Pribvageno za Stampa prema. stunor ‘iBenju Redakcionog cdborbilioteke KONSTRUKCUE, ‘tad. dr. NIKOLA HAIDIN: ar VLATKO BRIG, diplind {dr BOSKO PETROVIC, dil nd {dr MIODRAG SEKULOVIG, dip. iat SLOBODAN CVETKOVIC, dipl. ink. MILAN DURIC OLGA DURIC - PERIC STATIKA KONSTRUKCIJA Sesto izdanje we trot: -0ESE SGRADEVINSKA KNIIGAc BEOGRAD 2003.ISBN 86-395-0381-8 Za "Gradevinsku kjigu" PERICA OBRADOVIC, direktor DUBRAVKA JURELA - KOVACEVIC, odgovorn uredaik ‘Tira2: $00 primeraka ‘Stampa: Seylos print, Novi Sad Predgovor Suatika konstrakcija je deo jedne Sire sruéno-nautne discipline, hoja se u ruskoj literaturi nasiva Mehaniha -konstrukcija — Cmpoumeaman aexanua — au tanglo-saksonsko} liveraturi Teoria onstrukzija — Theory of Structures. Kod nas je 2a oou disciplinu wobicajen nasio Teorija konstrukcija iako je nasiv Mehanika honstrukcija adekoatiji, jer je re€ 0 strutno-nauénoj disciplini cit je cadatak analiza nnapona, deformacia, odnosno stabilnosti Ronstrukcija na basi zakona Mehanike krutog i deformabilnog tela Saglasno avom zadarku, predmet Mehanike honstrukcija su oni delovi ingenjershih chjehata koji osiguravaju njthoou prostornu stabilnost delovi hoje nnazivamo noseée honstrubcije ili kratko nosati. Prema tome, zadatak Mehanike kon- serubeija je analiza napona, deformacija, odnomo stabilnosti nosaéa na bazi zakona Mehanike krucog i deformabilnog tela. Dee osnovne cblasti Mehanike honsirukcija je Statika konstrukeija u Agjoj se prouiava uticaj starchog opterecenja na nosaée i Dinumika konstrukeja u kojoj 42 proufava wticaj dinamithog opterecenja, Staticko opteresenje, kao S10 je poxnato, je opterecenje hoje u toku vremena ne menja ni velitinu ni polozaj, ili su te promens ‘ako spore da ubreaxja dela pri deformisanju nosaéa mogu da se zanemare, dok je Dinamitko optereéenje ono hoje w toku oremena menja ili velitine tlt polozaj tako dda ubrzanja delice, odnosno adgovarajuce sie inercje, ne mogu da se zanemare. Poscbno vane pitanja u Mehanici konstrukeija su pitanja stabilnost, gu Statict onsirubcija pitanje da Ii je nasat pod datim opterecenjem 1 stabilno} li labilno} ravno~ 124i, odnosno u Dincmici honstrukcija pitanje da li je kretanje (vibriranje, oscilovanje) nnosaa pri datom opterséenju stabil ili Iabilno. Zbog vadnosti ovih problema oni se obitno 1 literavuri ai u nastavi odvajaju od Statike i Dinamie konstrubcija u posebnu oblast Mehanike Rowstrukcija, zvanu Stabilnost konstrukci Pored podele Mehanike konstrukcija na Staviku i Dinamiku konstrukcija, delim je ipo predinetu, j. prema orsti nosaéa hoji isufava. Nosati se sastoje i od Seapova sa ‘pravom ili Krivom orom, ili ad plota sa raunom ili krivom srednjom povrSinom. Kako iu Mehanici tapovi mogu da se shoate kao linje odredenih geometrjskik f mehanitkils ‘osobina, nosace haji sastoje od Stapova nasivamo linijski nosati. Nosade koji se sastoje od plofa, 4). od peorSing adredenih geometriekik i mehanitkih osobina, nazivamo povrlinski nosai. Prema ovoj podeli nosaéa, delimo i Mehaniku konstruicija na Meka- nike liniskil nosaca i Mehanilw poorkinskih nosaéa, odnosno njene delove: Statik nna Statitu linijskih i Statihu poorSinshik nosaéa; Dinamiku na Dinamibu linijskih § Dinamilu poortinsk’h nosaéa; a Stabilnost na Stabilnost linijskih nosata pri statickom va Predgovor Ali pri dinamithom optereéenju ina Stabilnost poorsinskih nosata pri statithom ili dna ‘mizkom opterecenju Naponi i deformacija nosaéa ne zavise samo od geometrijske strukture nosaéa, veé zavise i od njegove fizithe strukture, tj. od ponafanja materijala nosaéa pod opterece- jem. Iz Otpornosti materijala su posnata dea omovna oblika ponatanja materijala: elastiéno i plastitno, odnosno elasto-plastiéno ponalanje materijaia, tako da govorimo 0 Staticiy Dinamict iti Stabitnoseielastiémih, plastignih ili elaseo-plastimh linha li povrSinskib nosaéa. Posebna oblast « Mehanici konstruketja je oblast ispitivanja napona i deformacije nnosaéa sa viskosnim ponasanjem materjala, vj. od materijala éije deformaciie 2avise ‘ad ovemena trajanja opterecenja. U toj oblast reé je 0 Staticty Dinamict ili Stabilnastt visho-elastignih ili visko-clasto-plastitnih linijskih i pourkinskih nosaéa MEHANIKA KONSTRUKCWA ———aorvarn STATICA DINAMIKA STABILNOST uus POvRSINSK! ELASTICNO PLASTIGNO ll VISKOZNO M, Durie GRADEVING | F/!CULTET SUBOTICA GL Sadrzaj AVA PRVA DEPINICIJA I KLASIFIKACIJA RAVNIH LINIJSKIH NOSACA. OSNOVNE JEDNACINE STATIKE LINIJSKIH NOSACA U RAVNI 1.1, Osnovne jednatine tehnicke teorije saijanja Sapa w cavni oh 1. . Ow Gi Denice sare SDefomacin oe itp -Deformacin Sapa sus vi raynotde cleme ‘eee deformacisih veliina, si 1.4.7 Resapitulacia jednatina i grani¢ni slo teo § Totegratuslova ravuoteBe clementa Sapa CSpoiainje i unutalnje sie enta. tap Tarazi a sile u presecima saps 1.19 Integral defarmactskih jednatina Taal pomeranja keoje : Yobrania 1.241 Elementi | {vorovi nosats 1.22 Osnovne nepoznate nosaca 1.23 Usovi kompattilnosti pomeranja Evorova, nsata 1.24 Uslovi ravnotsie nossa 1.255 Kiasitikacia sox 1.251 Kinematichs asfkaciia nosata 1252 Seria Klasifikaiia nosata “Teoreme 0 encrii nosata 1.3.1 Moguée raens sh pomeranje princi vietualnih 1.33 Potenciaina « eformactic nosata 1 moguse stane deemcie nossa 1.32 Vera mogudihravnoteaih stanja i ogi stanja deformacie — vy presecima i temperaturnitpromena c swiianja Stapa uw ravni we nepoanate i osnovne jadaatine ravnih injskih mosatn + njthovn Kaiti 1.34 Toorema minimanna energie pri vari! pomerania 15 Teorema o nunim ‘energie pri vas vu 8 8 v9 2 a 45 46 35 (sya. @ rs 6s (2van Salesei GLAVA DRUGA REAKCUE I SILK U PRESECIMA STATIC! 1 ODREDENII NOSACA 1. Steukcuroa anatira stati odresen 2.2, Meda Svonova | meta dekomposia 221 Reaksje i ile vere 1 Nowa haji ae asta wl jee Kinmatigh Krute loge Nosati koi se satje ol dve Kinematishikrute ploge 13 Nosati sa ert zgloba od Koj je jedan imaginaran 14 Nosati koji se sastoje od lanca plots 15 Staitki odreden okvir 16 Nona koi a sastaie od Tanca plot i nia prostih Bapove 222 Sile w presecima pusih nosata 2.221 Dijagrami sila w presecima 22 Sile w presecima proste trede 23 Sle u presceima nosata 223 Sie w Saporima reethastihnosata 2231 Klasifkacinrefetki Motoda évorora, Makavel-Kremoni plan ht 3 Metoda.peeseka ' Rapoviia refetke sa seundarnom ispunom iGki iarazi za sile w Stpovima refetke sa K-ispunom 23 Meta zamene clemenata 24, Prmena prccga valk omen ‘redenin sacs, 24. esa aka lew pressing primer rncips via pam 24.2 Omnovi kinematike mehsnizama 24.21 Osnovni stavord o komplanom Kreteni piste 2.4.22 Relaiyna pomeranja plota te 2.4.23 Pomeranja prinudnog mehanizma 24.24 Pomeranja mehanizama sa dva i vide stepeni slobode 243 Primer. GLAVA TRECA DEFORMACIJA STATICKI ODREDENTH NOSACA, 341 Promatun pomerana iz uslova kompatibilnosti pomeranja Evorova nosada 3uL1 Osnovne jednatine pomerania évorova pani. nosiéa 3.1.2 Pomeranja Evorova reictkatih nosata, Williotov plan pomeranja ss... 32 Dijagrami pomeranja punih nosata 321 Suton anlage pe 3.22 Blastiéne tetine Analg izraziza slew tapovirareletke sa wougeonom ispunam Iinematithih metods teorii stati a a = 2 2 a Saréai 3.23 Primer 3.24 Staiko-Knenatisea analog noes 4.25 Dijagrami porteranja punih mosaéa.. 433 Primena principe vrtualnih sila za proratun deformaije nosaéa 33.1 Terai ma pomeranje — 3.32 Numerithi postupci 2a proragun pomeranja 333 Primes 2.331 Pun nctaé as fapovima konstntnog popreéaog preseka 3.332 Pn nots Suporina promentiog pope rook 33.33 Refetasta prosta greda 3.3.36 Refetast nosaé sa tl zploba 3.34 Odredivanie elatignih tena {diagram pomeranja punihjrefetkastih nosats ‘primenom prineipa virtualni sil. 335 Taraz za promenu dudine tctive jednog potest Sapora 3.3.6 Primer dijagama pomeranja retetkartih nosats 34 Teoreme uzsjamnoiti 34.1 Teorema 0 wajamnostiradova 34.2 Teorema o wajamnosti pomeranja 343 Teorema 0 waajamnostireakcia 3.44 Teorema o uajamnostireakcila i pomeranja GLAVA CETVRTA STATICKI NEODREDENI NOSACI. METODA SILA 44 Teazi 2a reakcijej ile w presecima, Osnovnl sistem stack nebdredenognosata 42. Uslovne jecnatine 2 statithi nendredene velitne 43. Primes 431 Dvozgiobni obvir 43. Kontinualan release nova 43.3 Kontinualan nosaé sa kosim velaljams 44, Refavanje uslovnih jednatine ze sttitki neodredene velitine 45. Brojni primer 46 Kontinualal nosati 47 Satishi neodredeni osnovni sistem. ‘Kontinualat okie 488 Formiranje potpunog sistema ortogonalh ravactenih stan. Metoda claniinog feta PRILOG coe GRADEVINSKI FAKULTET SUBOTICA 0 248 254 258 258 270 20 2m 2 281 23 288 Bs 293 207) 203 37 a4 a8 333 350 368 380 387Glava prva Definicya 1 Rlasifikacya ravnih linyjskth nosaca Osnovne jednacine statike lintjskth nosaca u ravnt1.1 Osnovne jednatine tehnitke teorije savijanja stapa u ravni 1.1.1 Definicija Stapa ‘Neka je i glatka rayna ii prostorna kriva linija slika 1,U_normalnim ravni: ‘ma te linije opisane su zatvorene krive y. One ograniéavaju povrli P. Tedita povrki F su odgovarajuce tatke linje ik a dimenzije th povrSi su male u odnosu na duzinu linije dk i velitiny polupretnika krive te linije. Geometrijsko mesto ta¢aka krivih y je zatvorena povrs I’. Telo hoje ogranitava poors I’ i povrsi F w tatkama ii k nazi ‘vamo Stapom. Kriva ik je o@ Sapa a povesi FF su popreéni preseci Sapa, Pov’ I’ je omorad S1apa Koji sa poprednim prese- ‘cima na krajevima predstavija spoljainje spoorsinu Sapa, Prema obliku ose raalikujemo prave i rive Stapove. Ako su popreéni preseci ua svim tatkama ose ist tap je konstaninog preseka a ako se oni dui ose &tapa menjaju Stap je promenloog prescka. Stap éija osa su jednom od glav- ih centralnih osa inereije popreértih prescka lez u jednoj ravni_nazivamo raven Sap @ odgovarajucy ravan ravai rapa, Stapove Gije su ose prostorne ‘one Gije su ose prave ili rane krive Linije ali w kojih jedna od centralnih popretnih preseka ne leki u to) ravni nazivamo prostorn’ stapor GRADEVINSKI_ FAKULTET SUBOTICA2 Definicifa { Klasifikactja ravnih lnijskih nosata.« 1.1.2 Deformacija ose stapa Posmatrademo deformaciju jednog_ravnog stapa tije se tacke pomeraju u ravnima koje su paralelne sa ravni Stapa. Takvu deformaciju nazivamo ravna defor- macija Sapa. Na slici 1 prikazana je osa ik jed- nog ravnog Stapa pre i posle deformacije. Pri ravnoj deformaciji pomeranja 8 ta- _ aka ose lee u ravni Stapa pa cei defor~ ‘misana osa ik lefatiu to ravni. Vektori £ a) pomeranja su tada porpuno odredeni sa XJ Gie'Komponente. Usledesem cemo ko- Fist il komponente pomeranja wi £ —o-w praveu Roordinatnh oss jednog, lnapred usvojenog stalnog koordinatnog sistema Oxy: B= (w, 0), ili kompo- \/ mente pomeranja & in U praveu tangente aa L/ } normale na posmatraiom mest ose Stapa pre deformacije: 5 = 5 ( 1). Ako ‘s¢ a obelezimo ugao koji tangenta na osu Stapa zaklapa sa x osom koordinatnog sistema Oxy onda izmedu komponenti pomeranja w i v i komponenti pomeranja & i 11 postoje veze' u = Ecosa— sing, a o=Esina + ne0ss, &=ucosa t+ using, J y= voosa using. Pomeranja 8 odreduju deformisan oblik ose stapa ali ne daju neposredan uvid 1 deformaciiu ose u okolini pojedinih taéaka, koju esto nazivamo i deformacijom ‘se u malom. U pomeranjima 8 pored pomeranja koja potitu od deformacije sadréana st i ona pomeranja koja potiéu od promene polozaja ose u ravni stapa kao celine kuo i pomeranja jednih delova ose usled deformacije drugih. Zato pored pomeranja uvo- dino i druge veligine koje postoje samo na onim mestima na kojima se osa deformise a se ona ne deformise. Takve rage deformacijskim velitinama 4 koje su jednake nuli na onim mestima ose na koji veligine navivamo éist0 deformacijskim veliginama ore Sapa. Da hismo definisalideformacijske velitine i napisali veze izmedu deformaciskih, vligina i ponteranja tataka posmatracemo deformaciju Stapa u malom, t). pomerania F deformaciju jednog diferencijalnog elementa ose Stapa exy, duzine ds, slika 2a, smenat pre deformacije zaklapa sa x osom ugao pa su njegove projekeije na koordinatne ose: dy = decose i @ dy = dessin, 11 Omome jednatine tehnishe teorije savijanja Sapa 3 Pri deformaciji ose elemenat prelexi u poloiaj c’ q', pri Semu se duzina clementa menja za velidinu Ads =< ds a ugao 2 za velitinu Ax = 9. Velifina ¢ predstavija diZataciju ose Scapa. Ona je isto deformacijska velitina jer postoji samo nna onim mestima na kojima se osa deformige, Velitina ¢ je ugao 2a koji se obrne tangenta odnosno notmala na osu stapa, Ona nije isto deformacijska velitina jer ‘mode da postoji i onda kada se posmatrani elemenat ne deformie. Medutim, veli- Gina dp = dAx = Ada je Gsto deformacijska velitina jet predstavlja promenu ugla izmedu tangenti odnosno izmedu normala u beskonagno bliskim taekama ose, ¥j, promenu Kontigentnog ugla na posmatranom mestu ose, Koja je raaligita od nule samo na mestima na kojima se osa Stapa deformise, ‘Ako su u i komponente pomeranja tatke ¢ u pravcu koordinatnih os, pome- anja beskonaéno bliske tacke c, su w+ du i 9 + dv, Projekcije deformisanog cle- -menta c’ cy’ na koordinatne ose su tada dx + du i dy + do pa je de + du 1+ d)cos(a + 9) ds, ) “oh dy + do =(1 + e)sin(a + 9) ds. if _. Jednatine (4) predstavlaju veze pomeranja w i v, obrtanja 9 i dilatacija € u kojima nita nije pretpostavjeno o njihovim velitinama, pa one vaze i onda kada omeranja, obrtanja i dilatacje imaju konaéne velicine, ‘Teoria sa ovakvim verama deformacija i pomeranja naziva se teoryja honainih ili teorja velikik: deformacija: Pomeranja, obrianja i deformacijskevelitine hapa ésto su tako male da je oprac- dano njihove koadrate i vibe stepenc, kao i kuadrate i vile stepene njihovih isvoda -zanemariti. Ova pretpestavka naziva sc precpostavka 0 malim deformacijama. a pretpostavkom o malim deformacijama jednatine (4) postaju znatno jedno- - Kada zanemarimo kvadrate i viSe stepene ugla 7 tada je cos-@ cos (4 + 9) = cosa — psin a, o sin(@@ +9) a+ eos.4 Definicija ¢ Klasifikaciia ravnih linjeki nosaéa Iz, jedadina (3), (4) i (5). vanemarujuéi proizvod veligina ¢ i kao malu veli- imu vidos reda, sled: du = c eos ads ~ ysinzds, (6) do =esinads + c0ssds, ‘odnosno . iu = ede ~ dy, o do = cdy + pds. Jednaginama (6) i (7) pomeranja wi prikuvana su u funkeiji veligina e ig, Refenjem th jednatina po ¢ i y dobijamo: eds = du cos + dosinx, _ ods = docosa ~ du sin Vere (6), (7 (8) su veze deformacija i pomeranja w teoriji koju nazivamo teorija malik deformacija. One su Jincarne zahvaljujuci pretpostavci o malim deforma~ ima hos Copa tu pretpostavku. nazivamo i pretpastackom o geometrijskolinear- nosti problema. : Fednatine (6) oxinosno (8) imaju jednostavno geometrijsko znacenje na osnova kkoga mogu i nepostedno da se napisu, [z th jednacina i odnosa prikazanih na slici 2b zakljucujemo da je © ds Komponenta u pravcu ose Stapa onog vektora Cije su Komponente u pravcu koordinatnih osa du i do a da je ds kemponenta istog vektora tupravcu normale na osu Stapa, Kako vektor éije su komponente u praveu koordinat= nihosa du i do predstavlja razliku vektora pomeranjataCaka i ¢, to sledidaje u cokviru teorije mali deformacija: eds — Komponenta razlike pomeranja krajnjih tacaka elemenata ose w praveu elemenata, a da je ‘pds — komponenta razlike pomeranja krajnjih tacaka clementa ose upravna ‘na pravac elemenata. Veze koje postoje izmedu deformacijskih velitina i kemponenti pomeranja 1 i. postoje i izmedu deformacijskih veli¢ina i komponenti pomeranja & i 7. Na slici 3a prikazan je element ose cc, pre i posle deformacije pri Gemu su pomeranja kkrajnjih taGake elemenata razlozena na komponente u pravcu tangente iu praveu 11 Osnovae jednadine tehnigke teorije savijenia Hapa... 5 normale u odgovarajucoj tatki ose Stapa, Veze defermacijskih velitina i pomeranja im dobijamo iz usiova da je razlika projekeije elementa c’cy’ i elementa ec, u wvcu tangente i u praveu normale na osu Stapa u tacki c jednaka razlici projek- ‘ije pomeranja taéke ¢, i tatke c u praveu tangente i u pravcu normale: (1+ 6) 008 9 ds — ds = & + dE) cos des — (m+ dr) sin dx — CH osingds — = G+ dl)sinda + (y+ dy) os dx Kada u ove jedinagine unesemo cos dx = 1 a sin dx = di; zanemarimo proizvode diferencijalnih veligina; obe jednatine podelimo sa ds i stavimo da je: ® (10) | tounge S42 ° \ po \ Veze (10) su veze deformacijaipomeranja & i 1 u teoriji Konaénih odnosno teorifi velikih deformacije, Odgovarajuse veze teorije malih deformacija dobijamo iz njih kada stavimo da je cos = 1 a sing = 9 i zanemarimo proizvod veliéina tig: ay Polaztiodanatenjavelitine edi i de uteri malh deformacia exe (11) mogu da se napifu i geometrijskim razlaganjem razlike pomeranja tataka cj i c kao Fo fe t0 Ueinjeno na slikama 36 1 3c, Na slit 38 je vektorska reaika pomeranja E+dEi & razlozena nakomponentu dé u praveu elementa i komponentu § da upra sina pravacelemenaa asi evektorska raaikapomeranjy-+ 1, az0- feoa na Komponen ~ da u_praveu elementa i Homponenta dy upravn na prava elementa, Urupna ula pomeranja u praveu elements ed, odnosn uprat= ha na pravac element ds, je tada eds = de —4dx, a2) pds = Eda + dy Iz jednatina (12) i jedaatine (9) slede jednagine (11).6 Definicija i Klasifikaciia ravnih linijskih nosaéa.. 1.1.3 Deformacija Stapa Kada govorimo 0 deformaciji Stapa kao tela polazimo od Bernoull-jeve (Ber~ uli) pretpostavke da se popredni preset Stapa ne defermisu, da pri deformacytostaju raoni # uprazni na deformisanu ost Sapa. Bernoul-jova pretpostavka je osnovna pretpostavka tehnitke teorije savijanja ‘apa, Njome se trodimenzionelni problem deformacije Stapa kao tela svodi na jesno- dimenzionalni problem deformacije ajegove osc. Medutim, iz Otpornosti mate ala je poznato da je Bernoul-jeva pretpostavka tatna samo 2a prave prizmatiéne Hapove opteresene na sto savijnje. Kada je Stap savijan silama, . kade-pored ‘momenata savijanja posto i transverzalne sile, popreénipreseci se vitopere. Utica) vitoperenja preseka, t- utica transverzalnih sila na deformaciju stapa redovno je ‘ako mali da moze ii porpuno da se zanemar, ii da se priblizno odredi zadrZavajuei pretpostavku da popretni preseci ostaju aval, ali da poste deformaciie nis vise normalni na deformisanu osu Stapa ‘Na sici 1 prikazan je deo jednog kri- -vog stapa pre i posle deformacije i punijim Tinijama istaknut popreéni presek w tatki ¢ nedeformisane ose, odnosno u tack c’ defor- misane ose. Pri ravnoj deformaciji osa tapa {'posle deformacije ostaje w ravi Stapa a popreéai presecinormalnina tu ravan. Kako Se popretni preseci ne deformibu sve tatke preseka koje lede na pravo} normalno) na ra- ‘van ftapa imaju isty pomeranja, a tatka cy uu ravni Stapa, koja je pre deformacije. bila za odstojanjui 2 od tatke ¢ i posle defor~ smacije je na odstojanju = od odgovarajuce tatke deformisane ose. ‘Ako proment pravog ugla izmedu popretnog prescka i ose Stapa, odnosno uugio izmedu popretnog preseka i normale na osu supa posle deformacije obele~ Yimo sar i usvojimo daje gp povitivno usmeru suprotnom od poztivnog smera ‘obreanja ugla 9, tada je ugeo 21 koji se obrne popreéni presek jednak razici @ ~— ery slika 1. Tz slike éitamo da izmedu pomeranja & (2) i (2) tabke ¢y ula ‘Sbrianja preseka g — gr i pomeranja & i 7 tatke c posto veze: &(@) =£ — sin (@ — 97) @ 1) = 9 —2[1 ~ cos (@ — gr) tj uw sludaju malih deformeciia (sin (@ — 92) = @— gr 8 co8(@—@x) =D: EG) =E-£(@ ~ #2) o 1-9 Kako uglovi 9 mogu dase izraéunaj iz jednaine (10) odnosno(11) poplin 1.1.2 kada gu pozaata pomeranja € {7p iz jednatina (1) odnosng (2) sled da su Pomerania £ (2) i (2) odredena kada pored pomeranjatataka ose & 1 9 pozoajemo Gortanja pr Obstanje gy, kojnazivamo 1 Azania fapa, sign dlaacjama ose 14 Osnorne jednatine tehnicke teorije savijanje stapa. 7 = su Gisto deformacijcke veliine, tj. velitine koje postoje samo na onim mestima na kkojima se Stap deformise, a koje st jednake nuli na mestima na Kojima se Stap ne deformise. U sledetem bige nam potrebna di- Jatacija ekvidistantnog elementa, t ele- rmenta na odstojanju z od ose Stapa, Koju emo obelediti sae (2). Da bismo sratuna- Tivelitinu e (2) posmatraéemo zapremin- ski elemenat Stapa izmedu_ dva_ besko- ‘nasno.bliska popreéna prescka. Na slici 2 prikazan je ta) elemenat pre i posle defor~ macije. Tzmedu duzine ose elementa ds, dluzine ckvidistantnog. elementa ds (3), ontigentnog ugla dz, i polupretnika kri= vine Stapap pre deformacije postoje ds = pda, 8 4s (@) = (@ — 2) dx Odnose odgovarajusih veliéina poste de- formacije (1 -+2)ds, [1 +e (@)] ds (2) 4 (++ 91) i p”s dobijamo ia sinusne teoreme za trougiove Oey’ i Oe i. (1+ 2) cos erds =p" d(e + 9 — orb [+ © (@)] c08 or ds = (p" — 8) de + @ — 92)- U teoriji malin deformacija, pri Semu obrtanja mogu biti i konaéna, je cos 97 = 1 pa je: (+e)ds=e"d@te—9rs [+ © (@)] ds (e) = (@" — 2)d@ + 9 — er). ‘Ia jedmagina (2) i (4) sledi: ds(2) = ds —2 de Ute @)d(e)=( +2) ds— ada t+e— orb @ i datje € (2) ds(a) =e ds — sd(@ ~ 97) ©8 Definicifa { Klasifikactia rovnih liniskih nosaca Ako diferencijal ugla obrtanja popretnog preseka 9 — y, tj. promenu uglazmedu ddva beskonagno bliska popreéna preseka obelezimo sa — x di: 4(@ — 91) = —%d 1. ako pored dilatacijeose ¢, smicanja gr, uvedemo treéu disto deformacijsku veli- “mu | te=e | = | besa eecie “ore © f a | oju nazivamo promena hrivine Hapa, Ftiatinx (5) mode da se nape w obi e (2) ds (2) = (© + zx) ds. mM Kako’ je saglasno jednatinama (3): 4s(2) ( - =) as konano dobijamo: ® Velisine i x su deformacijske velitine ose Stapa koje ne zavise od 2, pa iz jednagine (7) sledi da je promena duzine elementa ¢ (o) ds) linearna funkija, Codstojanja 2, Medutim, iz jednatine (8) vidi se da dilatacije e(2) nisu linearne funk- {je promeniive =, ). da one nisulinearno raspodeljene po vsini popresnog prescka. ‘Bemoull-jevo} pretpostavei o ravnom preseku odgovara linearna raspodela dilatacija povisini popretnog prescka samo u slutaju pravog stapa u Koga je 1/p = 0 pa je: \e@eeten } ” Za krivi Stap u koga je polupretnik Krivine u odnosu na visinu popretnog preseka veliki, odnos #/p jemalii moze dase zanemari u odnosu na jedinicu. Za takav Stap dilatacija ¢ (g) je-dovolino taéno data jednatinom (9). Iz teorije krivih Stapova je da fe doving da polupretie vine ose Sapa bude pet pus ve Od sPopreenog pesca pada Wa} ‘popretnog prescka moze da se zanemari.,Kako je odno Visine popretnih,preseka onih Stapova koji ulaze u sastav nosata uvek znatno veti od pet, u sledecem demo za dilatacju ¢ (z) Korsttiizraz dat jednatinom (9). 1.14 Spoljasnje i unucrainje sile Na tapove, kao i na druga tela u_prirodi, spoljainje sile deluju ili kao za preminske sile, fj. sile raspodeljene po Citavoj zapremini Stapa, ili kao povrSinske sile, t) sile raspodeljene po spoljainjoj povrsini Stapa. Medutim, saglasno tehnigkoj ‘eorijisavijanja Stapa naponi i deformacije Stapa zavise samo od rezultanti spoljaénjih sila koje deluju na elemente Stapa izmedu beskonaéno bliskih poprednih preseka a ne 11 Osnoone jednasine tehnidke teorije savianja Stapa. ° zavise od raspodele tih sila unutar i po spoljainjoj povrSini tih elemenata. Zbog. toga stvarne spoljaénje sile zamenjujemo staticki ekvivalentnim silama i momentima raspodeljenim duz os: Stapay, Na slici ta prikazan je deo Spa ik iamedu dva oat opreéna prescka na odsto- ‘ fan du os apa. ko je redukeion rezul= tanta a ASR redukcioni menat_svih_ spoljainj 2) ae Stapa redukovanih na, taek e fameda uotenih preseka, ada je -graniéna vrednost Kolignika “A@/As_ kada As teti ka null spoufiina ras podeljena sila pw tatki c: 4, At ae tim #8 ee As ds o a. granigna vrednost_olié- hike AIR Ae specifién! raspo- deljeni momenat mw toj tacki: sua m= tima% 2%, @ OAs ds ruspodelenog optereenja du ose Stapa, koe je stati ekvivalentno zapreminskim Fpovrfnskim sllama na posmatranom masta Supa, slik 1b. Velitine > im su vektorske velidine koje mogu da imaju proizvolian pravac u prostoru. Da bi ravan Sap astao u svojoj ravni, tj, da bi deformacija bila ravina f sile p ispregovi momenta m moraju da leze u ravni Stapa, Opteresenja f int velikog intenziteta na kratkom delu ose Stapa zamenjujemo njihovim recultantama Pi Mf uvodect pojam koncentrisanog opterecenja silom P i oncentrisanog optereéenja momentom M. ‘Momenti mi su Sesto ili jedraki null ili su tako mali da mogu da se zanemare) Zato uw sledesem, ukoliko 0 tome nista posebno nije receno, pretpostavijamo da moment me poste. da je Sap opteraten samo raspodeljenim ii Koncentisanim Sile p, kuo dtoje pokazano na slici ey razlazemo ili na komponente u praveu tangente i normale ne osu Stapa koje mogu da se nazovu prirodnim komponentama ‘optereGenja jer deluju_u praveu osa prirodnoe trijedra ose dtapa, ili na komponente upraveu x i y ose jednog stalnog koordinatnog sistema Oxy. U konkretnim proraéu- nima desto moze da tude pogodnije da umesto komponenti specifiénog optereéenja (po jedinii dusine ose kapa u ravun uvedemo komponente specifitnog opteresenja po Jedinici dugine profeeve oe Stapa na x iy esu, narotito w sluaju kada ragunamo sa10 Definietja { klasifeactia ravnih Unijekth nosaéa komponentama opteredenja u pravcu ose sistema Oxy. Ako sa 2 obelezimo ugao koji tangenta na posmatranom mestu ose Stapa zaklapa sa x osom, izmedu prirodnih Komponenti specifiénog opterecenja po jedinici duzine ose Sapa p, i pe, Kom- ponenti specifiénog opterecenja u praveu koordinatnih osa po jedinici duzine tse Stapa p, i p, i komponenti specitignog vpteresenja pravu koordinatnih osa po jedinici dudine ih osa p, i,» postoje veze: Peds = Pedy 2, ds = py de = 60s ads — p, sin a ds, sin ads + p, cose ds, codnosno: Pe Psina = = py cosa = pysin a + py 00s x 608. — p, sin a, @) [Redukcfjom spoljainj sila koje se prenose preko popreénih prescka na kra- jevina apa nu tea in presekaodnotno fa tate Fi ty dojo ste Ry 1 4 Isemente Mg I fy Pi roo) deforma Hapa ov weal kao tua ud cae Hope ele aia bapa, = pet deformac hop splibje lle mogu da mena i veliau { wal TroronesSt Ss nth ti a at rte rani sana naivamo. i | nja‘napadnih tacaka sila vet samo od poéetnog i krajnjeg polozaja tih tataka. Takve shy nape, one ie Koe defor Spa ne men Yel ‘Ako sila pas koja deluje na elemenat Stapa slika 22, pri deformacii apa ne menja ni veliginu ni pravac tada je sad te sile, nezavisno od putanja njene napadine taeke, jednak proizvodu velitine sile i pomeranja njene napacne tatke u pravcu sile 8 t). | jednak | (Bd. Napomenimo, da se 2bog promene duxine i promene pravea nse ftapa speci~ figno optereéenje po jedinici duzine ose deformisanog Stapa i njegove komponente ‘prayed tangente iu pravcu normale na deformisanu osu Stapa meajaju i onda kada stone sie arava alin prac | emed psig pert LI Osnoone jednatine tehniske teorije savijanja Stapa 0 njegovih komponenti p, ip, predeformacije i speifitnog opterecenia 9 i njegovih komponenti 9," ip,’ pesle deformacije, postoje veze koje Gitamo sa slike 2 PAtI=p B+) =pcsg+p,sing, @ fy (L+2) = py, cosg — p,sing._ Ako spoliainje sile pri deformaciji-Stayané menjaju veliginu ali menjgju | pravac tako da se obréu zajedno sa elementom Stapa na Koji deluju, sika 3, tada je: PU+O#R +) Pel ) PIG+)=lph pdt) june. Niihov rad ne zavisi samo od potetnog i ki jeg polozaja Stapa veé zavise i od putanji ta¢aks, odnosno od nagina na koji jeeteme= rat Stapa preiao iz. nedeformisanog polo- —— ja u deformisan polozal! Ako pretposta- dase element najpre translatorno po- merio tako da je njegovo teditte, 1. napadna tatka sile fds -zauzela ko- rnagan poloza} a da se zatim zajedno sa silom obrnuo oko te tatke za ugao 9, rad sile pds jednak je proizvodu ve- figine sile i pomeranja 8 uw praveu vektora p. Medutim, ako pretposta- vvimo da se elemenat zajedno sa silom pr- vo cbmuo za ugao 9 a tada translatorno ‘pomerio u konagan polozaj, rad sile jednak je proizvodu veligine silei pomeranja 3° w praveu vektora 7’. Kako je 898" to jei rad sile pri prvom pomeranju razligit od sada iste sile pri drugom pomeranju i ako su u oba slutaja podetni i Krajnji po- Joga) elementa isi, ‘Spoljainje sile izazivaju uw stapu unu:tainje sile, Kao Sto je iz’ Otpor- W rnosti materijala poznato, unutragnje sile a shvatamo kao povrSinske sile koje se SL12 Defintoija { Klasifikactia ravnih Tinijskih mosaéa prenose preko zamisijenih presekx u telu a izrazavamo ih preko napona| Ako je @ totalni napon na element povrsine dF poprecnog preseka J prikizanog na slici 4a tada je p dF ukupna elementarna unutrainja sila Koja se prenosi_ preko clementa povrsine dF. Redukcijom sila p dF, koje se prenose preko clemenata povrdine jednog popretnog preseka na ‘tefiite tog preseka dobijamo sil R i momenat i (6) U stutsja ravnog étapa koi je optereéensilama u ravi Sapa sila i spreg vektora momenta Jf lege takode u ravni StapafSilu. i razlazemo na komponenti N normalnu na popretni presek, koju'nazivam® normalnom silom i Kompomentu T uu ravni popretnog preseka koju nazivamo cransverzalnom silom w tom preseku, ‘Ako komponentu totalnog napona } normalnu na popretni presek obelezimo sao a komponentu u ravni popretnog preseka paralelnu sa ravni Stapa obelezimo sa 7 tada je saglasno jednatini (6): N= Jor, T =[ cdr U slutaju ravne deformacije ftapa vektorSW7 je normalan na ravan Stapa, th postaje skalar koji beletimo sa M i nazivamo momenut savijanja, Suglasno jednaéini (©, momenat savijanja definisan je jednaginom: M=[o adP. ® Sile Ni T i momenat M nazivamo zajedni¢kim imenom sie w preseku seine sile. One predstavljaju medusoban uticaj delova Stapa levo i desno od jednox, preseka pa su, po zakonu akcije i reakcije, sile koje nupadaju desni deo jednake a {imaju suprotan smer od sila koje napadaju na levi deo Stapa. Uobicajene konvencije © pozitivnom smeru sila u preseku prikazane su na slici 4b: normaina sila fe positiona kada aatete stap, transverzalna sila je pozitiuna hada deo na koji napada obrée u smeru shazaljke na satu, a momenat savijanja je positivan kad saree donju stranu Stapa. 