22.
Pojam integralne sume – Krivolinijski trapez predstavlja figuru ograničenu osom Ox, linijom
y=f(x) s kojom prave koje su paralelne sa osom Oy mogu da se seku najviše u jednoj tački i
pravim x=a i y=b; Odsečak [a,b] se naziva osnovicom krivolinijskog trapeza. (slike). Oznacimo sa
m=min{f(x);xe[a,b]}, i M=max{f(x);xe[a,b]} i podelimo odsecak [a,b] na n delova(koji ne moraju
biti jednaki) tackama a=x0,x1,...,xn-1,xn=b, x1<x1<...<xn-1<xn i stavimo da je x1-x0=x1, x2-
x1=x2,...,xn-xn-1=xn i oznacimo m1=min{f(x); xe[x0,x1]}, M1=max{f(x); xe[x0,x1]};
m2=min{f(x); xe[x1,x2]}, M2=max{f(x); xe[x1,x2]}; … mn=min{f(x); xe[xn-1,xn]},
Mn=max{f(x); xe[xn-1,xn]}; Površina krivolinijskog trapeza * može se približno predstaviti: -
Donja integralna suma: (podvu)Sn =m1x1+m2x2+…+mnxn=mixi; -Gornja integralna
suma: (nadv)Sn=M1x1+M2x2+…+Mnxn=Mixi; - Ako za bilo kakvu podelu odsečaka
[a,b] na odsečke [xi-1,xi] i=1,…,n u kojoj max[xi-1,xi]=maxxi0 (n0), i za proizvoljno
izabrane tačke i na odsečcima [xi-1,xi], integralna suma Sn=(i=1,n)f(i)xi teži jednoj
određenoj graničnoj vrednosti S, tada se ta granična vrednost naziva određenim integralom f-je
f(x) na odsečku [a,b] i označava (a,b)f(x)dx. Lim(maxxi0)(i=1,n)f(i)xi=S=(a,b)f(x)dx.
23.Teorema o integrabilnosti neprekidne funkcije. Dokaz.- Ako je f-ja f(x) neprekidna naodsecku
[a,b] tada je ona na tom odcesku i R-integrabilna . Dokaz: Neprekidna funkcija na odsecku [a,b] je
i ravnomerno neprekidna, tj. za svako >0 postoji takav dovo;ljno mali broj >0 da je za svaki par
tacaka x' i x'' za koji je |x''-x'|<, |f(x'')-f(x')|<. Uzmimo proizvoljan niz podela 1, 2,... odsecaka
[a,b] u kome d()0 i dokazemo da odgovarajuci niz {Sn} konvergira. Neka je n=max|f(x'')-
f(x')|, x',x''e[xk-1,xk], ke{1,...,mn}(*), gde je mn broj podintervala u podeli n; to znaci da podela
n odgovara broju n. Pokazimo da n0, n. Za unapred dato >0 nadjimo broj >0 iz uslova
ravnomerne neprekidnosti funkcije f(x) i zatim nadjimo prirodan broj N0, takav da nN0
d(n)<. u tom slucaju u svakom podintervalupodele n razlika izmedju dve proizvoljne
vrednosti funkcije f(x) bice manja od . Odatle imajuci u vidu (*) dobija se da je n<, nN0, sto
znaci posto je  veoma mali broj da n0, n. Moze se napisati za proizvoljne brojeve n i m,
takve da nN0, i mN0 vazi uslov |Sn(f)-Sm(f)|<2(b-a), sto znaci da je brojni niz {Sn}
Kosijev niz, te prema tome konvergira. A po definiciji ogredjenog integrala «Realni broj J se
naziva ogredjenim integralom funkcija f(x) na odsecku [a,b] ako za svako proizvoljno malo 
postoji takav dovoljno mali broj >0, da za svaku podelu  za koju d()<, vazi jednakost |J-S(f)|
< » onda sledi da postoji odredjeni integral funkcije f(x) na odsecku [a,b], tj neprekidna funkcija
f(x) je R-integrabilna.
24. Osobine određenog integrala- Osobine koje važe za svaku integrabilnu f-ju f(x): 1-
(aa)f(x)dx=0; 2- (ab)cf(x)dx=c(ab)f(x)dx, c=const; 3- (ab)f(x)dx=-(ba)f(x)dx; 4- Integral
algebarskog zbira konačno mnogo integrabilnih f-ja jednak je zbiru integrala tih f-ja: (ab)[f1(x)
+f2(x)+…+fm(x)]dx= f1(x)dx+ f2(x)dx+…+ fm(x)dx; 5- Ako integrand f(x) u intervalu
integracije [a,b] ne menja znak tada je (ab)f(x)dx broj koji ima isti znak kao i f-ja f(x); 6- Ako na
odsečku [a,b] a<b, integrabilne f-je f(x) i g(x) zadovoljavaju uslov f(x)g(x) tada je
(ab)f(x)dx(ab)f(x)dx; 7- Ocena određenog integrala. Ako je m=min f(x) i M=max f(x),gde je
f(x) integrabilna f-ja na odsečku [a,b], tada je m(b-a) (ab)f(x)dxM(b-a).
