ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11

ПРАШИНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНА ПОЖАРНА ОПАСНОСТ У

ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић, ВТШСС Нови Сад

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА

Циљ предавања је упознавање будућих графичких инжењера и дизајнера са
опасностима које може проузроковати већа количина прашине у графичком процесу.
Пажња је усмерена на утицај прашине на радну околину и потенцијалне пожарне
опасности. Након прегледа карактеристика запаљивости прашине, обрађене су превен-
тивне мере за спречавање настанка пожара и експлозија. Циљ је да се студенти упознају
са последицама које присуство прашине у графичком процесу може проузроковати, као и
са мерама контроле и уклањања прашине неопходним да се ниво пожарног ризика сведе
на прихватљиву меру.
Кључне речи: Прашина, пожарне опасности, механизам експлозије прашине,
ризик, превентивне мере за спречавање пожара.

DUST AS POTENTIONAL FIRE HAZARD IN GRAPHIC INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMES
The aim of the lecture is to introduce the future graphic engineers and designers with
hazards caused by high quantities of dust in graphic industry. The effect of the dust on the work
environment and on potential fire hazards is elaborated. After the review of the basic
flammability characteristics of dust the measures for preventing fire and explosion are given.
The aim is to familiarize the students with fire hazards caused by high dust concentrations in
graphic processes as well as with the control methods for reducing the level of fire risks and
maintaining them at an acceptable level.
Key words: Dust, fire hazards, mechanism of dust explosion, risk, fire prevention
measures.

1. УВОД
Прашина у графичкој индустрији не представља само опасност за
здравље запослених, него се јавља као могући узрочник пожара. Без обзира дали
је у питању офсетна, рељефна , гравурна или сито штампа и ако нису предузете
мере за спречавање пожара, постоји одговарајући ризик за појаву пожара. Као
могући узрочници пожара у графичкој индустрији могу се издвојити следеће
ситуације:
 Формирање ексползивне концентрације од старне боје и растварача
 Загревање штампарских машина при механичкој фрикцији, коју могу
проузроковати веома брзи ротирајући делови машина или које може
настати у процесу сушења

1
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
 Статички електрицитет повезан са запаљивим бојама, растварачима и
прашином
 Таложење ситних честица боје, прашине од папира и полимерних
материјала на процесним уређајима и у системима за вентилацију.
Дакле прашине у мањем или већем обиму прате графичке процесе .Да би
боље разумели улогу прашина у појави пожара, размотримо прво запаљиве
прашине.

2.ЗАПАЉИВЕ ПРАШИНЕ
2.1.Подела запаљивих прашина
Запаљиве прашине деле се у три главне групе:

Органске прашине:
а) Природне прашине
 прашина дрва
 прехрамбена
 угљена
 остале природне прашине
б) Хемијско-технолошке прашине
 пластичне, смоле, гумене
 фармацеутске, козметичке, пестициди
 остале хемијско-технолошке прашине

Неорганске прашине
а) Металне и разне легуре
б) Остале неорганске прашине (карбиди, нитрати, оксиди,...)

Мешовите прашине - састоје се од честица и органског и неорганског порекла,

па њихов састав може бити врло различит. У пракси се најчешће сусрећемо с
овим типом прашине.

2.2. Особине прашине

Једна од битних особина прашине је да брзина седиментације
микроскопски ситних честица које лебде у ваздуху није у складу са законима
гравитације због мале масе тих честица и релативно великог отпора ваздуха.
Брзина таложења крупнијих честица знатно је већа од ситнијих честица, па
наталожена прашина садржи пропорционално већи постотак честица него ваздух
из којег су се те честице наталожиле, и обратно.
Једна од особине прашине јесте да су честице наелектрисане, па их могу
привући честице које имају супротно наелектрисање. Многе врсте прашине
органског и неорганског порекла поседују електростатски електрицитет. У
односу на угрожавање човековог здравља утврђено је да су мање-више безазлене
врсте прашине са позитивним набојем.

2
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
Једна од значајних особина прашине јесте да се смањивањем величина
честица знатно повећава њихова укупна површина, чиме се повећава и њихова
хемијска активност односно способност да се оксидирају.
Од осталих особина прашине можемо споменути, да оне могу садржавати:
 топиве и нетопиве честице
 бити запаљиве и незапаљиве,
 бити токсичне и нетоксичне.
Запаљивост и експлозивност су својства многих прашина, међу њима и
оних биљног порекла. Та својства нас посебно занимају, па ћемо укратко
истакнути најважније факторе који утичу на запаљивост и експлозивност таквих
прашина.