1L1 Osnovne Jednadine tehniéke tcorije savijanja Stopa... 1s Donja strana Stepa je ona strana koju-smo izabrali_ za donju stranu. Ona se ut skici u kojoj je prikazana osa Stapa oznatava isprekidanom linijom kao Sto je to prikazano na slici 4b, Prema tome 0 znaku momenta savijanja ima smisla govoriti tek kada je definisana donja strana Stapa. ‘Normalna sila je komponenta rezultante unutrainjih sila u preseku tt praveu normale'na presek a transverzalna sila je Komponenta te rezultante u ravni preseka. U slede¢im izlaganjima cemo pored ovih Komponenti sila" koristiti i kemponent® te sile u praveu koordinatnih osa jednog stalnog koordinatnog sistema Oxy koje, kao 8to je pokazano na slici de, oznatavamo sa Hi V. Tzmedu komponenti Hi V i komponenti Ni T postoje jednostavne relactie koje se neposredno éitaju sa slike m e N=Hooba+Vsina, >, . \ © : T=Voosa—Hsing, — ) Coe H = Noosa —Tsina, /. : a) V=Nsina + [eos Kada su poznate sile u presecima Stapa napone u Stapu odredujemo na naéin poznat iz Otpornosti materijala. Zato u Teoriji Konstrukeija smatramo da je prob- Tem naprezanja Stapa re¥en kada su sracunate sile u svim presecima Stapa, 1.1.5 Uslovi ravnotege elementa Stapa U Statci konstrukeia pretpostavjamo da su pomeranja taéaka pri deforma: ‘apa postupna, tako da ubreanja tacaka praktitno ne postoje. Pri takvo} deformacii spoljainjesile medusobno i sa unutraénjim siama stoje u ravnotedi u toku gtavog procesa deformacije, &to je moguée samo pod pretpostavkom da se i spoliainje 1 lunutraSaje sile postupno povecavaju od mule do Konatne vrednosti, Ipak, Konatna ravnoteda sla uspostavia se tek kada je deformacija zavréena i kada je Stap preSao w stanje mirovanja. Prema tome, uslove ravnoteze treba posnatrati na deformisanom stapu. "Ta iapa “koji je pod uticajem zadatih spoljaénjh sila zauzeo ravnotedni pola) Popreénim presecima na odstojanju ds pre eformacije odnosno na odstojanju (I ++) ds posle defrmacije iseten je elemenat Sapa Prikazan ra lc 1, Te) elemenat pod uticaem poljainjih slap.’ (1-+ e) ds i py (+e) ds, sila u prescku c'! N, 7, Afi sila u'beskonatnal bliskom popretaom preseku ey’: Nb dN, TdT, M-+ dM sto} u ravnotedi. Da bismo ispinali Gslove ravnoreze sve sile projektujemo na’ pravac tangente i na pravac normale ‘a ‘osu Stapa u tatki ey. Kada zanemarimo male velitine veg reda t. stavimo“ Definictja | klasifikactja ravnih Unijkin nosaéa cos d (a +9 — Gr) = 1 a sind(@@ +9 — gr) =d(a +9 — pr), projekcie sila N iT upreseku c’ na pravac tangente i normale u tatki ¢;' su: = Neos d(e+9—9r)=—Ns Nsind(@ +9 — 91) =Nd(a+@— or = Tsind («+ 9-9) =—Td@+——erd = Toosd(a+9—9r)=—T; pri emu su 2a pozitivne smerove projekeija usvojeni smerovi sila N+ dN i T+ dT. Sila py (1+) ds zaklapa sa tangentom u tacki cy’ beskonatno mali ‘ugao pa je projekcija ove beskonatno male sile na pravac tangente jednaka veli- Gini sile, dok je njena projekcija na pravac normale beskonano mala vibes eda koja mode da se zanemari. Sligno vadi za silu p,’ (1 + «) ds. Njena projekcija hha pravac normale je jednaka velitini sile dok je njena projekcija na pravac tan- gente beskonatno mala velitina vigeg reda koju zanemarujemo. Konatno, uslovi ravnotete sila na slici 1 mogu da se napigu u obliku: N4aN-N-Td@+e—er) +e +e)d=0, T+dT—T+Nd(a+o—r) +7, (1+e)ds=0, odnosno: dN — Td(a +9 — 7) + Py (1 +£) ds =0, Oh aT +Nd(ete—or) tp (A teds=0. Ms ‘Ako uslov da je zbir momenata svih sila jednak nuli napi’emo za tatku ¢, pored momenata sile N + dN i T + dT otpadaju i momenat sile N i momenti sila p/ (1+) ds ip,’ (1 +2) ds kao male velitine vigeg reda. Momenat sile N je mala vileg reda zbog kraka te sile koji je mala velitina vigeg reda a momenti sila 9 (1 + ©) ds i p,' (1 + ©) ds su male velitine vigeg reda kao proizvodi besko- nnaéno male sile i beskonaéno malog kraka, Prema tome, zadréavajuci samo male velitine prvog reda, pored spregova M -+ dM i — M momenat u odnosu na tatu ey daje samo sila T velitine — T (1 ++) ds. Uslov ravnoteze momenta glasi: M+ dM —M—T(+2)ds=0, codnosno: aM —TO+ea s Kada jednatine (1) (Ip (Hx podelimo sa ds, one mogu da se napitu u cobliku: aN 1 7. a 7 te d+9= as y(t : = (5) +0 ate @ aM. M rata M_ratyna 411 Omnovne jednadine tehnigke teerije savijanja Stapa. 8 ‘Umesto uslova da su algebarski zbirovi svih sila koje deluju na elemenat Stapa U praveu tangente i u praveu normale na osu Stapa jednaki nulu u sledeéem ‘emo Cesto Koristiti i uslove da su algebarski zbirovi svih sila u praveu koordinatnih osa jednog stalnog ko- ordinatnog sistema Oxy jednaki nuli. Kada uslove ravnoteze pigemo u Pravcu koordinatnih osa_umesto Kompohenti reaultante unutrainjih sila N iT koristimo, kao ito je Koordinatnih osa H i Va umesto Komponenti spoljainjih sila p, im, komponente p, i p,. Uslovi ravno- teze ovih sila glase x aH + py (dy + de) = 0, sL2 wtp etd =0 3) dM + H (dy +d) — V (de + du) = 0. Jednagine (2) i (3) predstavlaju uslove ravnoteze sila na deformisanom ‘kapu, U ajima pored nepoznatih unutrasnjh sila, figuribu nepoznata pomerania tataka wi'o i nepoznate deformacijske velitin ei x. One su nelincamne, jer se pojavijuja proizvodi i Kolignici nepoznatih sila i pomeranja. Keko su pome- {aéaka u odnosu na dimenaije stapa a deformaciske velitine u odnosu na jedinicu redovno male veitine to esto pomranja napadnih caéaka spoljalyih i lomueratnjth sila u uslovima raunotete mogu da se ranemare- ZanemarivanjeM\PO= rerunja tafaka w uslovima ravnoteze pretposajamo da spoljinje sile medusobno Esa uttratnjim silama stoe w ravnote8ina neddormisanom Stapu. Ova prespostavku nazivamo preipostavka 0 malim pomeranjna ‘Uslove ravnoteze sila na nedefor nom stapu dobiéemo kada u jedna~ ‘Ginama (2) i (3) zanemarimo pomeranja uv, v i deformacijske velitine ¢, x a umesto Bis Po! th. Bas By! UNeSEMO Pry Py tis Py Pye Tako dobijemo jednatine: @ i . dV + pydx = 0, o aM + Hay — Vax koje su znatno jednostavnije od jednatina (2) i (3) jer predstavljaju sistem od tri linearne diferencijalne jednatine sa tri nepomnate N, T, M odnosno H, V, M.16 Definielja-t Mlasifikactia ravnih Tinljskih nosaéa.. ———_ Pretpostavku 0 malim pomeranjima treba razlikovati od pretpostavke @ ma- deformacijama. Pretpostavkom o malim deformacijama se u geometriji defor- ‘macije zanemaruju kvadrati i viSi stepeni pomeranja u odnosu na linearne éa- ‘nove pomeranja. Pretpostavkom o malim pomeranjima se u geometeji sila, zene- maruju linearni novi pomeranja u odnosu na dimenzije Stapa. Postedica pret- postavke o malim deformacijama je linearnost veza deformacijskih velitina i po- ‘meranja, Posledica pretpostavke © malim pomeranjima je linearnost uslova ravno- teie. Zbog toga ovu pretpostavku nazivamo i pretpostavka statitkelinearnasei, Pret postavka geometrijske linearnosti i pretpostavka staticke linearnosti su nezavisne pretpostavke, Teoriju u kojoj uvodimo obe pretpostavke nazivamo reorija proog reda, dok teoriju u koju uvodimo samo prvu pretpostavku a ne uyodimo drugu nazivamo teorija drugog reda, 1.1.6 Veze deformactjskih velicina, sila u presecima i temperatur- nih promena Da bismo odredili napone i deformaciju Stapa usled zadatih spoljatnjih sila i temperaturnih promene pored veza deformacija i pomeranja koje smo izveli u poglaviju 1.1.2 1 1.1.3 i uslova ravnotede sile koje smo izveli uw poglavlju 1.1.5, potrebne su nam i veze deformacijskih velitina s jedne strane i sila u presecima i temperaturnih promena s druge strane. ‘Ove veze zahtevaju odredent pretpostavki o fizitkom ponaéanju.materi- jala, odnosno pretpostavku o vezi napona i deformacija. Za najidealniji, Hooke-ov (Huk) material veza izmedu napona, dilatacija i temperaturnih promena pri line- arom stanju napona data je jednatinama 2 z e@) fae) teat ® gde_ je (2)~dilatacija, (e)—Klizanje, ¢ (5)—normalni napon, = (2)—smi Eudi “napoa, 1 (2)—temperaturna promena na odstojanju = od ose Stapa; E— modul clastitnost, G—modul Klizanja a a,—Koefcijent lineerne temperaturne dilatacije material, ‘Ako sa. obeletimo temperaturnu promenu ose Sta- paasa Ar =; obeledimo raaliku temperaturne promene donjeg ‘lakna 12 i temperaturne promene g0r- jeg viakna £2 i pretpostavimo da se temperaturne pro- mene linearno menjaju po visini tapah, slika 1, tempe- ST fzte\) . raturna"promena (2) na odstojanju 2 od ose stapa je: % 41 Osnoone jednatine tehnicke teorije savijanja Stape 7 Iz jednatina (1), (2) i jednatine (9) poglavija 1.1.3 za (2) dobijamo izraz koji moze da se napi8e w obliku: ae o(@) = BG ~ 3,09) + Ba (x ® Kada ovaj izraz 2a ¢ (c) uncsemo u jednatine (7), i (8) poglavija 1.1.4 Kojima su definisane sile u preseku Ni Mf N= fo(ar, M= [ z0(@)dF, uzmemo u obzir da su za jedan popretni presek velidine ae Be- 40 B(e—2,8) (— 9,0 ( 7 onstante ada je: ferme fate, fatak o ide je F povriina « J moment inercje tog prescka, dobijamo N= EF@-a0 : ae Met (e—2,%), 5 (=) 8 codnosno a im 6 vn Bae, Jednatine (5) odnosno (6) predstaviaju veze izmedu deformacijskih veli- dina © i x, temperaturnih promena f° i Ar’ i sila'u preseku N i M. One su line- ame zahvaljujuéi Hooke-ovor zakonu iz. Koga su izvedene. Zbog toga pretpo- stavku iskazanu ovim zakonom nazivamo i pretpostavkom 0 fizitho} linearnosti problem Izvodeti ove jesinatine, za ¢ (2) Koristili smo izraz (9) poglavija 1.1.3 koji je tatan, u grinicama taénosti osnovnih prespostavki tehnitke teorije savijan Stapa, samo za prav &tap, odnosno dovoljno taéin za kriv Stap sa velikim polupre’- rikom krivine ose u odinosu na visinu Stapa, Veze deformecijskih velitina 4 sila u presecima za kriv Stap, koje se dobijaiu koristeci za dilataciju e (e) izraz dat jednacinom (8) poglaviia 1.1.3, razlikuju se od iavedenih veza za prav Stap po tome Sto u pravog Stapa dilataijae zavist samo od normale sile Na promena krivine x samo od momenta M, dok u krivog Stapa i diatacija © i promena krivine x 2avise iiod sila Ni od momenta M,18 Definictia { Klasiftkactja ravnih Jinijskih nosasa... Kade u jednatinu (1), za +(2) unesemo izraz poznat iz Otpornosti materijala Ts(e) 7 ay 0) dobijamo 2a y (2) izraz: on () = 250), 8) 10" The ® u kome je T—transverzalna ppreseka iznad ili ispod prave 2 inercije popretnog preseka a 5! ‘S—statiGki, momenat dela povrsine popreénog const, u odnosu na tezi8te preseka, /—momenat irina preseka na mesta 2 = const.,slika 2a. Bs a a a Saglasno jednadini (8), Klizanja y (2) menjaju se zajedno sa naponima smi- ceanja po visini popretnog preseka od ule u krajajim viaknima, do maksimalne vrednosti w teZiétu ili u blizini tezifta preseka, slika 26. Zbog ovakve raspodele Klizanja preseci se vitopere, kao Sto je pokszano na slici 2c. "AKO stvarnu raspodelu klizanja zamenimo takvom raspodelom 7’ (s) pri ko- joj je proizvod y' (2) ds(2) konstantan, tada elemenat pravog Stapa umesto defor- ‘acije prikazane na slici 2c tpi deformaciju prikazanu na slici 2d, a elemenat Krivog Stapa deformaciju na slici 2e, Popretni preseci u tom sluéaju ostaju ravni ali relativno smakauti za velitinu y/ (2) ds(2)= ods, ede je er promena ugla izmedu popretnog prescka i ose Stapa. ao ‘Ugao er mote da se odredi na vite natina, Redovno ga odredujemo iz ustova dda rad napona smicanja + (2) na posmatranom elementu Stapa pri stvarnoj raspo- Geli Klizanja bude jednak radi tih napona pri pretpostavijeno} raspodeli Klizanja. Saglasno jednatinama (7) i (8) rad napona smicanja pri stvarno} deformaciji ele- ‘menata duzine ds je: # res dam [yh drnds [Ear aE |S @ aie je: Tnutrainje sile nosaéa bige pornate kada su poznate sha sile u presecima svih Stapova tog nosafa, U poglaviju 1.1.8 12 Ommoone nepoznate | osnevne jednatine “ -videli smo da sile u presecima jednog Stapa moge da se odrede kada pored opterecenja 2K ®« Definicija i Klasifikaciia ravnih inijskih nosata ako medu njima postoji 2 K medusobno nezavisnih uslova, tj ako postoji2 K uslova koji zadovoljavaju jednaéinu (2) Saglasno jednatinama (1), (2) i (3) mozemo da kazemo da je analititki uslov 12a hinematiShu stabilnostjednog sistema Stapova da rang matrice uslova kompatbilnosti pomeranja Cvorova tog sistema bude jednak doostrukom broju Scorova. Ako rang ‘matrice uslova kompatibilnosti pomeranja Gvorova sistema obeledimo sa R (z, ++ “+a, + 2.-+ 2) uslov kinematicke stabilnosti sistema je: Rett aba) = 2K “ Za sisteme u kojih je broj elemenata jednak dvostrukom broju évorova kazemo dda su prosto seabilni a za sisteme u kojih je broj elemenata veti od dvostrukog broja Evorova kazemo da su vileseruko stabil. Vilestruko stabilan sistem ima (s, + £4 -+ 2, + 2,) — 2.K suoibnih elemenaca, tj. iz takvog sistema moze da se ukloni (e, + 2, + +} a + #,) ~ 2K clemenata a da on i dalje ostane stabilan, Svi ostali sistemi Stapova su kinematidki labilni. To su prvo oni sistemi u kojih je broj elemenata, odnosno broj uslova za pomeranja évorova manji od broja pomeranja atate ta <2K © a zatim oni sistemi u kojih je broj clemenata, odnosno broj uslova za pomeranja Evorova jednak ili veci od broja pomeranja ali je broj nezavisnih uslova manji od 2K, ¥, oni sistemi u kojih je: Reta tata) <2K © U jjednom labilnom sistomu raslika 2K — Re, +24 +2, +2) predstanlia broj oineranja hoja mogu da se izaberu proisvolino i medusobno nezavisno a da sol wilt ‘2a pomeranja Cvorova budu sadovolen, i. predsaclia bro stepen slobode tog sistema. Uslov da je broj elemenata jednak ili veci od dvostrukog broja évorova sistema, tj, uslov (1) ili (3) je potreban ali ne i dovoljan uslov da sistem bude kinematicki Stabilan, Da bi sistem bio stabilan treba da bude zadovoljen{uslov (2). Smisao ovog uslova ilustrovagemo sa dva'primera. rem na slici 2 je reSetkast sistem Sapova sa K— 14 Svorova pod pretpostavkom da Stapovi 2 — 10 3-9 nisumedusobno vezani vet da se uksiuju. Kako je z= 25, 24 —0, 2=312,-0 tee ty +2 1% 28 K uslov (1) je zadovoljen. Sistem je ipaklabilan, jer da bi se pomerio i prea u polotaj koji je na lil prikazan prekidanim lnijama nije potrebno da se deformise ni jedan fap niti da se pomeri bilo kai oslonac. Uslovi 2a. pomeranja évorova tog sistema su medusobno Zavisni, jer je usloy (1) u poplaviu 1.2.3 za Stap 2—10 sa Al = 0, tj, uslov da se Gvorovl 2 10 relativno ne pomeraju, veé implicitno sadréan u odgovarajudim uslovima za ‘Stapove koji su na prikazani punijim linijama. Stap koji je suviSan u vezi tvo- rovay 3, 3,9, 10 ncdostje w veri Evorova 3,4, 10, 11. Zamenom stapa 210 Sporn 4710 sistem poste stabilan. Daugi primer prikazan je na slick 3a. Kako je K ete te tay 2, = 2, 2 = 0,5 = 4, 2 K usloy (1) je i u ovom sludaju zadovoljen, 12 Omovne nepoznate | osnomne jednaéine 0 “Medutim, dircktnim ispisivanjem determinante uslova za pomeranja évorova koji sa ‘Al-= 0 za oba Stapa i sa c, = 0 za sve osionce glase: (1) m—m = 0, Qm—m = 0, Bm 6 Oy ) m 6, Om =% ako bismo se uverili da uslov (2) nije zadovoljen,t) da je vrednost ove determinante jednaka nuli. Saglasno definiciji kinematicki labilnih sistema i ovaj sistem je smatiéki labilan. Postoji bitna razlika izmedu sistema na slici 2 i sistema na slici 3a, Dok sistem. nna slici 2 mote da ima konaéna pomeranja a izveden iz podetne Konfiguracije ‘ostgje i dalje labilan, dotle sistem na slici 32 moze da ima samo besko- natno mala pomeranja a izveden iz potetne Konfiguracije postaje kine ma:itki stabilan. Naime, ako sistem na slici 3a rastavijanjem srednjeg zgloba podelimo na dva_nezavisna dela, tada évor 2 kao desni évor Stapa 1—2 mote da se pomera po kruznici A a isti vor kao levi évor Stapa 2—3 po Kevinici B. Kako te dve kruinice u posmatranom poloiaju évora 2: imaju zajednitku tangentu, tj. zajedniki beskonatno mali elemenat luka, zglav~ kkasta veza Stapova u tom polozaju ne ishljucuje pomeranje Gvora 2 duz tog zajednickog clementa. Za sisteme koji ‘megu da imaju konaénia pomeranja ka- emo da imaju nepravilan raspored elemenata a za sisteme koji mogu da imaju samo beskonaéno mala pomeranja kazemo da imaju Driiéwu konfiguracijuili ieifan oblik. Tako sistemi sa kritignom konfiguracijom, Giji se Stapovi ne deformisu, mogu dda imaju samo beskonatao mala pomeranja, oni ne mogu da budu nosaéi Konstruk- cia, U kritigno} konfiguraciji sistem ne mode da primi sile proizvolinog pravea. Ravnoteéa je moguéa samo na deformisanom sistemu pri-Cemu, kao Sto je za posma- trani sistem prikazano na slici 36 malim deformacijama stapova Al odgovaraju rela tivno velike pomeranja v. Ovakav odnos deformacija i pomeranja dovodi do znatnih Promena u geometrijskom obliku sistema koje su nedozvoljene u nosatima kon~ liémi odnosi vade i za sisteme dja je Konfiguracija bliska kritiéno} kao to je 2a < 1 sistem na slici 3c. Zbog toga teba biti oprezan pri primeni takvih sistema, Pravilni zakljuéei o unutragnjim silama i deformaciji sistema dja je konfi- ‘guracija bliska krititnoj mogu da se dobiju samo na osnovu teorije velikih deforma- cija, Osnovne pretpostavke ni teorije prvog ni teorije drugog reda nisu u ovom slu- Gaju opravdane pa ni rezultati koje dobijamo primenom tih teorija ne odgovaraju stvarnosti ‘Kada iz jednog kinematicki stabilnog sistema uklonimo sve spoljainje elemente smo sistem medusobno vezanih Stapova Giji Evorovi ili mogu relativno da se pomeraju a da se ni jedan Stap ne deformise ili ne mogu relationo da se pomeraju bez ‘deformacije Stapova, U prvom slucaju kazemo da je sistem unuerainje inematithi 4 Suna kone50 Definicija t klasifikactia rounih linijokth nosade. labilas, au drugom da je unuerainje kinematighi stabilan ili da se sastoji od jedne inematicki Rrute plo. Analiticki kriterijum 0 unutraénjo} stabilnosti nosata izvodimo, sliéno kao fo smo izveli kriterijum 0 opéto} stabilnosti nosata, uporedujuéi broj komponenti pomeranja évorova sa brojem uslova za pomeranje €vorova nosata, stim da je u ovorn slutaja ret 0 relationim pomeranjima i o uslovima za relationa pomeranja Cvorova. Kada nas interesuju samo relativna pomeranja évorova nosata tada pomeranja posmatramo u koordinatnom sistemu Oxy koji je vezan za nosaé, na primer, sister dij je podetak u évoru 1 a éija x-0sa prolazi kroz évor 2. U tom koordinatnom, sisteru tri komponente pomeranja su poznate 14 = 0 = v= 0. Ukupan bro} nepoznatih komponenti relativnih pomeranja K évorova je 2K — 3. Uslovi za relatisna pomeranja évorova dati su jednatinama (1) i (2) poglavija 1.2.3. Njihov broj je jednak broju unutraénjih elemenata nosata 2, + 2. Kada je: a+ =2K—3, o ili at >2K—3, ® i hada u z, + 2, jednatina (1) i (2) poglavija 1.2.3 postoji 2 K — 3 medusobno neza- visnih, i. hada posto 2 K — 3 jednatina éija je determinanta sistema D, rasligita od Dd. #0, © sistem je wnutratnje kinemacihistabilan, ili kage, sistem je unuerabne kinematic stabilon: ako je rang macrice uslova Rompaibiosti relattonih pomeranja Coorcva RG, +4) — jednak 2K —3: Re, +a) =2K~3., (20) Za unutraénje stabilan sistem u koga je broj unutrainjih elemenata jednak 2 K ~ 3 kademo da je snutrabnje prostostbilan a 2a sistem u Koga je bro] Unutres= nih clemenata veti od 2K — 3 katemo da je unutralnje vitestruko stabilan. Unie tralnje videstruko stabilan sistem ima (2, + 2,) — (2K-~ 3) suvitaih unutradnih clerenata ‘vi ostalisistemi su unutrainje labilni, To su oni sistem u kojih je: atm <2K-3, an kao i oni u kojih je 2, + 2 22K —3 ali je broj medusobno nezavisnih. uslova 2a reletivna pomeranja évorova (1) i (2) iz poglavija 1.2.3 manji od 2 K — 3, 4 1 kojih je: Re +4) <2K- (a2) U jedvom unutrasne labibwom sistemu raslika (2K ~ 3) ~ R(z, + =) predstavlia ‘broj stspent slobode relationog pomeranja tog sistema. ‘Unutrainje labilne sisteme sa dovoljnim brojem unutraénjih elemenata delimo ta sisteme sa nepravilnim rasporedom unutrabyjih elemenata koji mogu da imaju konatna relativna pomeranja évorova ina sisteme sa hritiZnom honfiguracijom Koji mogu da imaju samo beskonatno mala relativna pomeranja Gvorova Unutrasnje lablni sistemi sastoje se od vide medusobno zglavkasto vezanih ‘Kinematitki krutih plota, tj. od vile delova Koji svaki za sebe zadovoljava uslov (10). 12 Osnovne nepoznate i osnovne jednatine st Nosati na slikama 34 i 3¢ poglavija 1.2.1 zadovoljavaju.uslov (6) i oba su inematicki unutraénje prosto stabilni. Nosag na slici 3d poglavija 1.2.1 je kinematicki unutraénje vigestruko stabilan sa (z, + 4) —(@K~3)=(1 +12) —@-10— 3) =6 suvignih unutrainj elemenata. Nosat na slici 36 poglavija 1.2.1 je unutrainje labilan jer umesto potrebnih, 2K—3=27 ima samo s, + 4 —26 unutrainjih elemenata. Nosat se sastoi fod dve krute ploge od koji svaka ima osam évorova i 2-8 — 3 = 13 Stapova. loge su medusobno vezane zglobom u évoru 4. Nosat na slici 3¢ poglavija 1.2.1 je unutraénje labilan i ako je broj unutras- jth clemenata tog nosata z, -+ 2, = 20 vet od broja unutrainjih elemenata koji je potreban za unutraSnju stabilnost sistema sa 11 évorova, t. veci od 2+ 11 — —'3 — 19, Nosaé se sastoji od tri ploce koje su vezane zglobovima u évorovima 61 7. On je unutrasnje labilan jer mu je raspored unutrainjih elemenata nepravilan. Sredaja ploéa koja povezuje 7 évorova 2, 6, 9, 11, 10, 7, 3 umesto potrebnil 2-7 — ~3 = 11 unutrainjih elemenata ima 2, = 7 iz, =7, ti. 2, + 2, = 14 elemenata Ona je 2a sebe vigestruko kinematicki stabilna st (z, + z,)—(2 K~ 3) = 3 suvitna clementa od kojih dva nedostaju u vezi te plose sa ploéama koje su sa njom vezane 1 zglobovima 6 i 7. ‘Treba posebno podvuti, i ako je to iz svega Sto je do sada reteno jasno, da { unutrainje labilni sistemi mogu da budu nosati Konstrukeija. Unutragnje elemente koji nedostaju da bi nosaé bio unutrafnje stabiian ili zbog malog broja unutras clemenata, kao u nosatu ni slici 3b poglavija 1.2.1, ili zbog nepravilnog rasporeda lufutranjih elemenata, kao u nosaéu na slici 3e pogiavlja 1.2.1, zamenjuju spo- Jjatnji element. Kada se nosaé sastoji od vile kinematithi krutih plota, broj plots koji éemo beleziti sa zp i broj spoljainjih elemenata tog nosaca z, + 2, stoje u odredenom codnosu. Neka je K; broj évorova, z,,, broj Supova, z,,; broj krutih uglova am, bbroj suvignih elemenata plove j 3) DH=E os tan) 25K 3) a Kako svaki Stap i svaki krut ugao nosaéa pripada jednoj i samo jednoj od njegovih plota, to je: Deri ted aa tae as) Medutim, s obzirom da onaj évor nosata u kome je vezano vite plova ulazi u zbir Evorova svake ploge koja je w njemu vezana, zair SK, veti je od ukupnog brojas Definiia £ Macifkactia reonih Unik nosate ‘vorove nosata K. Ako st z, obeletimo bro} zglobova kojima su vezane plote smatrajuti da je 2plab aplavkasta veza dee plote @ da u éooru w home je vezano m ‘lode postayi m—t zglob, tada je: DK-Ktw a6) Kada jednatine (15) i (16) unesemo u jednatina (14) dobijamo: 34 +5) = (@K + 2s, — 34,). an Zoir Sn; predstavlja ukupan broj suviénih unutrabnjih elemenata nosaéa, Ta} ‘broj je ili jednak ili manji od broja (z, + 24 + 2, + 2,) — 2K koji predstavija ‘ukupan bro} suvignih unutraSnjih i spoljainjih elemenata nosaéa: Saya te) - AK + 24,34) < tte $4) 2K odnosa0: 2a, +5, + a, > Bey (18) Jednaéina (18) predstavija uslov 2a spoljaénjut stabilnost nosaéa. Ona je izvedena iz uslova za opétu stabilnost nosaéa i uslova za unutrainju stabilnost ploéa. Niu motemo da napi8emo i neposredno. Iz Mehanike je poznato da jedna kruta ploca 1 ravni ima tri stepena slobode pomeranja, odnosno da 2, plots imaju 3z, stepeni sloboce pomeranja. Ova pomeranja spretavaju medusobne veze plota ajihove ‘glob ukida dva stepena slobode pomeranja, ddok oslonci i ubljeStenja ukidaju po jedan stepen slobode pomeranja. Da bi sistem bio stbilan broj veza 22, + 2, + 2, treba da bude jednak ili veti od broja stepeni slobode plota, kno Sto je to iskazano jednatinom (18). Ako je: Day b By + Hy ps (9) 2a sistem Katemo da je spoljalnje prosto stabilan, a ako je 2a + 8 + By > Bey (20) 1a sistem katemo da je spoljainje vitestruko stabilan. Razlika (22, + 2, + #,) — 3.2, jednog spoljainje vigestruko stabilnog sistema predstavija broj suvisnih spoljainjih elemenata, Za nosaé na slici 34 poglavija 1.2.1 rekli smo da se sastoji od dve pote koje su vesane zglobom 1 évoru 4, Kako je 22, +, + 2,—2°1+4+0 35, sistem je spoljadnje prosto stabilan, ‘Nosué nu sliei3e u poglaviju 1.2.9 sastoji ve od 3 plose vezaue sa po jedninn zglobom u Evorovima 6 i 7. Kako je 22, ++ 2, +8, —2-2-+8-+2— 14> <3z, =9 sistem je spoljainje vibestruko stabilan sa 5 suvi8nih spoljainjih ele- ‘meng. 12 Ommovne nepoznate { ornavne Jednadine ss 1.2.52 Statitka Rlasifikacija nosata U prethotinom poglavija nosaée smo podelil na Kinematitki prosto stabi i kinematicki vigestruko stabilne nosaée. Pri tome smo posli od kinematitke defi nici lnijskog nosata kao sistema stapova tii je zadatak da u granicama elastic ‘nosti materjala spreti pomeranja odredenih tateka medusobno i u odnosu na stalne tacke u prostoru. Podelu smo dobili uporedujusi bro} komponenti pomeranja évo- rova sa brojem uslova kompatibilnosti pomeranjs €vorova (1) do (4) u pogtaviju 1.2.3. ‘Ta podela ima i odredeno staticko znadeaje. Do iste podele dolazimo pola- zeti i od statitke definicieilnijskog nosata kao sistema Stapova koji u_ granicama nosivosti materijala mode da primi i prenese proizvoline spoljainie sie, tj, na kome proizvoljne spoljanje sile,mogu da stoje u ravnotesi. Pri tome podelu dobijamo uporedujus bro} saikihnepoanatih st brojen wslova remote (6) u poeta 2.4, U jedn: titke velitine: sma.(6) poglavlja 1.2.4, Si je bro} 2K +m, nepoznate su sta 4, reakeija ostonaca C,,, +5, momenata ukljeStenje Cs 2, sila Sup 2, +m momenata My i My Kada je broj mepoznatih jednak broju jednatina: ata ta tma2Ktm, 4 an ata ta ty a2R i kada su jednatine medusobno nezavisne, tj. determinanta tih jednatina D’ raz~ ligita od nule: D'#0, (2a) ‘one imaju jednoznatna reSenja 2a proizvoljne vrednosti slobodnih anova, t). 28 proizvoline vrednosti spoljasnjih sila. Takve sisteme nezivamo statifki odredent sistemi. Oni mogu da prime i prenesu proizvoline spoljainje sile pa mogu da budu i nosadi konstrukcija. SS obzirom da je uslov (21) identitan sa uslovom (1) iz poglavija 1.2.51 a da mote da se dokate da je uslov (22) zadovoljen kada je zadovolien uslov (2) iz po~ slavlja 1.2.51 to sledi: da sw seaviGhi odredeni sivemi Rinematicki prosto stabibni 0d nosno da su kinematiEhi prosto stabilni sistemi satithi odredeni. . U statigki odrederiim odnosno kinematitsi prosto stabilnim sistemima pro- ‘blem proraéuna statikih i deformacijskih nepornatih raspada se na dva uglavnom nezavisna problema — jedan staticki problem: i drugi kinematitko-geometrijski problem. Statitke nepoznate odredujemo iz uslova ravnoteze nosaéa jednacine (6) poglavlja 1.2.4. Kako u te jednatine pored nepyznatih sila i momenata ulazi samo opteredenje nosata to reakeije oslonaca, momenti unljestenja silo w presecima sta~ HEbi odredemih norata savite samo od opteredenia noraa i jndnake st mult hada je nosaé neoptereéen. Kada su odredene sile u presecima iz jednagina (B. 3) poglavlia 1.1.9 nalazimo deformaciske velitine Stapova a tada iz jednatina (1) do (4) pog- lavija 1.2.3 pomeranja évorova, odnosno deformaciju nosata.5 Definilja | Klasifikactja ravnih Unifekih nosasa Ustovi ravnoteze (6) poglavija 1.2.4 biée zadovoljeni za proizvoline vred- nosti slobodnih élanova, tj. za proizvoline vrednosti spoljaénjih sila i onda kada je broj nepoznatih veéi od broja jednatina: atte tet m> Kim ui. 3) a tata, to > 2K, ako od koeficijenata uz 2K + m nepoznatih moze da se formira ma i jedna de- terminanta D’ razlitita od nule. ‘Takav sistem nazivamo statifké neodreden sistem. § obzirom da je uslov (23) identiéan sa uslovom (3) iz poglavija 1.2.S1a da je usloy D’ # 0 zadovoljen Kada je zadovoljen uslov D ¥ 0 sledi: da sw staxithi nneodredeni sistemi kinematigki vilestruko stabilni odnosno da su Rinematicki vife- struko stabilni sistem statitki neodredeni. Razlika: a Gta +5 +a, +m) — 2K +m), cy : tate ta) —2K koja u kinemati¢koj analizi sistema predstavija broj suvignih elemenata w statié= oj analizi predstavija broj nepoznatih spoljaénjih ili unutrainjih sila i momenata koji mogu da se izaberu proizvolino a da svi uslovi ravnotete sistema budu zado- voljeni, Te veligine nazivamo statiGki nezavione ili staitki neodredene veliSine sis- tema, Ako statiGki neodredenim velisinama jednog neopteredenog stati neodre~ denog nosaéa zadamo neke vrednosti, iz. uslova ravnoteée nalazimo reakcije oslo- naca, momente ukleStenja i sile w presecima koje sa zadatim staticki neodredenim veliginama stoje u ravnotedi, Prema tome, reakeije oslonaca, momenti ubljeSenja i sile u presecima staticki neodredenog nosaéa mogu da pestoje i kada je nosaé neopte~ reéen. Takva ravnoteéna stanja nazivamo unutrainja raxnoveéna stanja nosaéa ko je broj statigkih nepoznatih manji od 2K + m ili je.taj bro} jednab ili veti od 2 K + m ali ne postoji 2 K + m nepoznatih Giji koeficijenti u jednati- ‘nama (6) poglavija 1.2.3 formiraju determinantu D' razlititu od nule, sistem ne ‘mote da bude w ravnotedi pod proizvoljnim spoljainjim silama, ‘Takve sisteme nazivamo statithi preodredeni sistemi. Staciki preodredeni sistem su kinemaihi labidni odnosno hinematichi labilni sistemi su staticki preodredeni. Oni ne mogu da bbudu rosaéi konstrukeija, Da bi takav sistem bio u ravnotedi spoljanje sile moraju dda zadpvolje onoliko uslova koliko sistem ima stepen slobode pomeranja. Kinematigkoj podeli nosaéa na unutrainje prosto stabiline, visestruko sta bilne i unutrainje labilne nosaée, odgovara staticka podels na unutrainje odredene, unutrainje staticki neodredene i unutrainje staticki preodredene nosace, U statitkoj lasfikacji nosaéa do ove podele dolazimo uporedujuéi broj nepoznatih unutras nijih sila sa brojem nezavisnih uslova ravnoteze evorova kada su poznate sve sPo- Ijalnje sile. Bro} nepoznatih sila Sy i momenta My i My je =, + 24 +m a broj nezavisnih uslove ravnotede évorova kada su poznate reakeije oslonaca Cy, i mo- ‘menti ukljestenja C,; je 2 K + m — 3, jer su u 2 K +m uslova ravnoteie tvorova sadréana 1 tri uslova ravnoteze spoljaénjih sila na sistemu kao pia kruto} ploci ravni. Kada je broj nepoznatih jednak broju jednatina ata tma2Kim—3, §. atm =2K-3 G5) 113 Teoreme 0 energit nosaée 5 i kada su jednatine nezavisne, tj. determinanta tih jednatina D,’ razlitita od nule: Dy #0, 26) sistem je unutrainje scatithi odreden, Kad je broj nepoznatih veti od broja jednatina: bay tm>2Ktm—3, he +2>2K—3, en aod koeficijenata uz 2K + m — 3 nepoznatih mode da se formira bar jedna de- terminahta Dy’ Koja zadovoljava uslov ( 9) poglavia 1.2.51 sistem je trate statithi neodreden. Na kraj, kada je bro} nepoznatih manji od broja jednatina it ada je broj neposnatih jednak ili veti od broja jednasina ali ne posto 2K + -{'m— 3 nepoznatih &jikoeficijenti formirau determinantu D;" razligita od mule sistem je unuerabnje stacitki preodreden. Podeli nosata na. sposinje prosto stabilne i spoljainje viestruko stabilne, codgovara podela na spoljaSnje statichi odredene i na spoljaSnje statitki neodredené rosate, 1. na nosade u kojih nepoznate spoljiniesile mogu da se odrede iz uslova favnotete ina nosaée u kojih one ne mogu da se odrede i uslova raynotede nosata. Svaki nosaé moge uklanjanjem oslonaca i uljetenja i rastaijanjem zglobova iz- ‘medu kinematigki krutih plota da se rastavi na 2, nezavisnih plota. ‘Te ploce su { ravnotedi pod uticajem zadatog optereéenja, reacija oslonaca i momenata uklje~ fenja Kojima zamenjujemo uklonjene oslonce i ukljeStenja i pod uticajem sila veze izmeduplota kojima zamenjujemo uklonjene 2plobove. Kada je zbir broja repoznatih reakeja eslonaca 2,, momenata ukljeltenja =, i Komponent sila veze 1 relobovima 22, jednak broju uslova ravnorede plota 32, kao Sto je 10 iskazano jednaginom (19) 'u poglaviju 1.2.51, sistem je spoljaini staicki odreden a kada je broj tih nepoznatih vedi od broja uslova rarnotede ploéa, kao Sto je: to iskazano jednatinom (20) u poglavju 1.251, sistem je spoljabnie svaicki neodreden 1,3 Teoreme o energiji nosata 1.3.1 Moguée ravnotegno stanje i moguée stanje deformacije nosata prethodnim poglavijima videli smo da sile u pres nosain mogu da se odrede polazeéi od dve grupe uslova, od uslova ravnotede ele~ ‘menata Stapova an _T MLa no, - . ee “ a aM _ pmo, aoo Definicija i hlasiftkactja ravnih Uiniekih nosaéa { uslova ravnoteZe Evorova nosaca D Fh c0s ain — D Vix sin yy + Cy, 008 8; + Pix = 0, YS Fig sinay +S Vy cosy + Gu sin®, + Py = 0, ®) DM + Cub My 6, i od veze pomranja, obrtanja i deformacijskih vlidina Sapova: ae 2 a 2 ae Laer «© n= = 90) ds” codnosno uslova kompatibinosti pomeranja évorova: FG = Bly Fie) — PGB = tu —t9 © 1u,c08 8, + 0, sin, Fr) = ey — Tae u kojima je J (@x + ecosa — gr sina) ds, . \ «®) J Clan —esin% ~ gp cosa) de Veve deformaciskih velitina xe gry sila w presecima Ny TM i temperaturnih promena u teorji elastiénosti date su Hooke-ovim (Hukovim) zakonom (B. 3) u poglaviia 1.1.7. 