25. Teorema o srednjoj vrednosti – Ako je f-ja f(x) neprekidna na odsečku [a,b], tada postoji tačka
, ab za koju je (ab)f(x)dx=f()(b-a). Dokaz: Ako je m=min f(x) i M=max f(x), xe[a,b], tada
iz relacije m(b-a) (ab)f(x)dxM(b-a) sledi: m1/(b-a)(ab)f(x)dxM, tj 1/(b-a)(ab)f(x)dx=,
mM. Kako je f(x) neprekidna f-ja na odsečku [a,b], to ona prema Koši-Balcamanovoj teoremi
uzima i sve vrednosti između m i M, tj za neko , ab, f()=, te je 1/(b-a)(ab)f(x)dx=f(), tj
(ab)f(x)dx=f()(b-a).
26. Teorema o podeli intervala integracije – Za proizvoljne tri tačke a,b,c važi jednakost
(ab)f(x)dx=(ac)f(x)dx+(cb)f(x)dx pod pretpostavkom da sva tri integrala postoje. Dokaz: Neka
je a<c<b i sastavimo integralnu sumu za f(x) na odsečku [a,b], (slika). Površina krivolinijskog
trapeza sa osnovicom [a,b], biće jednaka zbiru površina krivolinijskog trapeza sa osnovicom [a,c] i
krivolinijskog trapeza sa osnovicom[c,b]. Ako je a<b<c tada je
(ac)f(x)dx=(ab)f(x)dx+(bc)f(x)dx, tj (ab)f(x)dx=(ac)f(x)dx-(bc)f(x)dx; Znamo da je
(cb)f(x)dx=-(bc)f(x)dx, što znači da je (ab)f(x)dx=(ac)f(x)dx+(cb)f(x)dx. Ovo važi za bilo koji
raspored tačaka a,b,c.
27. Pojam neodređenog integrala – Integral (x)=(ax)f(t)dt (slika) se naziva neodređenim
integralom f-je f(x), neodređen je zato što mu nisu obe granice određene. Umesto donje granice a
moze i neka druga konstanta , neka je ax; tada bismo imali neodređen integral
F(x)=(x)f(t)dt, tada pošto je (a)f(t)dt=C=const, imamo da je (ax)f(t)dt=
(a)f(t)dt+(x)f(t)dt, tj (x)=F(x)+C, što znači da se različiti neodređeni integrali jedne iste f-je
razlikuju samo za jednu aditivnu konstantu. Neodređeni integral (x)=(ax)f(t)dt neke neprekidne
f-je f(x) predstavlja prvi izvod f-je ’(x)=f(x) odnosno (f(x)dx)’=f(x). Primitivna f-ja date f-je
f(x) naziva se funkcija F(x) za koju je F’(x)=f(x).
28. Osnovna teoremadiferencijalnog i integralnog racuna. – T: Neodredjeni integral (x)=
(a,x)f(t)dt neke neprekidne funkcije f(x) zadovoljava relaciju '(x)==f(x), odnosno(f(t)dt)'=f(x)
sto znaci da diferenciranje neodredjenog integrala neprekidne funkcije daje opet istu polaznu
funkciju. Dokaz: s'obzirom na teoremu o podeli intervala integracije moze se napisati
(x+x)=(a,x+x)f(t)dt=(a,x)f(t)dt+(x,x+x)f(t)dt. tj. prirastaj  ce imati oblik =(x+x)-
(x)= (a,x)f(t)dt+(x,x+x(f(t)dt-(a,x)f(t)dt pa na  primeni teoremu o srednoj vrednosti
integrala=f()(x+x-x)=f()x,  je izmedju x i x+x. /x=(f()x)/ X=f(), TJ.
'(x)=lim(x0)(x)/x=lim(x0)f(), posto je  izmedju x i x+x onda kad x0, i 0
lim(x0)f()=lim(0)f()=f(x), s'obzirom na neprekidnost funkcije f(x)  '(x)=f(x).
