Subjekti poslovnog prava i njihova individualizacija; Zastupanje

subjekata poslovnog prava

• Pojam i izvori poslovnog prava

• Pravni subjekti poslovnog prava

✓ Vrste subjekata poslovnog prava

✓ Osnivanje subjekata poslovnog prava

• Individualizacija subjekata poslovnog prava

✓ Poslovno ime

✓ Delatnost

✓ Sedište, i

✓ Registar privrednih subjekata 2 IX nedelja predavanja

• Zastupanje subjekata poslovnog prava

✓ Direktor kao zastupnik

✓ Punomoćnici

✓ Prokuristi

✓ Ostala ovlašćena lica

Pojam poslovnog prava

• Pojam poslovnog prava – privatnopravna grana prava koja obuhvata skup
pravnih normi kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi
međusobni odnosi u vezi sa prometom robe i vršenjem privrednih usluga. Iste se
mogu podeliti u 2 velike grupe:
1. Prvu grupu čine norme kojima se uređuje pravni status privrednih subjekata –
norme o njihovom osnivanju, upravljanju, zastupanju, statusne promene, dakle
statusni deo poslovnog prava

2. Drugu grupu čine norme kojima se uređuju međusobni poslovni odnosi između
privrednih subjekata – odnosi koji nastaju u vezi sa prometom robe, novca i
usluga, dakle ugovorni deo poslovnog prava.

• Izvori poslovnog prava:

✓ Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014
– dr. zakon i 5/2015)

✓ Zakon o obligacinim odnosima (reguliše ugovorno poslovno pravo)

✓ Ratifikovane međunarodne konvencije (npr. u oblasti: prodaje, menice, čeka,

transporta)

✓ Običaji (nastali od trgovačkih)

✓ Uzanse (sakupljeni i sistematizovani poslovni običaji od strane nekog

ovlašćenog privrednog tela. Donosi ih Vrhovni sud, a primenjuju se samo ako ih
stranke ugovore. (npr. opšte uzanse za promet robom, posebne uzanse o
građenju)

✓ Opšti uslovi poslovanja (ili pojedinih poslovnih subjekata)

✓ Sudska praksa.

Izvori poslovnog prava

• Najznačajniji izvor prava privrednih društava: Zakon o privrednim društvima

("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) – kojim se
uređuje pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje,
upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja
od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.
• Subjekti poslovnog prava: pravna i fizička lica koja mogu u privredno-pravnom i
robnonovčanom prometu (zato što ispunjavaju određene unapred utvrđene
zakonske uslove) da se pojavljuju kao nosioci prava i obaveza.

• Subjekti poslovnog prava, u načelu, obavljaju neku od privrednih delatnosti i to,

po pravilu trajno, stručno i profesionalno, radi sticanja dobiti, odnosno profita.

• Privredna delatnost: proizvodnja, promet robe i vršenje usluga na tržištu.

• Vrste subjekata poslovnog prava:

✓ Privredna društva i preduzetnici

✓ Subjekti poslovnog prava koji su osnovani upravnim aktom i to zakonom,

odlukom državnog organa ili jedinice lokalne samouprave, i osnovani osnivačkim
aktom u obliku odluke ili ugovora o osnivanju

✓ Povezani i samostalni subjekti poslovnog prava

✓ Subkekti poslovnog prava osnovani na određeno i na neodređeno vreme

✓ Subjekti poslovnog prava koji su u: privatnoj svojini, državnoj svojini, svojini

stranih lica, mešovitoj svojini i zadružnoj svojini.

Vrste subjekata poslovnog prava

• Osnovni subjekti poslovnog prava kod nas: privredna društva i preduzetnici.

• Privredna društva

✓ Društva lica: ortačko društvo i komanditno društvo

✓ Društva kapitala: društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo

• Preduzetnik: svako fizičko lice koje radi sticanja dobiti samostalno obavlja
delatnost.

Osnivanje subjekata poslovnog prava

• Subjekat poslovnog prava se osniva osnivačkim aktom.

• Osnivački akt:

✓ Ugovor o osnivanju ili odluka

✓ Mora biti u pismenom obliku

✓ Potpisi osnivača moraju biti overeni kod nadležnog suda.

Osnivanje subjekata poslovnog prava

• Država i jedinice lokalne samouprave: mogu, u zavisnosti od potreba, osnovati

javno preduzeće koje može imati organizacioni oblik svakog drugog subjekta
poslovnog prava, ali se režim rada i nadzora nad radom takvog subjekta posebno
uređuje od strane države.

• Osnivanje subjekata poslovnog prava od strane stranih pravnih i fizičkih lica:

izjednačeno je sa domaćim pravnim i fizičkim licima.

• Osnivači i lica koja naknadno u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom, odn.

statutom, stupe u društvo, članovi su društva – kao članovi društva oni imaju
određena prava i obaveze u društvu, odn. prema društvu.

Osnivanje subjekata poslovnog prava

• Osnivanje preduzetnika: fizičko lice, kao preduzetnik, je dužan pre otpočinjanja

bavljenja delatnosti da SAČINI prijavu u pismenom obliku i PODNESE JE nadležnoj
agenciji za privredne registre (ista zamenjuje osnivački akt).

• Prijava preduzetnika sadrži odredbe o imenu, adresi, matičnom broju i nazivu

preduzetnika; delatnosti preduzetnika; zaštite životne sredine; i druge odredbe
značajne za obavljanje delatnosti propisane zakonom.

❖ Osnivači odgovaraju za osnivanje subjekta poslovnog prava, a odgovorni su i

onda ako se registracija poništi.

Pojam individualizacije
• U tržišnim uslovima privređivanja svi subjekti poslovnog prava imaju stvarni
interes da svoj poslovni imidž grade, između ostalog i kroz svoje individualne
karakteristične elemente preko kojih će biti prepoznatljivi u svom poslovanju.

Pojam individualizacije

• Individualni karakteristični elementi: elementi preko kojih su subjekti poslovnog

prava prepoznatljivi u svom poslovanju.

• Svoj poslovnopravni i tržišni identitet subjekti poslovnog prava grade preko

sledećih bitnih obeležja:

✓ Poslovno ime

✓ Delatnost

✓ Sedište, i

✓ Registar privrednih subjekata.

Poslovno ime, njegovi sastavni elementi i zaštita

• Poslovno ime: naziv pod kojim subjekat poslovnog prava posluje i nastupa u
pravnom prometu.

• Sastavni elementi poslovnog imena:

✓ Bitni (naziv i oznaka vrste subjekta poslovnog prava skraćenicom ili u

potpunosti)

✓ Fakultativni, tj. nebitni (razni dodaci u vidu crteža, boja, slika, skica, ili pojedinih
ukrasa, koji se mogu istovremeno koristiti i kao robni i uslužni žig, važniji datumi,
npr. godina osnivanja, skraćena oznaka firme, označenje da je subjekat povezan u
neki složeniji oblik, i sl).

Poslovno ime, njegovi sastavni elementi i zaštita

✓ Uslovno dopušteni (elementi koji se mogu sadržati u poslovnom imenu tek

kada se ispune određeni zakonom predviđeni uslovi – reč je o korišćenju naziva
Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave za poslovno ime, kao i imena
određenih ličnosti, što se može uneti u poslovno ime subjekta samo po odobrenju
nadležnog organa)

✓ Zabranjeni (elementi koje poslovno ime ne sme da sadrži – neistiniti podaci,

oznaka delatnosti, vrsta i obim odgovornosti, oznake suprotne moralu, nazive
stranih država i njihova obeležja: npr. grb, zastavu druge državne ambleme, nazive
međunarodnih organizacija i njihove ambleme).

❖ Subjekat može imati i skraćenu oznaku poslovnog imena koja obavezno sadrži
skraćeni naziv, oblik i njegovo sedište.

Poslovno ime, njegovi sastavni elementi i zaštita

• Zaštita poslovnog imena:

✓ Po službenoj dužnosti (o zaštiti poslovnog imena brine nadležan organ za

registraciju privrednih subjekata)

✓ Posebnom tužbom (poslovno ime se štiti u cilju njegove zaštite od nelojalne

konkurencije).

Delatnost – određivanje i promena

• Privredne delatnosti (označene i upisane u osnivačkom aktu): predmet
poslovanja subjekta poslovnog prava.

• Svaki subjekat obavlja određene delatnosti radi sticanja dobiti, što predstavlja
njegovu ciljnu funkciju.

• Podela delatnosti kojima se subjekti poslovnog prava bave:

✓ Osnovne (one koje čine glavni predmet njegovog poslovanja i koje se stoga
upisuju kod nadležne agencije)

✓ Sporedne (one koje subjekat obavlja uz osnovnu delatnost radi rentabilnijeg

poslovanja i za koje nije potrebna registracija).
• Promena delatnosti – subjekat u toku rada može da promeni predmet
poslovanja, odn. registrovane privredne delatnosti i to:

✓ Proširenjem postojećih (uvođenje novih delatnosti u predmet poslovanja uz

zadržavanje ranijih)

✓ Zamenom postojećih uvođenjem novih (napuštanje svih ili pojedinih delatnosti

koje su do tada bile predmet poslovanja subjekta i prelaz na nove delatnosti)

✓ Sužavanjem postojećih (brisanje dela već registrovanih delatnosti kako iz

osnivačkog akta, statuta, pravila društva tako i iz prijave kod nadležne agencije).

• Za proširenje, odn. zamenu i uvođenje novih delatnosti potrebno je da subjekat

ispunjava uslove propisane za vršenje privrednih delatnosti kojom se proširuje ili
uvodi nova, odn. kojom se zamenjuje ranija.

• Odluka o promeni delatnosti donosi se na način i po postupku koji je utvrđen

osnivačkim aktom – pravilo je da to pravo pripada najvišem organu subjekta.

❖ Pod posebnim uslovima propisnim zakonom regulisana je mogućnost

promene delatnosti kada se radi o delatnostima od interesa za odbranu i
bezbednost zemlje i zaštitu i unapređenje čovekove sredine.

Sedište – određivanje i promena

• Sedište subjekta poslovnog prava:

✓ Elemenat individualizacije subjekata poslovnog prava u pravnom prometu

(zbog toga se obavezno upisuje u poslovno ime subjekta)

✓ Mesto iz koga se upravlja poslovima tog subjekta

• Znacaj sedista: višestruki – za određivanje mesne nadležnosti registarskog suda,

za određivanje mesne nadležnosti upravnih i sudskih organa, za ispunjenje
poreskih mera, za određivanje mesta zaključenja ugovora ako stranke u ugovoru
nisu navele određeno mesto, i sl.
• Promena sedista: po osnovu odluke organa određenog osnivačkim aktom, kada
za to postoje stvarne potrebe vezane za poslovanje, ali i iz drugih opravdanih
razloga.

• Promena sedišta je okolnost koja se mora upisati u registar kod nadležne

agencije – promenom sedišta subjekta poslovnog prava menjaju se svi oni pravni
odnosi koji se nadovezuju na sedište (naročito složena situacija može nastupiti
ako se promenom sedišta menja kompletna nadležnost pravosudnih i drugih
državnih organa).

Registar subjekata poslovnog prava

• Subjekat stiče svojstvo pravnog lica, tj. pravnu i poslovnu sposobnost, a to znači
da može da stupa u pravne i poslovne odnose tek registracijom kod nadležne
agencije – Agencija za privredne registre (koja vodi poslove registracije privrednih
subjekata).

• Registar: jedinstvena centralna javna elektronska baza podataka o svakom

privrednom subjektu na celoj državnoj teritoriji – vodi se za celo područje
Republike Srbije i javan je tj. svako ko ima pravni i poslovni interes ima pravo
uvida u isti.

• Sediste agencije je u Beogradu, a ima više regionalnih centara. Poslove agencije

obavlja fizičko lice "registrator" (stara se o zakonitom vođenju registra).

Subjekti i predmet upisa

• Subjekti poslovanja, odn. subjekti upisa u registar koji su obavezni da pre
početka rada izvrše svoju registraciju:

✓ Sva pravna lica kojima zakon dozvoljava postojanje (privredna društva, banke i
druge finansijske organizacije, brokerskodilerska društva, organizacije za
osiguranje i dr.)

✓ Preduzetnici.
• Predmet upisa: u registar privrednih subjekata predstavlja institute
individualizacije, tj. institut prezentacije bitnih atributa subjekta prema trećim
licima

• Postupak registracije:

✓ Podnošenje prijave (poštom, elektronskim putem ili neposredno agenciji) od

strane ovlašćenog lica sa propisanim ispravama i prilozima

✓ Proverava ispunjenosti uslova za registraciju od strane registratora, dok se

podaci upisani u prijavi smatraju apsolutno tačnim (davanje netačnih podataka za
lice koje podnosi registracionu prijavu povlači krivičnu odgovornost zaprećenom
kaznom do pet godina zatvora)

✓ Donošenje rešenja o sprovođenju registracije, ili zaključka o odbijanju

registracione prijave.

Zastupanje

• Zastupanje: preduzimanje pravnih radnji u ime i za račun drugog, tako da to ima

neposredna pravna dejstva za zastupano lice.

• Subjekat poslovnog prava, kao pravno lice: ne može neposredno preduzimati

pravne radnje, već to može činiti samo preko fizičkih lica, koja su ovlašćena da u
ime subjekta preduzimaju pravne radnje i na taj način stiču prava odn. preuzimaju
za njega obaveze. To ovlašćenje može biti zasnovano na, odn. proizilaziti iz:

✓ Zakona

✓ Statuta, drugog opšteg akta i odluke, ili

✓ Ugovora.

