Klub Brbljivica

Šefica mi je pre neki dan rekla kako je dobro da sam i normalna s obzirom na to da sam
već 5 godina sa Brbljivicama i ne odustajem. Meni lično ovo druženje mnogo znači jer nove
knjige, jer novi ljudi, jer nova iskustva, jer nikad dosadno, jer sve puno smeha, jer nova
porodica.
Vama je ovo hvala od mene (iako nisam radila na knjizi već su vredni prsti ostalih
devojaka) zato što odvajate vreme da diskutujemo, razmenjujemo mišljenja po pitanju autora
i što na taj način svi učimo nešto novo.
Iskoristiću i priliku da se zahvalim Šefici, Prstiću i Sexy što su me primile u ovu njihovu
porodicu Knjiških moljaca.

Miss G. a.k.a. Grofica

A sve zajedno ćemo poželeti vama da uživate u knjizi koja se nalazi pred vama!

2
 Zaštićeni svedok

Rođendan je Emily Foster, i ona kao i drugi u Sobi Džungle želi malo akcije. Nažalost, ona
naleće na pogrešnu akciju, svedoči mafijaškom ubistvu.
Da bi je zaštitili, ubacuju je u program zaštite svedoka sa radim-sve-po-pravilu specijalnim
agentom Jake Wardom kao njenom pratnjom.
Kada je lokacija njene sigurne kuće ugrožena, Jake sakriva Emily u dubinu Teksaške
šume. Gradska devojka može biti sigurna od mafije, ali mora da se suoči sa psihotičnim
petlom, narkoleptičnim psom, ludim kaubojima i opasnosti da izgubi srce za onim muškarcem
koga ne može imati.
Jake je vreo kao što je ljut, i ona ne može ništa osim pritiskati dugmiće da ga olabavi.
Njihova obostrana, pršteća seksualna privlačnost poseduje dilemu: Jake je odlučan u ideji da
je sačuva i da ne padne u loše ruke; ona je odlučna da upadne u prave-njegove.

3
Klub Brbljivica
Prvo poglavlje

Uhvatila sam ga kako me gleda preko sobe. On je visok, mračan i ... pa interesantan.
Nisam mogla dovoljno dobro da vidim da li je zgodan. Iako je tamno osvetljenje zatamnilo
njegovo lice, naglasio je debeo, zlatni lanac na njegovom vratu i smešno ogroman dijamantski
kamen u njegovom uvu. Smešten u centru Chicaga, Soba Džungle je brujala od blistavih,
nauljenih biznismena, debelih novčanika i oskudno obučenih žena sa prevelikim grudima.
Kružili su jedni oko drugih kao lešinari, čekajući ko će prvi pasti. Izgleda da muškarci pobeđuju
- oblik nadogradnje prostitucije. Gina je sela pored mene za barom, ohrabrujući me da
flertujem očima sa čovekom iz senke.
- Dvadeset i osmi rođendan ti je. Svi bi trebalo da se pojebu za svoj rođendan. Koji bolji
poklon da sebi daš?
- Mogu sama da doživim orgazam. - Gina se nasmeja.
- Nije isto.
Slegnula sam ramenima. - Zavisi od momka. Uostalom, ne treba mi rođendanski seks.
Jedva da mogu da ga vidim. Verovatno je ružan.
- To je veza na jednu noć. Jedino je bitna veličina njegove...
- Onda se pravi da je tvoj rođendan! - Spustila sam Kosmopolitan i okrenula stolicu.
- Pauza za toalet. Pripazi na Dalea.
Krenula sam ka toaletima. Red je bio čak napolju, ali smo se brzo pomerali. Dve devojke
su stale iza mene, smejuljeći se kao tinejdžerke. Napola sam ih slušala kada je neko uhvatio
moj lakat. Momentalno sam prepoznala nakit. Muškarac je 100% Italijanski pastuv, sa uskom
sportskom majicom i crnom kosom uglađenom preko ušiju. Bio je mojih godina, sa pristojnim
licem - definitivno nije bio ružan kao što sam mislila - bio je visok i lepo građen. U stvari, nije
izgledao loše uopšte. Možda je Gina bila u pravu u vezi rođendanskog seksa.
- Ćao slatkišu, video sam da si me odmerila tamo. - Odmerio me je ližući svoje usne. - Sad
kad sam tu, koje su tvoje druge dve želje?
Oh, Božeee. Da li je morao da progovori? Mrzim muškarce koji započinju razgovor
upotrebom jebozovnih, seksi izjava. Ispostave se uvek kretenima.

4
 Zaštićeni svedok
- Nisam te odmeravala. Samo sam, uh... tražila nekoga.
- Pa, našla si me.
- Ne, mislim nekog drugog... dečka s kojim sam.
U redu, lagala sam. Dale nije stigao još, čak i da jeste, niko ne bi verovao da mi je dečko.
Ikad. Nisam imala pravu - opremu- za Dalovu seksualnu orijentaciju kojoj je naginjao. Ali ovaj
muškarac ne mora to znati.
- Moje ime je Sergio, šta kažeš da te častim pićem slatkišu? - Protrljao je prstom po mom
ramenu dok sam pratila njegovu ženskastu ruku.
- Ne, hvala. - Rekla sam dok sam se odmicala.
- Ooo, hajde. Sačekaću te, pa možemo po piće.
- Hvala na ponudi, ali ne mogu. - Osmehnuo mi se kao da sam ga nekako ohrabrila i
naslonio se na zid.
- Nema problema, ne smeta mi da čekam.
Koji kurac? Je l’ je gluv?
- Ne, stvarno, ne mogu. Imam problema sa stomakom i ja... zadržaću se malo duže.
Dve devojke pored mene su napravile face i otišle. Oh divno. Da li su upravo pomislile da
imam dijareju? Nažalost, to nije odbilo Sergia.
- Šta piješ večeras? - pita ne odustajući.
Uzdahnuh, okrećući očima. - Pepto Bizmol. (probiotik)
Žena izađe iz toaleta i ja uleteh pre nego što su se vrata zatvorila. Ne znam šta je bilo
gore - to što se pretvaram da imam dijareju ili što Sergia nije bilo briga. Bljak. Momentalno
ugurana, zabacila sam kosu, oprala ruke dva puta pevajući pesmicu ''Srećan rođendan'' samoj
sebi i popravila šminku. Teško poverovati da mi je rođendan i da sam ga provela skrivajući se
u javnom toaletu jedući čokoladicu koju sam našla u torbi. Posle nekog vremena provedenih
ovde sam nešto shvatila. Nema mnogo šta da se radi u toaletu da potrošiš vreme - osim,
naravno, da vršiš nuždu. Upravo sam pojela čokoladicu kad sam provirila na vrata. Da! otišao
je.

5
Klub Brbljivica
Požurila sam niz hol i iza ugla, ali Sergio je stajao blizu bara. Sakrila sam se iza zida
nadajući se da me nije video. Protrljala sam oči i izdahnula. - Hriste. - Tada me gladak, dubok
glas upita
- Jesi li si ok? - Trgnuh se misleći da me je Sergio našao. Sklonila sam nerado ruku sa lica i
zureći u čoveka sa talasastom tamno braon kosom. Bio je visok - verovatno nekoliko
centimetara iznad 180cm - noseći crne pantalone i belu košulju. Njegove čelično sive oči
probijale su moje, što otežava oblikovanje misli a još manje disanja. Kada nisam odgovorila,
pitao me je ponovo. - Da li ste u redu gospođo?
- Uh, da... dobro sam.
- Da pogodim, izbegavate nekoga?
Moj trom mozak se napokon sabrao i setih se skrivanja od Sergia. - Moglo bi se reći.
- Upravo sam, - reče on, sa nagoveštajem južnjačkog naglaska. – izvukao kartu glumi
dečka. To obično pali na nas klovnove.
- Pokušala sam, ali ovaj tip je najuporniji. Moj prijatelj je tamo negde sa druge strane bara
i umorna sam od skrivanja u toaletu.
Muškarac pogleda u svoj sat. - Znaš šta. Ako i dalje budeš ovde kad izađem iz toaleta,
otpratiću te do tamo.
- Najbolja ponuda koju sam imala cele noći.
Njegove oči skeniraše moju crnu suknju, zaustavljajući se na mojim golim nogama. -
Nekako sumnjam u to. - Okrenu se i ode u muški toalet.
Izdahnuh ogroman dah koji sam zadržavala i odoleh da otkopčam još jedno dugme na
bluzi. Sa Sergiom ili bez, odlučih da ostanem tu dok se ne vrati. Dobro, ja sam licemer.
Sergiove primedbe i odmeravanja odlebdela su nakon što je ovaj novi momak uradio. Visok,
Taman i Ukusan je bio vizuelno bezazlen i posebno laskav. Pomoglo je to što mi nije prišao
nekim uletom, bio je zainteresovan da mi pomogne. Oh, prokletstvo. Muškarci su tako lukavi.
Tip me je izigrao. Naravno. Znao je ako pokaže zabrinutost za moje dobro, da ću spustiti gard.
To je što je on uradio. Nažalost, to je zamalo upalilo. Posle svega, on nije bio pretnja; samo
džentlmen koji je hteo da pomogne dami. E pa, ko ga jebe! Može da glumi heroja nekoj