29. Njutn-Lajbnicova formula.– Vrednost određenog integrala (ab)f(x)dx jednaka je razlici
vrednosti proizvoljne primitivne f-je F(x) integranda f(x) uzeta u gornjoj i donjoj granici datog
integrala, tj (ab)f(x)dx=F(b)-F(a), F’(x)=f(x). Vrednost određenog integrala jednaka je priraštaju
proizvoljne primitivne f-je integranda f(x) na odsečku na kome se vrši integracija. Dokaz: F(x)
primitivna f-ja integranda f(x), (ax)f(t)dt primitivna f-ja integranda f(x). (ax)f(t)dt =F(x)+C’,
Jednakost f(x)dx=(x)+C važi x, i za x=a. (aa)f(t)dt=F(a)+C’, tj 0=F(a)+C’, C’=-F(a), što znači
da je (ax)f(t)dt=F(x)-F(a). Za x=b dobije se Njutn-Lajbnicova formula. Ako se uvede oznaka
F(b)-F(a)=F(x)|(ab) tada se Njutn-Lajbnicova formula može napisati u obliku (ab)f(x)dx=F(x)|
(ab)=F(b)-F(a).
30. Smena promenljive u određenom integralu – Neka je dat određeni integral (ab)f(x)dx, f(x) je
neprekidna f-ja na odsečku [a,b]. Ako se uvede nova promenljiva t formulom x=(t), i ako važe
uslovi 1-()=a, ()=b, 2- (t) i ’(t) su neprekidne f-je na odsečku [,], 3- složena f-ja f[(t)]
je neprekidna na [,], tada je (ab)f(x)dx=()f[(t)]’tdt (A) Dokaz: Ako je F(x) primitivna f-
ja integranda f(x) , tada važe jednakosti: (ax)f(x)dx=F(x)+C (B); (t)f[(t)]-tdt=F[(t)]+C (C)
Iz (B) dobija se da je (ab)f(x)dx=F(x)|(ab)=F(b)-F(a), dok iz (C) sledi da je ()f[(t)]’tdt
=F[(t)]|()=F[()]-F[()]=F(b)-F(a). S obzirom da su desne strane poslednje dve jednakosti
jednake moraju biti jednake i leve što znači da važi jednakost (A).
31. Uopšteni integrali sa  intervalom – Ako postoji konačna granična vrednost lim(b-+)
(ab)f(x)dx tada se ta granična vrednost naziva nesvojstvenim integralom f-je f(x) na intervalu [a,
+] i označava sa (a+)f(x)dx=lim(b-+)(ab)f(x)dx. U tom slučaju se kaže da nesvojstveni
integral postoji, odnosno da konvergira. Ako integral nema konačnu graničnu vrednost kad b 0
tada se kaže da ovaj integral ne postoji odnosno da divergira.
32. Uopšteni integral sa neograničenim integrandom – Ako je f-ja f(x) neprekidna na intervalu a
x<b, a f(x)0 kad xb, x<b, i ako postoji konačna granična vrednost lim(-b) (ab-)f(x)dx,
0, tada se ta granična vrednost naziva uopštenim (nesvojstvenim) integralom f-je f(x) na
odsečku [a,b] i označava se sa (ab)f(x)dx=lim(-0) (ab-)f(x)dx (*). Tada uprošteni integral *
postoji, odnosno konvergira; Ako integral * nema konačnu graničnu vrednost kad 0 kaže se da
ovaj integral ne postoji, odnosno da divergira.
33. Metod parcijalne integracije – Neka su u(x) i g(x) diferencijabilne f-je, tada je
d(uv)=udv+vdu, tj udv=d(uv)-vdu (*). Ako se integrišu i leva i desna strana izraza * dobija se
udv=d(uv)- vdu udv=uv-vdu. Što predstavlja tkz formulu parcijalne integracije. Ovde se
traženje integrala udv svelo na traženje integrala vdu. Prilikom određivanja f-je v na osnovu
diferenciranja dv, može se uzimati proizvoljna konstanta, jer se ona ne pojavljuje u izrazu *. Zbog
toga se iz praktičnih razloga pretpostavlja da je C=0
XX. Metoda smene – Ako se pri određivanju integrala f(x)dx ne može lako naći primitivna f-ja
integranda f(x), a znamo da takva f-ja postoji, tada se najčešće pribegava zameni integracione
promenljive: x=(t), gde (t) mora biti neprekidna i diferencijabilna f-ja za koju je ’(t)0 i koja
ima svoju inverznu f-ju. U tom slučaju biće dx=’(t)dt pa ćemo imati da je f(x)dx=f[(t)]’tdt
(*). S tim što će se posle integracije desne strane izraza * t zameniti sa x vodeći računa o tome da
je x=(t) , t=’(x). Jednakost * je tačna ako su levi i desni izvod po promenljivoj x jednaki. Izvod
www.puskice.co.yu
leve strane (f(x)dx)x’=f(x), dok desnu stranu trba diferencirati kao složenu f-ju f[ (t)] ; t=-1(x),
df/dx=1/’(t); dakle, (f[(t)]’(t)dt)x’ = d/dt(f[(t)]’(t)dt)dt/dx=f[(t)]’(t)(1/’(t))=f[(t)]=
f(x). F-ju x=(t) treba izabrati tako da se može izračunati integral *. Unekim slučajevima je
celishodno vršiti smenu integracione promenljive u obliku t=(x) umesto x=(t).
