Neodređeni integral

Pojam neodređenog integrala u uskoj je vezi sa izvodima i diferenciranjem funkcije. Naime postupak integriranja
(nalaženja neodređenog integrala funkcije) je inverzan (obrnut) postupku diferenciranja funkcije. Ukoliko znamo da je
y   2 x za neku funkciju y  y  x  , mogli bismo odmah pogoditi da je y  x 2 , ali jasno je da su i funkcije
y  x 2  1, y  x 2  2 3,..., općenito sve funkcije oblika y  x 2  C , C  const., rješenje jednačine y  2 x (po
nepoznatoj funkciji y).

Definicija 1: Primitivna funkcija ili prvobitna funkcija funkcije f  x  je funkcija F  x  sa osobinom

F x  f  x.

Tada se piše i:

 f ( x)dx  F ( x)  C,
gdje je C proizvoljna konstanta. Izraz  f  x  dx zovemo je neodređeni integral funkcije f  x  . Kažemo da je tada
f  x  podintegralna funkcija, a f  x  dx je podintegralni izraz.

Napomena 1: Ako funkcija f  x  ima svoju prvobitnu funkciju F  x  , jasno je da onda postoji beskonačno mnogo

prvobitnih funkcija F  x   C. Podintegralni izraz f  x  dx je upravo diferencijal funkcije F  x  , jer je

dF  x   F   x  dx  f  x  dx i zato je

 dF  x   F  x   C
odnosno, d   f  x  dx   d  F  x   C   dF  x   dC  F   x  dx  0  f  x  dx. Dakle,
d   f  x  dx   f  x  dx .
Ovo pokazuje inverznost operacija d i  .

Primjeri 1:  sin x   cos x  cos xdx  sin x  C ;



 e   e
x x
  e x dx  e x  C , itd.

Najvažnije primjere neodređenog integrala, one koje ćemo često koristiti napisaćemo na jednom mjestu. Zovemo ih
tablični integrali. Većina njih je dobijena iz liste tabličnih izvoda.
 TABLICA OSNOVNIH INTEGRALA

x n1
1.  x n dx   C , n  1.
n 1

dx
2.   ln x  C.
x

dx 1 x 1 x
3. x 2 2
 arctg  C   arcctg  C1 ,(a  0).
a a a a a

dx 1 xa
4. x 2
 ln  C ,(a  0).
 a 2 2a x  a

dx x x
5.   arcsin  C   arccos  C1 ,(a  0).
2
a x 2 a a

dx
6.   ln x  x 2  a  C , (a  0).
2
x a

ax
7.  a x dx   C ,(1  a  0); spec. odatle je  e x dx  e x  C.
ln a

8.  sin xdx   cos x  C.

9.  cos xdx  sin x  C .

dx
10.  cos 2
 tgx  C.
x

dx
11.  sin 2
 ctgx  C.
x

12.  shxdx  chx  C.

13.  chx  shx  C.

dx
14.  ch x  thx  C.
2

dx
15.  sh x  cthx  C.
2
Za neodređeni integral vrijede sljedeće osobine:

 kf ( x)dx  k  f ( x)dx,(k  , k  0).

  f ( x)  g ( x) dx   f ( x)dx   g ( x)dx.
One slijede direktno iz odgovarajućih osobina za izvode. Naime,

  kf x  kf ( x) dx  k f x dx, odnosno,
 f ( x)dx  F ( x)  C  F   x   f  x   kF  x   C       
  f ( x)dx  F ( x)  C   g ( x)dx  G( x)  C    F   x   f  x   G  x   g  x  
1 2

  F  x   G  x   C   f  x   g  x     f ( x )  g ( x )  dx   f ( x )dx   g ( x )dx.

Pomoću ove dvije osobine lako se dokaže opštija tvrdnja:

Teorem 1: Ako su funkcije f1  x  , f 2  x  ,..., f n  x  definisane na istom intervalu  a, b  i na tom intervalu svaka od
njih ima svoju primitivnu funkciju, tada je

 k f  x  k
1 1 2 f 2  x   ...  k n f n  x  dx  k1  f1  x dx  k 2  f 2  x  dx  ...  kn  f n  x  dx.