2.3. Фактори који утичу на запаљивост и експлозивност прашине

Пожарно и експлозивно опаснима сматрају се прашине свих чврстих
материјала који могу горети или које делују оксидирајуће. Такве прашине, било
исталожене или ако лебде у ваздуху, могу се уз одређене услове запалити, а у
ограниченом простору изазвати и експлозије.
Следећи фактори утичу на појаву пожара или експлозије у радном простору:
 Састав прашине
 Величина и облик честица прашине
 Концентрација прашине (због мерења вршених под различитим условима
као резултат дошло се до неке оптималне концентрације прашине где се
разликује доња и горња граница запаљивости односно експлозивности).
 Састав атмосфере (врло је важна концентрација кисеоника у ваздуху јер
кисеоник позитивно утиче на запаљивост прашине. Присуство влаге у
ваздуху може да утиче на смањивање запаљивости прашине).

2.4. Састав прашине

Запаљивост и експлозивност прашине зависи у великој мери од њеног
састава. Што је количина горивих честица у прашини већа, већа је и опасност од
њеног запаљивања и експлозије.
Температура паљења и брзина сагоревања неког материјала зависи од
способности тог материјала да се оксидише, тј. спаја са кисеоником. Која ће
количина прашине сагорети у некој одређеној запремини ваздуха зависи од
количине (концентрације) кисеоника у тој запремини ваздуха.

2.5. Величина и облик честица прашине

На екплозивност прашине утиче величина и облик честица прашине. Што
су честице ситније, то дуже време лебде у ваздуху, па се повећава и опасност од
експлозије. Код ситнијих честица површина која долази у додир са ваздухом је
већа него код грубљих честица и тиме лакше оксидишу. Још на све ово, ситније
честице су у стању да нагомилају већу количину електричног набоја на својој
површини, што може узроковати паљење прашине деловањем електростатичког
електрицитета. Сви ти фактори утичу на снижавање доње експлозивне концен-
трације, температуре паљења и енергије запаљивања прашине.

3
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
Што се тиче облика честица, већа запаљивост односно експлозивност
приписује се танким и плоснатим него округлим честицама. То је нарочито
изражено код неких метала као што су алуминијум и магнезијум.
Најчешће се налази фракција прашине, чија је величина честица, ако су
зрнастог облика креће у пречнику испод 10 µm.

2.6. Врсте и механизми горења прашкастих атмосфера

Ако је одређена смеша прашине и ваздуха изложена извору паљења
довољне снаге и трајања, могуће су следеће последице:
 премалена количина честица прашине не ствара довољно енергије за
самостално настављање процеса сагоревања
 количина унутар одређених граница, када се започети процес ланчано
наставља и одвија брзином од 1000 m/s је експлозија
 количина изнад горње границе, када таква смеша не може ланчано
сагоревати због мањка кисеоника.
Наведене границе су дефинисане преко следећих величина :
- ДЕК - доњу експлозивну концентрацију, као граничну количину прашине
изнад које настаје експлозија ;
- ГЕК - горњу експлозивну концентрацију, као границу изнад које не
настаје експлозија запрашене атмосфере.
Руски теоретичар Соколов (1970) описује механизам експлозије прашине према
следећим етапама :
 код температура од 300-400 ˚С, пале се околне честице око извора паљења,
ослобођена енергија је премала за паљење смеше – настаје искра и гашење;
 код температуре 500-600 ˚С пали више честица уз премало ослобађање
енергије - настали бљесак се гаси;
 када је извора паљења изнад температуре паљења смеше, долази до паљења
толико честица, тако да се ослобођена топлота преноси на смешу и настаје
експлозија .

Настала експлозија је примарна . Преноси се на целу смешу прашине и

ваздуха. Последица експлозије је ваздушни талас изједначавања притиска са
околним, који се креће великом брзином (340 m/s). Наиласком таласа на
наталожену прашину настаје витлање и стварање смеше тамо где је није било у
тренутку експлозије. Секундарна експлозија појачава деловање и може настати
терцијална и даље експлозије. Последице тих експлозија су катастрофалне.
Према опште прихваћеној дефиницији, температура паљења чврсте
материје, у овом случају прашине, јесте она температура при којој се прашина
може да се спонтано запали. Температура паљења слегнуте прашине и
температура облака прашине се код појединих врста прашина прилично
разликује. Та је разлика још више изражена код минималних енергија паљења;
код неких врста прашина потребно је знатно мања енергија за паљење слегнуте
прашине него за паљење облака те исте прашине. У табели 1, приказани су
типични критични параметри експлозивне прашине.