6
 Zaštićeni svedok
drugoj devojci koja ne sumnja. Čekala sam ga da izađe da mu to kažem u lice. Ali Sergio je
skrenuo za ugao prvi. - Tu si Šećeru. Zapitao sam se gde li si nestala.
Sergio mi dodade čašicu sa rozim pićem. - Našao sam ti Pepto Bizmol, ali morao sam da
tražim od tri različita barmena pre nego što sam dobio tvoju narudžbinu. - Ozbiljno? Prave
piće koje se zove Pepto Bizmol?
Tada nisam znala, ali koji srećni genije je bio. Sergio je pomislio da je to piće i nije shvatio
da sam pametnica. Vrata muškog toaleta se otvoriše iza mene i teški koraci priđoše. Još uvek
iznervirana što je kreten koristio taktiku diverzije na meni, ali poslednja stvar koju sam htela
je da me pita šta pijem. Jedna stvar je bila dozvoliti Sergiu da misli da imam nervozan stomak,
ali bila je sasvim druga stvar deliti lažnu informaciju sa dvoličnim komadom. Zabacila sam
glavu i iskapila piće i vratila praznu čašu Sergiu. - Čekaj minut, - rekla sam - to nije...
Dve ogromne ruke me uhvatiše oko struka, okrenuše me u stranu velikom brzinom i
oštre nasrćuće usne se spustiše na moje. Taj dvolični komad me je poljubio. Nisam to
očekivala što me je još više iznerviralo. Morala sam da igram igru kako bi ispalo dobro. Ili to ili
sam zaglavila sa Sergiom celu noć.
Prokletstvo! Mrzim pametnjakoviće! Zapanjujuće, poljubila sam i ja njega, samo da bi bilo
uverljivo. Uostalom, to je ono što sam rekla sebi. Ako je hteo šou, pokazaću mu šta će dobiti.
Naslonila sam se na njega, obgrlila ga oko vrata i tiho zastenjala. U momentu njegove usne se
zaustaviše i telo mu se ukoči. Mislila sam da je to kraj igre i da se svaki igrač vraća u svoj ugao.
A ja sam bila pobednik! Ala sam pogrešila! U trenutku kad sam krenula da se povlačim, stavio
mi je ruku oko struka, krenuvši jezikom na moje usne produbljujući poljubac. Ko sam ja bila da
se žalim? Bilo je dobro. Veoma dobro. Ruke mi se nađoše u njegovoj kosi. Njegov jezik je
dodirnuo moj, izazivajući vatromet u celom telu. Nevoljno, zadrhtala sam i sledila se. Njegovi
palčevi zakopaše se u moje kukove i privukoše me bliže svojoj pulsirajućoj erekciji. Udahnuh
osetivši tvrdoću i odoleh porivu da ga dodirnem setivši se gde smo. Hodnik u toaletu u
prepunom klubu nije bilo mesto gde sam htela da se izložim javnom predigrom. Mora da sam
ga iznenadila uzvrativši mu poljubac, ali sve se desilo tako brzo da nisam imala vremena da
razmislim o njegovoj motivaciji. Niti sam marila.

7
Klub Brbljivica
Sergio je verovatno stajao tamo razrogačen i širom otvorenih usta, ali nisam htela da se
zaustavim da proverim. Kada sam napokon odgurnula dvoličnog komada, gunđao je u znak
protesta ali me nije zaustavio. Pomalo zadihana, pogledala sam okolo i ugledala prazan
hodnik. Sergio je nestao. Nisam bila sigurna šta da kažem. Moj mozak je pritisnuo kočnice ali
je imao problem da se vrati u punu brzinu. Zato sam rekla prvu stvar koja mi je pala na pamet.
- Jesi li oprao ruke?
Njegovo lice se smrači i ignorišući moje pitanje postavi mi pitanje - Zašto imaš ukus na
Pepto Bizmol i čokoladu?
Zarumenela sam se. - Duga priča, ali nije bitno. Zašto si uradio to?
- Uradio šta?
- Poljubio si me. Zašto?
- Duga priča, ali nije bitno. - Namignu mi i ode.
Njegov nagli odlazak me je iznenadio, ali sam bila ogorčena što me nije pitao za ime ili
broj telefona. Do đavola nije me pitao ni da idem kući sa njim. Kao da je uopšte nameravao da
me spasi od Sergia. Nisam mu čak ni zahvalila. Natrag u toaletu, došla sam k sebi rashladivši
lice papirnim ubrusom. Bila sam vruća, ali ne ona vrsta vrućine dobijena klimom. Samo vreme
- ili orgazam - bi izlečili groznicu pod mojom kožom. Posle par minuta, vratila sam se u glavnu
prostoriju sa više kontrole moždane izmaglice koja me je preplavila. Uočila sam Ginu i Daila
kako koračaju u suprotnom pravcu od mene na drugoj strani plesnog podijuma. Dozivala sam
ih ali je muzika bila preglasna. Probijajući se kroz gužvu, mahnito sam im mahala i vikala. -
Gina! Daile! Ovde sam! - Već je bilo kasno kada sam primetila stepenik. Saplela sam se i
uhvatila za prvu stvar koju sam mogla da dohvatim, a bila je muškarac. Pokušavajući da se
zadržim, pogled mi pade na njegovu džombu u pantalonama. Udarila sam u pod, a bol je bio
ravan ubijanju ponosa koji mi je upravo oduzet. Dve sekunde nakon pada, odlučila sam da
ostanem dole. Nisam bila sigurna da li mogu, zato što fizički ne mogu da ustanem ili psihički
nisam želela. Muškarac me podiže, uspravi i pridrža dok nije bio siguran da mogu da stojim.
Ponižena, odbijala sam da podignem pogled dok ga nisam čula:
- Jesi li ok? - Ne! Ne može biti! Podigoh oči gledajući u njegove i zaustavih disanje. Bio je
to dvolični komad sa čelično sivim očima. Ako sam već morala sam da se izblamiram pred

8
 Zaštićeni svedok
nekim, zašto je to morao biti on? Gde je dođavola Sergio kad ti treba? Lagano se nasmeja kao
da mi je čitao misli. - Uvek sam želeo da devojka padne na dupe zbog mene.
Stajala sam bezvoljno, pokušavajući da smislim nešto što neće zvučati glupo. - Pa sledeći
put kad budem blizu tvojih prepona, sigurno ću poneti jastučiće za kolena. - Ne, to nije bilo
to. Barem šest muškaraca se okrenulo i uzdahnulo. Mladi Španac se naslonio pomerajući
obrve.
- Dođavola devojko, gde si bila ceo moj život?
- Van njega. - Nasmejah se podrugljivo. - A sad ostavi me na miru. Razgovaram sa
pametnjakovićem. - Razočaran tokom razgovora, okrenuo se i slegnu ramenima ka svojim
drugovima. Usmerila sam pažnju na muškarca koji me je podigao primetivši njegov zagledan
uređen pogled, sa podignutom obrvom.
- Dvolični? - Porumenela sam.
- Tako sam te nazvala pošto nisam znala tvoje ime.
- Zašto dvolični? - Napravi pauzu. - Čekaj... Misliš da sam ti se nabacivao malo pre?
- Pa da.
Zbunjenost zameni smeh u njegovom pogledu dok je klimao glavom. - Nisam.
Pretpostavljam da bih trebalo da osetim olakšanje ali nisam. U stvari, uvredilo me je i...
bila sam popizdela. - Zašto nisi?
- To je trik pitanje, bez obzira šta kažem, biće pogrešno?
- Samo mi odgovori na pitanje.
- Prokletstvo. - reče, hvatajući me za ruku i izvlačeći me iz gužve. - Zašto vičeš?
- Zato što sam ljuta na tebe.
- Ni ne poznaješ me. Da li imaš poremećaj ličnosti ili tako nešto?
Zaškripah zubima i suzih oči. - Ti si dvoličan i kreten! - Moj izliv besa ga nasmeja. Veoma.
Kada se konačno smirio iskezio se.
- Gledaj, shvatam da imaš sposobnost da se glave zbog tebe okreću i da voliš da se ističeš
u masi, ali ja ne.
- Da se za mnom glave okreću?

