PRAVO U TURIZMU

Pojam prava
• Pojmovno određenje prava: skup društvenih normi koje predstavljaju volju vladajuće klase i
koje sankcioniše država radi održanja datog društvenog poretka.

• Pravo u turizmu: grana prava koju čine pravila kojima se uređuje status nosilaca turističko-
ugostiteljskih aktivnosti i pravila kojima se uređuju pravni odnosi u koje oni stupaju međusobno
ili sa drugim subjetima.

• Predmet prava u turizmu: statusno pravo u turizmu i ugovorno pravo u turizmu.

Izvori prava

• Najznačajniji izvori pravaa:

✓ Ustav

✓ Zakoni

✓ Podzakonski akti

✓ Pravila društvenih organizacija

✓ Običaji

✓ Sudska praksa i precedenti.

Ustav kao izvor prava

• Ustav: najviši pravni akt jedne države koji reguliše najvažnije društvene odnose i ustrojstvo
državnih organa. Normativno usmerava razvitak date države.

• Vrste ustava prema formi u kojoj postoje:

✓ Pisani i nepisani

✓ Kodifikovani i nekodifikovani (npr. Engleski ustav)

✓ Kruti i meki

✓ Oktroisani ustavi, ustavni paktovi i narodni ustavi.

• Vrste ustava prema sadržaju:

✓ Ustavi koji sadrže samo odredbe koje se odnose na oblik države (odn. oblik vladavine) i oblik
državnog uređenja
✓ Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn. oblik vladavine) i oblik
državnog uređenja, i odredbe o pravima i dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu
vlasti
✓ Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn. oblik vladavine) i oblik
državnog uređenja, odredbe o pravima i dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu
vlasti, i odredbe o društvenoekonomskom uređenju – najpotpuniji ustavi, koji se najčešće
susreću u savremenoj praksi.

Zakon kao izvor prava

• Zakon:
✓ Mora biti u skladu sa ustavom (ustav definiše pojedine elemente značajne za bliže određenje
zakona – organe koji donose zakon, postupak po kojem se donose zakoni i sadržaj zakona)
✓ Detaljnije razrađuje odredbe ustava.
• U federalno oraganizovanim državama javlja se određen odnos saveznih i republičkih zakona
• Značajni momenti povodom zakona:
1. Provođenje procedure za donošenje zakona (skupština)
2. Stupanje na snagu – unapred (od dana stupanja na pravnu snagu) i retroaktivno (izuzetak da
se zakon primenjuje na slučajeve koji su se dogodili pre njegovog usvajanja).
3. Važenje u vremenu – važnost zakona prestaje: donošenjem novog zakona i protekom
vremena
4. Važenje u prostoru – teritorijalni princip i personalni princip

Podzakonski akti kao izvor prava

• Podzakonski akti (npr. uredbe, odluke, pravilnici, naredbe rešenja, uputstva):
✓ Zakonitost i ustavnost
✓ Razrađuju odredbe zakona u cilju njihove lakše primene i uređuju značajna područja
društvenog života
✓ Donosi ih vlada i organi izvršne vlasti, ali i skupština.

Pravna norma i njeni glavni elementi

• Značaj pravne norme: preko pravne norme pravo se manifestuje u spoljnjem svetu i oseća se
njegova prisutnost u društvenom životu.

• Najniža pravna kategorija do koje se pravo može razlagati.

• Pojmovno određenje pravne norme: pravilo o ponašanju ljudi u društvu čiju primenu
obezbeđuje država, aparatom prinude.

• Glavni elementi pravne norme:

✓ Dispozicija – suštinski deo norme koji sadrži pravilo ponašanja za subjekte prava
✓ Delikt – radnja suprotna ponašanju propisanom u dispoziciji (predstavlja izvestan psihički
odnos subjekta prema toj radnji; može biti građanskopravni i krivičnopravni; povezuje
dispoziciju i sankciju)
✓ Sankcija – pravilo ponašanja koje je obavezno za prekršioca dispozicije; sprovodi je državni
organ

Tumačenje pravnih normi

• Tumačenje pravnih normi – pronalaženje unutrašnjeg smisla i najadekvatnijeg načina
primene pojedine norme ili grupe pravnih normi. Razlikujemo:
✓ Tumačenje u primeni pravne norme:
1. Pravnu normu tumači subjekt koji treba da postupi po njoj
2. Pravnu normu tumači državni organ koji treba da reši neki pravni odnos. Pristupa se
tumačenju opšte pravne norme u cilju donošenja pojedinačne norme radi razrešavanja nekog
pravnog odnosa
✓ Tumačenje van primene pravne norme – pravnu normu mogu da tumače organi koju su
pravnu normu doneli.

Pravna praznina
• Pojmovno određenje pravne praznine: nemogućnost podvođenja nekih od društvenih odnosa
pod opšte norme u okviru postojećeg pravnog sistema, i pored postojanja interesa zakonodavca
da se i isti normiraju.
• Način rešavanja pravne praznine:
✓ Primenom pravila analogije (metod popunjavanja pravne praznine na osnovu sličnosti
neregulisanih odnosa sa odnosima koji su regulisani) – zakonska analogija (prenosnom
primenom postojeće norme i na neregulisane odnose) i pravna analogija (stvaranjem nove
norme)
✓ Putem slobodnog stvaranja pravne norme (stvaranje pojedinačne pravne norme od strane
suda).

Pravni sistem i grane prava

• Pravni sistem: logička celina međusobno povezanih normi kojima se uređuju pojedine vrste
društvenih odnosa.
• Podele pravnog sistema pojedinih zemalja: na razne grane prava.
• Podela prema predmetu regulisanja (osnovna i najšira podela): međunarodno pravo i
unutrašnje pravo.

Međunarodno pravo
• Međunarodno pravo – obuhvata pravne norme kojima se regulišu međunarodni odnosi. Isto
delimo na:
✓ Međunarodno javno pravo – obuhvata pravne norme kojima se regulišu odnosi između
država kao subjekata prava
✓ Međunarodno privatno pravo – obuhvata pravne norme kojima se regulišu privatnopravni
odnosi (građanskopravni, porodičnopravni, radnopravni i privrednopravni) sa elementom
inostranosti.

❖Osnovni zadatak MPP-a: utvrditi pravo koje države će biti merodavno za pravnu regulativu
datog privatnopravnog odnosa sa elementom inostranosti.

Unutrašnje pravo
• Sistem unutrašnjeg (javnog i privatnog) prava – skup pravnih normi koje regulišu odnose u
okviru jedne nacionalne države, a donose ih najviša zakonodavna tela konkretne države:
✓ Javno pravo – reguliše odnose između države i državnih organizacija ili fizičkih i pravnih lica
povodom zaštite nekog javnog interesa (npr. upis novorođenog deteta u matičnu knjigu
rođenih)
✓ Privatno pravo – reguliše odnose između fizičkih i pravnih lica povodom zaštite privatnog
interesa (npr. zaključenje braka, razvod braka, imovinsko-pravni odnosi).
• Najvažnije grane prava pravnog sistema Republike Srbije (a i drugih država):
✓ Javno pravo:

➢Ustavno pravo

➢Upravno (administrativno) pravo

➢Krivično pravo

➢Procesno (sudsko) pravo

✓ Privatno pravo:

➢Građansko i poslovno pravo

➢Radno pravo

➢Porodično pravo

➢Nasledno pravo.

Pravni odnos i pravni posao

• Pravni odnosi: društveni odnosi koji su regulisani pravnom normom.
• Pravni posao – izjava volje data sa namerom da se uspostavi, izmeni ili prestane neki pravni
odnos.
• Postoji više vrsta pravnih poslova koji se dele po različitim kriterijumima:
✓ Jednostrani i dvostrani
✓ Teretni i dobročini
✓ Formalni i neformalni
✓ Pravni poslovi inter vivos i mortis causa
✓ Kauzalni i apstraktni...

Pravni posao
• Po svom značaju, izdvajaju se jednostrani i dvostrani pravni poslovi:
✓ Jednostrani: predstavlja izjavu volje jednog lica (npr. testament ugostitelja, javno obećanje
nagrade dato od strane rukovodioca pansiona u kategoriji pripreme menija za svečani ručak)
✓ Dvostrani: predstavlja saglasne izjave volja dve strane
❖Najznačajniji oblici dvostranih pravnih poslova su pojedine vrste ugovora, koji se međusobno
razlikuju kako po sadržaju, tako i po pravima i obavezama subjekata koji se pojavljuju kao
ugovorne strane (npr. Ugovor o alotmanu, Ugovor o organizovanju putovanja).
• Postoji razlika između:
✓Jednostranih i dvostranih pravnih poslova, i
✓Jednostrano i dvostranoobaveznih ugovora.
• Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove je izvršena: prema tome koliko strana
izjavljuje volju.
• Podela na jednostrano i dvostranoobavezne ugovore je izvršena: prema tome koliko strana
ima obaveze iz ugovora

Subjekti prava
• Subjekti prava – fizička lica (ljudska bića) i pravna lica (određene asocijacije ljudi organizovane
po posebnim pravilima koja postoje u jednoj državi i čije povezivanje ima za cilj ostvarivanje
određene (društveno korisne) delatnosti).
• Subjekti prava (fizička i pravna lica) imaju:
✓ Pravnu sposobnost
✓ Poslovnu sposobnost
✓ Deliktnu sposobnost.

Pravna sposobnost
• Pravna sposobnost – sposobnost subjekta prava da može biti nosilac prava i obaveza.
• Pravna sposobnost fizičkog lica:
✓ Stiče se rođenjem, pod uslovom da je dete rođeno živo i da ima ljudski oblik (može i pre –
prema pravilu rimskog prava nerođeno dete se smatra rođenim kada je to u njegovom interesu,
te se u tom slučaju pravni subjektivitet priznaje začetom, a još nerođenom detetu). Dokaz o
rođenju lica je izvod iz matične knjige rođenih
✓ Prestaje smrću ili sudskim proglašenjem nestalog lica za umrlo.
• Pravna sposobnost pravnog lica: stiče se i gubi u trenucima upisa i ispisa iz registra pravnih
lica.

Poslovna sposobnost fizičkog lica

• Poslovna sposobnost: sposobnost subjekta prava da sopstvenom voljom i sopstvenim
radnjama izaziva pravne posledice, odn. nastanak, promenu i prestanak pravnih odnosa.
• Sticanje poslovne sposobnosti – ispunjenjem 2 uslova:
1. Starosna dob (kada ljudi postanu psihički zreli, odn. sposobni za rasuđivanje – po pravilu sa
18 godina)
2. Uračunljivost (sposobnost čoveka da shvati značaj svojih radnji i predvidi posledice svoga
delovanja).

• Vrste poslovne sposobnosti:

1. Poslovna nesposobnost
2. Potpuna poslovna sposobnost
3. Ograničena poslovna sposobnost.

1. Poslovna nesposobnost:
✓ Mlađi maloletnici do 14 godina
✓ Apsolutna ništavost
✓ Roditelji ili staratelji u njihovo ime
✓ Izuzeci:
➢Pravni poslovi kojima stiču isključiva prava
➢Pravni poslovi kojima ne stiču ni prava ni obaveze
➢Poslovi malog značaja i male vrednosti – svakodnevni poslovi.

2. Ograničena poslovna sposobnost:

✓ Stariji maloletnici (14-18 godina)
✓ Mogu preduzimati pravne poslove koje mogu preduzeti i mlađi maloletnici
✓ Mogu preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja,
odn. saglasnost organa starateljstva za pravne poslove kojima se raspolaže nepokretnom
imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti
✓ Posao koji se zaključi bez saglasnosti roditelja je rušljiv
✓ Specijalne poslovne sposobnosti
➢Radna sposobnost (15 godina)
➢Aktivna testamentalna sposobnost (15 godina)
➢Bračna i porodična sposobnost (16 godina).

3. Potpuna poslovna sposobnost:

✓ Lice koje ima punih 18 godina, a nije duševno bolesno ili psihofizički ometeno,
✓ Po pravilu stiče se punoletstvom, međutim postoje i izuzeci sticanja iste:
➢Zaključenjem braka pre punoletstva, uz dozvolu suda
➢Roditeljstvom pre punoletstva, uz dozvolu suda
✓ Poslovna nesposobnost i nakon punoletstva
✓ Potpuno lišenje poslovne sposobnosti (punoletnog lica koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-
fizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo
stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa) ili delimično lišenje poslovne sposobnosti
(punoletnog lica koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima
neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica).

Poslovna sposobnost pravnog lica

• Poslovna sposobnost pravnog lica:
✓ Stiče se i gubi u trenucima upisa i ispisa iz registra pravnih lica
✓ Pravno lice može preduzeti samo one pravne poslove koje mu dopušta njegova pravna
sposobnost
✓ Pravno lice ostvaruje svoju poslovnu sposobnost preko svojih organa, koji ga zastupaju u
pravnom prometu.

Deliktna sposobnost
• Deliktna sposobnost: sposobnost subjekta prava da može da odgovara za obaveze nastale iz
nedozvoljene radnje, odn. sposobnost da može da odgovara za prouzrokovanu štetu.
• Vrste deliktne sposobnosti:
1. Aposlutna deliktna nesposobnost – do 7. godine starosti
2. Delimična deliktna sposobnost – od 7. do 14 godine starosti
3. Potpuna deliktna sposobnost – preko 14 godina starosti.
• Odgovornost roditelja:
✓ Do 7. godine – bez obzira na krivicu
✓ Od 7. do 14. godine – pretpostavljena krivica.

Elementi individualizacija fizičkih lica

• Elementi individualizacije – zbog velikog broja fizičkih lica postoji potreba postojanja
određenih elemenata individualizacije svakog:
✓ Lično ime
✓ Državljanstvo
✓ Prebivalište
✓ Boravište.

Lično ime
• Lično ime – služi za razlikovanje i identifikaciju fizičkih lica:
✓ Sastoji se od imena i prezimena. Ime određuju sporazumno roditelji. Prezime deteta roditelji
određuju tako da dete nosi prezime jednog ili oba roditelja. Prijava ličnog imena se vrši
istovremeno sa prijavom rođenja a najkasnije dva meseca po rođenju deteta
✓ Upisuje se u matičnu knjigu rođenih i svako lice je dužno da se koristi ličnim imenom u
pravnom prometu
✓ Kasnije u toku života se može promeniti (od strane lica koja su navršila 15. godinu života a
koja su sposobna za rasuđivanje; dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom ličnog imena

Državljanstvo
• Državljanstvo: lična javno-pravna veza između pojedinca i države na osnovu koje pojedinac
stiče prava i obaveze.
• Načini sticanja državljanstva:
✓ Osnovni načini sticanja državljanstva: na osnovu porekla i na osnovu rođenja
✓ Dopunski način sticanja: naturalizacija.
• Bipatridi, tripatridi (lica sa dvojnim ili trostrukim državljanstvom), itd.
• Apatridi (lica bez državljanstva).

Prebivalište
• Prebivalište – mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi – mesto
u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i
drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio. Osnovni
elementi prebivališta:
1. Faktički – faktičko nastanjenje u jednom mestu (mesto stanovanja; protek vremena; odnos
prema društvenoj sredini)
2. Voljni – namera nastanjenja u jednom mestu; manifestuje se putem konkludentnih radnji –
kupovina kuće, otvaranje zanatske radnje, dovođenje porodice u mesto stanovanja,
prijavljivanje na birački spisak; kupovina grobnice.

