Instrumentalne metode analize – metode

razdvajanja
Objavljeno: 10. septembar 2008.
•
•
•
•
Instrumentalne metode analize I/1 metode razdvajanja, Nikola
Marjanović, Tehnološki fakultet, Banja Luka, strana 139, 2001.
U savremenoj kontroli kvaliteta hrane, prirodnih, hemijskih, farmaceutskih i
ostalih industrijskih proizvoda, kao i kontroli životne sredine i tehnoloških
procesa, instrumentalne metode analize imaju dominantno mesto.
Dobro obrazovani i obučeni kadrovi, pored odgovarajućeg prostora, opreme i
organizacije rada, su i najvažniji uslov za ispravnu primenu instrumentalnih
metoda analize.
Osnovno, poslediplomsko i permanentno stručno obrazovanje, usavršavanje i
obuka kadrova u instrumentalnim metodama analize nije jednostavna ni po
teorijskim osnovama ni u praktičnoj primeni. Zbog toga se ova materija na
fakultetima, po pravilu, izučava u višim Godinama studija, kada studenti već
ovladaju neophodnim znanjima, naravno i veštinama, iz matematike, fizike,
hemije, analitičke hemije i fizičke hemije. Nažalost, literatura iz ovog područja
analitičke hemije veoma je oskudna na našem jeziku. Kako je ona neophodna
osnova za uspešno obrazovanje kadrova, autor se prihvatio izuzetno privlačnog
ali i odgovornog posla da u skladu sa studijskim programima predmeta
Instrumentalne metode analize na Tehnološkim fakultetima u Banjoj Luci i
Novom Sadu napiše ovaj udžbenik. Iako se iz naslova udžbenika ne vidi, ovaj
udžbenik se bavi osnovama instrumentalnih metoda analize, a autor ima nameru
da pod istim naslovom, kao nadgradnju, napiše udžbenik koji će poslužiti za
obrazovanje kadrova na poslediplomskim studijama, kao i za potrebe
permanentnog obrazovanja za naučno-istraživački rad.
Prvi deo ovog udžbenika (1/1) bavi se pre svega metodama razdvajanja
(hromatografskim metodama) bez kojih se ne može zamisliti savremena
analitička praksa, a, s obzirom na to da je prvo izdanje u seriji od tri, odnosno
četiri dela, sadrži dva uvodna poglavlja kojima se karakterišu veličine bitne za
merenja i analitička određivanja kao i postojeće metode analize. Drugi deo
udžbenika (11/1) obuhvata optičke metode analize. Treći deo (111/1) obuhvata
elektroanalitičke metode. Četvrti deo (1V/1) , koji je tek u pripremi biće naknadno
štampan i na predlog recenzanata, obuhvataće termijske metode analize.
Autor duguje veliku zahvalnost recenzentima prof. dr Jovanu B. Jakovljeviću i
prof. dr Radoslavu D. Grujiću čije su sugestije, zasnovane na velikom iskustvu
stečenom u našoj zemlji i van nje, kako u nastavi tako i u praksi, omogućile da
ovaj materijal dobije konačan oblik za publikovanje.
Takođe sam zahvalan svojoj dugogodišnjoj saradnici Milici M. Zagorac koja je
učinila veliki napor da načini kompjuterski slog ovog udžbenika, a takođe i mr
ing. Ivanu B. Šesreru i Nikoli P. Dimiću, dipl.ing. za veliku pomoć u tehničkom
opremanju ove publikacije.
Na kraju moram reći da sam udžbenik, bez žive reči i prenošenja praktičnih
iskustava nema punu vrednost.
Sadržaj
1. Greške merenja i veličine bitne za merenja i određivanja
1.1. Greške merenja i određivanja
1.1.1. Sistematske ili određene greške
1.1.2. Slučajne ili neodređene greške
1.2. Tačnost i reproduktivnost
1.3. Osetljivost
1.4. Selektivnost
2. Metode analize
2.1. Hemijske metode analize
2.2. Senzorne metode analize
2.3. Biohemijske metode analize
2.4. Instrumentalne metode analize
3. Metode razdvajanja
3.1. Principi i klasifikacija metoda razdvajanja 3.1.1. Hromatografske metode
3.1.1.1. Podela hromatografskih metoda
3.1.1.2. Kvalitativna hromatografska analiza
3.1.1.3. Kvantitativna hromatografska analiza
3.1.1.4. Osnove teorije hromatografije
3.1.1.5. Idealna hromatografija
3.1.1.6. Realna hromatografija
3.1.1.6.1. Teorija realne hromatografije
3.1.1.7. Adsorpciona hromatografija
3.1.1.8. Podeona hromatografija
3.1.1.9. Hromatografija na izmenjivačima jona
3.1.1.10. Hromatografija na molekulskim sitima
3.1.1.11. Afinitetna hromatografija
3.1.1.12. Hromatografija na hartiji
3.1.1.13. Hromatografija na tankom sloju
3.1.1.14. Gasna hromatografija
3.1.1.14.1. Aparatura za gasnu hromatografiju
3.1.1.14.2. Gasnosač
3.1.1.14.3. Unošenje uzoraka
3.1.1.14.4. Kolone
3.1.1.14.5. Termostatski delovi
3.1.1.14.6. Detektori
3.1.1.14.8. Integrator
3.1.1.14.9. Pisač
3.1.1.14.10. Računar
3.1.1.15. Visokopritisna tečna hromatografija
3.1.1.15.1. Aparatura za visokopritisnu tečnu hromatografiju

Instrumentalne metode u biološkim istraživanjima

Objavljeno: 10. septembar 2008.