'U prethodnim poglavljima videli smo i to da je broj konstanti koje dobijaamo integriunjem jednatina (A) i (C), odnosno bro} statikih i deformaciskih veligna, jednak broju uslova (B) i (D), te da se one iz th uslova mogu jednoznaéno srafu- nati Medutim, kao to smo veé reki, broj tih jednatina je desto tako,veliki da problem Statike ne mode tim putem sa uspehom da se rei. U tim slugajevima esto Umesto sistema jednagina (A) do (E), koristimo dva ekstremalna,principa tojima fe jednacine mogu da se zamene. Da bismo te principe definisali potrcbna su nam dva pojma: pojam mogucag racnotoingg stania 1 pojam moguéey stanj Aeformacie Moguce ravnoreéno stanje nosata opterecenog raspodelini silama Py # Py honcentritanio silama P, i momentima M, je soaki sistem reakoja Cyy 4 Cy 4 stl 13 Teoreme 0 energit nosaca 5 u presecima N, T, M hoje sadovoljavaju usleoe racmotete elemenata (A) svi stax po0a i stove raonerefe (B) sein éerovoa. Kada je nosaé staticki odreden 2a dato optereéenje py Pi Py M; postoj samo jedan sistem reakcija Cy Cy i sila 9resecima N, 7, M koji’ zadovoljava jednatine (A) i (B), odnosno, u statigki odredenom sistemu za dato optereéenje Postofi samo jedno moguée ravnoteéno stane i to je ono ravnotedno stanje Koje se u tom noseéu pod tim opteresenjem stvarno java. Kada je nosaé stattki neodreden za dato optereéenie Ps Pi Pit My postojt vibe sistema reakeja C, Cy, isla u presecina N, 7, M koji zadovoljavaju jedna- in2 (A) i (B), tj. postofi vide moguéih ravnoteznih’stenja, Stvarno ravnoteino stanje koje se u tom nosatu, pod datim optereéenjem javija je samo jedno od mo- gucih ravnoteinih stanja tog nosata Moguée stanje deformacije nosaéa je svaki sistem funkcija xs ¢, @r> pomer cx § obreanja cy; home saglasno jednatinama (E) odgovaraju deformacjske velizine Htapoua Aly i ty, tako da postaje obreanja g i pomeranja &, % koja zadovoljavaju sve uslove Romparibilnosti pemeranja Zvorova (D). Kada je nosaé statitki odreden, odnoino kinematitki prosto stabilan broj uslova kompatibilnosti pomeranja évorova jednak je broju pomeranja Gvorova i za proizvoljne vrednosti slobodnih anova é> eqs Als tx Odnosmo ¥, €, r MOG se odrediti pomeranja koja zadevoljavaju te uslove. Kada je nosaé statigki neodreden, odnasno kinematitki visestruko stabilan, bbroj uslova Kompatibilnosti pomeranja évorova je veéi od broja pomeranja évorova, Svi ti us.ovi mogu da budu zadovoljeni samo za odredene vrednosti slobodnih Alan ova cys Cys May Tay odnosno za odredene vrednosti deformacijskih velitina % & er, 1.3.2 Veza mogucih ravnotesnih stanja i moguéih stanja defor- macije — Princip virtualnih pomeranja i princip virtualnih sila Neka je dat proizvoljan statitki odreden ili statitki neodreden nosat, i dva stunja u tom nosacu: jedno moguée ravnoteino stanje kada je on optereéen sa BaP. i Py M, sa reakefiama C, i Cy i sa slama u presecima N, 7, is i jedno rogue stan deformacie & Gr sa pomeraniima oslonaca 2 i Zyy Kojima of- varia obrtanja preseka 3 i pomerana 21 Jim talasim nad vlitinama mogucegravmoteznog stan asa dvatalasa nad veltinama mogucepstana deformacie oscenn je da te da stanja nemaht mikakve medusobne vere.58 Definiciia { klasifikaciia ravnih linijskih nosaéa Kada uslove ravnoteze (A) napisane za posmatrano ravnoteino stanje po- mnodimo sa Eds, odnosno sa %ds i — (G — Sr) ds, saberemo ih i dobijeni izraz integralimo duz pojedinih Stapova nosata od kraja'i do kraja &, dobijamo: tae [thes v 5 oi aa + fil =f @-Fait+ [GE +e Parcijalzim integrisanjem prvog integrala u priom, drugom i treéem redu ove jednatine, ti redovi mogu da se prikafu u obliku: wat — fH(E ds (lave [ihe Gt f Seas, =~ @-Fdit= — HG For — f ateas, 1 cela jednagina da se napige u obliku: MG B+ NEL Ta + (E+ ADE =f MRENE+ THp)ds 413 Teoreme 0 energit nosaéa 50 Kada ovakvu jednatinu napi8emo za svaki Sup nosaéa i saberemo ih, dobijamo: DIR MG -B+NE+ Tats S/ GE AD|= HS faRART YF pay de Y oznatava zbir po svim Stapovima nesata. Teraz Hi MG — 3) +NE+ Tat predstavja algebarskizbir radova sila i momenata na krajevima Stapova nosada moguéeg ravnotednog stanja. Sile Ni, Tis Ma na kraju i Sapa ik jednake sua imaju suprotan smer od sila Niu» Tay My koje deluju na tvor i, pa je algebarski bir radova sila na krajevima Stapova, jednak negativnoj vrednosti radova odgova- rajudih sila koje deluju na évorove. S obzirom dasile Nis Tas Ma u évorovima stoje u ravnoteti sa reakcijama C,, i Cy silama Pi momentima Mj, saglasno pfincipu virtualnih pomeranja za vor kao Kruto telo je: DMG - 3 + NE+ TH = = SANS MG Ft 5 Cadi t S Cuban Kade ovu jednatina unesemo u prethodn, a za zbitintegrala po Stapovima uvede~ smo ozmaki dobiamo: JGE+ PA ds + SPH +Y MG — Fade t S Cla +S Cub [UR NE4 Fas Leva strana ove jednatine je rad aktivnih i réaktivnih spoljaénjih sila moguéeg ravnoteinog stanja pri pomeranjima moguéeg stanja deformacije, Sa oznakama: DPF = [GERD a+ ANF TG — YOEHS Cbs +S Ge Bo a6 Definictia { Klasifikectia ravnih linijskih nosaéa jedinaéinu pisemo u obliku: DPT+ DST] we + NT + Top ae ® Jednaina (2) predstavija osnovnu vezu mogueih ravnoteknih stanja i mo- ucih Sanja deformacifenosat. Kada u ova jednagina za moguée raynotcino stanje unesomp reakje i sile u presecima koje se pod datim opterecenjem javjju, a utiaje moguceg stanja defor~ tmucije umesto talasa vznatimo crticom, dobijamo jednaginu: DPr4 Deal we + Net Toe) ds, @ koja prkazuje princip virtualnih pomeranja, « kada 2a moguce stanje deformacije lunesemo pomeranja i deformacijske velitine Koje se uw nosaéu stvamo javijaju, @ uticae moguéeg ravnotednog stanja umesto talasa oznatimo crticom, dobijamo jednatinu: Sh+ Dee koja prikazuje princip virawalnih sila Primenom principa virtualnih pomeranja, tj. jednatine (3) moze da se sra- Guna sve ono sto moze da se sracuna iz uslova ravnoteze, 1. iz jednatina (A) i (B), a primenom principa virtualnih sila, tj jednatine (4) moze da se sracuna sve ‘ono Sto moze da se sraéuna iz deformacijskih uslova, fj. jednaéina (C) i (D). Polazeci od principa virtualnih pomeranja i principa virtualnih sila mogu da se definisu druga dva principa o minimumu energije nosata. Da bismo defi- nisali w principe potrebno je da prethodno definisemo neke pojmove o energifi nosaéa, (Mite + Ne + Tor) ds, wo 1.3.3 Potencijalna energija deformacije nosaéa Pri deformaciji nosaéa pomeraju se napadne tatke spoljasnjih sila pri gemu cone vite rad Koji cemo obeleziti sa R,. Ovo radu odgovara promena potencijalne fenergijs spoljainjih sila, koja je brojno jednaka negativnoj vrednosti rada R, Ro=-A 0 Po zakonu 0 odrdavanju energije, promeni potencijalne eneruije spoljainjih sila odgovara promena potencijalne, Kineticke i toplote enerpije nosata. Ako se. 7a yreme deformacije koligina toplote u telu ne menja, i ako je optereéenje staticko, 4H. takyo da pri deformaciii deligi tela ne tepe primetna ubreanja, tada eolokupma promena potencijaine energie spoljagnjih sila prelazi w promenu potencyalne ener isle deformacije A: + +A=0. 2 13 Teoreme 0 enerpi nosata o Potencijaina energija deformacije A, za koju je tehnici uobigajen naziv deformacioni rad, mode da se shvati i kao negativna vrednost rada unutra8njih sila Ry A= A= R= —Ry ® Da bismo sraéunali velidinu deformacionog rada, zamislimo da smo na pro- iavolinom mestu Sapa iseklielemenat prikazar na slici 1a. Na elemenat napadaju sile u presecima N, T, M. Razlike sila u beskonatno bliskim presecima dN, 7, 44M i opterecenje elemenata pds i p,ds zanemarene su jer je rad tih beskonaéno ‘malih sila w odnosu na rad sila'N, 7; 'M beskonano mala velitina videg reda, Keda clemenat shvatimo kao nezavisno i slobodno telo u prostoru, tada su sile N, 7, M spoljaénje sile koje na tom elementu stoje u ramnotedi, Rad tih sila pri deformaci clementa je rad spolaéajih sila dR, koji je jednak potencijalnoj energiji deformacije elementa d. Ukupnu potencijalnu energiju rosata dobidemo sumiranjem, odno- sno integrisanjem ovih elementarnih energija duz osa svih Stapova nosaéa, a M Mw w a ” 7G w Ep f Set ke 7 ght eerkbes & iT i a / a 2 » » ska Pri statitkom optereéenju spoljainje sie postupno se povecavaju od nule do konaéne velitine, pa mozemo da pretpostavimo da su one proporcionalne jed- znom zajednickom faktoru } koji se monotono povetava od 0 do 1. Kada je nosat finearno elastigan tada se i sile u presecima i deformacije postupno poveéavaju proprocionalno faktora 2. Ako su konaéne vrednosti sila N, T, Ma konagne vred- nosti deformacijskih velitina na slikama 16, Ic i 1d jednake xds, eds, grds tada ihove vrednosti u toku nanoSenja optereéenja AN, AT, 2M odnosno tds, eds, Dppds. U jednom beskonaéno malom intervalu vremena u toku nanogenja optereéenja deformacije se povecavaju za: duds) = xddds, d (Peds) = edids, d (Xprds) = prddds, pa je rad sila AN, 7%, XM u tom intervalu vremena jednak Mads 4 aNednads + ATopdids = (Me + Ne + Tepards. Integrisanjem ovog izraza_pod, od’ = 0 dod = 1 dobijamo ukupan rad sila M,N, T, odnosno ukupan deformacioni rad u posmatranom elementu stapa: ta Ete Ne Tetee Definietja 4 Rlasifikactja ravnih linijkih nosaéa Kada cvu vrednost podelimo sa ds dobijamo velitiny deformacionog rada po jedinici duzine na posmatranom mestu Stapa koju nazivamo specifitan deformacioni trad ili elastifn’ potencijal Stapa i obelezavamo sa A* at = Lil + Ne + Ten @ Kada u jednagini (4) deformaciske velitine x, e, gr izrazimo u funciji sila N, 7, ‘Mili obrnuto; sile irazimo u funkeifi deformacijskih veligina saglasno jednaginama r GF” pri Cemu je pretpostavljeno da temperature promene u Stapu ne postoje, izruz 2a elastcni potencijal Stapa moze da se napife u obliku: . lpr xt re A* (M,N, T) ; ait apt FE} © odnosa AP 892) = [pre + Bet + Sel © Ukupan deformacioni rad nosaéa dobijamo integrsanjem vrednosti 4 — = A*ds duz osa svih stapova nosata. Iz jednatina (4), (5) i (6) dobijamo: =f Atas =H (Mu + Ne + Tey) ds, o A(MN, 1) = 48(M,N,T)ds = 4 [MM yg 8) ( dap are yas rl + ® a 1 24 Bret + P92 las Alte 41) = [ A* (8591) ds zl +e Je o vim jednaginama deformacioni rad prikazan je u funkeiji unutrainjih sila i deformacijskih veligina nosaéa. Da bismo ga izrazili u funkeiji spoljainjih sila, rnapisimo jednaginu (2) poglavlja 1.3.2 uzimajudi i za moguée ravnotezno stanje i ‘moguée stanje delormacije stvarna stanja u nosadu. Saglasno jednadini (7) do- bijamo tada: 4 Fret ye (10) (Ova jecnacna prtaze Clapeyron-ovu (Klapjronovy) teoremu da je deformacont rad ri saichom opcreennonaa jena polovint one srednot ju Bi finao ada Usk od potesha deformacije delle « pitnom tants. 13 Teoreme 0 energii nosata 6 Kada potencijalno} energili deformacije A (%, ¢, 7) dodamo potencijainu energija spoljainjih aktivnih sila — E Ps dobijamo velitinu Koju beledi TI Gye, ¢r) i nazivamo potencijalnom energijon siscema: Tl 892) = 4 @580n) -2 Ps ay ‘a kada potencijalnoj energifi deformacije A (M, N, T) dodamo potencijalnu ener- gi spol retin la —~ ® Ce dobijamo vltina ju beltimo sa TI*(f, T) i nazivamo komplementarnom energijom: sistema TI“Gt, N, 7) = 4 (MN, 7) — Dee. a2) 1.3.4 Teorema 0 minimumu energije pri varijaciji pomeranja Zamislimo da smo nosaéu koji pod uticajem datih spoljatnjih sila trpi defor~ mactju opisanu velitinama x, ¢, @r» obrtanja g i pomeranja & i zadali jo8 jedmu dodatn deformaciju 2x, 8s) Spr sa obrtanjima 8p i pomeranjima 8 i By, Veli- Gine Be, Be, Bpz, 59, BE, Br, su velitine jednog moguceg stanja deformacije za koje je Bea i Bey jednako nui. Pri ovo} dodatoj deformaciji menja se i potencijalna energija sistema, tako da je posle te deformacije jednaka: Tle + ise + Bs; 97 + Ber) =A (e+ Bue + Beer + Ben) T 2 PG+ EB), a de je: A(e+ B04 36 97 + 80x) = JA tue + Baer + Bera — @) Razvijanjem funkcije A* (%, 97) Taylor-ov (Tailorov) red. dobijamo AM Gt Base + Bes 97 + Ber) = AY Coot Gr) + BA* 6 8 97) + a) + Larue ® ade je 84* Gis. 97) prva variacja specifitnog deformacionog rada At adh dt BAM 6 97) = 2A ae + A 86 + A op, 5 "xs & Or) ae + ie en ® 4 384" Gee) drugn variacia specifiénog deformacionog rada OAT ae OA aes DAY BA" 04 97) — Tat + SO eet oan (s) +2 Bde + 2 I oe 1 aa a 17 Bx. ae NE + 2S, Bede + 26 Definieija 4 Klasifikacija raonih Uiniskih nosata Ako sa 34 (% 97) obeletimo prvw, a st 84 Gz 9) drugu varijaciiu deformacionog rada nosaéa po pomeranjima 3A (x 697) = | B4* (65 91) dy © 3A (8, on) = | BA* O68, 97) doy jednatina (2) moze da se napise u obliku Ale + Bue + B97 + 897) = = (8,90) + BA G6 8 99) + + 344 Geers o a jednatina (1) u obliku: T]& + B52 + 85 er + Ber) = = TlGs9) + 811 5 90) +5 34 boss eed o ade je: 81105 sr) = 8458 07) — > PBs — = 31A (8,90) — > Pa @ Diferenciranjem jednatine (9) poglavija 1.3.3 nalazimo; oat oar on ude oat onat Oe der” oat wat Or ere Kada ove vrednosti unesemo u jednatine (4) i (5), odnosno jednatine (6) dobijamo: BA (eer) = | (Mx 4 NBe + T89p) ds, 3A 4 & or) ©) [pi + wiset + Fat] ds = = A (Be, Be, Bp). ‘Kada saglasno principu virtualnih pomeranja, odnosno jednatini (3) poglavija 1.32, imegral na dest strani peve ud ovih jednatina izsaximo prcko spoljaiajih sila, 8 obzirom da je pretpostavijeno da je 8: = 0 sledi 8A (x6 ¢r) = > Pis = 8D Psy 19 Teoreme 0 enerpitnosada « codnosno: 314 @ eer) — > Pl=all = ay ‘0 retima izrateno glasi: Od soil mogucih tomerania hoja sadovoljavaiw usloce 0 pomeranjima, stoarna pomeranja su ona za koja potencijaina energija sistema ima ‘Stacionarnu orednost. (10) sled da je druga varijacija deformacionog, pomeranja jednaka deformacionom radu nosaga koji odgovara pomeranjima 8%, 8, 897) 1 kao takva uvek poritivna a za male vrednosti Bx, 8s, ber mala velitina viteg reda, iz jednatine (8) zakljutujemo da je reé o minimumu, potencijalne energie sistema. ‘Tako konaéno delazimo do stava poznatog pod ime- hom. frincip 0 minimunu potencijalne energije pri varijacji pomeranja: Od svih mogucih pomeranja koja zadovoljavaju uslove po pomeranjima, stoarna Pomeranja su ona 2a hoja potencijaina energija sistema ima minimalme credo 1.3.5 Teorema 0 minimumu energije pri varijaciji sila Uporedujudi vrednost potencijalne energie sistema za razltita moguéa sta- rnja deformacije koja zadovoljavaju uslove po pomeranjima, Konstatovali smo da su stvarna pomeranja ona pri kojima poteneijalna energija ima minimalnu vrednost. ‘Na sliéan_ naGin, uporedujucu komplementarnu energiju sistema za rezliita ravnotedna stanja koja zadovoljavaju uslove po sama, konstatovaéemo da je stvarno Favnotedno stanje ono pri kome komplementarm energija ima minimalnu veednost, Posmatracemo nosaé u kome se pod uticajem spoljainiih sila p, i p, iP, i AM pojavijuju reakcije C,; i Cy, i sile u presesima N, T, M. Komplementarna fenergija tox nosaca je data jednacinom (12) poglavija 1.3.3. Da bismo ovu energiju uporedili sa energijom bilo kog ravnoteznog stanja Cy, + BC, Cue + 3Cyyy N+ BN T+ 87, M + 5M nosata optereéenog silama p, Py» Pi, My varijacje sila i mo- menata 3Cy, 8Cy» 5N, 87, BM treba da predstavljaju moguée ravnoteino stanje neoptereéenog nosaéa. “Takva unutrainja ravnoteina stanja, kao Sto je reteno wt oglavlju 1.2.52 postoje samo u statigki neodredenom sistem. ‘Komplementarna energija pri bilo kom od tih ravnotezaih stanja bide: TI" (at + 8M, N + BN, 7 + 87) = A(M 4+ BM, N+ BN, T+ 87) — -LCr+e=a = [A(M,N, 7) — > Cqt[84 (M,N,T) — > 8Cq+ a 34 (M,N,T)= TI’ ae. 7) + 3 TI? (MNT) + < 324 (M,N, TD),6 Definieija t Klasiftkacija ravnth Uinijokih nosaéa aie je: 34 (M,N, 1) = J BA* (MN Ths, 394 (At, N, T) = | B8A* (AGN, Td 2d org AY ay, BAP aa, 7) = 24 am +24" ay + 4% 5, ONT) ag MA a INT or 38s (M,N, T) = 2A" gage + PA” gs 4 PAP gre one ME + aye ON op 4 224" syn 224" sar 4 224" sree. oman QNOF oToat Diferenciranjem jednatine (8) poglavija 1.3.3, siéno kao i u prethodnom poglaviju dobijamo: BA(M, N, T) = [ 3M + e8N + @r8T) ds, : @ 894 (M,N, T) = [ (+ BAe EEE) de = A M,N, AT) EL” EF" GF ‘Kada saglasno principu virtuglnih sila, odnosno jednatini (4) poglavlja 1.3.2, in- tegral na desno} strani prve od ovih jednagina izrazimo preko spoljaénjih sila, wzi- majuéi u obzir da je pretpostavijen neopterecen nosac, sledi: BAM NT) =D ACe= 8 Cs, 3[A (M,N, T)—> Ce] = 31l* —0 @) Sto retima izrazeno glasi: Od svih mogucih ravnotegnih stanja koja sa zadatim spo~ Giasnjin silama stoje w ravnotedi, stoarno ravnoteino stanje je ono za hoje komple- tmentarna energija ima stacionarmu vrednost Kako iz druge od jednatina (2) sledi da je druga varijacija deformacionog, rada pri varijaciji sila jednaka deformacionom radu nosaca koji odgovara silama 8M, AN, 87, i kao takva uvek pozitivna i za male vrednosti 5M, 3N, 87° mala velitina vier reda, iz jednacine (1) zakljuéujemo da je ret o minimumu komple~ ‘mentarne energije sistema. Tako dolazimo do stava poznatog pod imenom prin cip © minimum cnergije pri varijacij sila iii Castighiano-ex (Kastiljaneo) princip Od svih megucih ravnotednih stanja hoja sa datim spoljainjim silama stoje u ravnotedi, stvarno raxnoteno stanje je ono 2a koje homplementarna energija sistema ima minimalnu vrednost.Glava druga Reakcije 1 sile u presecima statickt odredenth nosaca2.1 Strukturna analiza statitki odredenih nosata Statithi odredeni nosati sastoje se ili od jecne il od vie kinematitki prosto stabilnih odnosno statiki odgedenih plota. Nojjedrostavnija staicki odredena plota je ona plofa koja se sastoji il samo od jednog Stapa il od vibe kruto vezanih Sapova,slika 1. Osnovna osobina ovakve plote je da proizvoljan presek c bilo kog Stapa dei plotu na dva nezavisna dela. Zbog ove osobire,Koju imaju i grane jednog drveta u prirodi, ovakvu plotu zvagemo granom Stapova iit Kratko granom © Svaka hinematithiproso stabilna odnosno statithi od redona ploca sastoji se of jedne ili vile sglavkasto vezanih igrana. Ako zlobom nazovemo zglavkastu vezu dve grane, tako dau évoru u kome je vezano m grana postoji m — 1 zalob, tada bro} grana 2, i bro} zglobova =, jedne kine prosto stabilne ploée stoje u odnost 32-3 st Leva strana ove jednatine predstavija broj stepeni stobode relativnog pomeranja z, grana u ravai a desna strana broj vera izmedu grana, U"staticki odredenoj, tj. kinematigki prosto stabilnoj ploéi ova dva broja su jednaka. Prosto vezanom granom ili kratko prostom granom 2vaéemo w sledeéem ont ‘granu koja je sa drugim granama plote vezana samo u dva Evora a prostin Gcorom zvaéemo onaj évor u kome su vezane samo dve proste granc. Plotu u kojoj postaji bar jedan prost Evor, ofa tw osobinu ima i Rada uklonimo sgrane hoje su w tom Evoru vezane i zadréava je sve dok se subcesionim ublanjanjem sgrana hoje su vesane w sledecim prostim foorovima ne svede na jednu jedinu gran, vademo sistem grana proe urste. Na slici 2a_prikuzana je plots koja se sastoji od 9 grana Koje su vezane sa 12 zalobova. Grane su obelezene simskim brojevima a évorovi w Kojima su one vezane arapskim brojevima, Jednaéina (1) je zadovoljena, Gvorovi 1 i 12 su prosti évorovi u kojima su vezane proste grane Ii IT odnosno VIIT i IX. Kada uklonimo te grane, tada grane IIL, IV i VI, VII postaju proste grane a tvorovi 4 i 9 prosti7 Reaketie i sile u presecima statiékl odredenih nosaéa @orovi. Kada uklonimo i te grane preostsje samo grana V, pa plota predstavlja tem grana prve vrste. Plota u kojoj ne postojt rz =z zr oy ni jedan prost évor ili ona — Koja uklanfanjem prosth 2vo- e s ‘ w ova ne moze da se svede na at be de be fee 478 jedi gran je scam rane ee Fig Tog Yo 4? eae ore igur ae svt sist granedrage vite Zz zr az =z 2 = pposle uklanjanja prostin, &vo- rova, fj. figura w Kojo} vie ne postoji ni jedan prost vor naziva se osoona figura ploe. Plota na sict 28 sastoji se od 9 grana koje su vezane sa 12 zglobova (u évoru 6 st tri grane vezane sa doa zgl0- ba), Jedaatina (1) jet u ovo sluéaju zadovoljena. Grane 1, IX GV, VE su proste grane ali ne postoji Gvor uw kome 4:7 su verane samo dve proste 49 grave pa plota predstavijasis~ tem grana druge vist. Sistemi srana druge vzste su i plode prikazane na slikama 2ci 2d. U refetkestim ploéama svaki tap predstavja posebnu fran pa dmesto sistema gra- na prvei druge viste govorimo o sistemu Stapova prve i druge veste, Na slici 3a prikezana je reletkasta plota prve vrste ” x dnosno sistem Stapova prve sha vrste ana slick 3b redetkasta ploée druge viste odnosno si- stem Stapova druge viste. Broj Stapova i broj zglobova refetkaste plote je obitno Yeliki, Tako je za plogu na slici 3a 2, —%—11a.s,= 15 a za plotu na slici 35.5; =, = 109 a , — 162. Zbog toga fe za kinematigku stabilnost odnosno 2a staticku’ odredenost reSetkaste ploce umesto kriterijuma (1) pogodnji kriteijum. (1) poslavija 1.251 koji sa 24 = 0 glasi 8 sy 2,=2K—3. @ Podela stati¢ki odredenth plots na sisteme grant prve viste i na sisteme sgrana druge vrste ima i odreden statiGki a i odreden kinematitki smisao. O static kom znaéenje te podele biée govora u sledecem poglaviju. Na ovom mestu zadr~ Zacemo se samo na kinematitkom znaGenju te podele. Uslov da jedna ploéa bude kinematicki stabina koji je dat jednatinom (1) ‘odnosno jednadinom (2) je, kao Sto znamo, samo potreban a ne i dovoljan 24 Strukturne analiza statikt odredenth nosaéa n usloy da ta ploéa bude stabilna. Pored toga potrebno je da uslovi za pomeranja évorova budu medusobno nezavisni, 1). da bude zadovoljena i jednatina (9) pog- Javija 1.2.51, Ispitivanje stabilnosti ploce sraéunavanjem vrednosti determinante Dy je dug i zametan posao. Zbog toga se postavlja problem kako nezavisnost uslova 2a pomeranja évorova ispitati bez is- pisivanja i ispitivanja vrednosti d terminante D,. O stabilnosti_ sistema sgrana prve vrste moie da se zakljuti reposredno i jednostavno iz strukture 2 Sistem grana prve vrste moze da se formira polazeti od jedne grane sukcesivaim dodavanjem po dve me- dusobno zglavkasto vezane grane, 1) sukcesivnim dodavanjem parova gran. ‘Na primer sistem na slici 2¢ moze da se formira polazeti od grane V doda- vanjem s leve strane najpre para grana IITi IV a zatim para grana 1 i Tl asa desne strane dodavanjem para grana VI i VIE a zatim para grana VIEL i IX. Jedini usloo da ovako formirana plofa bude hinemavicki stabiina je da oor 1 ‘home su medusobno vecane bilo koje doe grane koje kso par grana ulaze wu sastav ploée ne lee na pravoj lini koja prolasi hroz évorove w hojima se te grane vezuiu 124 ranije formirani deo plofe. Ako ta tri évora leze na jedno} pravoj liniji dedati deo ploge ima kritiénu kantiguraciju. Prema tome, potrebai i dovoljni ustovi da plot na slici 2a bude stabilna je da évor 4 ne lezi na pravoj koja prolazi kroz évorove 5 1.6, odnosno da évorovi 1, 9 1 12 ne lege na pravira linijama koje prolaze kroz evorove 21 3; 718; i101 11, Kako su ti uslovi otiglednozadovoljeni plota je stabilna Na pitane dai je jedan sistem gran druge wste sabia ili nije stabilan Serres ahr uie joer fas hed ‘semana pve 9 2 9 wrste, Meduti, poste se ‘mi grana druge vrste u kojih roblem sublists mote, da Tevede ‘ot problem sl nosti jednog korespodentnog: Stem grana pve Mate Sta fu koga poli mote da haze Glas ho jd Ainematigki stabilnoj ploti jed~ 2 mu il ee grana semen na Bini poke one dl Jan pote clad waa. Ne_ald 4s pelo je najjednostavnija redetkasta_ Fiota koje santo samo od sua Eagle veras, Hapez Reakciie i sile w presecima stotigki odredenih nosaéa Kada u toj ploéi Stapove 1 — 2 i 1—3 zamenimo reéetkastim ploéama 4 i 4c dobijamo plotu 4d. Kako su i plova da a i plote 46 4c stabilne plove, to sledi a je i plota 4d_stabilna ploéa. Na isti natin zakljucujemo da je i plota Sd, oju dobijamo iz ploée Sa zamenom Stapova 1—2i1—3 plogama 5b i Se, stabil- na plota, Ovakvom zamenom od sistema grana prve vrste desto dobijamo sistem grane druge 9 a 2 ey vveste. I plota na slici 4d i ploga na slici Sd predst Tjajusisteme grana druge vrste jako su obe formirane od sistema grana prve vrste za- 7 0 22 ‘menom grana_plotama koje ‘same za sebe predstavljaju si- steme grana prve vrste Plogu Koju dobijamo iz sistema grana prve vrste za- menom jedne ili vile grana 7 odgovarajuéim plocama ili ss obrnuto, plod koja se sastoji od vige manjih ploéa a koja se zamenom tih ploéa odgovarajucim granama svodi na sistem grana prve vrste ‘avacemo sistem ploéa proe ors. ‘Ako ploéu koja ulazi u sastav jednog sistema plota a koja je sa drugim plo- ama tog sistema Yezana samo u dva Evora nazovemo prosto vezanom ploéom ili Keratko proscom plogom, a évor u kome su yezane samo dve proste plate nazovemo prostim Gvorom ploéa, sistem ploéa prve vrste definisemo sliGno kao i sistem gra- na prve vrste, Sistem ploéa proe orste je hompleksna ploéa, 1. ploga hoja se sastoji ad vite ‘manjih plota, u hojoj postaji bar jedan prost évor plota, koja tw osobins ima i hada tuklonimo ploée hoje su vezanc u tom voru i zadrEava je sve dok se sukcesionim tuklanjanjem ploca hoje su vezane w sledecim prostim évorovima sistem ne svede na jednu jedinu plofu, Za plot koja se sastoji od vibe manjih ploéa a u kojo} ne ostoji ni jedan prost évor plota ili Koja uklanjanjem plo¢a koje su veranc w prostim évorovima ne moze da se svede samo na jednu plocu kazemo da pred stavija siszem plofa druge vrste. Broj ploga =, jedne kinemati¢ki prosto stabilne kompleksne ploge i broj zelobova z, kojima’ su te ploge medusobno vezane stoje u istom odnos u kome stoji broj grana i broj zglobova izmedu grana: 35, —3 = 24, a Za plota na slici 2 rekli smo da predstavija sistem grana druge vrste. Me- uti ada uocimo da a to} ploti grane I, IT i TIL same za sebe formiraju jedru Jkrutu plogu a grane VIL, VIIE i IX drugu krutw ploéu, ona moze da se shvati i kao kompleksna ploga Koja se, kao Sto je pokuzano na slici 6a sastoji_ od pet manjih ploéa vezanih sa Sest zglobova. Kako su ploée I, IT, 1V i V_ proste pplote a zglobovi 3 i § prosti zglobovi, uklanjanjem tih plota sistem se svodi sa~ ‘mo na jednu plocu, tj. predstavija sistem ploca prve vrste. Plote koje ulaze w 24 Sirwkturna analiza statiéki odredenth nosaga 2 sastay ovog sistema ili se sastoje samo od jedne grane ili svaka za sebe predstay- Jja sistem grana prve vrste. ___ Na ici 66. prikazana je ista plota kao sistem od svega tri plode od kojih se jedna sastoji samo od jedne grane dok druge dve predstavijajusisteme grana rve vrite. a » ae su 6 Drugi nadin na Koji sistem grana druge vrste moze da se svede na’sistem fgrana prve vrste sastoji se u zameni prostih grana inaginarnim zelobovima. Na slici 7a prikezan je sistem od Getiti zglavkasto vezane grane koje pripadaju jednoj kkrutoj plodi a od kojih su grane IIL i LV proste grane. Te grane uti¢u samo na rela~ tivna pomeranja grana I i II time Sto spretavaju relativna pomeranja tataka 1 i 2 1 praveu tetive grane IIT, odnosno relativna pomeranja tataka 3 i 4 u praveu tetive grane IV. Uslovi beskonatno malog relativnog pomeranja grana I i IK nee se promeniti kada grane IILi IV uklonimo i zamenimo jh imaginarnom zglavkastom, vezom grana Li IL u tacki A, tj. u preseku pravaca 1-213 —4, slika 7a. Po- meranja grane I i grane II sastoje se tada od jedne zajednicke translacje 8 i od rotacije oko tatke A grane I za ugao 89; i grane IL za ugao 89,. Grane se relativno pomeraju samo pri rotaciji oko tacke A kada je 39, % Ss. Medutim, kako se pri oko tnéke A taéke 1 i 2 pomeraju upravno na pravat 12a tacke 3 4 upravno na pravac 3 — 4 to se one ni u ovom sluaju, kao ni" Reakeije jsile u presecima statighi odredenih nosaéa 1 slutaju kada su vezane granama LIT i IV, relativno ne pomeraju u praveu tetiva 1—2 odnosno 3—4. ‘Ako ovakvom zamenom od sistema grana druge vrste dobijemo sistem grana prve viste tada je on samo prividno sistem druge vrste. Svi zakljutci o stabilnosti {akvog sistema i uticaji u njemu lako mogu da se dobiju polazeéi od odgovarajuces sistema prve viste. Zbog toga éemo ovakve sisteme u sledecem zvati sistem grana ‘proc wrste sa imaginarnim zplobovima. ‘Na primer, sistem na slick 2c e sistem grana prve vrste sa imaginarnim zglobo- vvima jer proste grane IV i VI, slika 8, mogu da se zamene imaginarnim zglobom A a proste grane V i VIT imaginarnim 2globom B, ¢ime se ceo sistem svodi na svega tri proste grane. Kako je sistem na slici 8 o¥igledno stabilan a kinematigk je ekvivalen- tan sistemu na slici 2c, to je i sistem na slici 2c stabilan. 