1 Стара кућау П eh и, Ђаковици и Призрену 339

СТАРА КУЋА У П ЕЋ И , Ђ А К О В И Ц И И П РИ ЗРЕН У

Цела Јужна Србија je још увек очувала y многоме стари^изглед својих

градова. У томе изгледу главну улогу игра кућа. Њ е међутимЈбрзо нестаје,
сједне страие због про­
пасти њених поседника,
. а с друге стране због на-
језде савремене европ-
ске куће.
С тога кућа јужно-
србијанских градова ка-
рактеристична je за цео
један стил — за једну
архитектуру приватне
куће — која je вековима
владала на Балканском
Полуострву и у окол-
ним крајевима. С обзи-
ром на ту њену про-
сторну особину назвали
смо je Балканска про­
фана архитектура.1Раз-
вијајући се кроз дуги
низ година, у миру, без Сл. 1. - Пећ. Кућа у главној улици. Изглед.
утицаја са стране — и-
золована границама турске империЈе и турске охолости, којима je Оила под-
вргнута — ова архитектура дала je потпуно изграђен стил. Она има свој
систем композиције осно-
V /1 11 Ij, .
ве, своју концепцију спољ-
њег изгледа и начин уну-
трашњег уређења, који
сведоче утврђена и иску­
шена правила и законе.
А њена апсолутна вред-
ност у архитектонском по-
гледу je велика. Прост,
јасан и сигуран распоред
основе — права удобност
унутрашњег уређења —
једноставна али господ-
ска спољна обрада, по-
зитивни су знаци високе
грађевинске културе мај-
стора и сопственика, ве-
лике архитектонске вред­
ности куће.
Али, пре него што
би од те архитектуре о-
стали само трагови, и то
Сл. 2. — Пећ. Кућа у главно]' улици. Основа спрата.
можда не у најзначајни-
1. — Соба за пријем и седење. 2. — Доксат. 3. — Споредна соба.
4. — Одељење за успрему. 5. — Средњи хол. јим објектима, дужност je

1 „Књижевни Гласник“, — октобар 1931.

22*
34Ô Гласник Скопског Научног Друштва 2

Сл. 3 — Ђаковица. Кућа код моста. Главни изглсд.

Б А Ш Т А

Сл. 4. — Ђаковица. Кућа код моста. Основа спрата.

1. — С о б а з а п р и ј е м . 2 . — У с п р е м а . а . — Б а њ и ц а . 4. — С р е д њ и х о л .
5 . — Д о л а п . 6. — Д о к с а т . 7 . — С о б а з а с т а н о в а њ е . 8 . — П е ћ .
■3 Стара кућау Пећи, Ъи Призрену 341

пријатеља наше прошлости да je забележе, испитају, проуче и сачувају.

— У ту сврху предајемо јавности овај трећи приказ куће Б П А .2 Он опи-
сује кућу из Метохијског краја — из
Пећи, Ђаковиде и Призрена.
Ту je балканска * кућа дошла у
додир са кућом арбанско-приморског
типа, са арнаутском кулом. Из то­
га додира балканска кућа није пре-
трпела промене, док je куда често,
бар у свом унутрашььем уређењу,
постала врло слична балканској кући.
Ако се посматра кућа богатијег
Арнаутина у Метохији, у главном се
може видети, да je мушка кућа —
селамлик — остала у виду куле, а
интимна женска кућа — харемлик —
често je балканског типа. Турци и Срби
у Метохији обитавали су такође само
у кућама балканског типа.
Кућа у Пећи (сл. 1) служила je
као селамлик свом бившем госпо-
дару Турчину. Налазила се над глав-
ним улазом у спољне двориште, а
харемлик je био у засебној згради у
унутрашњем дворишту. За то ова
кућа не представља по основи пуни
тип балканске куће, иако иначе она у
потпуности припада њему. Оригинално
je на овој кући искреност којом je по­ Сл. 5. — Ђаковица. Kyha код моста. Ситуација
казана конструкција препуста спрата 1. — Х а р е м л и к . 2 . — С е л а м л и к . 3 . — Б а ш т а . 4 . — У н у -
траш њ е двори ш те. 5. — Спољ аш њ е д во ри ш те.
над приземљем. Врло често се он мас-
кира лажном рабицом.
Овај мали објекат пун чари локалног и старог — у самом центру Пећи,
која већ добија h o b изглед, значи за њ у прави мали споменик прошлости.
*
Непосредно над мо-
стом у Ђаковици узди-
жу се високо на обали,
провирујући иза висо-
ких оградних зидова две
сличне велике куће ха-
ремлуци. Некад су ce
над уличним оградним
зидовима уздизале и
моћне куле — селамлу-
ци. То су два брата
Арнаутина после деобе
подигли себи једнаке
домове.
Шематичка основа
ових кућа (сл. 4 и 5) даје
Сл. 6. — Ђаковица. Кућа код џамије. Изглед претставу правог типа

