsta sumnje (osnovi sumnje) o izvršenju kriviĉnog djela.

43. Procesni položaj osumnjičenog,odnosno optuženog

U teoriji kriviĉnog procesnog prava se istiĉe da je procesni poloţaj osumnjiĉenog,odnosno optuţenog odreĊen njihovim
pravima i duţnostima,koja su utvrĊena kako meĊunarodnim pravom o pravima ĉovjeka,tako i zakonskim propisima u
odreĊenoj drţavi.Po mnogima poloţaj koji ove osobe imaju u toku provoĊenja kriviĉnog postupka ogledalo su stepena
zaštite osnovnih prava i sloboda ĉovjeka u jednom društvu (drţavi).U historijskom smislu,pojedini procesni sistemi se
upravo razlikuju po poloţaju osumnjiĉene,odnosno optuţene osobe i promjenama u tom poloţaju.
Specifiĉnosti procesnog poloţaja osumnjiĉenog,odnosno optuţeno se ogladaju i u pravnom poloţaju koje te osobe imaju u
kriviĉnom postupku: osumnjiĉeni ,odnosno optuţeni je jedan od tri osnovna subjekta u kriviĉnom postupku.U tom smislu
to je i stranka koja treba da ima sve pravne i stvarne mogućnosti da zastupa svoje interese.S druge strane
osumnjiĉeni,odnosno optuţeni moţe biti i izvor saznanja o vaţnim ĉinjenicama koje se utvrĊuju u kriviĉnom postupku,u
smislu da se i protiv svoje volje podvrgne odreĊenim prisilnim mjerama (npr.tjelesnom pregledu ili
pretresanju).Dakle,osumnjiĉeni,odnosno optuţeni je kriviĉnoprocesni subjekt koji raspolaţe pravom na odbranu,a moţe
biti i pasivno dokazno sredstvo.
Poloţaj osumnjiĉenog,odnosno optuţenog se razlikuje u stadijima kriviĉnog postupka,ali uvijek postoje neka prava koja
se moraju obezbjediti i koja obezbjeĊuju osumnjiĉenomodnosno optuţenom svojstvo subjekta i stranke u postupku.Prava
osumnjiĉenog,odnosno optuţenog koja su predviĊena našim zakonima o kriviĉnom postupku:
-pravo da bude obavješten,ĉim prije je to moguće,o razlozima zbog kojih je osoba dobila svojstvo osumnjiĉenog,odnosno
optuţenog,
-pravo da bude ispitan,kako u prethodnom postupku tako i na glavnom pretresu,kako bi se predstavio ili naveo dokaze
koji mu idu u korist,te da se osvrne na dokaze koji su na njegovu štetu,
-pravo na šutnju i s tim povezani privilegij protiv samooptuţivanja,u smislu da nije duţan iznjeti svoju odbranu niti
odgovarati na postavljena pitanja,
-pravo na odgovarajuće vrijeme i mogućnosti za pripremanje odbrane,
-pravo u toku istrage razmatrati spise i razgledati pribavljene predmete koji mu idu u korist i pravo uvida u sve spise i
dokaze nakon podizanja optuţnice,
-pravo na branioca po slobodnom izboru,
-pravo na besplatnu struĉnu pomoć branioca,

36
 WWW.EPRAVO.BA

-pravo na slobonu usmenu kkomunikaciju,slobodno dopisivanje ili telefonsko razgovaranje s braniocem ako se nalazi u
pritvoru,
-pravo predlaganja dokaza i preduzimanja kriviĉnoprocesnih radnji,
-pravo da bude prisutan na suĊenju,
-pravo na ulaganje prigovora na optuţnicu te redovnih i vanrednih pravnih lijekova.
Osumnjiĉenom,odnosno optuţenom se propisuju odreĊene dužnosti:
- Osumnjiĉeni,onosno optuţeni je duţan dopustiti da bude predmet dokazivanja ili pasivno dokazno sredstvo.Moţe
biti i predmet liĉnog pretresanja,uviĊaja ili vještaĉenja.
- Duţnost odazivanja na poziv organa kriviĉnog postupka.

44. Pravo na odbranu i vrste odbrane

Pravo na odbranu je najznaĉajnije pravo osumnjiĉenog,odnosno optuţenog i iz tog prava se izvode njihova druga prava.
Odbrana predstavlja procesnu aktivnost koja je usmjerena na pobijanje optuţbe u cjelini ili djelimiĉno,utvrĊivanje
ĉinjenica in favorem osumnjiĉenog,odnosno optuţenog,kao i na primjenu onih pravnih propisa koji su za njih
najpovoljniji.U kriviĉnom postupku se javljaju dvije vrste odbrane: materijalna ili liĉna odbrana i formalna ili struĉna
odbrana.Ove dvije vrste odbrane se ne iskljuĉuju,već se dopunjuju (tj.postavljene su kumulativno).
Materijalna ili lična odbrana je ona odbrana koju osumnjeĉeni,odnosno optuţeni preduzima sam,tako što npr.daje
iskaz,ispituje svjedoke i vještake,predlaţe dokaze,
razmatra spise i razgleda pribavljene predmete,daje završnu rijeĉ na glavnom pretresu,podnosi prigovore ili ulaţe pravne
lijekove.Materijalna odbrana ne pripada samo osumnjiĉenom,odnosno optuţenom,jer tu odbranu vrše i organi koji
uĉestvuju u kriviĉnom postupku,kao i druge osobe npr. sud je na glavnom pretresu duţan da se stara za svestrano
pretresanje predmeta i otklanjanje svega što odugovlaĉi postupak,a ne doprinosi rješavanju stvari; tuţilac je duţan da j
jednakom paţnjom ispituje i utvrĊuje kako ĉinjenice koje su in peius osumnjiĉenog,odnosno optuţenog,tako i one koje su
in favorem.Pravo na materijalnu odbranu pripada i najbliţim srodnicima osumnjiĉenog,odnosno optuţenog,jer te osobe
mogu uzeti branioca osumnjiĉenom,odnosno optuţenom,imaju pravo da ne svjedoĉe u kriviĉnomm postupku i mogi
izjaviti ţalbu u korist optuţenog.

45. Branilac

Osumnjiĉeni,odnosno optuţeni ima pravo i da se brani uz struĉnu pomoć branioca.Odbrana koju osumnjiĉenom,odnosno
optuţenom pruţa branilac kojeg te osobe same izaberu ili ga postavi sud ako ga sam osumnjiĉeni,odnosno optuţeni ne
uzme kad je zakonom odreĊeno da je odbrana obavezna-naziva se formalna ili stručna odbrana.Razlozi za formalnu
odbranu su višestruki: tehniĉki,psihološki,humani i strukturalni.

37
 WWW.EPRAVO.BA

Ĉinjenica je da je tuţilac u pravu struĉna osoba,dok je osumnjiĉeni,odnosno optuţeni najĉešće osoba koja ne poznaje
pravo,njegove sadrţaje i propise.Samim tim je poloţaj tuţioca snaţniji i povoljniji. Osumnjiĉeni,odnosno optuţeni je
osoba protiv koje se vodi kriviĉni postupak i koja se zbog toga nalazi u posebnom psihiĉkom stanju,što moţe ozbiljno
uticati na njegovu odbranu,odnosno da njegovi postupci ne budu uvijek dobro organizovani i cjelishodni.Do pune odbrane
osumnjiĉenog,odnosno optuţenog,moţe doći jedino ako te osobe imaju mogućnost angaţovanja osobe koja je po svojoj
struĉnosti u istoj ravni s tuţiocem tako da se uspostavlja stvarna ravnoteţa izmeĊu tuţioca i osumnjiĉenog,odnosno
optuţenog.
Prema ZKP BiH osumnjiĉeni,odnosno optuţeni ima pravo braniti se uz struĉnu pomoć branioca kojeg sam izabere,a ako
sam ne uzme branioca kad je odreĊeno ovim zakonom-postavit će mu se branilac po sluţbenoj duţnosti.Pravo na odbranu
uz pomoć branioca moguće je ostvariti u toku cijelog postupka.O pravu na branioca obavještava se osoba lišena slobode
prije prvog ispitivanja i to u smislu da ima pravo uzeti branioca kojeg moţe sama izabrati,kao i o tome da će joj se,na njen
zahtjev,postaviti branilac ako zbog svog imovnog stanja ne moţe snositi troškoveodbrane.U teoriji kriviĉnog procesnog
prava za branioca se kaţe da je to procesni pomoćnik osumnjiĉenog,odnosno optuţenog.
Pruţanje formalne ili struĉne odbrane u kriviĉnom postupku pozitivno pravo prepušta advokaturi kao nezavisnoj javnoj
sluţbi,ĉija se organizacija,djelokrug rada i druga vaţna pitanja ureĊuju posebnim zakonima o advokaturi,kao i
institucijama za pravnu pomoć koje se regulišu zakonskim normama.

