Д.

ЖИВАНОВИЋ,

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ПРОШЛОСТИ ВРАЊАКА ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА ДО

ДАНАС

Врањак је мјесто које се налази у сјеверном дијелу Босне и Херцеговине

недалеко од Модриче. Село је удаљено око 5 км од Модриче, односно 35 км од Добоја,
а својом дужином од 7 км највеће је мјесто у општини Модрича.1 Први помен под овим
називом датира из XVIII вијека.2 Постоје разне верзије о поријеклу самог назива овог
села. Сасвим је сигурно да назив Врањак није био у употреби у периоду прије 18.
вијека. Наиме, дотадашњи назив за ово мјесто проналазимо у опширном попису
Зворничког санџака из османског периода. Ово мјесто носило је назив Брестово Поље,
а први помен биљежи се у 1533. години.3 Могуће је да је насеље било опустошено
након епидемије куге.
Што се тиче садашњег назива села,
http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020.
у 19 ч). поријекло имена није могуће са прецизношћу
утврдити. У селу су се сачувале разне верзије о
настанку имена Врањак. Постоји могућност да
назив потиче по томе што је Брестово Поље
обиловало враним коњима или да је назив
изведен по бројним јатима врана. Са друге
стране, постојала је варијанта по којој су
садашњи становници населили подручје села
из Врања. Међутим, према свему судећи назив
Врањак најприје потиче од старословенских
ријечи „вран (црн) + јак = црно или тамно
мјесто“.4 Такви називи преовладавали су на
тамним планинским врховима и ријекама. Од

Слика 1. Врањак у РС ових појмова изведени су бројни називи које

имамо прилику и данас да видимо на подручју
земаља бивше Југославије (Врандук, Врање, Врањевина, Врањак). Сасвим је могуће да

1
http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч).
2
Д. Симић, Врањак и Врањачани, Модрича, 2018, 7-8. Даље у тексту: Врањак.
3
Исто.
4
Исто.

1
су данашњи становници поменутог села на сјеверу Босне и Херцеговине дошли са
подручја косовског Врањака, одакле су текли главни правци миграција становништва
ка Требави.5
Када је ријеч о континуитету живљења, може се са сигурношћу рећи да је на
подручју Врањака постојало једно веома старо насеље. Да бисмо имали што бољи увид
у датирање првих насеобина, потребно је да се подсјетимо периодизације прошлости
људског друштва. Као што је познато, цјелокупну прошлост научници су подијелили на
два велика периода. Прво раздобље, које називамо праисторијом, трајало је од појаве
разумног човјека до проналаска писма у 4. миленијуму п. н. е. Ради бољег изучавања
овог периода, али и због лакше класификације и интерпретације историјске грађе ову
епоху научници су подијелили на основу материјала које је човјек употребљавао у
свакодневном животу. С тога, најранију прошлост људског друштва можемо да
сагледамо кроз призму каменог и металног доба. Касније, са проналаском писма на
подручју земаља Старог Истока, може се говорити о историјском периоду, у оквиру
којег распознајемо одређене периоде (стари вијек, средњи вијек, нови вијек и
савремено доба).
Реконструкцију живота у праисторијском раздобљу можемо да извршимо
претежно истражујући материјалне остатке, односно материјалне историјске изворе.
Захваљујући археолошким проналасцима, прије свега на локалитету Церик, сазнајемо
да је Врањак био насељен још у млађем каменом добу.6 Каснијим ископавањима у
другој половини ХХ вијека дошло се до изванредних сазнања. Наиме, потоњим
ископавањем пронађено је пет некропола помоћу којих можемо да извршимо
реконструкцију живота од бронзаног доба до претхришћанског или словенског
периода.
Од 4. вијека п. н. е. до доласка Словена у 7. вијеку н. е. на овом подручју
постојала су келтска и римска насеља. Управо је словенско становништво сачињавало
најдоминантнију групу у требавском крају током средњег вијека. У вртлогу између
римокатоличке и православне цркве, може се рећи да је Требава претежно припадала
потоњем вјерском учењу. Томе у прилог служи попис становништва Зворничког
санџака из прве деценије 17. вијека, као и то што се у римокатоличким списима
њихових вјерника не помињу насеља са десне обале ријеке Босне према Модричи.7

5
Исто, 7.
6
Исто, 24.
7
Исто, 25.