Boravište
• Boravište: mesto u kome jedno lice faktički boravi; ovde NEMA ni voljnog elementa ni navike,
odnosno regularnosti, pravilnosti boravka.

• Pojam i istorijski razvoj EU

• Organi EU (Evropski savet, Savet ministara, Evropski parliament, Evropska komisija i Evropski
sud pravde)
• Pravni sistem EU (osnovni principi i izvori komunitarnog prava)

• Pravna priroda EU

• Četiri slobode na tržištu

Pojmovno određenje EU
• Evropska unija: Specifična regionalna međunarodna organizacija koja odiše nadnacionalnim
osobinama – postsuvereni model nadnacionalnog ujedinjavanja.

• Države članice EU – 28 (oko 500 miliona ljudi): glavni konstitutivni subjekti Unije i kao takve
diktiraju i tok i tempo institucionalne reforme Unije.

Pojmovno određenje EU
• Zastava EU: sastoji se od kruga sa 12 zlatnih zvezda petokraka na plavoj pozadini.

• Dan Evrope: 9. maj – sećanje na Deklaraciju Roberta Šumana, ministra inostranih poslova
Francuske.

• Himna EU: Oda radosti, završni deo Betovenove devete simfonije, koja se izvodi bez teksta.

• MotoEU:ujedinjeniurazlikama.

• Evro, kao sredstvo plaćanja: uvedeno je 2002. godine. 4 Prof. dr Žaklina Spalević 9 proširenja
EU 1951- SR Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg 1973 - Danska,
Republika Irska, Velika Britanija 1981- Grčka 1986 - Portugal, Španija 1990 - Ujedinjenjem
Nemačke ulazak DR Nemačke 1995 – Austrija, Švedska, Finska 2004 - Kipar, Češka, Malta,
Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Letonija, Estonija, Litvanija 2007 - Rumunija, Bugarska
2013 - Hrvatska

• Kandidati za članstvo: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Turska

Pojmovno određenje EU
• Zastava EU: sastoji se od kruga sa 12 zlatnih zvezda petokraka na plavoj pozadini. • Dan
Evrope: 9. maj – sećanje na Deklaraciju Roberta Šumana, ministra inostranih poslova Francuske.
• Himna EU: Oda radosti, završni deo Betovenove devete simfonije, koja se izvodi bez teksta. •
MotoEU:ujedinjeniurazlikama.

• Evro, kao sredstvo plaćanja: uvedeno je 2002. Godine proširenja EU 1951- SR Nemačka,
Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg 1973 - Danska, Republika Irska, Velika Britanija
1981- Grčka 1986 - Portugal, Španija 1990 - Ujedinjenjem Nemačke ulazak DR Nemačke 1995 –
Austrija, Švedska, Finska 2004 - Kipar, Češka, Malta, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija,
Letonija, Estonija, Litvanija 2007 - Rumunija, Bugarska 2013 - Hrvatska

• Kandidati za članstvo: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Turska

EEZ i EURATOM
• Evropska ekonomska zajednica (EEZ) – ciljevi:

✓ Zajedničko tržište i postupna izgradnja carinske unije kroz eliminaciju carina među državama
članicama, kao i kvantitativnih ograničenja – princip funkcionisanja zajedničkog tržišta je
slobodna konkurencija i 4 osnovne slobode

✓ Zajedničke carinske tarife prema proizvodima iz trećih zemalja, nečlanica Zajednice

✓ Carinska unija realizovana 1. jula 1968. godine

✓ Preduslov zajedničkog tržišta: ➢Harmonizacija relevantnih nacionalnih propisa i primena

zajedničkih politika (poljoprivreda, trgovina, saobraćaj i razvoj) ➢Obaveza usvajanja
sekundarnog komunitarnog zakonodavstva za kreiranje zajedničkog tržišta (uputstva, odluke i
pravilnici) • Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM) – ciljevi:

✓ Doprinos razvoju zapadno-evropske nuklearne industrije

✓ Smanjenje troškova istraživanja

✓ Podsticanje investicija

✓ Osiguranje snabdevanja atomskim gorivom.

Institucionalni sistem evropskih
zajednica
• Slabiji elementi nadnacionalnosti kod EEZ i EURATOM u odnosu na EZUČ – centralno mesto
Saveta ministara gde su države neposredno predstavljene.

• Parlament i Sud pravde su od početka osnivanja EEZ bili zajednički za sve tri Zajednice.

• Integracija organa 1965. Briselskim ugovorom (stupio je na snagu 1967. godine):

✓ Komisija i Savet ministara postaju zajednički za sve tri zajednice

✓ Jedinstven institucionalni okvir evropskih zajednica

✓ Jedinstveni budžet evropskih zajednica.

✓ Zajednice zadržavaju odvojeni pravni subjektivitet – nastavljaju paralelno da funkcionišu.

Mastrihtski ugovor
• Značaj Ugovora o Evropskoj uniji – nova etapa u procesu stvaranja sve čvršćeg jedinstva
između naroda Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou što je moguće bližem građanima: 1.
Prvi stub saradnje – postojeće Evropske zajednice i tekovine (Acquis communautaire) 2. Drugi
stub saradnje – spoljna politika EU (van nadležnosti Zajednice) 3. Treći stub saradnje – pitanja iz
oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova (imigracija, azil, saradnja pravosudnih organa) – to je
predstavljalo neku vrstu kodifikacije postojećih neformalnih dogovora među državama
članicama za ta pitanja

❖ Drugi i treći stub čine koncept međuvladine saradnje članica EU bez elemenata
nadnacionalnosti

• Lisabonski Ugovor o EU:

✓ Potpisan 13. decembra 2007. godine

✓ Dugo je bio u fazi ratifikacije (odbijanje Irske na referendumu, 13. juna 2008, drugi
referendum oktobra 2009)
✓ Stupio na snagu 1. decembra 2009. godine

✓ EU gubi tripartitnu strukturu koja je bila uvedena Ugovorom o EU iz Mastrihta – tri stuba se
stapaju u jedan, Uniju

✓ Evropska unija dobija status pravnog lica, što podrazumeva zaključivanje međunarodnih
ugovora i članstvo u međunarodnim organizacijama Unije kao celine (do tada je to bilo
rezervisano za dve evropske zajednice: EZ i EURATOM). 14 Prof. dr Žaklina Spalević Lisabonski
ugovor • Institucionalnim novinama definisanim Lisabonskim Ugovorom o EU:

✓ Postignuta je bolja ravnoteža među malim i velikim državama članicama EU

✓ Ojačane su demokratske vrednosti EU i ciljevi Unije

✓ U pogledu osnovnih Ijudskih prava i sloboda, Lisabonski Ugovor dodeljuje pravnu snagu
obavezne primene Povelji o osnovnim pravima EU, koja obuhvata građanska, ekonomska,
socijalna i politička prava (EU Povelja o osnovnim pravima važi za sve zemlje EU, osim za Veliku
Britaniju i Poljsku koje su tražile izuzimajuću "opt-out" klauzulu).

✓ Uvedeno je pravo inicijative građana Unije u pokretanju zakonodavnog postupka – to treba

da doprinese poboljšanju demokratije u odlučivanju (građani u EU mogu zatražiti od Komisije da
pripremi predlog propisa ukoliko se skupi najmanje milion potpisa građana iz većeg broja
članica EU)

✓ Nastavljena je pozitivna evolucija uloge Evropskog parlamenta u institucionalnoj strukturi

EU:

➢ Saodlučivanje sa Savetom ministara postaje široko primenjena zakonodavna procedura za

veliku većinu propisa

➢ Time je Evropski parlament konačno postavljen u jednaki položaj sa Savetom ministara u

legislativnom postupku EU

➢ Zakonodavni postupak i dalje karakteriše monopol Komisije da predloži tekst propisa, koji
zajednički usvajaju Evropski parlament i Savet ministara u postupku saodlučivanja

➢ U okviru Saveta ministara preovlađuje sistem glasanja putem kvalifikovane većine glasova –
ovaj način glasanja omogućava Uniji da sprovodi ovlašćenja i u oblastima kao što su pravosudna
saradnja, zajednička politika azila, migraciona politika i kontrola spoljnih granica EU, energetika
i tome slično
✓ Predviđeno je smanjenje broja poslanika u Evropskom parlamentu, na ukupno 751, s tim što
predsenik nema pravo glasa

✓ U Lisabonski Ugovor je uvršćen i kompromis iz Janjine (1994), koji omogućava da, ukoliko
trećina zemalja članica ili 25% ukupnog stanovništva glasa protiv određene odluke EU, u tom
slučaju zamrznu odluke EU dok se ne nađe prihvatljivo rešenje – zemlje koje se protive traže
preispitivanje takve odluke usvojene preglasavanjem u Savetu ministara, međutim, moguće je
glasanje o spornoj odluci u bilo koje doba, da se ne bi blokiralo donošenje odluka

✓ Lisabonska metodologija odmeravanja glasova je zasnovana na poštovanju principa

uvažavanja jednakosti država, i principa uzimanja u obzir broja stanovnika kod dodele glasova –
time je uspostavljen mehanizam donošenja odluka u EU na jednostavniji i efikasniji način, ali i
više demokratski

✓ Unija dobija svog predsednika – stalnog predsednika Evropskog saveta (umesto rotirajućeg
predsedavajućeg na čijem su se mestu svakih pola godine smenjivale pojedine države EU) koga
biraju premijeri i predsednici država članica na 30 meseci, na sednicama Evropskog saveta
(kvalifikovanom većinom), uz mogućnost još jednog mandata – time treba da se osigura
kontinuitet spoljno-političkih akcija EU i stabilnost političkog vođstva institucija EU – sistem po
kome se države članice smenjuju na položaju predsedavajućeg na svakih šest meseci ostaje i
dalje na snazi, ali daleko manjeg dometa i značaja

✓ Osnovne funkcije Predsednika EU su: da personifikuje politike Unije, da predstavlja EU na

međunarodnoj sceni i predsedava zasedanjima Evropskog saveta 18 Prof. dr Žaklina Spalević
Lisabonski ugovor

✓ Komisija EU zadržava centralnu ulogu isključivo nadležnog inicijatora zakonodavnog

postupka u EU – to povećava politički značaj Komisije.

❖Posle donošenja i stupanja na snagu Lisabonskog Ugovora o EU, izraz Zajednica se više ne
pominje, jer se osnivački Rimski Ugovor o stvaranju EZ menja i postaje Ugovor o funkcionisanju
Evropske unije – na taj način je i u pravnom smislu ukinut termin i postojanje Evropske
zajednice.

Institucije EU
• Evropski savet i Savet ministara – komunitarni organi u kojima su države članice neposredno
predstavljene, čija je pozicija dominantna:

✓ Kako u procesu donošenja odluka (Savet)

✓ Tako i u domenu političkog fokusiranja strateških odrednica daljeg razvoja EU (Evropski
savet). 20 Prof. dr Žaklina Spalević Evropski savet

• Prema Ugovoru o EU iz Mastrihta – Evropski savet daje nephodan podsticaj za razvoj Unije i
utvrđuje opšte političke smernice:

✓ Čine ga šefovi država ili vlada država članica i predsednik Komisije, kojima u radu pomažu
ministri inostranih poslova i jedan član Komisije (najčešće potpredsednik)

✓ Sastaje se najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa države ili vlade države
članice koja predsedava Savetom

✓ Posle svakog zasedanja podnosi izveštaj Evropskom parlamentu, kao i pismeni godišnji
izveštaj o ostvarenom napretku Unije

Evropski savet
• Evropski savet nema zakonskih ovlašćenja da preduzima mere ili donosi odluke u pravcu
ostvarenja ciljeva Zajednice – njegova snaga uticaja i prevaga među ostalim institucijama EU leži
upravo u specifičnom vidu neformalnosti i ogromnoj političkoj težini zaključaka koje usvaja

• Iako se Evropski savet u najvećem broju slučajeva ne bavi konkretnim pitanjima evropske
integracije, njegova uloga je nezamenljiva kada god se ukaže strateški problem njenog razvoja ili
se jave ozbiljne nesuglasice među državama članicama, koje je moguće rešiti jedino na nivou
visokih političkih kontakata u okviru Evropskog saveta

• Tokom krize procesa ratifikacije Ugovora o EU iz Mastrihta, Evropski savet je potvrdio svoju
vitalnu ulogu ČINEĆI BROJNE VEŠTE KOMPROMISE u svom okrilju među državama članicama i
tako doprineo uspešnom stupanju na snagu Ugovora.

• Suština načina donošenja odluka u Evropskom savetu: postizanje kompromisa (to je kod
Evropskog saveta više izraženo nego kod ostalih organa EU) – rešavanje problema koje Savet
ministara nije u mogućnosti da reši, bilo između država članica, bilo između država članica i
komunitarnih organa, ili pak između samihorgana EU,je jedan od osnovnih zadataka Evropskog
saveta.

• IzuzetnojevažnaulogaESureformiosnivačkih ugovora Zajednice.

• Bez delovanja Evropskog saveta napredak evropske integracije u sklopu EU postaje

nezamisliv.
• Način delovanja Evropskog saveta nije detaljno regulisan Ugovorom o EU: tvorci Ugovora iz
Mastrihta s razlogom su ostavili Evropskom savetu slobodan manevarski prostor radi
poštovanja neformalnih oblika međuvladine saradnje i izbegavanja preterane proceduralizacije.
Motivi takvog ugovornog regulisanja položaja Evropskog saveta leže u obezbeđivanju što veće
efikasnosti njegovog delovanja i rukovodećeg uticaja na tok razvoja EU.

❖ Ne smemo ga mešati sa Savetom Evrope iz Strazbura, koji je nezavisna institucija

međunarodnog prava, sa različitim funkcijama van okvira EU

Savet ministara
• Savetministara–glavnizakonodavniorganEU, uprocesu saodlučivanjadeli zakonodavna
ovlašćenja sa Evropskim parlamentom:

✓ Zastupa interese zemalja članica (kao i u ES, države članice su neposredno zastupljene)

✓ Ne postoji politička odgovornost članova Saveta nijednom drugom organu EU.

• Sastav Saveta ministara:

✓ Sastoji se od predstavnika svake države članice na ministarskom nivou – što znači da ga
sačinjavaju nadležni resorni ministri, koji su ovlašćeni da obavežu vladu te države članice

✓ Menja se u zavisnosti od pitanja koja Savet razmatra – ukoliko zasedaju ministri spoljnih
poslova, u pitanju je Savet za opšte poslove, koji ima:

➢ Funkciju usklađivanja država članica u oblasti spoljne politike, i

➢ Zadatak koordinacije rada ostalih resornih zasedanja Saveta

Evropski parlament
• Evropski parlament (EP): komunitarna institucija nadnacionalnog karaktera i ujedno najveće
dostignuće supranacionalne demokratije, jer je jedini neposredno izabran i neposredno
legitiman organ EU, koji predstavlja demokratski izraz političke volje građana država članica EU.

• Sedište EP: nalazi se u Strazburu, kada se održavaju redovna mesečna zasedanja (osim u
avgustu).

• Generalni sekretarijat EP: u Luksemburgu.

• Sastanci komiteta i radnih grupa EP: održavaju se u Briselu, kao i vanredna zasedanja EP. 26

• Sastav i unutrašnja organizacija EP:

✓ Sastavljen je od direktno izabranih predstavnika naroda iz država ujedinjenih u Evropsku

uniju

✓ Prvi direktni izbori za EP održani su juna 1979. godine, tako što je svaka država članica
primenila sopstveni izborni sistem

✓ Poslanici su grupisani po političkoj pripadnosti, a ne na osnovu nacionalnog svrstavanja

✓ Mandat poslanika je 5 godina

✓ Broj poslanika: novo ograničenje broja poslanika EP uveo je Lisabonski Ugovor o EU (2009),
na 751, s tim da predsednik EP nema pravo glasa.