46. Vrste odbrane uz pomoć branioca

Odbrana uz pomoć branioca moţe biti organizovana kao fakultativna,obligatorna i odbrana osoba slabog imovnog
stanja(tzv.odbrana osiromašenih).S tim u vezi su i dva pravna osnova po kojim se branilac javlja u kriviĉnom postupku.To
su: -punomoć za branioca koji je slobodno izabran i –sudska odluka u formi rješenja o postavljanju branioca.
Fakultativna formalna ili stručna odbrana predstavlja pravo osumnjiĉenog,odnosno optuţenog da po slobodnom
izboru ima branioca ako i kad to ţeli.Ako branioca ne uzme sam osumnjiĉeni,odnosno optuţeni mogu to uĉiniti njegov
zakonski zastupnik,braĉni odnosno vanbraĉni drug,krvni srodnik u pravoj liniji do bilo kojeg
stepena,usvojilac,usvojenik,brat,sestra ili hranilac.Branilac kojeg angaţuju te osobe neće moći preduzimati
kriviĉnoprocesne radnje ako se tome izriĉito protivi osumnjiĉeni.Izabrani branilac mora predati punomoć za zastupanje
prilikom preduzimanja prve radnje u postupku.U pogledu broja branilaca ZKP BiH predviĊa sljedeće:-više
osumnjiĉenih,odnosno optuţenih mogu imati zajedniĉkog branioca,-osimnjiĉeni,odnosno optuţeni moţe imati više
branilaca ali samo u sluĉaju fakultativne struĉne odbrane.U sluĉaju da jedan osumnjiĉeni ima više branilaca,samo jedan
od njih će po izboru osumnjiĉene,odnosno optuţene osobe imati status glavnog branioca.Ne moţe biti branilac:
oštećeni,njegov braĉni odnosno vanbraĉni drug i odreĊene osobe s kojim je u srodstvu-osoba koja je u istom predmetu
postupala kao sudija ili tuţilac,njihov braĉni odnosno vanbraĉni drug i bliski srodnici kao ni osoba koja je u istom
predmetu ozvana kao svjedok.
Iskljuĉenje od vršenja funkcije struĉne odbrane pogaĊa onog branioca koji zloupotrebljava kontakt s pritvorenikom kako
bi osumnjiĉeni,odnosno optuţeni uĉinio kriviĉno djelo ili ugrozio bezbjednost pritvorske ustanove.Od iskljuĉenja treba
38
 WWW.EPRAVO.BA

razlikovati razrješenje postavljenog branioca,o ĉemu odluĉuje sud.O razrješenju kao i iskljuĉenju odmah se obavještava
advokatska komora ĉiji je ĉlan razrješeni branilac zbog pokretanja disciplinskog postupka protiv njega.
Obligatorna formalna ili stručna odbrana predviĊena je u sljedećim sluĉajevima:
-ako je osimnjiĉeni nijem ili gluh,
-ako mu se stavlja na teret kriviĉno djelo za koje se moţe izreći kazna dugotrajnog zatvora,
-ako je osumnjiĉenom,odnosno optuţenom odreĊen pritvor,
-ako je podignuta optuţnica za kriviĉno djelo za koje se moţe izreći 10 godina zatvora ili teţa kazna,
-ako sud utvrdi da je to zbog sloţenosti predmeta ili mentalnog stanja osumnjiĉenog,odnosno optuţenog ili drugih
okolnosti u interesu pravde,
-ako je u optuţnici postavljen prijedlog da sud utvrdi da je osumnjiĉeni izvršio kriviĉno djelo u stanju neuraĉunljivosti.
Odbrana uz pomoć branioca je obavezna u postupku prema maloljetnom izvršiocu kriviĉnog djela od poĉetka pripremnog
postupka,bez obzira na izvršeno kriviĉno djelo i druge okolnosti.Prije nego što sud postavi branioca,osumnjiĉeni ima
pravo da sa liste branilaca slobodno izabere branioca.Umjesto postavljenog branioca osumnjiĉeni moţe uzeti
drugog.Postavljeni branilac obavlja svoju funkciju do pravosnaţnosti presude,a ako je osuĊenom izreĉena kazna
dugotrajnog zatvora onda i u postupku po vanrednom pravnom lijeku.Sud moţe na traţenje osumnjiĉenog,odnosno
optuţenog ili uz njegovu saglasnost razrješiti postavljenog branioca koji neodgovorno vrši svoju duţnost.
Kriviĉnoprocesno zakonodavstvo u BiH predviĊa i odbranu osoba slabog imovnog stanja.Opšti uslovi za postavljanje
branioca osobama slabog imovnog stanja su:
nepostojanje mogućnosti za obligatornu formalnu odbranu,-zahtjev osumnjiĉenog,odnosno optuţenog i –slabo imovno
stanje osumnjiĉenog,odnosno optuţenog.Posebni uslovi su: da se postupak vodi za kriviĉno djelo za koje se moţe izreći
kazna zatvora od tri godine ili teţa kazna ili –da to zahtjevaju interesi praviĉnosti bez obzira na propisanu kaznu.
Osumnjiĉeni se prije prvog ispitivanja mora pouĉiti da moţe uzeti branioca po svom izboru koji moţe biti prisutan
njegovom ispitivanju,kao i da ima pravo na besplatnu pomoć branioca pod zakonom odreĊenim uslovima.Navedene
pouke kao i odgovori osumnjiĉene osobe moraju se ne samo zabiljeţiti u zapisniku o njenom ispitivanju već to mora i
potpisati.

47. Prava i dužnosti branioca

U toku provoĊenja kriviĉnog postupka,ali i prije donošenja naredbe o provoĊenju istrage,branilac ima odreĊena prava i
duţnosti.Procesna ovlaštenja branioca usmjerena su na omogućavanje pravilne i efikasne odbrane u toku cijelog kriviĉnog
postupka.Od branioca se ne traţi objektivnost u postupanju,te ima pravo i duţnost da prešuti ĉinjenice koje idu na štetu
osobe koju brani.
Prije donošenja naredbe o sprovoĊenju istrage branilac moţe prikupljati podatke o dokazima koji su u korist osobe protiv
koje se oĉekuje pokretanje kriviĉnog postupka.U tom smislu moţe razgledati mjesto izvršenja kriviĉnog djela,razgovarati
s osobama koje su pretpostavljeni svjedoci kriviĉnog djela,traţiti savjete i mišeljenja osoba koje raspolaţu struĉnim
znanjem oko utvrĊivanja ĉinjenica vještaĉenjem,prikupljati razliĉite isprave,tehniĉke snimke i sl.Ima pravo prisustvovati
39
 WWW.EPRAVO.BA

ispitivanju osobe koja je lišena slobode.Ovlaštena sluţbena osoba je duţna omogućiti razgovor izmeĊu osobe lišene
slobode i njenog braniocaDo donošenja naredbe o provoĊenju istrage branilac nema pravo da razgleda spise i predmete
koji idu u korist osumnjiĉene osobe.
U toku provoĊenja istrage branilac ima pravo prisustvovati ispitivanju osumnjiĉenog.
U sluĉaju da se osumnjiĉeni odrekao prava na branioca,a kasnije izrazi ţelju da uzme branioca,ispitivanje će se odmah
prekinuti i ponovo nastaviti kad osumnjiĉeni dobije branioca ili mu se branilac postavi.TakoĊer,branilac ima pravo
prisustvovati pretresanju stana,prostorija,pokretnih stvari ili osoba.Zakon predviĊa da se pretresanje moţe izvršiti i bez
prisustva branioca ako to zahtjevaju izuzetne okolnosti.Branilac ima pravo u toku istrage predlagati tuţiocu preduzimanje
odreĊenih istraţnih radnji.Sudskom osiguranju dokaza branilac ima pravo da prisustvuje i aktivno uĉestvuje u njegovom
izvoĊenju.U toku provoĊenja istrage zakon ograniĉava pravo branioca na razmatranje spisa i razgledanje predmeta na one
koji su u korist osumnjiĉene osobe.Ovo pravo mu se moţe uskratiti ako je rijeĉ o spisima i predmetima ĉije bi otkrivanje
moglo dovesti u opasnost cilj istrage.
Komunikacija osumnjiĉenog,odnosno optuţenog i branioca je ureĊena bez ograniĉenja u smislu da se ne smije slušati
njihov razgovor.I sloboda pisane komunikacije je obezbjeĊena.
U postupku optuţivanja branilac ima pravo da izvrši uvid u sve spise i dokaze,podnese prigovore na optuţnicu,prisustvuje
izjašnjavanju o krivnji ili predloţi sudsko osiguranje dokaze.
Na glavnom pretresu prisustvo branioca je obavezno, u suprotnom će se glavni pretres odloţiti.Branilac ima pravo
preduzimati sve radnje koje su u korist optuţenog ili sluţe zaštiti njegovih prava.
Nakon završetka prvostepenog postupka branilac ima pravo da ulaţe redovne pravne lijekove i podnese zahtjev za
ponavljenje postupka kao vanredni pravni lijek.
Branilac ima i odreĊene duţnosti koje su utvrĊene ne samo procesnim normama već i propisima o advokaturi ili
kodeksom advokatske etike.Duţnost branioca,prema ZKP BiH je podnošenje punomoći organu pred kojim se vodi
postupak,poštovanje suda i odazivanje na sudski poziv za glavni pretres.Sud moţe udaljiti branioca iz sudnice i kazniti ga
novĉanom kaznom do 10.000 KM zbog narušavanja reda i procesne discipline,a zbog nedolaska na glavni pretres moţe ga
kazniti novĉanomkaznom do 5000 KM.Neće se kazniti branilac za kriviĉna djela neprijavljivanja pripremanja kriviĉnog
djela, neprijavljivanja kriviĉnog djela ili izvršioca ili pomoć izvršiocu poslije uĉinjenog kriviĉnog djela.Branilac je duţan
da doprinese istinitom utvrĊivanju ĉinjenica koje idu u korist osumnjiĉenog,odnosno optuţenog.Branilac se ne smije u
postupku koristiti silom,prijetnjom,uništavanjem dokaza,falsifikovanjem ĉinjenica i drugim nedopuštenim
sredstvima.Branilac preduzima radnje u postupku nezavisno od volje osumnjiĉenog,odnosno optuţenog.