Zastupanje i direktor kao zastupnik

• Ovlascenje za zastupanje se može dati:

✓ Izričito (pisanim nalogom, ugovorom)

✓ Konkludentnim radnjama – prećutno.

• Granice ovlašćenja za zastupanje određuju se:

✓ Pisanim aktom

✓ Nalogom

✓ Ugovorom.

• Prema Zakonu o privrednim drustvima subjekat poslovnog prava zastupa

direktor, koji:

✓ Ima zakonsko zastupničko ovlaćenje, i

✓ Ovlašćen je da daje pismena punomoćja za zastupanje drugim licima.

Punomocnici

• Punomocnik može biti:

✓ Određeno stručno lice, advokatska kancelarija, subjekat poslovnog prava koji

se bavi poslovima zastupanja ili bilo koje drugo lice

✓ Za određene sporove to može biti samo lice koje ima položen pravosudni ispit
ili registrovanu advokatsku kancelariju

✓ U subjektima poslovnog prava koji imaju svoju stručnu službu punomoćje se

daje određenim radnicima te službe.

Punomoćnici

• Punomocje:

✓ Daje se u pismenoj formi, i

✓ Sa potpisom ovlašćenog zastupnika.

❖Ako se punomoćje daje uz saglasnost organa upravljanja onda se ta činjenica

mora naznačiti u preambuli.
Punomocnici

• Vrste punomocja:

✓ Generalno ili opšte (po kome je punomoćnik ovlašćen na preduzimanje samo

onih pravnih poslova koji ulaze u redovno poslovanje subjekta poslovnog prava)
✓ Posebno ili specijalno (po kome je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje
pravnih poslova izvan domena redovnog poslovanja subjekta, tj. daje se samo za
određene pravne poslove ili samo za određeni pravni posao

✓ Punomocje dato na određeno ili neodređeno vreme

✓ Ograničeno (ovlašćenje punomoćnika može biti ograničeno na određenu vrstu

poslova ili određene poslove, s tim da ta ograničenja imaju dejstva prema trećem
licu samo ako je ono za njih znalo ili moralo znati. 30 Punomoćnici

• Prestanak punomocja:

✓ Opozivom punomoćja u svako doba, pa i kad se ugovorom vlastodavac odrekao

tog prava

✓ Prestankom pravnog lica kao punomocnika (npr. statusne promene koje vode
prestanku tog subjekta)

✓ Smrću punomoćnika

✓ Prestankom pravnog lica vlastodavca

✓ Otvaranjem stečaja nad punomoćnikom kao pravnim subjektom ili

vlastodavcem kao pravnim subjektom

✓ Postizanjem svrhe u koju je punomoćje dato

✓ Otkazom punomoći u svako doba izuzev u nevreme

✓ Protekom vremena na koje je punomoć data. 31 Prokura

• Prokura – najšira vrsta punomoćja:

✓ Sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u
vezi sa poslovanjem subjekta

✓ Ne može da sadrži ovlašćenja za zaključivanje ugovora koji se odnose na

otuđenje i opterećenje nepokretnosti

✓ Daje se u pismenoj formi

✓ Daje je direktor subjekta poslovnog prava, uz saglasnost organa upravljanja

✓ Davanje i prestanak ovlašćenja iz prokure obavezno se upisuje u registar kod

nadležne agencije

✓ Ne može se dati za određeno vreme, niti se može vezati za određene uslove.

Prokura

• Vrste prokure:

✓ Kolektivna (daje se najmanje dvojici ili većem broju lica zajedno i osnovno je
pravilo kod kolektivne prokure da su pravni poslovi i radnje punovažni ako postoji
saglasna izjava volje svih prokurista, a izjave volje i saopštenja trećih lica učinjenih
jednom od prokurista smatraju se učinjenim istovremeno svim prokuristima

✓ Pojedinačna (praktičnija je i efikasnija za ostvarivanje poslova i zadataka). 33

Prokura

• Prokurista može biti:

✓ Neko od zaposlenih stručnih radnika

✓ Može i drugo lice van subjekta poslovnog prava, odn. lice koje nije u radnom
odnosu kod tog subjekta poslovnog prava.

❖Prokurista ne može preneti prokuru na drugo lice.

• Prestanak prokure: opozivom u svako doba.

• U slučaju opoziva prokure, prokurista može protiv subjekta poslovnog prava

ostvarivati prava koja proizilaze iz odnosa na osnovu koga je prokura data.
Ostala ovlascena lica

• Izvеsni rаdnici subјеktа pоslоvnоg prаvа: u sklаdu sа rаdnim mеstоm nа kоmе

sе nаlаzе imајu prаvо dа u imе i zа rаčun subјеktа zаklјučuјu оdrеđеnе ugоvоrе ili
vršе drugе prаvnе pоslоvе.

• Оvа vrstа оvlаšćеnih zаstupnikа nе crpi tо prаvо pо оsnоvu zаkоnа ili ugоvоrа,
vеć pо оsnоvu pоslоvа i rаdnih zаdаtаkа kојi su im pоvеrеni dа оbаvlјајu u
rеdоvnоm tоku stvаri, pа sе s tоgа u pоslоvnој prаksi i nаzivајu PUNОMОĆNICI PО
ZАPОSLЕNJU (npr. kоmеrciјаlni i finаnsiјski dirеktоr, prоdаvаc u prоdаvnici,
blаgајnik u bаnci, pоšti i sličnо, trgovački putnik)

Pojam i predmet obligacionog prava; pojam obligacije

• Obligaciono pravo: skup opštih pravnih normi kojima se regulišu obligacioni
odnosi.

• Predmet obligacionog prava: obligacioni odnosi – posebna vrsta

građanskopravnih odnosa između određenih lica koja su jedno drugom obavezna
na određeno ponašanje.

• Pojam obligacije: pravni odnos između dve određene strane na osnovu koga:

✓ Jedna strana (poverilac, creditor) ima ovlašćenje da zahteva od druge strane

(dužnik, debitor):

➢ Određeno davanje

➢ Određeno činjenje ili

➢ Uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini; a

✓ Druga strana (dužnik, debitor) je dužna da to ispuni

Subjekti obligacija
• Subjekti obligacija: fizička i pravna lica između kojih postoji konkretan
obligacioni odnos (poverilac i dužnik).

• Poverilac: lice koje ima neko pravo prema dužniku, odn. potražuje od dužnika
određenu činidbu.

• Dužnik: lice koje ima obavezu da izvrši neku činidbu poveriocu.

• Promene u toku trajanja obligacionog odnosa: može doći do promene ličnosti

poverioca (putem cesije) ili dužnika (preuzimanjem – prijemom duga), bez
promene sadržine samog odnosa.

• Promena ličnosti poverioca u obligacionom odnosu (cesija): prenošenje

potraživanja jednog poverioca iz obligacionog odnosa sa dužnikom na drugo lice.

• Za cesiju je potrebno da se ispune sledeći uslovi:

✓ Da stari poverilac sa novim poveriocem zaključi ugovor o prenosu potraživanja

✓ Da se radi o potraživanju koje je moguće preneti

➢ Novčana potraživanja i

➢ Potraživanja koja se sastoje u činjenju

❖ Cesijom nije moguće preneti:

▪ Potraživanje vezano za ličnost poverioca (alimentacija, naknada nematerijalne

štete)

▪ Potraživanje za koje je dogovoreno između poverioca i dužnika da se ne može

preneti cesijom

✓ Da dužnik bude obavešten o ustupanju.

Preuzimanje (prijem) duga

• Promena ličnosti dužnika u obligacionom odnosu: preuzimanjem – prijemom

duga.
• Uslovi za promenu ličnosti dužnika u obligacionom odnosu:

✓ Zaključenje ugovora između starog i novog dužnika

✓ Pristanak poverioca.

• Dugovi koji se mogu preuzeti od drugog lica: novčani dugovi i obaveza dužnika
koja se sastoji u predaji stvari ili nekom činjenju.

• Dugovi koji se ne mogu preuzeti od drugog lica: dugovi koji su vezani za ličnost
dužnika (plaćanje alimentacije).

Preuzimanje (prijem) duga

• Dejstva preuzimanja duga:

✓ Novi dužnik stupa na mesto starog dužnika

✓ Stari dužnik se oslobađa obaveze

➢ Stari dužnik se ne oslobađa obaveze ukoliko poverilac (iako je dao pristanak na

preuzimanje duga) nije znao niti je mogao znati da je preuzimalac duga
prezadužen

✓ Novi dužnik može istaći sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između
starog dužnika i poverioca (iz koga potiče preuzeti dug) i prigovore koje novi
dužnik ima prema poveriocu.

✓ Novi dužnik (preuzimalac) ne može isticati prigovore koji potiču iz njegovog

odnosa sa prethodnim dužnikom.

Pristupanje dugu i preuzimanje ispunjenja

• Pristupanje dugu: zaključenjem ugovora između poverioca i trećeg lica kojim se

treće lice obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika
(treće lice stupa u obavezu pored dužnika).

• Preuzimanje ispunjenja – zaključenjem ugovora između dužnika i nekog trećeg

lica kojim se treće lice obavezuje dužniku da će ispuniti obavezu prema poveriocu:
✓ Treće lice odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu.
✓ Poverilac nema nikakvo pravo prema trećem licu, već samo prema dužniku.

Karakteristike obligacije
• Svaka obligacija da bi bila punovažna mora da bude:

✓ Moguća

❖ Nemogućnost obligacije može biti:

➢ Objektivna i subjektivna

➢ Početna i naknadna

➢ Fizička i pravna

✓ Određena ili odrediva

✓ Dopuštena (dozvoljena

Vrste obligacija
• Sve obligacije možemo podeliti:

✓ Prema sadržini radnje

✓ Prema vremenu trajanja radnje

✓ Prema predmetu obligacije

✓ Prema subjektu koji izvršava obligaciju

✓ Prema broju subjekata i broju predmeta u obligaciji

✓ Prema zaštiti koju uživaju.

• Prema sadržini radnje:

✓ Pozitivne obligacije
➢ Dužnik se obavezuje na neko davanje ili činjenje

✓ Negativne obligacije

➢ Dužnik se obavezuje na neko nečinjenje ili trpljenje.

• Prema vremenu trajanja radnje: trenutne, trajne i sukcesivne.

• Prema predmetu obligacije, razlikujemo tri podgrupe obligacija:

✓ Deljive i nedeljive

✓ Novčane i nenovčane

✓ Individualne i generične.

• Prema subjektu koji izvrsava obligaciju, obligacije delimo na:

✓ Lične obligacije

✓ Nelične obligacije.

• Prema broju subjekata i broju predmeta u obligaciji, obligacije delimo na:

✓ Jednostavne (proste) obligacije

✓ Složene obligacije

➢ Složene obligacije sa više lica (zajedničke, solidarne i nedeljive)

➢ Složene obligacije sa više predmeta (kumulativne, alternativne i fakultativne).

• Prema zaštiti koju uživaju, obligacije delimo na:

✓ Sankcionisane (utužive) obligacije

✓ Nesankcionisane (prirodne) obligacije

➢ Zastarele obligacije
➢ Obligacije iz ugovora o igri, opkladi ili kocki između fizičkih lica ukoliko predmet
opklade nije predat trećem licu

➢ Obaveza izdržavanja između srodnika gde ne postoji zakonska obaveza

izdržavanja

➢ Obaveza iz poništenog ugovora, zaključenog od strane poslovno nesposobnog

lica (maloletno ili punoletno lice kome je oduzeta poslovna sposobnost). Doc. dr
Žaklina Spalević Odnos obligacionog i stvarnog prava

• Odnos obligacionog i stvarnog prava karakterišu određene sličnosti i razlike.

• Sličnosti:

✓ Tesna povezanost i funkcionalna zavisnost – putem obligacionih odnosa se

obavlja promet stvarnih prava dok, s druge strane, stvarna prava služe kao
sredstvo osiguranja obligacionih, te na taj način potpomažu i učvršćuju
obligaciona prava

✓ Imovinska prava
✓ Povreda istih se otklanja putem štete (budući da je reč o pravima koja se mogu
izraziti u novcu).

• Razlike:

✓ U ekonomskom smislu – stvarno pravo, pre svega pravo svojine, predstavlja

pravo prisvajanja, dok obligaciono pravo predstavlja način na koji se obavlja
promet već prisvojenih vrednosti Doc. dr Žaklina Spalević Odnos obligacionog i
stvarnog prava

✓ Prema predmetu – stvarna prava imaju za predmet određenu, konkretnu,

individualizovanu stvar, a obligaciona prava određenu radnju dužnika, odn.
ponašanje koje se može sastojati u predaji stvari (kako individualno određene,
odn. individualizovane, tako i stvari određene po rodu), činjenju, nečinjenju i
trpljenju
✓ Prema dejstvu – obligaciona prava su relativna i deluju između ugovornih
strana (inter partes), dok su stvarna prava apsolutna i deluju prema svakome
(erga omnes)

✓ Prema načinu sticanja – stvarna prava se stiču i gube predajom (pokretne

stvari), odn. upisom (nepokretne stvari) u zemljišne knjige – katastar, dok se
obligaciona prava stiču na osnovu ugovora, odn. jednostrane izjave volje

✓ Prema broju – broj stvarnih prava je zakonom ograničen (numerus clausus), za

razliku od broja obligacionih prava koji nije zakonom ograničen (s obzirom da
odražavaju dinamiku ekonomske strukture društva, broj obligacionih prava se
stalno menja).

• Izvori obligacionog prava: materijalni i formalni.