Metoda zamjene (supstitucije) u neodređenom integralu

Integral  f  x  dx se nekad može značajno pojednostaviti uzimanjem smjene x  g  t  , pri čemu je g monotona i
diferencijabilna funkcija promjenljive t na nekom intervalu, koja preslikava taj interval na skup na kome je definisana
funkcija f  x  . Imamo da je

 f  x  dx   f  g  t   g  t  dt.
Nakon rješavanja ovog integrala u varijabli t, vraćamo se na varijablu x, jer iz smjene x  g  t  može se odrediti

t  g 1  x  .

Primjeri:

 1  dx 1 1 1
1) sin   
 2
  t  2   dt     sin t  dtx  cos t  C  cos  C.
 x x x x x

1  x  t 3  dx  3t 2 dt
2)   2 x  1 1  xdx 
3
3
   2 1  t 3   1  3 t 3  3t 2  dt  3 t 3  3  2t 3  dt 
x  1 t
 4 7
3 t4
6 t7 9 3 1  x  6 3 1  x 
 9  t dt  6  t dt  9  6  C     C.
4 7 4 7

1 1  1 
1 2 x   t  1  2  dx  dt
x2  1 /: x 2
x x  x  dt
3)  4 2
dx 2  dx   2 
x  7 x  1 /:x x 2  7  1 2 1 1 2 2 1 2 t 9
x  2 x   2  t  x  2  t  2
x2 x x x

1
x 2
1 t 1 x  C  1 arctg x  1  C.
 arctg  C  arctg
3 3 3 3 3 3x

Za integrale oblika
dx  Ax  B  dx ,
, 2
dx
,
 Ax  B  dx , pri čemu su
 ax 2
 bx  c ax  bx  c  2
ax  bx  c ax 2  bx  c
a , b, c, A, B  , a  0, potrebno je kvadratni trinom ax 2  bx  c dovesti na kanonski oblik:
2
2
 b  4ac  b 2  b
ax  bx  c  a  x     . Nakon toga se uzima smjena x   t.
 2a  4a  2a

f  x  f  x
Pošto za svaku diferencijabilnu funkciju f  x  važi:  ln f  x    f  x
i  
f  x 
2 f  x
, zgodno je

uočavati i primjenjivati sljedeća pravila:

 
f x f   x
 f  x  dx  ln f  x   C i  dx  2 f  x   C.
f  x

Primjeri:

8x  2  4 x  2   2  6dx  2 4 x  2 dx  6 dx
 2ln  2 x 2  2 x  1  6 I1.
1) I   2x 2
dx   2  2  2
 2x 1 2 x  2x  1 2 x  2x 1 2 x
 2 x 
 1
I1

 2 1
2 1  1 1 dx x t 1 dt 1 1 t
2 x  2 x  1  2  x      I1   2
 2     arctg  C 
 2  4  2  1  1 dx  dt 2 t2  1 2 1 1
x   4 2 2
 2 4

 arctg  2t   C  arctg  2 x  1  C.

I  2ln  2 x 2  2 x  1  6arctg  2 x  1  C.

x dx 1 2 x  1 1 1  2 x  1 dx 1 dx 1 1
2) I            2 2  x  x 2  I1.
2  x  x2 2 2  x  x2 2 2  x  x 2 2  2
x  x
2  2 2

I1
  2 2 1
1  9 9  1 dx x t
2  x  x    x  x  2      x        x    I1  
2 2
 2 
 2  4  4  2 9  1
2

 x   dx  dt
4  2

dt t 2t 2x  1
  arcsin  C  arcsin  C  arcsin  C.
9 2 3 3 3
t
4 2

1 2x 1
I   2  x  x 2  arcsin  C.
2 3

Metoda parcijalne integracije

Neka su u  x  i v  x  diferencijabilne funkcije. Tada je

u  x  v  x    u   x  v  x   u  x  v  x  ,

odakle slijedi, množenjem sa dx:

d  u  x  v  x    v  x  d  u  x    u  x  dv  x  ,

a zatim integriramo po x:

 d  u  x  v  x    v  x  d u  x     u  x  dv  x ,

odakle se dobije: u  x  dv  x   u  x  v  x   v  x  d u  x  .
  