2
 У дотурском периоду на подручју поменутог насеља појавио се и мит о
Мађарима. Наиме, вјеровало се да су претходни становници Врањака били поријеклом
Угари. Због временске дистанце овај мит ни данас са сигурношћу не можемо да
провјеримо. Угарска војска јесте водила ратове на овој територији у 14. и 15. вијеку,
али је била позната по томе да није имала обичај да се задржава или насељава у
освојеној области.8 Са друге стране, Угарска је периодично уступала област Усоре
српским деспотима. Цијела област припала је Сремској краљевини под жезлом српског
владара Драгутина из светородне династије Немањића.

Продор Турака у Босну почео је концем 14. вијека, а освајање ове земље
започело је 1463. године. Познато је да је Босна у потпуности потпала под власт
султана 1592. године када је освојен град Бихаћ.9 Подручје Врањака и Модриче са
околином припало је освајачима 1536. године када се повукао српски деспот Стеван
Бериславић.10 Са сигурношћу се може рећи да је становништво требавског краја и прије
тог повлачења започело масовне миграције ка Славонији, а томе у прилог иде и
чињеница да је Брестово Поље у попису из 1533. године евидентирано као напуштено
насеље.11 На опустошеној територији турска управа спровела је насељавање Влаха. У
периоду доласка Словена на Балкан Влах је био општи термин којим су они назвали
старосједиоце. Касније је овај термин ушао у употребу за сточаре. У турском периоду
Власи су постали граничари који су уживали посебне привилегије у замјену за војну
службу. Од 1548. године Власи се јављају у Ненавишту, Брестовом Пољу, али и у
новонасталом насељу Бабешници.12 У турском периоду историју Врањака обиљежиле
су бројне миграције. Поред Влаха на овај терен доселиле су се и прве цинцарске
породице. Међутим, тежак живот у Османском царству али и бројне болести довеле су
до сталних миграција.13
Османска управа у Босни и Херцеговини била је веома сложена. Турци су имали
обичај да дају одређене привилегије домаћем становништву, те су на тај начин могли да
осигурају подршку локалних властодржаца. Са њиховом управом отпочео је и талас
исламизације, под којим се претежно мислило на превјеравање хришћанског живља у
исламску вјеру. Талас исламизације на почетку османске управе био је у једну руку

8
Исто, 26.
9
Д. Т. Батаковић, Нова историја српског народа, Београд, 2000, 103.
10
Врањак, 26.
11
Исто.
12
Исто, 27.
13
Исто, 27-37.