• U materijalnom smislu: društveni uzrok koji izaziva nastajanje prava kao

društvene pojave.

• U formalnom smislu:

✓ Pisani izvori (zakoni, podzakonski akti, međunarodne konvencije)

✓ Nepisani izvori (običaj, pravila morala).

• Pisani izvori obligacionog prava preovlađuju i imaju veću pravnu snagu od

nepisanih. Običaji (kao nepisano pravo) imaju supsidijeran karakter: primenjuju se
samo u slučaju kada nedostaju odgovarajuće odredbe pisanog prava, ili kada se
takve odredbe pokažu kao nedovoljne, ili kada pisano pravo upućuje na primenu
običaja. Doc. dr Žaklina Spalević Izvori obligacionog prava

• Najznačajniji pisani izvor obligacionog prava – Zakon o obligacionim odnosima.

• Donet je 30. marta 1978. godine, a stupio na snagu 1. oktobra 1978. godine.

• Kao propis saveznog karaktera, važio je na celoj teritoriji SFRJ

 Izvori obligacionog prava
• Sudska praksa nije formalni izvor obligacionog prava – sudovi ne stvaraju, već
samo primenjuju pravo.

• Sudsku praksu cine:

✓ Pravna shvatanja

✓ Načelni pravni stavovi

✓ Načelna pravna mišljenja

✓ Pravnosnažne sudske odluke.

• Značaj sudske prakse nije isti u svim granama prava – manji je u sferi javnog
prava, a mnogo veći u sferi privatnog, građanskog prava.

• Veliki značaj sudske prakse proizilazi iz činjenice:

✓ Da se na našem području propisi stalno menjaju

✓ Da propisima nije moguće predvideti i regulisati sve životne situacije. Doc. dr

Žaklina Spalević Izvori obligacionog prava

• Sudska praksa vrši veliki uticaj na primenu prava, posebno na popunjavanje

pravnih praznina – jedinstvena sudska praksa smatra se faktičkim autoritetom koji
u određenoj meri učestvuje u stvarnom regulisanju društvenih odnosa. Ipak, s
obzirom da formalno ne obavezuje sudove ne može se smatrati formalnim
izvorom prava.

• Izvori obligacija: činjenice iz kojih nastaju obligacije. Da bi neku činjenicu mogli

smatrati izvorom obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviđena –
ukoliko zakon ne predviđa da jedna činjenica proizvodi nastanak obligacionog
odnosa, onda ista i nije izvor obligacija.

• Bitno je napomenuti da zakon nije izvor obligacija – zakon je formalni izvor

obligacionog prava, dok je izvor obligacija činjenica za koju zakon vezuje nastanak
obligacionog odnosa.
• Zakon o obligacionim odnosima u izvore obligacija ubraja:

✓ Ugovore

✓ Prouzrokovanje štete

✓ Sticanje bez osnova

✓ Poslovodstvo bez naloga

✓ Jednostranu izjavu volje.

❖ Obligacije mogu nastati i iz drugih zakonom utvrđenih činjenica (brak,

srodstvo).

• Dejstva obligacije:
✓ Ovlašćenje poverioca da od dužnika traži ispunjenje obaveze

✓ Obaveza dužnika da izvrši činidbu.

• Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac može zahtevati naknadu:

✓ Obične štete

✓ Izmakle koristi

✓ Celokupne štete

➢ U slučaju ako je dužnik prevario poverioca ili namerno nije ispunio svoju
obavezu, i

➢ U slučaju krajnje nepažnje.

❖ Dužnik se može osloboditi odgovornosti za naknadu štete: ako dokaže da je do

neispunjenja, odn. zakašnjenja u ispunjenju obaveze došlo zbog okolnosti nastalih
posle zaključenja zgovora, a koje dužnik nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.
Doc. dr Žaklina Spalević Prestanak obligacija
• Prestanak obligacija:
✓ Ispunjenje (izvršenje obaveze) – pod ispunjenjem se podrazumeva izvršenje
dugovane činidbe

✓ Kompenzacija (prebijanje) – kada poverilac i dužnik jedan drugom uzajamno

duguju, pa "prebiju" svoja potraživanja

✓ Novacija (prenov) – sporazumna promena obligacije (prava i obaveza) između

dužnika i poverioca

✓ Konfuzija (spajanje) – sticaj poverioca i dužnika u jednom licu (npr. dužnik

nasledio poverioca)

✓ Oproštaj (otpust) duga – način prestanka obligacije koji nastaje tako što
poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i što se dužnik sa tim
saglasi (ugovor o oproštaju – uslov otpusta).

✓ Zastarelost – način gašenja obligacije koji nastaje zbog toga što poverilac nije u
određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze.

Pojam, značaj i karakteristike obligacionog ugovora

• Obligacioni ugovor: pravni posao koji nastaje saglasnošću volja dva ili više lica sa
ciljem da se postigne neko obligacionopravno dejstvo (stvaranje, izmena ili
gašenje obligacija).

• Značaj: obligacioni ugovor je najčešći i najvažniji izvor obligacija.

• Sloboda ugovaranja: mogućnost pravnih subjekata da svojom slobodnom voljom

stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na određeno međusobno ponašanje.

• Da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, ista ni u jednom pravnom

sistemu nije apsolutna, već je prate različita ograničenja.

• Ograničenje slobode ugovaranja:

✓ Opšte ograničenje (granicu slobode ugovaranja predstavljaju prinudni propisi,
javni poredak i dobri običaji)
✓ Posebna ograničenja

✓ Za pravne subjekte koji imaju monopolski položaj na tržištu (javna preduzeća

koja se bave delatnostima koja su od opšteg interesa)

✓ Za preduzeća koja pružaju ugostiteljske usluge

✓ Za vlasnike – korisnike motornih vozila

✓ Za tipske ugovore

✓ Za ugovore po pristupu

✓ Za određene ugovore koji moraju da budu zaključeni u posebnoj formi. Doc. dr

Žaklina Spalević Pojam, značaj i karakteristike obligacionog ugovora Uslovi za
zaključenje ugovora

• Uslovi za zaklucenje ugovora:

✓ Opšti uslovi

➢ Sposobnost ugovaranja ugovornih strana

➢ Saglasnost volja ugovornih strana (ponuda i prihvatanje ponude)

➢ Predmet ugovora

➢ Osnov ugovora

✓ Posebni uslovi: određena forma ili davanje saglasnosti na zaključenje ugovora.

• Sposobnost ugovaranja: lice koje zaključuje ugovor mora da poseduje poslovnu
sposobnost koja se zakonom zahteva za zaključenje određenog ugovora.

• Poslovna sposobnost: potpuna poslovna sposobnost, poslovna nesposobnost,

ograničena poslovna spsobnost.

• Saglasnost volja ugovornih strana: jedna strana preuzima inicijativu i predlaže

drugoj strani da zaključi ugovor (ponuda), a druga strana prihvata taj predlog
(prihvatanje ponude).
Ponuda
• Ponuda: jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlaže drugom licu da
zaključe ugovor određene sadržine.

• Uslovi za punovaznost ponude:

✓ Da potiče od lica koje želi da zaključi ugovor u svoje ime

✓ Da je upućena licu sa kojim se želi zaključiti ugovor

✓ Da sadrži bitne elemente ugovora

✓ Da sadrži jasno i ozbiljno izraženu nameru ponudioca da želi da zaključi ugovor

prema predloženim uslovima.

• Dejstvo ponude: dovodi do nastanka ugovora čim je ponuđeni blagovremeno

prihvati.

• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva ponude.

• Vremenska vezanost ponudioca za učinjenu ponudu:

✓ Kada je rok određen u samoj ponudi, ponuda obavezuje ponudioca do isteka

tog roka

✓ Kada rok nije određen u samoj ponudi, pravi se razlika između ponude
učinjene prisutnom licu i ponude učinjene odsutnom licu.

• Ponuda se može opozvati: samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema
ponude ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje ponude
• Prihvatanje ponude: jednostrana izjava volje ponuđenog upućena ponudiocu
kojom izražava pristanak na učinjenu ponudu.

• Uslovi za punovažnost prihvata ponude:

✓ Da potiče od ponuđenog
✓ Da bude nedvosmislen

✓ Da po sadržini u potpunosti odgovara ponudi i da bude bezuslovan

✓ Da blagovremeno stigne ponudiocu.

• Dejstvo prihvata ponude: prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje.

• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva prihvata

ponude

• Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude, osim:

✓ Ukoliko su se ugovorne strane sporazumele da će ćutanje bilo koje od njih

značiti prihvatanje ponude

✓ Ukoliko između ugovornih strana postoji stalni poslovni odnos, ćutanje

ponuđenog se smatra njegovim prihvatanjem ponude

✓ Ukoliko su ugovorne strane zaključile ugovor na određeno vreme, i nakon

njegovog isteka prećutno produžile taj odnos.

• Prihvat ponude se može opozvati: samo ako je ponudilac primio opoziv pre
prijema prihvata ponude ili istovremeno sa prihvatom ponude.

• Vreme zaključenja ugovora: ima teorijski i praktični značaj.

• Kada se ugovor zaključuje između prisutnih lica: ugovor je zaključen u trenutku
kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

• Kada se ugovor zaključuje između odsutnih lica:

✓ Pravna doktrina po pitanju zaključenja ugovora između odsutnih lica poznaje

četiri teorije – teoriju izjave, teoriju slanja, teoriju prijema i teoriju saznanja

✓ ZOO je prihvatio teoriju prijema, prema kojoj je ugovor je zaključen u trenutku

kada ponudilac primi odgovor ponuđenog o prihvatanju ponude.
• Mesto zaključenja ugovora: mesto u kome je ponudilac imao svoje sedište, odn.
prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu.

Predmet ugovora
• Predmet ugovora: činidba koju jedna ugovorna strana duguje drugoj (davanje,
činjenje, nečinjenje ili trpljenje).

• Do predmeta ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje na šta je obavezan

dužnik poveriocu?

• Predmet ugovora mora da je:

✓ Određen ili odrediv

✓ Moguć

✓ Dopušten

Osnov ugovora
• Osnov ugovora: pravni cilj koji jedna ugovorna strana želi postići preuzimanjem
obaveze prema drugoj strani.

• Do osnova ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje zbog čega se dužnik

obavezuje poveriocu?

• Osnov ugovora mora da je:

✓ Stvaran (da zaista postoji)

✓ Dopušten (dozvoljen)

✓ Istinit (da nije prividan, kao što je to slučaj kod fiktivnog ili simulovanog
ugovora).

• Postoji razlika između osnova i motiva.

• Motivi: ciljevi drugog reda, udaljenije pobude.

Forma ugovora
• Forma ugovora: način izražavanja sadržine ugovora kroz unapred predviđene
spoljne (vidljive) oblike preko kojih treba da se manifestuje volja. • Forma koju
zakon propisuje za osnovni ugovor odnosi se i na njegove kasnije izmene i
dopune. Međutim, prema ZOO:

✓ Punovažne su kasnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u

formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je
forma propisana

✓ Punovažne su kasnije usmene pogodbe ugovornih strana kojima se smanjuju ili

olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ukoliko je posebna forma propisana
samo u interesu ugovornih strana.

• U današnjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni.

• Svrha forme: zaštitna i dokazna funkcija.

Klasifikacija formi
• Forme se mogu podeliti:

1. Prema načinu ispoljavanja

a. Pismena forma

b. Forma javne isprave (svečana)

c. Realna forma.

2. Prema pravnom dejstvu

a. Bitna forma (forma ad solemnitatem)

b. Dokazna forma (forma ad probationem).

3. Prema načinu nastanka

a. Zakonska forma

b. Ugovorena forma

Klasifikacija formi (prema načinu ispoljavanja)

A. Pismena forma:

✓ Sadržina ugovora mora biti data u pismenom tekstu (koji ne mora biti sadržan
u jednoj ispravi)

✓ Ugovor mora biti svojeručno potpisan od strane ugovornih strana ili njihovih
ovlašćenih punomoćnika.

B. Forma javne isprave:

✓ Pismena forma

✓ Učešće državnog organa

➢ Pasivno učešće državnog organa (kod ugovora o prodaji nepokretnosti)

➢ Aktivno učešće državnog organa (kod ugovora o doživotnom izdržavanju).

C. Realna forma ugovora:

✓ Saglasnost volja ugovornih strana

✓ Predaja stvari

Klasifikacija formi (prema načinu ispoljavanja)

• U ranijim pravnim sistemima, realnim ugovorima su se smatrali (pored ugovora
o poklonu i ugovora o posluzi): ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugovor o zalozi.

• Prema Zakonu o obligacionim odnosima: ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i

ugovor o zalozi nisu realni ugovori.

• Ugovor o poklonu i ugovor o posluzi nisu regulisani odredbama Zakona o

obligacionim odnosima.
Klasifikacija formi (prema pravnom dejstvu)

A. Bitna forma – forma ad solemnitatem: bitan (konstitutivan) sastojak ugovora.

B. Dokazna forma – forma ad probationem: jedino sredstvo dokaza ugovora.

• Zoo ne poznaje dokaznu formu.

Klasifikacija formi (prema načinu nastanka)

A. Zakonska forma: predviđena zakonom

B. Ugovorena forma: predviđena voljom ugovornih strana.

• Izmene, dopune i raskid formalnih ugovora:

a. Kod zakonske forme: izmene i dopune u propisanoj formi, a raskid

neformalnim sporazumom

b. Kod ugovorene forme: izmene, dopune i raskid neformalnim sporazumom.