OSMI DIO

OŠTEĆENI U KRIVIĈNOM POSTUPKU

40
 WWW.EPRAVO.BA

48. Pojam oštećenog

Oštećeni je osobe ĉije je liĉno ili imovinsko pravo kriviĉnim djelom povrijeĊeno ili ugroţeno.U svakomm konkretnom
primjeru potrebno je odrediti kategoriju liĉnih i imovinskih prava.Pojam oštećene osobe se moţe odnositi kako na fiziĉku
tako i na pravnu osobu.Oštećeni u kriviĉnom postupku ima odreĊena prava i duţnosti.

49. Položaj oštećenog u krivičnom postupku

Svoja prava oštećeni u kriviĉnom postupku moţe ostvarivati sam i uz pomoć zakonskog zastupnika,odnosno
punomoćnika.Prava oštećenog koja se mogu kumulirati (u većoj ili manjoj mjeri) u jednom kriviĉnom postupku su
sljedeća:
1. Podnošenje prijave o izvršenom kriviĉnom djelu.
2. Pravo podnošnjenja prijedloga za ostvarivanje imovinskopravnog zahtjeva.
3. Pravo predlaganja provoĊenja postupka medijacije povodom istaknutog imovinskopravnog zahtjeva.
4. Pravo da bude obavješten o neprovoĊenju istrage,kao i razlozima za to.
5. Pravo da bude obavješten o obustavi istrage i razlozima za to.
6. Pravo da bude upoznat sa rezultatima pregovaranja o krivnji,o ĉemu ga obavještava sud.
7. Pravo da bude obavješten da je tuţilac povukao optuţnicu i da je obustavljen kriviĉni postupak.
8. Pravo da bude pozvan i da prisustvuje saslušanju svjedoka ili vještaka izvan sudnice,kao i rekonstrukciji dogaĊaja.
9.Pravo da bude saslušan kao svjedok u istrazi i na glavnom pretresu.
10. Pravo prisustvovanja glavnom pretresu.
11. Pravo da se u završnoj rijeĉi osvrne na dokaze koji potkrepljuju imovinskopravni zahtjev.
12. Pravo da izjavi ţalbu na odluku suda o troškovima kriviĉnog postupka i imovinskopravnom zahtjevu.
13.Pravo da bude obavješten o primjeni naĉela oportuniteta u postupku prema maloljetniku
14.Pravo da se protivi ustupanju kriviĉnog gonjenja stranoj drţavi.
15. Pravo na osiguranje imovinskopravnog zahtjeva u postupku izruĉenja.
Pored prava,oštećeni u kriviĉnom postupku ima i duţnosti kao što su:
-Ako je pozvan kao svjedok na oštećenog se primjenjuju sve duţnosti koje su vezane za poloţaj svjedoka u kriviĉnom
postupku: odazivanje na uredno dostavljen poziv,duţnost svjedoĉenja i duţnost istinitog svjedoćenja.
-Da poloţi zakletvu ako ako ga saslušavaju kao svjedoka,a ne postoje zakonski razlozi za osobaĊenje od te duţnosti.
-Da poštuje sud,red i procesnu disciplinu.

50. Imovinskopravni zahtjev

41
 WWW.EPRAVO.BA

Ako raspravljanje o imovinskopravnom zahtjevu teĉe pred sudom u kriviĉnom postupku,onda se ne moţe,u pogledu istog
zahtjeva,pokrenuti i parniĉni postupak.TakoĊer dok teĉe parniĉni postupak ne moţe se traţiti od suda u kriviĉnom
postupku da raspravlja o istom imovinskopravnom zahtjevu o kojem se raspravlja u praniĉnom postupku.
Predmeti imovniskopravnog zahtjeva su razliĉiti i u kriviĉnom postupku se mogu odnositi na nadoknadu štete,povrat
stvari ili poništenje odreĊenog pravnog posla.
Sud ne moţe ovlaštenoj osobi dosuditi više nego što je traţila u zahtjevu,niti nešto drugo od onog što je zahtjevala.Pravo
na ostvarivanje imovinskopravnog zahtjeva u kriviĉnom postupku ima osoba koja je ovlaštena da takav zahtjev ostvaruje
u parniĉnom postupku-aktivna legitimacija.O aktivnoj legitimaciji sud vosi raĉuna po sluţbenoj duţnosti.
Prijedlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahtjeva podnosi se tuţiocu,odnosno sudu,najkasnije do završetka glavnog
pretresa,odnosno pretresa za izricanje kriviĉnopravne sankcije.Imovinskopravni zahtjev mora biti jasan i odreĊen.Osoba
ovlaštena za podnošenje imovinskopravnog zahtjeva duţna je da podnese dokaze o svom zahtjevu.Ovlaštena osoba moţe
do završetka glavnog pretresa odustati od prijedloga za ostvarivanje imovinskopravnog zahtjeva u kriviĉnom postupku i
ostvarivati ga u praniĉnom postupku.Imovinskopravni zahtjev moţe preći na drugu osobu pravnim poslom meĊu ţivim ili
za sluĉaj smrti.
Kad se postavi prijedlog za ostavrivanje imovinskopravnog zahtjeva u kriviĉnom postupku,tako pokrenuti adhezioni
postupak teĉe po sluţbenoj duţnosti.O imovnskopravnom zahtjevu odluĉuje sud.U kriviĉnom postupku sud ne moţe
donjeti odluku kojom imovinskopravni zahtjev odbija,bez obzira što bi se u parniĉnom postupku,za konkretan
imovinskopravni zahtjev mogla donjeti takva odluka.
Osobe ovlaštene za podizanje imovinskopravnog zahtjeva mogu predloţiti odreĊivanje privremenih mjera osiguranja
ovog zahtjeva,npr. zabrana raspolaganja,otuĊenja ili opterećenja pokretne stvari,ĉuvanje pokretnih stvari i zabrana
otuĊenja ili opterećenja nepokretne stvari,uz zabilješku te zabrane u zemljišnoj knjizi.

51. Oštećeni kao aktivno i pasivno dokazno sredstvo

Saslušanje oštećenog kao svjedoka (aktivno dokazno sredstvo) predstavlja vrlo vaţan izvor saznanja o pravno relevantnim
ĉinjenicama koje se utvrĊuju u kriviĉnom postupku.Ovo je posebno razumljivo onda kada je oštećeni istovremeno i osoba
prema kojoj je kriviĉno djelo izvršeno.Pojava oštećenog kao svjedoka u kriviĉnom postupku je fakultativna,što zavisi od
više faktora (npr. da li oštećeni bio prisutan izvršenju kriviĉnog djela,da li zna ko je izvršilac i sl.).
Sa stanovišta sudske psihologije pri ocjeni njegovog iskaza treba voditi raĉuna o tome da je oštećeni zainteresovan za
ishod postupka.TakoĊer,treba imati na umu i stigmatizaciju svjedoka,kao i mogućnost zastraĊivanja od strane
osumnjiĉenog,odnosno optuţenog.Duţnosti i prava koja pripadaju svjedocima odnose se i na oštećenu osobu.
- Prilikom saslušanja maloljetne osobe,posebno ako je ona oštećena kriviĉnim djelom,postupit će se obazrivo da
saslušanje ne bi štetno utjecalo na psihiĉko stanje maloljetnika.
-Oštećenog kriviĉnim djelom nije dopušteno ispitivati o njegovom seksualnom ţivotu prije izvršenog kriviĉnog djela.

42
 WWW.EPRAVO.BA

-S obzirom na ţivotnu dob,tjelesno i duševno stanje ili druge opravdane interese svjedok se moţe saslušati pomoću
tehniĉkih ureĊaja za prijenos slike i zvuka tako da mu stranke i branilac mogu postavljati pitanja bez prisustva u prostoriji
gdje se svjedok nalazi.
- Posebna pravila o dokazima u sluĉajevima seksualnih delikata,propisuju izmeĊu ostalog da su neprihvatljivi dokazi koji
se odnose na ranije seksualno iskustvo,ponašanje ili seksualnu orijentaciju oštećenog.
- Saslušanje svjedoka se mora snimiti audio ili audiovizuelnim sredstvima u sluĉajevima kada se radi o maloljetnim
osobama koje nisu navršile 16 godina i koje su oštećene kriviĉnim djelom.
Poloţaj oštećenog kao pasivnog dokaznog sredstva-oštećeni moţe biti podvrgnut odreĊenim radnjama i protiv njegove
volje kao npr. vještaĉenju duševnog stanja oštećenog,vještaĉenju tjelesnih povreda ili tjelesnom pregledu.