'Na sligan nagin uvodimo i pojam sistema plota proe orste sa imaginarnim globovine. Sistemi grana i sistemi plota prve vrste sa realnim ili imaginarnim zglobo- vvima predstavijaju grupu staticki odredenih ploga koje emo u slededem zvati zajed- nickim imenom ploce proe orste. Sve ostale statitki odredene plove su plove druge Podela statitki odredenih plota na ploée prve viste i na plote druge vrste mode da se prosiri na statitki odredene nosate u celini, Pri tome nosaé zamenjujemo jednom korespadentnom plogom na taj nagin Sto zemlju sa oporcima na koje je noseé oslonjen odnosno u koje je on ukljeSten zamenjujemo jednom plotom ili A 5 a gy 7 kama 9, 106, 118 4 12b ploge koje odgovaraju tim nosagima. Kao Sto se iz primera ‘vidi pri prelasku sa nosaga na plocu oslonac zamenjujemo zglavkasto vezanim oslo- 2 24 Strukturna analiza statiéki odredenth nocada B natkim Stapom, nepokretno lediste zamenjujemo zglavkastom a ukljestenje krutom vezom oslonjenog odnosno ukljeStenog Stapa i grane kojam je zamenjena zemlja sa ‘oporcima, Prema strukturi korespondentne plose i nosaée delimo na nosace proe erste i na nosaée druge vrste, u nosate prve vrste delimo na sisteme grana i sisteme plota prve ‘ste sa realnim ili sa imaginarnim zglobovima. Tako su nosati na slikama 9, 101 11 nosadi prve veste, s tim Sto nosat na slici 9 predstevlja sistem grana prve vrste, ‘nosaé na slici 10 sistem plota prve vrste sa realnim zplobovima a nosaé na sl sistem plata pve vist sa imaginarnim zglobovima, ok je nosaé ma sic 12 osaé druge vrste, aco Reakciie j site u presecima statiéki odredenih nosato 2.2 Metoda cvorova i metoda dekompozicije U poghviu 1.2.52 definisani su statidki odredeni nosuti i ukazano je na dve canoe metode Kojima mogu da se odrede reakcje oslonaca isle w reseeina seatieki odredenih nosaéa, U jedno} od th metoda nepoznute odredu- Riso iz uslova ramnoteze évorova a U drugo} iz uslova ravnoteze plota od Fojh se sasei posmatrani nos Kade u 2K tslova ramoteie sla fm loa vnc moment w ‘vorovima jednog statigki odredenog nosatasile na krajevima Stapova izrazimo w funkeif sila Sy, i momenta My i May kao $0 je uéinjeno w jednatinama 6 poglevja 1240 dobijamo sistem od? K+ m linesrnih jednaGina w Kojima Rourige 2K m nepoznatih statitkih velit, Nepoznate su: =, reakciia clones Gaz op momenata ukjesenja Cys 2, sila Sig 1 zy +m momenata Meet My Rada iz ovih jednatina sradunamo sile Sq i'momente My i Myo ‘Unuueaday sil Stapovima dobijamo iz uslova ravnotede Stapova i ajthovih delova, Griz jodnotina (9, (10) 1 (11) poglvlja 1.1.8, Ov metodu nazivamo metoda ecorova 'U drugpj metodi uklanjanjem ostonaca i ukljeStenja i rastaljanjem zalobova dati nosat ratatjamo na 2, medusobno nezavisnih i slobodait ploga, Te ploée pod uticajem opterocenj, feakcja oslonaca {sila veza u zelobovima u ramnotci. Sz, unlovaravnotee ploca uri 3 2, nepoznatih statckih veliina, Nepoznate st tt ovoln slugaju: 2, reaklja oslonacx 2 momenta ukljetenja i 2 2, Komponenti sla ‘eau zglobovime. Kada iz ovih jednatina odredimo sve sil koje napadaju na pole~ Uine plo, rstavlanjem ploea, nosaé rastavjamo na sistem nezavisnih grana. Ako sa 2,,G = 1,2... +44) obeledimo bro} grana pote j j= 1,2, %) 0 32, uslova Tateke grena te pce ulazi ukupno 3 2, ,— 3 nepoznatesile w zglobovima i2- rmedu grana,Za sraku plot je bro} jednatiaa za 3 veti od beoja nepoznatih. Ipak te jednatine imaju resenja jet 3 z,, = ly 2s... uslova ravnoteze grana sade 135, uslova tavnotezeploca iz koh su odredene reakcie oslonaca, moment uklje- tenia i sile vere izmedu plo, Kojeu uslove ravnoteze grana ulaze kao poznate sil Kua iz uslog ravnoteegrana odredimo sil vere zmedu grana slew proizveljnom presek bilo koje grane dobijamo iz uslova ravnoteze jednog od delova na Koje taj presck deli psmatranu grand. Ove mstodu nazivamo metoda rasaoljanja ili metoda dekomporite. im ‘Metoda évorova je u osnovi clementarnija od metode dekompovicije jer, u njoj neposrelno odredujemo one veligine Koje st neophodne da bismo odredili haprezanja | deformaciu nosata, U metodi dekompoziije pored tlh veligina kao pepornate uvodimo {sie veze zmedu ploGa odnosno grana, pa je ukupan bro} ne~ posnatih u metodi dekomporicije vet od broja nepoznati ti metodi évorova, Me~ Totim, vodsnjem ih velicina u racun, esto umesw jeluog sistema simultanih jednatina dobijamo viSe sistema jednatina sa manjim brojem nepozaatih. Koj femo od ove dve metode u Konkretnom slugaju primenitizavisi od strukture nosaéa. Razurljvo da je metoda dekompocicie utoik povolnija ukoliko se nosat sastoji fod manjeg broja ploéa odnosno ukoliko se pojedine ploce sastoje od manjeg broja rang, ada se nosaésastoi od velikog broja grana bro} jednacina umetodi dekom- 22 Metoda ivorove i metoda dekomposiclje a pozicije mote da bude veéi nego u metodi évorova, Ne primer za reietkast nosaé w ome svaki stap predstavlja posebnu granu, metodon dekompozicije tebalo bi febiti 3s, jednatina So je vite od 2 K = 2, + 2, jednitina Roje treba refiti meto~ dom éverava, Medutim i za retetkast nosté reakeijeoslonaca i sie veze izmedu Plots odredujemo metodom dekompozicije. Tek kada ste sile sratunate, unutrasnje Sile odredujemo iz sistema od 2K, (j—1, 2... =, uslova ravnoteze évorova pojedinih ploca w kojima je nepoznato 2K, — 3 (j= {, 2,...,) sila Sy. Lako je brof uslova raynoteze Gvorova vedi od broja nepoznaci sila S,, oni mogu dase rete jer ti uslovi (kao i uslovi ravnoteze grana) sadrze i 32, uslova ravnoteze plota iz oj je sragunato 3 z, sila koje u uslove ravnoteze évotova ulaze kao poznate sie, L ako su i metoda évorova i metoda dekompozicije opste metode, tj. metode keojima mogu da se stagunajreakcijeoslonaca, moment uklestena i sile u presecima ‘u svakom staticki odredenom nosaéu, ipak te metode primenjujemo uglavnom na nosate prve vrste Kod kojih uslovne jednatine mogu lako da se ispigu i rele. Kada od nosaéa koji predstavija sistem grana prve vrste formiramo odgovara- juéu ploéu, tada u toj plodi saglasno definiciji sistema grana prve vrste, postoje bar tive medusobno zglavkasto vezane proste grane dok sve ostal, iuzev jedne, mogu dla se svrstaju u grupe od po dve grane tako da svaka aeupa posle ublanjanja pret- hhodnih predstvija grup od dve medusobno zglavkasto Vezane proste grane. ada za sve grane ovakiog sistema ispisemo uslove ravnotege onim redom kako st one svrstane t grupe, tada u prvu grupu od 2-3 = 6uslova ravnoteze aa prve dve proste grane ulaze sumo sile veze u zglobu u Kome su one medusobno vezane iu dva zgloba kojima su one vezane za ostali deo plots, tj. ulaze 3-2 — 6 nepoznatih a u svaku sledeéu grupu od 2-3 — 6 uslova raynoteze sano po Sest novih nepoznatih. Uti uslova raynoteze one grane na koju se sistem svodi poste uklanjanja svihostah grana ne ulazi ni jedna nova nepoznata, Te uslove weba idemtieno da zadovolje Sragunate vrednost sila, Sto je ujedno i kontrola ratuna, Prema tome, za sisteme stand prve vrste problem odredivanja sila veze metodom dekomporicie svodi se na suk~ Cesivno redavanje sistema od po Seat jednatina sa Ses: nepoznatih Koje je, kao 8 Gemo u sledeéem poglaviju videti, velo lako i napisati i resiti, Na isti natin odredujemo reakeije i sile veze izmedu plots u sistemu placa prve vist pri €emua, da bi problem bio do kraja reten,ercba odvedit i uticaje una vojedinih ploéa. Taj zadatak reSavamo ili ponovnom primenom metode dckompo- aie, t rastaljanjem pojedinih ploga na grane, ili za reSetkaste ploge primenom retode évorova. 'U reetkastojplotiprve vise. u sistemu Stapova prve vrste postoji bar jedan vor w home su vezana samo dva Stapa, dok ostal évorovipolazec ou njexa mos da se svrstajuu red tako da su w svakom siedeéem vezsna samo po dva nova Stapa. ‘Ako za évorove svrstane po ovom redu ispisemo uslvve ravnotcie, tada U usiove avnoteZe prvog évora ulaze samo dve nepoznate a u uslove rwvnoteze slededih Evorova uvek samo po dve nove nepoznate. Prema tome, odredivanje unutrainjih sila metodom évorova u sistemu Stapova prve vist svcdi se na sukcesivno reSavanje sistema od po dve jednadine sa dve nepoznate koje, kan Sto éemo videti u poglavju 223 velo lako i pregledno mogu da se rese grafitkiw Reaketje {site u presecima statidkl odredenih nosala 2.2.1 Reakcije i sile veze 2.2.11 Nosadi koji se sastoje od jedne inematitki krute plote 7 Kada je nosaé unutrainje kinematitki stabilan, tj. kada je s,— 1, tada je 2, = 042, + 2, = 3.S obzirom da broj oslonaca ne moze da bude manji od dva postoje dve moguénosti: ii je =, = 3.42, = Oili jez, = 2az, ‘Na slici 1a prikazana je ploéa koja je oslonjena u tatkamna a, b i c. Reakcije A, B, C odredujemo iz uslova da su algebarski zbirovi momenata svih spoljaSnjih sila u odnosu na tatke 1, 2, 3.u kojima se seku napadne linije sila Bi C, Ci Ai Ai B jednaki nuli. Ako su My, Mz, ‘M, momenti rezultante op” tereéenja Ru odnosu na tatke 1, 23 arg, ta, ro 0d- stojanja sila A, B, C od tih tacaka, iz uslova: My + Ara =O, My ~ Bry = 0, My + Cre = 0, sledi: M, Te pri Gemu su momenti My, Ms; My pozitivni u smeru kazaljke na satu ‘Reakcije oslonaca 4, B, C mogu grafitki da se odrede poznatim Culman-ovim postupkom razlaganja jedne sile w tri data pravea. Da bi éetiri sile R, A, Bi C bile w raynotedi rezultanta sila Ri A mora da ima istu veliGiny, isti pravac a suprotan smet od rezultante sila B i C. Kako rezultanta sila R i A prolazi kroz taéku 4 rezultanta sila B i C kroz tatku 1, da bi one imale isti pravac mora da deluje duk prave 1—4 oju obelezavamo sa K i nazivamo Culman-ovom pravom. Razlaganjem sile R u pravoe 4—a i 4—1, slika 16, nalazimo reakciju A i rezultantu K reakcija Bi C, koje u tatki 4 stoje u ravnotedi sa silom R. Razlaganjem sile K u pravoe 1— a ‘Da bi sistem bio stabilan napadne linie sila A, B, C ne smeju da se seku u jednoj tacki. Kada se ta&ke 1, 2, 3 poklapaju konfiguracija sistema je kritiéna, sistem je kinematiki labilan. Takav sistem ne mote da primi prozvoljno optercéenje. Ravnoteda je tada moguéa samo kada i sila R prolazi kroz tatku w kojoj se seku napadge linje sila A, B, C's tim Sto je proracun ti sila staticki neodreden, Cesto je nosat koji se sastoji od jedne kinematicki krute plote oslonjen na jedno nepokretno i na jedno pokretno leziste. Na slici 2a pretpostavljeno je da se ploéa sastoji samo od jednog krivog stapa u ravni. Nepokretno oslonjena tacka 22 Metoda vorova ¢ metoda dekomposiciie ” ‘oznavena je sa a a tatka oslonjena na pokretno leziste sa. Rezultanta reakcija oslo- ‘naca koji formiraju nepokretno lediéte je sila A Koja prclazi kroz taku a a mode da ima proizvoljan pravac u ravai, Vertikalna i horizontalna komponenta reakcije A obelezene su sa V7, i H, a reakcija oslonca b sa B, Silu £ odredujemo iz uslova da je algeberski zbir momenata svih sila u odnosu na tatky @ jednak nuli, a. siluV,iz uslova da je abir momenata u odnosu na taéku 1 u Kojo} pravac reakcije B sete horizontal. povuéenu kroz tacku a, jednak nuli. Ako sa oznatimo odstojanje tatke @ oditatke 1 a sa M, iM, momente sile R u odaosu na te tatke smatrajuciy kkao i ranije, da su oni pozitivni u smeru kazaljke na satu, ti uslovi else: M+ ¥il=0, My —Bising, Iz ovih jednatina sledi: @ Kada je odredena sila B, sila H, mode da se odredi iz uslova da je algebarski zbir horzontalnih komponenti spoljainjih sila jednak null: Hy + Hy ~ Boose =0 tj, H, = Bose — Hes ® ‘ede je Hy horizontalna komponenta rezultante R pozitivna w smera pozitivne sile Da bi tri sile R, A iB bile u ravnotedi njihove napadne linije moraju da se seku u jednoj tatki. Kako se napacine lini sila R i B seku u tatki 2, to i napadna Tinija sile A mora da prode kroz tu tatku. Grafitko odredivanje reakcija svodi se na razlaganie sile Ru dva pravca koji se seku na napadngj linij te sile, Tz trougla sila na slici 2b sledi 4, @0 Reaketje {site u presecima statighi odredenth nosata Kada je sila R paralelna sa reakejom B tada je i reakcja A parleina sa silom R odnomno ss reakcijom B. Reakcije 4 i B odredujemo razlaganjem sile Ru dva paralelna pravca, Kao Sto je pokazano na slici 3 za sluéaj kada su i sila R i pra vac oslonca b vertkalni, Tzrezi za reakcije oslonaca dati su i u ovo sluéaju jednatinama 2 s tim Sto je V,—= Aa My~ Mj-—R£q’! odnosno M,= Rex! he -Riys B= Rip ® 2birovi hori- i sviht spoljasnjih sila jednaki nuli ili iz. tro~ tugla sila na slici 4b iz koga za sile A i B slede izrazi (4). Momenat ukljoste- rnja M dobijamo iz uslova da je 2bir momenata svi spoljainjih sila u odnosu na tatku 1 u ojoj se seku nepedne linije sila 4 i B jednak m Specijalan sluéaj ovog nadina oslanjanja ploce je slucaj kada su oba ostonca w ‘teziftu ukljestenog prescka, tj. kada je ploéa u jednom prescku nepokretno ukljes- tena, slika 5, Reakcija nepokretnog ukljestenja sastoji se od reakcija ostonca Vi 22 Metoda évorova i metoda dekomposicile a i momenta ukljeitenja M, Sto kao rezultantu daje jednu silu A proizvoljnog pravea i pologaja u ravni, Da bi ploéa bila u ravnotedi sila A mora, kao Sto je pokuzano na slici, da ima istu veliinu, isti pravac a suprotan smer od rezultante optereéenja plote R. 2.2.12 Nosadi koji se sastoje od doe inematicki krute ploée Kada se nosaé sastoji od dve kinematitki krute ploée, tj. kada je zp = 2 tada je 2,142, + 2, = 4 Spoljainji clementi nosaga mogu po piotama da budu raspo- redeni na dva nacina. Ili na jednoj plogi imamo tri spoljasnja elementa a na drugo} jedan ili na svakoj ploéi imamo po dva spoljainja elementa, Tamedu broja oslonaca i broja ukljetenja moguce su slede¢e tri kombinacije Osnovai oblici oslanjanja ovih nosata prikazani su na slici 6. Posebne oblike dobi- jamo iz navedenih spajanjem oslonaca u nepokretna lefsta a oslonaca i ukljeStenja 'u nepokretna ukljestenja. sho2 Reakcije i sile u presecima statigkt odredenih nosaéa Proraéun reakcija oslonaca, momenata ukljeStenja i sile u zglobu g_zavisi uuglavnom od rasporeda spoljainjih elemenata po plocama. Kada na jednoj ploti jmamo tsi a na drugo samo jedan spoljainji elemenat, kao kod nosata 6a, 6¢, 6, 6f u uslove ravnoteze ploge II ulaze samo tri nepoznate: reakcija D i komponente V, Hy, sile w zalebu g dok u uslove ravnoteze ploce I pored sile u zglobu ulaze jo8 cpoznate: reakcije A, Bi C. Nepoznate odredujemo u ovom slucaju uzastop- ‘nom primenom numerickih ili grafitkih postupaka 0 kojima je bilo rei u prethod- ‘nom poglavlj 'Na slici7 prikazano je grafitko odredivanje reakeija nosata na slici 6a. Ako sa Ry obelezimo rezultantu optereéenja plove II, na tu plocu pored sile Rir deluju jof reakeja Di sila u zglobu — G. Da bi one bile u ravnotedi njihove napadne linije ‘moraju dase sek u jedno} taék. ‘To je tatka 1 u Kojoj pravac oslonca d sete npadau liniju sile Ry. Razlaganjem sile Rrr na slic 78 w pravee Idi t-g nalazimo sile Di —G. Rezultanta Ry optereéenja ploce Ti sila G daju sil Ry’ koja prolazi kroz tadku 2 u kojoj se seku napadne linije sila Ry i G. Razlaganjem sile Ry’ u pravee oslonaca a, b, ¢ dobijamo reakcije A, B, C. Pri analitickom proracunu feakcije oslonca sracunavamo najpre reakeiju D iz uslova da jealgebarski zbir momenta svi sila koje napadaju na plot IT u odnosu na zglob g jednak mull. Kada je sragunata reakcija D sile V, iH, dobijamo iz uslova 0 birovi svih sila koje napadaju natu plotu u vertikalnom i horizontalnom praveu jednaki nuli. Sa sraéu- natim vrednostimasila V, iH, reakcije 4, B, C odredujemo iz uslova’ da su algebarski Zoirovi. momenata svih_sila koje napadaju na plotu I jednaki U analtickom postupku sile ¥, iH, mogu da se elimi- aku iz‘rauna, Reakeije 4, B, C odredujemo i tada uuslova da su zbieovi mome- rata uw odnesu na tatke koojima.se_sekunjlhove na su? pacne linije jednaki nul alt ne za sile koje napadaju na plotu I veé za sile koje napadaju na ceo nosat ‘Treba uotiti da pri rasporedu spolainih elemenata pri kome je ploéa T ne~ pokreuo oslejena, opterccenje t plo izaiva samo reukeifeuslone 4, B, 1 Ca ‘slonea D ni sila u zglobu G. Reakcije svih eslonaca i silu u zalobu zaziva samo ono opteresenje koje deluje na ploéu I. Kada je svaka od ploga oslonjena na po dva spoljaénja elementa, kao kod nnosaéa na slikama 6b, 6d 6 tada ni jedna od ajih nije sama za sebe nepokretna; pa opteredenie i jedne i druge plose izaziva uticaje u Gitavom sistemu. U uslove 22 Metoda Svorova 4 metoda dekomposicije 2 ravnotede svake plove pored sila V, i H, laze jos po dve nepoznate reakciie, ti ukupno po eet nepozate velitine” Reaije tile w aglaba ne mogu u ovom sht- {nj da Se dobiju sukcenvnim relavanjem Uslova ravnotede najpre a jedi plot 2 zatim 2a drug, vot in dobijamo iz uslova ravnoteze obe plote kao iz jednog si- stoma simultanih jednatina, Meditim, pogodnim izborom neporatih i ispisivanem Uslova ravnoteze W odredenor oblixa #edeedenom poretk, nepoznate i U ovort siutaju mogu dase iaze u eksplicitnom obliku Posmatragemo prvo sluéajkada e, kao na slic a, svaka ploéaoslonjena na po Kids wo pri Semu su Zip Zy Zq funkcije koje zavise samo od geometrije ose Stapa, @ ne Pivise ni od raspodeljenog opterecenja niti od sila na krajevima Stapq.. “ako za staticki nezavisne veligine X, i X., kao i u poglaviju 1.1.8 izaberemo momente na Krajevima Stapa My i Mg, 2 za staticki nezavisnu veliginu X, iza- eremo poluzbie sila u praveu tetive Hy’ i Hy’, slika 1a, Koje dobijamo razlage nnjem sila na krajevima Stapa u pravac tetive i'u y pravac Koordinatnog sistema ‘Ony, & koju éemo za razliku od poluzbira Sy sila Hix i Hy: beleziti sa Su’: y= = Hal + Ha @ Geriri osnovna ravnotezna stanja Stapa prikazana su na slikama 1b do te, Ne slici a. prikazane su oznake koje u ovom slucaju Koristimo a nisu prikazane na slict 3 paragrafa 1.1.8, kao Sto je projekcija tetive na a-osu Koja je oznatena sa ly, ka0 7 Gdstojanja preseka c od Krajeva Stapa u praveu x-ose oznadena sa Edy i &' le ‘Ovako vabranim staticki nezavisnim veliGinama saglasno_slici 1e, odgova-~ raju sile stanja X;— 0: He =H na 08 a — [es Va ~ Hag sina + Vly — | Py de My = Hag. + Vin obo be + @ + free s)dy —[ ry oe — as Hagcos + Vingsing, ~ = 4 9 sing, + Ving cosa, + ° sina, ja dy — 008 4, f Py de de je : Hing= — Wag = 22s Vine = Re Vine = —Rybw — O) 22 Metoda Evorova i metoda dekorposictie codnosno, op8ti izn i za sile u presecima Stapa: H= Hy + Su 008 45 © to a, + Sy! 208%, Mm £05 4, — Su! sin % ade su veligine Hy) Yop May No Ty date jednatinansa (3) i (4), J Ye Mees A Megs Xe (He Hig4 ‘Reakeife {wile u presecima statiéki odredenih nosale Na slici 2 su saglasno jednaéinama (6) prikazani dijagrami sila Hi V i mo- menta M. Iz dijagrama sila H i V’ je jasno da su oni delovi koji zavise od sila na rajevima Stapa? Sy’ c08 a odnosno Sa’ sin ain ++ (My — Maly Konstante a da se duz ose menjaju samo delovi Hy iV, koji zavise od raspodeljenog opteresenja , i py. Prema tome oblik dijagrama sila H i sila V zavisi samo od opteredenja . aspodeljenog dud ose dok sile iy i momenti na krajevima stapa Wm: ‘odreduju samo polozaj apsci ih dijagrama. Kada je P. = =p, = 0-sile Hi V su Kon state a njhovi dijagrami pra- ve lini. Dijagrami_normalnih i sransverzalnih sila krivog Sta- pa su komplikovaniji od dija- grama sila w praveu koor natnih osa, bog toga 80 uticaji sila i momenata na Kraje- vvima Stapa nisu konstante vet, kao Sto sledi iz jecinatine (7), zavise od ugiova na 4 gente a odnosno &. Dijagrami sila Ni T neopterecenog Stapa su prave linije.samo kada je ‘sa Stapa prave linia. Za kriv Stap dijagrami sila Ni T su krive nije i onda keds je Pe Py = 0. Ordinate + die ‘fama normalnih i transver- yalnih sila obiéno sratuna- vamo iz. ordinata dijagrama et Paen ee wa ata mas Nu ear be il menata, kud Sto sledi iz jed- sue wa ee Sa ae detiri sabirka. Sabirci koji po- tiga od momenata. na krije- vima Stapa, Mu -+ My & su linearne funkcije apscisa. Njihow aijagram je prava linije 9 povréina dijageama trapes éije su Krajnje ordinate Ma i My. Dij grami druga dva sabirka su krivolinifski. Clan S,’ %, se menja sa promenom o fata 7, tacaka ose u odnosu na tetivu Stapa ik, PovrSina tog dela dijatrama je afina 2 povrdinom koju ograniéavaju osa i tetiva Stapa. Ovaj clan otpada sumo kada je tap prav tj, kada je y, = 0. U tom slucaju oblik dijagrama momenata zavisi samo fod oblika ‘tijagrama iy ¢). samo od raspodelienog oprerecenju p, 22 Metoda Svorova { metoda dekomporiciie us 2.2.22 Sile w presecima proste grede 12 slike 2 u prethodnom poglaviju vidi se da dijggrami sila u preseku mogu Jako da se konstruigu kada su poznati dijagrami za sile Hy, Vq i momente My ‘Ako su staticki nezavisne veliine momenti Ma i My i sila Sy’ velidine Hy, Vp i. Mg date su jednatinama (3) u prethodnom poglaviju, Ovi izraai su kraéi+tjedno- stavaiji Kida je ftp optercéen silama samo u jednom praveu, Na primer, kada je Stap opteregen samo u praveu y—ose, tj. ada je m=O 8 yp mo, odnosn0 Reo 4 RRA tada je saglasno jednatiname (5) Hag = Hay =O 8 Voe= Ri =A, Vem —Rie=— 3, ® , pai jednatiaa (3) poglavija 2.2.2, sle- pea | i da je Hy = 0, a da je: ee sells — jp —a)dem ; » = 4b =f eG —2er, gde su uvedene oznake A = B= —V'x0 4 jednatina (8) i (9) zakljueujemo 5 da su u ovor sludaju veligine Vyn. My jednake silama u presecima jednog pravog Stapa duzine j, = / Koji je optereéen ras- podeljenim optereéenjem p i silama 4 i B na krajevima Stapa, kao &to je poka- zano na slici 3. Ovakvi uticaji pojavijuju se u nosaéu koji u Teorii konstrukeija nazivamo prostom gredam. Zbog toga te uticaje nazivamo i uricajima proste grede prigemu su Ai Breakcije, Vq cransvereaine sile a My monenat savijanja proste grede. Odeedivanje reakeije oslonaca i sila 1 presecima proste grede je problem Koji je Gitaocu poznat iz Mehanike. Zbog toga éemo u sledetem samo ukratko ponoviti ‘osnovne metode za odredivanje tih uticaj, Reakcije oslonaca proste grede odredujemo iz jednaéina (8) Kada je Sap opterecen samo podeljenim opterecenjem rezultanta ila R je jednaka povsdini116 Reakelje i sile w presecima statidki odredenih nosata opteredenja F a Zp i Zq’ su odnosi odstojanja tedi8ta te povrSine od krajnjih taéaka Stapa i duzine Stipa ih . R=F={ pds, Be — x) dy ao Sile u presecima proste grede odredujemo iz jednatina (9) koje sa oznakama: ae Gl nas a an opm Bn Gil PO — 94 rmogu kratko da se napigu u obliku: Ale, (a2) Atpy ‘raBLIca t a on tin pea | Re | pes | e e e eet peer A 2 ¥ 1 7 Doe | bette date jem = 16 68 ree | oor rae E34 2e ae cee 22 Metoda Svorova i metoda dekomposicije 0.9680 ogo o740 som one 0370 1910 3,000 47Reakelje { site w presecima statitht odredenth nosata 0.1 | 08000 09900 0.07200 09990 oossi0 | 09 02 | 0.16000 0419200 0.03600 ostveaoonissea | 08 03 | 0.11000 0.27300 0.08400 020190 a.2set0 | 07 o4 | 014000 0.33600 o,0ss00 037400207 | 0 0s | 03000 0.37300 ° oars oars | os 06 | 0.4000 0.38400 oro 09760 | 04 | 07 | 02100 0.35700 048990 ozs | os. 0.3 | 0.16000 028800 0.09600 o,39040 —t8se0 | 0.2 09 | 099000 o,17100 007200 024390 oonsio | ot 10 ° ° ° ° ° o x | = “3 ous 5 ‘TABLICA 5 __ & “e “> ap 5 ° ° ° ° ° 0 ina | oo7s39 0.98328 nsst4—apss29 0308223 22 | oases 016208 0.00259 o.tase9 ogists sna | 018750 023438 oss7s 0.24609 0.22266 42 | 022202 029630 0.07407 0.3m098 027160 siz] 024305 034433 otost 0.38653 soni 12 | 025000 0.37500 ° 043790 0,31250 mz | 024305 geass 000051 oe7se ——ogort4 wn 037037 007407 oasols 0.27160 sin 0.32813, 009375043359 0.22266 ron 0.28463 008259 0.35108 0.15818 mii 0.14642 006314 0.21000-——0.08223 2 0 ° ° ° 5 22 Metoda forova 1 metoda dekompozicie 9 12 jednagina (12) vidimo da funkeija tp predstavlja odnos transverzalne sile pro- ste grede u preseku ci reakeije A a da funketja ay predstavija odnos momenta sa- vijanja proste grede u preseku c i momenta reakcije 4 u odnosu na suprotan kraj greda, Funkcije zp i o» su bezdimenzionalne funkcije promenijive & Koje zavise samo od oblika povrSina optereéenja F a ne zavise ni od intenziteta optereéenja ni od raspona greda. U tablici I date su funkcije