4
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
Табела 1: Типични критични параметри експлозивне прашине
Величина честице <0,05 mm
Концентрација прашине 40-4000 g/m3
Садржај влаге <11%
Кисеоник >12%
Минимална енергија паљења >10 mJ-100 mJ
Минимална температура паљења 410-600

Резултати лабораторијских испитивања су показала, да је за паљење

многих прашина, довољна слаба електрична искра, нпр. искра статичког
електрицитета, или искра настала трењем, нека загрејана површина, жар од
цигарете и сл.
Температура паљења наталожене прашине је најнижа температура на
површини загрејане подлоге која доводи до паљења 5 mm дебелог слоја
наталожене прашине. Температура паљења смањује се са порастом дебљине
наслаге прашине. Слика 1, приказује механизам паљења запаљиве исталожене
прашине и експлозију усковитланог облака прашине.

Слика 1: Приказ механизма пожара односно експлозије прашине

Температура паљења се снижава са порастом финоће прашине. У већини

случајева температура паљења запаљивих прашина лежи између 260 оC и 600оC.
Приликом експлозије прашина, што опет зависи од састава, развијају се
температуре и до 2500оC. Ако је проценат влажности ваздуха веома висок,
температура паљења се повећава за 80оC. Температура паљења запаљивих
прашина зависи и од величине честица. Врло фини прах има тако ниску
температуру паљења да се може назвати пирофорном (пирофорне материје се
пале у додиру са ваздухом).
Температура паљења појединих честица је доста виша од температуре
паљења смеше прашина - ваздух. На слици 2, приказана је примарна експлозија
унутар одређеног простора која распрши наталожене слојеве прашине у облаке те
изазове много разорније секундарне експлозије. Ако се облак прашине запали у
једној тачки, пламен ће се распрскавати кроз целу запремину коју она заузима,
неком одређеном брзином.
5
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11

Слика 2: Приказ примарне и секундарне експлозије прашине

Механизам распростирања пламена је врло сличан као код гасних смеша.

И код једних и код других настаје пламени фронт. Међутим код смеша прашине
пламени фронт је нешто шири (великом брзином се шири) него код гасних
смеша, јер је сагоревање прашине у већини случајева лаганије и непотпуно.
Као што је већ речено, што прашина има грубље честице утолико се
лаганије загрева, јер је површина релативно мала.
Експерименти са угљеном прашином у смеши 40 % чврстог материјала
показали су да је најјаче експлозивно дејство и највећа брзина распростирања
(дифузија) пламена при величини честице 50 микрометара.
Под нормалним условима руковања и складиштења прашкастог
материјала, већина прашина се оксидира полагано, тако да топлота оксидације
незнатно повећава (повисује) температуру прашине.

2.7. Опасности од паљења и експлозије прашина у графичкој

индустрији
Честице веће од 25 микрона таложе се сразмерно брзо, с аспекта
индустријске хигијене оне нису посебно опасне за здравље људи, али као
исталожена прашина могу под одређеним условима представљати одређену
опасност у смислу паљења и избијања пожара. Међутим, лагане честице
прашине, тј. оне које дуже време лебде у ваздуху могу изазвати жестоке
експлозије, ако су у ваздуху присутне у довољној концентрацији и ако дођу у
додир с извором паљења довољне енергије.
Скоро сваки довољно фино уситњен материјал у смеши са ваздухом може
да гори тј. експлодира ако му се из повољног извора доведе енергија довољна за
иницирање егзотермне реакције.
За паљење експлозивне смеше потребне су запаљиве прашине које
постају опасно експлозивне када су суспендоване у ваздуху погодне
концентрације у затвореном или полу - затвореној посуди, околини, или објекту.
Са кисеоником присутаним у ваздуху, све што је потребно је извор паљења да би
се експлозија догодила.
У графичкој индустрији опасности од пожара су највише присутне
приликом ротационе штампе. Приликом ротације папирне траке кроз штампарску
6
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
машину долази до трења и брзог раздвајања траке од различитих делова машине,
па тиме долази до појаве статичког наелектрисања папира. Оно може да настане
и при намотавању или одмотавању траке папира са ролне при конфекционирању
или оплемењивању папира. Влажност папирне траке и ваздуха у радном
простору је један врло важан фактор који утиче на појаву статичког
наелектрисања, што значи да ако је влажност папира мања од равнотежне, у
просторији мале релативне влажности ваздуха доћи ће до појаве наелектрисања.
Као критична доња граница релативне влажности ваздуха у штампарији се
сматра влажност 40 – 45%. Настало наелектрисање утиче негативно на штампу
на следеће начине: код табачне штампе врши слепљивање више листова папира и
уношења у машину за штампање, онда врши брзо слепљивање (брзо истискивање
танког слоја ваздуха између листова папира), одштампаних листова на излазу
машине где због тога долази до копирања отиска на полеђину суседног листа и
као врло важна ствар наелектрисање може да проузрокује експлозију пара
толуола (растварач у боји) и нагомилане папирне прашине у ваздуху. Ова тема ће
бити боље покривена у наставку.
Поред графичке индустрије, експлозије прашина могу се очекивати у:
пољопривредној, фармацеутској, хемијској, прехрамбеној индустрији, при обради
дрвета, производњи намештаја, шумарству, грађевинарству, индустрији
синтетских влакана, индустријама гуме, коже и обуће, текстилној индустрији
производњи пића, металургији, термоелектранама (електроенергетским
објектима), одређеним рафинеријским секторима, рударству итд