DEVETI DIO

PREDMET KRIVIĈNOG POSTUPKA

52. Uopšte o predmetu krivičnog postupka

Osnovni predmet kriviĉnog postupka jeste kriviĉna stvar (causa criminalis) kao dogaĊaj u stvarnosti koji ukazuje na
mogućnost postojanja odreĊenog kriviĉnog djela i njegovog izvršioca,zbog ĉega se i vodi kriviĉni postupak.Druga
kaţnjiva djela (npr.prekršaji) ne mogu biti predmet raspravljanja u kriviĉnom postupku,jer se o njima raspravlja u
posebnom,prekršajnomm postupku.U zakonom predviĊenim sluĉajevima moţe se voditi jedinstven kriviĉni postupak
zbog više kriviĉnih djela i/ili protiv više osoba.U takvim sluĉajevima predmet kriviĉnog postupka je više kriviĉnih stvari u
meĊusobnoj vezi.
Pored raspravljanja o kriviĉnoj stvari,u kriviĉnom postupku se raspravljaju i sporedni predmeti,i to:-imovinskopravni
zahtjev,koji nastaje zbog izvršenja kriviĉnog djela,-troškovi kriviĉnog postupka i –prethodna pitanja.

53. Sporedni predmeti krivičnog postupka

Imovinskopravni zahtjev kao sporedni predmet kriviĉnog postupka raspravit će se u kriviĉnom postupku ako je:
imovinskopravni zahtjev nastao izvršenjem kriviĉnog djela,ako je ovlaštena osoba postavila prijedlog i ako ovaj
pridruţeni postupak neće odugovlaĉiti postupak o kriviĉnoj stvari kao osnovnom predmetu kriviĉnog postupka.
U troškove krivičnog postupka ulaze novĉani izdaci uĉinjeni povodom kriviĉnog postupka od njegovog poĉetka do
pravosnaţnog okonĉanja.Troškovi kriviĉnog postupka su izdaci nastali raspravljanjem o osnovnom i sporednom predmetu
kriviĉnog postupka,te izdaco koji se odnose na posebne aktivnosti u toku postupka o kriviĉnoj stvari .U troškove
kriviĉnog postupka ukljuĉeni su i troškovi u postupku po vanrednom pravnom lijeku.Da bi kriviĉni postupak mogao
zapoĉeti iteći potrebno je troškove postupka isplatiti unaprijed.Uĉesnici u kriviĉnom postupku,bez obzira na ishod

43
 WWW.EPRAVO.BA

postupka,snose odreĊene troškove kriviĉnog postupka ako su oni nastali njihovom krivnjom.Odluka o troškovima
kriviĉnog postupka sastavni je dio izreke presude i ona treba da sadrţi: odluku o tome ko snosi troškove kriviĉnog
postupka,
odnosno ako je utvrĊeno,odluku o oslobaĊanju od duţnosti nadoknade troškova kriviĉnog postupka u cijelini ili
djelimiĉno i visinu troškova kriviĉnog postupka.U pogledu troškova odbrane i zastupanja u kriviĉnom postupku zakon
predviĊa da te troškove podmiruje osumnjiĉeni,odnosno optuţeni,osim ako je donesena odluka da troškovi odbrane budu
isplaćeni iz buĊetskih sredstava.Troškovi branioca koji je postavljen zbog slabog imovnog stanja osumnjiĉenog,odnosno
optuţenog padaju na teret buĊetskih sredstava.
Prethodna (ili prejudicijalna) pitanja su takoĊer sporedni predmet kriviĉnog postupka..Za rješavanje prethodnih pitanja
nadleţan je sud u nekom drugom postupku (parniĉnom ili vanparniĉnom,te izvršnom) odnosno neki drugi drţavni organ
razliĉit od suda (npr.upravni organ).Ova pitanja su pitanja graĊanskog ili upravnog prava,a u kriviĉnom postupku postaju
prethodna onda kad od njihovog prethodnog rješenja zavisi primjena kriviĉnog zakona.U tom smislu,prethodna pitanja su
pravna pitanja i ne mogu biti procesna niti ĉinjeniĉna.Odluka o prethodnom pitanju se unosi u obrazloţenje presude,ona
ne dobiva klauzulu pravosnaţnosti i ne obavezuje nadleţni organ da isto prehodno pitanje raspravi na isti naĉin.Odluka o
prethodnom pitanju donosi se na osnovu materijalnih propisa.Odluku o prethodnom pitanju koju je donio sud u nekom
drugom postupku ili neki drugi organ,ne moţe promjeniti sud u kriviĉnom postupku.Sud nije vezan takvom odlukom u
pogledu ocjene da li je izvršeno kriviĉno djelo.

DESETI DIO

MJERE ZA OSIGURANJE PRISUSTVA OSUMNJIĈENOG,ODNOSNO OPTUŢENOG I USPJEŠNO

VOĐENJE KRIVIĈNOG POSTUPKA

54. Poziv

Poziv je u pismenom obliku,izuzetno u usmenom,naredba koju je izdao tuţilac ili sud,kojom se osumnjiĉenom,odnosno
optuţenom nareĊuju da se,zbog preduzimanja odreĊene procesne radnje,odazove na poziv i doĊe u odreĊeno vrijeme na
odreĊeno mjesto.Osumnjiĉeni,odnosno optuţeni je duţan odazvati se pozivu koji mu je uredno dostavljen ili opravdati
svoj izostanak.Do podizanja optuţnice osumnjiĉenog poziva tuţilac,a nakon podizanja optuţnice pozivanje vrši sud.
Osumnjiĉeni,odnosno optuţeni je duţan odazvati se na onaj poziv koji sadrţajno odgovara zakonskim odredbama i koji je
dostavljen po zakonu.
U pozivu osumnjiĉenom,odnosno optuţenom se mora naznaĉiti razlog pozivanja i upozorenje da će zbog neodazivanja na
poziv biti prinudno doveden i mora se u pozivu pouĉiti da ima pravo uzeti branioca i da on moţe prisustvovati njegovom
ispitivanju. Osumnjiĉeni,odnosno optuţeni je obavezan o promjeni adrese ili namjeri da promjeni boravište odmah
obavjestiti tuţioca,odnosno sud.Ako osumnjiĉeni, odnosno optuţeni nije u stanju odazvati se pozivu zbog bolesti ili druge

44
 WWW.EPRAVO.BA

neotklonjive smetnje,bit će ispitan u mjestu gdje se nalazi ili će mu se obezbjediti prevoz do zgrade suda ili drugog mjesta
gdje se radnja preduzima.

55. Dovođenje

DovoĊenje je naredba za lišavanje slobode,ali ne i naredba za zatvaranje.To je teţa mjera od poziva.Zakonske

pretpostavke za izdavanje naredbe o dovoĊenju su: -ako je donjeto rješenje o pritvoru,-ako uredno pozvani osumnjiĉeni,
odnosno optuţeni ne doĊe,a svoj izostanak ne opravda ili –ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva,a iz
okolnosti oĉigledno proizilazi da osumnjiĉeni, odnosno optuţeni izbjegava da primi poziv.Naredbu za dovoĊenje
izdaje,po pravilu sud.
U hinim sluĉajevima naredbu za dovoĊenje moţe izdati i tuţilac ako osumnjiĉeni koji je uredno pozvan ne oĊe,a svoj
izostanak ne opravda.Izdavanje naredbe za dovoĊenje je fakultativno.Obavezno izdavanje naredbe za dovoĊenje
predviĊeno je u sluĉaju kada je optuţeni uredno pozvan,a na glavni pretres ne doĊe niti svoj izostanak opravda.
Naredba o dovoĊenju se,po pravilu,izvršava odmah,ali organ koji je naredbu izdao moţe odrediti i drugĉije.Protiv naredbe
o dovoĊenju pravni lijek nije dopušten.Naredbu za dovoĊenje izvršava sudska policija.Naredba za dovoĊenje izdaje se u
pisanom obliku,jer sudska policija mora predati naredbu osumnjiĉenom.

