Мрмот

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Мрмот

Алпски мрмот

Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Класа: Mammalia

Ред: Rodentia

Породица: Sciuridae

Род: Marmota

Blumenbach, 1779
 Подродови

 Marmota
 Petromarmota

Мрмот (лат. Marmota) је род сисара из реда глодара. У многим земљама је законом
заштићен.[1]

Садржај

 1Особине
 2Исхрана
 3Дубоки зимски сан
 4Размножавање
 5Занимљивост
 6Врсте
 7Примери врста
 8Референце
 9Спољашње везе

Особине[уреди]
Мрмот је дугачак отприлике педесет сантиметара, заједно с репом који сам износи
двадесет сантиметара. Тежак је четири до пет килограма, ретко више. Има
прекрасно крзно сивкасте боје, које на светлости добија златносмеђе преливе.
Као мишеви, зечеви и остали глодари, мрмот има секутиће који непрестано расту па мора
често нешто да глође да би их трошио. На предњим ногама има четири прста наоружана
повијеним канџама помоћу којих животиња узима траву и гранчице, приноси храну устима и
копа земљу. На задњим ногама има пет прстију с прилично кратким канџама. Мрмот има
веома оштар вид, а уши му хватају сваки и најслабији звук.[2]

Исхрана[уреди]
Мрмот се храни углавном биљкама, травом и осталим биљем. Такође једе
и житарице, инсекте, пауке и црве. Воли младе и мекше биљке било које врсте. Држи храну
својим предњим шапама док једе. Мрмоти углавном ради хране излазе из својих јама током
јутра и поподне, јер им не пријају више температуре, што може довести до тога да се уопште
не хране кад су веома топли дани. Када је време погодно, једу велике количине хране да би
створили слој сала у телу, који им је потребан да би преживели дуг период зимског сна.[2]

Дубоки зимски сан[уреди]

Пре него што започну зимски сан, мрмоти истерају сву прогутану храну и попију огромну
количину воде (иначе лети мрмоти уопште не пију воду). Овако потпуно
испражњеног желуца и чистих црева, склупчају се тако да им њушка додирује реп, и западну у
дубок сан. За то време њихова телесна температура спадне на једанаест или дванаест
степени. Смањује се и број откуцаја срца. Израчунато је да за време зимског сна мрмот у
месец дана удахне седамдесет и једну хиљаду пута, а то значи готово исто толико колико и за
само два дана активног живота. Буди се из сна у пролеће и тада је врло слаб јер за време сна
потроши сву масноћу накупљену испод коже.[2]

Размножавање[уреди]
Кад се пробуде из зимског сна, мрмоти се посвећују младима који ће се окотити. Мајка
припреми посебно, сигурније скровиште. Кад се окоте, мали мрмоти личе на лепе сиве
крзнене лоптице. Првих неколико недеља задржавају се у скровишту и мајка их брижљиво
доји. Чим донекле поодрасту, мајка их изводи из јаме и дозволи им да се придруже у игри
осталим младунцима, али их непрестано брижно пази, спремна да им прискочи у помоћ на
најмањи знак опасности. Када ископа нову галерију, пушта унутра своје младе и учи их како
треба да беже у споредне ходничиће чим она зазвижди. Мрмоти се споро развијају, сматрају
се одраслим тек по навршеној другој години живота.[2]
Могу доживети старост од отприлике осамнаест година.[2]

Занимљивост[уреди]
Као што у Србији постоји народно веровање да мечка може предвидети крај зиме и долазак
пролећа, такво исто веровање постоји у Северној Америци везано за мрмота. На дан 2.
фебруара 2013. је по 127 пут у Панкстону, малом граду у Пенсилванији, САД одржана
живописна манифестација „Дан мрмота“. То је била и тема познатог филма „Дан мрмота“
са Билом Марејем у главној улози.[3]

Врсте[уреди]
Следећи списак садржи све врсте рода Marmota[4] укључујући недавно дефинисани M.
kastschenkoi.[5]

 Род Marmota
o Подрод Marmota
 Аљаски мрмот (Marmota broweri)
 Алпски мрмот (Marmota marmota)
 Камчатски мрмот (Marmota camtschatica)
 Степски мрмот (Marmota bobak)
 Шумскостепски мрмот (Marmota kastschenkoi)[5]
 Алтајски мрмот (Marmota baibacina)
 Мрмот (Marmota monax)
 Хималајски мрмот (Marmota himalayana)
 Дугорепи мрмот (Marmota caudata)
 Мензбиров мрмот (Marmota menzbieri)
 Сибирски мрмот (Marmota sibirica)
o Подрод Petromarmota
 Седи мрмот (Marmota caligata)
 Олимпијски мрмот (Marmota olympus)
 Ванкуверски мрмот (Marmota vancouverensis)
 Жутотрби мрмот (Marmota flaviventris)
o Изумрле врсте мрмота (фосили):
 Marmota arizonae †[6]
 Marmota minor †[7]
 Marmota robusta †
 Marmota vetus †[8]