Ova formula se uobičajeno piše u kraćem obliku

 u dv  uv   v du .
To je formula parcijalne integracije u neodređenom integralu.

Primjeri:

1
u  arcsin dv  dx
x
1 1 1 1
1) I  arcsin
 dx    1   x arcsin  x  dx .
x du 
1
  x 2  dx vx x  x  1 2 x3
1
1  
 x 
x I1
 1 x 1 1 dx x 1  t 2 1 2t dt
I1     dx        t  C   x  1  C .
2 x 1 x 2 x  1  dx  2t dt 2 t

1
I  x arcsin  x  1  C.
x

dx
2) Neka je I n   n
, n  .
x 2
 a2 

dx 1 x
I1   22
 arctg  C.
x a a a

 
 
dx 1 x2  a2  x2 1  x2  a2 x2 1
I2   2
 2 2
dx  2  2
dx   2
dx   2  I1  A  .
x 2
 a2  a  x2  a2  a   x2  a2   x 2  a 2    a
 
 A 

xdx
ux dv  2

xdx
x 2
 a2 
Ax  x2  a2  t 
2 2
x 2
a  du  dx v  
xdx
 1  ...  
1
x 2
a 2 2
 xdx  dt 2  x  a2 
2

x 1 dx x 1 x
   2   arctg  C.
2x  a  2 x  a 2  x  a  2a
22 2 2 2
a

1  x 1 x x 1 x
I2    arctg C  2 2  3 arctg  C .
a  2  x  a  2a
2 2 2
a 2a  x  a  2a
2
a
 

Izračunati analogno I 3 i I 4 .

dx
Na sličan način možemo računati integrale  n
, n  .
x 2
 a2 

x2  1 x2 dx
3) I   x 2  1 dx   dx   dx    J  ln x  x 2  1  C .
2 2 2
x 1 x 1
 x 1
J

xdx
ux dv 
xdx x2  1
J x   x x 2  1   x 2  1dx  x x 2  1  I .
x 1 2 xdx
du  dx v  x2  1
2
x 1
I  x x 2  1  I  ln x  x 2  1  C  2 I  x x 2  1  ln x  x 2  1  C

1
I
2 
x x 2  1  ln x  x 2  1  C . 

Integracija racionalnih funkcija

Podsjetimo se još jednom pojma racionalne funkcije: racionalna funkcija je količnik dva polinoma,
Pm  x 
R  x  , Pm  polinom stepena m, Qn  polinom stepena n. Ako je m  n, kažemo da je R  x  prava
Qn  x 
racionalna funkcija. Ukoliko je pak m  n, dijeljenjem polinoma možemo funkciju R  x  prikazati kao zbir prave
racionalne funkcije i polinoma.

Pm  x 
Definicija 1: Reći ćemo da je racionalna funkcija R  x   nesvodljiva ako su polinomi Pm i Qn relativno prosti,
Qn  x 
Pm  x 
tj. ako nemaju zajednički faktor, različit od konstante. U tom slučaju se razlomak ne može skratiti.
Qn  x 

Definicija 2: Racionalne funkcije

A Ax  B
n
, n  A, B, a, b, c  , a  0, b 2
 4ac  0, n   
 ax  b   ax  bx  c 
2

zovemo parcijalni ili prosti razlomci.

Teorem 1: Svaka nesvodljiva prava racionalna funkcija može se napisati na jedinstven način kao zbir konačno mnogo
parcijalnih razlomaka.

Prema tome, integracija pravih racionalnih funkcija svodi se na integraciju parcijalnih razlomaka.

A
- Integracija razlomaka oblika n
,  A, a, b  , a  0, n    vrši se metodom zamjene promjenljive, treba
 ax  b 
uzeti smjenu ax  b  t.