, = i izzazi za sile P su neSto jednostavniji: a = Pa + Pos (tho + Poh 2 tmct + MPa + Baath MAND eo Hy @ Kada pretpostavimo da se optereéenje menja po kvad- ratnoj paraboli i to, slika 9 pri proraéunu sile P, po hvadratnoj paraboli od évora do évora 2; pri proragun sile Py (m ="1, 2)... n—1) po. kvadratnoj” paraboli od évora mi — 1 do évora m +1, a 5 Pert Pa) MBit) the tt?) FO Mie aamemriee ilies cette inedraao)peaboll od Gro te \e te era eeate ioe nD tase Pobicemo kad wre rostima sila koje su date jed- zatinama (22) dodamo vrednosti koje potitu od osenéenih parabs w odgovarajusim lamelama. Na taj natin dobijamo: » 12,1 Pema tet st ra(n Coot ett 5220 o Py aE tie tad + OF a 2 Kons +2) +42 5 +S Ss 1 228 Reakcije { sile u presecime statitht odredenih nosata odnosno: a y= > (Iho + 6h: — Pas 3g (Tho + 6P — Pad Pa =F Gms + 10Pp + Pass =12...0-1 @3) i a Py = (Te + Paes — Pr Pa = 54 (Pa + Peer — Pood ‘Kada se opteredenje Stapa menja u skokovima kao Sto je prikazano na slici 10a _tada sa, pretpostavijajuéi da se opteredenje od évora do évora menje amo, veliGine Ryy My’ i Ae” dave izrazima: RPE, Oy 1 a Pion + 20h Sabato” a sile Py do P, izrazima: a Pom SOR + Py a + 2h) + tr tt Py = Z (Pier + 20h) Kada je raspodeljeno optereSenje zamenjeno koncetrisanim silama, momente savijanja odredujemo ii na osnovu jednaéina (13) ili algoritmom u tablici 6. Pri 22 Metoda Svorava i metada dekomposictie a tome treba naglasiti da su vrednosti koje na ovaj natin dobijamo na granicama Jamela tafne (u granicama taénosti zamene raspodelienog optereéenja koncentri- sanim silama) samo za momente savijanja a ne i za trensverzalne sile. Ako stu nam potrebne i transverzalne sile, njih odredujemo na osnovu rekurzivnog obrasca: Vom = Vom — Rn (26) koji predstavija uslov ravnoteée elementa prikazanog na slici 114, ili na osnovu obrazaca: Von = Fon — Pas - Paact = Von — Phy i koji predstavlju uslove ravnotede elemenata Stapa prikazanih na slikama 110 i Me. U jednatinama (26) i (27) je sa Vyq canagena transverzalna sila proste grede u prescku m opterecene raspodeljenim opterecenjem p(x) a $8 Voq odnosno Vows. ‘transverzalne sile proste grede u polju (m — 1) — m odnosno m —(m + 1) op- tereéene konceatrisanim silama P,, whe Lal ch_# oh or Ye, mon rama 2A Naver a » 2 sku U tablici 7 prikazan je algoritam za numeritko odredivanje momenta janja i transverzalnih sila kada je greda optereéena podeljenim optereéenjem. U poredenju sa tablicom 6 tablica 7 je dopunjena kolonom u Koja su unete vrednosti pf, i pg. Svaka rubrika u ovo} koloni podeljena je na dva dela zbog pret- postavice da’ se optereéenje menja skokovito, Ako opterséenje nema skokova tt svaku rubriku unosimo samo po jedan broj. Koncentrisane sile P,, odredujemo iz, jedna- Gina (25) ako se optereéenje menja u skokovima, odnosno iz jednatine (21) ako optere¢enje nema skokova. Ako su preseci na jednakim odstojanjima sile P, od- redujemo iz jednadina (22) odnosno (23). Kada su odredene sile Py proracun ‘momenata savijanja identigan je sa proracunom u tablici 6. Da bismo sratunali transverzalne sile sratunavamo prvo rezultante sila pojedinih lamela na osnove jednatine (24),, ‘Transverzalne sile dobijumo tada iz jednatina (26). PolazeSi od vrednosti og = A, nalszimo Voy = Vp — Ris Vor™ Vou — Re itd Primer 1. Prosta greda raspona I = 24m optereéena je podelienim optere- Genjem koje je dato analititkim izeazom: 3,50 sins 7| 18 Reakeije { sile u presecima statiéki odredenth nosata 22 Metoda Svorova { metoda dekompozicije 8 TaBLica 7 | | : 7 | m=)al m= |? lm | im | mm | me | | ml | [im [anim [aN | aNm | an in [Ae © | 00 | 20 | sooo | mss | aortas | 0.00 | 1 | 30 | 210 | e259 | ieses | 39033 | sa5s4 | 4 133.51 | 2 | 30 | iso | S70 | isso | 20rs0 | t2r56 | +! 2nd | 3 | 30 | iso | Soar | tise | terse | i308 | eras | 4 | 30 | 120 | 3000 | ‘927 | tras | donee | + Reo. | 5 | 30 | ‘90 | 2897 | ose | Manat | = rus] = aia ¢ | 30 | 60 | 3280 | roo | ear | Mie | ipsa | 5 | xm) 30 | dose | tats | S868 | Xdeo | = ns 8 | 30] 00 | S000) ‘7020 | “oo | ems | — oot | =| | 103.296 | 1383.54 | 1383.54 | 4 ST/6I8AN, —-B-~ 103,296 — 57,648 = 45,648 AN. | my | . | =| ‘ Pag Tw Ty Poe Ma | m= Lm Rin aN Tin |B | as 266386 = 2.00 1| 30 ions sist | nest | 2] 30 29.8 S'nas | 32036 3 | 30 i893 $ ieas | eit 4] 30 10968, 4 S36 | aess7 5 | 30 ‘ot Sand | 3a 6 | 30 55.0 levo ili desno od prescka 6 Uticaji su jednaki zbiru uticaja koje izazivaju spoljasne sile i uticaja koje izaziva sila uw presoéenom Stapu Sy. Uticali koje izazivaju spoljaénie sile jednaki Su uticajima, u preseku c nosata nf slici 18b. Obelezicemo ih sa Nyy Tue! i Mas Sa oznakama na slici 184 ugao koji sila S,, zaklapa sa tangentom na osu Stapa i. tacki c je jednak razlici a, — aq pa su komponente sile S,, w praveu ose Stapa uprayno na pravac ose jednake: Sy £08. = ‘a momenat te sile u odnosu na tadku c jednak $,¥.c0s a = Hy, Sa_usvojenim ‘ornakama izrazi 2a sile w preseku ¢ mogu da se’napigu'w obliku: 2)0 Reakelje { sile u presecima stati odregenth nosasa 2.2.3 Sile u Stapovima resetkastih nosaéa 2.2.31 Klasifikacij U poglaviju 2.1 reSetkaste plote, saglasno opétoj podeli statitki odredenih plota, podeili smo na reSetkaste plote prve vrste i na redetkaste plote druge vrste. ‘Ta podela izrSena je prema naCinu na koji je plota formirana, odnosno po tome da li ploéa moze ili ne moze da se formira polazeCi od dva évora na krajevima jed- ‘Rog Stapa sakcesivnim povezivanjem ostalih évorova sa po dva zalavkasto vezana Stapa. Ove dve osnovne grupe ploéa obuhvataju ploge razligitog oblika od kojih se ncke primenjuju éeite a neke rede. ReSetkaste ploée su obiéno sa gornje i donje strane ograniéene sa dva jasno izratena poteza stapova koje nazivamo pojasevima relerke a njihove Stapove pojas- him apovina. Gornji i donji pojas reSetke povezuju Stapovirspune Koji sw ili Rosi ait nmziamo djagnaama i vera pa ih nazivamo veitalama. Veri- kealno odstojanje pojaseva obelezevamo sa h i nazivamo visinom reletke. Vis fedetke se U opétem slutaju menja po dudini ploce. Odstojanje Evorova gornjce iti donjeg pojasa mereno w horizontalnom pravcu, tj. dudine horizontalnih projek- cia Stapova gornjeg ili donjex pojasa belezimo sa i nazivamo duginom polia relecke, slik 2a Oblik reSctkaste plote zavisi uw prvom redu od oblika pojaseva. Osnovne moguénosti prikazane su na slici 1. li su oba pojasa re¥etke prava il je jedan prav ‘a drugi poiigonalan ili su oba pojasa poligonalna. Cvorovi poligonalnin pojaseva obiéno leke na neko} analitickoj kri- vreketki »~c ‘Yoj liniji. Najéeée je to parabola a rede krug ili eli Prema obliku te linije govorimo o paraboliénoj, krufnoj % ZX itv ctiptieno} refers oo Redetkaste plote delimo, dalje, po obliku ispune, ? dnosno po broju i naiau na koji su rasporedeni &tapovi go ispune. Najveéu primenu ima reserkasta plota sa rrougaonom fspunom u ojo} Stapovi ispune formiraju jednu neprekidnu ST _eskscae" Ting, Koja det povrk irmedu pojises na Wo- a Uglove, Ispuna takve refetkesastoji se ili samo od dijagonala, 2 slika 2a, ili od dijagonala i vertikala, slike 2. Da bi se sit skratile duZine pojasnih Stspova, reSerkasta ota sa tr0- lugzonom ispunom moze da sadrdi jedan ili’ vise Stapova ispune, obiéno vertikala, koji ne pripadaju osnoynom yycik-cak” poteru te resetke ‘Takav Stap je srednja vertikala ploge na slici 26 kao j sve vertikale plode na slici 2c i plote na slici 2d. “Te Stapove nazivamo ,,dopunskim” Stapovima revetke. Bitma krakteristika reéctkaste ploge sa trougaonom ispunom je to da svakom stapu is- prune, izzer ,dopuinskom”, odgovara presel: koji ukljuujuci poomatrant Sap sete tri Stapn dije se ose ne seku u jedno} tatki a koji ploeu deli na dva -nezavisna Kinematigki kruta dela, Refetkaste plote sa trougaonom ispunom su strukturno daleko najednostav- je plose pe ih zato nazivamo i referkastim plofama sa prostom ispunun. Sve plove koje ne pripadaju plocama sa trouguonom ispunom nazivamo relerakstim plotama 22 Metode &vorova 4 metoda dekomposiciie 1 sa slozenom ispunom. Neki oblici plota sa slofenom ispunom prikazani su na sli- kama, 3a, B, 6 d, e. Vetina ovakvih reetki primenjuju se za nosage vecih raspona kod Kojih bi dudine Stapova reSetke sa trougaonom ispunom bile suvise velike w odnosu na dimenzije popreénih preseka potrebne s obzirom na sile koje ti &ta- povi treba da prime, » DINNATEL * NAA» REEREKEDDDDD EXSXXERESEY 9 KSSRSRRESE su: a3 Sa povetanjem raspona povetava se i reletke a time se u refetki s ‘rougaonom ispunom povecavaju i dudine vertikala i duzine dijagonala. $ obzi rom da ni statitki ni Konstruktivni_razlozi ne dozvoljavaju da uglovi izmedu Sta- ppova ispune budu mali,sa poveéanjem duzine dijagonala i vertikala povecavaju se i duzine pojasnih stapova odnosno poveéavaju se dutine polja rebetke. Zbog pove- Ganja dudine polja povecavaju se dimenzije sekundamnih poduinih nosata preko kkojih se opterecenje prenosi u evorove reSetke a zbog poveCanja duzine Stapova ‘odnosno nijihove vitkosti,povecavaju se dimenzije pritisnutih Stapova reSetke. Zbog. toga reSetke sa prostom trougaonom ispunom postaiu neckonomigne za nosace volikih raspona. Postoji vie naina kako u reSetkastoj ploti sa velikom visinom mogu da se smanje duzine Stapova i duzine pola. Prvi natin j ‘a trougaonom ispunom podelima na dva ili na vige delova ubacivanjem novi fta- ova kao Sto je prikazano na slici 3a. Dodate Stapore Kofi su na slict prikazani nneSto tunjim linijama nazivamo sekundarnim Stopovima a refetku koju na taj natin dobijamo nazivamo reletka sa sokundarnom ispunom. Drug matin kako mode da se formira reSetkasta plota velike visine sa relativno kkratkim Stapovima i malom duzinom polja pokazan je na slici 3b. U svakom polju12 ‘Reakeije i sile u presecima statiski odredenth nosaa postoje dve dijagonale koje sa odgovarajuéom vertikalom formiraju slovo K. Zbog toga se ovakta reletka naziva reterka sa K—ispunom. Refetke na slikama 3e, d ive su refetke sa vilestrukom ispunom. U njima su pojasni Stapovi povezani sa dva sistema Stapova ispune koji se ukrStaju. Prema tome fa Koliko delova Stapovi ispune jednog pravca dele Stapove ispune drugog pravea, lve refetke delimo na doostruke, trostruke, Eetvorestruke, ... reletke. Zbog rom~ ova koje formiraju dijagonale, reletke na slici 3d i reSetke na slici 3e Gesto. na zivamo i rombignim rebetkama. Za koje su raspone nosaéa refetke sa trougaonom ispunom ekonomiéne a 2a koje one nisu ekonomigne zavisi izmedu ostalog i od natina njihove izrade i mon~ taze, § obzirom da savremeni tehnolo8ki procesi izrade konstrukeija omoguéuju faradu lakih | ekonomitnih Stapova sa velikim momentima inercije popreénih. pre~ seka, domen primene reSetki sa prostom ispunom u odnosu na resetke sa siozenom jspunom danas se sve vile Siri, Medutim, ima domena gde se reSetke sa slozenom ispunom koriste ée8ée od reSetki sa prostom ispunom. Na primer, za spregove na mostovima iu 2gradama velo se éesto iz konstruktivnih ili estetskih razloga ko- sti ili reSetka sa-K—ispunom ili rebetka sa rombiénom ispunom. Drugi domen primene reSetki sa ukrStenim dijagonalama su vojni ratni mostovi. Ove refetke su {Yrlo pogodan sistem za takve mostove zbog toga sto se sastoje od kratkih i lakh elemenata dim nadovezivanjem po duzini i visini mogu da se formiraju reSetkaste ploge za mestove razligitih raspona. 2.2.32 Metoda évorova, Maksvel-Kremonin plan sila U poglaviju 2.2 pokazali smo da se proratun sila u Stapovima refetkastih ploéa prve vrste metodo Evorova svodi na sukcesivno reiavanje sistema od po ve jednatine sa po dve nepoznate sile, Iz Mehanike je poznato da anatiticki uslovi ravnotete évorova mogu da se zamene grafickim uslovima, t) da ispisivanje i reSa~ vanje jednaéna moze da se zameni crtanjem poligona sila, Svakom évoru odgovara po jedan zarvoren poligon sila, Kada bismo te poligone crtali nezavisno, sila u Svakom stapu pojavijivala bi se u dva poligona, konstrukeija bi bila nepregledna ‘2 moguénosti da se pogre'i velike, Iz Mehanike je poznato i to da ovi poligont ‘mogu da se sloze u jedan jedinstven plan u kome se svaka sila pojavijuje samo jedanput. Taj plan poznat je pod imenom Maksvel-Kremonin plan sila ,.Maks- Yelov” po ensleskom fiziéaru J. C, Maxwel-u koji ga je prvi predlogio a ,Kremonin”” po imenu profesora milanske politehnike L, Cremona po kome je ta) plan postao oznat u kontinentalnoj Evropi. ‘ako pretpostavljamo da je ¢itaocu poznata konstrukcija Maksvel~Kremoninog. pak cemo se podsetiti te konstrukeije i nekih osnovnih stavova ut vez Sa tim planom. Posmatraéemo refetkastu plocu na stici 4a éiji su Gvorovi obelefeni brojevima od 1 do 8. Plota je opterecena silama P, do 2, Sile Py do ("su u ravnoted P formiraje zatvoren poligon sila, Da bismo konstruisali plan u kome se svaka Pojaviiue sumo jedanput, spoljasnje sile treba sloziti w pogon onim redom kako’ na njit odnosno njihove napadne linije nailazimo obilazeti oko reketke. jednom ungpred usvojenom smeru. Pri tome zamisijamo da su napadne linije Spoljainjih sila poluprave koje leze van konture reSetke sa pogetkom uw évorovima 22 Metoda Sorova 1 metoda dekompozictje 43 1a njenojKonturt. Na sic 4b sile Py do Py slogene su vpoligon onim redom kako fa nih nallasimo obilskom oko redstke u sinera kale aa sta, ‘Temena toe poligonaobeletena tu eli latnskim slovima od do H Proraéun sila u Stapovima zapotinjemo polazeéi of ora u kome su vezena samo dva Stapa, tj. u kome su nepoznate samo dve sile. Takvi évorovi su évor 1 Gor 8, U évoru 1 stoje u ravnotedi sila P, i sile Sy, i Sy, u Stapovima 1 —2i 13. U planu sila ove sile formiraju zatvoren trougoo sila. Konstrukcija plana zahteva da u ovom trougl, kao i u poligonima sila svih sledecih évorova, sile buds slozene onim redom kako na njih nailazimo obilaskom oko Evora u ranije usvo- jenom smeru obilaska oko refetke. Obilaskom oko évora 1 u smeru Kazaljke na satu poste sile Py nailwzimo na Stap 1—2, 1. na silu Sy, a zatim na Sap 1—3, {i-nasilu Sy. Da bi u trouglu sile bile u poretku Py, Sy i Sia iz tadke A kao krajnje tcke sile P, povlatimo paralelu sa Stupom 1—2'a iz weke H kao poveme tacke sile P, povlatime paraleln sa frapom 1—3. Te dve pave sek seu taki a. Sila Sis data je vektorom Aa a sila Sy, vektorom af. Kako obe sile deluju ka évoru 1 foba Stapa su pritisnuta, Kada su odredene sile u Stipovima 1—2 i 1—3 prelazimo na dvor 2 na koji pored spoljainje sile P, i sile Siy = — Sy, u Stapu 1—2 koja je ranije odre~ dena, deluju samo joS dve nepoznate sile: sila'Syy u Supa 2—4 i sila S,, u Stapu.mm Reakeije | sile w presecima statiki odredenth nosaéa 2+3. U planu sila one formiraju zatvoren etvorougao. Dve stranice ovog vek- torskog detvorougla Sy = ad i P, = AB su poznate. Da bismo odredili i druge {ve stranice ovog cetvorougla a da bi sile u njemu bile slodene onim redom kako ‘na njih nailazimo obilaze¢i oko tvora 2 u usvojenom smeru, iz tatke B kso krajnje tatke sile P; povlatimo paralelu sa Stapom 2—4 a iz tatke a kao podetne tatke sile Sy, povlatimo paralelu sa &tapom 2—3, Te dve prave scku se u tatki b, Sila Sox data je vektorom Bb a sila Sy vektorom ba. Kako i sila Sy i sila Sys deluju ka eronu 2 to au i Stapovi 2—4 i 23 pritisnuti Na evor 3 pored spoljainje sile P,, sile Sy = — Sis u Stapu 1—3 i sile Sm = — Sq Hapu 2—3 Koje su ranije odredene, deluju samo jo8 dve nepo- ‘mate sie: sla Sy, a Stapa 3—4 isila Sy, uStapu 3—5, U planu sila one formiraju aawvoren peougno. Ti stranice ovog vektorskog peroula P, = Gil Sy = Hai sere Pa ptanat, Du bismo odredl 1 presale dve stanie ovoy” ptaugla Shaw agen bile sldene cnn redont kona aj allrimo oblae oko teste} awvolaom sera, talks b kao Kran tate sile Sm poviaimo pars. iSite dtapom 3 aa is tabke © kao pobetne tase ale panlla sa fapom 35. Te eve prave scku se u tatki c. Sila Sy, data je vektorom bc a sila Sy vek~ ‘torom 2G. Sile Say i Soy deluju ka evoru 3 pa su i Stapovi 3—4 i 3—5 pritisnuti. Konstrukeijom poligona sila 2a Evorove 4, 5 i 6 odredujemo polodaje tataka 4, ei f time sile u svim Stapovima retetke izuzev u Sapa 7—8. Ako je Konstruk- Gija tatna, prava fE u planu sila treba da bude paralelna sa Stapom 7—8 jer se time zatvaraja poligoni koji odgovaraju ravnotedi sila u Gvorovima na krajevima tog Sapa, Plan sila na slici 43 je Maksvel-Kremonin plan refetkaste ploée na slici 4a opterecene datim optereéenjem. Njime su sazeto prikazane sile u Stapovima refetke ali u njemu nije jo§ jasno oznateno kojim duzima su date pojedine sile 4 posebno kog znaka su sile u pojedinim stapovima, Taj problem reSavamo po- ‘sebnim naéinom obelezavanja sila koji je poznat pod imenom Bow-ov natin obe- Tedavanja sia. Ovo obeleéavanje prikazano je naslici 4 i u prethodnom izlaganju ‘yeé smo ga delimigno koristi Stapovi reSetke i napadne linije spoljafnjih sila kao poluprave van konture ploge dele ravan reSetke na odreden broj polja. Ta polja obelezena su latinskim Slovima. Spoljainja polja, tj. polja ogranicena Stapovima refetke i napadnim lini- jama spoljainjih sila obeledena su velikim latinskim slovima A do H a unutrainja polja, . polja ograniéena samo Stapovima refetke obelezena stu matim tatinskim Slovima a do f. Uporedujuéi oznake polja na slici 4a sa oznakama temena poligona ra slici 45 moze da se zakljuéi da su u planu sila krajnje tacke spoljasnjih silat sila 1 Stapovime oznatene slovima onih polja koja su u planu reSetke ogranivene njtho- vim napadrim linijama. Na primer u datoj reSetki napadna linja sile P, granici polja #7 i A a napadna linija sile Sy, odnosno S,,, tj. osa Stapa1—2_ granici polja Pia, pa si w planu sila krajnje tacke wile Py oxnazene slovima 17 i a krajnje fate sila Sig i Sq slovima i a, Ovim nadinom obelcZavanja pored veticine sila odredeni su i smerovi sila u évorovima reletke. Da bismo oxredili smer sile koja papada na neki vor. refetke dovoljno je uotiti da je pri ovom naginu obelezavanja Sila pogetna taéka sile ona tacka koja nosi oznaku polja iz koga u usvojenom smeru bilaska oko Evora prelaskom preko napadne linije sile preluzimo u susedno pole. 22 Metoda fvorova | metoda dekomsocictje 145 Na primer obilaskom oko évora 2 u smeru kazaljke na satu iz polla A preko na- pacne line sile P, prelazimo u polje B, iz pola B prko Stapa 2— 4 w polfe 5, {a polja 6 preko Kapa 2-3 u polie ai konatno iz pelja a preko Stapa 2-1 u polje A. Iz ovog redosleda polj lei daje Py = AB, Su = Bb, Suu = Baa Su = ad Bow-ovim naginom obelezavanja sile se ne prikazuju vektorski pa nije potrebno 4a se u plan sila { samu refetku ucrtavaju strelice koje pokazuju kako slle u Sta- povima defuju na évorove reletke, odnosno Kojeg su znakasileu Stapovima reletke ‘Time konsteukcja postae lakéa i preglednije, ustrovaiemo to jednim primezom, Na slici Sa prikazan je jedan redetkast nosa€ sa tr zgloba, Opterecena je samo leva ploéa nosata silama P, do P,, Napadne line reakeija Ai B i sila Py do P, dele ravan nosata van kontura refetkastih plota na sedam spoljalnith pola koja Su oznaéena velikim latinskim slovima od do G,dok se same plote sastoje od Sesnaest unutrainjih pola koja su oznatena malim latinskim slovima od a do p. 'Na aici 56 spoljanje sie slozene su u zatvoren poligon obilazeti oko reSetke uu smeru Kazaljke na satu, Saglasno usvojeno} Konvencijt temena ovog poligona su ‘enatena slovima spol}Reakelje ¢ sile u presecima statigki odredenih nosata Da bismo izbegli nagomilavanje greSaka, sile u Stapovima odredujemo pola- zeti od oba kraja jedne { druge plote nosata tj. za leva plotu polazeéi od evorova Ti GY aza desnu plogu polazeci od évorova (5)" i 9. ‘Na évor 1 deluju tri sile AB, Ba iad. U plan sila ove ti sile moraju da gine trousao ABa, Polozaji temena a 1 B su vet odredeni. Teme a nalezi sew presek prave povutene iz taéke B paracino sa Stapom 1 — (1) koji granii polja Bi a i rave povutene iz tacke A paralelno sa Stapom 1 — 2 koji granti polja A ia Od évora 1 prelazimo na tvor (1). Na njega deluju éetzi sile aB, BC, Cb i ba koje u plans sila moraju da Gine zatvoren poligon aBC®. Polozaji temena a, Bi C su ved odedent, ‘Teme b nalazi seu preseku prave povutene iz tatke C para- felno sa Stpom (1) — (2) i prave povuéene iz ta&ke @ paralelno sa Stapom (1) — 2. Tz uslova ravnotede Evora 2 kome w planu sila odgovara poligon Aabe od- redujemo polods} temena ca iz uslova ravnoteze Gvora (2) kome odgovara poli- gon cbCDd odzedujemo polozsj temena d. Ostali deo plana sila leve ploge odreden je konstrukcijom koja polazi od ‘vora (5). Pri tome treba zamisliti da je desna ploga uklonjena i da je njen tice} amenjen silom veze u zplobU 5 Koja fe jednaka reakciji B odnosno sili GA. ‘Na Gvor (5)' deluju sile FG, Gh i MF. U planu sila ove te sile moraju da formiraju trougao PGh, Polotsji temena Fi H vet su odredeni. Teme h nalazi se 1 preseku prave povuéene iz G parslelno Stapu $ — (5) i prave povutene iz. F paralelno se stepom (4) — (5). Kako se te dve prave seku u tack F to se tatke FP pai je sew apa (4) eda ml se Gi 7G, t. sila u Stapu 5 — (5) jednaka sili Py, fro i neposredno sledi iz tio aonotets bron (3) Na évor 5 deluju sila hG, GA, Ag i gh koje u planu sila moraju da cine zatvo- reni poligon AGg. Polodaji temena h, Gi A su poznati. Teme g nalazi sew pre- Seku pravih Ag i Fe paralelnih sa Stapovima 4~—5 i (4) —5. Iz uslova ravnotete évora (4) kome odgovara poligon EFF odredujemo polotaj temena f'a iz uslova ravnoteze évora 4 Rome odgovara poligon fee odre- Gujemo polozaj temena e, Prava ed treba da bude paraelna sa Stapom 3—() jer se time zatvaraju poligoni DEjed i dede koji odgovaraju ravnoteat slaw Evo Tovima @) i 3. Medutim, pravac ed nije parslelan sa praveem ftapa 3 — (3). Prava povutena iz tatke e parleino sa Stapom 3 — (2) prikazana je isprekidanom linijom Pa pravom ed i dD gradi trougao poznat pod imenom trougao gretke. Na sligan natin konstruisan je i plan sila za desnu plotu nosata, Plan sila na slic $b predstavlja skup poligona sila koje stoje u ravnotedi 1u évoroviina reetke na slict Sa alist w njemu sadrZani { poligont sila Koje stoje u ravnoteZi na Gilo kom drugom delu te re¥etke, Na primer, na deo iseéen iz re~ fetke krusnim presekom I~ I pored spoljainih sila P, = EF, P, = FG, deluju file u feapovima Sey, = Gh, Sax, = bly Sqr = 1A; sileu Stapovima Sy = Ae, Sas = i Sua =7E-_ One na tom delu retetke stoje u ravnotedi i formiraju zatvoren poligon sila EFGHAef Koji je na slici Sb prikazan neito punijim li- ijama. Tz svega Bto je do sada reteno sledi da izmedu refetke opteredene datim silame kao jedne geometrjke figure i Maksvel-Kremoninog. plana sila te refetke kao druge gcometifske figure postoje odredeni odnosi. Ti odnosi su posebno jasni ia slike 5. 22 Metode vorova { metode dekomposicie 17 Scakom temenu figure na_slici Sa odgovara jedan poligon figure na_slici Sb i ebrut sechom tone na sh S odgoara dan Pig edoio Jno Pole ws nna slici Sa ‘Broj strana poligonajedne figure jednak je broju prawih w adgovarajudem te- menu druge figure. Strane poligona jedne figure paraleine su sa pravim lnijama ‘odgovarajucam tomenu druge figure. Figure izmedu koji postoje ovi odnosi nazivalu se reciprocne figure, Prema Reciprotna figura, j, Maksvel-Kremonin plan sila postoji za svaku refetku ii apovi dele ravan te reletke na odfeden broj polja tako da svaka taéka ravni koja ne ledi na granici izmedu polja pripada jednom i samo jednom od tih polja. Tako su podeljene ravni u re’etkama éiji se Stapovi ne ukrStaju kao Sto su resetke u poslaviju 2.231 na slic 2 i refetke na slikama 3a i 39, Za te redetke moze da se macria Maksvel-Kremonin plan sil U reSetkama &iji se Stapovi ukrStaju, Kao Sto su reSetke na slikama 3c, 3d, 3c, u poglaviju 2.2.31 polja izmedu Stapova se preklapaju, pa za te reietke Maskye Kremonin plan sila ne moze da se nacrta. Medutim, kaa se u tatkama redetkaste plote uksStaju samo po dva Stapa, kao Mo je w0 slutaj u navedenim primerima, sile-u dtapovima loge se ne menjaju kada pretpostavimo da su Stapovi na mestima ‘ukrétanja prekinuti i medusobno zglavkasto vezani, Staticki odredena ploéa ostaje i posle ovakve zamene staticki odredena jer se ubacivanjem svakog zgloba broj Svorova poveéava za jedan a broj Stapova za dva, Ovakvom zamenom umesto reSetke sa ukritenim Stapovima dobijamo reSctku Giji se Stapovi ne ukrstaju, tj, reletku za kojui moze da se nacrta reciprotna figura. Ubatenim évorovima u reci- proénoj figuri odgovara poligon oblika paralelograma, fj. sile u ukritenim stapovime u planu sila pojavijuju se dva puta (za svaki deo Stapa posebno). ‘Treba napomenuti da ubacivanjem zglavkaste veze na onim mestima na kojima se uktitaju ti ill vise Sapova staicki odredena retetka postaje stati neodredena. Sile u Stapovima redetke bez zgloba isle u Stapovima feketke sa 2alo- ‘bom nisu u tom slucaja iste, Prema tome, ubacivanje zglavkaste veze na tim mes- tima nije dozvoleno. Ptanje kada Maksvel-Kremonin plan sila kao reciproéna figura date reetke Postoji, tj. kada on moze da se nacrta je jedno pitanje. Pitanje kako on moze da se nacrta, tj. pitanje njegove konstrukcije j¢ posebno pitanje. Opisanim postupkom: tw kome konstrukeja plana postupno napreduje od évora do évora w Kojima su Reponate sumo po dve ail, Makevel-Kremonin plan moss da ae nacrta aamo 2 Feletke prve vrste (ssteme Stapova prve ste), odnosno za delove reSetke druge vste van njene osnovne figure. Na primer za refetku uw poglaviju 2.1 na slici 36 plan sila posto all opisanim postupkom ne moge da se nacres, Slitno vadi i ze Fefetku u istom poglavju na slici 4d, Za tw redetku plan sila postji ali opisanim Postupkom moae da se nacrta samo za delove izvan osnovne figure. Konstrukeije Plana mode da se nastavi i za deo retetke unutar osnovne figure kada metodom ‘Kojo Ce biti rei uslededem poglavju odredimo sila u horizontalnom Stapaionjeg Pooja reSetke Da Ii Maksvel-Kremonin plan sila kao reciprotna figura reletke optereieie dati slama posto ii on ne postoji, ne zivisi samo od strukrure refetke vet avisi i od navina kako je ona opterecena. Odgovor na ovo pitanje, kao i ranije,148 Reakeije 4 sile u presecima statidui odredenih nosaéa zavisi od natina kako je ona ravan reSetke podeljena na polja, s tim da sada nije 1eé samo 0 relativnom odnosu unutrasnjih polja vee o relativnom odnosu unutras- ajil | spoljainjih polja medusobno, Da bi za jednu referkastu plocu na koju delujy rneke spoljainje sile mogla da se nacrta reciprotna figura, unutraSnja i spoljaénja ppolja te reletke ne smeju da se preklapaju. S obzirom da napadne linije spolainjih Sila granige spoljainja polia potev od Gvora u kome napada sila, spoljainja polja née se preklapati sa unutranjim poljima sve dok spoljainje sile napadaju samo Evorove ha konturi reetke, Medutim, ako u reSetki postoje dvorovi i unutar njene Konture i ako se spoljainje sile prenose i preko th {vorova, spolainja i unutrasnja polia se preklapaju pa reciproéna figura, tj, Maksvel-Kremonin plan sila za tako opteredenu resetku ne postoji i ‘Primer tako opteresene reSetke prikazan je na slici 6a. Medutim, lako je pokazati da ova reSetka moze da se zameni drugom reSetkom w kojoj st sile w Sta- povima jednake silama u odgovarajucim Stapovima date reSetke a u kojoj one mogu da se odrede konstrukeijom Maksvel-Kremoninog plana sila, Sile u Stapovima reletke na slici 6a jednake su silama u odgovarajucim Stapovima reSetke na slici 66 koja se od date reSetke rezlikuje samo po tome Sto sadrZi Stap cc’ u kome je sila pri datom opteresenju jednaka nuli. Kada optereéenje refetke na slici 6b sho zamenimo sa dva optereéenja prikavana na slikama 6¢ i 6d, uada stu na osnova principa saperpovicije sile u Stapovima resetke na slici 6h jednake zbiru sift w Etapovima reletke na slici 6¢ i reSetke na slici 6d. S olszirom da ravnotezno op- terecenje na slic 6d. izaziva sila samo u Stapu ce’, to su sile w Stypovima reetke nna slici_ 65, odnosno resetke na slici 64, jednake silama w odgovarajucim Stapovima 22 Metoda éoorova i metoda dekomposicife 1” refetke na slici 6e, Koje mogu da se odrede Konstrukeijom Maksvel-Kremoninog plana sila, Prenodenje sila du njihovih napadnih linija od unutrainjih tvorova preko fiktivaih étapova u fiktivne Gvorove na konturi reketke nije uvek moguée. Posms tragemo retetkastu ploéu koju smo i do sada posmatrali opterecenu silama prika- zanim na slici 6e. Dréeti se opisanog postupka refetki bi u ovom sluéaju trebalo dodati Stap cf. Medutim, dodavanjem ovog Stapa od staticki odredene reSetke do- bili bismo stuticki neodredenu refetku u kojoj sile u Stapovima nisu iste kao sile 1 Stapovima date refetke. Tpak i ovaj zadatak moze da se redi sligno kao i prethodni, Rastavijanjem optereéenja na dva optereéenja sile usled datog opteresenja dobijamo kkao zbir sila u Stapovima reSetke opterecene prema slici 6f, koje mogu da se odrede Konstrukeijom Maksvel-Kremoninog plana sila, i sila u stapovima reletke optere- Gene prema slici 6g koje su jednake nuli izuzev u Stapovima ed i ce koji su zateg- runt silom P/2 cosa. 2.2.33 Metoda preseka ‘Metoda évorova, kno Sto smo videli, uglavnom je grafitka metoda koju pri- menjujemo kada nas interesuju sile u_svim Stapovima reSetke, Podseti¢emo se sada druge metode pogodne za analiticko sratunavanje sila odnosno pogodne 21 primenu u onim sluéajevima kada nas interesuju sile samo u nekim Stapovima resetke. Vrlo éesto iz revetkaste plode moze da se izdvoji jedan deo te plote na tj natin Sto cemo preseéi ili samo tri §tapa tije se ose ne seku u jednoj tacki ili Geme preseti vise Stapova ali medu njima samo tri Sapa u Kojima su nepoznate sile. ‘Takvi preseci po definiciji postoje u ploéama sa trougaonom ispunom. Na slid 7a_prikavan je deo jedne reSetke sa trougaonom ispunom dobijen presekom ¢ — kojim su presetena tri stapa Gije se napadne linije ne seku u jednoj tacki. Sile u tim Stapovima obelezene su st Syy Ss, Sy. Napadne linije sila 8, i Sy sila SiS, ‘xinosno sila $, i S, seku se u tadkama’, 2, 13. Na posmatrani deo refetke pored niepozmatih sila S,, S, i S, deluju i poznate spolianie sile éija je rezultanta sila ‘Te sile su u ravnotedi pa je zbir njihovin momenata uw odnosu na bilo koju waoku u ravmi jednak nuli, Ako sa My, Mf M, obelezimo momente spoljasnjih sila odnosno150 Reckeije i sile w pretecima statigki edredenih nosata momente sile R-u odnosu na tatke 1,213 usvojimo da su oni pozitivni u smeru ka~ zaljke na sata a 82 7y,"airs oblezimo normalna odstojanja taéska 1, 23 od napadnih Tinjja sila Sy S, 1 Sy uslovi da su zbirovi momenata svih sila koje napadaju posma- ‘rani deo resetke u odnosu na tatke 1, 213 jednaki nuli mogu da se napisu u obliku: My + Sy. = 0 My—Syre—0, My— Sys = 0. a ovih jednatina nalazimo: M, =", =o SR. a ‘Ova metoda za proraéun sila u Stapovima retetke naziva se Riterova metoda po “August Ritcer-u Koji je nju prvi primenio 1862. godine, Presek £ — ft), presck koji Gece samo tri Stapa Gije se napadne linije ne seku u jednoj tcki a koji plocu deli dha dva nezavisna kruta dela nazivamo riteroo presok i tatku u kojoj se seku ose dva Seapa presedena riterovim presekom nazivamo riterovom cagkom za tre¢i Stap u tom preseku. Sa ovim pojmovima sadréaj jednatine (1) moze da se iskaze recima na sledeci natin: Silu w Htapu 2a Roji posto riterov presek dobijamo iz uslova da je zbir mamenata u odnosu na riterovu tatku tog Sapa jednak nuli za sve sile koje ‘napadaju na jedan od delova ploée koji dobijamo tim presekom. ‘Rada siterova tacka za jedan od Stapova u nekom riterovom preseku ne postoji, tj kada su druga dva Stapa u tom preseku paralelna, umesto uslova da je Phir momenata jednak nuli, za sile u tom preseku Koristimo uslov da je zbir nji- hhovih projekeija na pravac normalan na ose paralelnih stapova jednak nuli U reSetkama sa trougdonom ispunom riterove tatke 2a pojasne Stapove su Evorovi naspramnog. pojasa, Njihov polozaj je odreden geometrijom date plote. Za Stapove ispune riterove tatke ne ede u Evorovima resetke vet se one nalaze tu presecima odgovarajuéih pojasnih Stapova. Polozaj tih taéaka i potrebna odsto- janja od njih ne mogu uvek lako da se odrede. Zbog toga Sesto, kada su odredene Sile u pojasnim Stapovima, sile u Stapovima ispune odredujemo iz uslova da je zbir projekeija svih sila u horizontalnom ili vertikalnom praveu jednak nuli i onda kada Pojasni Stapovi nisu paraleini. Riterovi preseci u reSetkama sa prostom ispunom su uvek lako uottjivi kon~ tinualni presect Koji jasno odvajaju desni od levog dela ploce ili gornji od donjeg dela ploge. Medutim kod resetkastih ploéa sa ukrétenim Stapovima moze da se desi da tri medusobno nepovezana preseka predstavljaju jedan riterov.presek, ti. da oni razdvajaju plocu na dva potpuno nezavisna dela. Na slici 8 prikazana je reSetka 1 kojoj Sapovi 14 i 1-3 sa Stapovima 2—6 i 3-6 nisw ve- ‘ani veé samo ukrSteni. Kada pre- sedemo Stapove 1-2, 3-4 i sus 5—6 plota se raspada na dva pot- uno nevavisna dela: jedan osen- i Gen koji povezuje évorove 2, 31 6 i drugi neosengen koji povezuje Cvo- rove 1, 415, Kako na ove delove pored poznatih spoljasnjih sila de- Iuju samo tri nepoznate sile w pre- so sefenim Stapovima Gije se napadne 22 Metoda Svorova i metoda dekompoziciie 1 linije ne seku u jedno} tack, tof u ovom slugsju nepoznat se ot- rede Riterovom metodom. : ee | Riterovom metodom mogu da se odrede i sile u Stapovima retetke sa slo- ‘enom ispunom koristeti preseke koji seku i vibe od tri Stapa ‘Tava reletk je fedetka music 9, Presek. 