56. Mjere zabrane

''Mjere zabrane'' se odnose na više razliĉitih ali i meĊusobno povezanih zabrana,odnosno naredbi koje se mogu odrediti
osumnjiĉenom,odnosno optuţenom.
Zakon taksativno navodi mjere koje se mogu povezati u odreĊene grupe prema cilju koji se ţeli njima postići:
1. Jedan broj mjera se odnosi na spreĉavanje osumnjiĉenog,odnosno optuţenog da pobjegne,sakrije se ili ode u nepoznato
mjesto ili u inostranstvo.Te mjere su: -zabrana napuštanja boravišta bez odobrenja suda,-privremeno oduzimanje putnih
isprava uz zabranu izdavanja novih putnih isprava,kao i zabranu korištenja liĉne karte za prelazak drţavne granice BiH
(zabrana putovanja) i duţnost osobe da se povremeno javlja odreĊenom organu.
2. Druga grupa mjera je namjenjena izbjegavanju konfliktnih situacija,a ovaj cilj se postiţe:-zabranom posjećivanja
odreĊenih mjesta ili podruĉja i –zabranom sastajanja sa odreĊenim osobama.
3. Treća vrsta mjera ima za cilj sprijeĉiti odreĊene aktivnosti koje bi bile štetne za društvenu zajednicu,a to su:-
privremeno oduzimanje vozaĉke dozvole i zabrana preduzimanja odreĊenih poslovnih aktivnosti ili sluţbenih duţnosti.
Mjere zabrane mogu biti izreĉene kao posebne mjere ili uz zabranu napuštanja boravišta kao i zabranu putovanja.
Zabrana napuštanja boravišta i zabrana putovanja odreĊuju se ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi osumnjiĉeni,
odnosno optuţeni mogao pobjeći,sakriti se,otići u nepoznato mjesto ili u inostranstvo.U tim okolnostima sud moţe
narediti privremeno oduzimanje putnih isprava,kao i zabranu korištenja liĉne karte za prelazak drţavne granice BiH.Sud
će odrediti mjesto u kojem osumnjiĉeni, odnosno optuţeni mora boraviti dok traje ova mjera,kao i granice van kojih se ta

45
 WWW.EPRAVO.BA

osoba ne smije udaljavati.Rješenje kojim se izriĉe mjera zabrane napuštanja boravišta se dostavlja nadleţnom policijskom
organu,odluka o izricanju zabrane putovanja se dostavlja još i graniĉnoj policiji.
U sudskoj odluci kojom se osumnjiĉeni, odnosno optuţeni obavezuje na povremeno javljanje određenom
organu,odreĊuje se sluţbena osoba kojoj se osumnjiĉeni, odnosno optuţeni mora javljati,rok u kojem se mora javljati i
naĉin voĊenja evidencije o njegovom javljanju.
Zabranom osjećivanja određenih mjesta ili područja ţeli se sprijeĉiti odlazak osumnjiĉenog na ta mjesta ili podruĉja.
Za zakonito i efikasno izvršavanje zabrane sastajanja sa određenim osobama,sud će odrediti razdaljinu ispod koje se
osumnjiĉeni,odnosno optuţeni ne smije pribliţiti odreĊenoj osobi.
Prilikom izricanja mjere zabrane preduzimanja određenih poslovnih aktivnosti ili službenih dužnosti,ne moţe se
ograniĉiti pravo osumnjiĉenog,odnosno optuţenog da obavlja svoju profesionalnu djelatnost,osim ako se postupak vodi
zbog kriviĉnog djela uĉinjenog u vezi sa obavljanjem te djelatnosti.
Mjere zabrane uvijek odreĊuje i ukida sud obrazloţenim rješenjem.Protiv rješenja kojim se odreĊuju,produţavaju ili
ukidaju mjere zabrane stranke i branilac imaju pravo ulaganja ţalbe o kojoj odluĉuje vijeće od trojice sudija u roku od tri
dana od dana prijema ţalbe.Obaveza je funkcionalno nadleţnog sudije da svaka dva mjeseca ispita da li je nareĊena mjera
još potrebna.

57. Jamstvo

Jamstvo kao mjera za osiguranje prisustva osumnjiĉenog,odnosno optuţenog i uspješno voĊenje kriviĉnog postupka
iskljuĉivo je zamjena za najteţu mjeru koja se moţe primjeniti prema osumnjiĉenom,odnosno optuţenom.Naime,
osumnjiĉeni, odnosno optuţeni kojem se pritvor ima odrediti ili mu je pritvor već odreĊen samo zbog bojazni da će
pobjeći,moţe se ostaviti na slobodi,odnosno moţe se pustiti na slobodu ako on liĉno ili neko drugi za njega pruţi jamstvo
da do kraja kriviĉnog postupka neće pobjeći.
Uz jamstvo je obavezno i obećanje osobe da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.Jamstvo uvijek
glasi na novĉani iznos,koji se utvrĊuje u svakom konkretnom sluĉaju prema teţini kriviĉnog djela,liĉnim i porodiĉnim
prilikama osumnjiĉenog,odnosno optuţenog i imovnom stanju onog ko daje jamstvo.
Osoba koja daje jamstvo mora dostaviti dokaze o svom imovnom stanju,porijeklu imovine,vlasništvu i posjedu nad
imovinom koja se daje kao jamstvo.Sud ne moţe po sluţbenoj duţnosti predloţiti ili odrediti ovu mjeru.
Jamstvo moţe biti stvarno i sastoji se u polaganju gotovog novca,papira od vrijednosti,dragocjenosti ili drugih pokretnih
stvari veće vrijednosti koje se lako mogu unovĉiti i ĉuvati ili u stavljanju hipoteke na nepokretna dobra onog ko daje
jamstvo.Jamstvo moţe biti i lično i ogleda se u liĉnoj obavezi jednog ili više graĊana da će u sluĉaju bjekstva
osumnjiĉenog,odnosno optuţenog platiti utvrĊeni iznos jamstva.Stvarno jamstvo moţe dati osumnjiĉeni,odnosno optuţeni
ili neko treći,a liĉno samo neko treći.
Rješenje kojim se odreĊuje jamstvo i rješenje kojim se jamstvo ukida donosi se po saslušanju tuţioca.Ako
osumnjiĉeni,odnosno optuţeni pobjegne,rješenjem će se odrediti da je vrijednost data kao jamstvo prihod buĊeta
BiH.Jamstvo koje je proglašeno propalim vraća se ako se kriviĉni ostupak obustavi,odnosno ako je donesena oslobaĊajuća
46
 WWW.EPRAVO.BA

presuda.Jamstvo je iskljuĉivo zamjena za pritvor i nije prepreka za odreĊivanje pritvora osumnjiĉenom,odnosno

optuţenom ako na uredan poziv ne doĊe a izostanak ne opravda.

58. Pritvor

A) Uopšte o pritvoru
Pritvor kao preventivno lišavanje slobode predstavlja prinudno zadraţavanje osumnjiĉenog,odnosno optuţenog na
odreĊenom mjestu,koje je obezbjeĊeno straţom ili drugom vrstom nadzora uz provoĊenje odreĊenog reţima izvršenja
pritvora i postupanja s pritvorenicima.Zakonodavac u BiH predviĊa da se pritvor moţe odrediti samo pos uslovima
propisanim zakonom i samo ako se ista svrha ne moţe ostvariti drugom mjerom.
1) Zakonski razlozi za određivanje pritvora
Opšti uslov za odreĊivanje pritvora je postojanje osnovane sumnje da je odreĊena osoba izvršila kriviĉno djelo.Pored tog
uslova traţi se postojanje i posebnih uslova.Ako postoji osnovana sumnja da je odreĊena osoba uĉinila kriviĉno djelo
pritvor joj se moţe odrediti:
a) Ako se krije ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bjekstva.
b) Ako postoji osnovana bojazan da će uništiti,sakriti,izmjeniti ili krivotvoriti dokaze ili tragove vaţne za kriviĉni
postupak ili ako naroĉite okolnosti ukazuju da će omatati kriviĉni postupak uticajem na svjedoke,sauĉesnike ili
prikrivaĉe.Pritvor koji je odreĊen po ovom osnovu ukinut će se ćim se osiguraju dokazi zbog kojih je pritvor odreĊen.
c) Ako naroĉite okolnosti opravdavaju bojazan da će ponoviti kriviĉno djelo ili da će dovršiti pokušano kriviĉno djelo,ili
da će uĉiniti kriviĉno djelo kojim prijeti,a za ta kriviĉna djela moţe se izreći kazna zatvora od tri godine ili teţa kazna.
d) U vanrednim okolnostima,ako se radi o kriviĉnom djelu za koje se moţe izreći kazna zatvora 10 godina ili teţa kazna a
koje je posebno teško s obzirom na naĉin izvršenja ili posljedicu kriviĉnog djela,ako bi puštanje na slobodu rezultiralo
stvarnom prijetnjom narušavanja javnog reda.
2) Sud određuje pritvor (habeas corpus)
OdreĊivanje pritvora je u iskljuĉivoj nadleţnosti sudske instance,jer svako ko je lišen slobode mora dmah biti izveden
pred sudiju ili drugu sluţbenu osobe zakonom ovlaštenu da vrši sudsku vlast.Sudsku odluku o pritvoru je moguće pobijati
ţalbom o kojoj takoĊer odluĉuje sud.Prema našem pozitivnom procesnom pravu,pritvor odreĊuje ili produţava sud na
prijedlog tuţioca,nakon što prethodno sasluša osumnjiĉenog (optuţenog) o okolnostima koje se odnose na odreĊivanja ili
produţivanje pritvora.O pritvoru sud odluĉuje u inokosnom i zbornom sastavu.Tako će u istrazi pritvor odrediti sudija za
prethodni postupak,a produţiće ga vijeće od trojice sudija.Nakon potvrĊivanja optuţnice pritvor odreĊuje sudija za
prethodno saslušanje,odnosno produţava ga vijeće od trojice sudija.Poslije izricanja osuĊujuće presude pritvor se moţe
odrediti,odnosno produţiti odlukom sudije,odnosno vijeća koje je donjelo prvostepenu presudu.Odluka kojom se pritor
odreĊuje ili produţava je u formi rješenja.Rješenje o pritvoru predaje se osobi na koju se odnosi u ĉasu pritvaranja.U
spisima se mora naznaĉiti sat lišavanja slobode i sad predaje rješenja.
Protiv rješenja o pritvoru pritvorena osoba moţe podnjeti ţalbu vijeću od trojice sudija u roku od 24 sata od prijema
rješenja.
47
 WWW.EPRAVO.BA