Слика 3: Услови за паљење експлозивне смеше

3. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПОЖАРА

Код пожара можемо рачунати с брзином ширења од неколико m/min. Из
угроженог подручја се људи могу удаљити , евакуирати или спасавати . Брзина
експлозије до 1000 m/s не даје никакве могућности спасавања . Зато једина
заштита људи је спречавање експлозије у простору где бораве људи .
Појам спречавања обухвата:
 спречавање примарне експлозије у радном простору ,

7
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
 спречавање секундарних експлозија због унапред прекинуте примарне
експлозије у радном простору .
До појаве високе концентрације прашине у ваздуху у радним
просторијама може настати због следећих фактора:
 због лошег пројектовања погона ,
 због лошег одржавања херметичности у погону ,
 веома немарног вођења погона.
Да би изашли у сусрет оваквом проблему као превентивна мера
дефинисане су зоне угрожености, а предвиђене су следеће активности:
1. Снимак стања и обрада података,
2. Предлози санација,
3. Провођење санирања,
4. Снимак стања и елаборирање зона.

1. Снимак стања и обрада података

У ову категорију спадају:
 снимање стања запрашености у радној просторији и унутрашњости
опреме код најнеповољнијих услова,
 снимање наталожене прашине ,
 снимање херметичности опреме ,
 снимање одушака у саставу ,
 снимање околних извора емисије .
Постоји следећа класификација извора паљења :
1. загрејане и вреле површине,
2. пламен, загрејани плинови ,
3. механичке искре,
4. електрични уређаји,
5. лутајуће струје, катодна заштита,
6. статички електрицитет,
7. удар грома,
8. електромагнетни таласи високе фреквенције,
9. електромагнетни таласи оптичког подручја,
10. јонизирајуће зрачење,
11. ултразвук,
12. хемијска реакција.

2. Предлог санација
Противексплозијска заштита се постиже :
 техничким решењима на опреми (техничким решењима се постижу
тренутни ефекти, с мањом или већом трајности), инертизацијом или
уклањањем извора паљења
 људским фактором, који треба исправно да примењује техничка решења
 организацијом, која обједињава технички и људски фактор

3. Провођење санирања
8
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
Указује на само извршавање санација које су утврђене предходним
снимањем и анализирањем.

4. Снимак стања и елаборирање зона

По довршеној санацији треба промотрити ефекте санирања. То ће се
обавити мерењима концентрација узвитлане и наталожене прашине у опреми и
радним просторијама. Задовољавање резултата, које смо поставили пре санације,
даје задовољавајуће технолошко решење.

4. КОНТРОЛА И УКЛАЊАЊЕ ПРАШИНЕ

У индустријама проблеми и опасности које настају исталоженом и
лебдећом прашином у погледу здравља, односно сигурности са становишта
заштите од пожара и проблемима са загађењем животне и радне средине
потребно је усвојити другачији прилаз у погледу контроле и правилном
уклањању прашине.
Најшира прихваћена класификација свих технологија за контролу прашине у
зависности од примењеног прилаза класификује их у три главне групе:
 задржавање,
 сузбијање и
 скупљање.
Да би спречили паљење и експлозију прашине у радном окружењу
потребно је стално контролисати и уклањати прашину да не би дошло до
гомилања и таложења прашине на подовима, гредама, опреми, уређајима и
другим површинама. Пре почетка чишћења прашине потребно је елиминисати
све потенцијалне изворе паљења. Избегавати употребу четака, метли,
компримованог ваздуха, да не би дошло до узвитлавања исталожене прашине и
појаве облака прашине. Слика 21 даје приказ система контроле прашине.