• Ovlašćenja EP:

✓ Budžetska Zakonodavna Kontrolna

❖U odredbama osnivačkih ugovora evropskih zajednica EP je imao vrlo ograničena ovlašćenja.

Evropska komisija
• Komisija: organ u kome države članice nisu direktno predstavljene, već deluje u okviru ciljeva
određenih Ugovorom i radi zaštite interesa Zajednice kao celine, što znači da predstavnici
država članica nisu uključeni u početnu fazu podnošenja predloga u procesu donošenja odluka.

• Komisija, kao izvršni organ, odn. neka vrsta Vlade EU, nakon podnošenja predloga zadržava
kontrolu nad svojim predlogom sve dok ga Savet ne usvoji ili odbaci – sve dotle Komisija može
da menja svoj predlog podnet Savetu.

Osnovni principi pravnog sistema EU

• Teorijska sporenja i dileme oko karaktera pravnog sistema EU, odn. da li se radi o:

✓ Međunarodnom pravu jedne međunarodne organizacije (EU)

✓ Dvojnom karakteru pravnog sistema EU sa elementima međunarodnog i nacionalnog prava ili pak,

✓ Sui generis tj. specifičnom pravnom sistemu.

 • Na opravdanost shvatanja o specifičnom karakteru pravnog sistema EU (sui generis) ukazuju
fundamentalne osobine pravnog sistema EU: 1. Princip neposredne primene i direktnog dejstva
2. Princip nadnacionalnosti, tj. primata nad nacionalnim pravima država članica. 30 Prof. dr
Žaklina Spalević Princip neposredne primene i direktnog dejstva 1. Princip neposredne primene
i direktnog dejstva

• Princip neposredne primene: prava i obaveze nastale komunitarnim propisima primenjuju se

direktno – bez intervencije i pomoći nacionalnih organa vlasti država članica.

• Princip direktne primene: praktično znači mogućnost direktnog pozivanja od strane pravnih i
fizičkih lica, na prava nastala na osnovu komunitarnih normi pred nacionalnim sudovima država
članica (utuživa prava i obaveze) – otuda, zaštita individualnih prava garantovanih
komunitarnim propisima čini srž principa direktnog dejstva. 31 Prof. dr Žaklina Spalević Princip
nadnacionalnosti 2. Princip primata komunitarnog pravnog sistema nad nacionalnim –
nadnacionalnost:

✓ Da bi pojedinci mogli imati koristi od principa neposredne primene i direktnog dejstva

komunitarnih propisa, mora postojati garancija da nacionalni sudovi država članica EU daju
prednost primeni komunitarnom pravu u odnosu na nacionalne propise

✓ Uprkos velikom značaju ovog principa, komunitarno zakonodavstvo ne sadrži eksplicitno

odredbu o tome

✓ Princip nadnacionalnosti se izvodi posredno (implicitno) iz sudske prakse, tj. tumačenja ECJ i
sagledavanjem načina odlučivanja u I stubu EU, kao i načina sprovođenja komunitarnih propisa.

Princip nadnacionalnosti
• Problem dosledne primene principa primata komunitarnog prava je usko vezan sa odgovorom
na pitanje do koje mere su države članice spremne da se odreknu svojih suverenih ovlašćenja,
posebno onih koja potiču iz nacionalnih ustava.

• Na postavljeno pitanje praksa funkcionisanja EU nije dala definitivan odgovor, ali time pravni
značaj i primena principa nadnacionalnosti tj. prednosti komunitarnog nad nacionalnim pravom
nije umanjena.

Izvori komunitarnog prava

• Izvori komunitarnog prava:

✓ Primarno zakonodavstvo
✓ Sekundarno zakonodavstvo (izvedeno, derivativno)

✓ Nepisani izvori:

➢Opšta pravna načela ➢Pravni običaji

✓ Dopunski izvor – sudska praksa Evropskog suda pravde.

Primarno zakonodavstvo
• Primarno zakonodavstvo obuhvata:

✓ Osnivačke ugovore koji ustanovljavaju Evropske zajednice

✓ Međunarodne sporazume (konvencije između država članica i sporazumi Zajednice sa

trećim državama, nečlanicama i međunarodnim organizacijama).

• Primarno komunitarno zakonodavstvo stvaraju države članice i Zajednica tj. komunitarne

institucije na osnovu sopstvenih pravnih ovlašćenja i ugovorne sposobnosti Zajednice, kao
subjekta međunarodnog prava (zaključivanje sporazuma sa trećim državama, nečlanicama i sa
međunarodnim organizacijama)

• Osnivački ugovori: obuhvataju tri konstitutivna ugovora, sa raznim protokolima i aneksima i

kasnijim amandmanima ovih ugovora, koji čine njihove sastavne delove:

✓ Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (Pariz, 1951, stupio na snagu 1952) sa
ograničenim trajanjem od 50 godina

✓ Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (Rim, 1957, stupio na snagu 1958), sa
neograničenim trajanjem

✓ Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM, Rim, 1957, stupio
na snagu 1958), sa neograničenim trajanjem.

• Osnivački ugovori su više puta menjani i dopunjavani:

✓ Jedinstveni evropski akt iz 1986 godine (stupio na snagu 1987. godine)

✓ Ugovor o EU iz Mastrihta iz 1992. godine

✓ Revidirani Ugovor o EU iz Amsterdama iz 1997. godine

✓ Dopunjeni važeći Ugovor o EU iz Nice (2000), koji je stupio na snagu februara 2003. godine.
• Statuti o osnivanju Evropske investicione banke (EIB) i Evropske centralne banke (ECB) takođe
čine sastavni deo osnivačkih ugovora i imaju status primarnog zakonodavstva. 37 Prof. dr
Žaklina Spalević Primarno zakonodavstvo

• Međunarodni sporazumi obuhvataju konvencije između država članica i sporazume Zajednice

sa trećim državama i međunarodnim organizacijama:

✓ Konvencije između država članica – zaključuju se radi međusobnog omogućavanja

pogodnosti državljanima država članica u pogledu sledećih pitanja:

➢Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

➢Uzajamno priznanje privrednih društava

➢Pojednostavljenje postupka uzajamnog priznanja i izvršenja sudskih i arbitražnih odluka

• Primena konvencija među državama članicama naišla je na prepreke zbog dugotrajnih

postupaka ratifikacije u državama članicama,te sutime izgubilena značajuupraksi. 38 Prof. dr
Žaklina Spalević Primarno zakonodavstvo

• Sporazumi Zajednice sa trećim državama obuhvataju:

✓Sporazume o pridruživanju država nečlanica – uključuju intenzivnu ekonomsku saradnju sa

trećom državom, finansijsku podršku Zajednice državi nečlanici, kao i dugoročan okvir ove
saradnje

✓Sporazume o saradnji – u odnosu na sporazume o pridruživanju manje su obuhvatni po

intenzitetu ekonomske saradnje sa EU.

• Trgovinski sporazumi sa trećim državama, grupama država ili međunarodnim organizacijama

odnose se na trgovinsku politiku i carine – jedan od najvažnijih trgovinskih sporazuma
predstavlja Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (WTO).

Sekundarno zakonodavstvo
• Sekundarno (derivativno) zakonodavstvo obuhvata:

✓ Uredbe (regulations)

✓ Direktive (directives)

✓ Opšte i pojedinačne odluke (decisions)

✓ Preporuke i mišljenja (recommendations and opinions).

• Sekundarno zakonodavstvo stvaraju isključivo institucije EU, prevashodno Savet ministara sa

Evropskim parlamentom i Komisija, kao ovlašćeni predlagač sekundarnih komunitarnih akata:
donose ove sekundarne norme na osnovu ovlašćenja koja su im poverena osnivačkim
ugovorima od strane država članica – sekundarno, tj. izvedeno, derivativno pravo.

• Uredbe (regulations): imaju obaveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svim državama
članicama.

Sekundarno zakonodavstvo
• Direktive (directives): poseduju obaveznu pravnu snagu, ali se ne primenjuju neposredno, niti
imaju direktno dejstvo – u cilju implementacijekomunitarnedirektive,neophodnoje donošenje
nacionalnogpropisailiadministrativne mere u određenom roku.

• Odluke (decisions):

✓ Imaju obaveznu pravnu snagu u državama članicama – njihovo osnovno svojstvo je da

obavezuju samo one kojima su upućeni, najčešće fizička lica, ali mogu biti obuhvaćeni i širi krug
lica (pravna lica, države članice), kada se radi o opštim odlukama

✓ Poseduju direktno dejstvo kada se odnose na fizička lica, te za njihovo sprovođenje nije
potrebno donositi posebne nacionalne propise ili mere – kada su upućene državama članicama,
odluke dobijaju direktno dejstvo pred nacionalnim sudovima tek nakon njihovog uvođenja u
nacionalni pravni sistem država članica

• Preporuke i mišljenja (recommendations and opinions):

✓ Nemaju obaveznu pravnu snagu

✓ Predstavljaju dopunske sekundarne izvore komunitarnog zakonodavstva u slučajevima kada

rasvetljavaju značenje nacionalnih propisa donetih radi primene komunitarnih mera i pravila
(tada ih nacionalni sudovi moraju uzeti u obzir).

• Nepisani izvori:

✓ Opšta pravna načela

✓ Pravni običaji
Nepisani izvori, dopunski izvor i pravna
priroda EU
• Dopunski izvor – sudska praksa Evropskog suda pravde (ECJ):

✓ Nije izričito navedena u Ugovoru o osnivanju

✓ Uprkos tome, kada ЕСЈ i Prvostepeni sud usvajaju stavove ili načelna mišljenja u vodećim
slučajevima, takva sudska praksa (jurisprudencija) neposredno utiče na primenu propisa EU u
postupku pred nacionalnim sudovima država članica.

• Pravna priroda EU: EU prevashodno još uvek ima više politički nego pravni značaj, jer je tek
usvajanjem Lisabonskog Ugovora o EU tj. počev od njegovog stupanja na snagu 1. decembra
2009. godine stekla izričito svojstvo pravnog lica u međunarodnom pravu. 43 Prof. dr Žaklina
Spalević Četiri slobode

• Četiri slobode na tržištu – slobodan protok ekonomskih faktora, u cilju veće prosperitetnosti
država članica i njihovih građana:

✓ Zajednički izraz za skup odredbi Osnivačkih ugovora, sekundarnog zakonodavstva i odluka

ECJ kojima se štite mogućnosti slobodnog kretanja robe, usluga, kapitala, ljudi i radne snage
unutar jedinstvenog tržišta EU

✓ Zakoni jedinstvenog tržišta su osnovni preduslov za realizaciju 4 slobode: 1. Sloboda kretanja

roba 2. Sloboda kretanja usluga 3. Sloboda kretanja kapitala 4.

Sloboda kretanja ljudi

• Na inicijativu Evropske komisije od 2007. godine je u povoju nova sloboda – SLOBODA

KRETANJA ZNANJA • Lisabonskiugovorobezbeđujejasnupravnuosnovuza osnivanje Evropskog
istraživačkogprostora (Europeanresearcharea–ERA)

• Čl. 4 Lisabonskog ugovora određuje: "U oblastima istraživanja, tehnološkog razvoja i svemira,
Unija će imati nadležnosti da sprovodi aktivnosti, posebno da definiše i sprovodi programe...
Što neće sprečavati i same države članice da i dalje iniciraju i sprovode svoje aktivnosti i
programe..."

• European research area – ERA

• "Cilj Unije je da ojača naučnu i tehnološku bazu, na način što će realizovati Evropsko
istraživačko područje (European research area) u kome će se istraživači, naučna saznanja i
tehnologije slobodno kretati..."

Evropski sud pravde

• Evropski sud pravde – European Court of Justice (ECJ): sa sedištem u Luksemburgu

predstavlja okosnicu efektivnog sistema pravosudne zaštite komunitarnog prava.

❖ Ne treba ga mešati sa Evropskim sudom za Ijudska prava sa sedištem u Strazburu, koji je

organ Saveta Evrope.

• Uloga ECJ – izuzetno značajna u institucionalnom sistemu EU, jer ima poziciju vrhovnog
tumača konstitutivnog Ugovora, bazirana je na njegovoj funkciji čuvara jednoobrazne primene i
tumačenja komunitarnog prava.

• Sastav ECJ:

✓ 28 sudija (po jedan iz svake od zemalja članica EU) i 8 opštih pravobranilaca (Savet je
ovlašćen da, na zahtev Suda, jednoglasno odluči o povećanju broja sudija i broja opštih
pravobranilaca) ✓ Sekretar Suda ✓ Pravni sekretari, i

✓ Specijalizovane službe

• Postupak pred ECJ:

✓ Postupak po direktnim tužbama

✓ Postupak po prethodnim pitanjima.

• Postupak po prethodnim pitanjima: podrazumeva da je sudski postupak već otpočeo pred

nacionalnim sudom države članice, u kome je postavljeno pitanje tumačenja konstitutivnog
Ugovora ili komunitarnog sekundarnog zakonodavstva (akata koje su doneli organi EU i ECB) ili
statuta tela osnovanih aktima Saveta – od tumačenja odredbi ovih akata zavisi i presuda
nacionalnog suda o meritumu spora.

• Uvođenje postupka preliminarnog odlučivanja Suda pravde stavlja ga u poziciju vrhovnog,

kvazi-ustavnog suda u cilju jednoobraznog tumačenja i primene komunitarnog prava i radi
neophodne pravne sigurnosti u EU. 47 Prof. dr Žaklina Spalević Evropski sud pravde •
Pokretanje procedure – proceduru pred Sudom pokreću samo nacionalni sudovi, a ne i stranke
u sporu:
✓ Niži nacionalni sud može, ali ne mora, pokrenuti postupak po prethodnom pitanju, ako
proceni da je to potrebno za donošenje njegove presude

✓ Vrhovni nacionalni sud (sud poslednje instance) je obavezan da pokrene takav postupak, ako
se preliminarno pitanje postavi u postupku pred njim.

