Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fakultet muzičke umetnosti

Predmet: Psihologija muzičke darovitosti

Ilustracija br. 4: Temple Grandin, autizam

Film Temple Grandin

Student master studija violine: Ana Katić

Mentor: dr. Blanka Bogunović

Januar 2020.
1. Početak ‘’problema’’ – prepoznavanje, zvanična dijagnoza

Temple Grandin sa 4 godine još nije progovorila. Ne igra se sa decom, ne podnosi tuđ dodir,
ima napade panike, cepa stvari. Majka je vodi kod psihologa koji postavlja dijagnozu - da je
autistična. Autizam je u to vreme (1950-ih) nov i nedovoljno istražen poremećaj, pa psiholog
dalje pojašnjava majci da je to dečija šizofrenija, da leka nema, da Temple nikad neće progovoriti
i da je najbolje smestiti je u bolnicu. Psiholog krivi majku, da se nije zbližila sa ćerkom u
neophodnom periodu, ali Temple i ne želi bliskost, izbegava je, burno reaguje na majčine
pokušaje da je zagrli. Autizam nije posledica njihove distance, već uzrok.

2. Reagovanje sredine – ‘’značajni drugi’’

Majka je nije ostavila u psihijatrijskoj bolnici po preporuci psihologa, već je sve od sebe dala
da je osposobi za samostalni život. Uz velike muke ju je naučila da priča, da se ponaša kulturno,
koliko je već to moguće - zbog autizma priča glasno i brzo, kaže sve što misli, burno reaguje kad
je nezadovoljna itd. Majka je uspela da je ohrabri da završi škole, verovala je u nju iako mnogi
nisu, ni profesori, ni vršnjaci. Svima ponavlja da je Temple drugačija, ali ne manja/ispod.
Tetka i teča, kod kojih je preko leta otišla na ranč, znaju da je drugačija i daju sve od sebe da
joj pomognu, da joj se prilagode. Ponosni su na nju, svašta je popravila na ranču i oni to
vrednuju. Vole je i poštuju, želeli bi da ostane sa njima, ali naravno da i podržavaju želju njene
majke da upiše koledž, veruju da je moguće da uspe. Tetka je primetila da Temple ne pravi izraze
lica u skladu sa svojim osećanjima, a i da ne prepoznaje osećanja kod drugih. Putem fotografija
ju je naučila kako da razlikuje emocije.
Da bi poštedela ćerku patnje i emotivnog bola, majka je zamalo odustala od prebacivanja
Temple u novu srednju školu (iz prethodne je izbačena), Dr. Karlok, profesor fizike, je ubeđuje da
treba, da je to neophodan korak koji će je pripremiti za pravi svet. Temple se odlično slagala sa
Dr. Karlokom, verovala mu je, u njemu je videla svog uzora. Kad je došlo vreme da upiše koledž,
želela je da ostane u srednjoj školi, sa profesorom koji svakako zna ono što bi naučila na
fakultetu.

3. Škola i vršnjaci

U školi su je deca maltretirala jer je drugačija, jer ne razume njihove šale, jer se vrti u krug da
bi se smirila, jer prebrzo priča, ponavlja stvari (deca je prozvala magnetofonom).
Bila je izbačena iz škole jer je udarila drugo dete knjigom, što, navodi majka pri upisu u novu
školu, je u stanju da uradi samo kad je isprovocirana. U novoj školi ne postiže naročite rezultate,
osim iz fizike, kod Dr. Karloka. On pokušava da objasni ostalim profesorima da je ona posebna,
da razmišlja vizuelno (sve što je ikad videla može opet da vrati pred oči) i da će on raditi sa njom.
 Dobili su domaći zadatak iz fizike, da objasne optičku iluziju koju su gledali na času, sobu u
kojoj se menjaju proporcije igrom perspektive. Temple je napravila maketu te sobe, zbog čega
napokon svi vide da je i te kako sposobna i nadarena, i profesori i vršnjaci.

4. "Hug" mašina

Kada je bila na ranču kod svoje tetke videla je kako krave, da bi ih vakcinisali, teraju u mašinu
koja ih stegne sa svih strana, da se ne bi pomerale. Pri tom stezanju krave nisu uspaničene, kao
što su bile pri teranju u mašinu, već smirene. Kad je Temple dobila napad panike dosetila se da se
i ona može tako smiriti, u mašini namenjenoj kravama. Kad je upisala koledž imala je potrebu da
opet koristi tu mašinu, tako da ju je sama napravila. Mašina se naziva "hug" mašina jer je zamena
za zagrljaj koji ona, zbog svog autizma, ne može da podnese da primi od drage osobe.