3
блажи. Међутим, пролазиле су деценије под туђинском управом и самим тим поменута
појава била је све присутнија у нашим крајевима. Главни друштвени сукоби произилазе
управо због вјерског питања. Домаће племство одлучило се, у великој мјери, да пређе
на вјеру освајача, јер су на тај начин могли да сачувају привилегије и земљишне
парцеле које су раније посједовали. Са друге стране, зависни сељаци (кметови) имали
су далеко тежи положај у друштвеној пирамиди Османског царства. Овдје се види и
клица сукоба који је средином 19. вијека потресао посавску и требавску околину. Због
честих притужби и негодовања потлаченог становништва, Порта је настојала да
побољша положај сељака. И поред разних реформи и промјена у постојећем систему,
аге и бегови су пружили жесток отпор. Све то довело је до побуне 1858. године.14 У
овом устанку учешће узимају и мјештани из Врањака. На чело покрета стали су
врањачки свештеник Петко Јагодић, те протојереј Павле Трифуновић из Осјечана. 15
Тајни састанак о почетку буне одржан је у селу Жабар између Шамца и Брчког. Главна
битка вођена је на Дугој Њиви, а због лошијег наоружања и мањка муниције устаници
су били приморани да се повуку. Хаџи Петко Јагодић био је приморан да се повуче у
Србију, али се поново обрео у Врањаку гдје је и преминуо 1880. године.16 У порти
храма Светог великомученика Георгија налазе се гроб и споменик посвећени вођи
требавског устанка.
Наредна значајнија етапа у историји овог села било је учествовање у ратним
превирањима у ХХ вијеку. Становници Врањака узели су учешће и у Првом свјетском
рату или Великом рату, који је вођен од 1914. до 1918. године. Познато је да су младе
капиталистичке државе тежиле за трансформацијом тадашње политичке сцене, што је
био и главни узрок овог сукоба. Са друге стране, атентатом Гаврила Принципа на
престолонасљедника Хабсбуршке монархије 28. јуна 1914. године започело је смутно
вријеме на подручју старог континента.17 Од атентата па до званичне објаве рата
Аустро-Угарске Србији прошло је мјесец дана. У том раздобљу Хабсбурзи су спровели
стравичан терор на српским живљем, нарочито у Босни и Херцеговини. Власти су
забраниле рад српских културно-умјетничких друштава и других организација,

14
Исто, 106-114.
15
Исто.
16
http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч)
17
Након атентата на престолонасљедника аустријске власти упутиле су ултиматум Србији. Српска влада
могла је да пристане на већину захтјева, сем на тражење бечког двора да њихова полиција спроведе
истрагу у вези са убиством. Аустро-Угарска и Њемачка су повезале сарадњу удружења студената „Млада
Босна“ са организацијом „Црна рука“, те су на тај начин жељеле да докажу умјешаност званичних
српских власти у сам атентат. Д. Т. Батаковић, нав. дјело, 245-249; Ч. Антић, Н. Кецмановић, Историја
Републике Српске, Треће издање, Бања Лука, 2016, 137-152. Даље у тексту: Историја РС.

4
сузбијено је свако политичко и друштвено дјеловање, забрањено је српско писмо, а
бројно угледно становништво интернирано је у логоре Арад (Румунија) и Добој.18
Власти су прекинуле и сам чин освештења темеља православне цркве у Модричи 1914.
године. Врањачани су махом били укључени у Трећи тузлански пјешадијски пук који је
ратовао у Галицији, Италији и у Србији.19 Желећи да се боре на страни својих
сународника, они су се убрзо предали српској и руској војсци. Многи добровољци су за
ратне заслуге у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца награђени одређеним
земљишним посједима.
Страдање српског народа настављено је и током Другог свјетског рата. На
нашем терену највеће злочине начинили су припадници усташког (хрватског) покрета.
Усташки режим пришао је нарастајућим фашистичким и нацистичким силама, што се
кобно одразило на положај Срба на подручју Балканског полуострва. Нетрпељивост
једног дијела хрватског народа ка сусједима Србима има далеку историју. Пријетећа
антисрпска политика уобличена је у идејама хрватског праваштва чувеног „оца
домовине“ Анте Старчевића. У јеку њемачког напада на Југославију (Србију) у
Априлском рату 1941. године, у Загребу 10. априла проглашена је Независна Држава
Хрватска.20 Већ након капитулације у Модричи је формирана власт НДХ. Дио
становника Врањака прикључио се својим сународницима у Шапцу, док је мноштво
људи одведено у разне нацистичке логоре.21 Најзлогласнији затвор на почетку рата за
Србе са ових подручја налазио се у Градачцу.22 Први устанци сељака подигнути су на
подручју Врањака, Кожуха и Копривне. На почетку борби против усташа Срби су
имали више успјеха, али су због репресалија окупаторске власти у Модричи устаници
морали да попусте. Усташе су започеле снажне погроме над српским народом већ 1941.
године. Злочин који је подразумијевао разне врсте сакаћења, вађења очију и пребијања
горњих и доњих екстремитета недужног цивилног становништва ескалирао је у