✓ Prvostepeni sud – NIJE NADLEŽAN da sudi o prethodnim pitanjima, odn. da tumači Ugovor ili
akte komunitarnih organa. 48 Prof. dr Žaklina Spalević Prvostepeni sud

• Prvostepeni sud (Court of First Instance – CFI):

✓ Do stupanja na snagu Jedinstvenog evropskog akta (1987), Evropski Sud pravde je bio sud
prve i poslednje instance – njegove odluke su bile konačne

✓ Prvostepeni sud formira se od strane Saveta 1989. godine u cilju rasterećenja i bolje
efikasnosti sudske zaštite komunitarnog prava – kao pomoćni sud

✓ Nije samostalni organ EU, već je pridružen Sudu pravde

✓ Time je u pravni sistem EU uvedena dvostepena sudska zaštita

✓ Na njegove presude dozvoljeno je pravo žalbe Sudu pravde (u slučaju pogrešne primene
materijalnog prava i u skladu sa uslovima predviđenim Statutom). 49 Prof. dr Žaklina Spalević
Prvostepeni sud

• Sastav Prvostepenog suda:

✓ 28 sudija – po jedan iz svake zemlje članice EU

✓ Sudije sporazumno imenuju države članice na period od šest godina, s tim da mogu biti
ponovo birani

✓ Sudije moraju imati kvalifikacije za imenovanje na sudske funkcije, za razliku od sudija

Evropskog suda, koji mogu biti i istaknuti pravnici priznate stručnosti

✓ Sudije Prvostepenog suda biraju svog Predsednika

✓ U sudu nisu zastupljeni opšti pravobranioci, kao kod Suda pravde. 50 Prof. dr Žaklina
Spalević Revizorski sud

• Sastav revizorskog suda:

✓ Revizorski sud je sastavljen od po jednog člana iz svake od zemalja članica EU, koje imenuje
Savet ministara, posle konsultovanja sa Evropskim Parlamentom, na bazi predloga za
imenovanje koje daju države članice

✓ Članovi potiču iz revizorskih institucija u zemljama članicama ili su posebno kvalifikovani u

oblasti računovodstva (potpuno samostalno obavljaju svoje funkcije u opštem interesu EU, ne
mogu za vreme trajanja svog mandata da obavljaju bilo koju, plaćenu ili neplaćenu,
profesionalnu delatnost)

✓ Zasedaju u veću prilikom donošenja odluka, na bazi većinskog odlučivanja, a svakom

od članova Suda pomaže specijalizovani računovodstveni kadar. • Pojam i

glavni elementi države
✓ Teritorija

✓ Stanovništvo

✓ Državna vlast

• Glavne vrste državne vlasti

✓ Zakonodavna

✓ Izvršna

✓ Sudska

• Organizacija državne vlasti (sistem jedinstva i podele vlasti) 2 Doc. dr Žaklina Spalević Uvod u
teoriju prava 1. Pravna nauka: jedna je od najstarijih društvenih nauka, koja potiče još iz
antičkih civilizacija. 2. Nauka o državi: takođe stara nauka, koja se sve do XIX veka razvijala
nezavisno od nauke o pravu.

❖ Početkom XIX veka ove dve naučne discipline su u nemačkoj filozofsko-pravnoj misli spojene
u jednu disciplinu – teoriju države i prava sa zadatkom da pruži apstraktna znanja o državi i
pravu. 3 Doc. dr Žaklina Spalević Nastanaki razvojTeorijeprava
• Antičko doba i Stari Rim
• U antičko doba znatno više je izučavana nauka o državi, nego nauka o pravu. I jedna i druga su
se razvile u okviru filozofskih razmatranja tog doba, koja su bila dominantan vid razmišljanja,
pre svega u Grčkoj. Zakonitosti koje je izvodila nauka o pravu imale su obeležja prirodnog prava.

• Rimljani su dali snažan doprinos razvoju nauke o pravu, pa težište prelazi sa proučavanja
države na proučavanje prava. Rimski pravnici su bili praktični i pragmatični a mnogo manje
filozofi, i postavili su osnove opštoj teoriji prava, kao i mnogim pojedinačnim pravnim granama.
4 Doc. dr Žaklina Spalević Nastanaki razvojTeorijeprava

• Rani i kasni srednji vek: srednji vek je period skolastike i vladavine crkve, pa su i teorije o
državi i pravu zasnivane na religijskimosnovama.

• U XII veku započinje tzv. pravni preporod – period glosatora i postglosatora, koji uobličavaju
neke opšte i osnovne teorije o državi i pravu na osnovu saznanja rimskih pravnika.

• Nauka o državi je i dalje prilično marginalizovana.

• Kasni srednji vek je znatno uznapredovao u odnosu na čisti teološko-spekulativni pristup

proučavanju države i prava.

• Teoretičari počinju da zastupaju pozitivistički pristup, iako je proučavanje države i dalje

prisutno u znatno manjoj meri – sve do pojave Makijavelija i drugih teoretičara države. 5 Doc. dr
Žaklina Spalević Pojam države

• Pojmovno određenje države:

✓ Trodimenzionalni prostor određen državnim granicama

✓ Na kome živi stanovništvo, i

✓ Na kome se prostire suverena državna vlast. 6 Doc. dr Žaklina Spalević Elementi države

• Osnovni elementi države:

✓ Prostor

✓ Stanovništvo

✓ Suverena državna vlast. 7 Doc. dr Žaklina Spalević Teritorija države

• Državna teritorija: trodimenzionalni prostor na kome se primenjuje državni pravni

poredak, odn. na kome se ostvaruje državna politička vlast. Državi pripada:
✓ Površinski deo državne teritorije, određen državnim granicama

✓ Obalno tj. pribrežno more kad ima teritorijalni izlaz na more

✓ Reke, jezera i drugi vodotokovi, kao i podmorje (epikontinentalni pojas) do granice

slobodnog mora.

✓ Sastavnim delom državnog prostora smatraju se i njegove fikcije: ambasade, konzulati, ratni i
civilni brodovi i vazduhoplovi, diplomatska vozila, diplomatske pošiljke, itd. 8 Doc. dr Žaklina
Spalević Teritorija države

• Državna teritorija je ograničena državnim granicama, koje su definisane unutrašnjim i

međunarodnim pravom:

✓ Granice mogu biti prirodne (planine, reke) ili veštačke – bitno je da uvek imaju pravni
karakter

✓ Granica se prelazi legalno na utvrđenim graničnim prelazima u skladu sa odgovarajućim

pravilima

✓ Državne granice dele nezavisne države i nije ih moguće menjati voljom jedne države.

• Administrativnagranicadeli federalne jedinice u saveznoj državi ili decentralizovane oblasti u

jednostavnoj državi (regije,opštine, okruzi)tj.deloveteritorijeunutariste države. 9 Doc. dr Žaklina
Spalević Stanovništvo države

• Država ima samo jedno stanovništvo na jednoj teritoriji.

• Stanovništvo čine svi ljudi koji žive na teritoriji jedne države (najviše ima državljana).

• Stanovništvo države čine domaći državljani, ali i stranci koji borave na državnoj teritoriji – što
doprinosi složenosti pojma stanovništvadržave.

• Kada borave na određenoj teritoriji, stranci su obavezni da poštuju pravni poredak te države
(izjednačeni su u tom smislu sa domaćim državljanima).

• U slučaju kršenja pravnog poretka države na čijoj se teritoriji nalaze, stranci mogu biti
podvrgnuti postupcima proterivanja ili ekstradicije (izručenja) drugoj državi.

Stanovništvo države
• Razlike među strancima u pogledu pravnog položaja:
✓ Apatridi (lica bez državljanstva)

✓ Bipatridi, tripatridi (lica sa dvojnim ili trostrukim državljanstvom), itd.

• Danas se sve više gube razlike među državljanima i strancima (uvođenje profesionalne vojske
ukida vojnu obavezu domaćim državljanima; priznanje biračkog prava stranaca u lokalnoj
samoupravi, itd.). 11 Doc. dr Žaklina Spalević Državna vlast

• Državna vlast:
✓ Predstavlja poseban društveni pojam koji proističe iz odnosa nadređenosti i podređenosti

✓ Predstavlja vrhovni izraz društvene moći i autoriteta u jednoj politički zasnovanoj zajednici

✓ Sastoji se u nametanju volje jednog subjekta izdavanjem zapovesti o ponašanju drugome,

koji te zapovestisluša i mora da sluša.

• Svaka vrsta vlasti (porodična, crkvena, školska, društvena) podrazumeva izvesnu prinudu –
samo državna vlast može da upotrebljava fizičkuprinudu(silu, moć). 12 Doc. dr Žaklina Spalević
Glavne vrste državne vlasti

• Podela državne vlasti – tekovina modernih država koja se sprovodi u cilju što jasnijeg
razdvajanja državnih organa na osnovu sadržine samih poslova kojim se bave i stepena
specijalizovanosti u radu, te su tri glavne vrste državne vlasti:

✓ Zakonodavna

✓ Izvršna

✓ Sudska.

❖ Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. 13 Doc. dr Žaklina
Spalević Zakonodavna vlast

• Zakonodavstvo je nastalo iz potrebe da se unapred propisanim opštim pravilima, koja

podjednako važe za sve, regulišu društveni odnosi, celokupna delatnost državnih organa,
organizacija i građana.

• Parlament je najviši zakonodavni organ, koji predstvalja volju građana.

Izvršna vlast
• Nosilac izvršne vlastiudržavi – Vlada I kao takvaona jei najviši organ uhijerarhijskomsistemu
izvršne vlast I udržavi.

• Delatnost izvršne vlasti i uprave obuhvata sprovođenje (izvršavanje zakona), a to se faktički

čini donošenjem pojedinačnih upravnih akata i izvršavanjem materijalnih radnji. 15 Doc. dr
Žaklina Spalević Sudska vlast

• Sudska vlast – poverena je sudovima, koji se razlikuju po vrsti i mestu na hijerarhijskoj lestvici.

• Sudska vlast u užem smislu – rešava imovinske, privredne, krivične, upravne, porodične,
bračne i druge sporove između pravnih subjekata i propisuje sankcije (kazne) protiv lica koja su
prekršila pravo.

• Sudska vlast u širem smislu – obuhvata pravosudnu delatnost koja pored rada sudova
obuhvata tužilaštvo i advokaturu:

✓ Zadatak tužilaštva je da u ime države goni subjekte koji su prekšili pravo

✓ Cilj advokature je zastupanje stranaka u sporovima pred sudovima i pružanje druge stručne
pomoći. 16 Doc. dr Žaklina Spalević Organizacija sudova

• Sudovi opšte nadležnosti:

✓ Vrhovni kasacioni sud

✓ Apelacioni sudovi

✓ Viši sudovi

✓ Osnovni sudovi.

• Sudovi posebne nadležnosti:

✓ Upravni sud

✓ Prekršajni apelacioni sud

✓ Prekršajni sudovi

✓ Privredni apelacioni sud

✓ Privredni sudovi. 17 Doc. dr Žaklina Spalević Organizacija državne vlasti

• Dva osnovna sistema organizacije državne vlasti: 1. Sistem jedinstva vlasti 2. Sistem (trojne)
podele vlasti.

Jedinstvo vlasti: Politicko nacelo i organizaciono tehnicko nacelo

• Jedinstvo vlasti kao političko načelo: sredstvo da se državna vlast iznutra ograniči
obezbeđivanjem prevlasti demokratskog predstavničkog organa (skupština) nad drugim dvema
vlastima.

• Jedinstvo vlasti kao organizaciono-tehničko načelo: odnosi između glavnih nosilaca državne
vlasti uređuju se tačnim utvrđivanjem njihove nadležnosti, tako što jedan ili niz istih državnih
organa vrši sve tri vlasti ili dominira nad organima drugih dveju vlasti.

Sistem jedinstva vlasti

Jedinstvo vlasti: Apsolutno jedinstvo vlasti, Relativno jedinstvo vlasti, Autokratsko Demokratsko

• Apsolutno jedinstvo vlasti: postoji u slučaju kada samo jedan organ ili jedan niz istovrsnih
organa vlasti vrši sve tri vlasti (postojisamo u najprimitivnijim državama).

• Relativno jedinstvo vlasti: počiva na principu da svaku vlast vrši jedan organ ili hijerarhijski
niz istovrsnih organa, pri čemu su organi dve vlasti potčinjeni organima treće vlasti. Uticaj
organa vrhovne vlasti vrši se pomoću organizacionih ovlašćenja za izbor nosilaca druge dve
vlasti uz mogućnost opozivanja i funkcionalnih sredstava(nadzoruradu,zamenaili preuzimanje
poslova). 20 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem jedinstva vlasti

• Autokratsko relativno jedinstvo vlasti: kada unutar sistema relativnog jedinstva vlasti
dominira izvršna vlast nad druge dve vlasti.

• Demokratsko relativno jedinstvo vlasti: kada dominira zakonodavna vlast nad druge dve
vlasti (posebno nad izvršnom vlašću).

✓ Prvi demokratski sistem potpunog jedinstva vlasti nastao je u nedemokratskim uslovima

jakobinske diktature u Francuskoj 1793, gde je skupština birala odbore koji su vodili upravne
poslove u apsolutnoj potčinjenosti skupštini

✓ Najuspešniji demokratski oblik jedinstva vlasti je švajcarski skupštinski sistem, gde je

spajanje zakonodavne i izvršne vlasti u rukama skupštine. Skupština i formalno vrši izvršnu vlast
preko posebnog odbora (savezno veće). 21 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem podele vlasti
• Podela vlasti – uređuje odnose sve tri vrste državne vlasti u cilju ograničavanja vlasti
iznutra, što se postiže relativnim razdvajanjem glavnih oblika državne vlasti:

✓ Tako da je svaka vlast relativno nezavisna od druge dve, ali

✓ Ne toliko da ne bi mogla da utiče na njihov rad.

• Apsolutna podela vlasti: postoji kada svaku glavnu vrstu državnih poslova vrši isključivo jedan
državni organ ili jedna vrsta državnih organa koji ne sarađuju sa organima drugih vlasti.

• Relativna podela vlasti: podrazumeva da glavne državne poslove koordinirano vrše glavne
vrste državnih organa, uprkos saradnji i sukobima, uspostavljajući tako neophodnu ravnotežu u
sistemu. 22 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem podele vlasti

• Politička podela vlasti: ima za osnovni cilj ograničavanje državne samovolje i počiva na ideji
da svaka vlast treba da ograničava druge dve vlasti da se vlast ne bi vršila na nekontrolisan i
arbitraran način, tj. da bi se sprečila njena zloupotreba.

• Tehnička podela vlasti: svodi se na podelu unutar svakog glavnog oblika državne vlasti, što
zahteva čisto pravnu raspodelu nadležnosti između državnih organa – počiva na ideji podele
rada. 23 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem podele vlasti

• Razlozi u korist postojanja sistema podele vlasti dele se u 3 grupe:

✓ Politički – podela vlasti je svrsishodna tek ako postoji mehanizam zaštite ljudskih prava i
sloboda, demokratija u društvu, nezavisno sudstvo i politička odgovornost nosilaca javnih
funkcija

✓ Pravni – podela vlasti jedan je od najvažnijih uslova za uspostavljanje pravne države

✓ Tehnički – potrebno je postojanje uravnotežene podele nadležnosti između glavnih vrsta

državnih organa. 24 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem podele vlasti

• Razloziprotivpostojanjasistemapodelevlasti:

✓ Nemogućnost da se u potpunosti izbegne mešanje sudske vlasti u upravne poslove (npr.

ustanova sudskog nadzora nad radom izvršnih organa)

✓ Nemogućnost da se u potpunosti izbegne mešanje organa izvršne vlasti u sudske poslove

(npr. ustanova upravnih sudova)

✓ Mogućnost stvaranja zbrke nadležnosti i ugrožavanja efikasnosti jedinstvene državne vlasti

 ✓ Nemogućnost potpune ravnopravnosti sve tri vlasti, jer uvek postoji izvesna nadmoć
zakonodavstva nad sudskom i izvršnom vlašću. 25 Doc. dr Žaklina Spalević Sistem podele vlasti

• Razlozi protiv postojanja sistema podele vlasti upućuju na zaključak da je učenje o podeli
vlasti prevaziđeno: umesto legislative i egzekutive – postojeshvatanjada države funkcionišu na
osnovu funkcionalnog dualizma koji se ogleda u odnosima između političke većine koja ima
parlamentarnu većinu i svoju vladu i opozicije (politička manjina).

• Najpoznatiji i najuspešniji oblici sistema podele vlasti:

✓ Engleski parlamentarni sistem

✓ Francuski parlamentarni sistem

✓ Američki predsednički sistem.