• Sankcije nedostatka potrebne forme:

a. Kod zakonske forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije zaključen u
propisanoj formi, osim ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne
proizilazi što drugo b. Kod ugovorene forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije
zaključen u ugovorenoj formi ukoliko su ugovorne strane punovažnost ugovora
uslovile posebnom formom.

Forma ugovora
• Pretpostavka potpunosti isprave: pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti
obuhvaćeno sve ono o čemu su se ugovorne strane saglasile, osim:

✓ Istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora (o kojima u

formalnom ugovoru nije ništa rečeno)

✓ Istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne

ili obe strane.
• Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma: ugovor koji nije zaključen u
propisanoj formi je ništav i ne može biti osnažen ni protekom vremena, ni u
slučaju kada se u potpunosti izvrši.

• Izuzetak predstavlja:

✓ Ugovor za čije je zaključenje propisana pismena forma, a koji u propisanoj

formi nije bio zaključen, ukoliko su strane izvršile u celini ili delimično obaveze
koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana očigledno ne
proizilazi što drugo. Doc. dr Žaklina Spalević Saglasnost za zaključenje ugovora

• Saglasnost za zaključenje ugovora, daje:

➢ Treće lice, ili

➢ Nadležni organ.

• Saglasnost za zaključenje ugovora se daje: pre ili posle zaključenja ugovora.

• Forma saglasnosti: forma propisana za ugovor za čije se zaključenje daje.

• Dejstvo date saglasnosti:

➢ Zaštita interesa maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama staraju o
svojim pravima i interesima

➢ Zaštita javnih opštedruštvenih interesa.

Tumačenje ugovora
• Tumačenje ugovora: delatnost čija je svrha otkrivanje pravog značenja i smisla
jednog ugovora.

• Vrste tumačenja: sudsko i vansudsko.

•Opšte pravilo tumačenja: pronaći zajedničku nameru ugovornih strana poštujući

ograničenja ugovornog prava, koja su izražena kroz ustanovu javnog poretka i
pravila morala određenog društva (subjektivno-objektivni kriterijum).
• Posebna pravila tumačenja:

✓ Dopunska (razrađuju ili konkretizuju opšta pravila tumačenja)

✓ Specijalna (odnose se samo na pojedine vrste ugovora).

Pregovori
• Pregovori: označavaju fazu koja vodi zaključenju ugovora u kojoj zainteresovana
lica usklađuju međusobne stavove.

• Dejstvo pregovora – nemaju obavezujuće dejstvo, izuzev:

✓ Kada je strana vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor (odgovara za

štetu nastalu vođenjem pregovora)

✓ Kada je strana vodila pregovore sa namerom da zaključi ugovor, i od iste

odustala bez osnovanog razloga (odgovara za štetu prouzrokovanu drugoj strani).

• Značaj pregovora – o pregovorima sud vodi računa:

✓ Kada uređuje tzv. sporedne tačke ugovora

✓ Kada utvrđuje zajedničku nameru stranaka prilikom tumačenja ugovora.

Podela ugovora
• Prema rasporedu obaveza iz ugovora:

✓ Jednostranoobavezni ugovori

✓ Dvostranoobavezni ugovori.

• Prema tome da li se isplaćuje naknada za korist stečenu iz ugovora:

✓ Teretni ugovori

✓ Dobročini ugovori.
• Prema tome da li su u trenutku zaključenja ugovora poznati visina i uzajamni
odnos prestacija:

✓ Komutativni ugovori

✓ Aleatorni ugovori.

• Prema uslovima neophodnim za nastanak ugovora:

✓ Formalni ugovori

✓ Neformalni ugovori

• Prema tome da li se punovažnost ugovora postiže samo prostom saglasnošću

volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora:

✓ Konsensualni ugovori

✓ Realni ugovori.

• Prema vidljivosti osnova ugovora:

✓ Kauzalni ugovori

✓ Apstraktni ugovori.

• Prema zakonskom regulisanju ugovora:

✓ Imenovani ugovori

✓ Neimenovani ugovori.

• Prema dužini trajanja prestacije:

✓ Trenutni ugovori

✓ Trajni ugovori (periodični trajni ugovori i sukcesivni trajni ugovori).

• Prema zavisnosti ugovora jednih od drugih:

✓ Glavni ugovori
✓ Sporedni ugovori.

• Prema karakteru prestacije:

✓ Jednostavni ugovori

✓ Mešoviti ugovori.

• Prema uopštenom ili konkretnom regulisanju prava i obaveza iz ugovora:

✓ Generalni ugovori

✓ Posebni ugovori.

• Prema licima koja učestvuju u zaključenju ugovora:

✓ Kolektivni ugovori

✓ Individualni ugovori.

• Prema ličnosti ugovornih strana:

✓ Ugovori zaključeni intuitu personae

✓ Ugovori zaključeni bez obzira na svojstva ličnosti

• Prema ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor:

✓ Predugovori

✓ Konačni ugovori.

• Postoji razlika između predugovora i pregovora.

• Predugovor: neformalan ugovor, osim u slučajevima kada je za konačni glavni

ugovor predviđena određena forma.

• Vreme zaključenja konačnog ugovora: ne mora biti izričito navedeno (dovoljno

je da se može odrediti iz okolnosti konkretnog slučaja).

• Prema ZOO, zaključenje glavnog ugovora se može zahtevati:

✓ U roku od 6 meseci od isteka roka predviđenog u predugovoru

✓ U roku od 6 meseci od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor

trebao biti zaključen (ukoliko rok u predugovoru nije određen).

• Prestanak ugovora:
1. Ispunjenje ugovornih obaveza

2. Raskid ugovora – sporazumni raskid i jednostrani raskid

3. Poništaj ugovora – ništavi ugovori (apsolutno ništavi) i rušljivi ugovori (relativno

ništavi)

4. Protek vremena

5. Otkaz ugovora

6. Propast predmeta ugovora

7. Smrt jedne ugovorne strane

• Poslovodstvo bez naloga

• Sticanje bez osnova

• Jednostrane izjave volja

• Prouzrokovanje štete

Opšta dejstva ugovora

• Opšta dejstva ugovora: obligacionopravno dejstvo i relativno dejstvo.

• Obligaciono pravno dejstvo:

✓ Ugovor proizvodi određena pravna dejstva – prava i obaveze za određena lica

✓ U našem pravu, ugovor rađa samo obligaciona prava (ima obligacionopravno
dejstvo, nema stvarnopravno dejstvo)
✓ Za stvarna prava: ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus), ne i način
sticanja (modus acquirendi).

• Relativno dejstvo:
✓ Ugovor proizvodi prava i obaveze za ugovorne strane (lica koja neposredno i
posredno učestvuju u zaključenju ugovora)

✓ Ugovor proizvodi prava i obaveze za naslednike ugovornih strana, osim:

➢ Kod ugovora koji rađaju obaveze koje nastaju s obzirom na lične osobine koje
od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika

➢ Kada same ugovorne strane ograniče dejstva ugovora za života jedne od njih.

• Ugovor u korist trećeg lica:

✓ Izuzetak od pravila da obligacioni ugovor ne proizvodi dejstvo prema trećim
licima

✓ Ugovor kojim se jedna ugovorna strana (promitent) obavezuje drugoj

(stipulant) da određenu činidbu izvrši trećem licu (korisnik).

• Nastanak ugovora u korist trećeg lica:

✓ Sporazum između stipulanta i promitenta

✓ Saglasnost korisnika nije potrebna

✓ Poslovna sposobnost korisnika nije potrebna.

• Dejstvo ugovora u korist trećeg lica:

✓ Odnos između stipulanta i promitenta

✓ Odnos između stipulanta i korisnika

✓ Odnos između promitenta i korisnika.

Obećanje radnje trećeg lica
• Obećanje radnje trećeg lica: ugovor kojim jedna ugovorna strana obećava
drugoj da će joj treće lice učiniti neku radnju.

• Moguće su dve situacije:

1. Kada jedna ugovorna strana obećava drugoj ugovornoj strani da će se zauzeti

kod trećeg lica da izvrši određenu radnju.

2. Kada jedna ugovorna strana garantuje drugoj ugovornoj strani da će treće lice
izvršiti određenu radnju (ukoliko treće lice ne izvrši obećanu radnju, obećavalac je
u obavezi da drugoj ugovornoj strani naknadi štetu). Doc. dr Žaklina Spalević
Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora

• Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora:

1. Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

2. Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

3. Prekomerno oštećenje

4. Promenjene okolnosti

5. Nemogućnost ispunjenja ugovora

6. Prigovor neispunjenja ugovora.

❖ Generalno posmatrano – posebnim dejstvima se štiti jednaka vrednost

uzajamnih davanja (ekvivalentnost uzajamnih davanja

Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

• Evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se
isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Pravni nedostatak: činjenica da treće lice ima pravo na stvar koje isključuje,
umanjuje ili ograničava pravo pribavioca.

• Uslovi za evikciju:
✓ Pravno uznemiravanje pribavioca

✓ Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zaključenja ugovora, odn. u vreme

kada je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je reč

✓ Savesnost pribavioca

✓ Obaveštenje prenosioca

• Vrste evikcije: potpuna i delimična.

• Potpuna evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se

isključuje njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Delimična evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim

se umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Sankcije i pravne posledice evikcije: zavise od toga da li je ona potpuna ili

delimična

• U slučaju potpune evikcije: ugovor se raskida po samom zakonu; prenosilac je

dužan da vrati ono što je primio od pribavioca; prenosilac je dužan da pribaviocu
naknadi eventualnu štetu (troškove koje je pribavilac imao prilikom zaključenja i
izvršenja ugovora, povodom same stvari, troškove spora).

• U slučaju delimične evikcije, pribavilac može po svom izboru:

✓ Da raskine ugovor i da traži naknadu štete

✓ Da zahteva srazmerno umanjenje cene i da traži naknadu štete.

• Pribaviočeva prava po osnovu pravnih nedostataka prestaju:

✓ Kod vansudske evikcije – istekom roka od godinu dana od saznanja za pravo

trećeg

✓ Kod sudske evikcije – istekom roka od šest meseci od pravnosnažnosti presude.

Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari
• Materijalni nedostatak postoji:

✓ Ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili promet

✓ Ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je pribavilac

nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata

✓ Ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene, odn.
propisane

✓ Ako stvar nije saobrazna uzorku ili modelu.

• Potrebni uslovi za odgovornost za materijalne nedostatke stvari:

✓ Znatan nedostatak

✓ Skriven nedostatak

✓ Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca

✓ Blagovremeno obaveštenje prenosioca (subjektivni rok: osam dana od dana

kada je otkriven nedostatak, a kada se radi o ugovorima u privredi odmah (bez
odlaganja), a objektivni rok iznosi 6 meseci od trenutka predaje stvari).

• Dejstvo – pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio prenosioca o

nedostatku može:

✓ Zahtevati od prenosioca ispunjenje ugovora: da nedostatak ukloni ili da mu

preda drugu stvar bez nedostatka, i naknadu štete

✓ Zahtevati sniženje cene i naknadu štete

✓ Izjaviti da raskida ugovor i tražiti naknadu štete.

• Odgovornost za materijalne nedostatke stvari se voljom ugovornih strana može

proširiti, ograničiti ili isključiti.

• Sporazum o ograničenju ili isključenju ove odgovornosti je ništav:

✓ Ukoliko je nedostatak stvari bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije
obavestio pribavioca

✓ Ukoliko je prenosilac nametnuo takav sporazum koristeći svoj poseban

monopolski položaj.

• Prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke stvari koja je prodata:

"kakvatakva", "đuture" ili putem javne prodaje.

• Prestanak pribaviočevih prava po osnovu materijalnih nedostataka: istekom

roka od godinu dana od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu.

Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

• Garancija za ispravno funkcionisanje stvari: tipična kod prodaje tehničke robe,
kada uz račun proizvođač daje i garantni list kojim garantuje kupcu da će prodata
stvar ispravno funkcionisati u određenom vremenskom periodu.

• U slučaju da stvar ispravno ne funkcioniše, kupac ima pravo:

✓ Da traži da se stvar popravi u razumnom roku, a ako se ne popravi da traži

drugu stvar koja ispravno funkcioniše

✓ Da traži naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što kupljenu stvar nije
mogao da koristi (dok se stvar nije popravila ili izvršila zamena).

❖Ovo pravo kupac ima i prema proizvođaču i prema prodavcu.

• Troškove prevoza stvari i rizik za propast ili oštećenje stvari prilikom prevoza
snosi prodavac, odn. proizvođač.

• Produženje garantnog roka:

✓ U slučaju manje popravke – za onoliko vremena koliko je trajala popravka

✓ U slučaju veće popravke ili zamene stvari – garantni rok počinje teći iznova od
dana popravke, odn. od dana izvršene zamene
✓ U slučaju popravke ili zamene dela stvari – garantni rok počinje teći iznova od
dana popravke, odn. od dana izvršene zamene, ali samo za taj deo.

• Ukoliko prodavac ne izvrši popravku ili zamenu stvari, kupac može:

✓ Raskinuti ugovor, ili

✓ Sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.

• Prestanak prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista: istekom

roka od godinu dana od dana zatražene popravke ili zamene stvari.

Prekomerno oštećenje
• Jedno od osnovnih načela koja se odnose na dvostrano teretne ugovore je
načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.

• Dešava se da su ta proporcija i odnos narušeni.

• Prekomerno oštećenje – institut poznat još iz rimskog prava (laesio enormis):

ako u vreme zaključenja dvostrano teretnog ugovora postoji očigledna
nesrazmera između obaveza ugovornih strana, a oštećena strana nije znala niti je
morala znati za takvu nesrazmeru.