Ax  B
- Integracija razlomaka oblika n  A, B, a, b, c  , a  0, b 2
 4ac  0, n   
 ax 2
 bx  c 

b
Kvadratni trinom u nazivniku dovedemo na kanonski oblik i uzmemo smjenu x   t . Nakon toga podintegralna
2a
A1t  B1
funkcija se transformiše na oblik n  A1 , B1, d    .
t 2
d
 A1t dt
 n
se lako riješi smjenom t 2  d  z .
t 2
d

B1 dt
Ako je n  1, integral  n
je tablični, a ako je n  1, treba koristiti metodu parcijalne integracije, vidi Primjer
t 2
d
2) u metodi parcijalne integracije.

Primjeri:

6 dx
1) I  x 4
.
 x3  x  1

x 4  x 3  x  1  x 3  x  1   x  1   x  1  x 3  1   x  1 x  1  x 2  x  1

6 a b cx  d
43
   2  a  1, b  3, c  2, d  2.
x  x  x 1 x 1 x 1 x  x 1

x3  1 2x 1
Rez.: I  ln 3
 2 3 arctg  C.
 x  1 3

3x 4  9 x3  4 x 2  34 x  1
2) I   3 2
dx.
 x  2   x  3
3x 4  9 x3  4 x 2  34 x  1 A B C D E
3 2
    
 x  2   x  3 x  2  x  2   x  2   x  3  x  3 2
2 3

 A  1, B  0, C  3, D  2, E  5.

3 5 3
Rez.: I  ln  x  2  x  3    C.
x  3 2  x  2 2

x5  7 x  3
3) I   x3  3x dx.
2x  3 2x  3
x 5
 7 x  3 :  x3  3x   x 2  3  3
x  3x
 x2  3 
x  x 2  3
;

2x  3 a bx  c
  2  a  1, b  1, c  2.
x  x  3 x x  3
2

x3 x 2 x
Rez.: I   3 x  ln  arctg  C.
3 x2  3 3 3
 Integracija iracionalnih funkcija
I tip

Neka je podintegralna funkcija oblika R x, 1 ax  b ,  n n2 n


ax  b ,..., k ax  b , n1 , n2 ,..., nk  , a, b  . Pri tome je R
neka racionalna funkcija. Ako je broj n najmanji zajednički sadržilac brojeva n1 , n2 ,..., nk tada treba uzeti smjenu
ax  b  t n .

ax  b
Ukoliko se pod korjenima nalazi racionalna funkcija oblika (pod svim korjenima isti izraz), uzimamo analogno
cx  d
ax  b n
smjenu t .
cx  d

II tip

Pn  x 
Ako je Pn  x  polinom stepena n, tada se integral A   dx  a, b, c  , a  0  rješava metodom
ax 2  bx  c
Ostrogradski (Михаил Васильевич Остроградский, 1801 – 1862., ruski matematičar).

Može se predvidjeti da će polazni integral biti jednak zbiru izraza Qn 1 ax 2  bx  c , Qn 1  neki polinom stepena
dx
 n  1 i integrala A1   2
, pomnoženog nekom konstantom . Tu konstantu, kao i koeficijente
ax  bx  c
polinoma Qn 1 otkrićemo diferenciranjem po x jednačine
Pn  x  dx
 dx  Qn 1  x  ax 2  bx  c    . Dobijamo:
2 2
ax  bx  c ax  bx  c

Pn  x  2ax  b 
 Qn 1  x  ax 2  bx  c  Qn 1  x   .
2 2 2
ax  bx  c 2 ax  bx  c ax  bx  c

Nakon množenja ove jednačine sa 2  ax 2  bx  c , dobijamo jednakost dva polinoma.

III tip

dx 1
Integrale oblika   x   n
 a, b, c,   , a  0, n    rješavamo smjenom x   .
2
ax  bx  c t

IV tip

p
 
Integral oblika I  x m a  bx n  dx  m, n, p    zovemo integral binomnog diferencijala. Njega možemo
rješavati samo u 3 slučaja, u zavisnosti od vrijednosti brojeva m, n i p.
Ukoliko je broj p cijeli broj, dati integral bi spadao u I tip. Prema tome, ako je p  , treba uzeti smjenu x  t s , pri
čemu je s najmanji zajednički sadržilac za nazivnike razlomaka m i n.