9
Klub Brbljivica
- Dušo, muškarac bi morao biti slep da to ne vidi. - Nasmeja se ponovo. Zaboga volela bih
da prestane da radi to. - Definitivno privlačiš pažnju, a to znači nevolju. Ne treba mi neželjena
pažnja, za kojom žudiš.
- Kunem se da se uvreda krije tu negde.
- Draga, da sam te uvredio, bila bi prva koja je saznala za to. Pronađimo tvoje prijatelje.
Gledaću da li ćeš stići do njih sigurno. - Pretražila sam prostoriju i našla Ginu i Dailea kako
sede za malim okruglim stolom blizu bara. Niko u gužvi nije mogao da ih promaši.
Gina je imala vatreno-crvenu kosu, svetlo-plave oči i spektakularne grudi pokrivene usko
sečenim topom. Njene grudi su bile priča za sebe. Bila je visoko kvalifikovana u seksu i nije
marila ko zna za to. Daile je bio Ginin cimer. On je imao plavu jež frizuru, oči boje meda i
smešno obučen za jednog muškarca - dizajnerske farmerke, skupa svilena košulja i italijanske
kožne cipele. Ali ni on nije mario. To je ono što sam volela kod njih. Nisu se pravili da su nešto
što nisu. Bili su seksualno temeljni pojedinci, koji su uživali u deljenju svojih živopisnih
avantura sa mnom. Iako ja nisam imala mnogo da im ponudim. Nisam bila preterano čedna,
ali u poređenju sa njima, mogla sam isto tako biti časna sestra. Pokazala sam na Ginu i Dailea, i
bez oklevanja dvoličnjak me uhvati za lakat i povede me preko prostorije bez stajanja dok
nismo došli do njih. Prestali su da pričaju čim smo se približili. Dvoličnjak me smesti do dvojca,
na praznu stolicu. - Ja sam Jake. - Nasmeja se i ode.
Gina je jedva sačekala da ode kako bi se hvalila rukama. - Ko je dođavola bio to?
- Jake, - rekoh nonšalantno. Gina i Daile su počeli sa ispitivanjima, a Daile je dodao:
- Heeej, gospodin Visok, Taman i Vreo!
- Da li je on tip koji te je odmeravao ranije? - pitala je Gina.
Odmahnuh glavom. - Ne, to je bio Sergio. Jake mi je pomogao da ga se rešim.
- Šta fali Sergiu?
- Ružan?
- Ne ali ima lošu ličnost. Ustvari, nije vrsta muškarca u kog bi se devojka mogla zaljubiti.
On je već u vezi... sa sobom. - Gina i Daile se nasmejaše. - Oh, i ima male ruke. - rekoh, misleći
da će doneti isti zaključak. Začudo, veličina njegovih devojačkih ručica je rekla puno o veličini
njegovog paketa. Gina se zlobno nasmeja.

10
 Zaštićeni svedok
- Da si devica i da si spavala sa Sergiom, verovatno bi morala da spavaš sa još nekim samo
da bi se računalo. - Daile i ja smo se nasmejali i dalje delujući zbunjeno. - Pa kako je Čudesni
Dečko upao u miks?
- Mislite, uh.... Na Jakea? - Prokletstvo! Još uvek sam htela da ga zovem dvoličnjakom. -
Pretvarao se da mi je dečko kako bi odvratio Sergia. - Nisam htela da ulazim u sve pojedinosti
flertujućeg susreta u hodniku. Morala sam nešto da ostavim za kasnije. To je bilo sve što sam
imala da kažem.
- On može biti moj dečko u bilo koje doba. - reče Gina, počevši opet da pije.
- On ne izgleda na onu vrstu tipa koji bi uzeo redni broj iz aparata pored tvog kreveta
Gina. - Daile se iskezio i pokazao na mene. - Verovatno je dostupan već na prvom izlasku,
prvorazredne osnove, što znači da ga je se dočepala prva ova mala lisica ovde. Nadam se da
je to trajna pozicija.
- A koja bi to pozicija bila? - upitah.
Gina pokaza nevaljali osmeh. - Dečko, ljubavnik, misionar, šezdeset-devet...
- Dogi stil - dodade Daile, smejući se dok je Gini bacao kosku.
- Oh, prestani. Nije me pitao da idem sa njim kući. Osim toga, da je imao nameru, ne bi
otišao. - Njih dvoje su mi pokazali - Da, dobro - pogled. U redu želela bih da mislim da nije
imao. – ispravila sam. - Ja nisam taj tip devojke.
Daile se nasmeši. - Dušo kada je reč o takvom muškarcu, svi smo mi takva devojka. -
Slegnu ramenima. - Osim toga, svaka devojka treba da dobije malo za svoj rođendan.
- Da li je to neko pravilo, za koje ne znam? - Do trenutka kad je konobarica došla, svo
troje smo razmišljali o Jakeu. Fokusirala se na mene, pošto su njih dvoje imali svoja piće.
- Mogu li ti doneti nešto?
- Vodka, do vrha. - Konobarica klimnu glavom, i pritisne nas skroz do bara.
- Smorili ste se? - upita Gina.
- Naravno da ne, ne budi smešna. Samo sam žedna jer je prevruće ovde. - Raskopčala
sam jedno dugme na bluzi, rastvorila je i lagano zatresla oko dekoltea.
Kad sam podigla pogled, Jake je stajao 10 metara od mene, njegov pogled je padao na
moje grudi. Kada bi se malo više zagledao, mogao bi da mi otvori grudni koš i izvede

11
Klub Brbljivica
operaciju na otvorenom srcu. To bi bilo korisno, jer je moje srce prestalo da radi kad sam ga
opet ugledala. Nervozno sam se pomerila u stolici i pomerila noge, kako ne bih nekog
oduševila nenamernom izlaganju mojih golih butina. Ali to je bila moja prednost. Konobarica
se vratila sa pićem, i pre nego što sam uspela da izvadim novac, velika ruka je pružila
dvadeset dolara preko stola.
- Zadrži kusur. - reče Jake. Nagnuo se preko mene, a oči su mu intenzivno gledale moje
butine. - Pleši sa mnom.
- Ja... uh... - Njegova blizina mi je izvukla sav vazduh iz pluća.
- To nije zahtev - reče Jake, izvlačeći me iz stolice.
Pogledala sam u moje prijatelje za pomoć, ali Gina se nasmejala. - Bolji nego pećinski
čovek.
Daile se nasmeja na Jakea preko stola. - Jake, dušo, kakav ti je gay-radar?
Jake ga pogleda preteći i ućuta oboje. - Sve moje je savršeno netaktnuto.
Gina i Daile se srozaše jedno pored drugog, jer me je Jake poveo na plesni podijum.
Kakva su podrška bili. Bacili su me velikom opasnom predatoru, nadajući se da će me
pojesti, samo da bi mogli čuti o tome kasnije.
Jake me odvede na podijum i okrete me k sebi kad je počela spora pesma. Daile i Gina su
nas gledali sa druge strane prostorije.
- Flertovao si sa mojim prijateljima.
Osmeh mu je zaigrao na uglovima usana. - Samo sam im dao materijala za razmišljanje.
- I naterao da zauzmu tvoju stranu?
- I to.
- Mislila sam da sam ja nevolja. - Pogledao je svuda po prostoriji samo ne u mene.
- Da, i bio sam u pravu.
- Gledala sam svoja posla. Ti si meni prišao, sećaš se? Zašto se truditi, ako sam tolika
nevolja?
- Zato što mi treba usluga. - To je privuklo moju pažnju.
- Usluga?
- Isto što sam ja uradio za tebe. Napraviti scenu kako bi skrenuo neželjenu pažnju.

12
 Zaštićeni svedok
- Želiš da te poljubim?
Pogledao je prema svojim preponama. - Sa većom opreznošću ovog puta.
Moj um se odmah setio čvrstog kamena u njegovim pantalonama nešto ranije, što je
izazvalo da talas požude prođe kroz mene. Odvojila sam se od njega. - Ne.
- Ne? Kako to misliš ne?
- Čuo si me. Ne. Razumeš šta znači reč, zar ne? Ili možda nisi imao priliku da ti devojka to
kaže.
- Čekaj pomogao sam ti. Duguješ mi.
- Nisam ti tražila da me poljubiš.
- Nisi ni odbila.
- Bila sam iznenađena, to je sve. Neće se ponoviti.
Pogledao me je preteće dok je stezao moju ruku. - Kao što sam rekao, duguješ mi.
Odbrambeno, izvukla sam svoju ruku iz njegove i suzila oči dok se spora pesma
završavala. - Ne možeš me prisiliti da uradim nešto što ne želim.
- Oh, želiš. Samo mi otežavaš.
Ljudi su se radovali kako se brža pesma začula sa zvučnika; očigledno je bila popularna.
Okrenula sam se da napustim podijum, ali me je zgrabio otpozadi, zavlačeći ruke oko moga
struka. Njegov topli dah milovao mi je vrat. Dupe mi je praktično priljubljeno uz njega, dok
nas je pomerao u ritmu muzike. Zakačio je svoje ruke duž spoljašnje strane butina, malo
podižući mini suknju. Onda je pomerao kukove napred nazad preko mog dupeta, sve dok mi
bokovi nisu bili slobodni kao njegovi. Možda bi se reklo da je bio pomalo užurban, ali morala
sam priznati imao je dobre pokrete. Gina, Daile i ja imali smo teoriju o tome, da kako
muškarac pleše, takav je i u krevetu. Drugim rečima, muškarac koji ne može da uhvati ritam
na podijumu, verovatno nema ni ritma u spavaćoj sobi takođe. Do sad se ta teorija pokazala
kao tačna. Barem su mi to rekli Gina i Daile. Ako je Jakeovo umeće na podijumu pokazatelj
kakav je u krevetu, dopustila bih mu da me jebe bilo koji dan u nedelji. Okrenuo me je ka sebi.
Povukao me je bliže, mada mislim da je nemoguće da mu se uvučem pod kožu. Njegove oči
su fokusirale moje, prodirale duboko, kao da probija do mojih najintimnijih delova. Mogao je i
da ima ruku ispod moje suknje. Sama ta pomisao učini da zacvilim. Trebala sam nastaviti da