Stranke i branilac imaju pravo,a nadleţni tuţilac id uţnost,da istaknu prijeldog za ukidanje pritvora ako smatraju da su
razlozi za dalje zadrţavanje pritvorenika prestali.Po prijedlogu optuţenog ili branioca za ukidanje pritvora koji je
zasnovan na novim ĉinjenicam sud će odrţati roĉište,odnosno sjednicu vijeća o kome će obavjestiti stranke i
branioca.Nedolazak stranaka i branioca koji su uredno obavejšteni ne sprijeĉava odrţavanje roĉišta,odnosno sjednice
vijeća.Protiv rješenja o odbijanju prijedloga za ukidanje pritvora ţalba nije dozvoljena.Pritvor će se ukinuti ako je
optuţeni osloboĊen od optuţbe,ako je optuţba odbijena,ili ako je proglašen krivim a osloboĊen od kazne ili je osuĊen
samo na novĉanu kaznu ili je uslovno osuĊen ili je zbog uraĉunavanja pritvora kaznu već izdrţao.TakoĊer pritvor se
uvijek ukida istekom izreĉene kazne.
3) Trajanje pritvora
Zakon o kriviĉnom postupku propisuje najduţe trajanje pritvora u prvostepenom i drugostepenom postupku.Rokovi
trajanja pritvora odreĊuju se kroz stadije kriviĉnog postupka na sljedeći naĉin:
-U istrazi trajanje pritvora zavisi od teţine kriviĉnog djela zbog ĉega se raĉunaju tri nivoa njegovog maksimalnog
trajanja.Prvu odluku o pritvoru donosi sudija za prethodni postupak,po ĉijem rješenju pritvor moţe trajati najduţe mjesec
dana od dana lišavanja slobode.Po obrazloţenom prijedlogu tuţioca pritvor se moţe produţiti za najviše 2 mjeseca.Ako se
postupak vodi za kriviĉno djelo za koje se moţe izreći kazna zatvora 10 godina ili teţa kazna i ako postoje posebno vaţni
razlozi,pritvor se moţe po obrazloţenom prijedlogu tuţioca produţiti za još najviše tri mjeseca(6) .Za kriviĉno djelo za
koje je propisana kazna dugotrajnog zatvora privor se moe produţiti za još najviše tri mjeseca.Po obrazloţenom
prijedlogu tuţioca moţe se produţiti dva puta uzastopno (12).
-Nakon potvrĊivanja optuţnice trajanje pritvora je predviĊeno u odreĊenim vremenskim intervalima koji se veţu uz teţinu
uĉinjenog kriviĉnog djela.U tom smislu pritvor moţe trajati najduţe:
a) jednu godinu u sluĉaju kriviĉnog djela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina;
b) jednu godinu i šest mjeseci u sluĉaju kriviĉnog djela za koje je propisana kazna zatvora do deset godina;
c) dvije godine u sluĉaju kriviĉnog djela za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina ali ne i kazna dugotrajnog
zatvora;
d) tri godine u sluĉaju kriviĉnog djela za koje je propisana kazna dugotrajnog zatvora.
-Poslije izricanja prvostepene presude pritvor moţe trajati najduţe još devet mjeseci.
-Ako u roku od devet mjeseci bude izreĉena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida,pritvor moţe trajati
najduţe još jednu godinu od izricanja drugostepene odluke.
-Optuţeni koji se nalazi u pritvoru,a presuda kojom mu je izreĉena kazna zatvora je postala pravosnaţna,ostat će u
pritvoru do upućivanja na izdrţavanje kazne,a najduţe do isteka trajanja izreĉene kazne.
4) Hitnost postupka u funkciji je ostvarenja zakonske odredbe prema kojoj trajanje pritvora mora biti svedeno na
najkraće nuţno vrijeme.
5) Pravo na naknadu štete u slučaju neosnovanog lišavanja slobode
Pravo na nakndu štete pripada osobi koja je bila u pritvoru,a nije došlo do pokretanja kriviĉnog postupka ili je postupak
obustavljen ili je pravomoćnom presudom osloboĊena od optuţbe ili je optuţba odbijena.TakoĊer to pravo pripada i osobi
koja je usljed pogreške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišena slobode ili zadrţana duţe u pritvoru.
48
 WWW.EPRAVO.BA

6) Izvršenje pritvora
Zakoni o kriviĉnom postupku sadrţe odredbe o izvršenju pritvora i postupanju sa pritvorenicima.Zakon izriĉito propisuje
da se ne smije vrijeĊati osoba i dostojansvto pritvorenika.Ovlaštene osobe smiju upotrijebiti prinudna sredstva samo u
sluĉajevima odreĊenim zakonom.Prava i slobode pritvorenika mogu biti ograniĉeni samo u mjeri potrebnoj da se ostvari
svrha radi koje je odreĊen pritvor,sprijeĉi bjekstvo pritvorenika,sprijeĉi izvršenje kriviĉnog djela i otkloni opasnost po
ţivot i zdravlje ljudi.Pritvorenici se smještaju u prostorije odgovarajuće veliĉine koje odgovaraju potrebnim zdravstvenim
uslovima.U istu prostoriju ne smiju biti smještene osobe razliĉitog spola,osobe koje bi zbog zajedniĉkog boravka mogle
štetno uticati na voĊenje kriviĉnog postupka.Pritvorenik ima pravo komunicirati sa vanjskim svjetom i
braniocem.Pritvorenici koji su strani drţavljani imaju pravo na posjete svojih diplomatskih i konzularnih predstavnika.

59. Opšte pravo zadržavanja i lišavanja slobode

Lišavanje slobode,kao kratkotrajna i privremena mjera predstavlja oduzimanje slobode osobi zbog sumnje da je izvršila
kriviĉno djelo.Lišavanje slobode prethodi odreĊivanju pritvora.Postoje dva osnovna oblika lišavanja slobode i to: opšte
pravo zadrţavanja i lišavanje slobode i zadrţavanje.
Opšte pravo zadržavanja.
Zaticanje na izvršenju kriviĉnog djela nije razlog za odreĊivanje pritvora,ali jeste razlog za zadrţavanje.Osobu koja je
zatešena na izvršenju kriviĉnog djela svako moţe zadrţati.Osoba koja je zadrţana mora se odmah predati sudu,tuţiocu ili
najbliţem policijskom organu,a ako se to ne moţe uĉiniti mora se odmah obavjestiti jedan od tih organa.
Lišavanje slobode i zadržavanje
Policijski organ moţe izuzetno privremeno oduzeti slobodu osumnjiĉenoj osobi ako postoje osnovi sumnje da je izvršila
kriviĉno djelo i ako postoji ma koji razlog za pritvor predviĊen zakonom. Policijski organ je duţan takvu osobu bez
odlaganja,a najkasnije u roku 24 sata sprovesti tuţiocu.Izuzetno kad se radi o kriviĉnim djelima terorizma,osoba se mora
sprovesti tuţiocu najkasnije u roku od 72 sata.Prilikom dovoĊenja policijski organ će obavjestiti tuţioca o razlozima i o
vremenu lišavanja slobode.Osoba lišena lsobode mora se na maternjem jeziku ili jeziku koji razumije odmah obavjestiti o
razlozima zbog kojih je lišena slobode.Osobi koja je lišena slobode postavit će se branilac na njen zahtjev ako zbog svog
imovnog stanja ne moţe snositi troškove odbrane.Ako osoba lišena slobode ne bude sprovedena tuţiocu u roku od
24,odnosno izuzetno 72 sata bit će puštena na slobodu.Tuţilac je duţan osobu lišenu slobode ispitati bez odlaganja a
najkasnije u roku od 24 sata,i u tom roku odluĉiti da li će se pustiti na slobodu ili će sudiji z aprethodni postupak postaviti
prijedlog za odreĊivanje pritvora,osiguravajući izvoĊenje osobe lišene slobode pred sudiju z aprethodni postupak.Ako
sudija z aprehodni postupak ne prihvati prijedlog za odreĊivanje pritvora,donjet će se rješenje kojim se prijedlog odbija i
osoba se odmah pušta na slobodu.Tuţilac moţe uloţiti ţalbu na rješenje,ali ţalba ne zadrţava izvršenje rješenja.S druge
strane,sudija za prethodni postupak moţe donjeti rješenje kojim se odreĊuje pritvor protiv kojeg pritvorena osoba moţe
podnjeti ţalbu.O obje ţalbe odlućuje vijeće od trojice sudija,koje je duţno donjeti odluku u roku od 48 sata od prijema
ţalbe u sud.
49
 WWW.EPRAVO.BA