18
Историја РС, 148.
19
Исто, 115-121.
20
Проглас о оснивању нове државе прочитао је бивши пуковник југословенске војске Славко Кватерник,
док је други човјек југословенске краљевске владе Влатко Мачек позвао народ да прихвати нову власт.
Вођа усташког покрета и први човјек НДХ Анте Павелић налазио се у Италији. Од Мусолинија је добио
подршку да преузме власт, а заузврат је ставио новоформирану државу под протекторат фашиста.
Међутим, највећи утицај у НДХ имао је Хитлеров изасланик Глез фон Хорстенау. У састав НДХ ушле су
Хрватска, Славонија, дијелови Далмације, Срем, те читава Босна и Херцеговина. Главни проблем за нову
власт био је велики број српског живља. Наиме, Срби у НДХ су бројали између 1.8 и 2.2 милиона
становника, док је Хрвата било нешто око 3 милиона. Један од главних идеолога усташког покрета Миле
Будак изложио је на сједници у Госпићу план за Србе у НДХ – једну трећину Срба треба побити, другу
протјерати, а трећу покатоличити. Д. Т. Батаковић, нав. дјело, 310-317; Историја РС, 195.
21
Врањак, 121-122.
22
Исто.

5
августу. Усташка војска починила је стравичан покољ на становницима Брвна у
Врањаку, а посмртне остатке страдалника положили су у ријеку Босну. На Брвну је
касније подигнут споменик жртвама овог усташког напада. Идуће године мноштво
становништва интернирано је у логор Јасеновац.23

У овом рату на подручју Требаве дјеловао је искључиво одред Југословенске

војске у отаџбини (четнички покрет), док је једна фракција партизана, оформљена 1943.
године, имала мање присталица и имала је слабије резултате у овим крајевима. Циљ
четника са Требаве био је да се спријечи продор непријатеља ка Озрену, те да се
обустави страдање српског националног корпуса. 24 Прве значајније акције спроведене
су 1942. године када су здружене требавске и озренске чете одбациле усташки напад
све до Модриче. Након ове акције вођство Југословенске војске у отаџбини на Требави
било је упражњено, будући да је живот изгубио командант Милан Сојић. Његову
функцију преузео је протојереј Саво Божић. Нови вођ четничког одреда био је једна
изузетна личност која је својим дипломатским акцијама настојала да спријечи страдање
Срба на Требави. Божић је обезбиједио мир на Требави потписивањем Липачког
споразума. Тим уговором признао је постојање злогласне НДХ и са усташама је
планирао обрачун против партизана, али то су били услови на које је морао да пристане
не би ли осигурао живот својим сународницима.25

Истини за вољу партизани и четници су имали неколико отворених сукоба на

Мајевици и Требави, при чему су комунисти успјели да поруше болницу попа Саве и
заробили су неколицину припадника његовог одреда. У јесен 1944. године Врањачане
посјећује америчка делегација пуковника Мекдауела. Он је био обавјештајац
Канцеларије за стратешке задатке (претеча ЦИА) и имао је за циљ да преиспита
Михаиловићев став према нацистима.26 Већ наредне године на Божић усташки војници
погубили су више десетина Срба испред православне цркве. То је била иницијална
каписла за дјеловање четника. Наиме, мајор Горске краљевске гарде Никола Калабић
извршио је јуриш на Модричу 12. јануара 1945. године.27 Наредног дана вјерници су
дочекали Нову годину по јулијанском календару у ослобођеном граду. Мањи дио

23
Исто, 122-124; http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч).
24
Врањак, 124.
25
Исто, 124-128.
26
Исто.
27
Исто.