•
•
•
•
Instrumentalne metode u biološkim istraživanjima, Nikola Marjanović,
Borivoje Krstić, Tehnološki i Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, strana
188, 1998.
U biološkim istraživanjima koriste se različite metode za izučavanje bioloških
procesa, međutim, kada je reč o izučavanju mehanizama, subćelijskih struktura i
njihovih funkcija, ona danas nisu moguća bez primene instrumentalnih metoda
(stari naziv koji se koristio do polovine ovog veka je fizičko-hemijske metode).
Stoga je bilo neophodno da studenti biologije imaju u svom nastavnom planu
predmet (Instrumentalne metode u biologiji) i kome bi imali priliku da ovladaju
teoretskim osnovama ovih metoda, i da steknu praktična eksperimentalna
iskustva.
Posle više od deset godina iskustva u nastavi ovog predmeta za studente biologije
na Prirodnom-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koristeći i trideseto-
godišnja iskustva u nastavi sličnog predmeta na Tehnološkom fakultetu u Novom
Sadu nastala je potreba da se u jednoj knjizi izlože teorijske osnove
instrumentalnih metoda kao i da se definišu svi elementi neophodni za
samostalan eksperimentalan rad.
S obzirom na to da su autori, koliko dozvoljava materija, vodili računa o
predznanju studenata za koje je ova knjiga prevashodno namenjena ona je
predviđena kao osnovni udžbenik za studente biologije, agronomije, veterine,
medicine, delimično farmacije, dok se kao pomoćni udžbenik može koristiti za
studente hemije i tehnologije. Ne sledeći nijednog autora, odnosno
prilagođavajući ovaj materijal pre svega studentima Univerziteta, autori su u
nedostatku naših termina često (u zagradama) navodili termine koji su u duhu
engleskog jezika. Autori nemaju nameru da komentarišu ovu pojavu koja je
prisutna svuda u svetu, već samo ukazuju na nju, pri čemu smatraju da nisu
načinili omašku.
Pri izboru eksperimenata autori su se rukovodili činjenicama da:
- imaju upotrebnu vrednost, odnosno da se koriste u biološkim
laboratorijama
- su zastupljeni primeri iz raznih disciplina biologije
- mogu da se izvedu za 4 časa, koliko obično traju vežbe.
I pored želje da se teorijski i praktično obuhvate metode korisne studentima
biologije, naravno i drugih fakulteta, može se pretpostaviti da su neka područja
nedovoljno zastupljena. Otuda autori koriste priliku da izraze zahvalnost za sve
primedbe i sugestije koje bi poboljšale kvalitet knjige.
Sadržaj
1. METODE RAZDVAJANJA
1.0. Teoretske osnove hromatografskih metoda
1.1. Hromatografske metode
1.1.1. Adsorpciona hromatografija
1.1.2. Podeona hromatografija
1.1.3. Hromatografija na izmenjivačima jona
1.1.4. Hromatografija na molekulskim sitima
1.1.5. Afinitetna hromatografija
1.1.6. Hromatografija na hartiji
1.1.7. Hromatografija na tankom sloju
1.1.8. Gasna hromatografija
1.1.9. Visokopritisna i tečna hromatografija
1.2. Centrifugovanje
Eksperiment 1.3.1.
Spektrofotometrijsko određivanje (3-karotena izdvojenog kolonskom
adsorpcionom hromatografijom
Eksperiment 1.3.2.
Razdvajanje smeše šećera hromatografijom na hartiji
Eksperiment 1.3.3.
Razdvajanje smeše aminokiselina hromatografijom na tankom sloju
Eksperimenl 1.3.4.
Razdvajanje i kvantitativno određivanje metil-estara
masnih kiselina gasnom hromatografijom
Eksperiment 1.3.5.
Razdvajanje i kvantitativno određivanje šećera
visokopritisnom tečnom hromatografijom
Eksperiment 1.3.6.
Izolovanje i frakcionisanje subcelularnih organela jetre pacova . .
2. OPTIČKE METODE ANALIZE
2.0. Teoretske osnove optičkih metoda
2.0.1. Opšti model optičkih metoda analize
2.0.2. Primena optičkih metoda analize u biologiji
2.0.3. Kvalitativna određivanja pomoću optičkih metoda analize
2.0.4. Kvantitativna određivanja pomoću optičkih metoda analize
2.0.5. Fotoelektrična fotometrija
2.0.6. Ultraljubičasta i vidljiva spektrofotometrija
2.0.7. Plamena fotometrija
2.0.8. Atomska apsorpciona spektrofotometrija
2.1. Mikroskopija
2.1.1. Teoretske osnove mikroskopije
2.1.2. Mikroskopska merenja
Eksperiment 2.3.1.