JEDANAESTI DIO

RADNJE U KRIVIĈNOM POSTUPKU

60.Pojam radnje u krivičnom postupku

Kriviĉnoprocesne radnje se preduzimaju s ciljem razjašnjavanja pitanja koja se odnose na kriviĉno djelo i njegovog
uĉinioca,te izricanje kriviĉnopravne sankcije ako su za to ispunjeni zakonski uslovi.Krivičnoprocesna radnja je aktivno
(npr.davanje iskaza,ulaganje ţalbe) i/ili pasivno (pravo osumnjiĉenog da šuti i neodgovara na postavljena pitanja)
pravnom normom propisano ponašanje krivičnoprocesnog subjekta,koje ima odgovarajuće procesnopravne efekte.
Kriviĉnoprocesne radnje preduzimaju kriviĉnoprocesni subjekti,tako da se te radnje dijele na radnje odluĉivanja i radnje
voĊenja postupka.Radnje stranaka dijele se na radnje kojima se nastoji uticati na volju procesnih tijela kako bi se došlo do
odgovarajuće odluke i na radnje koje nemaju takav cilj.U teoriji kriviĉnoprocesnog prava procesne radnje se dijele prema
svom sadrţaju kao izjave volje (npr.optuţni akt ili ţalba) i izjave o znanju (npr.vještaĉenje) te prema svom obliku kao
usmene ili pismene.

61.Oblik ili forma radnji u krivičnom postupku

Vaţnost preduzimanja procesnih radnji u propisanom obliku ili formi ogleda se u sljedećem:-obezbjeĊenje kvalitetnog
dokaznog materijala,-obezbjeĊenje nesmetanog i stvarnog vršenja prava koja su priznata procesnim subjektima i –
postizanje najboljih procesnih rezultata na efikasan naĉin.Sud je duţan cijeniti da li je odreĊena procesna radnja preduzeta
na naĉin koji propisuje zakon i da li su rezultati tih radnji zakoniti dokazi.Procesno pravo predviĊa oblik ili formu
preduzimanja procesnih radnji,mjesto i vrijeme njihovog vršenja,te njihov sadrţaj kao i otklanjanje posljedica pravno
nevaljalih procesnih radnji.
Preduzimanjem procesnih radnji na formalan,dakle pravno valjan naĉin utvrĊuju se ĉinjenice vaţne za konkretni kriviĉni
postupak i omogućava se primjena prava na tako utvrĊene ĉinjenice.

50
 WWW.EPRAVO.BA

U kriviĉnoprocesnoj teoriji,pitanja oblika ili forme preduzimanja procesnih radnji posebno se odnose na: -osnovna naĉela
postupka i preduzimanja procesnih radnji,-pravila o upotrebi jezika i pisma u postupku i –zapisnike o preduzetim
procesnim radnjama.U pogledu osnovnih naĉela koja se odnose na formu procesnih radnji,izdvajaju se naĉelo:-
usmenosti,-pismenosti,-neposrednosti u provoĊenju i ocjeni dokaza i javnosti.Zapisnik se sastavlja istovremeno kad se
radnja obavlja,a ako to nije moguće onda neposredno nakon toga.Zapisnik piše zapisniĉar.Zakon propisuje sadrţaj
zapisnika.U uvodnom dijalu su poaci o onom ko obavlja radnju,vremenu i mjestu preuzimanja,kriviĉnom predmetu po
kojem se preduzima radnja,te osobama koje su prisutne.Kad je u pitanju tok i sadrţaj preduzete radnje u zapisnik se unose
bitni podaci o tome,kao i postavljena pitanja i dati odgovori,te da li je došlo do privremenog oduzimanja predmeta i
spisa.Ako je bilo prigovora u pogledu sadrţaja zapisnika i oni će se navest u zapisniku.Uz snimanje audio ili
audiovizuelnim sredstvima posebno se vodi i pisani zapisnik.Zakon sadrţi posebne odredbe o zapisniku o vijećanju i
glasanju radi donošenja odluke,te o zapisniku o glavnom pretresu.

62.Mjesto izvršenja radnji u krivičnom postupku

Po pravilu sve kriviĉnoprocesne radnje se preduzimaju u sjedištu suda i zgradi suda,odnosno organa koji vrši radnju,ali se
mogu preduzimati i na drugom mjestu što zavisi od konkretnih okolnosti.Radnje se mogu preduzimati i izvan sudske
zgrade,npr. ako se u toku suĊenja sazna da svjedok ili vještak nije u mogućnosti da doĊe pred sud ili da bi njegov dolazak
bio povezan s nesrazmjernim teškoćama.U toku istrage kriviĉnoprocesne radnje se mogu preduzimati na raznim
mjestima.To je sluĉaj npr. kod obdukcije i ekshumacije leša,psihijatrijskog pregleda ili posmatranje radi vještaćenja u
odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi,pretresanje stana,prostrija ili osoba i dr.Zakon predviĊa pravila o pravnoj pomoći i
sluţbenoj saradnji.Tako su svi sudovi u FBIH,RS i BDBIH duţni da pruţe pravnu pomoć Sudu BiH,a svi organi vlasti u
FBBIH;RS i BD BIH duţni su sluţbeno saraĊivati sa Sudom BIH,Tuţilaštvom BIH i dr.organima koji uĉestvuju u
kriviĉnom postupku.

63.Vrijeme izvršenja radnji u krivičnom postupku

Kriviĉnoprocesne radnje se moraju izvršavati brzo i u odreĊenom vremenskom periodu.Po pravilu,kriviĉnoprocesne

radnje se preduzimaju u toku radnog vremena suda,tuţilaštva ili drugog organa koji uĉestvuje u kriviĉnom
postupku.Mogu se preuzimati i izzvan radnog vremena (npr. istraţne radnje koje ne trpe odlaganje).
Rok je vremenski period u kojem ovlaštena osoba treba da obavi odreĊenu procesnu radnju,odnosno u kojem je
zabranjeno preduzimati konkretnu procesnu aktivnost koje se moţe preduzimati tek protekom roka.U tom smislu rokovi
se dijele na one:
-koji spreĉavaju izvršenje odreĊene procesne radnje sve dok ne protekne rok (suspenzivni ili dilatorni rok);-u okviru kojih
treba preduzeti rdnju,jer se njegovim propuštanjem gubi pravo na preduzimanje procesne radnje (prekluzivni ili
peremptorni rok) i –u kojima je dopušteno preduzimanje radnje ali ĉijim protekom se ne gubi mogućnost njenog
naknadnog izvršenja (instrukcioni rok).Rokovi mogu biti i zakonski i sudski.Zakonski rokovi su odreĊeni zakonom i
51
 WWW.EPRAVO.BA

njihovo trajanje ne mogu mijenjati uĉesnici u kriviĉnom postupku.Zakonski rokovi su prekluzivni i njihovim
propuštanjem gubi se pravo na odreĊenu procesnu aktivnost.Sudske rokove odreĊuje sud i oni se mogu,kad za to postoje
uslovi produţiti odlukom suda.Rokovi se mogu podijeliti na subjektivne i objektivne.Rokovi se odreĊuju na
sate,dane,mjesece i godine.Molbu za povrat u preĊašnje stanje podnosi optuţeni u roku od osam dana od dana prestanka
uzroka zbog kojeg je propušteno ulaganje ţalbe (subjektivni rok).Poslije proteka roka od tri mjeseca od dana propuštanja
ne moţe se traţiti povrat u preĊešnje stanje (objektivni rok).Za razliku od roka,roĉište se zakazuje u taĉno odreĊeno
vrijeme.

64.Sadržaj radnji u krivičnom postupku

Zakon o kriviĉnom postupku u pravilu ne odreĊuje sadrţaj procesnih radnji.Kriviĉnoprocesne radnje kod kojih zakon
propisuje sadrţaj su npr. procesne radnje odluĉivanja,procesne radnje kojim se utvrĊuju ĉinjenice,odreĊen je sadrţaj
ţalbe,sadrţaj naredbe o provoĊenju istrag ei optuţnice.I kod procesnih radnji kojim se ograniĉavaju osnovna prava i
slobode ĉovjeka,zakon predviĊa njihov sadrţaj.
U teoriji kriviĉnprocesnog prava,u vezi sa sadrţajem procesnih radnji razmatraju se i pitanja svijesti i
volje,sile,prijetnje,prevare i zablude.Istiĉe se da su svijest i volja neophodni elementi za gradnju pojma procesne radnje i
da procesnopravno dejstvo moţe imati samo ona procesna radnja koja je svijesna i voljna.Zabluda ne dovodi pitanje
pravnu relevantnost procesne radnje.

