VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

Предмет
Рециклажни технолошки процеси

Тема
Комунални отпад као обновљиви извор енергије

Професор: Милица Ђековић Шевић Студент: Неда Антић

Садржај

Увод
1. Отпад и управљање отпадом ............................................................................................1
1.2 Подела отпада.....................................................................................................................1
1.3 Врсте отпада........................................................................................................................2
2. Комунални отпад..................................................................................................................2
3. Биомаса..................................................................................................................................3
3.1 Како искористити биомасу за производњу енергије.......................................................4
3.2 Количина електричне енергије која се добија путем биомасе.......................................5
3.3 Количина топлоте која се добија путем биомасе............................................................6
3.4 Енергетски биланс биомасе...............................................................................................6
4. Депонијски гас......................................................................................................................7
4.1 Сакупљање депонијског гаса.............................................................................................8
4.2 Третман допонијског гаса..................................................................................................9
5. Закључак..............................................................................................................................10
6. Литература...........................................................................................................................11
Увод

Потреба за енергијом непрекидно расте. Залихе фосилних, необновљивих горива (угља,

нафте, земног гаса) су све мање. Управо због ове чињенице треба се окренути другим
изворима енергије који се налазе у природи и који су обновљиви . Србија нема сопствених
енергената у оној количини које би задовољиле њене потребе (многе енергенте због
недостатка мора да увози), али се зато процењује да има велике енергетске потенцијале
обновљивих извора енергије пре свега у биомаси. Током последњих пар година, у Србији
расте количина комуналног отпада који се одлаже на депонијама. Једно од
најраспрострањенијих решења за смањење отпада јесу постројења за спаљивање отпада –
тзв. палионице. Безопасан отпад, чија рециклажа није могућа, спаљује се у палионицама и
потом користи за добијање електричне енергије. Отпад се најпре разлаже у гасовиту, течну
или чврсту материју уз истовремено или накнадно ослобађање водене паре која може да се
користи за загревање објеката. Тип постројења у којем се поред електричне, добија и
топлотна енергија, назива се когенерационо постројење. Од једне тоне отпада, могуће је да
се добије 650 киловат-часова електричне енергије. Степен искоришћености отпада за
електричну енергију је 25-30%, а за топлотну 75-80%. Топлотна вредност отпада расте у
складу са степеном могућности његове рециклаже, будући да у основном облику отпад нема
високу вредност. На самим депонијама, труљењем се ослобађа метан, гасовита и запаљива
супстанца, која се често назива биогас. Овај депонијски гас се у већини европских земаља
сакупља зато што може да се користи као гориво. Коришћење биомасе и отпада у енергетске
сврхе од великог је значаја, посебно ако имамо у виду да се у свету од 70-их година прошлог
века бележи стално увећање потрошње енергената. У Србији тренутно постоји неколико
препрека за прераду и добијање топлотне и електричне енергије из отпада. То је, пре свега,
јефтина електрична енергија која сваки вид производње енергије из обновљивих извора
чини делимично неисплативим. Поред тога, непоштовање закона и прописа за управљање
отпадом довело нас је до тога да имамо само једну уредну депонију и преко 3.000 дивљих
депонија широм земље.Наша земља поседује 2,8 милиона тона еквивалентне нафте у
биомаси и још 200.000 тона еквивалентне нафте у чврстом отпаду. У односу на нас, већина
европских метропола попут Беча, Братиславе, Будимпеште, Варшаве и Прага поседује
фабрике за спаљивање отпада. Највећи број термоелектрана са косагоревањем чврстог
обновљивог горива имају Немачка, Италија и Данска. Иако овај начин смањења отпада има
велике предности, такође је неопходно да се води рачуна да коришћење овог вида
обновљивих извора енергије буде у потпуности у складу са прописима, као и да се не
емитују супстанце које загађују животну средину.
1. Отпад и управљање отпадом

Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања
производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне
материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача нису
за даље коришћење и морају се одбацити. Неадекватно управљање отпадом представља
један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине Републике Србије и
искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду. Он се први пут јавио у
периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од
исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни
раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа
политика заштите животне средине.

1.2 Подела отпада

Отпад се дели на више начина:

1. Према саставу,
2. Према месту настанка,
3. Према токсичности.

Слика 1: Подела отпада

Извор: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked

1
1.3 Врсте отпада

1. комунални отпад (отпад из домаћинства);

2. комерцијални отпад;
3. индустријски отпад.

Комунални отпад је отпад из домаћинстава (кућни отпад), као и други отпад који је због
своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства.
Комерцијални отпад је отпад који настаје у привредним субјектима, институцијама и другим
организацијама, које се у целини или делимично баве трговином, услугама, канцеларијским
пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског
отпада.
Индустријски отпад је отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази
индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из рудника и каменолома.