34. Integracija prostih racionalnih funkcija.
35.Integracija f-ja tipa R(sinx, cosx) – Integral R(sinx, cosx)dx transformiše se u integral
racionalne f-je smenom t=tg(x/2). Dokaz: pošto je sinx=2sin(x/2)cos(x/2)=(2tg(x/2))/1+tg 2(x/2),
te je, sinx=2t/(1+t2). S druge strane cosx=cos 2(x/2)-sin2(x/2)=1/(1+tg2(x/2))-((tg2(x/2))/(1+tg2x/2)),
tj cosx=1-t2/1+t2. S obzirom da je x=2arctg t, dx=2/1+t 2 dt. Dakle R(sinx, cosx)dx=R(2t/1+t2, 1-
t2/1+t2) 2/1+t2dt (*). Integrand u integralu * predstavlja racionalnu f-ju od t.
35a. Integracija f-ja tipa R(sinx)cosx – U slučaju integrala R(sinx)cosx dx, naj celishodnija je
smena sinx=t, cosx dx=dt, koja dati integral svodi na integral racionalne f-je po promenljivoj t:
R(t)dt. Primer: cosxdx/sin3x=dt/t3=-2/t2+C=-2/sin2x + C.
35b. Integracija f-ja tipa R(sin hx, cos hx) – Integracija nekih klasa hiperbola f-ja. U ovom
slučaju se integrišu racionalne f-je po cos hx i sin hx. Integracija se vrši smenom t=tg h(x/2), tada
je x=2arctg ht; to znači da je dx/dt=2/1-t 2, coshx=1-t2/1+t2, sinhx=2t/1-t2; to je R(coshx,
sinhx)dx=R(1-t2/1+t2, 2t/1-t2)2/1-t2 dt. Odnosno dobija se integral racionalne f-je po argumentu t.
39. Integracija f-ja tipa R(x,  ax2+bx+c) – Izdvajanjem potpunog kvadrata u potkorenom izrazu,
integral R(x,ax2+bx+x)dx. Svodi se na jedan od integrala: (A) R(y,1-y2)dy; (B) R(y, y2-1)dy;
(C) R(y,1+y2)dy. Posle smene y=sin z dobijamo: R(y,1-y2)dy= R(sin z, cos z)cos z dz (1);
Smenom y=1/sinz dobijamo: R(y, y2-1)dy= - R(1/sinz, cosz/sinz)cosz/sin 2zdz (2); a smenom
y=tgz se dobija R(y,y2+1)dy=R(sinz/cosz, 1/cosz)1/cos2zdz; a kao što znamo integrali (1), (2),
(3) se mogu svesti na integrale racionalnih f-ja i to : Integral (A) smenom y=sinz=2t/1+t 2; Integral
(B) smenom y=1/sinz=1+t2/2t; Integral (C) smenom y=tg z=2t/1-t2.
40. Izracunavanje duzine luka krive. Dokaz.
Sa slike se vidi da (x)^2+(y)^2s ((x)^2+(dy)^2)+(dy-
y) (*) gde je (x)^2+(y)^2 duzina odsecka MM1. Ako je f-
ja f(x) neprekidna tada (*) podelimo sa x i dobijemo (1+
(y/x)^2)s/x(1+(dy/x)^2)+/x ukoliko je x>0, jer
je za neprekidne f-ja dy-y=o(x)(= iz gornjeg izraza), Ako se
sada primeni teoema o granicnim vrednostima neprekidnih f-ja
dobijamo lim(x0)(1+(y/x)^2)
lim(x0)s/xlim(x0)(1+(dy/x)^2), =o(x) 
ds/dx=(1+(dy/dx)^2), ds=((dx)^2+((dy)^2) ili ds=(1+(dy/dx)^2)*dx ako se odrede
odgovarajuce integralne sume, moze da se dokaze da je duzina luka krive y=f(x) nad odseckom
[a,b] jednaka s=(a,b)(1+(f'(x))^2)*dx ili duzina luka krive y=f(x)nad odseckom [a,x]
promenljive duzine bice s=(a,x)(1+(f'(x))^2)*dx .