65.Sprečavanje i otklanjanje nepravilnih procesnih radnji

Procesne mjere koje su usmjerene na popravljanje nepravilnih procesnih radnji su:

-konsolidacija ili konvalidacija procesne radnje koja je izvršena nepravilno na naĉin da joj se naknadnim postupanjem
daje punovaţnost,bez uklanjanja njenog nedostatka.
-uklanjanjem materijalnih greški u preduzetoj radnji,kako bi procesna radnja ostala na snazi.
-preduzeta procesna radnja se opoziva ako je nepravilna ili necjelishodna.
-procesna radnja moţe biti preinaĉena,ĉime se ţeli postići zakonom propisani cilj.
-kriviĉnoprocesne radnje se mogu i ponoviti i to kako onda ako su nepravilne,tako i onda ako radnja uopšte nije preduzeta.
Procesne sankcije za radnje koje nisu preduzete u skladu sa propisanim zakonskim uslovima su razliĉite.Kriviĉnoprocesna
teorija najĉešće istiĉe sljedeće vrste procesnih sankcija:
-prekluzija,koja ima za posljedicu odbacivanje odreĊene radnje jer je ona preduzeta nakon proteka roka koji je zakonom
odreĊen,odnosno zabranu naknadnog preduzimanja te procesne radnje.
-neupotrebljivost radnje,odnosno njenih rezultata ako se onaj ko je preduzimao radnju nije pridrţavao zakonskih uslova i
zakonom odreĊene procedure.
-nevaljanost u smislu da neke radnje i njihovi rezultati predstavljaju povod za ulaganje pravnih lijekova.
-nedopustivost obuhvata one procesne radnje koje su preduzete izvan zakonskih uslova,bez obzira da li su osnovane ili ne.
52
 WWW.EPRAVO.BA

-nepostojeće procesne radnje su one radnje koje su preduzete a da za to nisu postojale procesne pretpostavke,zbog ĉega
one nemaju pravnog znaĉaja,niti odluke koje bi se temeljile na njima.

DVANAESTI DIO

ODLUKE U KRIVIĈNOM POSTUPKU

66.Pojam i vrste odluka u krivičnom postupku

Moţe se reĉi da je odluka izjava volje suda ili drugog drţavnog organa u kriviĉnom postupku kojom se primjenjuje zakon
na konkretno ĉinjeniĉno stanje i ostvaruju pravne posljedice u realnosti društvenih kriviĉnoprocesnih odnosa.U kriviĉnom
postupku odluke se donose u obliku: -presude,-rješenja i –naredbe.
Presuda je najvaţnija odluka koja se donosi u kriviĉnom postupku i njom se odluĉuje o osnovnom i sporednim
predmetima kriviĉnog postupka.Donošenje presude je u iskljuĉivoj nadleţnosti suda.Procesno zakonodavstvo poznaje
presudu kojom se optuţba odbija,presudu kojom se optuţeni oslobaĊa od optuţbe i presudu kojom se optuţeni proglašava
krivim.TakoĊer,u postupku za izdavanje kaznenog naloga donosi se presuda kojom se izriĉe traţeni nalog u skladu sa
optuţnicom.Presuda se donosi i u postupku prema maloljetnicima,zatim u postupku protiv pravnih osoba,u postupku po
ţalbi,u ponovljenom postupku te u postupku pruţanje meĊunarodne kriviĉnopravne pomoći.Presuda se donosi na glavnom
pretresu,ali je moguće njeno izricanje i u stadiju optuţivanja
.Rješenjem se ne raspravljaju pitanja kriviĉnog djela,njegovog izvršioca i primjene kriviĉnopravnih sankcija,već
odreĊena druga pitanja koja se vezana uz materijalnopravne ili procesnopravne aspekte kriviĉne stvari i koja se
postavljaju u toku postupka.Najveći broj odluka u kriviĉnom postupku donosi se u obliku rješenja,jer se rješenjem
obuhvataju razliĉite procesne situacije.
Naredbom se rješavaju pitanja vezana uz tok kriviĉnog postupka ili preduzimanje odreĊenih procesnih radnji.Presuda i
rješenje imaju jasno vidljive dijelove,i to: uvod,izreku ili dispozitiv i obrazloţenje,naredba ne izraţena ova tri dijela.
Protiv prvostepene presude ţalba je uvijek dozvoljena,a protiv drugostepene samo u zakonom predviĊenim
sluĉajevima;protiv rješenja ţalba je dozvoljena uvijek kad u zakonu nije izriĉito odreĊeno da ţalba nije dozvoljena,dok
protiv naredbe ţalba nije dozvoljena

67.Donošenje i saopštavanje odluka,te njihovo dostavljanje

Odluke se u kriviĉnom postupku donose u inokosnom i zbornom sastavu.U prvom sluĉaju znaĉi da je odluku donjela
jedna osoba,a u drugom vijeće od trojice sudija ili opšta sjednica,odnosno kolegij sudija.Odluke vijeća donose se poslije

53
 WWW.EPRAVO.BA

usmenog vijećanja i glasanja,a smatra se da je odluka donesena kad je za nju glasalo više od pola svih ĉlanova
vijeća.Zakonom se rapravljaju sljedeća pitanja: ko rukovodi vijećanjem i glasanje i ko glasa posljednji,redosljed pitanja o
kojima se vijeća i glasa,kako se glasa ako je osoba izvršila više kriviĉnih djela-šta se radi u sluĉaju podjele glasova naviše
razliĉitih mišljenja,tajnost vijećanja i glasanja,sastavljanje i razgledanje zapisnika o vijećnju i glasanju.
Odluke se saopštavaju osobama usmenim objavljivanjem ako su prisutne,odnosno dostavljanjem ovjerenog prepisa odluke
ako su osobe odsutne.
Odluke se dostavljaju po pravilu,preko pošte,ali se dostavljanje moţe obaviti i preko sluţbene osobe organa koji je donio
odluku ili neposredno kod tog organa. Dostavljanje moţe biti neposredno (predaje se osobi kojoj je upućeno) i posredno
(predaje se drugoj osobi).

68.Pravosnažnost odluka

Kroz pravosnaţnost sudska odluka dobiva konaĉan sadrţaj,a kriviĉni postupak konaĉan završetak.Dakle,pravosnaţnost
sudske odluke znaĉi da je kriviĉnopravni zahtjev o kojem se raspravljalo presuĊena stvar.Pravosnaţnu sudsku odluku
moraju poštovati svi i ona je obavezujuća za fiziĉke i pravne osobe.
U teoriji razlikujemo formalnu i materijalnu pravosnaţnost.Formalna pravosnaţnost znaĉi da sudsku odluku ne mogu
pobijati redovnim pravnim lijekom subjekti pravnog lijeka,kako iz razloga što prvni lijek nije uopšte dopušten tako i zbog
toga što se pravo na upotrebu pravnog lijeka više ne moţe koristiti.Smatra se da materijalna pravosnaţnost,za subjekte ĉiji
je materijalnopravni odnos raspravljen,znaĉi nemogućnost voĊenja novog kriviĉnog postupka povodom istog kriviĉnog
djela.Naši zakoni o kriviĉnom postupku prihvataju ponavljanje postupka kao vanredni pravni lijek.U kriviĉnom postupku
obje pravosnaţnosti nastupaju u istom trenutku.
Pravosnaţnost moţe biti apsolutna i relativna.Za apsolutnu pravosnaţnost je znaĉajno da nijedan procesni subjekt ne
moţe više pobijati odluku redovnim pravnim lijekom.Kad je rijeĉ o relativnoj pravnosnaţnosti,to znaĉi da neki procesni
subjekti mogu pobijati sudsku odluku redovnim pravnim lijekom.
Pravosnaţnost se javlja kao potpuna i djelimiĉna.Potpuna pravosnaţnost postoji kad je izreka sudske odluke stupila na
pravnu snagu u cijelini.O djelimiĉnoj pravosnaţnosti govorimo onda kad je jedan dio izreke stupio na pravnu snagu,,dok
drugi nije.

69.Izvršnost odluka

U pogledu izvršenja,koje se razlikuje od pravosnaţnosti,uzima se da ono predstavljaostvarivanje kriviĉnopravnog zahtjeva

utvrĊenog tokom suĊenja i sadrţnog u pravosnaţnoj sudskoj odluci,odnosno realizaciju odluke koja je donesena tokom
kriviĉnog postupka.Pravosnaţnost i izvršnost,po pravilu,nastupaju istovremeno.Sudska odluka ne moţe biti izvršena prije
nego što stupi na pravnu snagu.Na ovaj naĉin se pravi razlika izmeĊu pravosnaţnosti i izvršnosti,u smislu da je
pravosnaţnost jedan od uslova za izvršenje presude.
54
 WWW.EPRAVO.BA

Procesni zakon postavlja odreĊene uslove za izvršnost odluka u smislu da se presuda izvršava:
-kad je pravosnaţna,
-kao takva dostavljena i
-kad za njeno izvršenje ne postoje zakonske smetnje.
Rješenje se moţe izvršiti i prije sticanja klauzule pravosnaţnosti ako je to izriĉito propisano zakonom.

55