2. Комунални отпад

Према пореклу, чврсти отпад се дели на комунални, комерцијални и безопасни индустријски

отпад. Уобичајено је да се отпад урбаних средина и комерцијални отпад једним именом
назива комунални (општински) чврсти отпад. Комунални чврсти отпад по дефиницији
укључује отпад из дома (инства, као и други отпад који је због своје природе и састава
сличан отпаду из дома (неопасни отпад из индустријских, комерцијалних установа
(укључују и болнице) и институција, административних установа, занатских радњи,
грађевински отпад (шут, земља, мешовити отпад са градилишта), пијачни отпад, баштенски
отпад, зелени отпад из паркова и гробља и остатке од чишћења улица. Управљање
комуналним отпадом обухвата функције сакупљања, транспорта, рециклаже, поновне
употребе, третмана и одлагања комуналног чврстог отпада. Настајање комуналног отпада
зависи од степена индустријског развоја, животног стандарда, начина живота, социјалног
окружења, потрошње и др. За управљање чврстим комуналним отпадом главну одговорност
има локална власт. То је комплексан задатак, који захтева одговарајуће организационе
капацитете и сарадњу између бројних заинтересованих страна у приватном и јавном
сектору. Приликом израде плана управљања комуналним отпадом потребно је обезбедити
активно учшће јавности у свим фазама доношења одлука. Непрекидни раст градских насеља
и промена структуре потреба грађана све више појачава проблем комуналног отпада.
Количина смећа расте, јер се повећава потреба за храном, пићем и робом за дужу употребу.
Повећава се количина упаковане робе, а амбалажа повећава количину отпада. Пре нагле
индустријализације, за решење проблема комуналног отпада бринула се сама природа.

2
Сељаци су своје производе доносли директно са њива и поља на столове, без посебне
прераде и паковања, реклама и трговачке мреже. Отпаци од воћа и поврћа, склони лаком
труљењу, користили су се као ђубриво за земљиште.

Слика 2: Врсте комуналног отпада

Извор: Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad: Utvrđivanje sastava otpada i procene količine u cilju
definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu održivog razvoja Republike
Srbije, jun 2015.

3. Биомаса

Ограничени ресурси фосилних горива и ефекат стакле баште који је човек створио, враћају
нас на одржива горива. Биомаса је карбон-неутрални обновљиви извор енергије који је
константно доступан у екосистемима. У биомасу спадају и биоразградиви делови
нуспроизвода дрвне индустрије, отпаци и остаци биолошког порекла из пољопривреде (што
подразумева биљне и животињске материје), као и индустријског и комуналног
отпада.Сагоревањем биомасе добија се топлотна енергија која се донедавно најчешће

3
користила за грејање, кување или загревање топле воде. У последњој деценији биомаса се
употребљава и за производњу електричне енергије. У енергетске сврхе може се такође
користити и биогориво, добијено конвертовањем биомасе у течно стање, као и биогас,
добијен разлагањем различитог биолошког отпада у гасовито стање.

3.1 Како искористити биомасу за производњу енергије

Јединствен термодинамички процес комбиноване производње топлотне и електричне

енергије примењен је у когенеративним постројењима (ЦХП енг. – цомбинед хеат анд
поwер) чиме се искористивост биомасе или биогаса драстично повећава. И док у другим,
конвенционалним системима за производњу електричне енергије, фактор искоришћења
примарног горива износи од 30 до 40 одсто, у ЦХП постројењима он досеже чак више од 85
одсто будући да се отпадна топлотна енергија, у виду паре или топле воде, ослобођена у
процесу производње електричне енергије користи за потребе технолошког процеса или за
грејање простора. Тиме се остварују значајне уштеде у оперативним и укупним трошковима
постројења. На приказаном дијаграму можете погледати пројекцију Владе Србије за
изградњу капацитета за производњу електричне енергије из обновљивих извора и колики је
удео електрана на биомасу и биогас у укупној пројектованој снази електрана у распону од
2015 до 2030. године.

Слика 3: коришћење биомасе за производњу енергије

Извор: https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa/

4
3.2 Количина елекртичне енергије која се добија путем биомасе

Слика 4: количина елекртичне енергије која се добија путем биомасе

Тема: http://www.cgeengineering.com/resources/

5
3.3 Количина топлоте која се добија путем биомасе

Слика 5: Количина топлоте која се добија путем биомасе

Извор: http://www.cgeengineering.com/resources/

3.4 Енергетски биланс биомас

Слика 6: Енергетски биланс биомасе

Извор: http://www.cgeengineering.com/resources/

6
4. Депонијски гас

Депонијски гас настаје микробиолошком разградњом отпада и представља значајан извор

антропогених емисија метана. Количина насталог зависи од запремине и састава отпада,
количине биоразградивих компонената, садржаја влаге и старости отпада. Током аеробне
фазе разградње отпада у већој мери настаје угљендиоксид, док у анаербној фази настаје
метан. Метан и угљендиоксид као гасови са ефектом стаклене баште имају утицај на
климатске промене. Метан има 21 пут већи потенцијал глобалног загревања од
угљендиоксида. Према Директиви о депоновању и Уредби о одлагању опада на депоније,
захтева се сакупљање и искоришћење депонијског гаса уз обнављање енергије. Отпадни
депонијски гас класификован је као обновљиви извор енергије. У случају да искоришћење
није економично, онда се мора спаљивати на лицу места.