13
Klub Brbljivica
hodam umesto da mu dozvolim da me zaustavi. Ne znam o čemu sam razmišljala. Pa, znam...
ali nisam razmišljala o tome.
- Neću te pitati dva puta, - zahtevao je. Naša lica su se skoro dodirivala. Moj pogled je
putovao od usana do njegovih očiju, razmišljajući o mojoj odluci. Iz našeg prethodnog
susreta, znala sam koliko je ukusan zalogaj, a ja sam gladovala za više njegovog... Oh, Bože!
Idem u pakao. Uzimajući dah, uradila sam ono što bi uradila svaka devojka koja samu sebe
poštuje. Stavila sam masku na lice i bila čvrsta. Nizak, grleni zvuk je došao iz dubine njegovog
grla, dok je njegov jezik kliznuo niz moj. Isprepletala sam prste oko njegovog vrata. Njegova
ruka je skliznula niz moje dupe, stavio ga je u šaku i vruć senzacionalan talas me rastopi kraj
njega. Moje srce samo što ne iskoči iz grudi. Znala sam da ništa što uključuje moje srce ne
donosi dobro za bilo koga od nas - pogotovo zato što je to jedini organ u mom telu, nisam
imala nameru da ga pustim blizu. Otrgnula sam se od njega, posrćući unazad. Izgledao je
iznenađeno na prvi pogled, ali onda je skrenuo pogled da pregleda prostoriju. - Uspelo je. Ne
vidim ih više.
- Njih? - pitala sam ljutito. - Isuse, koliko žena pokušavaš da zaobiđeš?
- Nije tako.
- Naravno da nije. - Pogledao je u mene. - Opet si ljuta?
- Ne volim da sam iskorišćena.
- Nisam te iskoristio, barem ne onako kako ti misliš.
- Na šta ciljaš?
- Ušla si u ovo širom otvorenih očiju, a sada si ljuta jer ti se ne sviđa šta si videla.
Suzila sam očima. - Bože, zašto su svi muškarci takvi šupci?
- Zato što su žene... znaš šta, nebitno. Nemam vremena za ovo. Imam bolje stvari da
radim. - Otišao je pre nego što sam uspela da protestvujem i ostavio me da stojim na
podijumu sama. Isfrustrirana, vratila sam se stolu gde su Gina i Daile nestrpljivo čekali.
Pokazala sam im kiseli osmeh.
Daile se nasmeja. - Šta, nema ljubavne konekcije?
Gina se nasmešila, dok sam podigla vodku i iskapila je. - Prokletstvo devojko. Upecao te.

14
 Zaštićeni svedok
- Ućuti. - I ona se nasmejala. - Znaš li, da ako ti muškarac kupi piće i ti ga uzmeš, a ne odeš
kući sa njim, to je zadirkivanje.
- Da, ali ako odeš sa njim kući, onda si drolja.
Daile se nasmejao. - Uhvatila te je.
- Radije bih bila drolja, nego zadirkivala svaki dan. Zabavnije je.
- Pa, ja nisam ti. - rekla sam Gini, - Ne skačem u muškarčev krevet, jer on ima otkucaje srca
i dotok krvi koji se spušta ispod njegovog pojasa.
- Dođavola, nisam siguran da Gina podrazumeva otkucaje srca obaveznim – reče Daile.
Ona odmahne glavom. - Vas dvoje ste u pravu. Ja sam veoma selektivna kada su muškarci
u pitanju.
- Šališ se? - upitah, podižući obrve. - Birate ljude na isti način kao što dete bira novo štene;
prvi koji se upuza u tvoje krilo je tvoj.
Daile se histerično nasmeja. - Društvo, vi ste kreteni. - Reče Gina.
- To je šala. - reče Daile i dalje se smejući. Gina je prekrstila ruke pušeći se od ljutnje.
- Pa, nisam imala prilike da vam kažem ranije, - rekoh joj, - ali večeras, pre nego što si me
pokupila, obrijala sam svoj bikini deo.
Daile i Gina su izgledali zbunjeno. - Pa šta? - upita ona.
- Mislila sam da probam nešto novo i budemi... mh... kreativna.
Daile je izgledao zbunjeno. - Šta si uradila?
- Je li loše kao prošli put? - pitala me Gina, cereći se.
- Još gore. - Gina se zakikota. - Ništa ne može biti gore od prošli put.
- Da se kladimo? - Gina se potpuno izgubila, ali se sabrala dovoljno da objasni Daileu, koji
je bio iziritiran što nije u toku. - Poslednji put kada je pokušala da bude kreativna...- Iskoristila
je dva prsta obe ruke da gestikuliše navodnike - završila je tako da izgleda kao da ima gubu.
Oboje su se smejali, ali nije me bilo briga. Nas troje smo se uvek zabavljali. Daile i Gina su
već bili cimeri kada sam ih upoznala, iako su duže bili prijatelji, nikad se nisam osetila kao treći
točak. Pre par meseci, čak su me pitali da odustanem od svog stana i preselim kod njih. Ali ja
sam ljubazno odbila. Daile je imao naviku da hoda okolo nag, a Gina je bila potpuno aljkava.
Nema šanse da bih uspela da očistim nakon nje, sa rukama koje prekrivaju oči.

15
Klub Brbljivica
- Ne gledaj sada, ali mislim da tvoj momak ponovo gleda, - reče Gina, pokazujući ka kraju
prostorije. Okrenula sam glavu na vreme da uhvatim Jakeov letimičan pogled preko gužve
pre nego što kliznu kroz vrata koja vode do privatnih salona.
- Nije me gledao.
- Oh, jeste, - reče Daile, potvrđujući Gininu procenu. - Pre nego što si se okrenula da ga
pogledaš. Možda je to bila pozivnica. Kladim se da želi da ga pratiš.
Odmahnula sam glavom i nasmejala se. - Nije ni znao da ga vidim.
- Pa šta, - reče Gina. - Bilo bi fascinantno videti šta se tamo događa između vas dvoje kada
tamo nema stotinu pari očiju koji pokušavaju da te skinu.
Moj stomak se vezao samo od pomisli o tome. - Neću imati seks sa nekim slučajnim tipom
u nekoj ostavi.
- Dušo, kažem sebi istu stvar svaki put kada popijem u baru hotela. - reče Daile s
osmehom. - Ali uvek završavam u sobi, a nikad nisam sam.
Gina se zaceri znalački. - Ovaj tip te uplašio na smrt.
- Šta pričaš?
- Bilo kad, kad te nešto uplaši, ti oslobodiš sarkazam iz sebe, - odgovorila je ona. - To je
ono šta radiš.
Prevrnula sam očima. - Šta god.
- Vidiš na šta mislim? Hajde, prati ga i vidi šta on radi, - rekla je Gina. - Izgledao je kao da se
krije od nekoga. - Verovatno je pokušao da se otkači neke od devojaka. Nisam htela da
priznam ali sam bila radoznala. Njegovo ponašanje me je zaintrigiralo. On je pogledavao
okolo pokušavajući da vidi da li ga neko prati, mada nisam videla nikoga na koga bih obratila
pažnju... osim ako nas računate, naravno.
- Dobro, dobro, - rekoh, ustajući sa stolice. - Pogledaću na brzinu, ali neću spavati sa njim.
Daile se nasmejao dok sam odlazila. - Devojko, bolje pazi na te mađioničare. Kao
magijom, on bi mogao vrlo lako učiniti da nestanu te tvoje gaćice. - Pretvarala sam se da ih
ne čujem i nastavila da koračam. Kada sam stigla do kraja prostorije, zaustavila sam se i
naslonila na zid. Šta sam dođavola radila? Da imam imalo mozga vratila bih se za sto i
zaboravila na celu stvar, ali je postojao problem. Nisam mogla da izbacim Jakea iz glave. Od

