Небо је граница моје љубави

Волим да волим... Као и сама Антигона ја сам за љубав, а не за мржњу рођена.

Ја сам један филантроп који живи у сенци мизантропа. Зашто? Рекла бих да је то неки
одбрамбени механизам.
Љубав, гледајући је са објективне тачке гледишта, не представља ништа више од
склопа различитих хемијских реакција у људском организму. Ако бисмо је посматрали кроз
очи појединца (са субјективне тачке гледишта), љубав представља најјачу емоцију коју човек
икада може да осети, али само ако је искрена љубав врста љубави коју он осећа.
Појединац, ако бива рођен у здравој животној средини, од рођења биће учен да буде
вољен, али не и да воли. Упознати се са самим умећен вољења је највећи и најтежи задатак
људског бивствовања, јер љубав, сама по себи, јесте уметност и свако од нас има талента за
њу... али таленат чини само тридесет процената успеха.
Кроз фазе свог сазревања човек се сусреће са разним врстама љубави и разноликим
начинима вољења. Издвојила бих три врсте као круцијалне:
- љубав према себи;
- љубав према животном сапутнику;
- љубав према свету.
Сматрам да човек увек треба да почне од самог себе и увек ради на себи, јер ако не научи да
воли себе са свим својим врлинама и манама1 неће бити способан да воли друге.
Љубав према животном сапутнику може да представља једну од компликованијих љубави.
Овде је тематика везана за проналазак особе која треба да остари крај нас, где љубав треба да
буде један од присутних фактора, али не и најважнијих. Цитираћу саму себе: „Џаба теби што те
ја волим, кад ја тебе очима не могу да гледам“. Дуго сам размишљала о овој реченици и да ли
се кајем што сам то рекла. Када сам напокон схватила како партнерска љубав треба да изгледа
и шта значи бити нечији животни сапутник и имати истог.
Све(т). Човек треба да гледа на свет као на једину променљиву константу у његовом животу.
Због чега? Никад не зна шта му може донети нови дан, али сигурно зна да ће света сутра бити,
чак иако човека не буде било.
Због овога сматрам да је љубав уметност, најузвишенија и понекда превише метафизичка за
људски ум. Баш зато волим да волим, али сам научила разлику између тога и волим што
се/те/то волим. Љубави се треба препустити, али се од ње треба и крити, држати се на
дистанци да не би помутила ум.
Зато ћу заувек остати филантроп из сенке који ће заувек бити у сукобу рационалног и
ирационалног.

1
Самосвесност бих издвојила као битан предуслов за љубав према себи..