5. Koledž – afirmacija, poštovanje, prihvatanje

Na času francuskog kad joj profesor oduzima knjigu (misleći da ga laže da je pročitala dve
strane za jednu sekundu) pokazuje svoje izuzetne sposobnosti fotografskog pamćenja, koje
zadivljuju, ali i plaše ostale studente.
Pošto na koledžu ima puno okidača (gužva, buka), sebi je napravila mašinu za smirivanje
("hug" mašinu). Cimerka koja ne razume o čemu se radi je prijavljuje. Zbog dvosmislenosti
Temple-inih odgovora i nedovoljno temeljnog ispitivanja psihologa, dovodi se do pogrešnog
zaključka da Temple mašinu koristi u perverzne svrhe i zbog toga joj je oduzimaju. Njena tetka
pokušava da ubedi profesore da mašina nema nikakvu seksualnu ulogu i da će Temple biti bolji
student ako bude imala način kako da se smiri. Nadređeni smatraju da je njena potreba za tim
samo pokazatelj da koledž nije za nju, a i da nema naučnog dokaza da ta mašina radi šta kažu.
Tada Temple predlaže da sprovede test nad svojim kolegama, da im meri puls i dokaže smirujuće
dejstvo svoje mašine. Takođe ih pita kako se osećaju: klaustrofobično, stegnuto, bez razlike,
udobno ili opušteno.
Temple dostavlja završeni rad i profesor uviđa koliko je truda u njega uložen, koliko je
temeljan, da je čak koristila i kontrolnu grupu. Profesor smatra da je rad odličan, da dokazuje
smirujuće dejstvo "hug" mašine i da Temple može da je drži u sobi, ako to ne smeta njenoj novoj
cimerki. Pošto je nova cimerka slepa, mašina joj neće smetati sve dok stoji na istom mestu u sobi.
Temple prevazilazi strah od dodira kada treba novu cimerku da vodi za ruku. Takođe, na času
francuskog više ne želi da sedi sama u poslednjoj klupi, a koleginica je smatra dobrodošlom.
Temple diplomira psihologiju i na dodeli diploma drži govor. Priča o svojoj mašini, kako ne bi
bila tu gde jeste bez nje, da bi se vrtela u krug, krila u svojoj sobi i udarala ljude da bi se smirila,
a da za takvo mentalno stanje postoji naziv – autizam. Zahvaljuje se svojim profesorima,
prijateljima i porodici, što su bili uz nju i pomogli joj da budu tu gde je sada. Na kraju zapeva
pesmu koja nas hrabri da kroz kakve god nedaće prolazili, dobro će nas dočekati, da ako imamo
nadu u srcu, nikad ne idemo sami. Za svoj govor i pesmu dobija ogroman aplauz.

6. Profesionalna karijera

Zbog diskriminacije nad ženama i drugačijima, a i sujete, na farmi/klanici Scottsdale jedva

dobija pravo da istražuje krave za svoj master rad. Ona primećuje kako neke krave glasnije muču
od drugih i želi da sazna zašto. Krave su plenske životinje, one ne muču glasno osim ako žele da
upozore ostale krave na neku pasnost. Prateći pokrete i mukanje krava zaključuje da su one mirne
kad idu kružnim/zaobljenim putanjama i da im smetaju kontrasti između svetla i senke, odbljesci
u vodi, njihanje lanaca i odeća radnika koja im stoji na putu. Na osnovu svog istraživanja postaje
magistar nauke i stočarstva i piše brojne članke za Arizona Farmer & Ranchman.
Upoznaje Teda Gilberta koji joj nudi posao dizajnera na farmi John Wayne’s Red River
Feedlot. Osmislila mu je „remek delo“ od sistema za dip vat (krave se potapaju u vodu protiv
buba), a da ne paniče, da nema nesrećnih slučajeva, povreda itd. Međutim, zaposlene je mrzelo
da prate nov protokol i tri krave su nažalost poginule.
Na Abbot farmi redizajnira klanicu. Prvo je omalovažavaju, jer je sve previše skupo i luksuzno
za jednu klanicu, ali ona objašnjava kako je skuplje plaćati ljude da smiruju krave, da se krave
povređuju, umiru. Šta je dobro za krave, dobro je za biznis. Gajimo ih da bi ih jeli, toliko im
dugujemo.

7. Temple Grandin danas

Temple Grandin je danas profesor na Univerzitetu u Koloradu i drži predavanja širom sveta o
autizmu i ophođenju prema životinjama. Preko 50% krava u Severnoj Americi se obrađuje u
humanim sistemima koje je ona dizajnirala. "Priroda je surova, ali mi ne moramo biti."