16
 Zaštićeni svedok
prvog trenutka kad sam ga videla, moj um se zamaglio i prisilio da radim stvari koje obično ne
radim. Napao mi je mozak, ali nisam znala kako ni zašto. Bilo je to kao da mi je stavio kapu za
glupane na glavu, što sam bukvalno shvatila. Donela sam odluku: pratiti ga ili se vratiti za sto.
Pametna stvar je bila da se vratim prijateljima, ali me niko nikad nije optužio da radim
pametnu stvar. Ispustila sam dah i krenula kroz vrata. Ušla sam u neki uski hodnik koji se
renovirao. Lestve, pribori za boje i nekoliko kutija rasvetnih uređaja poređanih uz zidove.
Kada sam došla do kraja nisam znala šta da radim. Hodnik je bio dug i tih, bez znakova Jakea.
Većina fluorescentnih sijalica u plafonu su ili polomljene ili ne rade. Jedno svetlo je treperilo
kao da je spremno da proradi. To je samo učinilo prolaz mračnim. Ali sam ga pratila u svakom
slučaju. Kada sam došla do kraja, nisam bila sigurna šta da radim. Mogla sam da idem levo ili
desno, ali nisam znala kojim putem je Jake otišao. Zato sam koristila logiku. Njegova budža u
pantalonama je išla više na jednu nego na drugu stranu, sugerišući da je bio dešnjak. Zbog
toga sam krenula desno, a nekoliko trenutaka kasnije, došla sam do vrata sa natpisom Salon
3. Otvorila sam vrata i pogledala unutra. Ništa. Cela soba je bila prazna, osim nekoliko
komada nameštaja prekrivenih plastičnim najlonom.
Nastavila sam i zaustavila se na sledećim vratima sa natpisom Salon 4. Zadnja vrata u
hodniku. Ako on nije bio ovde, morala bih probati u drugoj hali u suprotnom smeru. Okrenula
sam bravu i počela da otvaram vrata, ali sam stala čim sam čula glasove. Radoznala, otvorila
sam vrata nečujno. Pogledala sam kroz otvor od 5 centimetara i ugledala više komada
nameštaja prekrivenih istom plastikom. Poznati glas se povisio kada je muškarac ušao u vidno
polje. Čak i po njegovom profilu, prepoznala sam Sergia dok je stajao ispred plastikom
prekrivenog kauča uza zid. Pričao je nekome van mog vidnog polja.
- Znaš da to nisam bio ja! - reče Sergio napetog glasa.
- Sedi! - Reče drugi čovek. Sergio sede, ali je ostao nervozan sedeći na ivici kauča.
- Hajde šefe, znaš da te ne bih lagao. - Taj misteriozan čovek je konačno ušao u moje
vidno polje u svom plavom odelu. Bio je nizak, čovek sa teškim vezama, okruglim sjajnim
licem, iskrivljenim nosom i mladežom ispod levog oka.

17
Klub Brbljivica
- To je sramota Sergio. Rekao sam ti da se pritajiš i dao bih ti propust, ali umesto toga... -
Dva muškarca u elegantnim odelima sa kratkom tamnom kosom pridružili su mu se. Ličili su
na telohranitelje i obojica su tiho zurili u Sergia.
Sergio ustade, mahnuvši rukama. - Čekajte, gospodine Felts. Govorim Vam... - Drugi
čovek - taj koji se odaziva na ime gospodin Felts - odmahnu glavom i kliknu jezikom
sarkastično.
- Imamo problem koji zahteva malo pažnje. Moj doušnik kaže da je neko prenosio
podatke o mojim operacijama federalcima. To nije dobro. Ne mogu dopustiti sebi da izgubim
poštovanje moje porodice i prijatelja. Treba mi žrtveni jarac da ispravim ovaj problem.
- Molim Vas šefe, kažem Vam... to nisam bio ja.
- Sedi Sergio, - naredi gospodin Felts. - I prestani da nastavljaš s tim. Ti si nešto u redu, ali
nisi prokleta koza. - Dva ogromna muškarca iza gospodina Feltsa se nasmejaše. Sergio
udahnu duboko. Odahnu, napetost je iščezla iz njega, pomerajući gležnjem iznad kolena
druge noge. Sergio pogleda u gospodina Feltsa i nasmeši se.
- Šta sam onda, šefe?
- Žrtveno jagnje, - reče g. Felts, dok je posezao za džep i izvukao dugačak srebrni pištolj.
Jedva sam prepoznala šta je to sve dok nisam čula malu buku i pogledala nazad na Sergia, koji
je bio naslonjen glavom na zadnjem delu kauča i gledao u plafon. Krv i delovi mozga su padali
niz beli zid iza njega. Nisam registrovala ništa pune tri sekunde. Nešto nije bilo u redu, ali
nisam znala šta dok se nisam osvestila. I onda sam udahnula. Glasno.

18
 Zaštićeni svedok
Drugo poglavlje

Sva tri muškarca su pogledala u mom pravcu.

Zvuk koji sam ispustila bio je dovoljan da me čuju ali sam se nadala da me neće videti kroz
majušni otvor na vratima. - Neko je tamo. - Reče g. Feltson. - Pobrinite se za to.
Nisam bila sigurna kako sam to izvela noseći tanke štikle, ali sam protrčala duž čitavog
hodnika. Muškarac izlete na vrata dok sam ja zalazila iza ugla u sledeći hodnik. Jedan viknu
iza mene, - U pitanju je žena šefe!
Začuo se glas g. Feltsa, - Dovedite mi je!
Drugi hodnik je bio duži ali nisam usporila. Dva muškarca koja su me jurila su mogla
svakog momenta da skrenu za ugao pre nego što bih ja uspela da izađem kroz vrata u glavni
deo i nisam sumnjala da su naoružani. U bilo kom momentu, očekivala sam oštar bol u leđima
dok bi vreo metak cepao moje telo. Ali to se nije dogodilo. Začudo, stigla sam u glavni hol bez
ikakvih novih rupa u mom telu. Ne znam zašto, ali sam pretpostavila da njihovi pištolji nemaju
prigušivače i da bi privukli više pažnje nego što žele. Prošla sam kroz vrata predvorja i upadoh
u gomilu, krivudajući i dodirujući ljude, dok sam pogledavala iza sebe. Dva velika muškarca
izletela su kroz vrata nekoliko sekundi nakon mene, ali sam se skrivala iza zida ljudi.
Razgovarali su međusobno na kratko, a zatim se razdvojiše. Nije se dešavalo mnogo dalje od
našeg stola – nekih 20 metara. Gina i Daile još uvek su sedeli tamo. Htela sam da krenem ka
njima, ali jedva sam napravila korak kada me neko uhvati otpozadi, stavivši ruku preko mojih
usta.
- Ne vrišti. - Šapnuo mi je muškarac na uvo, njegov glas se jedva čuo od muzike. - Želim da
pođeš tiho sa mnom ka izlazu sa leve strane. Ako alarmiraš prijatelje na bilo koji način, stavljaš
ih u opasnost. Da li razumeš?
Umirući od straha, jedva sam uspela da malo klimnem glavom. - Dobro. Sad, počni da se
krećeš. - Sklonio je ruku sa usta i stavio na leđa, podstičući me da se krećem. Držao je jednu
ruku na vratu, okrećući me ka izlazu, gurajući me ka njemu. Izašli smo u mračnu uličicu, ali čim
sam izašla napolje, okrenula sam se. Udarila sam ga svom snagom, što nažalost nije bilo
mnogo. Pao je na mene, oborivši nas oboje i preuzeo kontrolu nad mojim rukama. Šljunak mi

19
Klub Brbljivica
se zabadao u leđa, dok je on svojom težinom pričvrstio moje noge i držao mi zglobove čvrsto.
Iskoristila sam jedino oružje koje mi je preostalo. Ujela sam ga za rame najjače što sam mogla
i nisam puštala.
– Jebem ti sve. - Opsovao je stežući zube. Pritisnuo je njegovom drugom rukom pod moje
grlo, prekinuvši mi dovod kiseonika, što me natera da otvorim usta uz uzdah. Posle brzog
pregleda njegove rane, skočio je sa mene i izvukao na trotoar. Gurnuo me je prema zidu i
nagnuo se blizu. - Nemoj to nikad više da uradiš. - režao je. Mesec je bio zatamnjen, ali
dovoljno svetao da uhvatim pogled na njegovo lice.
- Jake...? - Njegove oči su se srele sa mojim i nasmejao se.
- Iznenađena? - Navala toplote propulsira kroz moje telo, poput vulkana koji podiže
pritisak. Tresla sam se čekajući erupciju besa da izbije na površinu. Bes i strah su najgora
kombinacija emocija za osećati istovremeno. To čini žrtvu iritirajući borbenu.
- Nisam iznenađena onoliko koliko ćeš ti biti, - podsmehnula sam se, podižući koleno ka
njegovim preponama. Valjao se po zemlji, iako sam nakratko razmišljala da ga udarim u lice,
odlučila sam da trčim umesto toga. Uskočila sam u taksi parkiran ispred noćnog kluba i
viknula vozaču da me odvede do policijske stanice. Jake se pojavi iz uličice posrćući, dok smo
se udaljavali od ivičnjaka. Njegov pogled je bio ubilački. Adrenalin je kolao mojim venama,
srce ubrzano kucalo i brzo sam disala. Shvatila sam da će se usporiti na putu do policijske
stanice, ali vozač taksija me gledao sa svog retrovizora. To me je učinilo paranoičnom.
- Da li ste dobro gospođo? - Napokon je pitao. Njegova zabrinutost se činila iskrenom, ali
nisam imala nikakve šanse.
- Auto mi je odnešen. - Nisam sigurna da li mi je poverovao ili ne, ali nije više postavljao
pitanja. Kada smo stigli do stanice, pogledala sam okolo i shvatila da nemam svoju torbicu;
još uvek je bila za stolom sa Ginom i Daileom. Nema torbice. Nema džepova. Nema novca. -
Ja, mm, ... - Vozač je takođe shvatio situaciju.
- U redu je, ovu vožnju ja plaćam. - Zahvalila sam mu se, izašla iz kola i polako prošla kroz
staklena vrata policijske stanice.
Dispečarka pod punom opremom sa kratkom smeđom kosom sedela je iza neprobojne
pregrade. Pogledala me je. - Mogu li ti pomoći? - Iako sam je čula, nisam mogla da