Konkretni obrasci podele vlasti

• Engleski parlamentarni sistem:

✓ Politika vlade je solidarna, bez nedoslednosti i protivrečnosti u državnom upravljanju (razlog

dugotrajnosti vlade u Engleskoj)

✓ Vlada može da podnosi zakonske preloge parlamentu, usled čega znatan deo zakonodavne
vlasti prelazi na vladu

✓ Članovi vlade su istovremeno članovi parlamentarne većine

✓ Ministri ostaju na položaju sve dok imaju poverenje većine u parlamentu

✓ Kada izgube poverenje većine ministri sami podnose ostavku

✓ Pitanje poverenja vladi se ne postavlja, jer nepovoljan ishod glasanja o vladinim predlozima
predstavlja znak da je vlada izgubila poverenje većine u parlamentu

✓ Vlada može da raspusti parlament, raspiše izbore i ostane u tehničkom mandatu. Ukoliko na
tim izborima ne dobije većinu, ministri odlaze iz vlade. Na taj način je definisan sistem teže i
protivteže između parlamenta i vlade. 27 Doc. dr Žaklina Spalević Konkretni obrasci podele
vlasti
• Francuskiparlamentarnisistem:predstavlja mešoviti sistempodele vlasti, koga jedni smatraju
racionalizovanim oblikom parlamentarizma,adrugipolupredsedničkimsistemompodelevlasti.

• Njegove osnovne osobine su:

✓ Ustanova interpelacije – predviđa obavezu člana vlade ili cele vlade da odgovore pismeno ili
usmeno, na svako pitanje poslanika o izvesnoj stvari iz oblasti unutrašnje ili spoljašnje politike

✓ U slučaju izglasavanja nepoverenja vladi, vlada ne može da raspusti parlament, već podnosi
ostavku i odlazi (razlog čestog raspuštanja vlada u Francuskoj)

✓ Francuski predsednik ima znatne prerogative vlasti, koje su posebno izražene u kriznim
situacijama. 28 Doc. dr Žaklina Spalević Konkretni obrasci podele vlasti

• Američki predsednički sistem: predstavlja sistem u kome je

podelavlastinajdoslednijeizvedenaizasnivasena ustavuiz 1787. koji se sastoji od 7 članova i 26
amandmana.

• Suštinska obeležja predsedničkog sistema u SAD su:

✓ Predsednika bira narod sa mandatom od 4 godine, uz ograničenje na maksimalno 2 mandata

✓ Vrhovni je komandant oružanih snaga i šef izvršne vlasti

✓ Sam bira ministre

✓ Donosi uredbe

✓ Ima pravo odloženog odbacivanja zakona koje je izglasao kongres

✓ Ima pravo podnošenja predloga zakona jednom godišnje. 29 Doc. dr Žaklina Spalević
Konkretni obrasci podele vlasti

• Sudska vlast u SAD:

✓ Vrše je sudovi koji su potpuno nezavisni od druge 2 vlasti

✓ Vrhovni sud SAD može proglasiti zakon ništavnim kada nađe da on protivreči odredbama
ustava (vlast Vrhovnog suda SAD veća je od vlasti predsednikovog prava veta)

✓ Može da vrši i druge vrste nadzora i kontrole nad radom organa druge dve vlasti, postajući
na taj način jedina politički sposobna da kontroliše druge dve vlasti.
Oblici državnog uređenja i političkog
režima; Pravna država – vladavina prava
• Oblici državnog uređenja (jedinstvena država i savezi država)

• Oblici političkog režima (demokratija i autokratija)

• Odnos države i prava (uticaj države na pravo i uticaj prava na državu)

• Pravna država – vladavina prava 2 Doc. dr Žaklina Spalević Jedinstvena država

• Jedinstvena država postoji samo kada je u njoj najviša vlast jedinstvena i može da bude:
✓Jednostavna država (prosta, unitarna)

➢Centralna država

➢Centralizovana država

➢Decentralizovana država (uključujući i mešoviti oblik ̶ sjedinjene unije)

✓Složena država ➢Regionalna država

➢Savezna država (federacija).

Jedinstvena jednostavna država

• Centralna država postoji kada jedan ili više centralnih državnih organa vrši celokupnu državnu
vlast, tj. vrši poslovesvetridržavne vlasti. Tipičan primer su primitivne države, karakteristične za
početke nastanka države uopšte (rimska comitia curiata i germanske centene).

• Centralizovanadržava se javlja najčešće u formi unitarnih država. Ista postoji kada pored
jednog ili više centralnih organa koji neposredno obavljaju sve državne poslove (npr. sam
monarh ili monarh i parlament zajedno), postoje i područni organi kojisu u punoj zavisnosti od
centralnih i za njih izvršavaju državne poslove. Područni organi rasterećuju rad centralnih
organa, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledu nadležnosti i organizacije. 4 Doc. dr Žaklina
Spalević Jedinstvena jednostavna država

• Decentralizovana država postoji kada pored centralnih organa državne poslove istovremeno
vrši više decentralizovanih organa. Svaki od njih je samostalan i nezavisno od centralnih organa
obavlja izvesne državne poslove iz okvira svoje nadležnosti.
 • Tipični primeri decentralizovane države su države u kojima postoje jedinice lokalne
samouprave i autonomne oblasti. 5 Doc. dr Žaklina Spalević Jedinstvena složena država

• Složena država: Postoje u sistemima sa izraženim stepenom decentralizacije državnih organa,

sastavnih oblasti ili članica (regionalna država i savezna država).

• Regionalna država je jedinstvena složena država sa jedinstvenom najvišom državnom vlašću.

Ovakva država je političkom decentralizacijom izdeljena na više oblasti ili regiona, koji raspolažu
znatnim stepenom samostalnosti u obavljanju državnih poslova.
Ovajstepensamostalnostiuizvršenjuosnovnih oblika državne vlasti, čini regione politički i
teritorijalno privilegovanim, ali ne u tolikoj meri da narušava jedinstvo državne vlasti.

• Kao prevencija mogućim zloupotrebama, centralni organi zadržavaju u potpunosti nadležnosti

u pogledu vršenja ustavotvorne i zakonodavne vlasti, kao i u nekim drugim vidovima delatnosti,
ti decentralizovani organi uvek u određenoj meri ostaju zavisni od organa centralne vlasti.

Jedinstvena složena država

• Savezna država (federacija) nije zajednica država, niti savez država, kako se ponekad netačno
kaže, već u najvećojmogućoj meri decentralizovana jedinstvena država – odlikuje je jedinstvena
teritorija, stanovništvo i suverena vlast na celoj svojoj teritoriji.

• Iako krajnje decentralizovana, savezna država je jedinstvena i u njoj sve najvažnije odluke
donosi savezna (centralna) vlast, kao najviša, suverena državna vlast. Sastavni delovi federacije
takođe poseduju elemente državnosti (tzv. kvazidržave), ali njihova vlast nije suverena već
izvedena iz suverene savezne vlasti.

• Savezna državna vlast se neposredno rasprostire nad celom teritorijom i stanovništvom

savezne države, dok se vlast članica savezne države rasprostire nad stanovništvom na teritoriji
te članice. U takvoj državi svi imaju dvostruko državljanstvo: savezne države i države članice. U
federaciji je sve dvostruko, čak i zakonodavstvo.

• Države-članice federacije/republike nemaju pravo na:

• SECESIJU: otcepljenje i osamostaljivanje dela teritorije jednostranim aktom

• NULIFIKACIJU: poništavanje i ukidanje pravnih akata i odluka federacije od strane država-

članica/republika. Odluke i akti državačlanica/republika moraju biti u skladu sa odlukama i
aktima savezne vlasti, tj. ove druge imaju primat nad njima, iako postoji tzv. dvostruko
zakonodavstvo.
• Najspecifičniji primeri saveznih država u istoriji su:
✓ SAD su naglo prerasle u čvrstu federaciju nakon građanskog rata 1861-1865, iako su zadržale
relativno neutralan naziv koji ne ukazuje na oblik državnog uređenja

✓ Švajcarska je mirnim putem iz konferderacije prerasla u federaciju, iako je u imenu zadžala

odrednicu konfederacija

✓ SFRJ je u periodu 1945-1974. bila čvrsta federacija, da bi nakon ustavnih promena 1974.
prerasla u realnu konfederaciju koja je nestala secesionističkim aktima pojedinih članica 1991.
koji su doveli do krvavog rata. 9 Doc. dr Žaklina Spalević Savezi država

• Savezi država se uspostavljaju između više jedinstvenih država u cilju ostvarenja zajedničkog
cilja.

• Ovakvi savezi ne predstavljaju još složeniji oblik države u odnosu na saveznu državu.

• Veze između država članica saveza mogu biti čvršće i labavije, te u odnosu na to razilkujemo>

✓ Državni savezi (konfederacije) – nastaju kada udružene države rade na svom zajedničkom
cilju preko izvesnih zajedničkih organa

✓ Ugovorni savezi (unija i komonvelt) – države na ostvarenju zajedničkog cilja rade svaka preko
svojih organa i osim njihovih posebnih organa vlasti nikakva druga vlast ne postoji. 10 Doc. dr
Žaklina Spalević Savezi država ̶Konfederacija

• Konfederacija (para savezna država) nije jedinstvena država, iako spolja deluje kao labava
federacija. Međutim od federacije, kao jedinstvene države, razlikuje se po dva osnova:

✓ Prema načinu nastanka: konfederacija ne nastaje faktičkim putem kao federacija, već
pravnim putem – često ustavotvornim aktom

✓ Prema nadležnosti organa saveza: ovi organi mogu da zapovedaju samo državama
članicama, ali ne i njihovim građanima (to mogu samo organi država članica i to samo na svojoj
teritoriji), jer se radi o pravim suverenim državama članicama (konfederativni organ čine
predstavnici država članica).

• Primeri konfederativnih saveza:

✓ Švajcarska konfederacija u periodu 1815-1848.

✓ Nemačka konfederacija u periodu 1815-1848. bila je sastavljena od 38 država i više

slobodnih gradova nemačkog govornog područja
✓ Ukrajina i Belorusija su iako čvrste članice nekadašnjeg SSSR bile osnivači Ujedinjenih Nacija
1945. i imale samostalno pravo glasa

✓ Srbija i Crna Gora je predstavljala vremenski ograničeni savez država u periodu 2003-2006,
koji se raspao nakon referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori, na kome su se njeni građani
opredelili za nezavisnu državu

Savezi država ̶Konfederacija

• Države članice konfederacije su nezavisne i suverene države, pa je njihova nadležnost prava a
vlast vrhovna, dok je vlast organa konfederacije delegirana i izvedena.

• Zajedničke organe konfederacije osnivaju članice konfederacije i delegiraju im izvesne

nadležnosti. Konfederacije imaju neku vrstu konfederativnog parlamenta koga čine predstavnici
država članica koji su isključivo odgovorni vlastima svoje države članice.

• Unutar ovog organa sve odluke se donose jednoglasno konsenzusom, a sprovode ih države
članice samostalno i neposredno na svojim teritorijama, preko svojih državnih organa. Iste nisu
obavezujuće.

• Secesija i nulifikacija u konfederaciji su mogući.

• Državljanstvo i moneta nisu jedinstveni.

• Građani država članica imaju državljanstvo svoje države, jer konfederacija ne poseduje ni
jedan od elemenata koji definišu državnost: izvornu suverenu vlast, teritoriju i stanovništvo–još
jedan od razloga zbog kojeg konfederacija nema
međunarodnopravnisubjektivitet,većgazadržavajudržave članice.

• Države članice konfederacije zadržavaju svoju monetu, fiskalnu i finansijsku politiku,

spoljašnju i unutrašnju politiku, predstavništva u inostranstvu i u organizacijama i sl.

• Konfederacija na osnovu potpune saglasnosti svih članica najčešće obrazuje institucije koje se
obično svode na izvršne organe u oblastima kao što su odbrana, spoljni poslovi i finansije, odn.
institucije kao što su vojska, diplomatska predstavništva i carina.

Savezi država ̶Unija

• Unija predstavlja savez dve ili više država obrazovan na osnovu ugovora, a ređe na osnovu
ustavotvornog akta (ustavne deklaracije ili povelje).

• Unija je još labavija vrsta saveza od konfederativnog, jer države-članice unije ne moraju
formirati nikakve zajedničke organe.
• U zavisnosti od vrste zajedničkih poslova ili organizacije poglavara države Unija može da bude
realna (stvarna) ili personalna (lična).

• Realne unije su po pravilu republikanskog oblika vladavine, a personalne monarhijskog.

• Realna unija predstavlja čisto ugovornu zajednicu dve ili više država. Svaka država-članica
realne unije zadržava svoje posebno zakonodavstvo, upravu i sudstvo, a u nadležnost
zajedničkih organa prenosi vođenje spoljnih poslova, odbrane i finansija. U međunarodnim
odnosima, realna unija se pojavljuje kao jedinstven subjekt. Primeri realnih unija u istoriji su:

✓ Austro-Ugarska u periodu 1867-1918.

✓ Švedska i Norveška u periodu 1814-1905.

✓ Danska i Island u periodu 1918-1944.

• Personalna unija nastaje kada dve potpuno samostalne države imaju na svojim prestolima
istog monarha iz iste dinastije. Do toga je najčešće dolazilo usled poklapanja naslednog reda
vladajućih dinastija, te je ista ličnost prema pravilima nasleđivanja postajala monarh u dve ili
više država (Holandija i Luksemburg u XIX veku).

• Komonvelt je najlabaviji savez nezavisnih suverenih zemalja koje su većinom nekadašnje

kolonije Britanske imperije širom celog sveta. Države članice, kojih trenutno ima 54, mogu da
napuste Komonvelt kad god žele. Članstvo je otvoreno za sve koji prihvataju osnovne principe i
vrednosti Komonvelta. Ruanda i Mozambik su članice Komonvelta iako nisu bile Britanske
kolonije.

• Na čelu Komonvelta tradicionalno se nalazi britanski monarh. Monarh predstavlja simbol

jedinstva država Komonvelta i nema nikakvu suštinsku izvršnu moć.

• Većina članica ima sopstvene šefove država, dok 15 njih priznaje britanskog monarha kao svog
suverena i one se nazivaju Krunske zemlje Komonvelta.

• Sekretarijat Komonvelta ima izvesnu izvršnu moć. Po osnivanju Komonvelt je bio značajan
ekonomski blok u kome su članice pod povoljnim uslovima na obostranu korist međusobno
trgovale. Nakon ulaska Ujedinjenog Kraljevstva u EU većina ovih povlastica je ugašena. 16 Doc.
dr Žaklina Spalević Oblici političkog režima: demokratija i autokratija

• Dva osnovna oblika političkog režima sa izvedenim karakterističnim oblicima su:

✓ Demokratija (stvarna, formalna, neposredna, posredna, politička, ekonomska)

✓ Autokratija (tiranija, oligarhija, aristokratija, apsolutistička država, diktatura, totalitarizam).

• Demokratija podrazumeva sprovođenje političke većine naroda. Politička volja se formira pod
uticajem objektivnih zakonitosti društvenog razvoja i uticaja države, odn. javnog mnjenja na
formiranje volje.

• Autokratija je vladavina manje grupe ili pojedinca koji su odvojeni od naroda.Narod nema
politička prava i slobode, tj. niti bira, niti imenuje državne organe. 17 Doc. dr Žaklina Spalević
Demokratija

• Imajući u vidu značenje grčkih reči demos → narod i kratein →

vladati,demokratijabukvalnooznačavavladavinunaroda.

• Kao pojam je nastala u antičkoj Atini, ali je i tu bila daleko od bukvalnog značenja same reči.