41. Izračunavanje zapremine rotacionog tela – Ako uzmemo neko rotaciono telo (u –d
prostoru) i ako pretpostavimo da nam je poznata povrsina svakog peseka tog tela sa ravnima
ortogonalnim na Ox osu, tada ce povrsina tog preseka zavisiti od polozaja presecne ravni, bvice
funkcija od x, P=P(x). Ako postavimo presecne ravni x=x0=a,x=x1,x=x2,...,x=xn=b, tada smo telo
 razlozili na slojeve koji predstavljaju elementarne cilindre, cija je zapremina, V=P(k)xk, xk-
1xk, gde je povrsina poprecnog preseka P(k), a visina xk, Zapremina svih ovih cilindara ce
biti Vn=(k=1,n)P(k)xk (*). Granicna vrednost integralne sume (*) kad n0, odnosno kad
maxxk0(ukoliko postoji, predstavlja zapreminu datog tela  V=lim(maxxk0)
(k=1,n)P(k)xk=(ab)P(x)dx. Imamo telo 1 obrazovano rotacijom oko ose Ox krivolinijskog
trapeza ograničenog krivom y=f(x),osom Ox i paralelnim pravama x=a i y=b. Slika. U tom slučaju
svaki poprečni presek će biti krug čija je površina P=[f(x)]2=y2 pa će zapremina rotacionog tela
1 s obzirom na V=lim(maxxk0)(k=1,n)P(k)xk=(ab)P(x)dx biti V=(ab)[f(x)]2dx=
(ab)y2dx.
42. Izračunavanje površine rotacione površi – Slika. f(x) neprekidna i diferencijabilna. Svaka
tetiva luka sk, k=1,…,n pri rotaciji obrazuje konusnu površ čija je površina Pk=2(yk-
1+zk/2)sk , gde je sk=(xk) +(yk) =(1+(yk/xk) )xk. Prema Lagranžovoj teoremi
2 2 2
yk/xk=(f(xk)-f(xk-1))/(xk-xk-1)=f’(k), xk-1xk. Što znači da je sk=1+(f’(k))2 xk,
Pk=2(yk-1+yk/2)1+(f’(k))2 xk. Tj. Ukupna površina rotacije površi biće: Pn= (k=1,n)
[f(xk-1)+f(xk)]1+[f’(k)]2 xk (*). Granična vrednost sume * predstavlja integral f-je
P=2(ab)f(x)1+[f’(x)]2 dx
43. Dvojni integral i osobine – slika. Vn=(k=1,n)f(Pk)k (*). k – delovi oblasti D, Vn –
Predstavlja sumu zapremina vertikalnih prizmatičnih stubića čije osnove k(1,…,n) prekrivaju
oblast D. Neka je f(x,y) neprekidna f-ja u zatvorenoj prosto povezanoj oblasti D i neka je D na
proizvoljan način podeljena na elementarne oblasti 1, 2,…, n. Ako postoji granična
vrednost integralne sume * kada najveći prečnik elementarnih oblasti teži nuli (prečnik d(k)),
tada se ta granična vrednost naziva dvojnim integralom f-je f(x,y) u oblasti D i označava lim(x-
)(k=1,n)f(Pk)k=(D)f(P)d.
44. Trojni integral i osobine.
45. Svođenje dvojnog integrala na dvostruki- slike. Oblast D ograničena pravama x=a, x=b, y=c,
y=d, tojest D?{(x,y); axb, cyd}, takva oblast se naziva pravougaona oblast. Pri izračunavanju
dvojnog integrala polazimo od shvatanja dvojnog integrala kao zapremine cilindričnog tela čije su
osnove oblasti D u ravni Oxy i površ z=f(x,y). Slika. Princip integracije u dvojnom integralu
(D)f(P)dxdy sastoji se u tome da tačka P(x,y) prođe kroz sve oblasti D. ako je x=const , onda je
(cd)f(x,y)dy=F(x) površina krivolinijskog trapeza P1, P2, M1, M2. Pustimo li sad da odsečak
P1P2 prolazi translatorno kroz sve tačke oblasti D, naš krivolinijski trapez proći će kroz sve tačke
posmatranog cilindričnog tela, pa ćemo imati: V=(ab)F(x)dx, tj V=(ab)((cd)f(x,y)dy)dx; odakle
(D)f(x,y)dxdy=(ab)dx(cd)f(x,y)dy. Ova formula svodi dvojni integral na dvostruki.