20
 Zaštićeni svedok
odgovorim. Razmišljajući o tome šta je trebalo da kažem, dah mi zastane kao da je Jakeova
ruka još pritisnuta uz moje grlo. Srce mi je otišlo u pete, krv ubrzano pulsirala kroz telo,
šušteći u mojim ušima. Dispečarka me je čudno gledala. - Gospođo...? Mogu li nešto da učinim
za vas?
Tresući se od glave do pete, konačno sam uspela progovoriti: - On je mrtav. - Odjednom,
čitava scena mi se vratila pred očima. Soba je bila tamnija, oči su mi se okrenule u glavi, a
poslednje što sam čula je bio zvuk mene kako padam na pod. Kad sam se probudila bila sam
na bolničkom krevetu, a glava me je bolela. Bolničar sa moje strane izvukao je aparat za
merenje pritiska i usmeri svetlo ka mojim očima proveravajući širenje mojih zenica. Uradila
sam kako je rekao, pratila sam mu prst očima. Četiri uniformisana zamenika u prostoriji
gledali su tiho dok je bolničar ocenjivao moje stanje. Bolničar pogleda ka zamenicima.
- Dobro je ona, samo se onesvestila i udarila glavom. Imaće malu glavobolju, ali ništa
strašno što aspirin neće rešiti.
- Gospođice, moramo Vam postaviti par pitanja. - Reče jedan policajac. - Možete li poći sa
nama, molim Vas? - Ustala sam polako, glava me bolela od svakog pokreta. Policajac me
povede kroz dupla vrata i niz hodnik dok nije ušao u malu sobu označenu sa - Soba za
ispitivanje - . Mali sto, tri stolice neudobnog izgleda i veliko ogledalo koje obuzima većinu
zida, ukrašavalo je prostoriju. Nakon što sam sela, uočila sam malu crnu kameru iznad vrata.
Crveno trepćuće svetlo, postalo je zeleno i spremno za snimanje. Nije bilo teško shvatiti da
me snimaju. Čovek koji je seo preko puta mene bio je po godinama bliži penziji. Cela glava mu
je prekrivena sedim vlasima i sa uredno ošišanim brkovima.
- Ja sam policajac Stevens, - reče, otvarajući malu beležnicu. - I ovo je moj partner,
policajac Danforth. - Danforth je bio u kasnim tridesetim sa tamnom kosom, ošišanom
kratko. Ponudio se da mi donese kafu, ali sam odbila. Ruke su mi se tresle dovoljno i bez
ekstra kofeina. - Gospođice, naša dispečarka nam je saopštila da ste joj rekli da je čovek
mrtav. - Reče Stevens otvoreno.
- D-da. On je... mtrav. Videla sam. Gledala sam kako umire.
- Da li ste ga Vi ubili?
- Šta? Ne, gledala sam... Oh, Božee! - Pokrila sam oči rukama.

21
Klub Brbljivica
- U redu je, gospođice. Mi smo tu da Vam pomognemo. - Reče Danforth. - Možete li
početi ispočetka i reći nam šta se desilo? - Stevens je beležio sve što sam govorila. Rekla sam
im sve čega se sećam dok nisam došla do dela o predvorju. Obojica su me gledala kao da sam
luda. Stevens je pogledao ka mlađem policajcu i kao da je dobio nečujnu komandu, Danforth
se izvinu, izlazeći iz sobe. Nadala sam se da šalju jedinicu u Sobu Džungle, da provere moju
priču. Zamišljala sam da je teško poverovati da bi neko bio dovoljno glup za ubistvo u
prepunom noćnom klubu. Policajac Stevens me je zamolio da ponovim celu priču i nagovarao
me da usporim sa detaljima ovaj put. Kada sam došla do toga da je Sergio izgledao nervozno,
potpuno sam se slomila. Suze su neprestano lile niz moje obraze. Moj glas je bio šapat. Znala
sam kako se osećao, jer sam se ja tako osećala kada me je Jake zgrabio. To je strah od
nepoznatog, koliko i strah kao da tačno znate šta će se desiti. Sergio je bio lud, ali nije
zaslužio da umre. Dođavola, šta ja znam? Možda jeste. On se očigledno družio sa nekim vrlo
lošim ljudima. Bez obzira na to, međutim, nisam zaslužila da mi njegovo ubistvo bude zauvek
urezano u sećanju. Lice mi se zagrevalo dok sam se lelujala u stolici. Htela sam opet da se
onesvestim, ali još jednom se onesvestiti bi samo produžilo ono neizbežno. Malo sam se
sabrala pre nego što sam nastavila i pokušala sam da uzdržim glas od pucanja dok sam mirno
opisivala ostatak događaja koji su me doveli do policijske stanice. Posle toga me je Stevens
odveo u drugu sobu, da pretraži njihovu bazu podataka. Dva duga i dosadna sata su prošla
pre nego što sam prstima pokazala na tri muškarca iz kluba. Policajci su bili ushićeni, mada
nisam imala pojma zašto. Samo osoba koju nisam mogla da pronađem je bio Jake. Dozvolili
su mi da napravim pauzu i još jednom ponudili kafom. Prihvatila sam, znajući da će možda
proći još neko vreme pre nego što me opet pitaju. Policajka me je ispratila u kupatilo, a zatim
me vratila u sobu za ispitivanje, zajedno sa šoljicom jako napravljenog bućkuriša. Nisam
mogla da se nateram da je probam, ali snažan miris me održavao budnom. Stevens se izvinio,
rekavši da mora nešto da proveri i ostavio me samu. Nema satova na zidu. Nema načina da
znam koliko dugo ga nije bilo. Znala sam da je bilo veoma dugo jer sam zamalo zaspala. Moja
početna pretpostavka o stolicama bila je ispravna – veoma su neudobne. Neko vreme sam
šetala zagledana u pod, kako bih izbegla da se vidim u velikom ogledalu. Jebeni pakao! Moja
kovrdžava plava kosa izgledala je kao gnezdo, moja šminka razmazana, a odeća prljava i

22
 Zaštićeni svedok
izgužvana. Čak su mi sise izgledale nakrivljeno. Kasnije sam pogledala iza sebe i videla da
zeleno svetlo još sija na kameri u uglu. Oni me još uvek snimaju, ali biti sam u sobi za
saslušanje satima učini vam nešto sa mozgom. Očigledno ja sam svoj gubila. Bila sam leđima
okrenuta ka kameri i moje telo blizu ogledala dok sam uvlačila ruku u bluzu nameštajući
grudi. To je bio poznati problem, pošto mi je jedna sisa bila velika dvojka a duga manja trojka.
Nije bila primetna razlika, a većina žena ima jednu sisu veću od druge. Barem sam tako čula.
Mada to nisam pričala momcima. Svaki put kada sam pokušala, uvek sam dobila isti odgovor.
- Ne-uh! Dokaži! Želim da vidim svojim očima. - Čak i Daile, koji je imao više interesa za
muškarce i njihove – pakete - nego za sise, je rekao istu stvar. Muškarci su idioti.
Umorna od stajanja, sela sam u stolicu i položila glavu na sto. Jedva sam uspevala da
držim oči otvorenima, ali svaku put kada bih ih zatvorila, Sergiovo lice je gledalo u mene s
praznim pogledom. Udarila sam glavom u glatku površinu, pokušavajući da izbacim sliku iz
glave. Zatim su se vrata otvorila i zatvorila.
- Hvala Bogu. - Rekla sam, podižući glavu. - Želim da ovo završim... - Prestala sam da
dišem, a soba se lagano zaljuljala. Jake je stajao gledajući me, odmeravajući me. Futrola
pištolja je virila ispod njegove jakne. Panika koja se u mojim kostima naselila od ranije se
ponovo pojavila, kao da je i sam Jake imao i pritisnuo veliki crveni taster. Njegove usne
razvukle su se u odvratno sarkastičan osmeh.
- Teška noć? - Instiktivno, skočila sam sa stolice i vrisnula. Požurio je oko stola dok sam
trčala s druge strane ka vratima. Prestao je da se kreće kada sam uzela stolicu i držala je
visoko spremnu za bacanje. - Nemoj se usuditi. - Reče, lice mu se iskrivi od besa. Da kao da
sam nameravala da ga poslušam. Bacila sam stolicu, ali se okrenuo u poslednjem trenutku i
uhvatio je zakačivši je ramenom. Pokušala sam da otrčim ka vratima, ali nisam uspela pre
nego što me je zgrabio. Sa velikom brzinom, gurnu me uza zid, pribivši me uz isti sa svojim
telom, otežavajući mi disanje. Intenzitet u njegovim očima mi je rekao da je osećao sami bes.
Tada su se vrata otvorila i policajac Stevens uđe u sobu. Jake se sklonio od mene i polako se
odmakao sa rukama podignutim u vis.
- Imamo celu stvar na kameri. - Rekao je Stevens. - Želite li podignuti optužnicu?