• Postojanje prekomernog oštećenja pretpostavlja sledeće uslove:

1. Dvostrano-teretan i komutativan ugovor

2. Očigledna nesrazmera

3. Neznanje za pravu vrednost stvari.

Prekomerno oštećenje
• Tržišna vrednost stana u trenutku zaključenja ugovora bila je 90.000,00 EUR.
Ugovor O PRODAJI zaključen je 15. decembra 2014. godine.

1. Prvo je pitanje: ima li ovde prekomerog oštećenja, odn. očigledne

nesrazmere uzajamnih davanja?
 2. ❖ To se procenjuje u svakoj konkretnoj situaciji.
3. Prekomerno oštećenje
4. 2. Drugo pitanje je: u kom momentu se ceni očigledna nesrazmera
uzajamnih davanja?
5. ❖ Uvek se procenjuje u momentu zaključenja ugovora – za njeno
utvrđivanje se uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta
prestacije u vreme zaključenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom
vrednošću stvari. 3. Treće pitanje je: da li se uzima u obzir subjektivan ili
objektivan pojam prekomernog oštećenja?
6. ❖ Uzima se u obzir subjektivan pojam prekomernog oštećenja – bitno je da
oštećena strana nije znala niti je morala znati za pravu vrednost stvari.
7. ❖ Usvajanjem subjektivnog pojma prekomernog oštećenja sužava se
njegov domašaj i ograničava njegova šira primena, kojom bi moglo biti
narušeno načelo pravne sigurnosti.
8. Prekomerno oštećenje
9. • Dejstvo: ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje je rušljiv ugovor
– oštećena strana može (putem tužbe ili isticanjem prigovora rušljivosti u
parnici radi ispunjenja ugovora) zahtevati da se on poništi.
10.•
Dejstvo poništaja je ex tunc: vrši se restitucija, svaka strana vraća ono što je
primila od druge strane.
• Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje druga strana može
održati: ako ponudi dopunu do prave vrednosti.
• Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje: istekom roka od godinu
dana od dana zaključenja ugovora.
• Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

• Promenjene okolnosti: izvesne okolnosti koje nastupaju posle zaključenja
ugovora, koje se nisu mogle predvideti u vreme zaključenja ugovora, a koje
otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog njih ne može ostvariti
svrha ugovora.
 • Promenjene okolnosti mogu uticati na raskid ili izmenu ugovora samo
ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1. Izvanrednost i nepredvidljivost
2. Otežanje ispunjenja obaveze, odn. neostvarivanje svrhe ugovora
3. Nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka za ispunjenje.
•
Dejstvo: oštećena strana može (tužbom, prigovorom, protivtužbom)
zahtevati raskid ugovora (dužna je da o tome obavesti drugu stranu). Doc.
dr Žaklina Spalević Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti
• Druga strana može održati ugovor: ako ponudi ili pristane da se
odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.
• O raskidu ugovora odlučuje sud:
✓ Rukovodeći se načelima poštenog prometa
✓ Vodeći računa o cilju ugovora
✓ Vodeći računa o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste
✓ Vodeći računa o opštem interesu
✓ Vodeći računa o interesu obe ugovorne strane.
• U slučaju raskida ugovora: sud će na zahtev druge strane obavezati stranu
koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koji trpi
zbog toga.

Nemogućnost ispunjenja ugovora

• Postoje tri vrste nemogućnosti:
1. Nemogućnost za koju je odgovoran dužnik
2. Nemogućnost za koju je odgovoran poverilac
3. Nemogućnost za koju nije odgovorna nijedna ugovorna strana.
• Kada je za nemogućnost odgovoran dužnik, poverilac može:
✓ Da zahteva naknadu štete
✓ Da zahteva raskid ugovora i naknadu eventualne štete.
• Kada je za nemogućnost odgovoran poverilac: obaveza dužnika se gasi, a
dužnik zadržava svoje potraživanje prema poveriocu (umanjeno za iznos
koristi koju je dužnik imao).
 • Kada za nemogućnost nije odgovorna nijedna ugovorna strana:
✓ Obligacioni odnos se gasi i ugovorne strane nisu dužne da izvrše
obaveze
✓ Rizik nemogućnosti ispunjenja snosi strana koja nije u mogućnosti da
izvrši svoju obavezu, jer gubi pravo na protivčinidbu.

Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus)

• Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus):
prigovor kojim se jedna ugovorna strana iz dvostranog ugovora može
poslužiti u slučaju kada druga ugovorna strana zahteva od nje da joj ispuni
obavezu, a sama još nije ispunila svoju, niti nudi njeno ispunjenje.
• Uslovi koji se moraju ispuniti za uspešno isticanje prigovora:
✓ Dvostrani (uzajamni ugovor)
✓ Istovremeno ispunjenje
✓ Obaveza tužioca koja ima karakter protivčinidbe, tj. glavne obaveze iz
istog ugovora
✓ Punovažno protivpotraživanje tuženog koje postoji u trenutku kada se
prigovor ističe, jer prigovor neispunjenog ugovora nema smisla u slučaju:
➢ Kada je neka od strana ispunila ugovornu obavezu
➢ Kada tuženi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju obavezu prema
tužiocu.
• Dejstvo prigovora:
✓ Materijalnopravni prigovor sa odložnim dejstvom
✓ Teret dokazivanja nije na tuženom, već na tužiocu
✓ Ako se prigovor pokaže kao osnovan, sud donosi presudu kojom se
obavezuju obe ugovorne strane (tužilac i tuženi) da svoje obaveze ispune
istovremeno.
• Od prigovora neispunjenog ugovora treba razlikovati prigovor neizvesnog
ispunjenja ugovora, koji se primenjuje kod:
✓ Dvostranoobaveznih ugovora gde ne postoji istovremenost ispunjenja
obaveza
 ✓ U situaciji kada se pogoršalo materijalno stanje ugovorne strane, kojoj
treba prvo da se izvrši obaveza, tako da je neizvesno da li će ona moći da
ispuni svoju obavezu, i
✓ Dejstvo prigovora se ogleda u odlaganju obaveze tužene strane, dok
tužilac ne izvrši svoju obavezu ili ne pruži garanciju da će moći da izvrši
svoju obavezu.

Ustupanje ugovora
• Ustupanje ugovora: ugovor kojim jedna ugovorna strana, uz pristanak
druge ugovorne strane, ustupa svoj pravni položaj u dvostranom ugovoru
nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava i obaveza
iz tog ugovora.
• Uslovi koji se moraju ispuniti za ustupanje ugovora:
✓ Zaključenje ugovora o ustupanju ugovora
✓ Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet (prava i obaveze
ustupioca iz ugovora koji se ustupa)
✓ Pristanak druge ugovorne strane
✓ Pristanak druge ugovorne strane se mora dati u formi propisanoj za
punovažnost ustupljenog ugovora
✓ Ustupanje je moguće samo kod dvostranoobaveznih ugovora (onih koji
nisu izvršeni i onih koji nisu zaključeni intuitu personae).
❖ Ustupanjem ugovora dolazi do promene jedne od ugovornih strana u
dvostranom ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepromenjeni.
• Dejstvo ugovora:
✓ Ustupilac izlazi iz ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto dolazi
prijemnik
✓ Sa ustupioca na prijemnika prelaze sva prava i obaveze, osim izvesnih
sporednih prava – npr. jemstvo, zaloga trećih lica (osim ako jemac i
zalogodavac pristanu da odgovaraju i za njega)
✓ Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora
 ✓ Ustupilac ne garantuje prijemniku da će mu druga ugovorna strana iz
ustupljenog ugovora ispuniti svoje obaveze, niti garantuje drugoj strani za
prijemnika
✓ Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog
ugovora, prigovore koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje
ima prema ustupiocu.

Zelenaški ugovor
• Zelenaški ugovor: ugovor u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili
teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom,
lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja
je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se
obavezao dati ili učiniti.
• Uslovi koji se moraju ispuniti za postojanje zelenaškog ugovora:
✓ Očigledna nesrazmera
✓ Nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili
zavisnost
✓ Namera iskorišćavanja.
❖ Zelenaškim ugovorom se vređa načelo jednake vrednosti uzajamnih
davanja i načelo savesnosti i poštenja.

• Dejstvo ugovora:
✓ Apsolutno ništav ugovor
✓ Tužba za poništaj ne zastareva.
• Konvalidacija zelenaškog ugovora: ukoliko sud (ukoliko je to moguće)
udovolji zahtevu oštećene strane da se njena obaveza smanji na pravičan
iznos, ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.
• Zahtev se može podneti u roku od pet godina od zaključenja ugovora.
• Između zelenaškog ugovora i instituta prekomernog oštećenja postoje i
sličnosti i razlike.
•Zelenaški ugovor:
✓ Primenjuje se kod dvostranoobaveznih ugovora
 ✓ Postoji očigledna nesrazmera u prestacijama ugovornih strana
✓ Postoji stanje nužde ili teško materijalno stanje ili lakomislenost,
neiskustvo i zavisnost druge ugovorne strane
✓ Apsolutno ništav ugovor
✓ Tužba za poništaj ne zastareva
• Institut prekomernog oštećenja:
✓ Primenjuje se kod dvostranoobaveznih ugovora
✓ Postoji očigledna nesrazmera u prestacijama ugovornih strana
✓ Postoji zabluda ili prevara prilikom zaključenja ugovora
✓ Rušljiv ugovor
✓ Tužba za poništaj se može podneti u roku od jedne godine od dana
zaključenja ugovora Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora
• Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora:
✓ Stvarna sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora:
➢ Kapara
➢ Kaucijao – dređena suma novca koju dužnik daje prilikom zaključenja
ugovora
➢ Zaloga
➢ Hipoteka
✓ Lična sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora:
➢ Ugovorna kazna
➢ Odustanica
➢ Jemstvo

Prestanak ugovora
• Vrste prestanka ugovora:
1. Ispunjenje ugovornih obaveza
2. Raskid ugovora
3. Poništaj ugovora
4. Protek vremena
5. Otkaz ugovora
 6. Propast predmeta ugovora
7. Smrt jedne ugovorne strane.

Raskid ugovora
• Raskid ugovora: sporazumni raskid i jednostrani raskid.
• Sporazumni raskid ugovora: način prestanka punovažnog ugovora koji se
ostvaruje saglasnom izjavom volje ugovornih strana.
• Za sporazumno raskidanje ugovora zahtevaju se svi oni opšti uslovi koji se
zahtevaju za punovažnost svakog ugovora. Sporazumni raskid formalnog
ugovora se može raskinuti i neformalnim sporazumom, izuzev ako je za
određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo.
• Dejstvo sporazumnog raskida ugovora: oslobađa dužnika od ispunjenja
obaveza za ubuduće – onih obaveza koje on još nije izvršio do momenta
raskida, a ono što je već izvršeno ostaje punovažno.
❖ Sporazumnom raskidu ugovora voljom stranaka se može dati
retroaktivno dejstvo, osim kod ugovora sa trajnim izvršenjem.
• Jednostrani raskid ugovora: u slučajevima kada je to ugovorom posebno
predviđeno, ili u slučajevima predviđenim zakonom, način prestanka
punovažnog ugovora koji se ostvaruje izjavom volje jedne od ugovornih
strana.
• Jednostrani raskid ugovora zbog neizvršenja: način prestanka punovažnog
ugovora usled neispunjenja obaveze jedne ugovorne strane.
• Razlikujemo:
✓ Fiksne ugovore – ugovore kod kojih rok za izvršenje ugovornih obaveza
predstavlja bitan element ugovora
✓ Ugovore koji nisu fiksni – ugovore kod kojih rok za izvršenje ugovornih
obaveza ne predstavlja bitan element ugovora.
• Uslovi za jednostrani raskid ugovora (koji nisu fiksni) zbog neizvršenja:
✓ Vernost ugovoru
✓ Neispunjenje obaveze
✓ Naknadni rok za ispunjenje
 ➢ Ukoliko dužnik ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku, ugovor se
raskida
➢ Naknadni rok nije obavezan ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on
svoju obavezu neće ispuniti ni u naknadnom roku, kao i kada je i pre isteka
roka za ispunjenje obaveze očigledno da dužnik neće ispuniti svoju obavezu
iz ugovora.
• Dejstvo jednostranog raskida ugovora zbog neispunjenja:
✓ Ugovor prestaje da postoji i njegovo dejstvo – obe ugovorne strane se
oslobađaju svojih obaveza
✓ Kod kratkotrajnih (trenutnih) ugovora – raskid ugovora deluje
retroaktivno (ex tunc), dolazi do restitucije (svaka strana ima pravo da joj se
vrati ono što je dala), kod dugotrajnih (trajnih) ugovora – raskid ugovora
deluje za budućnost (ex nunc).
✓ Svaka strana duguje drugoj i naknadu za koristi koje je u međuvremenu
imala od onoga što je dužna vratiti, a strana koja vraća novac dužna je da
plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila
✓ Dužnik koji je kriv za raskid ugovora dužan je da naknadi i štetu zbog
neizvršenja svoje obaveze, od koje se odbija vrednost poveriočeve činidbe i
troškovi koje je on uštedeo – poverilac može tražiti naknadu štete samo
pod uslovom da dužnikova činidba objektivno više vredi nego njegova
vlastita činidba.
• Jednostrani raskid fiksnih ugovora zbog neizvršenja:
✓ Ako se ugovorna obaveza ne ispuni u određenom roku, ugovor se
raskida po samom zakonu
✓ Poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka (bez
odlaganja), obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora (ako ispunjenje
ugovora ne dobije u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor).