6
становништва из требавског краја био је у партизанској војсци. Највећи дио учлањује се
у њихове одреде 1943. године. Партизани из Копривне, Скугрића и Врањака
допринијели су ослобађању Оџака, посљедњег снажног усташког упоришта у Европи. 28
По окончању рата 1945. године антагонизам између припадника Југословенске војске и
партизана дошао је на наплату. Наиме, обје фракције сукобиле су се око власти. Док су
партизани представљани као антихристи, четници су виђени као издајници који
сарађују са окупаторима. Побједу су однијели партизани, који су учвршћивање нове
државе започели обрачуном са четничким одредима. Најприје су погубили тешко
рањене и болесне војнике четничког одреда из Србије, а потом су се обрачунали са
припадницима Требавског одреда из Врањака.29 Затвори у Шамцу, Тузли, Градачцу,
Доњој Палежници и Модричи само су нека од мјеста гдје су своје животе изгубили
припадници Југословенске војске са Требаве. Коначно ослобођење спроведено је од
стране НОВЈ у априлу исте године.
Југословенска држава под снажном влашћу Комунистичке партије и њеног
лидера Јосипа Броза окупљала је разнолико становништво. Вијековима су
југословенски народи обитавали под влашћу других земаља, те се на тај начин развили
сопствене обичаје, културу и традицију. Поред тога, сукоб између народа у држави био
је изазван бројним политичким, друштвеним и вјерским питањима. Још прије смрти
Јосипа Броза испољили су се бројни проблеми и недостаци у државном систему.
Децентрализација и нарастајући национализам довели су распарчавања Југославије.
Овај сукоб још називамо и Одбрамбено-отаџбинским ратом, а вођен је у периоду од
1992. до 1995. године. Ратна дејства најприје су почела на територији Хрватске, одакле
су операције пренесене у Босански Брод. Злочин хрватске војске у Сијековцу у марту
1992. године допринио је јачању српског паравојног покрета у Посавини и на
Требави.30 Врањачани су махом ступали у службу ЈНА, која је била једина регуларна
војска у земљи. Касније су се прикључили редовима Војске Републике Српске.
Потребно је напоменути да мјештани нису заборавили жртву коју су пружили борци
страдали у протеклом рату. У селу постоје два споменика борцима Републике Српске, а
на њима се налазе имена и погинулих војника из Бабешнице и Врањачке Требаве. 31

28
Исто, 129.
29
Исто, 128.
30
Исто, 131-133.
31
http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч).

7
Након ослобођења Модриче у операцији „Коридор“ 28. јуна 1992. године, становници
Врањака су учествовали у бројним другим акцијама широм земље.32
Мјештани овог села сачували су од заборава бројне обичаје, традиције и народна
предања. Сваке године се обиљежава сеоска слава или збор. Тада се у домаћинству
дочекују гости из других села и градова, а збор се празнује уз богату трпезу. Врањачки
збор обиљежава се у мају и јуну на празник Тројице.33 У селу се још увијек могу
појести традиционална јела (цицвара, пура, куруза), али могуће је и дегустирати
најпознатије пиће ових крајева – ракију шљивовицу.
Врањачани одвајкада његују фолклор, традиционалну изворну музику, али су се
бавили и спортским активностима. Културно-умјетничко друштво било је приморано
да прекине своје активности због ратних дешавања, али је 2009. године обновљен рад
КУД Врањак.34 Са друге стране потребно је поменути и прву виолину изворне музике
Перицу Стјепановића по коме је ово село било познато широм Југославије. Фудбал,
или како спортски коментатори говоре „најважнија споредна ствар на свијету“, игра се
у Врањаку још од 1975. године. Тада је основан ФК „Врањак“, а од 1996. године
постоји и ФК „Требавац“.35 Поред тога, село обилује разним спортским теренима и
игралиштима гдје се данас окупљају првенствено најмлађи мјештани.

ЛИТЕРАТУРА:

 Ч. Антић, Н. Кецмановић, Историја Републике Српске, Треће издање, Бања

Лука, 2016.
 Д. Т. Батаковић, Нова историја српског народа, Београд, 2000.
 Д. Симић, Врањак и Врањачани, Модрича, 2018.

ИНТЕРНЕТ:

 http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч).

32
Врањак, 134.
33
http://vranjak.net (приступљено: 11. 1. 2020. у 19 ч).
34
Исто.
35
Исто.