Слика 4: Систем контроле прашине

Контрола прашине је потребна ради заштите људи, машина и околине.

Ефикасна контрола прашине такође може да помогне у рециклирању скупих
материјала.

9
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
Систем пречишћавања мора бити прикладан захтевима садашњице али и
такав да омогући најбољу и најекономичнију надградњу у будућности. Основа
производног погона, технолошки процес, коришћени материјали, као и
специфична регулатива у области екологије сваке државе, мора се узети у обзир.
Проблеми са прашином долазе у различитим облицима, од штетне
прашине до загађења ваздуха из процеса. Прашине и испарења могу бити
абразивне, корозивне, токсичне, различите гранулације, запаљиве, или
експлозивне. Отпрашивачи (филтери) потребно је да су направљени у складу са
VDI 3673 - Verein Deutscher Ingenieure (удружење Немачких инжењера)
/Смернице за спречавање притисака од експлозије прашине/, и да стално буду под
интензивним тестовима у раду, из чега произилазе хиљаде сигурних инсталација
широм света. Оптерећења прашином могу да варирају од лаганих испарења до
тешких честица.
Поступак раздвајања чврстих честица из ваздуха називамо
отпрашивањем. Отпрашивања се изводе као филтерска или сува, а за још ситније
честице изводе се као мокра или за још ситније честице као водена. Примена им
је у зависности од технолошког процеса веома велика. Свуда где се технолошким
поступком ствара прашина они имају примену у паковању прашкастих материја,
заваривању, ливењу, сагоревању.
Препоруке за уклањање прашине из радног окружења су вакуум системи
(индустријски усисивачи), методе влажења прашине, системи цевовода за
усисавање прашине, центрифугално одвајање са циклонима високог учинка,
(добар учинак за честице веће од 10 микрометара).
Одвајање фине прашине постиже се деловањем силе инерције, дифузијом
и директним хватањем честица – филтерским одвајачима са аутоматским
отресањем филтер врећа. Комбинација циклонског и филтерског одвајача даје
најоптималније решење са становишта квалитета пречишћавања ваздуха и
економичности.
Познавање свих карактеристика запаљивог материјала неопходна су
приликом самог пројектовања постројења, како ради опреме која се користи у
потенцијално експлозивној атмосфери тако и због заштитних система који ће
бити саставни део постројења. На основу резултата испитивања, пројектују се
заштитни системи као нпр. растеретне мембране, безбедносне заклопке, а такође
се на основу тих података пројектују и сами уређаји (силоси, млин ...) и сам
процес (инертизација...). Ови подаци, добијени испитивањем, уз низ других
параметара се такође користе у сврху класификације угроженог простора .

5. ЗАКЉУЧЦИ
1. Експлозија прашине је врло комплексан и непредвидив догађај. Уз
материјалну штету, људски животи су ненадокнадиви и упозоравају на
повећану пажњу и налажу максималну бригу и опрез у раду и одржавању
једног производног погона у графичкој индстрији
2. У производним погонима где су вршена мерења концентрација прашине,
углавном није измерена количина у опасним за појаву пожара концентраци-
јама, али је констатована велика количина прашине исталожене на подовима и
уређајима. Ова исталожена количина прашине је потенцијални узрочник
10
 ТЕМПУС 158781, БЗР ПРЕДАВАЊА, ШКОЛСКА 2010/11
експлозија и зато се мора водити посебна пажња да не дође до таложења
прашине у производном погону.
3. Препорука за уклањање прашине из радног окружења су вакум системи,
методе влажења прашине, системи цевовода за усисавање прашине, циклони и
др.

6. ЛИТЕРАТУРА:
1. В.Миланко, Б.Симендић, Р.Ковачевић, Неопходност одређивања опасних
количина прашине у индсутрији, Безбедносни инжењеринг., Копаоник 2010.
2. Ebadat V., Managing Dust Explosion Hazards, CEP magazine 2009.
3. Веселиновић С., Превентивна заштита од пожара и експлозија, Виша
техничка школа у Новом Саду, Нови Сад 1982.
4. Ђурђевић А., Граховац Ј., Ковачевић Љ., Испитивање запаљивих прашина у
складу са хармонизованим стандардима за противексплозивну заштиту, 34.
Национална конференција о квалитету, Крагујевац 2007.

11