23
Klub Brbljivica
Pogledala sam u Stevensa sa glupim izrazom lica. - Naravno da da! Uhapsite tog kučkinog
sina! - Jake i policajac Stevens su se pogledali zbunjenim pogledom pre nego što su se
obojica histerično nasmejali. Pričam o onoj vrsti smeha koja može lako da vas natera da se
upiškite u pantalone i nije vas briga jer je prokleto smešno.
- Razgovarao sam sa njim. - Reče Stevens, još uvek se smejući.
- Šta? - Službenik je obrisao svoje suzne oči.
- Gospođo, upravo ste napali federalnog agenta. Ovaj čovek ovde je specijalni agent
Jacob Ward. On radi za Federalni istražni biro. - Pogledala sam u Jakea.
- FBI? - Nasmešio se i podigao obrvu na mene. - Dobro. Policajče Stevens, ja želim da ovaj
agent bude uhapšen zbog kidnapovanja i napada. - Osmeh je nestao sa Jakeovog lica.
- Nisam nikoga kidnapovao niti napao.
- Da, jesi. Mene! Ti si me prisilio da napustim klub sa tobom, a onda si me napao.
- Jesi li luda? To je bila samoodbrana. Okrenula si se i napala me. Dovoljno mi je bilo lepo
zadržati te i sprečiti te da se povrediš. I nisam te kidnapovao. Nije bilo naslonjenih pištolja uz
glavu kad sam te zamolio da odeš sa mnom.
- Pitao? Nisi pitao! Pretio si da ćeš mi ubiti prijatelje! - Uperila sam prst u Stevensa. -
Dodajte to na listu, takođe.
Policajac je izgledao zbunjeno. - Na trenutak ću izaći napolje i ostaviti vas dvoje da to
rešite. - Jake je klimnuo glavom.
- Dok ste tamo, isključite kameru i sklonite momke iz sobe za posmatranje. Moram
razgovarati sa svedokom nasamo. - Iz sobe za posmatranje? Oh, Bože, nemoj mi reći....
Policajac je požurio na vrata dok je Jake pokupio stolicu koju sam bacila na njega. Vratio je na
mesto, potom mi rekao da sednem. Pre nego što sam sela pogledala sam u kameru i videla
kako se zeleno svetlo menja u crveno, trepnuvši jednom. Sranje! Stvarno je bio savezni agent.
- Soba za posmatranje? - Šapnula sam, grizući usnu.
- Da, pravili smo dogovor za tebe kada si ti počela da se miluješ. Tada je većina ljudi u
prostoriji morala da namesti svoje... ako znaš na šta mislim.
- Nisam se mazila.
- Hej, ne mogu ti pomoći jer je tako izgledalo.

24
 Zaštićeni svedok
- Oh, Bože. - Protrljala sam glavu, pokušavajući da ublažim glavobolju koja se vratila. -
Neko je trebao da mi kaže da je soba za posmatranje sa druge strane ogledala.
- Da li živiš u prokletoj pećini? Nemoj mi reći da nikada nisi videla pandursku emisiju sa
dvostranim ogledalom pre.
- Naravo da jesam. Nisam razmišljala. Bila sam previše zabrinuta zbog kamere. Izvinite što
sam previše istresirana.
- Razumljivo je. - Jake me je na trenutak pogledao. - Ti si u velikoj nevolji znaš? - Skočila
sam, a moja stolica je pala u nazad, ruke sam prikovala na ivicu stola toliko jako da su zglobovi
postali beli.
- Ako podnesete optužbu protiv mene, ja ću... da...
Gledao je u mene. - Šta ćeš tačno da uardiš? - Podigla sam glavu i zlobno se nasmešila.
- Podneću tužbu protiv tebe za seksualni napad.
- U redu, dosta mi je tvojih budalaština. Sad sedi.
- Ne moram da slušam..
- Ako ne sedneš i ne ućutiš, uhapsiću te zbog ometanja federalne istrage. A, nekoliko sati
u ćeliji može te naterati da više sarađuješ. Osim toga, već znam da nisi rekla Stevensu o
poljupcu. - Podigla sam stolicu, vratila je na mesto i sela.
- To nije bilo u tvoju korist, nakazo. Nisam htela da pomisle da sam laka.
- Ne moraš brinuti o tome, dušo. Ništa nije lako, u vezi tebe. - Jake otvori vrata i zamoli
Stevensa da mu doda fajl. Ponovo je zatvorio vrata spustio neke slike ispred mene. U salonu
su bila trojica muškaraca. - Ovo je Frankie Felts. On je mali mafijaš sa vezama za drogu i pranje
novca. Drugi je Frankiev rođak. Arnold. Uglavnom parazit, ali Frankie ga drži zbog zabave.
Veliki momak je Curtis Manning, Frankiev glavni čovek. Koliko mi znamo nikada nije promašio
metu... sve do sad.
- Na šta mislite?
- Već duži vremenski period pokušavamo da provalimo Frankie Feltsa, ali svaki put kad
smo se približili, svedok postaje mrtav ili nestaje.
- Oh, to je uteha.
Jake se nasmejao. - Dobro pokriva svoje tragove.

25
Klub Brbljivica
- Pa zašto mi to govoriš?
- Zato što si ti svedok, a Felts se neće prevrnuti i praviti da je mrtav. On će se ipak,
potruditi da ti budeš, to zasigurno.
- Dragi Bože. Zar ne mogu ja biti anonimna dojava ili nešto?
- Neće moći. Ne, kada su te videli.
- Onda ću poništiti moju izjavu.
- Neće biti važno. Za Feltsa, ti si slaba karika i on ne ostavlja slabe karike. Samo će te ubiti
kao ostale. Ubio je večeras jednog od svojih ljudi pod sumnjom, ali Sergio nije bio doušnik.
Sve informacije koje smo dobili, dobili smo od bubica koje smo postavili kroz Frankievu
organizaciju.
- Znači umro je bez razloga.
- Sergio ni na koji način nije bio nevin. - reče Jake, mahnuvši glavom. - Izvlačio je dolare sa
Frankievog bankovnog računa kad god je mogao. Droga koju je prodavao takođe mu je
napunila džepove. Frankie još nije saznao ništa od toga. Sergio je imao više mozga nego što
mu je Felts pridavao značaj. - Bez zezanja. A većina njega mu je bila na zidu iza njegovog
mrtvog tela. Stomak mi se uzburkao pri samoj pomisli, a ja sam odmahnula glavom, želeći da
sklonim slike.
- Šta treba da uradim?
- Dolazimo do toga. - Bila sam zbunjena, ne kapirajući ništa.
- Ko je mi?
- FBI i Američki maršali. Možemo ti dati novi identitet i staviti te u sigurnu kuću.
- Misliš na program zaštite svedoka?
- Baš tako.
- A-a! Nema šanse! - Njegov čeličan pogled fiksirao me, a njegova vilica se stisnuta. Jake
nije voleo da bude odbijen.
- Tri druga svedoka su umrla u poslednjih godinu dana. Hoćeš li da budeš broj četiri?
- Trebalo je da ih staviš u program.
- Uradili smo to.

26
 Zaštićeni svedok
- Misliš verovali su vladi da su na sigurnom i oni su u svakom slučaju umrli, i sada bih ja
tebi trebala da poverujem na reč da ću biti sigurna. Ti si lud!
- Nemaš izbora.
- Naravno da imam. - Rekla sam, ustajući da odem. - Idem kući gde ću pokušati da
obrišem ono što se desilo iz sećanja.
- Ne ideš nikuda. Sedi, gospođice Tvrdoglavo-dupe.
- Pfff, moliim teee! - Zakolutala sam očima i izašla na vrata. Četiri uniformisana policajca
stajala su ispred sobe za ispitivanje, uključujući Stevensa, koji pogleda na gore i nasmeja se. -
Mogu li vam nekako pomoći, gospođice?
- Vožnja kući bi bila sjajna.
- Nemojte se truditi. - Jake zareža, dok je marširao iza mene. - Ona ne ide nikud.
- Ne možete me zadržati ovde protiv moje volje. Želim da idem kući.
- Teško. Sviđalo ti se ili ne, ti si svedok u istrazi ubistva. - Pogledao je u Stevensa. - U
stvari, ako pokuša da ode ponovo, upucaj je. - Pušeći se od besa, počela sam da vičem i
udaram nogom o pod.
- Vi kršite moja prava! Bila sam ovde satima i odgovorila na sva tvoja glupa pitanja. Želim
da idem kući. Sada!
Jake se nasmešio kao da uživa u mom besu. - Strpljenje je vrlina.
- Da, pa to važi i za nevinost, ali ni ja više toga nemam. - Neki od ljudi su iznenađeno
uzdahnuli. Jake im pokaza strogi pogled. Hodnik je utihnuo, ispunjen ustajalim vazduhom koji
niko nije želeo da diše. Jake me uhvati za lakat i pokuša da me uvede nazad u sobu za
ispitivanje.
- Još nisam završio sa tobom. Otići ćeš tek onda kad ja kažem da možeš. - Ukopala sam
pete u pod.
- Hoću da vidim tvoju značku.
- Šta? - Okrenu se, oči su mu bile ispunjene besom.
- Čuo si me. Kako da znam da si ti onaj za koga se predstavljaš? - Jake nije pomerio svoj
probadajući pogled sa mene, dok je stavio ruku u majicu izvlačeći značku koja je visila sa lanca
oko vrata. Približio mi je da mogu da je vidim izbliza. - Mogla bi biti lažna. - slegnula sam.