11 sete ti Sapa die se napadne linije ne sekuu jednoj tatki pa sile u tim étapovima mogu da se odrede Riteroyom metodom. Preset 2-2, 33 do 6—6 seku po éetiri Stays, Medutim, kada st odredene sie 4 dtapovima preseka 1—1 u preseku 22 nepoznate su samo tr sile koje mogu da se odrede Riterovom metodom smatrajui rnijesratunatu sila za poznatu spo- Jjainju sila, Kada su odredene sile u preseku 2~2-u preseku 33. neposnare su opet samo tri sile itd. Prema tome, Riterovom metodom mogu da se odrede slew Stapovima w svakom preseka w Kome nema vi8e od tri nepoznate sile bie 5€ napadine line ne seku u jedino} tat a si 10 Sile u presetenim Stapovima refetke ne slci 7 odnosno na slici 10 mogu da se odrede i grafitki. Da bi posmatrani deo rebetke bio u ravnotedi rezultanta sa Sy, Sz i S, mora da bude iste velitne, istog pravea a suprotnog smera od rezul- tante spoljainjih sila, tj. da bude jednaka sili — R, pa sile Sy, S. i S, dobijamo razlaganjem sile — Ru pravce osa preseéenih Stapova. Pestoji vise nagina kaso to razlaganje moze da se izvede. Na slici 10 prikazan je opiti postupak iz koga slede poscbni postupeir- laganja, Sila — R je u proizvoljnoj taeki ¢ na napadnoj lniji te sile razlozene 2a Komponentu ’ u praveu c— 1 i komponentu R” u praveu ¢ — 3. Kada silu R”152 Reaketje i sile u presecima statitki odredenth nosata prenesemo u taéku 1 i razlodimo na sile Sy’ i S, a silu R” prenesemo w tatku 3 i Tazlodimo na sile S; i S," a sile Sy’ i Sy” koje imaju istu napadnu liniju slozimo w rezultantu Sz = S, —'5y,, kao Sto je to utinjeno na slici 108, dobijamo trazene sile S,, S, iS, koje su statiGki ekvivalentne silama R’ i R” odnosno ekvivalentne sili —'R. ‘Kada za taéku ¢ usvojimo jednu od tataka u kojima ose preseéenih Stapova seku napadau linju sile R, opisana konstrukcija postaje jednostavnija i svodi se nna poznata Culmann-ovu metodu rezlaganja jedne sile u tri pravca koji se ne seku 1u jednoj tadki, Na slici7 graficki su odredene sile S,, Spi S, kada za tatku c usvojimo tacky ¢, u kojoj napadna linija sile S, sete napadau liniju sile — R. Razlaganjem sile — R dobijamo sile R’ = K i R” = S, a razlaganjem sile R’ = K dobijamo sile Syi Sy. ‘Na slici 11 prikazan je drugi poseban oblik razlaganja sile u tri data pravea, kkada je tatka c u beskonatnosti, tj. kada silu — R razlazemo na dve paralelne Komponente, Sile R’ i R” koje prolaze kroz tacku 1 i 3 a koje su paralelne sa silom R odredujemo ili ratunom iz izraza: R=-R Rv=R ‘ade su ¢, + ¢ i¢,normalna odstojanja tataka 1 i 3 od sile R ili grafitki, konstruk- ‘ijom veriznog poligona kao Sto je pokazano na slikama 11a i116. Daljim raz- laganjem sila R’ i R” u pravee Stapova Gije se ose seku na napadnoj liniji odgo- varajuée sile nalazimo sile Sy, 5, i Sy. Ov metodu koja je poznata pod imenom Zimmermann-ova metoda primenjujemo uglavnom onda kada su sve spoljainje sile koje deluju na plotu medusobno paraleine. 2.2.34 Analitihi i2rasi za sile u Stapovima reletke sa trougaonom ispunom ‘Na slick 12 prikazan je deo redetke sa trougaonom ispunom bez vertkala a ‘Cyorovi_ su obeleéeni broje- ayn, vima onim redom kako na ajih nalazimo prateti_potez dijagonalnih Stapova. Stapovi cdnosno sile u Stapovima gor- neg pojasa obeledeni su sa O, donjeg pojasa sa U a dijago- pala 98 D tindcksom évora na desnom kraju odgovarajuéex Stapa. Uslovi nagiba stapova gornjeg pojasa prema. hor: zontali obeledeni su sa a, do- neg pojasa sa Ba sar i indeksom stapa. reSetke u EVOrU Mj ly Refetka je u évorovima optereéena silama P.. Rezul- tanta sila 2, levo “odnosno desno od Ritter-ovog prescka 22 Metoda Svorova 1 metada dekomposicije 188 tm, Kofi see dijagonalu Dj obeletana je sa Ry a njena horizontalna i ver Kalna komponenta sa Hy 1 Vq. Pozitivai smerovi sila Hy iV, prikazani su na slici, Sila Hy pozitivna je kada deluje ka preseku a sila Vy je’ za deo levo od preseka poritivna kada deluje navige a za deo desno od preseka, kada deluje na hide. Momente sila levo ili desno od preseka, odnosno momente sile Ry u ¢d- rnosu na évorove m—1 im beletiemo sa My. i My i za sile levo od proseka smatragemo da su pozitivni u smeru kazalike ha satu a za sile desno od prescka suprotno od kazaljke na satu, Analiti¢ke izraze za sile u pojasnim Stapovima dobijamo riterovom metodem, Ritter-ova tatka 20 sil Om je Evor m a za silu U,, je évor m—1, Sa uvedenim omakama uslovi da su momenti svih sila levo ili desno od preseka fy t odncstt na évor m—1 ina vor m jednaki nuli glase Myo ~ Uy fins 08 fy = Os My + Ons I £08 dass = Os pa je a Tz ovih jednatina sledi da je horisonralna homponenta ile w Hapu gornjeg pojasa (Oy.1 608 hy) jednaka negationoj a da je horizontana Romponenta sile w Stupu donjeg pojasa (U,, cos 8) jednaka positionaj vrednosti holiénika Mjh xa odgo- varajué Ritter-ovit tack Najkraci fzraz za silu u dijagonali dobili bismo Ritter-ovom metodom, Me- dutim, taj izraz nije pogodan kao analitigki iaewz za numericki proratun sile jer polods} Ritter-ove tatke, koja se nalazi u preseku pojasnih stapova, nije uvek lako da se odredi. Pogodnijé tzraz za numeritko odvedivanje sile u dijagonali dobijamo iz uslova da je zbir horizontalnih komponenti svih sila levo ili desno od prescka , jednak uli Dy 608 Yq + Ore 608 Buin + Us 608 By + Hy ‘Kada u ovu jednaginy unesemo jednadine 2 i 3 dobijamo: ”) odnosno: Py Taraz (5) izveden je za dijagonalu D,, koja pada s leva na desno, Silu w_dijagonali Day Koja pada s desna na levo dobijamo iz uslova ravnoteze sila levo ili. desno fod prescka tus, Koji se8e Stapove Oycts Dies i Un: Danse €08 Yast + Ones €08 ot + Uns 608 Boa + Hl14 Reakelje 4 sile u presecime statist odredenth noseéa Kada u ovaj uslov za horizontalne Komponente sila u pojasnim Stapovima unesemo vvrednosti: Orgs 208s = dobijamo: Dns 608 mer © odnosno: Mas Tit Iz insaza (4) i (6) sled da je horizontaina Komponanta sil diagonal (Da 88 Yq dnoind Dyys €O8 ea) jednakarastici hoiéka Mjh 20 cvorove ma Rrajcvima te ‘jagonaleTomanjens; 2a horizonalnu homponentn splash sas jedne strane od ovarajicey preseha, U rastici koliénka Mijh postivan znak ia Rolinik 2a €or Slonjog pois relthe, No slict 13 prikazan je deo reetke sa trougionom ispunom sa vertikalama. Grorovi dong pojsa obelezeni su brojevimas. m— 1s my m+ L. & Exorovi gornjeg pojasa istim brojevima ali u zagradi. . . (m — 1), (m) (m + 1),... Dudine polja oznatene su sah indeksom Gvora na desnom kraja odgovarajuceg Stay Osale cenake analoge su oznakama na = Hg) sro Iz uslova da je zbir momenata svih sila levo ili desno od preseka ¢,, s obzi- rom na évorove m i (m — 1) jednak nuli odredujemo sile w pojasnim Stapovima a iz uslova da je zbir horizontalnih komponenti tih sila jednak nuli odredujemo silu 1 dijagonali: ® 22 Metoda évorova i metoda dekomposiciie 1 vim jednatinama je i za reSetku sa vertikalama potvrdeno da je horizontalna Komponenta sile w stapu gornjeg pojasa jednaka negativnoj a horizontalna kompe- nenta sile u Stapu donjeg pojasa jednaka pozitivao} vzednosti kolignika Mh za odgovarajuéu Riter-ovu taku a da je horizontalna komponenta sile w dijagonali jednaka razlici Kolitnika M/h za Cvorove na krajevima dijagonale umanjeno} 22 horizontalmu Komponenty sila s jedne strane prescka, “Treba da izvedemo jo8 izraz za situ w vertikali. Riterova tatka za vertikala V,, nalazi se u preseku Stapova O, i U1. Polozaj te tatke ne moze uvek lako da se'odredi, pa kao i kod dijagonsla, Ritter-ova metoda nije pogodna 2 numeritko odredivanje sila w vertikslama. Analiticki izraz za sila u vetikali V, i2vodimo iz uslova ravnoteze sila koje napadaju ili évor m donjes pojasa ili évor (mm) gornjcx ppojasa. Posmatraéemo prvo ravno- tezu Evora m na koji pored spol nije sile P, napadaju sile w Stapo- Vira Var Dar Um i Unsrs slik 14, ile’ stoje’ u Tavnotedi pa ¢ zbir_momenata tih sila s obzirom na bilo Koju taéku u ravi jednok nui, Ovaj uslov napisan za tatka (m ~ 1) koja ledi na napadnoj lini sile Dy glasi Ufa 608 By — ~ Uys lt) £08 Be — Vn ha + Pa’ ade je P,’ vertikalna komponena sile P, kada je razlozimo na vert kalan Pravac ina pravac dijagon Te Dy & Mma) Odstojanje cvora (m ~ 1) 04 taéke u kojoj napadna lingja sile Uy., see vertikalu u tom évoru, Ka- da uw ovu jednaginu unesemo: rebimo je po Vay izruz za tu silu moze da se napise u obliku: ty Mw Mi eu) eye Iz uslova da je zbir momenata svih sila koje napadaju Evor (mm) uw odnosu tna Gvor m+ 1 koji ledi na napadnoj lini sile Dy. slika 142 Op hn £08 dy + Ops tgs 8 Syst — Vag Bast — Ply Baer = Os 0 Og £08 2 11698 Ses18 Reakelje trite u presecima statitkt odredenth noseée dobijammo: Is (Mans Ma — Vig Pw + Se (ek — ie 10 Dawes Tim Tig nos had are je Play vertikalna komponenta sile Pjy kada je ralozimo na vertikalan pra- Sac fina fravac dijagonale Day 8 My odbtojanje Evora m+ 1 od tadke w Koj} hapadna linjasile O, see vertkalu' tom Cvoru Terazi (0) i (00) inveden su 2a sua} kada dijagonale u poljima levo i desno od posmstrane verikale padaju s leva na desno. Na isti natin mogu da se izvedu {trast i a sluéaj kada dijagonate padaj's desna na levo. Svi izrai pregledno su ditina slit 15. Da bismo retima opisal ove faze treba wotiti da vertikala granict 22 Metode évorova 1 metoda dekompozieiie a {dva trougla od kojih je na slici jedan osenten a drugi neosenéen. Osenten trougio je ona) tija je jedna stranica ona dijagonala Koja je vezana u évoru tiju ravnotezu posmatramo, odnosno je je jedno teme momentai évor, tj. évor 2a koji pisero uusloy raynotede momenata, Pozitivna vrednost sile u vertikali polazedi od ravno- teze Evora donjeg pojasa odnosno negativna vrednost te sile polazeéi od uslova ravnotete gornjog Gvora jednaka je zbira dva sabirka. Prvi sabirak je vertikalna komponenta spoljafnje sile w posmatranom évoru kads je razlozimo na vertikalen pravac i na pravac dijagonale vezane u tom tvoru. Drugi sabirak je proizvod dra ‘lana, Prvi lan je kolidnik visine reSetke u momentnom évoru i duine polja osea~ Senog trougla. Drugi élan proizvoda je jednak razlici kolignika Mii na krajevima pojasnog Stapa osenéenog trougla. Pri tome kolignik Ajit za Gvor wi kome je vezana vertikala ima negativan znak a pomnogen je koliénikom visina H's u momentnon &voru, gde je h’ odstojanje tog évora od tatke u Kojo} pojasni Stap neosentenog trougia see vertikalu u momentnom évoru, shi188 Reakeije i sile w presecima staticki odredenih nosofa Kaa je jedan od pojaseva reSetke prav, polazeéi od uslova ravnoteze évora tog pojasa dobijamo jednostavniji izraz za situ u vertikali jer je u njemu kolitnik Wh jednak 1. Tzrazi za te sluéajeve dati su na slici 16. Tzvedeni izrazi 2a sile u vertikalama odnose se samo na vertikale koje pri- ppadaju osnovnom ,cik-cak” potezu ftapova ispune date reletkaste plots. ‘Ti iz- Tazi ne vate za ,,dopunske vertikale”, t 2a vertikale izmedu polja u kojima dija- gonale imaju suprotan smer, slika 17, Izraz za silu u takvoj vertkali izvodimo iz uslova ravnotede évora u kome je ona vezana samo sa pojasnim Stapovima. Pri ‘odnosima Koji su prikazani na slici 17 2 uslove da je 2bir vertikalnih komponenti svih sila koje napadaju na vor (m) jednak nuli: % Pou) + Vin + Om Sit q — On Si i: tae dobijamo: Meg 44 — 18 0 ay sha suis Kada refetka, kao na slici 18 ima prave, paralelne i horizontalne pojaseve jarazi za sile u stapovima su znamno Jednostavniji. Sile u pojasnim stapovima date Mens h & (12) ok sile u Stapovima ispune dobijamo iz ustova da su zbirovi vertikalnih kompo- nenti svih sila levo ili desno od preseka ¢, i r jednaki nuli = Dy sin Yq + To = 0, Vat Tq Pq =0. pe 22 Metode sooroee i meds dskonposicie 10 dade dobiame: d=, 3) sin. Van Py Tos as inde je Ty, kao fto je reteno, vertikalna komponenta spoljainjih sila levo ili desno od preseka r, koja je na delu levo od preseka pozitivna kada ima smer na vige a nna delu desfio od preseka kada ima smer nanife. Tz izvedenih jednatina zakljudujemo da su sile u Stapovima reéetke sa tro- ‘ugaonom ispunom funkcije sila H, i 7, i momenata M, tj. odnosa th momenata { visina reletke u odgovarajuéim Gvorovima refetke. Sile H,, i T, i momente M, sragunavamo saglasno njihovim definicijama kao momente odgovarajuéih. punil nosaéa. Kada je reletka kao na slici 19 optereéena samo vertikalnim silama, sila shi Ty predstavija redukcionu rezultantu a momenat M,, redukcioni momenat svib sila levo od preseka ¢,, redukovanih na évor m. Redukciona rezultanta i redukci~ Tut = Tm = Pay 19) Magy = My + Taos Maat o Kada ove jednatine uporedimo sa jednatinama (15) u poglaviju 2.2.22 vidimo da su sile 7, jednake transverzalnim silama a momenti M, jednaki momentima Savijanja jedhog.pravog Stapa koji je optereden silama P,,t). da one mogu da se odrede il iz jednacina (13) ii algoritmom koji je prikazah’ uw tablici 6 u poglaviu 2222. Pokazacemo kako koristetiiavedene izraze mogu da se odrede sile u Stapo- vima reletkastog Iuka sa zategom na slci 20 kada je optereéena desna polovina nosaéa jednako podeljenim optereéenjem p = 1,0ANin'. Cvorovi donjeg pojasa Iuka lede na peraboli + 20+ Eq Eq! = 80° Ey E's hw160 Reakcije 4 sile u presecime statisht odredenth nozata 22 Metode évorova { metoda dekompozicife 161 1 Gvorovi gomjeg pojasa na paraboli: | “TABLICA 3 Tn = 044° 1S ae | ef-s - - = 0 0 1 [= 16 nas 180 sme tangoo as 66 a/= 16 ms 256 anyone tsgiaa semana | 3) = tw see onsstsossn9 suns —sias9 | a [= 6 om sz ase rors 530 | s]= 6 mom aspis sara — | 6) — 16 168 9008 rapsore mse bt | 7] = 16 128 996 100302 1343692 10702 — 4465692 a 8 4 = 16 128 1024 4024,0001358,367 o 334,367 Ordinate i Fay odstoania evorova od ove zatege koja apa Evorove 1 i 15 fo [8 1296 ume rmsjo2 1am. ieee —a2n602 Janne THe tens ts ine MOER y= aye Ane Bag = \ Fey EAM, — Seay date au uae" viednoed” tigonomernipkh =| | $4 a2 mm soos tase alka —.64 ja uglova nagiba’pojasnih Stapova i dijagonala u tablici 2, | ni] 8 —4 ~32 11m ssso18 i708 ago 97,304 | CTABLICA 1 | 2 ‘8 12 - 96 1024 — 689,633 1107,592, 334,367 = 83,592 gs | | 8 “10 84 srs 96591029 | | s nae Aamo mene raga -is4a ‘opo ana) Tomo is | 8 =a wm a2 0 06 anew athe 1 oo Sekar RAT sana | ate on o. ; Te5628 4.0625 118750 TaL25 7219 13,1406 7.3000 14,4531 69831 6.7187 | 0000 212500 10/3125 16,5625 62500 6.1719 | 22)8905 12;5000 1832081 Sos 5.7812 240025 140005 193570 $128 5.5469 | 247686 130000 200781 S781 $4687 2s}0000 13,3125 20,3125 530000 = 1 7 | wae? Tbe? te Ym! SEC a!) $C Bg) $C Yet? j a sila u zatezi je: oo | = 180-94 go s735N osties o6dioe tae | 1ge stu | 153128 cau gage taaie ates tame | | cam Seat wane a ae 1 tbl 3 su ma osmo¥a_ braze My = My — Hy i Mow = May — Him Sere St tae ene a calunnl moment are Evoore nosla, pl Seon fo mona Mt ares Opr44 O;s0781 Loans Loser 112185 aa oe 0419531 0151758 1.01067 1.01899 112601 a rekurzivnih obrazaca (15). OAITI9. O°54688 1.00385 100088 113977 Sa podacima iz tablica 1, 2 i 3 a na osnovu izvedenih izruza, u tablici 0.03906 0559570 100043 100076 116398 | 4 sraéunate su sile u svim Stapovima date refetke. _e ope 9) S00 ig = VIF Tey) 50 VTE Bae 8) 500 te VIE162 Reakzije { sile u presecima statizki odredenth nosaa Ma Mwy 9) Dydd 15880 225 ~ she ane = 7497 239 ssi —1297 3807 = 98.79 — "G55 B80 “10x15 2117 100.01 1295 OL 'seo03 235 23.000 39.809 ear 5399 S228 ise 034 ana6 TSen Lanta Sk Ban Sas S023 kar ° Tass "0" aia Koons Te . 1,03999 a7 7499 #03220 1108893 roo32 ovata 109374 10232 103823 198920, 1079 Lost 1193099 Ma Kanes Te oe 278 43,506 S106 57896 56007 50304 226s h 0.97656 0336514 0.78125 on12a9 0136406 0.63476 0452200 0.62800 0463476 oie6205 on129 0.78125 o36914 op76s6 1600 1697 1383 sot 236 — 32 =3n1 A149 0 1st 13.00 385 536 ips = 13 lan =4400 22 Metoda Evorova i metoda dekompozicije 163 2.2.35 Sile u Stapovima refetke sa sekundarnom ispunom ‘Na slici 21a prikazan je deo jedne refetkaste plote sa sekundarnom ispu- nom. Cvorovi.. m — 2, m, m2 (m= 2), (mi), (m +2). = donjeg pojasa i odgovarajuéi évorovi . _ gomnjeg pojasa su Gvorovi omoune relerke, tj. one rebetke sa prostom trougaonom ispunom od koje dodavanjem sekundarnih tapeva dobijame itd. Sile u évorovima ovox opteresenja su one sile ko} osnovne reSetke kada sckundarni Stapovi i sckundars kkada bi rasponi sekundarnih podurnih nosaéa bili ‘Drug opterodinje, prikzano je na ali refetku sa sckundarnom ispunom. Uvodenjem sekundarnih Stapove uuvodimo i sekundarne Zvorove .. m—1,m-+1....a donjem poi Su, «+. (He — Wy (mF Myon. Ra gor” ‘njem pojasu i .(m—1) (on-+1) na dijagonalnim Stapovima asnovne reletke, Saglasno Gvorovima oznage- ne su idudine pola isileu tapovime kao Sto je prikazano na slic. Da bismo uprostili i slike a i ova sledeéa izlaganja_pret- postavili smo da je reletka’op- Tereéena samo u évorovima do- njeg pojasa vertikalnim silama P,, To optereéenje razlotidemo na dve opteresenja. Jedno koje je static ckvivalentno datom optereéenju ¢ sastoji se od sila koje deluju samo & @orovima osnovne rebetke. To ‘optereSenje prikazano je na slici 218 a dobijamo ga raziaganjem sila iz sekundarnih évorova. uw tvorove esnovne rebetke, tj. razlaganjen sile P,.. u komponente: = Pas Ra te = Pct be Pay W Komponente: . Dowie ore Phony = Pag, Dana + Pe bi se prenosile preko tvorove évorovi ne bi postojali, t., as + an Ds Dt Dic, sastofi se od sila.” Poesy Pra Prova164 Reakeije {sile w presecima statiths odredenth nosaéa njihovih Komponenti u évorovima osnovne refetke sa suprotnim smerom. Kako superpozicijom ova dva opterecenja dobijamo dato opterecenje teSetke, to i sile u ‘Rapovima sedetke mogu da se dobiju superpovicijom sila u Stapovima reSctke usted jednog i usled drugog optereéenja. ‘Kada su optereéeni samo évorovi osnovne refetke iz slova ravnotede évorova m—1i (i — 1) slede da su ile u vertikalama V-1i V'n-xjednake mul ada je si {Upojasnom Mapu Urs jednaka sili Ua slaw Stapu Oy fecdnaka sili O,- Kada sa Sileu vertkalama Viti Vy jednake null iz uslova ratmoteze évora (m ™ 1) sled Gia jel sila u stspu Dé jednaka nuli a da je sila Dy. jednaka sili D,, Prema tome, Dri ovom optereteniu postoje sile samo u Sapovima osnovne eSetke i one mogu da se brede Kao sile u Stapovima reSetke sa trougaonom ispunom, smatrajuc da sekun- Garni Sapovi i sekundarni Gvorovi ne postoje. Optereéenje na slci 21c sastoji se od grupa od po ti sile koje medusobno stoje u ravnotedi, U statitki odsedenom nosacu ovakvo opteresenje ne izaziva reakje fslonaca, Desno od prescka z, pored ravnoteznih sistema sla ji je momenet fednosu na bilo Koju tatku w ravni jednak nuli deluje samo sila P*y.. Kako ta sila prolazi kroz évor m to je momenat svih sila desno od preseka fw odnosu na évor mm jednak nul Kako je vor m Ritter-ova tatka za Sap O,, 10 je i sila u tom Stapu jednaka nul. Zz usiova ravnoteze évora (m — 1 sledi da su tada sie u Sapovima jednake nui. Prema tome, pri ovom optereéenju sileu svim Stapovima gomjeg pojasa jednake su nuli a tada, iz uslova ravmotede évorova gornjex pojasa Ssnovne rebetke zakljucujemo da su i sile u svim vertikalama i gornjim delovima {sto onako kao sto su odredene sile w stapovima reSetke na slici 21 » 2 SL 22 Refetke na slikama 21 i 22 primenjuju se uglavnom kao sistemi glavnih nosata vetih raspona, Medutim reSetke sa sekundarnom ispunory mogu da u zgradama kao sistemi glavnih krovnih vezaga vetia rispona, akva reSetka prikazana je na slici 23a. Na desnoj polovini te slike prikazana je samo osnovna reSctka. Na levoj polovini prikazana je osnovna re¥etka zajedno st sckundarnim Stapovima, Kojima je svaki Stap yorajeg pojasa podeljen na Betiri kraca Stupa. Ovom podelom znatno se povecava broj Evorova gornjex pojasa a time i broj mesta u kojima mogu da se oslone roznjate, &to kod krovova vecih raspona moze dda bude potelina i108 -Reakeife (tile u presectma statidki odredenth nosata Na slici je prikazano grafitko odredivanje sila w Stapovima Konstrukeijom ‘Maksvel-Kremoninog plana sila, kada je opterecena samo I-va polovina nosaéa ‘opterecenjem uiupnog intenziteta T7, koje se sastoji od sedam sila velitine W/8 i ‘od dve sile velitine 17/16, To optereéenje razlozeno je na dva optereéenja. Jedno, statigki ekvivalentno datom optere¢enju koje se sastoji od dve sile velitine W/4 i jecine sile velitine 7/2 koje deluju u Evorovima osnovne refetke i drugo, ravnotezn0 fopteredenje koje se sastoji od datog sistema sila 2 (W7/16) + 7 (WW/8) i sistema sila DLV |4) + 1(W7]2) uw evorovima osnovne reSetke $a suprotnim smerom od onog, koji te sile imaju'u prvom slucaju, Prvo opterecenje izaziva sile samo u osnovno} redetki a drugo samo u sckundarno} reéetki prikazanoj na slici 234, Konagne sile dobijamo superpozicijom sila usled jednog i usled drugog opter- 1, izrazi za reakeije zamenjujucih elemenata mogu da se nnapisu’ w obliku: y, Yin + Xi Yat Xp Vin +o Va Xin @ Yat 5 Xs Yaw ae SS obzirom da zamenjujuéi elementi u datom nosatu ne postoje, iz ebvivalentnosti ucicaja u datom i u zamenjujucem nosaéu zakljutujemo da ée za stvarne vrednostim Reckcije i sile u presecima statidki odredenih nosata reakcija Xi, Xp... Xy reakcije Y, u svim zamenjujutim clementima nosata biti jednake nuli Yo+ 3 Mi Yu ¥, L f=132, @ Uslovi (3) predstavijaju sistem od n jedna uu razvijenom obliku glasi: Yip + Xa Yun + Xa Yas + Yoo + Xi Yan + Xa Yan + +2. +X, Your = 05 1 sa n nepoznatih X, do X,, koj ispisen “ Yoo +X Yas + Xa Ya +o. +X Vag = Kada je determinanta sistema ovih jednatina raiita od nule | Ya Yaa Fie Ya Yasr Be | ao, ° | Yar Wane Fou fone mogu da se reée. Kada su refenjem ovih jedn: sve ostale uticaje odredujemo iz jednaéine (1), ‘Ako uslov (5) nije zadovoljen, tj. ako je determinanta sistema jednagina (4) jednaka nuli tada, kao Sto je poznato iz Matematike, te jednatine nemaju reéenja za proizvoline vrednosti slobodnih Clanova. Staticki to znaéi da u datom sistemu ne postoje reakcije oslonaca i sile u presecima koje se proizvolinim spoljasnjim silama Stoje u ravnotedi, t. da je dati sistem statiki preodreden. Kinematicki,takav sistem je labilan ili 2bog nepravilnog rasporeda elemenata ili zbog kritiéne konfiguracije Gvorova. Prema tome uslov (5) predstavlja uslov za kinematicku stabilnost datog nosata, On je formalno velo sian uslovu (2) u poglaviju 1.2.51,jer je w oba sludaja reé o tome da li je determinanta adredenih uslova ravnoteze jednaka ili razligita od rule, Praktiéno razlika je vrlo velika. Dok je red determinante u ranijem uslovu jednak 2 K +m, ti i 2a sistem koji se sastoji od relativno malog broja stapova i Evorova vrio visok, dotfe je red determinante u uslovu (5) znatno nizi. Prema tome, metoda zamene elemenata ne predstavlja samo metodu kojom mogu da se odrede uticajiu staticki odredenim nosatima druge vrste vet i metodu kkojom moze da se proveri da li su takvi nosaéi kinematicki stabil ili nist, Primenu ‘metoda objasniéemo na nekoliko primera Posmiatraéemo prvo nosaé na slici 1a. Dimenzije i opteretenje nosaéa prikazano ‘ odredene vrednosti X; do X, je na slici 4a. Za zamenjujuci nosaé je usvojen nosaé prikazan na slikama 1b i 4b, Koji dobijamo zamenom Stapa 3 Sile 5, usled optereCenja odredene su Maksecl-Kremoninim planom sila na slici $i upisune su u drugu kolonu tablice 1.Sile S, pri stanju X, = 1 odredene su Meksvel-Kremoninim planom sila na slici 6 i upisane su u tree kolont tab= lice 1 Jednazine (4), u ovom sluéaju, svode se na jednu jednatinu sa jednom neperna- tom. Sa ¥yy = — LIZA i ¥y, = 0,974N ta jecnadina glasi: = 112 = 097. X, = 0, 5 stapom 2~6. 23 Metode zamene elemenata m pa je: Xa — BE 2 iss an 097 Saglasno jednatini (1) sile u Stapovima u posmatranoj reSetki date su jedna- inom, SH H+ KS. stomra att le sreine st fret ta | | fore Tan | va [awe ae [om | a See foo [la] oe) ae 5-6 o | ~ 194 24 24 | 6-7 ~ 212 | - 059 068 — 144 sot |oaw |—o56 | 06s | aos toe [owe | am fame | oan sy ere fe] 27 217 | 0.0 | — 069 | as [0 | am | = se | - |e [ene [=o te ‘2 ove jednatine, na osnovu sratunatih vrednosti sila S, i S; i sile X, odsedene su sie $i upisane w kolonu 5 tablice 1 Sledeéi primer je nosaé na slici 2a. Dimenzije i optere¢enje nosata prikazano je na slici 7. Za zamenjujuéi nosat izabran je nosaé na slici 2b koji dobijamo uklanjanjem horizontainog oslonca u tadki # a dodavanjem krute veze grane V i VI u évoru 7. Reakeije i sile u zglobovima u zamenjujuéem nosaéu od optereéenja, upisane na slici 8a, dobijene su ragunom: 2,45aN, 7:35 — 245-20 Va=—Vs = 65338N, 30 : py= 95°MS— 115-075 psars gy, 20 pu MEAS ~ 6809-18 _ ores 20 % 25-28 _ 1,633,N, 2 Bee tS — 122540, 23 Metode zamene clemenata 18, ‘Sa ovim vrednostima srafunati su momenti Mj. Dijagram ovih momenata prikazan je na slici 85. Reakcije oslonaca i sile w zglobovima u_zamenjujucem no- i stanju X= 1, upisane a 9a, dobijene su ratu- 3 1, V=B=0, Pieler etl su? Se ovim vrednostima sratunai su momenti Mj, Dijgram ovih momenataprikazan jeu slic " Jesnatine (4) i u ovom sudaju svode se samo na jednu jednatinu sa jednom reposnatom. Sa Yip = 3,775 (sika 89) i Yi = 20 (alika 9) ta jednatina gla 3,775 + 20 X, = 0, g x176 Reakcije i sile w presecima statigki odredenth nosata pa je = —1.88754N. Saglasno jednatini (1) momenti savijanja u posmatranom nosadu dati su jedna~ inom: M= My +X My Tzove jednatine, sa sraéunatom silom X; isa momentima Mo na slici 8 i momentima ‘M, na slici 96 sratunate su Konaéne vrednosti momenata M &ii je dijagram prika- zan na slick 10a. Na isti_ matin na_koji su sratunatimomenti, mogli_ bismo da sraéunamo i sile N iT. Me- tim kada su sragunati momenti savijanja i nacrtan njihov dija- gram, transverzalne sile je lokSe sraéunati neposredno iz uslova raynotede Stapova_a__normalne sile iz uslova ravnoteie évorova, ‘kao to je pokazano uw poglavija 2.2.23. Dijagrami tih sila prikae ani su na slikama 10b i 106. ‘Na slici Ia prikazana_je jedna reéetkastaploéa sa sloze- ‘nom Sestostrukom ispunom. Ploéa ima parni broj polja duzine 2 i va polupolja’ duzine 7/2, ako da je ukupna duzina plota’I jed- naka (2+ 1)2. Metodom za- mene ‘elemenata ispitacemo za Koje je vrednosti broja_ nova plota ‘kinemati¢ki stabilna a 7a Koje vrednosti tog broja je ona ‘Kinematicki lnbilna x Uklanjanjem itapova X,, Xe 3 Xy i dodavanjem Stapova ¥,, Ya, Yq dobijamo jedmu ogigledno sta 2 bila refetkastu plogu prve wrote H Sile uw. Stapovima ove place liko A 9 sees ‘mogu da se odrede metodom évo- 12a prikazane su sile za stanje Xj = Tu ci- izwev w njenom jem levom polupolju. Nenapregnuti Stapovi prikazani su isprekidanim ‘ma, zategnuti tankim punim linijama a pritismuti Stapovi udvojenim linijama, Pri tome su velitine sila u dijagramima 23 Metode zamene clemenata wm 8 u pojasevima: y= cee ade je 9, kao Sto je pokazano na slici, ugao izmedu pojasnih i dijagonalnih Sta ova. ska Na slici 126 prikazan je deo plote u krajnjem levom polupolju zajedno sa silama koje se prenose na taj deo, za reSetku za koju je 2 = 12, 1018 odnosno za oju je n — 65 i 4, Iz uslova ravnotede évorova ovog dela, lako nalazimo sile w ‘zamenjujucim Stapovima kojesu upisane na slici. Na deo reSetke u krajnjem polupaliu ‘aa koju je 2 = 6 odnosno za koju je 2m = 4 ili 2 prenose se iste one sile koje se pprenose i na deo reietke za koju je 2n = 12 odnosno za koju je 2m — 10 ili 81 178 -Reakelje i sile u presectma statitel odredenih nosata Prema tome vrednosti Ya cikligki se ponavijaju sa promenom n-a i imaju iste vred- nnosti za reletke za koje s# broj m razlikuje za 3. Tako je: van=1,4,7, 10,13 Yu= 0 Yu=0, Yn =0, m 25,8114 Ya= 1, Yu=1, Yn=0, m 369,115 Yu 1, Ya = ty Yn = 0, Odavde vidimo da su 2a vrednostin = 1, 4, 7, 10... t. 28 vrednosti broja n 2a Keoje je broj x — 1 deliv sa 3, sil u svim zamenjujucim Stapovima pri stanju X, — 1 jexinake nui pa sledi da 6e 2a te vrednostin-a i vrednost determinante u uslovu (5) biti jednaka nuli, Prema tome, ploéa je labilna kada je broj n — 1 deliv sa 3. ‘Stanje X; — 1 je sla u ogledalu stanja X, = 1 tako da je Vos = Yau» Yaa = Yaw Yaa = Yu ‘Na slici 13 prikazane su sile u Stapovima stanja Xj = 1 i upisanesile Vig za reSetke 2a koje je n = 4, 5,6, 7,8 8, po istom principu po kome je wo uinjeno i za Hanje X, — 1. Slitno kao ranije vrednosti sila cikliGki se ponavijaju sa promenom tea | imaju iste vredaosti za retke za koje sen ruzikuje za 6, Iz sraunatih vrednosti Ya sled da je 1 0 0 man=2,8 14... 14 of oy 0) a n= 3,9, 15 t]e—a o | 1 9 Of manS. i, 17,De| i a 7 a 4 Ol | an=6, 12,18. —1f— 1 ° Prema tome, plota na slici 11a stabilna je za sve vrednosti n-a, osim kada je nt — 1 deljivo sa 3. Kada za zamenjujucu ploéu usvojimo plocu na slici 118, vrednost determinante jednatina (4), pretpostavijajuéi da n — 1 nije deljivo sa 3, jednaka je 1 za sve pare vrednosti ma, a —~ 1 za sve neparne vrednosti m—a ili krace jednaka je (— 1) m 2.4 Primena principa virtualnih pomeranja i kinematickih metoda u teoriji staticki odredenth sistema 24.1 Odredivanje reakcija i sila u presecima primenom principa virtualnih pomeranja U poglaviju 1.3.2 iveli smo jednatinu: DPP+ SCE = fe + NE + Te) dy, w 2a koju smo rekli da predstavlja princip virtualnih pomeranja za jedan elastiéan liniski sistem, Jednatinom (1) prikazani su uslovi ravnoteze sistema u celin i uslovi ravnoteze svih njegovih clemenata, pa iz nje maze da se sracuna sve Sto moze da $= sraguna iz uslova ravnoteze nosaéa. $ obzirom da reakeije oslonaca i sile u presecima statiki odredenog sistema sraéunavamo iz uslova ravnoteée sistema, one mogu da se sraéunaju i iz jednatine (1). Ovako Biroko znatenje ove jednavine posledica je proiz~ volinéstiu izboru virtualnih pomeranja, za koje je u poglavlju 1.3.1 reteno da je to svaki sistem pomeranja i obrtanja koji sa zadatim deformacijskim velidinams, i za- datim pomeranjima oslonaca i ukljeStenja, zadovoljava uslove Kompatibiinosti ‘pomeranja évorova. Posebne uslove dobijamo posebnim izborom sistema virwualnih pomeranja ‘Kada virtualna pomeranja propisemo tako da se nijedan Stap ne deformise, ni jedno ukljetenje ne obrée, ni jedan oslonac, izuzev oslonca i, ne pomera, a da je omeranje oslonca i jednako —1, t. kada pomeranja propisemo tako da je 0 4% MO ar @ iz jednatine (1) nalazimo reakeiju osloncaG,, Stanje pomeranja koje zadovoljava uslove (a) u sledegem emo zvati stanje tj = —1. Tziste jednatine, polazeti od stanja Cy; = — 1,4). stanja vistuslaia pomeranja pri kome je: 0, j#i HEF =0, © nalazimo momenat ukljestenja C, Da bismo odredili momenat M u nekom preseku ¢ treba nosaéu zadati virtu- alna pomeranja pri kome se ne pomera ni jedan oslonac, ne obtée ni jedno ukljestenje, i pri kome su sve deformacijske veligine jednake nuli, izuzev promene ugla x ma mestu ¢, t). pri Kome je: #=8G.