• U Atini je demokratija bila privilegija slobodnih građana, kojih je bilo znatno manje od
robova. Atinski građani delili su se na one koji su učestvovali u javnom životu ̶polites i na one
koji to nisu činili i̶ diotes,tako da je broj ljudi koji su učestvovali u javnom životu bio još manji.

• Ipak, svi slobodni građani su imali pravo da se kandiduju za članove Skupštine u kojoj se
odlučivalo o svim važnim pitanjima. Odluke skupštine bile su izvršne i na njih niko nije mogao da
utiče. Na ovaj način je postignuto da atinski demos ima suverenu vlast.

Demokratija
• Moderna demokratija je predstavnička demokratija, s obzirom da je narod brojan da bi vladao
neposredno. Stvarni temelji moderne demokratije su formalno-pravno postavljeni tek posle
izvedenih građanskih revolucija na tlu Evrope.

• U modernim državama demokratija predstavlja politički režim u kome većina naroda, na

unapred tačno određen način može stalno ili povremeno da učestvuje u vršenju državne vlasti
(preko svojih neposredno izabranih predstavnika), kontroli rada svojih predstavnika i postavlja
pitanje njihove odgovornosti.

• Demokratija nije vladavina naroda, već vladavina u ime i u interesu naroda.

Uslovi i elementi demokratije

• Demokratija je svojstvena prosvećenim narodima i stabilnim državama. Demokratija zahteva

ekonomski prosperitet i standard građana. Ona ne može da zaživi u vremenima ratnih sukoba i
neizvesnosti.

• Preduslovi i elementi demokratije su pre svega stabilne države, u kojima postoji visoko
razvijena svest i zaštita najšireg spektra građanskih prava i sloboda, ustaljene i pravom
garantovane procedure i pravila, ustavne i proceduralne garancije za zaštitu građanskih i
ljudskih sloboda, svest o pravu učešća u donošenju odluka, težnja ka ekonomskom prosperitetu
i poštovanju najviših standarda u raznim sferama društvenog života i potreba. 20 Doc. dr Žaklina
Spalević Uslovi i elementi demokratije

• Dva su osnovna elementa demokratije (kumulativna):

✓ Društveni element – postojanje političke volje naroda

✓ Državno-organizacioni element – postojanje sredstava i mehanizama zapovezivanjenaroda

sa državom i omogućavanje narodu da učestvuje u vršenju državne vlasti, kao što su:

➢ Proklamacija osnovnih prava i sloboda

➢ Ustanovljenje prava glasa i biračkog prava

➢ Izborni postupak

➢ Uslovi kandidovanja ➢ Načini raspodele dobijenih glasova

➢ Institucije ostavke i opoziva

➢ Kao i drugi načini za učestvovanje naroda u vršenju državne vlasti, uključujući tu i sredstva
kojima narod može da natera državne organe da izvršavaju tu volju.

Vrste demokratije
• Vrste demokratije:
✓ Stvarna i formalna

✓ Neposredna (plebiscit, referendum, narodna inicijativa i narodna sankcija (veto)) i

predstavnička (aktivno biračko pravo i pasivno biračko pravo).

✓ Politička i ekonomska

• Stvarna demokratija (demokratija identiteta) je utopija, koja predstavlja stvarnu težnju da ceo
narod vlada, bez podele na one koji vladaju i one kojima se vlada. Neostvarljiva je.

• Formalna demokratija je ono što mi danas poznajemo kao demokratiju, a što je kroz istoriju
postojalo u različitim oblicima (antički model, liberalna demokratija, novi savremeni oblici).
Formalna demokratija se često poistovećuje sa građanskom demokratijom, od koje je šira, jer je
svaki oblik demokratije – ostvarivanjeobrazacaformalne demokratije.

• Postoje još dva glavna oblika formalne demokratije: neposredna i posredna (predstavnička)
demokratija, pri čemu se kao treći poseban, mešovit oblik, susreće i polu-neposredna
demokratija.

• Neposredna demokratija postoji kada građani neposredno vrše vlast kao jedan državni organ
ili kao više njih. Prema tome da li narod (građani) donosi odluke samo u oblasti zakonodavstva
ili zakonodavstva, uprave i sudstva, razlikuje se neposredna demokratija u užem od neposredne
demokratije u širem smislu, odnosno moderna od antičke demokratije. Karakteristične vrste
neposredne demokratije predstavljaju plebiscit, referendum, narodna inicijativa i narodna
sankcija (veto).

• Posredna demokratija danas predstavlja opšti obrazac demokratije. Njena suština se sastoji u
tome što narod neposredno ne donosi političke odluke, već neposredno određuje ko će u
njegovo ime da vrši državnu vlast. Posredna demokratija se, dakle, sastoji u predstavljanju
naroda. To se postiže na taj način što se narodni predstavnici biraju, s tim što se smatraju
izabranim ona lica koja na izborima dobiju najveći broj glasova. Tako izabrana lica postaju
državna službena lica koja na određeno vreme predstavljaju narod u državnoj organizaciji.
Posebno je značajno da se izabrani predstavnici naroda profesonalizuju, a ne birokratizuju.
Najvažnije pravo u posrednoj demokratiji je pravo izbora narodnih predstavnika, koje obuhvata
pravo glasa na izborima, pravo kandidovanja i pravo na ostavku i opoziv (aktivno biračko pravo i
pasivno biračko pravo).

• Podela demokratije na političku i ekonomsku (socijalnu) demokratiju odnosi se na formalnu, a

ne na stvarnu demokratiju.

• Političkademokratijaseprvenstveno odnosi na politička pravai slobode građana, tj. na njihovo

učestvovanje u vršenju političke vlasti. Ista je neophodna za uspostavljanje i postojanje pravne
države.

• Ekonomska (socijalna) demokratija težište stavlja na unapređenje ekonomskih i socijalnih

prava i sloboda, te se ogleda u težnjama za stvaranje socijalnih pravnih država, nasuprot
liberalnim demokratijama. Ta ideja je do danas u najvećoj meri ostvarena u Nemačkoj, Holandiji
i skandinavskim zemljama. 26 Doc. dr Žaklina Spalević Autokratija

• Autokratija je složenica nastala od grčkih reči autos → sam i kratein → vladati i bukvalno
označava samovladu, tj. vladu manjine suprotnu demokratiji. Njena suština je u tome što
državna vlast pripada manjini koja ne vlada u ime naroda i u njegovom interesu, već u svoje ime
i u svom interesu.
• Ona ne podleže kontroli i odgovornosti od strane naroda, koji je isključen iz političkog života.
Zato su u autokratiji pojedinci podanici, a ne građani. Isti su pritežaoci obaveza, a ne prava i
sloboda. U autokratiji ne postoje zagarantovana prava i slobode, već je sloboda samo ono što
vladajuća manjina dozvoljava. Nastala je u Sparti i predstavljala glavni oblik političkog režima u
antičkim grčkim državicama izuzimajući Atinu. 27 Doc. dr Žaklina Spalević Vrste autokratije

• Diktatura u osnovi označava neograničenu vlast i kao takva je sušta suprotnost demokratiji.
Njeno značenje u starom Rimu, gde je i nastala, je bilo takvo da je pod određenim okolnostima
ona smatrana neophodnom i zakonitom. Naime, u Rimu je diktatura označavala predaju vlasti
jednom čoveku kada je država u opasnosti. Kasnije je izobličavana i zloupotrebljavana, te je
poprimila krajnje negativan kontekst. Diktatura može biti lična (neograničena vlast jednog i
samo jednog čoveka) ili stranačkaivanstranačka (neograničena vlast grupe ljudi).

• Tiranija je nasilna i samovoljna vladavina jednog čoveka nad svojim podanicima, iako može
biti i zakonita i nezakonita – karakteristična za antičko doba. 28 Doc. dr Žaklina Spalević Vrste
autokratije • Despotija je širi pojam od tiranije i u njoj vlada pojedinac, oslanjajući se na zakon
sile, dok su svi drugi jednaki u ropskoj podređenosti.

• Apsolutistička monarhija je oblik autokratskog režima u kojem pojedinac raspolaže

suverenom vlašću, koju mora da vrši na osnovu čvrstih i utvrđenih zakona. Utakvojdržavi javna
vlast ne podleže nikakvoj društvenoj kontroli, niti saradnji, jer je čisto birokratska. Monarh nije
odgovoran podanicima, ali mogao je snositi neki vid moralne odgovornosti. Ovakav vid
autokratije se pojavio u Francuskoj, u XVII veku za vreme vladavine Luja XIV. Primeri današnjih
apsolutističkih monarhija su: Brunej, Oman, Katar i Saudijska Arabija.

• Aristokratija predstavlja vladavinu manjine na osnovu izuzetnog porekla ili svojstava. 29 Doc.
dr Žaklina Spalević Vrste autokratije

• Oligarhija je vladavina nekolicine najmoćnijih, odn. predstavlja vladavinu

manjine(grčkasloženica: oligos → malo i arkhê → vladanje) u kojoj je većina moći u rukama
manjeg dela populacije, ali koje je najmoćnije bilo po svom bogatstvu, vojnoj sili, strahovladi ili
političkom uticaju. Politički analitičari kažu da je svako društvo neizbežno oligarhijsko ma koji
politički sistem posmatrali. Broj članova oligarhije ne predstavlja siguran kriterijum za
određivanje oligarhijskog sistema. Oligarhije su složeni politički sistemi sa često više krugova
moći, koja je sve više koncentrisana i specijalizovana u skladu s domenom moći. Danas su
najraprostranjenije ekonomska, pravna, religijska, vojna i tehnološka oligarhija. Danas postoje
dominantne porodice u kojima je politička pozicija deo nasledstva koji se prenosi deci koja se
školuju u skladu sa time (porodice Bush i Kennedy). 30 Doc. dr Žaklina Spalević Vrste autokratije
• Teokratija je vladavina duhovnog plemstva, odn. oblik autokratskog režima u kome ne postoji
podela na duhovnu i svetovnu vlast, tj. u kome se sva vlast temelji na striktnom tumačenju
određene verske doktrine, odn. pripadnosti određenoj verskoj organizaciji koja je stopljena s
državom. Primeri teokratije u današnjem svetu su vrlo retki i uglavnom se svode na Vatikan i
Iran.

• Plutokratija je vladavina najbogatijih, odn. oblik oligarhijske vladavine u kome je vlast

centralizovana na uzak krug ljudi sa velikim materijalnim bogatstvom.Oddrugih
oblikaautokratijeserazlikujepotomešto materijalno bogatstvo nije povezano s plemenitim
poreklom ili zaslugama u ratu. Za većinu današnjih zapadnih demokratija se često tvrdi da
predstavljaju plutokratije.

Vrste autokratije
• Totalitarna država je moderan oblik autokratije, čiji je cilj totalnakontroladruštva. Ista
imasledećeosobine:

✓ Osiona je i nasilna

✓ Umesto slobode nudi sigurnost

✓ Umesto lične akcije nudi akciju masa

✓ Podržavamilitantnoshvatanjedemokratije ibodriborbeni duh

✓ U njoj postoji samo jedna ideologija i jedna partija

✓ Tajna policija sve drži pod kontrolom

✓ Partijski monopol nad oružanom silom

✓ Državna kontrola nad privredom.

• Kao najpoznatiji primeri u istoriji se javljaju:

✓ Fašizam (Italija,Benito Musolini, 1922-1943)

✓ Nacionalsocijalizam(Nemačka,AdolfHitler-firer,1933-1945)

✓ Staljinizam (SSSR, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, 1935-1953).

Odnos države i prava

• Država i pravo: tesno povezane pojave čije je poreklo prvenstveno društveno – iz društva kao
prirodnog okruženja izvlače svoja suštinska zajednička obeležja, uspostavljaju međusobne veze i
utiču jedno na drugo kao zasebne i relativno nezavisne pojave:

✓ Država: organizacija predodređena da odlučujuće utiče na pravo, i obrnuto

✓ Pravo: predodređeno da utiče na državu

❖Uticaj prava na državu je približno jednak uticaju države na pravo.

• Uticaj države na pravo:

✓ Državna primena prava

✓ Stvaranje prava od strane države.

Odnos države i prava

• Uticaj prava na državu – pravno racionalizovanje države:

✓ Pretvaranje države u pravnu organizaciju

➢Džava stvara i primenjuje pravo, odn. obezbeđuje izvršenje prava primenom svojih sankcija
➢Država je organizovana pomoću pravnih normi

➢Celokupna delatnost države određena je pravom

➢Država ima i svoju posebnu pravnu ličnost, zahvaljujući kojoj se pojavljuje kao subjekt
ovlašćenja i obaveza

➢Država kao pravna organizacija i pravna ličnost raspolaže svojim posebnim pravnim oblicima,
zahvaljujući kojima pokazuje kakvoću svoje vlasti – legitimnost i zakonitost predstavljaju
najpouzdanije pokazatelje kvaliteta državne vlasti

✓ Omogućavanje funkcionisanja države pretvaranjem njene delatnosti u primenu prava

➢Pravo ima posebno važnu ulogu za omogućavanje normalnog fukcionisanja države –
utvrđivanjem vrste, položaja, sastava i obima poslova državnih organa, kao i regulisanjem radnji
koje predstavljaju delatnost državnih organa

➢Uloga prava u omogućavanju funkcionisanja države je toliko značajna da bez njega postojanje
države uopšte ne može da se zamisli.

✓ Ograničavanje državne vlasti

✓Objektivna granica intervencije državne vlasti – određena samim pravom

✓Subjektivna granica intervencije državne vlasti 1. Slučaj: kada prednost ima država, objektivna
i subjektivna granica državne intervencije se podudaraju (obe slobodno utvrđuje državna vlast
svojim pravnim propisima,umesto njenih građana) – subjektivna granica državne intervencije se
nalazi u sadržajima svesti upravljača koji su slobodni da svoju volju tumače i predstavljaju
istovremeno kao državnu i narodnu 2. Slučaj: kada prednost ima društvo (građani) umesto
države (državna vlast), subjektivna granica državne intervencije može drugačije da se odredi –
objektivna i subjektivna granica ne moraju da se podudaraju.

Pravna država – vladavina prava

• Dva glavna učenja o vladavini prava: 1. Učenje nastalo u evropskom kontinentalnom sistemu –
(pravna država) – učenje o vladavini prava je izjednačavano sa shvatanjima da se zakoni
primenjuju dok zakonitost omogućava njihovu primenu, odn. da se zakoni menjaju dok je
zakonitost postojana 2. Učenje nastalo u anglo-saksonskom sistemu (vladavina prava) – jedino
vladavina prava izražava pravo značenje zakonitosti, dok je zakonitost u formalnom smislu koji
joj pridaju pravnici na Kontinentu suviše usko shvaćena i opterećena pozitivizmom,
formalizmom i dogmatizmom

✓ Kompromisno prihvatanje – između pravne države i vladavine prava ne postoje suštinske

razlike, odn. pravna država i vladavina prava su istovetne.

• Savremeno učenje o najboljem obliku države: Zasnovano je na učenju o vladavini prava, a ne

zakona. Suština tog učenja sastoji se u tome što pravna pravila, kada su jednom doneta i sve
dok važe, imaju jednaku obaveznu snagu kako za one koji upravljaju, tako i za one kojima se
upravlja.

• Pravna država u formalnom smislu:

✓ Država u kojoj su svi jednako obavezani pravom – u kome vlada pravo

✓ U njoj mora da postoji izgrađen sistem pravnih normi, nezavisno sudstvo, zakonodavac koji
suvereno donosi zakone i uprava koja se u svom radu rukovodi načelom zakonitosti.