Poništaj ugovora
• Poništenje ugovora: način prestanka ugovora koji pravno nije valjan zbog
nekog nedostatka koji je postojao još u trenutku zaključenja ugovora.
• Pravna valjanost se tiče uslova za zaključenje ugovora:
 ✓ Poslovna sposobnost
✓ Saglasnost volja
✓ Predmet ugovora
✓ Osnov ugovora
✓ Forma ugovora.
• Vrste ugovora koji nisu pravno valjani:
✓ Ništavi ugovori (apsolutno ništavi)
✓ Rušljivi ugovori (relativno ništavi).

Ništavi ugovori
•Ništavi ugovori – ugovori koji nemaju zakonsku važnost i koji postoje samo
prividno:
✓ Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
običajima
✓ Ugovor čiji je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili
neodrediv
✓ Ugovor koji je bez osnova ili sa nedopuštenim osnovom
✓ Ugovor koji nije sklopljen u propisanoj formi
✓ Ugovor pravnog lica koji izlazi iz okvira njegove pravne sposobnosti
✓ Zelenaški ugovor.
• Razlikujemo: potpunu i delimičnu ništavost.
❖ Naknadni nestanak uzroka ništavosti i dobrovoljno ispunjenje ugovora
ne dovode do punovažnosti ništavog ugovora.
• Konverzija – ništav ugovor se može konvertovati, odn. pretvoriti u drugi
punovažan ugovor, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
✓ Da je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane imale u vidu kada
su ugovor zaključile
✓ Da se može uzeti da bi one zaključile taj drugi ugovor da su znale za
ništavost svog ugovora.
• Isticanje ništavosti:
 ✓ Tužbom radi utvrđivanja da je ugovor ništav koju može podneti svako ko
ima pravni interes
✓ Sud po službenoj dužnosti pazi na ništavost (budući da je ništavost
ustanovljena pretežno u javnom interesu)
✓ Pravo da zahteva utvrđivanje ništavosti ima i javni tužilac
✓ Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi protekom vremena.
• Posledice ništavosti:
✓ Povraćaj u pređašnje stanje – restitucija (svaka ugovorna strana je
dužna da drugoj vrati sve ono što je primila po osnovu ništavog ugovora)
✓ Naknada štete (strana koja je kriva za zaključenje ništavog ugovora
odgovorna je drugoj strani za štetu koju ona trpi usled toga što veruje da je
ugovor punovažan, ukoliko je bila savesna).
• Posledice ništavosti ugovora protivnog prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim običajima:
✓ Sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nasavesne strane za
vraćanje onog što je drugoj strani dala
✓ Sud može odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu
zabranjenog ugovora preda opštini na čijij teritoriji ona ima sedište, odn.
prebivalište ili boravište.

Rušljivi ugovori
• Rušljivi ugovori: ugovori koji proizvode pravna dejstva, ali mogu biti
poništeni na zahtev ovlašćenih lica, u zakonom predviđenom roku, a iz
razloga kojima se prvenstveno vređaju privatni interesi.
• Razlozi koji ugovor čine rušljivim:
✓ Nedostatak volje – prinuda, pretnja, bitna zabluda, prevara
✓ Prekomerno oštećenje
✓ Zaključenje ugovora od strane ograničeno poslovno sposobnog lica bez
saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.
• Pravo da zahteva poništaj rušljivog ugovora ima:
✓ Ugovorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena
✓ Naslednici ugovorne strane u čijem je interesu rušljivost ustanovljena
 ✓ Treća lica koja imaju pravni interes da se ugovor poništi.
• Posledice poništaja:
✓ Poništaj dejstvuje retroaktivno – smatra se da je takav ugovor od
početka bio ništav, odn.da ne proizvodi pravna dejstva od momenta
zaključenja
✓ Povraćaj u pređašnje stanje – restitucija (svaka ugovorna strana je dužna
da drugoj vrati sve ono što je primila po osnovu ništavog ugovora)
✓ Naknada štete (strana na čijoj je strani uzrok rušljivosti odgovorna je
drugoj strani za štetu koju trpi zbog poništaja ugovora, ako nije znala niti je
morala znati za postojanje uzroka rušljivosti ugovora)
➢ Za štetu nastalu poništajem ugovora odgovorno je i ograničeno poslovno
sposobno lice ako je lukavstvom uverilo svog saugovarača da je poslovno
sposobno.
❖ Ugovorne strane se mogu sporazumeti da poništaj dejstvuje za ubuduće.
• Odluka suda o poništaju rušljivog ugovora: ima konstitutivno dejstvo.
• Pravo na poništaj rušljivog ugovora prestaje:
✓ Istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odn. od
prestanka prinude (subjektivni rok)
✓ Istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok).
• Konvalidacija rušljivog ugovora:
➢ Ukoliko se u predviđenom roku ne zahteva njegov poništaj
➢ Odricanjem (izričitim ili prećutnim) od prava na poništaj ugovora od
strane ovlašćenih lica.
• Konvalidacija ima retroaktivno dejstvo: konvalidiran ugovor – naknadno
osnažen ugovor, proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog
zaključenja.

Poslovodstvo bez naloga

• Poslovodstvo bez naloga: vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih,
bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun i radi zaštite interesa onoga čiji su
poslovi.
 • Poslovodstvo bez naloga je dopušteno samo: u slučaju kada posao ne trpi
odlaganje, u tom smislu što predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.
• Subjekti:
✓ Poslovođa bez naloga ili nezvani vršilac tuđeg posla – lice koje
svojevoljno obavlja posao za drugoga
✓ Gospodar posla – lice čiji se poslovi obavljaju.
• Uslovi poslovodsta bez naloga:
✓ Posao mora biti vršen ili izvršen
✓ Posao mora biti tuđi
✓ Posao mora biti vršen bez naloga ili ovlašćenja
✓ Posao mora biti u interesu gospodara
✓ Namera poslovođe bez naloga da zahteva naknadu.
• Poslovodstvo bez naloga stvara obaveze za obe strane.
• Obaveze poslovođe bez naloga:
✓ Obaveštenje gospodara posla
✓ Uredno i savesno vođenje započetog posla
✓ Polaganje računa
✓ Naknada štete.
• Obaveze gospodara posla:
✓ Oslobođenje poslovođe bez naloga od obaveza
✓ Naknada za izdatke i pretrpljenu štetu
✓ Primerena naknada za trud.
• Vrste poslovodstva bez naloga:
✓ Nužno poslovodstvo bez naloga
✓ Korisno poslovodstvo bez naloga
✓ Nedozvoljeno poslovodstvo bez naloga
✓ Nepravo poslovodstvo bez naloga.
• Pravna priroda poslovodstva bez naloga: institut sui generis koji ima svoje
posebne karakteristike i samostalnu egzistenciju.
Sticanje bez osnova
• Sticanje bez osnova: prelazak dela imovine jednog lica na bilo koji način u
imovinu nekog drugog lica, a da taj prelaz nema svoj osnov u:
✓ Nekom pravnom pravilu sadržanom u zakonu
✓ Nekom pravnom poslu, ili
✓ Nekoj odluci suda, odn. odluci drugog državnog organa.
• Radi povraćaja neosnovano stečenog ili naknade njegove vrednosti, lice
na čiji račun je obogaćenje usledilo ima pravo na tužbu protiv sticaoca.
• Subjekti:
✓ Sticalac (obogaćeno lice) – dužnik
✓ Lice čija je imovina umanjena (osiromašeno lice) – poverilac.
• Pretpostavke za sticanje bez osnova:
✓ Obogaćenje sticaoca
✓ Osiromašenje drugog lica
✓ Odsustvo osnova.
• Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnova:
✓ Isplata nedugovanog
✓ Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario
✓ Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao
✓ Upotreba tuđe stvari u svoju korist
✓ Upotreba stvari u tuđu korist
✓ Izdatak za drugog
✓ Sticanje bez osnova prirodnim događajem.

Jednostrane izjave volja

• Javno obećanje nagrade: kada neko, javnim oglasom, obeća
neodređenom broju lica da će dati nagradu onome ko bude izvršio
određenu radnju, odn. postigao neki uspeh, ili se našao u određenoj
situaciji.
• Uslovi da bi iz javnog obećanja nagrade nastala obligacija:
✓ Obećanje nagrade
✓ Obećanje učinjeno javnim oglasom
✓ Obećanje upućeno neodređenom broju lica
✓ Određena radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili situacija u
kojoj se treba naći
✓ Određena nagrada.
• Opozivanje javnog obećanja nagrade:
✓ Na isti način na koji je dato obećanje
✓ Opoziv je moguć sve do izvršenja radnje za koju je nagrada obećana
✓ Lice koje je izvršilo radnju, a nije znalo niti je moralo znati da je obećanje
nagrade opozvano, ima pravo na obećanu nagradu
✓ Lice koje je do opozivanja učinilo potrebne izdatke radi izvršenja radnje
određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, osim ako
obećavalac dokaže da su oni učinjeni uzalud
✓ Obećanje se ne može opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje
radnje, odn. za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju
određene situacije.
• Pravo na nagradu stiče: lice koje prvo izvrši radnju za koju je nagrada
obećana. Ako je više lica izvršilo nagradu istovremeno, svakome pripada
jednak deo nagrade (ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podelu).
• Obaveza obećavaoca nagrade prestaje:
✓ Ako je određen rok – ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u
oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove
postavljene u javnom oglasu
✓ Ako rok nije određen – istekom jedne godine od oglasa.
• Hartija od vrednosti: pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje
da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
• Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju
od vrednosti preda njenom korisniku – emisiona teorija.
• Prema načinu određivanja nosioca prava, razlikuju se tri vrste hartija od
vrednosti:
1. Hartije na donosioca
 ➢ Zakoniti imalac hartije je njen donosilac
➢ Pravo iz hartije se prenosi njenom predajom
2. Hartije na ime
➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje hartija od vrednosti glasi
➢ Pravo iz hartije se prenosi cesijom
3. Hartije po naredbi
➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje je hartija uredno preneta
➢ Pravo iz hartije se prenosi indosamentom.

Prouzrokovanje štete
• Prouzrokovanje štete: poseban izvor obligacija kod kojeg obligacioni
odnos nastaje iz same činjenice da je šteta prouzrokovana drugome.
• Subjekti odnosa:
✓ Štetnik – lice koje je štetu prouzrokovalo
✓ Oštećeni – lice kome je šteta prouzrokovana
✓ U određenim slučajevima i odgovorno lice – lice koje štetu nije
prouzrokovalo, ali za nju odgovara.
• Sadržina odnosa: obaveza štetnika da prouzrokovanu štetu naknadi i
pravo oštećenog da zahteva naknadu štete.
• Razlikujemo ugovornu i vanugovornu odgovornost za štetu.
• Osnov odgovornosti: razlog zbog kojeg se odgovara za štetu.
• Osnovi odgovornosti za štetu:
1. Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost)
2. Odgovornost po osnovu stvorenog rizika (objektivna odgovornost)
3. Odgovornost po osnovu pravičnosti.
• Uslovi odgovornosti:
✓ Opšti
➢ Šteta
➢ Uzročna veza između štete i štetnikove radnje
✓ Posebni
➢ Štetnikova krivica
 ➢ Protivpravnost štetnikove radnje.
• Naknada štete: građanskopravna sankcija za prouzrokovanje štete.
• Vrste šteta:
✓ Materijalna šteta i nematerijalna šteta
✓ Obična šteta i izmakla korist
✓ Konkretna šteta i apstraktna šteta
✓ Postojeća šteta i buduća šteta
✓ Neposredna šteta i posredna šteta
✓ Predvidljiva i nepredvidljiva šteta.
• Materijalna šteta: predstavlja povredu materijalnih dobara nekog lica
(npr. oštećenje ili uništenje nečije imovine, izdaci prouzrokovani telesnom
povredom, oštećenjem zdravlja ili smrću nekog lica).
• Materijalna šteta se tiče onoga što oštećeni ima.
• Oblici naknade: naturalna restitucija i novčana naknada.
• Nematerijalna šteta: predstavlja povredu ličnih dobara nekog lica (npr.
povreda nečije slobode, časti, ugleda ili nanošenje nekome fizičkih ili
duševnih bolova ili straha).
• Nematerijalna šteta se tiče onoga što oštećeni jeste.
• Naknada nematerijalne štete:
✓ U vidu jednog vida naturalne restitucije u slučaju povrede prava ličnosti
(npr. na trošak štetnika objavljivanje presude – ispravke, povlačenje izjave
kojom je povreda učinjena)
✓ U vidu zadovoljenja (satisfakcije) oštećenom – u vidu dosuđivanja
određene novčane sume.

Preduzetnik
• Preduzetnik: fizičko lice koje radi sticanja dobiti samostalno obavlja delatnost.

• Preduzetnici obavljaju delatnost radi sticanja dobiti neposredno, za razliku od

ostalih subjekata poslovnog prava, što ne znači da ne mogu da angažuju i
zaposlene.
 • Lice koje obavlja delatnost slobodnih profesija (npr. lekari, advokati), imaće
status preduzetnika samo ako je to posebnim propisima tako uređeno.

• Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu zakona, što ne znači da to

ne bi mogao biti ako ne proizvodi samo za sopstvene potrebe već se pojavljuje na
tržištu kao stalni robni proizvođač.

• Fizičko lice, kao preduzetnik, je dužan pre otpočinjanja bavljenja delatnosti da

sačini prijavu u pismenom obliku i podnese je nadležnoj agenciji za privredne
registre (ista zamenjuje osnivački akt, a sadrži odredbe o imenu, adresi, matičnom
broju i nazivu preduzetnika; delatnosti preduzetnika; zaštite životne sredine).