46. Smena promenljivih u dvojnom integralu. Polarne koordinate. Ako umesto Dekartovih
koordinata uvedemo nove promenljive u i v koje su sa x i y vezane datim relacijama x=x(u,v) i
y=y(u,v) gde su x(u,v) i y(u,v) neprekidne i diferencijabilne funkcije u nekoj oblasti D'
promenljivih u i v, tada datu oblast D u ravni pokrivamo krivolinijskom mrezom, koja ne mora biti
ortogonalna, a takva je da kroz svaku tacku oblasti D prolazi samo po jedna linija od svake
porodice krivih u=const. i v=const.(dopusta se samo konacno mnogo izuzetaka, npr. O u polarnoj
koordinatnoj mrezi) pri tom je dx=x udu+xvdv i dy=yudu+yvdv tj. matrica=matrica1*matrica, u
kvadratnoj matrici matrica1 su funkcije u i v i toj matrici ogovara funkcionlana determinanta
J=(x,y)/(u,v)=matrica1, tzv. jakobijan. Matrica kao operator preslikava kvadrat na paralelogram,
a determinanta te matrice je koeficient deformacije, Analogno tome, u preslikavanju(x,y)(u,v),
D se preslikava u D', a koeficient deformacije je |J|. dxdy=|J|dudv, i ako je J0
(D)f(x,y)dxdy=(D)f(x(u,v),y(u,v))|J|dudv. Polarne koordinate. U polarnim koordinatnom
sistemu, polozaj svake tacke M u ravni jednoznacno je odredjen njenim polarnim koordinatama:
-rastojanje =OM od tacke O(pocetak tacke koordinatne poluose OL u toj ravni) i orijentisanim
uglom =(OL,OM), pri tome [0,), a [0,2]. Koordinatnu ravan pokriva mreza
koordinatnih linija =const. (koncentricni krugovi sa centrom u O), =const.(poluose sa
zjadnickim pocetkom u O). Svaka tacka (izuzev O) nalazi se u preseku jednog kruga sa cenrom u
O i jedne poluose sa pocetkom u tacki O.
47. Smena promenljivih u trojnom integralu. Cilindricne koordinate. Ako umesto Dekartovih (1,+)f(x)dx postoji. dokaz: Posto je f(x)=1/x^ opadajuca vazi relacija f(2)+f(3)+..+f(n)
koordinata x,y,z ucedemo nove promenljive u,v,w preko relacija x=x(u,v,w), y=y(u,v,w), (1,n)f(x)dxf(1)+f(2)+...+f(n-1) pretpostavimo da postoji (1,+)f(x)dx i oznacimo ga sa
z=z(u,v,w) gde su funkcije x(u,v,w), y(u,v,w), z(u,v,w) neprekidne i diferencijabilne po (n=1,)f(n) sa pozitivnim clanovima konvergira. Obratno ako je red (n=1,)f(n) konvergentan
promenljivima u,v,w u oblasti '={u,v,w}, sledi i ima sumu s tada (1,n)f(x)dxs, odavde  konvergencija odgovarajuceg uopstenog integrala.
dx=xudu+xvdv+xwdw, dy=yudu+yvdv+ywdw,
dz=zudu+zvdv+zwdw i u matricnom obliku. Kvadratna matrica je
matrica transformacije promeljivih, detA je funkcionalna
determinanta koja se takodje naziva jakobijanom i oznacava
J=(x,y,z)/(u,v,w)=«determinanta» i ovde je J koeficient
deformacije 3-D oblasti pa je element zapremine d=dxdydz=|J|
dudvdw  ako je J0 onda je
()f(x,y,z)dxdydz=()f(u,v,w)|J|dudvdw gde je f(u,v,w)=f(x(u,v,w), y(u,v,w), z(u,v,w)).
sl.1.Cilindricne koordinate. Ako su dati orijentisana ravan i u
toj ravni tacka O i poluosa OL, tada je polozaj tacke M
jednozancno odredjen rastojanjem =OP, a P je ortogonalna
projekcija tacke M na orijentisanu ravan, polarnim uglom
=(OL,OP) i odseckom z=PM i pri tome je [0,),
[0,2] i z(-,+). Brojevi ,,z se nazivaju cilindricnim
koordinatama tacke M. Ako jedna koordinata bude konstantna
onda se druge dve menjaju. Kroz svaku tacku osim
koordinatnog pocetka O prolaze po tri koordinate povrsi. =const. (kruzni cilindri sa vertikalnom
osom OL), =const.(poluravni sa ivicom OL), i z=const (ravni paralelne koordinatnoj ravni
promenljivih  i ). Postavimo Dekartov koor. sis. Oxy da mu ose budu u ravni polarnog koor.
sistema i da se osa OL' poklapa sa osom OL  x=cos, y=sin, z=z. odnosno =x^2+y^2,
=arctg(y/x), z=z. Ako u trojnom integralu ()f(x,y,z)dxdydz zelimo Dekartove koordinate
zameniti cilindricnim prvo se menja element zapremine d=dxdydz  (3x1)[dx,dy,dz]=(3x3)
[cos, -sin, 0, sin, cos, 0, 0,0,1]*(3x1)[d,d,dz]  (x,y,z)/(, ,z)=(3x3)[cos, -sin,
0, sin, cos, 0, 0,0,1]= pa je element zapremine d=dddz 
()f(x,y,z)dx,dy,dz=(')f(cos, sin,z).  i ' predstavljaju geometrijski istu oblast ali
anlaliticki su po x,y,z odnosno po ,,z.