1 1
1 n 1
Pretpostavimo da p  . U polaznom integralu odaberimo smjenu x n  t  x  t n  dx  t dt. Tada je:
n
m
 1n  p 1 1n 1 1 mn11
I   t   a  bt  t dt   t  a  bt  p dt.
  n n

r
m 1 r 1
Neka je q   1 i p  ,  r , s    . Očito je I   t q  a  bt  s dt .
n s n

m 1 1
Ukoliko je q  , tj.  , odaberimo smjenu a  bt  z s  dt  sz s 1dz. Tada je
n b
q r
1  zs  a  1 s 1 s q
I  
n  b 
 z s s
b
sz dz  q 1   z s  a  z r  s 1dz , što je očigledno integral racionalne funkcije.
b n

r
1 r
1  a  bt  s q  rs r
Ukoliko q  , ako napišemo I   t q  a  bt  s dt      t dt , te ako je q   , što znači da je
n n  t  s
m 1 a  bt
 p  , uzimanjem smjene  z s , dolazimo opet do integrala racionalne funkcije.
n t

Time smo dokazali

p
Teorem: Integral binomnog diferencijala I  x m a  bx n    dx  m, n, p    svodi se na integral racionalne
funkcije u sljedećim slučajevima

a) p  , uzimanjem smjene x  t s , pri čemu je s najmanji zajednički sadržilac za nazivnike razlomaka m i n.

m 1
b)  , uzimanjem smjene a  bx n  t s , s je nazivnik racionalnog broja p.
n

m 1
c)  p  , uzimanjem smjene ax  n  b  t s , s je nazivnik racionalnog broja p.
n

Napomena: Ruski matematičar Čebišev je dokazao da se integral binomnog diferencijala svodi na integral racionalne
funkcije samo u jednom od ova 3 navedena slučaja.

V tip

Ukoliko se pod integralom pojavljuje korjen a 2  x 2 , zgodno je koristiti trigonometrijsku smjenu x  a sin t (ili
x  a cos t ).
Ukoliko se pod integralom pojavljuje korjen a 2  x 2 , zgodno je koristiti trigonometrijsku smjenu x  a tg t ili
hiperboličku smjenu x  a sh t .

Ukoliko se pod integralom pojavljuje korjen x 2  a 2 , zgodno je koristiti hiperboličku smjenu x  a ch t .

Primjeri:

1) Metodom Ostrogradski riješićemo integral

x2  1 dx
I   x 2  1 dx   dx   ax  b  x 2  1    .
2
x 1 x2  1

Diferencirajmo po x:

x2  1 2x 
 a x 2  1   ax  b    x 2  1  a  x 2  1  ax 2  bx   , tj.
2 2 2
x 1 2 x 1 x 1

1 1
2ax 2  bx  a    x 2  1  a  , b  0,   .
2 2

1 1
I x x 2  1  ln x  x 2  1  C .
2 2

Ovaj integral se može riješiti i smjenama:

 x  tg t
 x  sh t
 x 2  1  t 2 (integral binomnog diferencijala)

a može se riješiti i metodom parcijalne integracije (što je pokazano u toj lekciji).

2)  x 2  6 x  25 dx takođe možemo riješiti metodom Ostrogradski. Međutim,

2 x  3  4t
 x 2  6 x  25 dx    x  3  16 dx    16t 2  16  4 dt  16  t 2  1dt , pa ako iskoristimo
dx  4 dt
rezultat u primjeru 1), imamo:

x 3 x 3 2 x3
2 
   x 3
 x 2  6 x  25 dx  8     1  ln     1 C 
 4  4  4  4  
 

1
  x  3  x 2  6 x  25  8 ln x  3  x 2  6 x  25  c.
2
 1
3 1 1 3
1 4 x   
3) I   dx   x 2 1  x 4  dx je očito integral binomnog diferencijala sa parametrima
x  
1
1 1 1 m 1 2
m   , n  , p  . Pošto je   2, u pitanju je drugi slučaj. Treba uzeti smjenu
2 4 3 n 1
4
1 1
4 3
1  x  t  x  t 3  1  x   t 3  1  dx  4  t 3  1  3t 2 dt , pa je
4 3 4