• Naziv preduzetnika obavezno sadrži:

✓ Lično ime preduzetnika

✓ Oznaku delatnosti

✓ Sedište sa adresom preduzetnika.

• Preduzetnici mogu sa subjektima poslovnog prava osnivati poslovna udruženja.

• Preduzetnik može obavljati i delatnosti od opšteg javnog interesa kao što su

komunalne delatnosti, javni prevoz i dr. u skladu sa zakonom.

• Prestanak obavljanja delatnosti:

✓ Voljom preduzetnika, i

✓ Nezavisno od njegove volje, tj. po osnovu samog zakona:

➢Gubitkom poslovne sposobnosti preduzetnika

➢Smrću preduzetnika osim ako se njegovi naslednici ne izjasne da nastave sa

bavljenjem delatnost

i ➢Prestankom prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti

➢Zabranom obavljanja delatnosti

➢Poništenjem rešenja o upisu obavljanja delatnosti u registar

➢Zbog neobavljanja delatnosti duže od dve godine

➢I u drugim slučajevima propisanom zakonom.

Privredna društva
• Privredno društvo: pravno lice koje osnivačkim aktom osnivaju pravna ili fizička
lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

• Osnovni elementi svakog privrednog društva:

✓ Osnivački akt

✓ Osnivački kapital

✓ Učešće u dobiti

✓ Volja osnivača

✓ Pravni subjektivitet.

• Osnivacki akt: privredno društvo se osniva osnivačkim aktom koji može biti u
formi:

✓ Ugovora, ili

✓ Odluke o osnivanju.

• Osnivački akt potpisuju svi osnivači.

• Osnivački ulog: prilikom osnivanja privrednog društva osnivači unose svoj ulog
koji predstavlja deo osnivačkog kapitala i koji je neophodan za početak poslovanja
takvog društva – shodno svojim ulozima članovi društva stiču pravo na učešće u
deobi dobiti društva.

• Volja osnivača privrednog društva: pretočena je u osnivački ugovor ili odluku o

osnivanju.
• Pravni subjektivitet: privredno društvo svoj pravni subjektivitet stiče
registracijom kod Agencije za privredne registre.

Vrste privrednih društava

• I podela – Po kriterijumu organizacione strukture:

✓Individualna

✓Kolektivna

• II podela:

✓Društva sa javnim upisom kapitala

✓Društva bez javnog upisa kapitala

• III podela – Po kriterijumu pravnog subjektiviteta:

✓Društva institucije sa pravnim subjektivitetom

✓Ugovorna društva

• IV podela – Po uzajamnoj povezanosti članova:

✓Drustva lica: ortačka i komanditna društva

✓Drustva kapitala: društva sa ograničenom odrgovornošću i akcionarska društva.

Društva lica

• Društva lica (ortačka i komanditna društva) – osnovne karakteristike društva lica

jesu da subjekte povezuje:

✓ Dobit koja se ostvaruje poslovanjem društva

✓ Način formiranja imovine društva

✓ Njeno uvećanje

✓ Umanjenje i odgovornost za poslovanje imovinom

✓ Uslovi i način poslovanja.

Ortačko društvo
• Ortačko društvo: privredno društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih
i/ili pravnih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neograničenu solidarnu
odgovornost za obaveze društva obavljaju određenu delatnost pod zajedničkim
nazivom.

• Osnivanje ortačkog društva: upisuje se u registar kod nadležne agencije za

privredne registre.

• Prijava za upis ortackog društva u registar sadrži:

✓ Naziv

✓ Delatnost

✓ Sedište

✓ Zastupnike

✓ Osnivački ulog

✓ Lično ime

✓ Zanimanje

✓ Prebivalište svakog člana ortačkog društva.

• Pravni odnosi izmedju clanova ortackog drustva: uređuju se ugovorom o

osnivanju društva.

• Članstvo se stiče: isključivo dobrovoljno i voljom lica koje želi da postane član
jednog društva sa neograničenom solidarnom odgovornošću.

• Članstvo u društvu prestaje:

✓ Sporazumom
✓ Isključenjem

✓ Otkazom

✓ Smrću

✓ Odlukom suda

• Ulog u društvo može biti – sve što ima imovinsku vrednost za društvo:

✓ Novac

✓ Pokretne i nepokretne stvari

✓ Hartije od vrednosti

✓ Stvarna ili druga prava (autorsko, patentno)

✓ Rad ili pružanje usluga za društvo.

• Ulog clanova ortaskog društva je jednak, ukoliko ugovorom o osnivanju nije

dogovoreno drugačije.

• Poslovodstvo društva obavlja se uz saglasnost svih članova.

• Odnosi ortačkog društva i članova društva prema trećim licima:

✓ Član ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu uz saglasnost ostalih
članova društva

✓ U slučaju prenosa udela trećem licu, članovi ortačkog društva imaju pravo
preče kupovine u skladu sa ugovorom o osnivanju društva

✓ Ortačko društvo zastupa član društva kome je povereno poslovodstvo društva,

a ugovorom o osnivanju društva mogu se ovlastiti i drugi članovi društva za
zastupanje društva.

• Prestanak ortačkog društva:

✓ Po osnovama predviđenim za prestanak svih tipova društava:

➢Statusnim promenama

➢Spajanjem

➢Pripajanjem

➢Podelom

➢U slučaju stečaja i likvidacije

✓ Po posebnim osnovama – transformacijom u drugi tip pravnog subjektiviteta iz

razloga izraženih voljom članova društva

❖Pored slučajeva predviđenih zakonom ortačko društvo prestaje i otkazom,

isključenjem člana društva i smrću člana društva.

• Likvidacija ortačkog društva – prethodi prestanku ortačkog društva:

✓ Likvidaciju ortačkog društva sprovode svi članovi društva kao likvidatori, osim
ako je ugovorom o osnivanju društva ili odlukom članova društva ovlašćenje
likvidatora povereno jednom članu ili nekolicini članova ili rećem licu

✓ U slučaju da članovi ortačkog društva ne imenuju likvidatora u roku od

petnaest dana od dana nastupanja uslova za prestanak društva, na zahtev člana
društva likvidatora imenuje nadležni sud iz reda trećih lica

✓ Ime likvidatora se upisuje u registar uz deponovanje njegovog potpisa – kako

bi mogao da potpisuje dokumenta i vrši druge poslove kao likvidator

✓ U nazivu ortačkog društva u likvidaciji mora biti upisana oznaka "u likvidaciji".

Komanditno društvo
• Komanditno društvo – privredno društvo koje se osniva ugovorom dva ili više
fizičkih i/ili pravnih lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, u
kome:

✓ Deo članova društva odgovara neograničeno solidarno (celokupnom svojom

imovinom) za obaveze društva i upravlja poslovima društva – komplementari, a
✓ Deo članova odgovara za obaveze društva do visine svog ugovorenog uloga u
društvo – komanditori

✓ Komplementari i komanditori mogu biti i fizička i pravna lica (postoje dve vrste
članova sa različitim obavezama i pravima). Komanditno društvo

• Odnosi između članova društva:

✓ Ulog komanditora može biti u novcu, stvarima i pravima, a ne može se sastojati

nikako:

➢U radu, i

➢Pružanju usluga komanditnom društvu

✓ Poslovodstvo društva pripada isključivo komplementarima

✓ Raspodela dobara i snošenje gubitaka među članovima komanditnog društva

vrši se u skladu sa ugovorom o osnivanju društva.

• Odnosi komanditnog društva i njegovih članova prema trećim licima:

✓ Odgovornosti novih članova komanditnog društva iste su kao i starih članova

✓ Komanditor koji kao punomoćnik ili prokurist zaključi ugovor sa trećim licem
bez naznake da istupa kao punomoćnik ili prokurist odgovara prema trećem
savesnom licu kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora

✓ Osnovno je pravilo da je slobodan prenos udela članova komanditnog društva

međusobno, dok se za prenos udela prema trećem licu traži saglasnost svih
komplementara i komanditora sa većinskim udelom

✓ U slučaju prodaje udela postojeći članovi društva imaju pravo preče kupovine.
Komanditno društvo

• Prestanak članova i promena oblika – pored redovnog načina prestanka

komanditnog društva (kao i svakog drugog privrednog društva) komanditno
društvo, u skladu sa Zakonom, ima i određene specifičnosti:
✓ U slučaju smrti člana komanditnog društva ili prestanka članstva jednog ili više
komanditora, društvo ne prestaje – u tom slučaju ono nastavlja sa radom u skladu
sa ugovorom o osnivanju, međutim, ako iz društva istupe svi komplementari,
društvo može nastaviti svoju delatnost kao društvo sa ograničenom
odgovornošću, akcionarsko društvo ili kao preduzetnik

✓ Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, društvo može nastaviti

svoju delatnost kao ortačko društvo, što je stvar volje samih komplementara koji
su ostali

✓ Nastale promene komanditnog društva obavezno se upisuju u registar, a u

slučaju da se ne pristupi nijednoj od mogućih promena, društvo se ukida po
zakonom propisanom postupku.

Društvo kapitala
• Društvo kapitala:

✓ Privredno društvo koje osniva jedno fizičko ili jedno pravno lice, ili više njih,
radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti

✓ Za poslovanje društva kapitala odgovaraju članovi imovinom uloženom

prilikom osnivanja.

• Vrste društva kapitala:

✓ Akcionarsko društvo

✓ Društvo sa ograničenom odgovornošću.

Akcionarsko društvo
• Akcionarsko društvo:

✓ Privredno društvo koje osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja delatnosti, a
čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti
✓ Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedno lice (jedan član)
odlukom o osnivanju.

• Ulozi akcionara mogu biti:

✓ U gotovom novcu

✓ U stvarima

✓ U pravima izraženim u novčanoj vrednosti.

• Ulozi akcionara nikako NE MOGU BITI u radu ili pružanju usluga akcionarskom
društvu.

• Organi akcionarskog društva:

✓ Skupština akcionara

✓ Upravni i izvršni odbor

✓ Nadzorni odbor

✓ Direktor

✓ Revizor

✓ Odbor revizora

✓ Stručni poverenik

• Prestanak akcionarskog društva – razlozi koji dovode do prestanka akcionarskog

društva su:

✓ Protek vremena na koje je osnovano

✓ Pravnosnažna odluka skupštine akcionara koja se donosi kvalifikovanom

većinom

✓ Pravnosnažna odluka suda koja utvrđuje da je registracija društva bila ništava i

koja nalaže brisanje društava po službenoj dužnosti
✓ Odluka stečajnog veća o otvaranju i zatvaranju stečajnog postupka

✓ Stečajem, odn. Bankrotstvom

✓ Drugi slučajevi utvrđeni zakonom, a i osnivačkim aktom društva za prestanak

društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

• Društvo sa ograničenom odgovornošću – privredno društvo koje spada u
društvo kapitala koje radi obavljanja delatnosti osnivaju pravna i/ili fizička lica koja
ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine
upisanog a neunetog uloga:

✓ Član društva sa ograničenom odgovornošću učestvuje u dobiti društva

srazmerno vrednosti njegovog uloga

✓ Ulozi članova društva sa ograničenom odgovorošću mogu biti upisani u novcu,

stvarima i pravima, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge društvu

✓ Društvo sa ograničenom odgovornošću se osniva ugovorom o osnivanju, a ako

ga osniva jedan osnivač odlukom o osnivanju

✓ Novčani osnivački deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom

odgovornošću ne može biti manji od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu na dan uplate

✓ U društvu sa ograničenom odgovornošću vodi se knjiga članova društva u koju

se unose:

➢Ime i adresa, odn. naziv i sedište svakog člana društva

➢Visina osnovnog uloga svakog člana društva i iznos koji je uplatio

➢Izmene svih podataka koji se upisuju u knjigu članova društva, i

➢Drugi podaci koji su od značaja za članove društva.

• Odnosi između društva i članova:

✓ Osnovna obaveza članova društva je unošenje uloga u imovinu društva

✓ Pored osnovne obaveze, članovi društva sa ograničenom odgovornošću mogu

preuzeti obavezu ispunjenja i sporednih obaveza

✓ Ulaganjem uloga u društvo članovi stiču udeo u društvu

✓ Udeo člana društva se može slobodno prenositi između članova društva

✓ Ako član društva pored svog udela stekne još jedan ili više udela, svi udeli se
spajaju u jedan udeo Društvo sa ograničenom odgovornošću

✓ Udeo člana društva može se preneti trećem licu uz pravo preče kupovine
ostalih članova društva

✓ Osnovno imovinsko pravo člana društva je pravo na udeo u dobiti društva

✓ Jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću ne može sticati sopstveni

udeo, niti ga može povlačiti, osim ako ga stiče besplatno ili na osnovu pravnog
sledbeništva.

• Organi društva sa ograničenom odgovornošću:

✓ Direktor

✓ Upravni odbor

✓ Interni revizor ili odbor revizora

✓ Stručni poverenik

✓ Skupština kada je predviđena ugovorom o osnivanju društva.

• Prestanak društva sa ograničenom odgovornošću: pored opštih osnova

prestanka utvrđenih za svako društvo, koji važe i za ovu formu društva, društvo sa
ograničenom odgovornošću može prestati pod određenim uslovima, i u slučaju
postojanja posebnih osnova:

✓ Smrt kada se radi o fizičkom licu

✓ Prestanak člana kada se radi o pravnom licu

✓ Otkaz člana (delimičan raskid ugovora)

✓ Isključenje člana društva

✓ Po osnovu odluke suda po tužbi člana društva.