Fotometrijsko određivanje aktivnosti peroksidaze
Eksperiment 2.3.2.
Fotometrijsko određivanje sadržaja nitrata i nitrita u biljnom materijalu
Eksperiment 2.3.3.
Određivanje toka hemolize eritrocita
Eksperiment 2.3.4.
Merenje usvajanja svetlosti od strane biljnih i respiratornih pigmenata
Eksperiment 2.3.5.
Spektrofotometrijsko određivanje sadržaja karbonilnih jedinjenja u prirodnim
vodama
Eksperiment 2.3.6.
Određivanje propustljivosti ćelija kvasca u zavisnosti od temperature na osnovu
izlaska jona natrijuma iz ćelija
Eksperiment 2.3.7.
Određivanje sadržaja magnezijuma u biološkom
materijalu atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom
Eksperiment 2.3.8.
Određivanje broja ćelija u biljnom tkivu
Eksperim en 12.3.9.
Određivanje broja stoma metodom otiska
3. ELEKTROANALITIČKE METODE
3.0. Teoretske osnove elektroanalitičkih metoda
3.0.1. Potenciometrija
3.0.1.1. Uspostavljanje elektrodnih potencijala
3.0.1.1.1. Redoks elektrode
3.0.1.1.2. Metalne elektrode
3.0.1.1.3. Gasne elektrode
3.0.1.1.4. Membranske elektrode
3.0.1.2. Indikatorske elektrode
3.0.1.2.1. Konstrukcija redoks elektrode
3.0.1.2.2. Konstrukcija membranske-staklene elektrode
3.0.1.2.3. Konstrukcija elektrode responsibilne na ugljen-dioksid
3.0.1.3. Referentne elektrode
3.0.1.3.1. Kalomelove referentne elektrode
3.0.1.3.2. Srebro/srebro-hloridne elektrode
3.0.1.4. Merenje elektromotorne sile (razlike potencijala) . . .
3.0.1.5. Merenje pH
3.0.1.5.1. Princip merenja pH
3.0.1.5.2. Postupak sa jednostrukom kalibracijom
3.0.1.5.3. Postupak sa dvostrukom kalibracijom
3.0.1.5.4. Standardni rastvori za određivanje pH
3.0.2. Amperometrija
Eksperiment 3.3.1.
Određivanje kompenzacione tačke ugljen-dioksida (C02) merenjem pH
Eksperiment 3.3.2.
Registrovanje ćelijskih potencijala
Eksperiment 3.3.3.
Ispitivanje intenziteta fotosinteze i disanja
Eksperiment 3.3.4.
Ispitivanje dejstva inhibitora na brzinu disanja ćelija kvasca ….
Eksperiment 3.3.5.
Određivanje sadržaja SH-grupa amperometrijskom titracijom . . .
4. RADIOIZOTOPSKE METODE
4.1. Prirodna radioaktivnost
4.1.1. Struktura atoma
4.1.2. Stabilnost izotopa i radijacija
4.1.3. Energija radioaktivnog raspada
4.1.4. Brzina radioaktivnog raspada
4.1.5. Jedinice radioaktivnosti
4.1.6. Registrovanje radioaktivnosti
4.1.7. Apsolutno i relativno merenje raspada
4.2. Primena radioizotopa
4.2.1. Ispitivanja puteva metabolizma
4.2.2. Usvajanje i prenošenje materije
4.2.3. Primena izotopa u kliničkim istraživanjima
4.2.4. Korišćenje izotopa u farmakologiji
4.2.5. Određivanje uzrasta merenjem radioaktivnosti
4.2.6. Korišćenje izotopa u ekološkim istraživanjima
Eksperiment 4.3.1.
Definisanje karakteristika Gajger-Milerovog brojača
Ekspenment 4.3.2.
Određivanje vremena poluraspada K na osnovu apsolutnog merenja
radioaktivnosti
5. MANOMETRIJSKE METODE
5.0. Teoretske osnove
5.0.1. Tipovi manometrije
5.0.1.1. Manometrija pri konstantnoj zapremini
5.0.1.2. Manometrija pri konstantnom pritisku
5.0.1.3. Diferencijalna manometrija
5.1. Aparatura za manometriju
5.1.1. Varburgov manometar
5.1.1.1. Kratak opis konstrukcije Varburgovog aparata
5.1.2. Džilsonov diferencijalni respirometar
5.1.3. Primena manometrijskih metoda
Eksperiment 5.3.1.
Određivanje intenziteta fotosinteze i disanja manometrijskom metodom
Eksperiment 5.3.2.
Odrečtivanje kiseoničnog kapaciteta krvi i hemolimfe
Literatura