1 1
4  3  t7 t4 
I    t 3  1  t   4  t  1  3t 2 dt  12  t 3  t 3  1 dt  12  t 6 dt  12  t 3 dt  12     C
2 3 3 3
 
7 4
7 4
12
I
7  1  x   3  1  x   C.
3 4 3 4

1 1
x dt
dx 2
t t2 t 2  1 1
4) I  x    t   dt    dt 
3
x 2  1 dx   1 dt 1 1
1 t 2
 1 t 2
 1
t2 t3 t2

dt 1 1
   t 2  1dt     t t 2  1  ln t  t 2  1  ln t  t 2  1 
t 12 2 2

1 1

2ln t  t 2  1  t t 2  1  C , t  .
x 
1

Ovaj integral se može napisati i u obliku I  x 3 x 2  1    2 dx, dakle kao integral binomnog diferencijala sa
1
parametrima m  3, n  2, p   i onda se može uzeti smjena x 2  1  t 2 . No ovo se može zaključiti i nakon
2
dx x dx x2  1  t 2 t dt dt
očigledne transformacije: I  x    2
 2
.
3
x 12
x 4 2
x 1 x dx  t dt t 2
 1  t t 2
 1

1 1 a b c d 1 1
Pošto je 2
 2 2
  2
  2
 a   ,b  c  d  .
t 2
 1  t  1  t  1 t  1  t  1 t  1  t  1 4 4

2
1 t 1 1  1 1  1  t  1 1 2t
I  ln      C  ln 2   2  C  t  x2  1  t 2  1  x2
4 t  1 4  t 1 t  1  4 t 1 4 t  1


1
ln
 x2  1  1  1 x2  1
   C 
1
 ln
x2  1  1

x2  1 
  C.
4 x2 2 x2 2  x x 2 
 Integracija trigonometrijskih funkcija

1) Integrali oblika  sin

m
x  cos n x dx  m, n   

a) Ukoliko je m ili n neparan cijeli broj, integral se jednostavno riješi smjenom cos x  t (ako je m neparan) ili
smjenom sin x  t (ako je n neparan).

Primjer 1:

cos x  t
 sin
3
x cos6 x dx   sin x  1  cos2 x  cos6 x dx    1  t 2   t 6 dt 
sin x dx  dt

t7 t9 cos7 x cos9 x
  t 6 dt   t 8 dt    C     C.
7 9 7 9

Primjer 2:

sin 2 x sin 2 x  cos x sin x  t t 2 dt

 cos3 x dx   cos4 x dx  cos x dx  dt   1  t 2 2 , itd. Dobili smo integral racionalne funkcije koji
 
možemo riješiti razlaganjem podintegralne funkcije na parcijalne razlomke.

2) Ako su m i n parni prirodni brojevi ili nula, tada koristimo trigonometrijske formule:
1  cos  2 x  1  cos  2 x 
sin  2 x   2sin x cos x, sin 2 x  , cos 2 x  .
2 2

Ukoliko su m i n parni cijeli brojevi, od kojih je bar jedan negativan, možemo uzeti smjenu tg x  t ili ctg x  t ili
iskoristiti poznati identitet cos 2 x  sin 2 x  1  x    .

Primjer 3:

sin 2 x tg x  t
2
sin x cos 2
x tg 2 x 2 t3 tg 3 x
 cos4 x dx   cos2 x dx   cos2 x dx  dx  dt   t dt  3  C  3  C.
cos 2 x

Primjer 4:

dx  sin 2 x  cos2 x  dx  sin 2 x dx  cos2 x dx  dx  dx

 sin 2 x cos4 x  sin 2 x cos4 x  sin 2 x cos 4 x  sin 2 x cos 4 x  cos4 x  sin 2 x cos 2 x . Pošto je


sin 2 x cos 2 x  sin 2 x 1

1  tg 2 x  1  2
 2
 , slijedi:
cos x cos x cos 2 x
 dx tg x  t
dx cos 2
x t3 tg 3 x

 cos4 x  cos2 x  dx 
 dt 
1  t 2
 dt  t 
3
 C  tg x 
3
 C , dok s druge strane imamo:
2
cos x
dx  sin 2 x  cos2 x  dx dx dx
 sin 2 x cos2 x   sin 2 x cos2 x   cos2 x   sin 2 x  tg x  ctg x  C. Znači,

dx tg 3 x
 sin 2 x cos4 x  2tg x  ctg x   C.
3

3) Integrali oblika  sin  x  cos   x dx,  sin  x  sin   x dx,  cos  x  cos   x dx  ,     svode se na
tablične ako proizvod trigonometrijskih funkcija pretvorimo u zbir pomoću odgovarajućih formula.