2 Први приказ у Техничком Листу, бр. 1, 1935; други приказ у Техничком Годищшаку
за 1935 годину.
342 Гласник Скопског Научног Друштва 4

куће балканске профане архитектуре. Она je нетто идеализована у правилности

и простоти, али у овом конкретной случају много одговара и стварности.
У приземљу су спо-
редни економски просто-
ри стана. У спрату су глав­
на одељења за живот и
боравак. Из једног сред-
њег хода иде се у сва
главна и споредна оде-
љења као и на доксате
за уживање.
Потпуна једностав-
ност и јасноћа основе, од-
личан унутрашњи живот-
ни распоред — споља све
израђено у одговарајућој
пластиди пуној ефекта (сл.
3), чине ову кућу једном
од најлепших претставни-
ка преуишћености архи-
тенских конструкција у
БПА.
Мало даље од моста
код џамије (сл. 6 и 7) на-
илази се на једну кућу —
турски селамлик — ори-
гиналну по својој диспо­
зи ц іи у основи, која овде
није симетрична. Јер, у
принципу, основа куће
Сл. 7. — Ђаковица. Kyha код џамије. Скица основе спрата. у БПА потпуно je симе­
1. — С в е ч а н а с о б а . 2 . — С о б а з а с е д е њ е . 3 . — С р е д њ и х о л . 4. — Ћ о ш к а . трична.
5. — С о б а . 6 . — У с п р е м а .
Призренска кућа (сл.
8, 9 и 10) има све нор-
малне особине БПА. Основа спрата показује средњи хол који везује сва
одељења и преко доксата везује се за башту у дворишту. На самом доксату
уздиже се још и мала „ћошка“, којом ce je још више унутрашњост дома
приближавала башти. — Данас су ћошки и доксат затворени стаклом.
Највећа соба je слу- i
жила за обитавање соп- Г ~~~~r-v ; ~————— ; -..........i
ственику; — била je
украшена, удобна, са бо­
гатой у дуборезу обра-
ђеном таваницом итд.

Потпуна студија
БПА тражи код сва-
ког објекта не само
диспозицију у основи
и изгледима, већ и ис-
питивање конструкције,
студију декоративног у
унутрашњости, уређаје
заудобност; а затим и
опште студије целокуп-
не архитектуре. Сл. 8. — Призрен. Kyha на реци. Изглед.
5 Стара кућа у Пећи, Ђаковици и Призрену 343

Међутим, овај рад захтева труд и време нарочитих размера. У својим рас-
матрањима морали смо ce задовољити, засада, само најопштијим приказима ос-

Сл. 9. — Призрен. Кућа Муса-ефендије. Изглед.

ABomim

Сл. 10. — Призрен. Кућа Муса-ефендије. Основа спрата.

1. — Г л а в н а с о б а с а б а њ и ц о м . 2. — С о б а 3 . — У с п р е м а . 4. — Д о к с а т .
5. — Ћ о ш к а . 6. — С р е д њ и хол . 7. — Н уж ник,

новних одлика ове значајне наше архитектуре и изналажењем њених типичних

претставника. А детаљне студије ће морати следовати после општих сазнања.
Архит. Бранислав Kojun