Likvidacija subjekata poslovnog prava

• Likvidacija subjekta poslovnog prava: preduzima se u slučajevima kada ne
postoje uslovi za njegovo redovno i uspešno poslovanje.

• Ovlašćeni predlagači za pokretanje postupka likvidacije:

✓ Osnivač

✓ Vlasnik

✓ Dužnik

✓ Stečajni sud

✓ Nadležni državni organ.

• Postupak likvidacije – sprovodi se:

✓ Kada je izrečena mera zabrane vršenja delatnosti zbog neispunjavanja uslova

za obavljanje delatnosti, a u predviđenom roku nisu ispunjeni uslovi za obavljanje
delatnosti ili nije promenjena delatnost

✓ Kada su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vršenje privredne

delatnosti koja je predmet poslovanja ako je pravnosnažnom odlukom suda
utvrđena ništavost upisa u registar privrednih subjekata
✓ Ako je istekao rok za koji je subjekat poslovnog prava osnovan ili ako je
postignuta svrha rada za koje je i osnovan Likvidacija subjekata poslovnog prava
✓ Ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno

✓ Ako subjekat poslovnog prava nije organizovan u skladu sa zakonom, i u

drugim zakonom utvrđenim slučajevima

• Nadležan za sprovođenje postupka likvidacije: likvidacioni upravnik koji posle

donošenja odluke o otvaranju postupka likvidacije objavljuje oglas u "Službenom
glasniku RS", koji sadrži sledeće informacije:

✓ Naziv subjekta poslovnog prava nad kojim se sprovodi postupak likvidacije

✓ Izreku odluke o sprovođenju postupka likvidacije sa razlozima zbog kojih se

ista sprovodi

✓ Ime, prezime i adresu likvidacionog upravnika

✓ Poziv poverioca da u roku od trideset dana, od dana objavljivanja oglasa o

otvaranju postupka likvidacije prijave svoja potraživanja, podneskom u dva
primerka sa dokazima

✓ Mesto, dan i sat ročišta o ispitivanju potraživanja

✓ Poziv dužnicima da svoje dugove bez odlaganja u celosti izmire. Likvidacija

subjekata poslovnog prava

• Posle okončanja postupka likvidacije:

✓ Likvidacioni upravnik sastavlja likvidacioni bilans sa odgovarajućom

dokumentacijom i sve zajedno dostavlja na uvid i dalji postupak organu koji ga je
imenovao i to najkasnije u roku od trideset dana od dana okončanja postupka
likvidacije

✓ Kada taj organ odobri likvidacioni bilans i zaključi postupak likvidacije,

razrešava se likvidacioni upravnik, a iz registra se briše likvidirani subjekat
poslovnog prava
✓ Brisanjem iz registra, on prestaje da postoji kao pravno lice i tog momenta gubi
pravnu i poslovnu sposobnost.

• U registar privrednih subjekata kod nadležne agencije se upisuju sve relevantne

činjenice, kao što su:

✓ Otvaranje postupka likvidacije

✓ Ime likvidacionog upravnika

✓ Zaključenje likvidacionog postupka.

• Postupak likvidacije se ne sprovodi: ukoliko postoje uslovi za sprovođenje

stečajnog postupka.

Stecaj nad subjektom poslovnog prava

• Stecaj: do otvaranja stečaja dolazi ako subjekat poslovnog prava nema dovoljno
imovine da bi se mogla izmiriti potraživanja poverilaca u celosti, tj. u slučaju kada
je subjekat insolventan.

• Cilj institucije stečaja: da se uticajem ekonomskih zakona tržišta, uklanjaju iz

privrednog života oni subjekti poslovnog prava koji svojim poslovanjem ne postižu
ni minimum rentabilnosti i koji su nesposobni za normalan rad i poslovanje.

• Mesna nadležnost suda za otvaranje stečaja: za otvaranje stečaja nad subjektom

poslovnog prava mesno je nadležan sud prema sedištu subjekta poslovnog prava
koje je dužnik.

• Osnovna načela stečaja:

✓ Načelo zaštite neprivilegovanih poverilaca (iz razloga što stečaj omogućuje

ravnomerno namirenje potraživanja poverilaca, u zavisnosti od ukupnog obima
njihovog potraživanja i obima stečajne mase)

✓ Načelo jednakosti i ravnopravnosti poverilaca (stečaj onemogućuje

nedozvoljene transakcije i privilegovanje pojedinih poverilaca na račun drugih)
✓ Načelo sudskog sprovođenja postupka

✓ Načelo ekonomičnosti postupka (stečajni postupak se okončava sa što manje

troškova)

✓ Načelo hitnosti, jer je bez zastoja

✓ Načelo dvostepenosti

✓ Načelo imperativnosti i prekluzivnosti (sprovodi se po zakonu i bez odlaganja

rokova)

✓ Načelo javnosti i informisanosti.

• Vrste stečaja:

✓ Opšti – stečaj nad celokupnim sredstvima dužnika

✓ Posebni – stečaj jednog dela sredstava dužnika.

• Stecaj se sprovodi:

✓ Bankrotstvom – kolektivno namirenje poverilaca generalnim izvršenjem na

imovini stečajnog dužnika, čime on prestaje da postoji kao pravni subjekat

✓ Reorganizacijom.

• Uslovi za pokretanje stečajnog postupka:

✓ Materijalnopravni

✓ Formalnopravni – formalnopravni predlog za otvaranje stečaja. Stečaj nad

subjektom poslovnog prava

• Materijalnopravni uslovi za pokretanje stečajnog postupka:

✓ Trajnija nesposobnost plaćanja subjekta poslovnog prava

✓ U slučaju kraće insolventnosti od četrdesetpet dana od dana dospelosti

obaveze
✓ U slučaju insolventnosti neprekidno trideset dana u odnosu na sva plaćanja

✓ Preteća nesposobnost plaćanja kada stečajni dužnik učini verovatnim da svoje

već dospele obaveze neće moći da ispuni

✓ Prezaduženost koja postoji kada je imovina dužnika manja od njegovih obaveza

✓ Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.

• Predlog za pokretanje stečajnog postupka mogu podneti:

✓ Poverioci

✓ Dužnik

✓ Organi prinudnog poravnanja

✓ Stečajni sud

• Subjekti stečaja:

• Zadruge

• Banke

• Osiguravajuće organizacije

• Radnja

• Poljoprivredno gazdinstvo ako ima svojstvo pravnog lica

• Fizičko lice koje obavlja registrovanu privrednu delatnost (stečaj preduzetnika,

tzv. građanski stečaj).

Organi stečajnog postupka

• Organi stečajnog postupka:

✓ Stečajni sudija

✓ Stečajni upravnik
✓ Skupština poverilaca

✓ Odbor poverilaca.

Pokretanje prethodnog stecajnog postupka

• Pokretanje prethodnog stečajnog postupka:

✓ Prethodni stečajni postupak prethodi glavnom

✓ Pokreće se u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga

✓ Ograničenje poslovne sposobnosti stečajnog dužnika upisuje se obavezno u

registar privrednih subjekata

✓ Prethodni stečajni postupak se pokreće rešenjem stečajnog sudije protiv kojeg

nije dozvoljena žalba i istim rešenjem mogu biti određene i mere obezbeđenja u
cilju sprečavanja otuđenja imovine dužnika, i uništavanja poslovne
dokumentacije.

• Mere obezbeđenja u cilju sprečavanja otuđenja imovine dužnika, i uništavanja

poslovne dokumentacije:

✓ Imenovanje privremenog stečajnog upravnika

✓ Zabrana isplate sa računa stečajnog dužnika

✓ Zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika

✓ Zabrana ili privremeno odlaganje sprovođenja izvršenja prema stečajnom

dužniku.

• Trajanje prethodnog stečajnog postupka: najduže trideset dana od dana

dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane ovlašćenog
predlagača.
• Otvaranje stečajnog postupka:
✓ U slučaju da stečajni sudija utvrdi da postoji veoma mala imovina stečajnog
dužnika koja bi ušla u stečajnu masu i koja nije dovoljna ni za izmirenje troškova
stečajnog postupka, može doneti odluku da se stečajni postupak i ne otvori, nego
da se odmah zaključi – nalaže stečajnom upravniku da unovči imovinu stečajnog
dužnika i namiri dotadašnje troškove

✓ Ukoliko stečajno veće donese rešenje o otvaranju stečajnog postupka, dužno je

da odmah obavesti poverioce oglasom koji se ističe na oglasnoj tabli suda i
objavljuje u "Službenom glasniku RS"

✓ Rešenje o otvaranju stečajnog postupka dostavlja se predlagaču i stečajnom

dužniku

✓ Rešenje o otvaranju stečajnog postupka upisuje se u registar privrednih

subjekata i u javne knjige u kojima su uknjižena prava o nepokretnostima.

• Posle sprovedenih ročišta za glavnu deobu i eventualno ročišta za naknadnu

deobu:

✓ Unovčava se imovina dužnika i namiruju poverioci i raspoređuju se eventualno

neraspoređena sredstva po podmirenju poverilaca, vlasnicima ili nadležnom
republičkom fondu ako je reč o društvenim sredstvima

✓ Potom se zaključuje stečajni postupak i briše stečajni dužnik iz registra

privrednih subjekata, čime prestaje da postoji kao pravni subjekat. Pravne
posledice otvaranja stečajnog postupka

• Otvaranje stečajnog postupka proizvodi sledeće pravne posledice:

✓ Na status stečajnog dužnika, njegovih organa i radnika prestaje poslovna

sposobnost s obzirom da svi organi, zastupnici i punomoćnici gube svoje funkcije

✓ Određuje se stečajni upravnik, koji se u najkraćem mogućem roku uvodi u

dužnost

✓ Nazivu dužnika pri potpisivanju dodaje se nova oznaka "u stečaju"

✓ Otvara se novi broj računa preko kog se vrši poslovanje dužnika, a gase se svi
dotadašnji računi

Pravne posledice otvaranja stecajnog postupka

✓ Prestaje radni odnos svim radnicima stečajnog dužnika, a po odluci stečajnog
upravnika može da ostane potreban broj, radi završetka započetih poslova ili radi
vođenja stečajnog postupka.

• Stečajna masa:

✓ Otvaranjem stečaja obrazuje se stečajna masa u koju ulazi sva imovina

stečajnog dužnika, osnovna i obrtna sredstva, potraživanja dužnika, udeo u
drugom subjektu poslovnog prava, hartije od vrednosti, prava intelektualne
svojine...

✓ Stečajna masa se formira unovčavanjem imovine stečajnog dužnika

✓ Imovina stečajnog dužnika prodaje se po pravilu javnim nadmetanjem, a

izuzetno prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom. Deoba stečajne mase

• Deoba stecajne mase:

✓ Pristupa joj se kada znatan deo imovine bude unovčen i to u roku od petnaest
dana od pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, donetog posle ročišta za glavnu
deobu

✓ Poverioci stečajnog dužnika namiruju potraživanja srazmerno visini svojih

potraživanja i to zavisno od odnosa obima deobne mase i ukupnih utvrđenih
potraživanja poverilaca

✓ Vrši se tek onda kada stečajni sudija na osnovu predloga stečajnog upravnika
odobri nacrt za glavnu deobu.

Zaključenje stečajnog postupka

• Zaključenje stečajnog postupka – po izvršenju svih potrebnih radnji na osnovu
izveštaja stečajnog upravnika, stečajni sudija:
✓ Donosi Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

✓ Rešenje o zaključenju stečaja objavljuje u "Službenom glasniku RS"

✓ Kada ovo rešenje postane pravnosnažno, određuje se brisanje stečajnog

dužnika iz registra privrednih subjekata

✓ Danom brisanja iz registra prestaje da postoji stečajni dužnik

✓ Kada se završi stečajni postupak, stečajni upravnik je dužan da podnese izveštaj

o svome radu.

• Reorganizacija:
✓ Primenjuje se kada se proceni da će se moći povoljnije namiriti poverioci u
odnosu na bankrotstvo

✓ Sprovodi se prema pisanom planu reorganizacije koji se može podneti zajedno

sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka

• Pisani plan reorganizacije posebno sadrži:

✓ Objašnjenja šta je dovelo dužnika u finansijske teškoće, kao i predlog mera

kako bi se reorganizacija sprovela

✓ Detaljnu listu poverilaca, visinu novčanih iznosa koji će služiti za podmirenje

poverilaca, opis i spisak imovine koja se mora prodavati radi obezbeđenja
sredstava za namirenje

✓ Rokove za izvršenje plana reorganizacije

✓ Imena članova organa upravljanja sa njihovim naknadama, kao i spisak

konsultantskih stručnjaka za realizaciju reorganizacije, ime nezavisnog stručnjaka
koji će pratiti sprovođenje plana, a između ostalog i predlog za imenovanje
stečajnog upravnika i članova odbora poverilaca.

• Reorganizacija

• Rok sprovođenja reorganizacije ne može biti duži od pet godina.

• Protiv rešenja kojim se potvrđuje ili odbacuje usvajanje plana reorganizacije,
žalbu mogu izjaviti:

✓ Stečajni dužnik

✓ Stečajni upravnik

✓ Poverioci

✓ Razlučni poverioci.

• Posledice potvrđivanja plana tiču se novopreuzetih rokova za izmirenje

potraživanja i oni dobijaju jednu novu ugovorenu snagu. Prestaju sve
posledice otvaranja stečajnog postupka i brišu se oznake u nazivu duznika u
stecaju