• Pravna država u sadržinskom (materijalnom) smislu:

✓ Država u kojoj je ideja podanika kao subjekta obaveza, napuštena i zamenjena idejom
građanina kao subjekta, odn. titulara prava i obaveza prava
✓ Ovim se fundamentalno menja i ideja uloge vlasti, koja postaje demokratska i iako ima uža ili
šira ovlašćenja u pogledu intervencije, ona se uvek brine da time ne ugrozi slobode i prava
građana. Sve akcije vlasti moraju biti izuzetne, predvidljive, podložne kontroli i odgovornosti,
etički dobre i na moralu zasnovane.

✓ Materijalni pojam pravne države je menjan i dopunjavan tokom njenog razvoja. Jedno je
ostalo nepromenjeno: u pravnoj državi legitimnost državne vlasti uvek mora da se izvodi iz
njene legalnosti, a ne obrnuto.

• Uslovi za postojanje pravne države: 1. Društveni uslovi

✓ Stabilnost

✓ Homogenost

✓ Društveni mir i red

✓ Društvena i pravna svest

✓ Javno mnjenje i različite interesne grupe 2. Državno-organizacioni uslovi

✓ Demokratija

✓ Podela vlasti (politička i tehnička)

✓ Funkcionalna organizacija državne vlasti

✓ Suzbijeni preterani etatizam i birokratizam

Pravna država – vladavina prava 3.

Pravno-tehnički uslovi
✓ Zakonitost rada uprave i sudska kontrola upravnih akata (ustanova upravnog spora)

✓ Ustavnost rada zakonodavstva i ustavnog sudstva, uključujući i druga sredstva

institucionalno-pravne i vanpravne kontrole

✓ Dobra tehnika stvaranja i primene prava.

Pravna država – vladavina prava

• Zakonitost i vladavina prava zahtevaju da država normalno funkcioniše.

• Međutim, država se ne nalazi u kontinuiranom stanju normale i stabilnosti, već ponekad

dolazi u stanja nestabilnosti. Ustavi država predviđaju okvire mogućeg narušavanja vladavine
prava usled ovakvih izuzetnih okolnosti

• Te situacije se označavaju kao stanje državne nužde – kada je država napadnuta spolja ili
iznutra (jer svaka država ima pravo da se brani i time štiti sopstveni narod – spas naroda je
vrhovni zakon).

• Vanredno stanje i stanje državne nužde:

✓ Proglašava se u situacijama kada je potrebno zaštiti najveći interes zajednice (npr. prirodne
katastrofe, rat, terorizam, havarije) i tada slobode i prava pojedinaca dolaze na sekundarno
mesto – oni mogu biti prisiljeni da čine nešto zbog događaja o kome ništa nisu znali i to na način
koji nije predviđen ni jednim pravnim propisom

✓ Ovde se znatno odstupa od osnovnih načela vladavine prava, pravne države i pravne
sigurnosti – država je tada ovlašćena na primenu ekstremnih mera (kao što je i oduzimanje
privatnih poseda za javne svrhe)

✓ Ograničenog je trajanja

❖S obzirom na mogućnost zloupotreba, ustav i zakoni unapred strogo restriktivno propisuju

uslove za proglašenje stanja državne nužde, kao i mogućnost primene vanrednih mera.

• Pojam stvarnog prava i podela

• Pojam i vrste stvari

• Pravo svojine

• Državina

✓ Pojam, sadržina i bitni elementi

✓ Vrste državine

✓ Zaštita državine (samozaštita i zaštita u sudskom postupku)

• Založno pravo – pojam, načela i vrste

• Pravo službenosti – stvarne i lične

Pojam stvarnog prava
• Stvarno pravo u objektivnom smislu: poseban deo gradjanskog prava koji reguliše odnose
medju ljudima povodom stvari, odn. stvarnopravnih odnosa (društveni odnosi povodom
držanja, korišćenja ili raspolaganja stvarima).

• Stvarno pravo u subjektivnom smislu: skup ovlašćenja određenog pravnog subjekta (titulara)
povodom neke stvari. 3 Doc. dr Žaklina Spalević Podela stvarnih prava

• Podela stvarnih prava:

✓ Pravo svojine, sa modalitetima (susvojina, zajednička i etažna svojina)

✓ Prava korišćenja – službenosti, susedska prava; (neki ubrajaju i zakup)

✓ Prava obezbedjenja ili unovčenja – zaloga, neakcesorna prava unovčenja

✓ Prava prečeg sticanja – pravo preče kupovine (zakupa, prisvajanja...)

✓ Pravo građenja

✓ Stvarni (realni) teret (posredno iskorišćavanje+obezbeđenje). 4 Doc. dr Žaklina Spalević

Pojam i vrste stvari

• Pojam: materijalni delovi prirode koji su podložni ljudskoj vlasti, odn. mogu biti predmet
prometa i razmene.

• Vrste stvari:
✓ Pokretne i nepokretne

✓ Potrošne i nepotrošne

✓ Odredjene po rodu i individualno odredjene

✓ Zamenljive i nezamenljve

✓ Deljive i nedeljive

✓ Glavne i sporedne
Pokretne i nepokretne stvari
• Pokretne stvari: mogu se prenositi sa jednog mesta na drugo bez promene njihove suštine
(npr. knjiga, olovka). Pravo svojine nad ovim stvarima stiče se uspostavljanjem pravnog osnova
(npr. Punovažnog ugovora) i predajom stvari novom vlasniku.

• Nepokretne stvari: ne mogu se prenositi na drugo mesto, a da se pri tom ne oštete ili unište
(npr. kuća, zemljište). Pravo svojine se stiče uspostavljanjem pravnog osnova (ugovor) + izvršen
i upis u zemljišne ili druge javne knjige (npr. registar brodova).

Potrošne i nepotrošne stvari; Zamenljive

i nezamenljive stvari
• Potrošne stvari: upotrebom nestaju, troše se (npr. hrana, sirovine).

• Nepotrošne stvari: nisu namenjene jednokratnoj upotrebi, već nastavljaju da postoje i pošto
su upotrebljene (npr. knjige, zgrade).

• Zamenljive stvari: mogu se zameniti stvari koja ima ista ili slična svojstva.

• Nezamenljive stvari: ne mogu se zameniti, jer je u pitanju stvar jedinstvenih svojstava i

osobina koje se kod drugih stvari ne sreću. 7 Doc. dr Žaklina Spalević Stvari određene po rodu i
individualno odredjene stvari; Deljive i nedeljive stvari

• Stvari određene po rodu – generične: u pravnom prometu se izdvajaju po svojoj vrsti, broju ili
količini (npr. gorivo, pesak)

• Individalno određene stvari – iz svog roda se izdvajaju po nekim karakteristikama ili svojstvima
koja su specifična isključivo za njih (npr. slika, vaza).

• Deljive stvari: pokazuju jednaku vrednost svojom celinom i zbirom vrednosnih delova na koje
se celina deli (npr. kilogram jabuka).

• Nedeljive stvari: fizički nedeljive – ukoliko se dele, menjaju svoju suštinu (npr. bicikl i njegovi
delovi).

Glavna i sporedna stvar

• Glavna stvar: sa ekonomskog aspekta najvažnija, dok su sporedne stvari i njeni delovi koji su
sa glavnom mehanički i organski povezani i omogućuju osnovu funkciju glavne stvari.
• Sporedna stvar – prati sudbinu glavne stvari i u zavisnosti od veze sa glavnom stvari deli se na:
✓ Priraštaj – u fizičkoj je vezi sa glavnom (npr. slika i ram)

✓ Pripadak: sporedna i samostalna stvar koja omogućava ili olakšava korišćenje glavne stvari
(npr. bokal i čaša).

Novac i procena vrednosti stvari

• Novac – telesna stvar koja ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i usluga.

• Procenjive stvari: stvari čija se vrednost može odrediti upoređivanjem sa drugim stvarima u
prometu. To su stvari koje se mgu izraziti u novcu.

• Razlikujemo:

✓ Redovnu cenu – realna cena na tržištu

✓ Afekcionu cenu – vrednost za vlasnika zbog naklonosti prema toj stvari (npr. pehar koji je
sportista osvojio na takmičenju). Uzima se u obzir kod naknade štete ako je stvar uništena ili
oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem.

• Neprocenjive stvari: stvari čija se vrednost ne može odrediti upoređivanjem sa drugim

stvarima. 10 Doc. dr Žaklina Spalević Pravo privatne svojine

• Istorijski oblik svojine i centralni institut prava uopšte.

• Pojam: subjektivno pravo iz koga proizilazi najviša pravna i faktička vlast na stvari.

• Sadržina prava svojine:

✓ Ovlašćenje držanja (državina)

✓ Ovlašćenje korišćenja (upotreba i ubiranje plodova)

✓ Ovlašćenje raspolaganja (pravno i faktičko)

Oblici prava svojine

• Oblici nastali kao izuzetak od pravila da na jednoj stvari postoji jedan vlasnik, odn. titular
prava svojine (isključiva, odn. prosta svojina):

✓ PRAVO SUSVOJINE
✓ PRAVO ZAJEDNIČKE SVOJINE

✓ PRAVO ETAŽNE SVOJINE

Susvojina – pojam i karakteristike

• Pojam: pravo svojine dva ili više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari, čiji su suvlasnički
(alikvotni) delovi idealno određeni.

• Osnovne karakteristike:

✓ JEDINSTVENO PRAVO SVOJINE SA VIŠE SUBJEKATA

✓ JEDINSTVEN OBJEKT SUSVOJINE

✓ UDEO POJEDINIH SUVLASNIKA u vršenju vlasničkih ovlašćenja koja proizilaze iz sadržaja

prava svojine je određen na osnovu veličine suvlasničkog udela. 13 Doc. dr Žaklina Spalević
Prava suvlasnika

• Prava suvlasnika:
✓ SAMOSTALNO RASPOLAGANJE SUVLASNIČKIM DELOM – bez saglasnosti ostalih suvlasnika,
svako svoj deo može pokloniti, založiti. Može i prodati, ali pravo preče kupovine imaju ostali
suvlasnici

✓ PRAVO UBIRANJA PLODOVA I KORISTI – od zajedničke stvari, srazmerno veličini svog

suvlasničkog dela

✓ PRAVO UPRAVLJANJA ZAJEDNIČKOM STVARI – svi suvlasnici zajednički upravljaju, osim ako
ne provere to jednom ili nekolicini od njih. Odluke se ne donose većinom glasova, već odnosom
većine suvlasničkih delova:

❖ Redovno upravljanje – saglasnost suvlasnika sa udelima preko 50%

❖ Izvanredno upravllanje (npr. otuđenje stvari, zakup, hipoteka) – jednoglasnost svih

❖ Problemi oko upravljanja – poverava se upravitelju kog određuje sud

❖ Problemi oko deobe – odlučuje sud. 14 Doc. dr Žaklina Spalević Fizička deoba stvari i zaštita
prava u susvojini

• Deoba:
✓ Ne sme se zahtevati u NEVREME (da šteti jednom od suvlasnika)

✓ Ukoliko stvar nije deljiva: prodaje se i novac se raspodeljuje saglasno suvlasničkim udelima.

• Zaštita prava: suvlasnik ima pravo ulaganja državinske i svojinske tužbe (prema trećim licima i
ostalim suvlasnicima). 15 Doc. dr Žaklina Spalević Zajednička svojina – pojam i karakteristike

• Pojam: pravo svojine dva ili više lica (zajedničari) na fizički nepodeljenoj stvari, dn. imovini
kada su njihovi udeli odredivi, ali nisu unapred određeni.

• Karakteristike:

✓ JEDINSTVENO RAVO SVOJINE

✓ JEDINSTVEN OBJEKT

✓ Pravo svojine pripada ŽIVOTNOJ ZAJEDNICI (npr. bračnim partnerima), a ne pojedinim

članovima, jer NEMAJU UNAPRED ODREĐENE UDELE U STVARI, ODN. IMOVINI (samo odredive).
Do podele, imaju pravo ZAJEDNIČKOG KORIŠĆENJA

✓ Zajedničari NE MOGU INDIVIDUALNO RASPOLAGATI proporcionalnim delovima svojina

Oblici zajedničke svojine

• Oblici zajedničke svojine:

✓ ZAOSTAVŠTINA KOJA PRELAZI NA NASLEDNIKE – do trenutka donošenja rešenja o

nasleđivanju, čime se određuju suvlasnički delovi

✓ SVOJINA BRAČNIH DRUGOVA STEČENA RADOM U TOKU TRAJANJA BRAKA – faktički udeli se
određuju u svakom konkretnom slučaju, na osnovu ostvarenog doprinosa bračnih drugova

✓ SVOJINA VANBRAČNIH DRUGOVA

✓ SVOJINA ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE

Etažna svojina
• Etažna svojina: pravo svojine na realnim (fizičkim) delovima zgrada (npr. stanovima,
poslovnim prostorima, garažama).

• Titular ima i stvarna prava: na ZAJEDNIČKIM DELOVIMA ZGRADE I GRAĐEVINSKOJ PARCELI

(ZEMLJIŠTU) na kom je zgrada sagrađena.
• Zajednički delovi zgrade: koji zgradi služe kao celini ili njenim posebnim delovima (npr.
stepenište, tavan, podrum, zajednički uređaji, liftovi), ZAJEDNIČKA SU NEDELJIVA SVOJINA SVIH
VLASNIKA POSEBNIH DELOVA.

• Obaveza učešća u održavanju zajedničkih delova zgrade: srazmerno vrednosti svojih posebnih
delova spram ukupne vrednosti zgrade. 18 Doc. dr Žaklina Spalević Sticanje prava svojine

• Sticanje prava svojine:

✓ Derivativno sticanje prava svojine – pravo svojine se prenosi sa jednog na drugog titulara

➢ Način sticanja nepokretnih stvari

➢ Način sticanja pokretnih stvari

✓ Originarno sticanje prava svojine – pravo svojine nad stvari ranije nije postojalo ili prestaje
➢ Održaj

➢ Sticanje svojine od nevlasnika

Sticanje prava svojine

• Pojam derivativnog sticanja: pravo svojine se prenosi sa jednog na drugog titulara, odn.
sopstveno pravo svojine izvodi se iz prava ranijeg nosioca.

• Uslovi derivativnog sticanja: pravo se prenosi samo ukoliko postoji:

✓ Pravni osnov (titulus) – pravno objašnjava prenos svojine (npr. testament i ugovori)

✓ Način sticanja (modus acquirendi) – konkretno delovanje kojim se pravni osnov faktički
realizuje u praksi kao pravo svojine (npr. predaja stvari u državinu kod pokretnih stvari ili upis u
zemljišne knjige kod nepokretnih). 20 Doc. dr Žaklina Spalević Sticanje prava svojine

• Način sticanja pokretnih stvari – na osnovu punovažnog pravnog posla i predajom stvari u
državinu sticaoca sa namerom da se sticaocu prenese pravo svojine:

✓ Fizička predaja – iz ruke u ruku ili preuzimanjem iz skladišta

✓ Simbolična predaja – predajom isprave, odn. predmeta na osnovu kog sticalac može da
raspolaže konkretnom stvari (npr. predajom skladišnice, tovarnog lista, ključeva automobila)
✓ Fiktivna predaja – prenos prava svojine na sticaoca svojine (bez predaje stvari), dok stvar
ostaje u državini prenosioca, ili prenos prava svojine na stvari koja se nalazi u rukama trećeg
lica, a ne vlasnika po osnovu nekog pravnog posla (npr. ostavoprimac, zakupoprimac). 21 Doc.
dr Žaklina Spalević Sticanje prava svojine

• Način sticanja nepokretnih stvari: na osnovu pravnog posla i upisom u javni registar.