1
sin   cos   sin      sin      ;
2

1
sin   sin   cos      cos      ;
2

1
cos   cos    cos      cos      .
2

Primjer 5:

I   sin 3  2 x  cos 2  3 x  dx.

1  cos  4 x  1
Imamo da je sin 3  2 x   sin 2  2 x  sin  2 x    sin  2 x   sin  2 x   sin  2 x  cos  4 x   
2 2

1 1  1
  sin  2 x    sin  6 x   sin  2 x     3sin  2 x   sin  6 x   .
2 2  4

Do istog rezultata mogli smo doći korištenjem formule za sinus trostrukog ugla:
3sin   sin  3  1
sin  3   3sin   4sin 3   sin 3   , dakle sin 3  2 x   3sin  2 x   sin  6 x   .
4 4

1  cos  6 x  1 1
Pošto je cos 2  3x   , slijedi da je sin 3  2 x  cos 2  3 x   3sin  2 x   sin  6 x    1  cos  6 x   
2 4 2

1
 3sin  2 x   3sin  2 x  cos  6 x   sin  6 x   sin  6 x  cos  6 x   
8

1 3 3 1 
 3sin  2 x   sin  8 x   sin  4 x   sin  6 x   sin 12 x   .
8 2 2 12 

Otuda je
 3 3 3 1 1
I  cos  2 x   cos  8 x   cos  4 x   cos  6 x   cos 12 x   C.
16 128 64 48 192

x
4) Ako je R racionalna funkcija, integrale oblika  R  sin x, cos x  dx rješavamo tzv. univerzalnom smjenom tg
2
 t.

x 1 dt 2dt
Tada je  arctg t  dx  2
 dx  .
2 2 1 t 1 t2

x x /:cos2 x x
2sin cos 2tg
Osim toga, sin x  2 2  2
2  2t ;
2
x x 2 x
sin 2  cos 2 /:cos 2 tg 2  1 1  t
x

2 2 2

x x /:cos2 x x
cos 2 sin 2 1  tg 2 2
cos x  2 2  2
2  1 t .
2
x x /:cos2 x 2 x
sin 2  cos2 2 tg 1 1 t
2 2 2

Primjer 6:

2dt
dx x 1 t2 dt 1 t2
  2  cos x  sin x  tg
2
 t    1  t 2  2t  3  t 2  t  3  t 2 dt , itd.
 
2  t
 1 t2  1 t2 1 t2

5) Ako je R racionalna funkcija, takva da je R  sin x, cos x   R   sin x,  cos x  , preporučuje se umjesto

univerzalne smjene koristiti smjenu tg x  t. Istu smjenu možemo koristiti i kod integrala oblika  R  tg x dx ili

 R  ctg x dx.

Primjer 7:

dx dx
dx 2
cos x  cos 2 x .

 sin 3 x cos5 x  sin 3 x cos3 x  sin x cos x 3
2
sin x cos x /:cos x tg x dx
Pošto je sin x cos x  2  , uzimanjem smjene tg x  t   dt , slijedi:
sin x  cos x /:cos x 1  tg 2 x
2 2
cos 2 x
3
dx dt 1 t2 
 sin 3 x cos5 x   t 3   t 3 dt , itd.
 2 
 1 t 
Primjer 8:

tg x  t  x  arctg t
5 5 dt t5  t 
 tg x dx  dt   t  2
  2
dt    t 3  t   dt 
 dx  2
1 t 1 t  1 t2 
1 t

t4 t2 1 tg 4 x tg 2 x
   ln 1  t   C 
2
  ln cos x  C .
4 2 2 4 2