48. Smena promenljivih u trojnom integralu. Sferne koordinate.smena je u prethodnom pitanju,
Sferne koordinate. U odnosu na orijentisanu ravan i u toj ravni datu tacku O i datu koordinatnu
poluosu OL, polozaj proizvoljne tacke M (M0) u 3-D prosotoru jednoznacno je odredjen
rastojanjem =OM, uglom =(OL,OM) (P je ortogonalna projekcija tacke M na orijentisanu
ravan) i uglom =(OP,OM)(to je ugao odsecka OM prema
datoj koord. ravni) i gde su [0,), [0,2] i [-/2, /2],
brojevi (,,) predstavljaju sferne koordinate tacke M u 3-d
preostoru. Kroz M prolaze po tri koord. povrsi:
=const(koncentricne sfere sa centrom O), =const(poluravni
sa zajednickom osom OL'), =const.(konusi sa zajednickim
temenom i osom OL') koje se po dve seku duz medju sobom
ortogonalnih koordinatnih linija. Veza sa Dekartovim koor. sis. je: x=coscos, y=cossin,
z=sin,  =x^2+y^2+z^2, =arctg(y/x), =arcsin(z/(x^2+y^2+z^2)), (3x1)[dx,dy,dz]=(3x3)
[coscos, -cossin, -sincos, cossin, coscos, -sinsin, sin, 0, cos]*(3x1)
[d,d,d], (x,y,z)/(,,)=(3x3)| coscos, -cossin, -sincos, cossin, coscos,
-sinsin, sin, 0, cos|=^2*cos  element zapremine d=dxdydz=^2*cosddd 
()f(x,y,z)= (')f(x(,,), y(,,), z(,,))^2*cos ddd, 
V()=()d=(')^2*cosddd.
49 i 50. Primene dvojnog i trojnog integrala – 1- Zapremina cilindričnog tela kojem je jedna
osnovica D u ravni Oxy, druga osnovica površ z=f(x,y), (x,y)eD, (pri čemu f(x,y) ne menja znak u
oblasti D), a generatrise omotača su paralelne osi Oz, data je dvojnim integralom:
V=(D)f(x,y)d, d- element površine oblasti integracije D. 2- Površina oblast D integracije D je
S(D)= (D)d. 3- Zapremina tela se izražava trojnim integralom V()=()dw, dw-
element zapremine tela . 4- Ako se oblasti D i  sastoje od materijalnih tačaka, i ako je u tim
oblastima definisana gustina (x,y), odnosno (x,y,z), kao neprekidna f-ja koordinata tačke, tada je
masa oblasti D: M(D)= (D)(x,y)d, a masa oblasti : M()=()(x,y,z)dw.
51. Pojam beskonacnog brojnog reda. Konvergencija reda. neka je a1,a2,a3,...,an,... niz realnih
brojeva, i s1=a1, s2=a1+a2, ..., sn=a1+a2+a3+...+an+..., def: Izraz oblika a1+a2+... ili (n=1,)an
nazivamo beskonacni brojni red ili beskonacnim redom, a1,a2,a3,... su clanovi beskonacnog reda i
an je opsti clan reda. def:Nizom delimicnih suma reda (n=1,)an naziva se niz {sn} ciji je opsti
clan sn=(k=1,)ak, n=1,2,..., a sn je delimicna (parcijalna) suma tog niza. def. Beskonacni red
(n=1,)an naziva se konvergentim (divergentnim) ako konvergira(divergira) niz njegovih
parcijalnih suma {sn}. Suma konvergentnog reda je broj s=lim(n)sn=lim(n)(k=1,n)ak.
Ako je red konvergentan i ima sumu s onda se pise s=(k=1,)ak. Teo: Ako je red (k=1,)ak
konvergentan tada njegov opsti clan an0, n. Dokaz: ako je red a0+a1+a2+...+ak+..
konvergentan, tada je lim(n)sn=s, opsti clan niza an=sn-sn-10, kad n jer lim(n)(sn-
sn-1)=0. ova teorema predstavlja neophodan uslov konvergencije reda. Operacije sa redovim. Teo:
Ako je red (k=1,)ak konvergentani ima sumu s, tada je konvergentan i red (k=1,)c*ak, cR,
i ima sumu c*s. Dokaz: sn=(k=0,n)ak, tada je n-ta parcijalna suma reda (k=0,)c*ak 
(k=0,n)c*ak=c*(k=0,n)ak=c*sn lim(n)c*sn=cs, gde je s=(k=0,)ak. Teo: Ako su redovi
(k=0,)ak i (k=0,)bk konvergentni i imaju sumu s, odnosno t i red (k=0,)(akbk) je
konvergenta i ima sumu st. dokaz: neka je lim(n)(sntn)=st onda je
(k=0,)ak+(k=0,)bk=(k=0,)(akbk=st).