—s) & o, ©160 Reaketje | sile w presectma statigkl odredenth nosaéa gde je 8(s,—s) Dirakova funkcija, za koju je integral u proizvolinom intervalu 2, b koji sadrai tadku e. [86-9 Mijas =M,. Stanje pomeranja koje zadovoljava uslove (c) zvaéemo stanje % Sliéno, polazeéi od scanja € = 3 (5, —8): G-9. a 0 %=0, F=86.-9 Br @ nalazimo normalnu silu Ns @ polazei od stanja Fy = 8 (s, — 9): B= =O, R=0, F=0, Fr=3—d © nalazimo transverzalnu silu T,. _ ‘Deformacijskim veliéinama %, € Gr stanja pomeranja (a) do (e), odgovaraju deformacijske veligine Stapova A iy i a, jednatine (16), poglavije 1.1.9, a njima i pomeranjima %,,i ¢,, saglasno uslovima kompatibilnosti pomeranja tvorova odgo- vvaraju pomeranja i obrtanja tvorova, odnosno pomeranja napadnih taéaka sila s,. 1 jednatine (1) napisane za pomenuta stanja virtualnih pomeranja zakljuéa- jemo da je bilo koi statihd tien) Z = Cy Cyn Ma N, ii dat izrazom: ZZ Pa iw @ ade je #,, pomeranje napadne tatke sile P., virtualnog stanja pomeranja koje odgo- vara sill’ Z. ‘ednatina (2) napisana je na osnovu principa virtualnih pomeranja za elastiéne sisteme, tj), na osnovu jednatine (1). Medutim istajednatina moze da se napife ina ‘osnowu principa virtualnih pomeranja za sistem krutih tela, koji dobijamo iz jedna- Gine (1) kada uw nju unesemo da su deformacijske velitine % = € = @y identi¢ki jednake nul TH+ Lano. Da bismo iz ovog principa izvelijednatinu (2), zamisliGemo da smo iz datog statigki odredenog nosaéa uklonili vezu tu reakeiju trazimo i da smo uticaj uklonjene veze zamenili nepoznatom reakcijom Z. Sistem koji je do tada bio kinematiki prosto stabilan postaje labilan, . postaje mehanizam sa jednim stepenom siobode pomera- nija koji Gemo u slededem zvati i prinudnim mehanizmom. Da bi taj mchanizam pod Uticajem sits Pi seakeije Z bio u ravnoted, rad th sila pri proizvalinom pomeranju :mehanizma mora da bude jednak nuli. Ako sa 4, obelezimo gene koje odgovara reakciji Z; t. ako sa A, obelezimo onu velizinu koja pomnozena sa Z daje rad te reakcije pri posmatranom pomeranju, uslov da je zbir radova reaketje Z i sila P,,jednak mult moze da se napige u oblik 2+ 5 Paty =o ® Kada prinucnom mehenizmu zadamo pomeranjetako da je ot jednatina (3) prelazi u jednacinu (2). 24 Primena prineipa virtualnih pomeranja i kinematitkih metoda. 1 ‘atin kako formiramo prinudni mehanizam koji odgovara odredenoj reakcii Zi mavenje odgovarajuceg generalisanog pomeranja A, prikazano je na sict 1, ‘Kada je Z reakeija nekog oslonca C,, mehanizam dobijamo uklanjanjem tog oslonca a A, je Komponenta pomeranja osionjene tatke u praveu oslonea, slika 12. Kada je Z momenat ukljeStenja Cy, mehanizam dabijamo uklanjanjem tog ukljeStenja a A, je wgao obrtanja ukljeStenog Stapa,slika 1b. Kada je Z momenat savijanja u nekom preseku nosaés, mehanizam dobijao zamenom krute veze w tom preseku zglavkastom vezom, ska Ye, Reakcija Z je tada par momenata MkojidelujenaStapove vezane u zglobu. Ako sa Ay i Ajy obeledimo ‘uglove obrtanja th Stapova i smatramo da su pozitivn u smeru pozitivnog momen-a nna odgovarajugem Stapu, rad para momenata Z = M pri ovom pomeranju je: MAjy + M Aye = M(Aje + AS) = M Aye, Generalisano pomeranje 4, je u ovom slutaju promena wala jzmedu Stepova Kofi st vezani u zglobu djim je ubacivanjem mehanizam formiran. TT Ge 9 pee Kada je Z tronsverzaina sila u nekom preseku nosaéa, prinudni mehanizam dobijamo zamenom krute veze u tom preseku vezom koja delovima Stapa levo i desno od tog prescka spretava relativno obrtanje i relativno translatorne pomeranje w praveu ose Stapa ali koja dezvoljava relativno translatorno pomeranje upravno ram2 ‘Reakcije{ sile u presecime statithi odredenih nosata pravac ose Stapa. Takva veza, kao to je pokazana na slci 1d, moze da se formira sa {va Kratka, 2glavkasto vezana Stapa Koji su paraelni sa osom Stapa. Nazivamo je ‘popreinim zplobom i u sistemno} skici za tu vezu koristimo i oznaku prikazanti na Gonjem delu slike 1d. Ova veza moze da prenese i momenat savijanja i normalna silu ali ne moze da prenese transverzalnu sifu, Reakeija Z je tada par sila T koje su rnocmalne na pravac ose Stapa. Ako sa Ai Ay oznacimo pomeranja tezista. preseka kei su vezani u popreénom zglobu u pravcu normale na osu Stapa i ako smatramo da su ta pomeranja poztivna u smeru pozitivne sile na odgovarajucem Stapu, rad para sile Z—T pei ovim pomeranjima je: TA, + TAR = T(Ap + Ag) Ar, Generalisano pomeranje A, je u ovom slutaju relativno pomeranje Stapova vezanih u popretnom zglobu. Kada je Z normalna sila u nekom preseku nosaéa, prinudni mehanizam dobi- jamo zamenom krute veze u tom preseku vezom koja delovima Stapa levo i desno od tog preseka spretava relativno obrtanje i relativno translatorno pomeranje u pravew normale na osu Stapa ali dozvoljava relativno translatorno pomeranje w pravcu ose Stapa, Takva veza, kao Sto je pokazano na slici 1e, moze da se formira sa dva kratka, zglavkasto vezana Sapa koji su normalni na osu Stapa, Nazivamo je podusnim sglo- dom iw sistemno} slici 2a tu vezu koristimo i oznaku prikazanu na donjem dela slike'le, Ova veza moze da prenese momenat savijanja i transverzalnu silu ali ne ‘mote da prenese normalnu silu, Reakcija Z je tada par sila Nu praveu ose Stapa, ‘Ako sa Vy i Ay; obelezimo pomeranja tezista preseka koji su vezani u_ poduénom ‘zglobu u pravcu ose Stapa i ako smatramo da su ta pomeranja pozitivna u smera pozitivne sile na odgovarajuéem Stapu, rad para sile Z = N pri ovim pomeranjima ie: Ny + NAY = Nie + AR) = N Ay. Generalisano pomeranje A, je u ovom sluéaju relativno pomeranje Stapova vezanih u poduznom zglobu. Kada je Z aksijalna sila u nekom prostom étapunosaéa, prinudni mehanizam formiramo ili ubacivanjem poduinog zgloba u proizvoljnom preseku tog Stapa ili uklanjanjem tog Stapa iz nosata. Ako je mehsnizam formiran uklanjanjem Stapa 1 eakcija Z je par sila Su evorovima iif, slika 1f, Ako sa As i AY obelezimo projek~ cije pomeranja tacaka 1 i A na pravac th i smatramo da su one pozitivne u smeru poaitivne sile Su odgovarajucem Gvoru, rad sila 5 je: SAMs + SAG = S(A5 + AN) Ss Generalisano pomeranje A, u ovom sluéaju je promena odstojanja tataka fk. Virtuaina pomeranja odredujemo kao beskonaéno mala pomeranja koja zado- volavaju uslove (1) do (4) poglavlja 1.2.3, Kako je ret o pomeranjima évorova me~ hhanizma sa jednim stepenom slobode pomeranja, bro) uslova (1) do (4) je za jedan ‘anji od broja nepoznatih pomeranja, t. za jedan manji od dvostrukog broja Gvorova tog mehanizma, Kada ovim uslovima dodamo joS jedan uslov prikazan jednatinama Fwy e)= ay Ga @ 24 Primena principa virtuatnih pomeranja { kinemati@kih metoda... 189 1 kojoj je F (4,0, linearna homogena funkcija pomeranja évorova mehanizma, ¢ Ay velitina koji nazivamo parametrom pomeranja prinudnog mehanizma, dobijanao sistem od onoliko linearnih jednatina koliko ima i nepoznatih pomeranja. Da bi ovaj sistem bio nezavisan, funkcija F (u, 2,) mora da bude nezavisna od funkeija pomeranja yo, u jednatinama (1)do 4) dato mehanizma. S obzirom da su virtual na pomeranja, pomeranja koja odgovaraju mehanizma kao sistemu Krutih telat da se pri njima Stapovi ne deformifu a osionci i ukljestenja ne pomersju uslovi (1) do (4) u poglaviju 1.2.3 su homogeni. Nehomogena je samo dopuska jecnacina (4) ‘koja je slobodan dian parametar pomeranja A, Resenja ovog sistema jednatina rmogu da se napisu uw obliku Ag’, 5 ae, 6 ade su i 19 konstante koje su, kao Sto sledi iz ovih jednatina, jednake pomera- ajima i 1; za vrednost parametra Ay = 1. Kada parametar A, izaberemo tako da je generalisano pomeranje A, — — 1, iz jednatine (5) dobijamo pomeranja évorova i omeranja 3, napadnih tataka sila P,@ijijesrad pri tim pomeranjima jednak traze no} reakciji Z. Medutim, ovaj dsto analiti¢ki put odredivanja pomeranja i sile Z je i dug i nepregledan. Zametan posao oko ispisivanja i reSavanja uslova za pomeranja évorova mote da se zameni brZim i preglednijim kinematickim metodama 0 kojima ce biti reéi uw sledesem poglaviju. 2.4.2 Osnovi kinematike mehanizama 2.4.21 Osnovni stavovi o komplanom hretanju ploce Krotanj plose pri kome putanjesvih njenih taka lede u ravni ploge nazivams rravnim ili Romplanim kretanjem ploZe. Neka je neka ploéa proizvolinog oblika komp- lanim kretanjem presla iz polotaja Tu polozaj IT. Bez obzira kako se ploéa pri tome kretala, ona mote iz polozaja I da se prevede w polozaj 11 i rotacijom oko jedne tacke u ravni kretanja. Ovaj stav koji je prema francuskom geometru Chaslera ppoznat pod! imenom Chasles-ov stav je jedan od polaznih stavova kinematike komp- Ianog kretanja plot. Na slici 1 ploéa je prikazana trouglom ABC. U polodaju I temena trougla sa uw tackama 4y, By, C,a-u polozaju IL u tackama dy, By, Cy. Kretanje trougia ode- eno je kretanjem bilo koje stranice trougla, recimo stranice AB. Simetrale dudi A\Aii By B, seku se w tatki O. Kako je A, B, = Ay B,, OA, ~ OA, OB, = OBS, ‘rouglovi O4, By i OA, Bysu kongruentni, pa sledi da du AB, a'sa njom i cela plots, iz polozaja I rotacijom oko tatke O za ugao ¢ = % Ay Ody = % By OF prelazi u polotaj II, Time je Chasles-ov stay dokazan,| | | 188 Reakeife | sle u presecima statighi odredenih nosata wtive Ay Ay i By By paralene, slika 2, i jednakost A, B, ~ A,B, slot da je dy dy ~ B, By pa ploéau ovom shudaju mote iz polozaja T dase prevede 1 poloda} IT translacijom veligine Ay Ay, Pol je tada u beskonaénost a ugao 9 ~ 0. 'U Torii Konstrukja interesuju nas beskonano mala ili elementarna pome- ranja plote. Ovakvo pomeranje moze da se shvati kao rotacja plote oko tatke O koju nazivamo trenuen pol obriania ploge a beskonatno mali usao obrtanja Bp, slike 3. Kada je pomeranje plode na slici 1 elementarno, tetive Ay dy, By Bs C, Cy su celementi putanja tataka 4, B, C, tj, predstavljaju elementarna pomeranja i i na vektore polo’ Bg. Bn Bor Pravei tih pomeranja su upravni na vektore p BY: crt odnosu na pol O, a veligine su im jednake proizvodu velitine vektora polodaia rq, gi ci ugla obrtanja plote 89: Bm rade Be 24 Primena principa virtualuih pomeranja | kinematiGkih metoca... 188 U slededem bige nam potrebne projekcije pomeranja taéaka u odredenom praveu ili, kako Gemo kraée govorit, pomeraaja tataka u odredenom pravcu, Pom ranje 8,’ tacke K u praveu ¢ koji sa pravoem ukupnog pomeranja 8y ta&ke K zaklapa tugeo ag: slika 3, jednako je: Bal Bag C08 ae = Fe C08 ae BP 1 Bes _gde je x odstojanje pola O od prave % Koja je paralelna sa pravom ra prolazi kroz tathu K. Iz jednatine sledi da je pomeranje tatke K u pravcu 4 jednako proizvodu ‘ugla obrtanja ploge i odstojanja pola od prave f,. Kako x, ne zavisi od polozaja tacke K na pravoj r, moze da se iskaze stav: Pomeranja tagaka jedne prave linije u pravcu te linje medusobno su jednaka { ‘proporcionalna odstjanju te prave od pola obrianja plot (Ova veligna se naziva Rlisanje prove. Ako Kizanja pravi inj koje su parael- ne sa pravcem ft pomeranja tacaka ploce u pravcu f, nanesemo od prave ab kao apscis,slka 3b, krajnje take tih vektora lee na pravoj ab. Ta prava see apscisu ‘ tatki Koja edgovara praveu fg koji je paralelan sa ra prolax kroz pol ploce O. Prava 218" je dijagram pomeranja tabaka plose u pravcu t. Stay o Kizanju pravh je osnova 2a grafitko odredivanje elementarnih pomert~ nija tataka krute loge. Nek je zadato pomeranje 84 tacke A i pravac pomeranja 3p tatke B,slika 3a. Pomeranje 8 u odiedeno} razmer (podljeno sa nekom besko- nnaéno malom velicinom 82) prikazano jeu planu na slci 3c, koji nazivamo jlanon pomeranja, vektorom O' A’, Da bi projekcija pomeranja 5, na pravac AB bila jed- naka projekciji pomeranja 84 na taj pravac, tatka B’ vektora 3y = OB’ u planw pomeranja mora da Jedi na pravo} povuceno) kroz tatku A" normalno na pravic AB. U preseku te normale i prave povusene kroz taéku O" u praveu pomeranja 3p obijamo tatku B’. Time je odredena velitina pomeranja tatke B. Pomeranje proie~ voljne tatke posmatrane ploée, na primer pomeranje tatke C dobijamo iz uslova da projekcija pomeranja 8¢ na pravu AC i na pravu BC bude jednaka projckeiji pome- anja 84 odnosno 8y fa odgovarajuéi pravac. U preseku normale iz tatke A na pravac AC i normale iz B’ na pravu BC nalazi se tacka C’ koja odreduje vektor ee Figura 0'4’B'C’ sligna je figuri OABC, tj, plan pomeranja sligan je plan polodaja tadaka ploge, jer su im odgovarajuée strane medusobno normaalne. Prave 4'B', A’C, BY’ normalne su na prave AB, AC, BC prema uslovima konstrukcije plan pomeranja, dok strane O’ 4’, O' BD’, O' O kao vektori pomeranja moraju da ‘udu normaine na strane OA, OB, OC kao vektore polodaja odgovarsjucih tataka uw odnosu na trenutni pol obrtanja plode. Ove odnose Meme je iskazzo u obliku stava: len pomeranja cadaka jedne krute plo je sikan plan pelosaja tih raéaka i obrenut je 2a gan 7/2 w sme abrtnyja ple. Nil slici 3¢ plan pomeranja je Konstruisan tako da su potetne take vektora ppomeranja u tadki O, koja nazivamo polome plana pameranja, Plan moze da se ko stuise {tak da su krajaje tatke vektora pomeranja w pol 0’, kao sto je pokazano na slci 3d. Da li demo plan pomeranja dobitiu jednom ili drugom obliku zavisi ct toga da ii smo za pol usvojii podetak ili kraj poéetnog vektora 84. Ako je pol krajnia186 Reakelje { sile u presecima statigki odredenih nosasa tacka vektora pomeranja, tj. ako su pomeranja usmerena ka polu O° kao na slici 3d ‘plan pomeranja je w odnosu na plan pologaja ragaka okrenut sa ugao 2[2 suprotno ‘ad smera obrianja plot. ‘Dye elementarne komplane rotacije jedne krute ploge: jedna oko pola O" za ‘ugao 3p’ i druga oko pola O” za ugao 89" mogu da se sloze (superponiraju) u jednu rotaciju, Pol O resultante rotacije je ona tacka ravni koja poste rotacije oko pola O' roxacije oko pola 0" nije promenila proobitan poloéaj, tj. ona tatka koja pri ovim rotacijama trpi pomeranje iste veligine istog pravea a Suprotnog smera. S obzirom dda pri clementarnim rotacijama ploge oko polova O' iO kolinearna pomeranja jmaju samo one tatke koje lege na pravoj koja spaja te polove, pol O ledi na pravoj O'0" slika 4. Odstojanje x pola O od pola 0’, odnosno odstojanje e — x od pola O" dobi- jamo iz uslova da je pomeranje taéke O pri jednoj i drugoj rotaciji iste veitine a suprotnog smera. Ako velitinu x orijentisemo tako da je ona pozitivna kada se pol (O nalazi na strani pola 0", a uglove obrianja 8 i 89" tako da su oni pozitivn ili w smeru ili suprotno od smera kazaljke na satu, uslov moze da se napige u obliku: By! (e—2) 89", pa je x a sledi da je: O0 = <0 kada je 8p" Bo" <0 i [39 > [8e"|, ' xe kada je By! Bp” <0 i 3p’ < [39], tj sli da pol O tei izmadu polowa OF 1" hada rovacie By 89” imaj isi ser & dha je con ropa dela a na serani pola place cja je roraija po apsoluenoerednasti ca Inada 841 99" maja raslitt mer. Kada je By’ ~~ Bp" pol O se nal beskonaé ost, to sagi da je rezultar abe rotacije translatormo pomeranje ploce Velicina roacije Bp oko pola O dobscemo v2 vslova da je pomerane bito koje tacke pri rota oko pola O jednako vkepnom pr meranju te tatke pri roraciama oko polova 0” i 0". Pri tome je najednostavnije smatrai pol O' ili pol O" jer te take pomeraju samo pri jedo} od ove dive rots sje. Na primer, pol O” pomera samo pel rotacit oko pola O” za vliginu ep. 11 rotacji oko pola O pomeranje rake 0 je x9, pa je xp = eq!" odnosno 8p =—£ 39” ~ Be! + Bp", ¢ oO) ili retima, ugao rezulzante rotacije oko pola O jednak je algebarskom sbivu ugla rota- ‘ie oko pola O' i ugla rotacije oko pola 0". 24 Primena principe virtualnth pomeranja{ Kinematifith metoda... 187 24.22 Relationa pomeranja ploéa Neka se dve ploée komplano kreéu u istoj ravni slika 5. Plots I rotira oko ppola Oy za clementaran ugao 89, a ploéa II oko pola O, za ugao 37, Da bismo ‘dredili relativno pomeranje ploge II u odnosu na plod T i jednoj i drugoj ploti zadacemo jednu zajedni¢ku rotaciju oko pola O, za ugao — 89,, Ovom rotacijom stanje relativnog po- ‘meranja ploga se ne menja. Njomesu poniétena pome~ fan plese, dokt plod vom retin saoplena VEN Pomeranja koja tu plocu prevode u jedan nov polo e= Naosnovu onog ito je reéeno o superpozicii dvejuro- MLS tacija sled da elementame rotacje plose Il oko pola, a4 23 Be oko pola O, za — 8p, mogu da se zamene je e ‘nom rotacijom oko pola koji éemo abeleziisa O,,aoji leti na pravoj 0,0, 20 ugao Spn;~B9q~80y. Pemato- ss ‘me, ploéa IT'u odnosu na ploé I rota oko tatke Oye eoju nezivamo relatiam pol ili medupolploca 1 i IL, 24 Lugao 89x; = Bes — Bp. Ploéa Tu odnosu na ploéu IT xotira oko iste tacke, za ist ugao alu suprotnom smery, §, 22 Us Bp — Bea = Bz, — Bye, Medupol Oy je tna tacka ravni Roja ima ito pomeranje# hao Latha ploee 1, yj. pri rotaciji oko pola 0, 2a Bqy, i hao tacka ploge II, tf. pri rotaciji oko pola O; 2a 8%. Za razliku od relativnog’ pola, trenutal polovi plota se nazivaju i apsolini polovi plot Apsolueni polovi doeju plota i nihow medupol lege na jednoj prawn} liniji. Ova} stay poznat je i pod imenom Aronhold-Kenaijeva teorema. 1c uslova da je pomeranje medupola O,, kao tatka plote I jednako pome- ranju te tatke kao tacke ploge 1: — x8 %) Ben dobijamo 5 ft ® — Bp + BPs pri emu je x pozitivno u smeru od pola O, ka polu O,, a uglovi 89, i 39, pozi- tivni i'w smeru il suprotno od smera kazaljke na sa Jednaéinu (3) dobijamo Fiz jednaéine (1) ada a tu jednacinu unesemo By! — — Spy 89” = Spy. Iz jednaéine (3) odnosno iz jednatine: sledi da je: O0 a | 81> | dm x>e kada je Bq, 3p2> 0 a | B91 <1 pel 4j. sled da medupol Oy ledi szmedu polova Oy i Og hada rotacije Be, i Bp imaju suprotan smer a lei van tog dela, na strani pola plote &ija je rotacija po apsoluino| vrednose veéa, hada Boy iB imaju isi mer. Kada je 8p, ~ 8p, medupol je u bes konaénosti. Plofe se tida relativno translatorno pomeraju,188 Reakeije i sile u presecima statigkt odredenth nosata Do sada smo govorili o relativnom pomeranju ploéa na osnovu njthovih apsolutnih pomeranja. U Teoriji konstrukcija se obiéno postavlja obrnut zadatak: ‘raze se apsolutne rotacije ploca kada su poznati polozaji njihovih polova i medu- polova i poznat ugao relativnog obrtanja plofa u odnosu na medupol. ‘iz jednagine (3) napisane u obliku prosirene proporcije: Bes _ Bee — 89 _ 391 — Boe obijamo: 2391 = (=) dom ® 8p = * 36a. © Jednatinama (4) i (5) kojima su apsolutne rotacije plots povezane sa reativnom Totacijom te plose w odnosu na neku drugu plocu, 1. rotacija ba, povezana sa ou a rotaija Boy sa Spy. postaljent zadatak je analitick refen Da bismo shvatilismisao ov jednagina treba uotiti da je apsolutno obreanje ploge I~ 3p, jednakoalgebarckom zn apsokutnog abreniaploes Tk Dey Mir relatimnom obrtanju plose Lu odnost oa plot II — Boys — te da Bp, mote du se odredi iz uslova do je pomeranje proioolne satke w tava pri obranjt Bp, ‘ko pola O, jednako algebarskom zbiru pomeranja to take pri abrtanju B9y OKO pola'0, i tjenom pomeranju pri obrtanju Bo, oko medupola Oy. ARO pr tom Za postatranu tacko iaberemo pol O, Koji se pt obstanju Bp. nepamera, omer je tg pola pi obranj fy, ako medupola Oy, bice jena njegovor pomerana De obreanjusp, oko pola Oj kao Sto je prifarino jenatinom (8) | Kons ba sich 6” Signo objeinjenje vati | a jednatinu (5) Konstrukiju na sic 7 Te jednatina (4) 1 (2) odnosno sltia 6 17 siote zktutc 1) Apsolutne fotacye jedne loge 1 njena roltvna race prema neko ‘odnose koji ulaze u izraée upisane na slici obiéno je lakSe sratunati od odstojanja i odnosa odstojanja polova i medupolova koji ulsze u ranije iavedene izraze za uglove obrtanja ploéa i pomeranja tataka. Parametar pomeranja prinudnog mehanizma koji je formiran od jednog kine- matitki prosto stabilnog nosaéa uklanjanjem veze Giju reakciju Z Zclimo da od- redimo primenom principa virtualnih pomeranja, odredujemo tako da odgovarajuce generalisano pomeranja \, bude jednako — 1. Pri tome treba razlikovati pet slutajevas 1) Kada je Z reakeija nekog ostonca na plod I; tj. kada je A, pomeranje oslonjene tatke u praveu oslanjanja, slika 12a, iz uslova A, = — 1 sledi da je sii194 Reakeije i sile w presecima statigki odredenih nosata obrtanje 89; = 1/r_a da je smer tog obrtanja takav da se napadna tacka reakcije Z pomera suprotno od smera pozitivne reakcije. 2) Kada je Z momenat ukljeStenje nekog Stapa ploge I, tj kada je A, obreanje plote I, slika 128, iz uslova A, = — 1 sledi da je obrtanje 2, = 11a da je smer fog obrtanja suprotan od smera obrtanja momenata Z. 3) Kada je Z komponenta rezultante unutrainjih sila u odredenom pravcu, tj, kada je A, relativno translatorno pomeranje plota Ti TE na slici 12c, iz uslova ‘A, = —1 sedi da je 57, = 893 = Ile a da je smer ovih obrtanjd takav da se pol (0; pri obreanju oko pola 0, 2a ugao By, pomera u smeru sile Z na ploti II, odnosno da se pol O, pri obrtanju oko pola O, za ugao 8, pomera w smeru sile Z na ploéi 1 4) Kada je Z momenat savijanja, 1j. kada je A, relativno obrtanje plode T iT na slici 12d, iz uslova A, = — 1 sled da je retativno obrtanje 8p = Spa = 1, ‘ada je smer obrtanja Sz suproten od smera obrtanja momenta Z na plod 1, od nosno da je smer obrtanja 57x; suprotan od smera obrtanja momenta Z na plot TL. Saglasno jednaginama (4) 1 (5) u_ prethodnom poglaviju apsolutne vrednosti obrtanja ploéa I i II su 39; = (¢ — x)le i 89a — x[e a smer tih obrtanja zavisi od relativnog polozaja polova i moze da se odredi na osnovu pravila u prethodnom pogiaviju. 5) Kada je Z aksijaina sila u nekom prostom Stapu, #. kada je A, promena odstojanja izmedu tagaka ii k na slci 12, iz uslova A, = — 1 sledi da je relativno obrtanje 342 = By = l/r a da je smer obrtanja dus takav da se taéka # pomera Suprotno od smera sile Z na ploci T, a da je smer obrtanja Boy, takav da se tatka i pomera suprotno od smera sile Z na ploti 11. Apsolutne vrednosti obrtanja plot TiTT su 4, = (e—x)ire i By, = sire, a smer tih obrtanja zavisi od rclativnog polo‘aje poiova Proragun icakcija i sila u presecima staticki odredenih nosaéa primenom inlodenih kinematigkih metoda bide objainjen na primerima u poglaviju 2.43. Kada se prinudni mehanivam sastoji od velikog broja krutih ploca tada je i broj polova i medupolova tox mehanizma veliki a njegov plan polova obigno kkomplikovan i nepregledun. U tim sludujevima pomeranja taéaka mehanizma cxlre- dujemo konstrukeijor plana pomeranja, Plan. pomeranja jednox. prinudnog meha- nizma dobijamo ponavljanjem konstrukeije prikavane na slici 13 Kojom su odre- 24 Primena principa virtualnih pomeranja 4 kinematigkih metoda,.. 195 dena pomeranja tataka dye zglavkasto vezane plode kada je poznato pomeranje po jedne tatke svake plote, Na slici 13 prikazane su dve plove, oznatene sa I i I, koje su medusobno zglavkasto vezane zglobom u taéki c, Ploéi I pripada tacka a a ploti IL taéka b Bia mu pomerana 3 — 3, = BY poo, Pomerane ae odredjeno pol zeéi od toga da ono moze da se shvati ili kao zbir pomeranja te take pri translaciji plove I za velitinu de, = 8, i njenog pomeranja pri rotaciji ploge 1 oko tatke a” ‘za yguo de,» ili kao zbir pomeranja te taéke pri translacji ploge TI za velitiny or 3, i njenog pomeranja pri rotacji plove IL oko tatke 6° 2a ugao By. Kako su pomleranja po pretpostavel eskonaéno mala, to se tacka c pri rotaciji oko tatke a ree upravno na pravac ae, odnosno upravno na pravae ac a pri rotaciji oko tatke ¥' upravno na pravac bc, Odnosno upravno na pravac be, Konatan polozaj tatke «6, odnosno krajnja tatka vektora pomeranja 3, = ce’ nalazi se u preseku normale iz tatke e na pravac ac i normale iz tatke cy na pravac be, slika 13a. Pomeranje 4, kao Sto je pokazano na slick 13, mode da se odredi u jedinom poscbnom plans. Ga ncke taéke O koja nazivamo polom plana pomeranja nanosimo poznata pome- ¥, = Ga 15, = OF a iz kerajnjh eataka tih vektora povlatimo normale na ranja 8, pravac ac odnosno na pravac be. ‘Te prave seku se u taeki c’. Pomeranje , dato je vektorom Oe. ‘Kada je odredeno pomeranje tatke c, pomeranja ostalih taéaka plode I od- redujemo polazeéi od pornatih pomeranja 3, i 8, Konstrukcijom plana pomeranja za tu plogt kao Sto je ObjaSnjend u poglavija 24.21. Na primer da bismo odredil pomeranja neke taéke d plote I teba, kao Sto je 10 ubinjeno na slici 136, iz tacke @” povuel normal na pravac ada iz taékec’ povuéi normal na pravac ed. U preseku te dveprave nals atk d’. Pomeranjetatke de 8 = Oa. Saglasno Memkeovoj teoreml trougao Aa'e' allan je vouglt Sacd a okrenat za ugao [2 ser ote cig ploge LNa sigan natin odredujomo t pomerana tataka pose Da bismo objusil take 4) simenom episane konstruk- oe - a cije mogu da se odrede pome- ate anja tagaka jednog prinudnog (ORES mehanizma posluzigemo se ‘ primerom na slici 14a, Meha- . nizam se sastoji od 8 zglav- ‘y_ kasto vezanih Stapova od kojit svaki predstavija posebnu plo- cu, Stap 1-2 nepokretno je oslonjen pa se evorovi 1 i 2 ska rnc pomeraju. U planus pome- a. runja na slici 14 tacke 1” 2 (Krajevi vektors pomeranja 8 13,) su u pola Q, Sa tim tagkama vezani su evo tovi 3415 Stapovima 1-3, 2—4 1 2—S, pa ti Gvorovi mogu da se _pomeraju samo upravno na odgovarajudi Stap. Ako za parametar pomeranja A izaberemo196 Reakcije i slew presecima stati8ht odredenth notake veliginu pomeranja évora 3 koja je u planu pomeranja prikazana dudisiom O3' tada mode da se odredi i pomeranje évora 4 koji je sa évorovima 2 i 3, & ranja poznajemo, povezan Stapovima 2—4 i 3-4, kao i pomeranje tvora 5 k je sa istim évorovima povezan Stapovima 2~5i3—S. U_ preseku prave povutene iz tatke 3° normalno na Stap 3—4 i prave povuéene iz taéke 2’ normalno na itap 2—4 nalazi_ se tacka 4’, a u preseku prave povuéene iz 3’ normalno na tap 3—5 i prave povutene iz 2’ normalno na Stap 2—5 nalazi se taéka S'. Pomeranja évorova 445 data su vektorima 8, = O4' i 8, = O5'. Kada su odredena pomeranja évorova 415, odredujemo pomeranje évora 6, U preseku prave povuéene iz tatke 4’ nor- ‘malno na Stap 4—6 i prave povutene iz tatke 5’ normalno na Sap S—6 nalazi se tatka 6°, Pomeranje évora 6 dato je vektorom 8, — 06". Tako su odredena po- ‘meranjasvih évorova odnosno tako je odreden plan pomeranja mchanizma na lici Ma. 2.4.24 Pomeranja mehanizama sa doa i vile stepeni slobode U mehanizmu sa r stepeni slobode pomeranja broj nezivisnih uslova kompa- tibilnosti pomeranja évorova (1) do (4) u poglaviju 1.2.3 jednak je 2K — r, 1). bro} nezavisnih jednatina (1) do (4) je za r manji od broja nepoznatih komponenti pomeranja évorova w i tix i= 1, 2... K. Kada ovim jednatinama dopifemo r jednagina oblika: O—= by Feb Bier (10) ade je (us ,) linearna homogena funkcija pomeranja évorova a A, parametri koje nazivamo parametrima pomeranja mehanizma, dobijamo sistem od 2K jedna- Gina sa 2K nepoznatih pomeranja u, i v,. Ako su funkeije ¢); (4, v,) medusobno nezavisne i nezavisne od uslova kompatibilnosti pomeranja évorova tada jednatine (10) sa jednaéinama (1) do (4) u poglaviju 1.2.3 éine potpun sistem jenatina, koje 2a odredene vrednosti parametara A, imaju jednoznatna refenja. Pod pretpostav- kkom da se Stapovi ne deformi8u a osfonci i ukljeitenja ne pomeraju, uslovi kompa~ tibilnosti pomeranja évorova (1) do (4) su homogeni, pa reienja ovog sistema jed- nnatina mogu da se napigu u obliku: % pant tye Me toothy By . ay teetiy BS 1 By et 1 jednatina (11) slei da koeficjonti ,, i,, wz paramctar pomeranja A, pred stavljju pomeranja évora i Kada je A) ~ 1 a kada su svi osu purametsi jednaki ‘aul, tj. pri stanju pomeranja mchanizma koje nazivamo stanje A, — 1. Uslovi kompatbilnosti pomeranja évorova poticu od spolasnjih i unutras- njih veza mehanizma, Pridodati tim uslovima jo jedan uslov ip, (a, »,) = 0 “znaci 24 Primena principa virtualnih pomeranje 4 kinematigkih metoda... 197 - Zenih. sa odgovarajuéim parametrom pomeranja. S$ obzirom da Stap 1—3 i pri stanju Ay = 1 i pri stanju Ay = 1 rotira oko iste tacke, pomeranje tog Stapa pri proizvoljnom pomeranju mehanizma moze da se rotacije: jedne oko pola u évoru 1 i druge oko pola w tadki u ojoj se sek ose Htapova 16 i 2-7. Saglasno onom &o je w poslaviiu 2.4.21 redeno o superpoziciji dve elementame rotacije jedne krute plove, sledi da200 Reakeije { sile u presecima statiekt odredenth nosaéa zbir ove dve rotacije predstavlja rotaciju Stapa 1—3 oko pola koji lezi na pravoj koja spajaodgovarajuce pelove pri jedinignim pomeranjima mehanizma, tj, na pravoj u pravew ose Stapa 1-6. Polodaj pola na to} pravoj zavisi od parametara Ay, ds i Ay ili taenije od odnosa ugla obrtanja Stapa 1—3 oko pola pri stanju ‘Ay = 114 ugla obrtanja tog Scapa oko pola pri stanju Aye 1 i Ay = @ { obenuto, svakoj tacki te prave kao polu Stapa 1~3 odgovara odredena vrednost ‘odnosa (2). Slitno vazi za Stap 2—4. Pol tog Stapa le¥i na pravoj koja spaja vor 2 sa tatkom u Kojoj se seku ose Stapova 1-6 i 2—7, tj. na pravoj uw praveu ose stapa 27. Polozaj pola na toj pravoj zavisi od parametara pomeranja Ay, A, i Ay od- ‘nosno od odnosa: 4, © A +44 £ & i obrnuto, svakoj tatki te prave kao polu Stapa 2—4 odgovara odredena vrednost ‘odnosa (6). Polofaj pola oko koga rotira Stap 3—S pri tri osnovna_stanja_pomeranja datog mehanizma je uvek drugi. Kako ova tri pola ne lee na jedno} pravoj liniji ‘bir ove tri rotucije je jedna rotacija oko pola koji moze da ima proizvoljan polozaj uu ravni mehanizma. Polodaj tog pola zavisi od odnosa uglova obrtanja Stapa. pri tri osnovna stanja pomeranja mehanizma: (eS) Oz} la): ® ery eh ron pa ape 3-8 a ke en chos ooss Sli¢no va“i va Stap 4S. Pol tog stapa moze da bude bilo koja tatka uw rayni mehanizma, Sto zavisi od ods vbr tanja 4 fae ( ):(%) 2 Da bismo od jednog mehanizma su dv sepenaslobode pomeranja forma jedan Kinematics pronto sun ten, pote Te fom meant dot jo iia clement, Suicevenim ullanjunjem flood ova dv cuments dbo dv prinudna mekanizma, Protevoli pomeranje dato sistema mode d se shat Kio hit pomeranja ova da prin, chun, 1 proveljo ratio hie ote tog sitema kup shir de rowcijete pote oko dve edredene fucke U rvnl Fitema “Ona plot dang sistema 2a Koj te dve tthe poldupay te ont pots foje ba prinadnn mehunizma rotra oko jedne ist teks, * pe proizolian 24 Primena principa virtualnih pomeranja { Kinematiékth metoda... 