Slika 7: Сакупљање депонијског гаса

Извор: https://www.rsd.tfbor.bg.ac.rs/

7
4.1 Сакупљање депонијског гаса

Сакупљање и контрола кретања постиже се поставком хоризонталних - биотрнови и

вертикалних цеви - мултривел. За одвођење и спаљивање депонијског гаса на бакљи
најчешће се користе биотрнови - гасни бунари. Постављају се унутар тела депоније. На
слици 8. приказан је изглед биотрна. Мултривел је савремни систем за одвођење депонијског
гаса (слика 9). Систем се састоји од густих мрежа вертикалних и хоризонталних
флексибилних бунара. Обезбеђује максималну екстракцију гаса у краћем времену у односу
на традиционалне системе и до четири пута више, без губитка или емисије у атмосферу.
Карактеришу га једноставна уградња, ниски оперативни трошкови, убрзава
биодеградационе процесе у депонији. Превођење добијеног гаса у електричну и топлотну
енергију врши се у генератору. Мултривел систем омогућава процентуално подешавање
издвајања метана.

Слика 8: Изглед биотрна

Извор: https://www.rsd.tfbor.bg.ac.rs/

8
 Слика 9: Уградња мултривел система за сакупљање депонијског гаса
Извор: https://www.rsd.tfbor.bg.ac.rs/

4.2 Третман депонијског гаса

Депонијски гас може се спаљивати на бакљи или сагоревати. Сагоревање гаса је знатно
енергетски ефикасније решење, јер се настала топлотна енергија може директно
употребљавати. Директна употреба депонијског гаса је исплатива када су објекти, који би
користили депонијски гас као гориво, максимално удаљени 8 км од депоније. Топлотна
енергија се даље може користити за потребе домаћинстава, а електрична енергија се може
се продавати Електропривреди Србије.

9
5. Закључак

Примена обновљивих извора енергије у Србији је још увек на незавидном нивоу. Енергенти
(традиционални извори) се углавном увозе, тако да је се може рећи да је Србија зависна од
иностраног увоза. С друге стране, обновљивих енергетских извора у Србији има у изобиљу.
Посебно добри изгледи у будућности се пружају у производњи биоенергетских сировина,
јер ће се пољопривреди региона отворити нове перспективе. Технологије које омогућавају
коришћење локалне, “зелене” енергије могу да допринесу успостављању одрживог развоја,
одрживог ланца исхране и побољшања стандарда живота, посебно у мање развијеним
областима. Због све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра једним од
најзнајнијих еколошких проблема савременог света. Настајање отпада је резултат укупне
економске активности сваке државе, и као такво у директној корелацији је са националном
економијом.Утицај чврстог комуналног отпада на животну средину је вишеструко
негативан, а примарни разлози за то у Србији су: недовољна покривеност општине услугама
ЈКП-а, што условљава формирање дивљих депонија, неуређеност главних депонија, као и
ниска свест грађана о очувању животне средине. Данас је у потпуности преовладала идеја
да отпад не треба уништавати, већ га треба користити. Спаљивање отпада је еколошки
штетно, а економски неисплативо, пошто се ради о сировини која садржи низ корисних
компоненти. Сагласно Европском законодавству, савремени приступ проблему отпада
подразумева систем управљања, који се састоји у смањивању (избегавању, минимизирању),
искоришћењу (рециклажи), поновној употреби, обради и одлагању отпада на начин
безбедан по околину. Систем управљања отпадом такође подразумева одрживи развој,
предострожност, начело близине и регионални приступ управљању отпадом, одговорност
производња опреме и да свако морално и материјално одговара за отпад који производи.
Управљање комуналним чврстим отпадом се данас, дакле, састоји у сакупљању, транспорту,
рециклажи, поновној употреби, третману и трајном одлагању на санитарним депонијама
дела комуналног чврстог отпада који се не може искористити нити даље третирати.

10
6. Литература

1.M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST
'06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.
2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz
primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova.
3. Način i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja,
Beograd, 2010.
4. Markovi (Nikola, Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom, Tehnički fakultet, Bor 2007.
5. https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa/
6. Vujić, G., Martinov, M., … , Studija mogućnosti korišćenja komunalnog otpada u energetske
svrhe (Waste To Energy ) na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije,
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine Autonomne Pokrajine Vojvodine,
Fakultet tehničkih nauka,Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Novi Sad, oktobar,
2008.
7. Pucar M, Nenković-Riznić M. Mogućnost primene solarne, geotermalne i energije iz
komunalnog čvrstog otpada u Srbiji. Zlatibor: Energetika 2008.
8. Perunović, P., Pešenjanski, I. (1996) Korišćenje biomase u energetske svrhe. u: Značaj i
perspektiva briketiranja biomase, Vrnjačka Banja, Zbornik radova, Novi Sad: Ekološki pokret
Vojvodine.
9. Škrbić B, Milovac S. Deponijski gas - nastajanje, osobine, uticaj na klimatske promene,
primena. Gas. 2009.
10. Jezdimirović J, Mitrović S. Korišćenje biomase kao alternativnog izvora energije. Zbornik
naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik. 2010.

11