• Sticanje prava svojine: pravo svojine se ne stiče u momentu predaje stvari, već u trenutku
zaključenja pravnog posla. 22 Doc. dr Žaklina Spalević Sticanje prava svojine

• Sticanje od nevlasnika: VELIKI IZUZETAK U PRAVU!

• Da bi se steklo pravo svojine, moraju da se ispune sva TRI opšta i JEDAN poseban uslov:

✓ OPŠTI USLOVI:

1. Sticalac mora biti savestan (nije znao da stvar pribavlja od nevlasnika)

2. Sticanje putem teretnog pravnog posla (uz naknadu, a ne dobročino)

3. Predmet sticanja je pokretna stvar

✓ POSEBNI USLOVI:

➢ Stvar pribavljena na javnoj prodaji

➢ Stvar pribavljena na mestu gde je uobičajeno da se te stvari prodaju ili od lica koja ih
proizvode i prodaju

➢ Nevlasnik je lice kome je vlasnik stvar poverio

Sticanje prava svojine

• Održaj: vid originernog načina sticanja prava svojine, zasnovanog na državini tuđe stvari koja
traje određeno vreme i na osnovu koje se protekom tog vremena stiče pravo svojine.

• Kumulativni uslovi za sticanje putem održaja:

✓ Savesna državina – držalac stvarno mislio da je stvar pribavio od vlasnika

✓ Zakonita državina – stvar pribavljena po osnovu pravnog posla

✓ Protek određenog vremena – različit za pokretne i nepokretne stvari. 24 Doc. dr Žaklina
Spalević Sticanje prava svojine

• Redovan održaj: u slučaju zakonite i savesne državine, protekom zakonom propisanog roka:
✓ Za pokretne stvari 3 god.

✓ Za nepokretne 10 god.

• Vanredan održaj: u slučaju savesne, a ne neminovno i zakonite državine, po isteku roka od:

✓ Za pokretne stvari 10 god.

✓ Za nepokretne stvari 20 god

• Priraštaj – stvaranje nove složene stvari materijalnim sredstvima više lica.

• Priraštaj na pokretnim stvarima – nova stvar nastaje:

✓ Spajanjem – spojeni delovi se kasnije mogu opet razdvojiti bez oštećenja (npr. auto sa
prikolicom) i pripadaju svojim vlasnicima (ne stvara se jedinstveno pravo svojine na novoj stvari)
✓ SMEŠOM – uneti sastojci (stvar ili rad) više se ne mogu odvojiti bez narušavanja suštine
novonastale stvari. Subjekt koji je u novu stvar uneo najveću vrednost, postaje vlasnik cele nove
stvari, a ostalima se isplaćuje protivvrednost delova koje su uneli

✓ PRERADOM – isto kao i za smešu

• Priraštaj na nepokretnim stvarima: građenje na tuđem zemljištu (graditelj isplatom novčane

naknade postaje i vlasnik zemljišta ili postaje samo vlasnik građevine

Evidencija nepokretnosti
• Evidencija nepokretnosti:

✓ Katastar zemljišta – vodi se u opštinama i sadrži podatke koji se odnose na:

➢ PREMER ZEMLJIŠTA ZA ODREĐENU TERITORIJU

➢ BONITET ZEMLJIŠTA

➢ KVALITET ZEMLJIŠTA

❖Parcela: najvažniji deo katastra – deo zemljišta približno iste kulture u svojini jednog lica.
❖Katastarska opština: više parcela na jednoj teritoriji.
✓ Zemljišne knjige: zasnovane na podacima iz katastra

Zemljišne knjige – pojam i načela

• Zemljišne knjige – najznačajniji oblik evidentiranja nepokretnosti (zemljišta i objekata na
njemu). Sadrže:

✓ Premer i opis zemljišta

✓ Kulture koje se nalaze na zemljištu

✓ Stvarna i druga prava (tereti) na zemljištu i njihovi titulari.

• Načela vođenja zemljišnih knjiga:

✓ Načelo javnosti – uvid i dobijanje izvoda

✓ Načelo prioriteta – jače je pravo koje je ranije upisano

✓ Načelo legaliteta – upis stvarnih prava moguć samo na

✓ osnovu validnog pravnog osnova (ugovor overen u sudu ili sudska odluka

Sastav zmljišnih knjiga

• Glavna knjiga – sadrži najvažnije
podatke:
✓ Zemljišnoknjižno telo – podaci iz katastra o katastarskim parcelama. Više katastarskih
parcela = zemljišnoknjižno telo

✓ Zemljišnoknjižni uložak – pismena isprava formirana za jedno zemljišnoknjižno telo.

Sastavljen iz tri liste:

• Zemljišnoknjižni uložak je sastavljen iz 3 liste:

1. Popisni list (list a) – opis nekretnine, topografski broj i kulturu parcele, nadgradnju i njenu
površinu, oznaku tipa vlasništva (društvena ili privatna svojina)

2. Vlasnički list (list b) – ime vlasnika ili suvlasnika, pravni osnov sticanja i eventualna
ograničenja prava raspolaganja (npr.maloletnik)
3. Teretni list (list c) – upisana stvarna prava sa kojima je nekretnina opterećena (npr. hipoteka,
službenost)

• Knjiga isprava: zbirka isprava koje su stranke podnele sudu uz zemljišnoknjižni predlog, a na
osnovu kojih je izvršen upis u zemljišne knjige i uloške.

• Knjiga registara – sastavljena od:

✓ Stvarnog registra – formiran na osnovu topografskih brojeva zemljišnoknjižnih parcela.
Sadrži podatke o predmetima upisa.

✓ Ličnog registra: formiran prema imenima vlasnika stvari i nosilaca drugih stvarnih prava.
Sadrži podatke o ovim subjektima

Povreda prava svojine

• Povreda prava svojine:

✓Potpuna – protivpravno oduzimanje stvari od vlasnika

✓Parcijalna – izvesnim radnjama drugih lica vlasnik se ometa ili uznemirava u vršenju svojih
svojinskih prava

Zaštita prava svojine

• Zaštita prava svojine:

✓Samopomoć – vlasnik sopstvenim radnjama otklanja posledice povrede

✓Podnošenjem tužbe – glavni način zaštite putem tri tužbe: 1. Reivindikaciona tužba (za
povraćaj stvari) 2. Publicijanska tužba (isticanje jačeg pravnog osnova za državinu stvari) 3.
Negatorna tužba (zbog smetanja ili uznemiravanja svojine)

• Reivindikaciona tužba (actio reivindicatio): može je podneti vlasnik stvari protiv njenog
držaoca.

• Publicijanska tužba (actio publiciana): kvalifikovani držalac stvari zahteva vraćanje stvari od
držaoca kod koga se stvar nalazi bez ili po slabijem pravnom osnovu.
• Negatorna tužba (actio negatoria): vlasnik ili držalac mogu tužiti svakoga ko ih neosnovano
uznemirava na drugi način, a ne oduzimanjem stvari

Prestanak prava svojine

• Apsolutni prestanak: pravo svojine definitivno prestaje i više se ne pojavljuje u nekom drugom
obliku ili na strani drugog lica:

✓ Propast stvari

✓ Napuštanje prava svojine nad pokretnom stvari.

• Relativni prestanak: prelazak svojine sa jednog na drugog titulara. 36 Doc. dr Žaklina Spalević
Državina (Possessio)

• Pojam državine: faktička vlast pravnog subjekta na stvari, koja mu omogućava njeno
korišćenje nezavisno od toga da li ima pravno ovlašćenje da stvar drži.

• Sadržina i bitni elementi državine: faktička vlast na stvari, korišćenje i zanemarivost postojanja
njenog pravnog priznanja.

❖ Stvar u državini održajem može preći U SVOJINU. 37 Doc. dr Žaklina Spalević Državina
(Possessio)

• Vrste državine:
✓Zakonita – držalac stvar stekao pravnim poslom (ugovor o prodaji)

✓Nezakonita – nije stečena pravnim poslom (ukradena)

✓Savesna – držalac opravdano smatra da ima ne samo državinu, već i pravo koje toj faktičkoj
vlasti odgovara (kupljen stan od maloletnika, a da držalac nije znao da je prodavac maloletan)
✓Nesavesna – držalac je morao ili mogao znati da se preduzetim aktom ne može steći pravo za
koje tvrdi da mu pripada (stvar kupio od preprodavca na buvljaku – morao je znati da može biti
ukradena). 38 Doc. dr Žaklina Spalević Državina (Possessio)

• Zaštita državine: iako je faktiča, a ne pravna vlast na stvari, štiti se prvenstveno putem
državnih organa.

• Samozaštita: tužba zbog smetanja državine. Ne raspravlja se o osnovu državine, pravu na

državinu, savesnosti ili nesavesnosti. Tuženi jedino može istaći prigovor da mu je držalac stvar
oduzeo silom, prevarom ili potajno (i to u roku od 30 dana od oduzimanja).
• Zaštita u sudskom postupku:

✓Tužba radi povraćaja predmeta – ako je držaocu treće lice oduzelo stvar

✓ Tužba radi obustave akta koji smetaju državinu – sud će rešenjem naložiti prestanak
smetanja

Založno pravo
• Pojam: stvarno pravo poverioca na tuđoj stvari ili pravu. Garancija založnom poveriocu da će
se pre ostalih, običnih poverilaca, naplatiti iz založenih stvari ili prava, ukoliko mu dužnik ne
ispuni obavezu o dospelosti.

❖ Učesnik u pravnom odnosu koji je već primio izvršenje obaveze od drugog učesnika, daje
njemu u državinu određenu stvar na kojoj taj drugi učesnik konstituiše založno pravo.

• Titular: založni poverilac koji je istovremeno i poverilac u obligacionom odnosu.

• Zaloga: stvar koja je založena

• Načela založnog prava:

✓Akcesornost – deli sudbinu glavnog prava poveriocapotraživanja. Ukoliko je glavno pravo

ništavo, ništava je i zaloga (npr. zaloga data kao obezbeđenje potraživanja u slučaju prodaje
narkotika)

✓Oficijelnost – titular zaloge može realizovati svoje obezbeđenje samo preko suda (ne može
samo prodati stvar, već na javnoj prodaji). Samo kod pokretnih stvari (nije obavezno po Zakonu
o hipoteci)

✓Specijalnost – zaloga obezbeđuje tačno određeno potraživanje i ne može nastati na

celokupnoj imovini dužnika već na određenoj stvari, odn. pravu. 41 Doc. dr Žaklina Spalević
Založno pravo

• Vrste založnih prava:

✓Prema prirodi objekta zaloge: na pokretnim i nepokretnim stvarima

✓Prema načinu nastanka: na osnovu ugovora, na osnovu sudske odluke, i na osnovu zakona

• Ručna zaloga: založno pravo na pokretnoj stvari, koja mora biti individualno određena i
nepotrošna.
• Nastaje po osnovu pravnog posla između zalogodavca i zalogoprimca.

• Nastaje u momentu predaje stvari

• Prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca – prava jednog su dužnosti drugog i obrnuto:

✓Zalogoprimac stiče državinu na stvari i njenim plodovima

✓Zalogoprimac može stvar izložiti javnoj prodaji ukoliko zalogodavac blagovremeno ne ispuni
svoju obavezu

✓Zalogoprimac se prema stvari mora odnositi pažljivo i ne sme je upotrebljavati (osim ako je to
ugovoreno)

✓Zalogoprimac je dužan da stvar vrati kada zalogodavac ispuni svoju obavezu prema njemu

• Hipoteka:
✓Založno pravo na nepokretnim stvarima, pri čemu hipotekarni poverilac ne dobija stvar u
državinu

✓Stvar je i dalje kod hipotekarnog dužnika koji nad njom i dalje ima sva svojinska ovlašćenja,
osim onih koja bi dovela u pitanje pravo hipotekarnog poverioca i opstanak hipoteke.

• Uspostavljanje hipoteke:
✓ Pravni osnov

✓ Upis u zemljišne knjige

Založno pravo
• Pravni položaj hipotekarnog dužnika i poverioca:

✓Hipotekarni poverilac ima pravo da:

➢Svoje ovlašćenje na predmetu hipoteke ostvari ukoliko dužnik svoju obavezu ne izvrši u roku
dospelosti. Preduslov za to je da ima sudsku odluku kojom se potvrđuje njegovo pravo iz
hipteke, a izvršenje presude je prodajom hipotekovane stvari na javnoj prodaji

➢Zahteva da se dužniku zabrani preduzimanje radnji koje ugrožavaju hipotekarno dobro, pa

čak i da se stvar poveri drugom licu na čuvanje.
✓Hipotekarni dužnik je ovlašćen da zahteva brisanje hipoteke iz zemljišnih knjiga kada izmiri
svoju obavezu. Uslov za brisanje je da je poverilac dao saglasnost za to

• Zaloga na pravu: zalogodavac kod zalogoprimca zalaže neko svoje potraživanje prema trećem
licu.

• Predmet zaloge: neko zalogodavčevo potraživanje a ne stvar (npr. obligacina potraživanja,

autorska prava, patentna prava, prava plodouživanja).

• Pravni osnov za ovu vrstu zaloge: ugovor o zalozi, a treće lice (dužnik založenog potraživanja)
o tome mora biti pismeno obavešteno

Pravo retencije
• Pravo zadržavanja: ovlašćenje dužnika da uskrati vraćanje stvari poverioucu, ukoliko prema
njemu ima dospelo potraživanje nastalo po osnovu izdataka učinjenih povodom te stvari ili
štete prouzrokovane od nje.

• Lice koje uskraćuje vraćanje stvari nema pravo da se naplati iz vrednosti te stvari.

• Stvar se zadržava da bi se izvršio pritisak na drugo lice da ispuni svoju obavezu

Pravo službenosti
• Pravo službenosti: svom nosiocu daje određeno ovlašćenje na tuđoj stvari, na kojoj drugo lice
ima pravo svojine. Predstavlja ograničenje prava svojine.

• Stvarne službenosti: pretpostavljaju pravnu vezu između lica povodom dva nepokretna dobra.
Mogu biti:

✓ Pozitivne – pravo sopstvenika jedne nepokretne stvari da upotrebljava drugu nepokretnu

stvar u izvesnom pravcu

✓ Negativne – dužnost da svoju nepokretnu stvar ne upotrebljava na određeni način, a u

interesa sopstvenika druge nepokretnosti.

• Povlasno dobro: nepokretnost u čiju korist se službenost ustanovljava.

• Poslužno dobro: nepokretnost na čiji teret je službenost ustanovljena

• Lične službenosti: pravo određenog lica da upotrebljava ili koristi stvar drugog lica. Vezane su
za određenu ličnost, pa se sa prestankom ličnosti i službenost gasi.

• Vrste:
✓ Plodouživanje – pravo jednog lica da pokretnu ili nepokretnu stvar drugog lica potpuno
koristi prema svojim potrebama, ali da ne menja njenu suštinu (npr. pravo iskorišćavanja
poljoprivrednog zemljišta). Vlasnik ima samo "golu svojinu"

✓ Upotreba – pravo jednog lica da pokretnu ili nepokretnu stvar drugog lica koristi samo za
zadovoljenje svojih ličnih potreba

✓ Pravo stanovanja – jedno lice i članovi njegove porodice imaju pravo da određene stambene
prostorije koriste za stanovanje.