201 pomeranju sistema rotira oko te tatke. Odavde, saglasno stavu 0 superpozicii elementarnih rotactja, sledi stav: U mehanismu sa doa stepena slobode pomeranja polovi plova ili imaju odredene polokaje ili leke na odredenim pravim linijama. Za neke jednostavnije meh rizme poloéaj polova i medupolove, ‘odnosno polodaj pravih linija m hg —— Kojima lege ti polovi odtedujeme, polazeci od ustova oslanjanja i me dusobne veze plota, na osnova stavova o komplanom kretanju jedne krute ploge i sistema krutih plots. Jedan takav mehanizam prikazan je na slici 17. Polozaje polova Oy i 0, odreduju ostonci, a polozaje me- dupolova Oss, Ory Oxy Oar Ons Oy, Oyg i Oxg odreduju medusobne vexe plata, adnosno zglobovi. Pc red ovih polova odreden je i pol Oy i medupolovi Ory, Ors i Ory Oy Oy | om On Onl o,, Ow Ow Oy Ox Or Ow Om Ow Za ostale polove i medupolove odredene su samo prave na kojima oni leze: On pol Oy na priv} py =O, Oy medupol Oy na pravo} Ps = Or, Ouw pol O, ma pravoj pO; On» medupol Oy, na pravo} fis = Ose Ow pol Oy na pravo) fy Os Onn medupol Ox 8 pravo} Pau ~ Oss Osu medupol Oy, na pravoj Pas = Ors Ose. Na slici 18a prkazan je mchanizam sa dva stent slobode, pomerana Kj se sastoji samo od Ste ple, ali u kome prave na Kojima lede poloviplota TT i'1V ne mogu da oe odrede tko lako kao fo su odredene prave na Kojima lie polo ploca uprethonom primer, UJ ovom slaaju avi medupolov imaju odredene polodaje. Medupolovi Oss, Oss, Ory i Oy Su U zzlobovima, dok polozaje medupolora Ox i Oxy nalazimo jednostavnim presecanjem pravaca: Ow 28) Om Ow o Ow Ory Ons Orr Ore Medutim nije poznat polozaj pola ni jedne plote. Oslonci odreduju samo prave ‘fui Ps na kojima leze polovi plota Li IL, Da bismo odeedili prave pi py na Kojima ede polovi ploéa TIL i TV postuzicemo se prinudnim mehanizmima koje dobijamo kad iz kinematigki prosto stabilnog sistema na slici 18 uklonimo prvo Stap a—b ‘a zatim horizontalan oslonae u évoru a, t. Koje dobijamo uklanjanjem onih eleme- rata koje smo datom mehanizma dodali da bismo ga udinili stabilnim. U pri rudnom mehanizmu koji debijamo uklanjanjem Sapa a—B pol 0,’ plote I je202 Reakeije {sile u presecima stati8ei odredenth nosata 1 ta&ki a. Polove ploga IL, Li IV koji su oznageni sa 0,’ O," i 0,’ nllazimo sle- deGom konstrukeijom: OF Ow " On) or, O' Ow 0, Ow Of On) °? Of On pri Gemu je sa O, oznaéen pol oslonatkog Stapa u voru b a sa Oy medupol izmedu tog stapa i ploge TE, t. pri Gemu je se O,Oz, oznacen pravac oslonca w evoru b. U_ prinudnom mehanizmu koji dobijamo uklanjanjem horizontalnog. oslonca u Gvoru a sve ploce datog mehanizma sa dodatim Stapom a—b formiraju_jednu Kinematigki krutu ploéu. Pol te ploge, odnosno polovi plota I do LV ozmateni sa 0," do 0,”, nalazi se u preseku pravih py i p.. Prava py je prava koja spaja polove 0," i Oy"'a prava py je prava koja spaja polove O,' i O,". 2.4.3 Primeri Proraéun reakcija i sila u presecima staticki odredeni nosis _primenom principa virtalnih pomeranja, a posebno ona} deo tog proratuna koji se odnosi ha konstrukefju plana polova i medupolova, na proragun uglova obrtanja plod i ‘na proracun pomeranja tacaka prinudnih mehanizama objasni¢emo na nekoliko primera Posmatracemo prvo nosaé dije su dimengije i opterecenje dani na slici ta, Da bismo odredili reakciju oslonca 6 uklonicemo taj ostonac i njegov tics) zame- niti silom B, Tako dobijamo prinudni mehanizam na slici 1b, Koji se sastojt od 24 Primena principa virtuatnih pomeranja i Kinematiéki metoda... 203 Eetiri ploge oznadene brojevima I do IV, Oslonci i medusobne veze plota nepo- sredno odreduju polozaje polova O, i O, i medupolova Ors, Ory; Oxs i Ogg. Kor~ strukeijom: 0, Or Oo On) o 0, Ow % Ons” ‘dredujemo polodaje polova O, i Oy time je plan polova ovog mchanizma odredea. Da bi generalisano pomeranje, tj. pomeranje tatke u pravcu sile B, bilo jec- rnako —I, treba obrtanje 8g, da bude u smeru kazalike na satu, velidine 1/ry. Veligina obrtanja 32, upisana je uz dijagram vertikalnih pomeranja ploga I i IL iz Koga to obrtanje najlakse mote da se odredi. Uglovi obrtanja plota TIT i 1V nisu nam poteebai jer na te ploge ne deluju spoljalnjesile. Trazena reakcija je: h_ ph) h=r Rt — pl) btn aR, oraeni leraanaes gde su ry) TT, i ry odstojanja napadnih li sila B, R,, P i Rz od polova 0, 1 O, Koja ilt sragunavamo ili merimo iz plana na sici Ib. Da bismo odredili. momenat savijanja-u preseku my kruta veru dclova levo i desno od tog preseke zamenjujemo zglavkastom vezom. ‘Tako dobijamo me 2 ¥ if208 Reakeije {sile u presecima stati odredenth nosaga hanizam na slici 2a, Koji se sastoji od pet plota koje su oznatene brojevima T'do V. Oslonci i medusobne veze ploéa neposredno odreduju_polozaje polova 0,1 0, 1 medupolova Oss, Oxy Ons Oy | Ous. Konstrukciom: % Ovo, O% Onlo, % lo, % Alo, Oy Or) O% Ow O, Oy On On) nalezimo polotaje polova Oy, O, i 0; i medupola Oy, time je plan polova ovog Iehanizma odfeden. Da bi'generalisano.pomeranje, u ovo slutaju promena tugla izmedu preseka levo i desno od zgloba m, bilo jednako —I1, treba da je Bou — ben —1 a da cbrtanje 3p,, bude u smeru kazaljke na satu a obrtanje 80m suprotno od smera kazaljke na satu. S obzirom da je medupol O,, izmedu polova O, i O, obrtanje 8p, ima isti smer kao obrtanje 392 a obrtanje 89, kao Obreanje pe. Veliéine uglova obrtanja Bq, i Bp, kao i veliina obrtanja Be, wpisane su uz dijagram inh pomeranja plota Ty IL i IIT, iz kopa te ve Iigine mogu najlakse { najpreglednije da se odrede. Momenat (M,, dat je jed- nainom: = Ran Rin ° he 1 kojoj je e horizontalno odstojanje polova O, i O, a u kojoj su ry te i re odstojanja napadnih linija sila R,, P i Ry od pola odgovarsjuce ploge, koje od- redujemo iz plana na slici 2a, ‘Na isti nagin odredujemo i transverzalnu silu u preseku m. Prinudni meha~ rnizam_dobijamo kada krutu vezu u preseku m zamenimo popretnim zglobom, slike 2b, On se sastoji od istih plota od koji se sastoji i mehanizam koji odgovars ‘momenta savijanja u preseku m. Ova dva mehanizma razlikuju se samo po tome kkako su vezane plote Ii II. Zbog toga razlikuje se i polozaj medupola O,». Za dva ‘Sapa vezana popreénim zglobom medupol je u beskonacnosti u pravew ose tih Htapova. Svi ostali polovi i medupolovi €iji polozaji neposredno zavise od uslova oslanjanja i od medusobne veze plota isti su kao i u prethodnom sluéaju. Polove Oy, Oy i O, i medupol Os odredujemo istim redom i na isti natin kao u mehanizmu na slici 2a, Pri tome se menja samo polozaj pola O, i medupola Oy, koji zavise od polotaja medupola O,s. Da bi generalisano pomeranje, tj relativao pomeran\ Stapova Ii IT, bilo jednako — 1 treba da je 89, = 89, = IJe a da smer tih obrtanja ‘bude suprotan od smera kazaljke na satu, odnosno takav da se pol O, pri obreanju ‘oko pola O, pomera u smeru sile T,, na ploti IT ii, so je isto, da se pol O, pri obrtanju oko pola O, pomera u smeru sile 7,, na plod I. Veligina obrtanja plove TI upisana je uz dijagram vertikalnih pomeranja mehanizma na slici 26. Sil ry data je jednacinom: Ty =P +R2-R, e ‘ade velitine 6, ry re i ry imaju znatenja prikazana na slici ne Da bismo odredili normalnu silu u preseku m, krutu vezu u tom preseku jujemo podusnim zglobom. Tako dobijamo mehanizam na slici 2c. Na slici je prikazan i plan polova tog mehanizma, koji, posle onog sto je,reteno o plant polova mehanizma na slici 2a i mehanizma na slici 2b, ne zahteva nikakva po~ sebna objainjenja. Karakteristika ovog mehanizma je u tome da je pol ploée I u beskonatnosti, Prema tome plota I moze da se pomera samo translatorno, t). geo obrtanja te plove jednak je nuli 89, = 0. S obzirom da obrtanja ploée I i plote II 24 Primena principa virtuatnih pomeranja { Kinematiékih metoda... 206 ‘moraju da budu ista, sledi da je 39 = 0, odnosno sledi da se ploéa II ili ne po- ‘mera ili da se ita ploga pomera samo translatorno. Kako pol O, nije u beskonaénosti ‘otpada moguénost da se ploéa TI pomera samo translatoro, pa kao jedina mogué- rnost ostaje da se ona ne pomera, Iz plana polova zakljuéujemo tada da se ni plo THT ne pomera. Prema tome, pomera se samo plota I. Da bi generalisano pome-206 Reakeife { sile w presectma statigki odredenth nosata ranje, tj. relativno translatorno pomeranje plota I i IT, bilo jednako — 1, ploéa Ise translatorno pomera u smeru s desna na levo za veligiau 1. Pri tom pomeranjit vii rad samo sila Ry pa je 24 Primena principa virtualnih pomeranja i kinematitkih metoda... 207 Konstrukeija plana polova prinudnih mehanizama za sile w_presecima ia- ‘medy zelobova u kojima su vezani kosi i horizontalni Stapovi nosaéa prikazana je na slit 3. Ona se nefto raikuje od onsteukcije plana polova mchanizma na sli 2. U ovom slugaju oslone! i medusobne veze plota neposredno odreduju polodaje polova Oy i Oy i medupolova Oj) Oy Oxy Oss 1 Ou dok polodaje polova 01, , 1 O, ddredujemo Konstrukeijom: O% On) o, % On O, Os 0, Ox, ‘Smerovi i veli8ine uglova obs I, IL TIT upisane su uz odgovarajuti poznsjem fol rugao cbrana ednow stapa te grane- |___ Prema fome, pomeranjaZvorovajednegrane mogu da se odrede hada pored slau presecima § temperantnin presens poznjemo jsf podatka pomerene jednog evar, de Komponen tog pomeranje i ugao obranjajednog St te grane. Ovi podaci odreduju pomerana fvozave i ane ao jedne brute pote fjegov) aval. Oni mogu da se odrede ir wnlova Ort (Bie teposredno samo kad fe edu Sap grane nepokreto cslonjen ao fo je wo ula) w steals Ni slit Za PETA Je nosad Koj se sastoji od jedne grane, odnosno koji se sastoji od sedam Zetiaihlruto veranihstapova, Osnovni podac 0 popretnm présecimaSapora dat su tablet 1 Pored toga u tblice su note {dine sapova kao # wrednoa kolisika IE 4 VET je 4 Potrene 2a provatun poretans ue preseelma dates nt sie 3 ‘ a obviom da se nos soso samo od pravihSapova konstntnog eka ada operteje dee stow Evorovin, defrmchse wehoe date as aseing | Mla = Sahin = Mi tng + Mat rine sal Mites + Mai sate ‘romena dutine Stapa ik wsled sle Sa = 1 “inj ~ deformasion! ugao na kaa od momenta Mig = 1, ofnosn0 Mis “ajo a19 — deformacinl ugan na rau kod momenta Mig = 1, odaosno Mj = 116 Deformocije statidki odredenih nosage 31 Proratun pomeranja iz uslova kompatibilnosti 27 F font] 18 254 1 ty | ato 90 EF aN) 2.478.000 5.336 000 EL (Nn!) 61341 291 900 | : 20 40 4am 40 | © Frernge tay | oposr | apie | epom | — opors 7 104 ertaNms}] 03260 | 065m | o,t4se | 04370 Su Ne= Mo ae fe ~ Ry? 1 3 10¥font = a008No Tz obih ieraza slots y= Alay = la = Bhs | yg = =70,7-0,0080- 10- Aly = =1000. 09161- 10-* = 0,16 mm, 6, 0.487- 10°, | su 7P. 04370- 104 = 0913 10-% = (221%) » 014s 104 = ~0727- 109, 0,1454+ 104 = 0, se gene = 30-10% | wale 0.3260 104 ~ 1,087-10-%,218 Deformacija stati&ki odredenth nosaga ‘Kada su sratunai deformacioniuglov iz ednatine (5), polzeti od toga da je dus ~ 0, nalatimo: Yaa tan = ta hat Ce = 2a) = tae = 04ST 107, ha = dae + Ga = ) = (0913 + 0,727) 10-4 = 1,640 10, or = See Ce = 3) = (640 — 3,260) 10 = — 1,620- 10°, bru = doe + Gon — Ha) = (= 1/620 — 3,260 — 1,087): 10-* = — 5967-10, ab = — 0457-20 = — 0,91 mm, at = LOO 4283 = 696 mm, ha be ~ — 0157-40 ~ — 1,83 mm, ay be = — 1620-49 la due = O4ST- 4243 ~ —1.94mm, hy dy = — 5967-20 = — 1193'mm, Ma Yu = 0. Se seatunatim vrednostima AZ ily ix Pomerania Evorova nosatagrafigki su odredena plana na sii 2b. Gror 4 se ne porera pase kraj taka vektora pomeranja 8, ~ 04" ttka 4° ‘Pola sa polom plana pomeranje O. 8 obsiom dae Al Il is = Oy). das razlke pomeraoja Evora jet ls ten vr 5 ne pom, ba poke b ol lana o> smeranja 0. Kada se évor 5 ne pomera, pomeranje €vora 6 upraveu Sapa $6 je Aly ~~ 0,06 mm a ‘upravno na pravacStapa je ly Ys = 696 mm. Pomeranje 3, ~ 06 tj, polo) tthe 6 nalaximo nda ie tudke 9 u peaveu Sapa $6 a'u sera toletienog pomeranje ora 6 & adnost aa vor 3 Dei skratenju Sapa 5-6, naresmo velifinu Aly az kraj tke te dud uprawno na Sap 3 ‘Sameru pomeratjaGvora 6 pi poztivno) rota Stapa $6 oko fvora 8 aanescmo velicing Pomeranie 8; = 07). polodj take 7” nalaimo polazeti od poanstog pomerania Evora 6%. od pont raztka omeranja’vorova 6 7, Aly =~ 016:m ily yy =6A8 mm. Te athe @'praven fapa 6-7 a wrsmera relativnog pomeraja Evora‘? w odnost ta vor 6 pi skrasenj Supa 6-7 nanoimo vein iy a iz ajc take t Gui! upravno a fap au sera pomerant Evora pr negaivna} rota oko évora 6 nanosino vii fy Sr ada je odredeno pomeranjeévora 7 odzedsjemo pomernie ora 8, Kako je ly =O tatku 8 dobijamo Kadai the 7 upravno na Sap 78 nanecm wisn hy bg — — 1183 aM Usmeru pomteranja Evora 8 pe aegaieno} rota oko Evora 7. 'Na ist natinodredujemo pomeraia Evorovalevog. dela nosaéa, S obsicom da su promene uti Sapove na ovor delu owns jednaks ul, taku dobijamo hada ie ake 4” upravao na Sap 34 nanesemo vein fe oy ~~ 1,94 mimy tacka 2 dobijamo kada iz ake 3 upeavao fa Rap 23 nancremo velit no — ~ 183 mm, | Ronaéno take 1 dobijamo Kade i take BF upravao na Sap 12 naneser dun haya — = 0:91 mm plana na sic 2 e jasno da je utica obrania fapova tis da je utea)deformacionih vugloya +n pomerana évorova nosae a slic 2a matno ve! od tela promene zine ‘1, Kako defbrmacion glow saviae od momenatatavijanjas promtene dufin Sapova ol aormalnih fa tea je ui) momenta savjan na pomeanja evoruva nosaéa Zt *ee Od ‘alsa. Utica) normalnih sla na deformacju nota fe po pravtu malta nosate i Stapovi primaju't momente savin, 2a sledeti primer izbrali smo nomad na sic 4a, Povttine {moment inercjepopretih preseka dutne fapova | Kolinit HEP 1 WE dat uw table 2 = ‘Notat je optzreéen jednako podelienim optcreénjom p— SkNim na sii 40. Diagram norman sila prazin je nus Soa diagram momenata savjaja nasil Sb. Povsina diagrams ormaini sla tape 4—5 rastavjea je na dva delat na pravougan povrdinw oa predstaulia povrlina djageama normalnih sila usled sla Sy, na keujevima tog Supa ta jedi antimetieas ovrlina koj'se sat od da tougla «Kola predstavia powiina cjagrama norman sla N°. ‘Kato je promena dudine pavor Supe Konstantnog popretaogpreska sa antimeticnim dijgramom normainh ila jednaka Mis 0 Bling ~ 0, a a = ! a a ag = Wa + Ned 341 Proraéun pomeranja iz uslova kompatibitnosti ‘Deformacioai uglovi w ovom slufau dati su irazima: sa Meets + Mis tan + Paw sas Mig snig + Macraip ade je: 1 ts ae a Ee PE .°3 A 5605 AN susDeformacija stati8kt odredenth nosaéa é ot £ Ti gry) es 2438 4166 | 7.200 17200 oto | 0000 | 0.20 | 0700 1o- EF aN) Pio ex aay | sao | 2s | amo | ano 7m | 3a | smo | arm | 2000 oriee pant) — sams | somo | sa | cee | YO EL (AN 3} 0,524) 0,2400 01736 0,1389 al | 34 Proratun pomeranja iz uslova kompatibitnostt 21 Te prethodnih izaza ste = Me = 0; Aly = 0, 52083 - 10-4 = ~ 2344-10 mm, s3719-10* me, $2 -opes-10* =2355-10% mm, ig = =)0- 4686-108 ~ = 2500-1 codnosno: 0.0326-10%, 2,25 + 05625) -10-0,1736-104 = +0,0976-10%, 1,3996.10°, 2025 — 0,5 90 + 0,5625) -10-0,1736- 10+ ($05 20,25 — 9,0 + 045625) .10-0,1736- 104 ~ 1.0742. 10°, — 910 045-225 + 0,5628) -10-0,2400. 10-* = ~ 0.7650 - 10° — 05: 9,0 — 2,28 + 05625). 10-0,2400- 10° ~ 04950-10°, (= 2,25 + 0,5625) -10-0,5241 -10-+ = — 0,2948 10% 18,0 — 0,5 180) - 100.1389 - 10-4 = — 1.2501 - 10°. Tr uslova da je Sap 4-8 u preseka 8 kruto ubljesten: ano alamo: te = 12801104, pa ie Ye 11.2501 + 1,2801 — 0.0976}: 107 = 24025: 10-%, oe (2025 + (— 0,082691- 10 = 2,3700° 10-4, tao te + ao as = ae + Gy ~ 4s) = [12501 + (1,2801-F 1,3996)] 10 = 38998 10-9, ae ~ a Cae ad ~ (398998 4 (1.0782 + 0,7650)] 10" = 5,7390- 10°, or = Gae + (e = 4m) [557390 + 04950 + 0.2948] 10-* = 6,5288- 10-4 codnosno: duals = 12801 + 3,000 = 3,75 mm, bo leg = 2.4025 3,750 ~ 901 mam, asl = 3.8998 3,750 = 14,62mm, ule = 2370 3,000 done = $7390 3,000 = 17,22 mm, dul = 233700: 3.358 hn = 6288-3354 ~ 21,90 mm, Br AnevNNSK! FAKULTET ROTICAEd Deformacija stati odredenth nosata ta win eine ta yt di. men in pe Si en satan ai, lag ee ent a snecaparn ttn maar a ct eto Se a aes aa tc caciaa nt pagnabl sere rome dein mae Pre on ate le sate est read entice as esac mae U prethodnim primerima pokazali smo kako odredujemo pomeranja évorova nosada koji se sastofi samo od jedne grane, u kojoj lako mode da se odredi ugao obrtanja jednog Stapa. Kada se nosaé sastoji od 2, grana, uklanjanjem oslonaca i ubljeStenja i rastavijanjem zglobova, nosat razlatemo na 2, nezavisnih grana. Pomeranja évorova wf? i uP grane j mogu da se prikazu u obliku: UD= H+ AP + APU + AO HR, P= oh + AP Off + AP oR + AD Hf, ade su: gif pomerani évorova gran j used deformacie Stpova Ali's uz proiz~ voline pretpostavke o pomeranju jednog évora i obranju jednog apa te gine, Koja moga da se odrede Konstrukcijom plana pomeranja kao u prethodnim priie- mas ‘A‘Q(e—= 1, 2, 3) prametri pomeranja grane j ko jedne keuteplote u ravni a ‘ie (h= 1,2, 3) pomeranja Gvorova grane j pri stanju Ay = 1, Koja codredujemo "poznatim kinematickim metodama, poglavje 2.4.21 Pp jie jemo iz: 2, uslova Nepoznate parametre A? éiji je broj jednak 3, odreduy “ calanjanje, a, uslova ukljestenja i 2s, uslova da su pomteranja grana w zglobovima tmedusobro jednaka, Kako je staticki odredenom nositu 32, = 2, + 5, 42 i2 {love elanjanja, bljstenja i medusobne veze grana mogu da se sratunaju para- nets! pomeranjaza ceo nosat. Grafiko refenj zadatka za sistem grana i za sisteme loca prve vist bige pokazano u sledesem poglavi 3.1.2 Pomeranja évorova reseckastih nosata Willivt-ov plan pomeranja Recta so gu not oj esas of pai, tage Konno opretins prescke Fay Foj primaju Konstantne akiuine gic Sy 1 tomperaurae Pepmenc ¢, ofa je obiéno Konstantna u eitavom nosacu. Staposi uh nosata pe Timo promenu duzine ose, wslieine ig = Se EF, Pomeranja odredujemo iz, uslova prethodnog pops (3), Koi odreduju defor- reagan odaonno oj odroduu deforma peje plofa dato nosaéa 4 a, lege a 3.41 Proratun pomeranja is uslova kompatibilnosti we #, uslova (3), koji odreduju apsolutna pomeranja i relativna pomeranja, jedne ploge nosaéa u odnosu na drugu plot istog nosata, Refetkasta plota prve vrste, saglasno definiciji takve ploge, mote da se formira polazeti od dva évora na krajevima jednog Stapa postupnim povezivanjem drugih Gvorova uvek sa po dva nova Stapa. Ako sa a i 8 obelezimo podetne évorove posmat- rane ploée a sa c évor koji je sa njima povezantapovima ac i be, i ako pretpostavimo da poznajemo pomeranja 8, (4, 0) 15 (uy 24) Evorova a; b, kao i izdudenja odnosno skraéenja Al, ft, Sapovt ate, tada jedhatine 3), za Sapove, ac ibe predst Ijju de linedrae dnadine sa dve nepoznate wi, Resenjem th jednatina nalzimo pomeranje 3, (4, «,) évora c. Pomeranje slede¢eg i pomeranja svih ostalih évorova pploge mogu da se odrede na isti naéin — postupnim reSavanjem dve jednatine sa dve nepoznate. Prema tome za uslove kompatibilnosti pomeranja évorova reSetkaste plote prve vrste vai isto ono to vali i za uslove ravnoteze évorova takve ploée. Jednagine (3), mogu da se svrstaju u grupe od po dve jednatine tako da se u svako} ‘ledeéo} grupi pojavijuju samo po dve nove nepoznate. Postupak i u ovom sluéaju sprovodimo graficki w obliku plana koji nazivamo Williot-ov plan pomeranja. Da bismo objasnili konstrukciju Williot-ovog plana treba da pokaemo kako sgraficki moze da se odredi pomeranje 3, tatke c kada su poznata pomerania 8, i 3, tacaka a i b i kada su poznate promene dudina Al,, i Ah. Stapova ac i be, slika Ya Za momenat zamisliGemo da Stapovi ac i be nisu vezani. Pretpostavicemo zatim da se ‘tap ac prvo translatorno pomerio za veliGinu 8, a zatim izdudio za veliGinu Al, a da se Stap dc prvo translatorno pomerio za velitinu 8, a zatim skratio za velitinu Al, Time je tatka a prevedena u tadku a’ a tatka bu tag ku 8%, dok je tatka ¢ sa Sta- pom ‘ac prevedena uw tacku ey asa Stapom be u ratku cx Kako su tapovi ve- vani, tatka c me mode is- tovremeno da bude iu tatki ¢ iu wiki cy. Kor rnagan poloiaj te tatke do- bigemo kada Stapove a’e i Bey rotacijom oko tataka a’ iB dovedemo u takav polotaj da se tatke c i cy poklope. Pri ovim rotacija- ima taéka ¢, rege se po luku sa centrom u tadki a’ a tatka cp po luku sa centrom w tadku 8’, § obzirom da je reé 0 malim pomeranjima, pomeranje po luku zamenjujemo pomeranjem po tangenti na Tuk, tako da se tadka ¢, kreée po pravoj Koja je nor ‘malna na pravac Stapa ac a tatka c, po pravoj koja je normalna na pravac Stapa be Te dve prave seku se u tatki c’ koja odreduje konagan polozaj tacke c. Trazeno Pomeraaje dato je vektorom 8, =2a Deformacija statiéki odredenth nosoka I Ee a Le a cepa i heen aa Ce a ceed ee ‘branoj razmeri pomeranja 8, — Oa’ i 8, = Ob’. Tx tatke a’ nanosimo promenu duzine Stapa ac a iz tacke 6” promenu duzine ftapa bc. Pri tome pozitivno Al, nano~ Simo od tatke a’ u smeru relativnog pomeranja taéke ¢ u odnosu na tacku a pri izdu- Yenju Stapa ac, a negativno Al,, nanosimo od tatke 6” u smeru relativnog pomeranja tadke ¢ u odnosu na tatka b pri skragenju Stapa be, Pomeranje 8, dato je vektorom Fw razmeri w kojoj su prikazana pomeranja 8, 1, ipromene duzine Stapova AV, Ah, * Opisanom konstrukcijom mogu da se odrede pomeranja évorova resetkastog nosaéa prve vrste Koji mode da se formira polazeéi od oslonaca, sukcesivnim dodé anjem sledeih tvorovasa po dva Sapa. Takav nosat je reetkasta Konzoln na slici 2a. "Obiasni iéemo konstrukciju plana pomeranja ovog nosaéa kada je on optereéen 2 sum Pu oP vam pe |, 2 asa 5, ; Cn ee pee ae 0, patatke 110" ledu plu plana pomeranjan slic 25. Kada su poznata z Stapova 1 —2 i 0—2 mogu da se odrede i — | 31 Proratun pomeranja iz uslove kompatibilnosti 28 Qvora 2 u odnosu na évor 1 pri izdwenju Stapa 1—2 nanosimo veligiau Aya, iz tatke O° u praveu Stapa 0—2 au smeru relativnog pomeranja évora 2 u ‘odnost na évor 0 pri skraéenju Stapa 0—2 nanosimo velitinu Ay ili Krage, iz tacke 1’ upravcu Stapa 1~2 nanosimo izduzenje A,_ a iz tatke 0" u pravcu Stapa 0—2 nano- simo skraéenje Aya. Normale na krajevima dudi Ayy i ge Seku seu taki 2', pa je 8, = 07. Kada je odredeno pomeranje évora 2’ odredujemo pomeranje Evora 3. Iz tatke 1” u praveu Stapa 1—3 nanosimo izdudenje A,q a iz tatke 2’ u praveu Stapa 2-3 nanosimo skraéenje Ayy, Normale na krajevima tih dui seku se u tatki 3 pa je 8, = O3'. Na isti natin odredujemo i pomeranje évora 4. Iz taéke 3" u pravcu ‘Stapa 3—4 nanosimo izduzenje Ag, a iz tate 2' u pravcu Stapa 2—4 nanosimo skra~ Genje Sy, Normale na krajevima tih dui seku se u tatki 4’, pa je 5, — 04". Time ‘su odredena pomeranja svih évorova reSetke na slici 2a u’jednom zajednitkom planu koji nazivamo Williot-ov plan pomeranja date reéetke. Kada pomeranja évorova reletke projektujemo na odgovarajuée vertikalne pravce dobijamo vertikalne komponente pomeranja évorova, a spajanjem krajnjih tataka tih duai dobijamo dijagram vertikalnih pomeranja évorova refetke, Na slici 2c punom linijom prikazan je dijagram vertikalnih pomeranja donjeg pojasa, a ispre- kkidanim linijama prikazan je dijagram vertikalnih pomeranja cvorova " gornjeg pojasa reletke na slici 2a. Za sledeti primer izabrali smo reSetkastu prostu gredu na slici 3a. Opterecenje nosaéa nije prikazano, ali je na slici oznateno koji se Sapovi izdueuju a koji se sbracuju. Gvor 1 nije optere¢en pa je sila u vertikali 1—(1) odnosno promena duzine tog Stapa jednaka nuli ‘Ovaj nosaé ne moze da se formira polazeti od oslonca sukcesivnim dodavanjem, evorova sa po dva Stapa, pa u njemu ne postoje Cvorovi od kojih bismo mogli da ‘zapognemo konstrukciju plana pomeranja opisanu u prethodnom primeru, Pomerania Gvorova ovog nosaéa odredujemo u dve, odnosno u tri etape, U prvoj etapi zamisliéemo da smo zamenom oslonaca od datog nosata formi- rali nov naéin u kome pomeranja Gvorova mogu da se odrede konstrukcijom Willior- -ovog plana. To moze da se utini na vie natina, U datom slugaju to smo utinili tako Sto smo nepokretno leziste u évoru a zamenili nepokretnim lezi8tem u evoru 2, a pokretno leziste u évoru b, nepokretnim lezistem u evoru (2). Na taj natin dobil smo nosaé na slici 4b za koji mogu da se odrede pomeranja évorova konstrukcijom Williot-ovog plana, Ako Stapovima nosaca na slici 4 pripidemo izduzenja odnosno skraéenja Stapova nosaéa na slici 4a relativna pomeranja evorova jednog i drugog nosaéa su ista. Da bismo odredili pomeranja évorova datog nosata pomeranjima Gvorova nosata na slici 42 treba doduti pomeranja ploce na siici 4e kao krute ploce uu ravni tako da zadovoljimo uslove oslanjanja u évorovima a i b. Pomeranja nosaca na slici 4 odredena su na slici 36, Cvor 2 se ne pomera, pa se u planu pomeranja taéka 2’ poklapa sa polom O. Pomeranje évora (2) jedaako je izduzenju Stapa 2-~(2), pa je u planu pomeranja tacks (2)’ krajnja tatka duzi Aly naneta iz. pola Ou praveu tog Stapa, Polazesi od poznatih pomeranja evorova. 24 (2) nalazimo pomeranja O(1)' 01" i Oa’ evorova (1), 1 i @ odnosno pomeranja. 63) 05 OF" svorova (3), 3 if, Da bismo ponistli pomeranje Ou’ évora a coo nosat Gemo translatorno pome- iti za veliginy «70, Pomeranje évora i, Koj je pee trnslacie jednako OF, poste |28 Deformacija statiékt odredenih nosaée ZF. Prema tome, kada pomeranjima Of nosaéa translacije jednako je a0 + OF bme 1a slici 46 superponiramo translaciu ploge na slici de velitine «0 pol plana pomera~ anja iz tatke O prelazi u tacky a’. 2 o = 9 Pomeranje Evora b posle ove translacije jednako je a’6'. Da bismo zadovel} usloy oslanjanja i u ovom évoru, ploti Gemo zadati rotaciju oko Gvora a tako da konaéno pomeranje évora b bude horizontalno. Pomeranja évorova pri ovoj rotaciji a g g oxdredujemo konstrukeijom plana pomeranja, pri Cemu za pol usvajamo tacku a’, 4 plan crtamo tako da taka a’ bude krajnja tacka vektora pomeranja vorova. Ako sa” obelesimo pocetnu tacku vektora pomeranja Gvora i, pomeranje tog evora pri je jednako 1a ukupno pomeranje tog cvora je jednako: F404 - 7 24 Proraéun pomeranja iz uslova KompattbiInosti a 8 obzirom da se pri rotacji oko evora a tvor b pomera upravno na pravac ab, t vertikalno, @ da konaéno pomeranje 6°’ mora da bude upravno na pravac oslonca u tom @voru, fj, horizontalno, tacka 6” nalazi se u preseku vertikale povutene iz tatke a'i horizontale povucene iz tatke '. Kada je odredeno pomeranje évora /pomeranja ostalih évorova, tj. polozaji tadaka i” za ostale évorove resetke odredujemo konstrukcijom figure sliéne reSetki a okrenute u odnosu na nju 2a ugao =/2 u smeru suprotnom od smera rotacije ploée, kao Sto je objaénjeno w poglaviju 2.4.21 _,_, Pomteranja évorova reSetkastih: nosaéa koji se sastoje od vide kinematicki kru- tih ploéa mogu da se odrede na isti natin kao i pomeranja évorova punih nosaéa koji se sastoje od vise grana: Superpozicijom pomeranja évorava pojedinih nosaéa plota usted promene duzine étapova AI polazeci pri tom od proizvoljnih pretpostavki o Ppomeranju odredenih évorova i pomeranja Gvorova tih ploéa kao Krucih ploga u avni nosaéa. Na slici Sa prikazan je jedan refetkast Iuk s tri zgloba. Da bismo odredili po- ‘meranja evorova ovog nosaéa, na slikama 5b i Sc odredena su najpre pomeranja {Evorova jedne i druge plote usled promene dudine Stapova polazeci od nekih proiz28 Deformacija statiht odredenth nosaka vvolinih pretpostavki, Plan pomeranja za levu plotu nosaéa na slici $b konstruisan je polazedi od toga da se Evor a ne pomera i od pretpostavke da se Stap al ne obrée. Plan pomeranja za desnu ploy nosaca na slci Sc konstruisan je polazeci od toga da se vor b ne pomera i pretpostavke da se Stap 63 ne obrée. Zglob g je zajednitki tvor Teve i desne plote i kao takav treba da ima ista pomeranja i kao évor jedne i kao or druge ploge. Medutim u planu 56 za zglob g kao évor leve ploée dobili smo pomeranje O,gy, au planu Se za zglob g kao évor desne ploée dobili smo pomeranje ‘Ougs’ Pomeranja O,g,'Ougy’ su razlicta, kao Sto se to jasno vidi na slci Sd na kojoj su ‘oba pomeranja naneta od iste tatke O. Ovo je posledica proizvoljnih pretpostavki da se krajaji tapovi ploce ne obréu, Stvarno pomeranje zgloba g dobiéemo kada pome- ‘anja Og,’ dodamo pomeranje gy’ koje je upravno na prava dg a koje dobijamo Fotacijom leve ploge oko taéke a u smeru suprotnom od smera kazalike ni satu, ‘odnosno, kada pomeranju Op,’ dodamo pomeranje gy'g’ koje je upravno na pravu bg a koje dobijamo rotacijom desne plote oko taéke 6 u smeru kazalike na satu. Pomeranja évorova leve ploée pri rotacji oko tatke a pri kojoj se évor g pomera za veliginu gy's° — gs""O, dobijamo konstrukcijom figure na slici $b éija su. temena Oy, 1", 2 € Bx"s koja je sligna levo} plogi nosaéa a okrenuta prema njoj za ugao /2 u smeru kazalike na satu, Konaéna pomeranja Gvorova leve ploée data su vekto- 7. Na isti nagin su na slick Se odredena pomeranja 3°3', 474 i ima 11,2" aes. Da bismo stvorili neSto konkretnije predstave 0 natinu proraéuna i velitini nosaéa posluzicemo se brojnim primerima. [Na slici 6a prikazana je jedna refetkasta prosta greda, ana slikama 6b, 6c i 6d dati su osnovni geometsijski podaci za tu reSetku: dudine Stapova, sekansi ugiova poaHtfa BS 72S 24 Proratun pomeranja iz uslova kompatibitnostt 2 su 7 aagiba Stapova prema horizontal i povrsine popreénih preseka Stapova. Sile u Sta~ povima usled optereéenja na slici 6a sratunate su u tablici 1. Promene duzina Stapova sraéunate su u tablici 4 u poglaviju 3.3.33. Sa ovim vrednostima konstru- isan je plan pomeranja na slici 7b. Velitine vertikalnih pomeranja évorova upisane su uz dijagrame tih pomeranja na sli Un Da 0 0 : 7300) = = 2 1o.2¥6 3940 3,000 3 10,125 0.268 4 +000 H382 1167 5 63150 2030 6 saa =2678 0,000 a 2.000 30 = 8 0,900 - -