52. Redovi sa nenegativnim clanovima. Kriterijumi uporedjivanja. Za redove (k=0,)ak, ak0
koji se nazivaju nenegativni redovi imamo sn=sn-1+ansn-1 sto znaci da je niz delimicnih suma
takvog reda monotono neopadajuci niz. Teo: (Kriterijum konvergencije za redove sa pozitivnim
clanovima) Red sa pozitivnim clanovima moze samo da konvergira ili divergira prema +. Takav
red je konvergentan tada i samo tada ako su mu njegove delimicne sume ogranicene. dokaz: Niz
delimicnih suma s pozitivnim clanovima je monotono neopadajuci niz koji je konvergentan ako je
ogranicen sa gornje strane, a divergentan prema + ako nije ogranicen. Teo: Ako je red
(k=0,)ck red sa pozitivnim clanovima konvergentan, tada je i red (k=0,)kac takodje
konvergentan ako su koeficienti k pozitivni i ograniceni. Teo: Ako je red (k=0,)dk red sa
pozitivnim clanovima divergentan, tada je u slucaju da brojevi k, k=1,2,3,... imaju pozitivno
donje ogranicenje , divergentan je i red (k=0,)kdk. Kriterijum uporedjivanja I vrste. Teorema:
Neka je red (k=0,)ck konvergentan i red (k=0,)dk divergentan i neka oba reda predstavljaju
redove sa pozitivnim clanovima. Ako clanovi nekog datog reda (k=0,)ak za sve n>m (mN)
zadovoljavaju uslov ancn, tada je red (k=0,)ak konvergenatn. Ako za sve clanove reda
(k=0,)ak vazi uslov andn, tada je red (k=0,)ak divergentan. Kriterijum uporedjivanja druge
vrste: Teo: Neka je red (k=0,)ck konvergentan i red (k=0,)dk divergentan i neka su clanovi
oba reda pozitivni. Ako za clanove reda (k=0,)ak sa pozitivnim clanovima n>m(mN) vazi
an+1/ancn+1/cn, tada je red (k=0,)ak konvergentan, odnosno ako za n>m(mN) vazi
an+a/andn+1/dn, tada je red (k=0,)ak divergentan. Dalamberov (kolicinski kriterijum
uporedjivanja. Teorema: Ako je n, an>0 i pocev od nekog indaksa n0, n>n0, an+1/anq<1, tada
je red (k=0,)ak konvergentan. Ako je pocev od nekog indeksa n1, n>n1, an+1/an1 tada je
red (k=0,)ak divergentan. Kosijev (koreni) kriterijum: Teo: Ako je za n, an>0 i pocev od
nekog indeksa n0, n>n0, anq^n, (0<q<1), tj, nanq<1, tada je red (k=0,)ak konvergentan.
Ako je pocev od nekog indeksa n1, n>n1, nan1 tada je red (k=0,)ak divergentan.
53.Alternativni redovi. Lajbnicov kriterijum konvergencije. def: Alternativnim redovima se
nazivaju redovi oblika (k=0,)(-1)^kak gde je {ak} monotono neopadajuci niz pozitivnih
brojeva. Alternativni re a0-a1+a2-a3+... u kojiem clanovi ak>0 monotono opadaju ak>ak+1,
k=0,1,2,3,.. i teze nuli naziva se Lajbnicovim redom. Teo: Lajbnicov red konvergira i njegova je
suma s<a0. dokaz: Za lajbnicov re delimicna suma sa neparnim indeksima 2n+1 moze se napisati
u obliku: s2n+1=(a0-a1)+(a2-a3)+...+(a2n-1-a2n)-a1n+1, a odavde sledi da je s2n+1<a0, za nN,
tj. delimicna sumas2n+1 je ogranicena odozgo sa a0. S;druge strane ova delimicna suma se moze
napisati u u obliku s2n+1=(a0-a1)+(a2-a3)+...+(a2n-a2n-1), a to zanci da ona monotono neopada
(ociglendo je s2n+1>a2n+1). Prema tome postoji granicna vrednost a0-a1<
lim(n)S2n+1=s<a0, Ocigledno je da lim(n)s2n+1= lim(n)(s2n+1-a2n+1)=s cime je
Lajbnicov kriterijum dokazan.
54. Integralni kriterijum konvergencije brojnog reda. Teo: Akoje red (k=0,)ak dati re sa
pozitivnim monotono opadajucim clanovima, a f(x) za x1 neprekidna pozitivna monotono
opadajuca funkcija takva da n, f(n)=an tada red (k=0,)ak konvergira akko uopsteni integral

www.puskice.co.yu