27
Klub Brbljivica
Ostali oficiri u hodniku su se kezili zabavljeni, ali Jakeu je vena iskočila na slepoočnici. Bio je
besan. Povukao me je u sobu za ispitivanje i grubo me gurnuo u stolicu. Onda je zalupio vrata
smehu ispred sobe. Prekrstila sam ruke i zavrtela glavom.
- Da li si nekoga izbacio iz takta pa te je udario?
- Ti si... sa stolicom.
- Pa, zaslužio si. Možda bi se trebao predstavljati kao agent.
- Nije baš da si mi dala priliku.
- Možda si to trebao učiniti pre nego što si mi gurnuo jezik do grla. Dva puta. - Jakeove
stisnute usne napraviše besramni kez.
- Znači zato si toliki davež? Besna si na mene jer sam te koristio kao pokriće?
- Ti si kopile, znaš li to?
Njegov osmeh postade širi. - Omanuo sam i morao sam da popravim štetu. Da sam znao
da je Sergio tip sa kojim si razgovarala, ne bih se mešao. Nisam mogao da imam kontakt ni sa
kim iz Feltsove organizacije. Ali on je video kako sam izašao iz toaleta, a ti bi me verovatno
zaustavila da sam samo prošao. Zato sam te poljubio da ne bih pričao sa njim.
- Oh, Bože, hvala ti. - Kakva je uvredljiva stvar reći tako nešto ženi. Bio sam prisiljen da te
poljubim. Dobro, polijte me vodom. - Kreten. - On je iskreno zbunjen. - Stani, ne pratim te...
- Mogu ti reći gde da ideš.
- Šta je tvoj problem? Mislio sam da si htela objašnjenje.
- Ja nisam lutka i ne cenim nekoga ko pokazuje takvo zanemarivanje mojih osećanja.
- Osećanja? - Pitao je. - Nije bilo nikakvih osećanja. Samo sam radio svoj posao.
- Da, mogla sam da osetim koliko je težak tvoj posao kada si mi se trljao o dupe na
podijumu.
- Isuse. - Rekao je, uznemiren. - Kada odemo odavde, staću da ti kupim knjigu o
samopomoći.
- Zar to neće pobiti svrhu? - Pitala sam, sužavajući oči. - Pored toga, već sam ti rekla. Ne
idem u taj glupi program.

28
 Zaštićeni svedok
- To se još mora utvrditi. - Reče raspravljajući se. - Izgleda da ne razumeš celokupan
problem. - Oh, dobro razumem. Ja ću biti ubijena i to me plaši na smrt. Samo želim da idem
kući. - Izdahnula sam punim plućima, prekrstila ruke i pokušala drugačiju obećavajuću taktiku.
- Završila sam odgovaranje na pitanja. Ako ćeš me zadržati ovde, onda hoću advokata.
- Pritiskaš mi dugmiće. Zašto moraš biti nemoguća?
- Ne govorim više dok ne dobijem advokata.
- Ne budi glupa. Vrlo je tanka linija između gluposti i neznanja, a ti ćeš je preći. Da li
uopšte znaš kako da se zaštitiš?
- Znam dovoljno. - Rekoh. - Ne mogu se žaliti.
- Ali ti to i dalje radiš. - On odmahnu glavom u neverici, a onda je pokušao da me uplaši
do popustljivosti. - Najgori scenario je da će te koristiti kao ciljnu metu.
Međutim, odbila sam da pokažem bilo kakvu slabost. - Bolje to, nego biti iskorišćen od
strane kralja prevare.
- Pa, dušo, predpostavljam da to tebe čini kraljicom poricanja. Ali nemojte mi više
monopolizovati vreme, Vaše Veličanstvo. U svakom slučaju, idite kući i uživajte u izvrsnom
životu... šta je ostalo od njega, svakako. - Njegove reči ostavile su me nervoznu, ali bilo je
kasno da se predomislim. Apsurdnost cele situacije trgnula me je. Kada me nije pustio da
odem, zamišljene opasnosti bile su nadrealne. Sada je jedna od mojih izađi-na-vrata strategija
upalila, nisam bila sigurna da želim da odem. Ne mogu to da mu kažem. - Još si tu? - Pitao me
je Jake sa užasnim tonom. - Mislio sam da želiš kući?
- Na vozu smrti, zar ne?
- Jednostavno. - Odgovorio je.
- Nema potrebe. Razumela sam tvoju poentu. Ne sviđam ti se, ne sviđaš mi se. Nikada
nećemo biti Facebook prijatelji. Dobro. Ali evo nešto za tebe... Briga me. Idi dođavola. -
Otvorila sam vrata i otišla ostavivši Jakea za petama. - Policajče Stevens, mogu li dobiti taj
prevoz do kuće sada? - Stevens se široko nasmeja Jakeu.
- Da li moram da je upucam?
- Ne. Skloni je iz mog vidokruga.
Policajac ustade sa stolice. - Dovešću auto za vas, gospođo. - I izađe na bočni izlaz.

29
Klub Brbljivica
- Sačekaću napolju. - Izašla sam iz predvorja na vrata. Dve sekunde kasnije, Jake je stao
pored mene.
- Stvarno bi trebalo da ostaneš unutra. Nije sigurno za tebe da budeš ovde sama.
- Nisam sama. Policajac Stevens je tu negde, dovozi auto. - Njegova šaka se stisnula u
pesnicu i zatvorio je oči kao da broji do deset.
- Zašto jednostavno ne priznaš da grešiš i ne sarađuješ?
- Zato što nisam pogrešila. I dosta mi je maltetiranja. - Rekla sam dok je Stevnes dovezao
auto i parkirao ispred nas.
- Znaš li šta je tvoj problem? Tvoja usta funkcionišu brže od tvog mozga.
- Je l’ to sve?
- A imaš i problem sa autoritetom. - Dodao je on.
- Zašto onda ne prestaneš da me profilišeš i pronađeš drugu devojku koju ćeš koristiti u
svojoj tajnoj operaciji? - On se glasno i elegantno nasmeja.
- Pretpostavljam da sam udario žicu tvom egu, pošto nastavljaš da spominješ taj
poljubac. Mora da si zaista uživala.
- Oh, sranje. - Rekla sam nezadovoljno kolutajući očima. - Ti si onaj egoistični magarac.
Radije bih imala hrčka u dupetu, nego ti dozvolila da me opet dodirneš. - Jake je stavio prst
na usta dok se fokusirao na nešto u senci preko parkinga. Njegove mrgodne, ne trepćuće oči
trgnuše me, ali sam pokušala da umanjim strah koji se uvlačio u mene. Crni Sedan sa
zatamnjenim prozorima se zaustavio na parkingu sa ugašenim svetlima. Nisam mogla da
vidim da li ima ikoga unutra.
- Vraćam se unutra. - Rekla sam nervozna, gurajući vrata policijske stanice.
- Ne! Sagni se! - Umesto da se spustim na zemlju, instiktivno sam se okrenula da vidim šta
se desilo dok sam još bila na pragu kliznih staklenih vrata. Crni Sedan je upalio svoje farove i
prozor sa zadnjih vrata se spuštao dole. Jakeova ruka je bila na pištolju, ali umesto da ga
izvuče, on se pomerio ka meni velikom brzinom. Oopmh. Udarac me je izbacio iz ravnoteže i
pala sam na stomak kada su prvi put zapucali. Jake se bacio na mene, ali je uspeo da zgrabi
pištolj i zapuca ka njima. Moja prva pretpostavka je bila da sam zadržavala vazduh u plućima
iz čistog terora. Čulo se još pucnjeva i staklo se razbilo svuda oko nas. Male krhotine zabile su

30
 Zaštićeni svedok
mi se u dlanove i lice dok su rikošetirali. Pojavila su se tri policajca iz zgrade, puzeći po zemlji
sa naciljanim oružjem. Svaki od njih je pucao, dok je crni automobil pojurio ka auto-putu. Dva
policajca trčala su ka svojim vozilima. Drugi je pozvao kolege za još podrške preko radija na
ramenu. Jake se odlepio od mene, ali pritisak koji sam osećala dok je ležao na meni nije ono
što me je sprečavalo da dišem. Zujalo mi je u ušima, a osećaj pečenja u grudima bio je kao da
mi je metak probio pluća. Zatim je Jake povikao: - Potrebna nam je hitna!

31
Klub Brbljivica
Treće poglavlje

Osetila sam da me neko bocka. - Još nisam umrla. - Rekoh slabo.

- Znam, - reče Jake. - Pa zašto si još uvek na zemlji?
- Zato što su me upucali. - Jake zaćuta na sekund.
- Ne, nisu. - Legla sam na leđa, što je zahtevalo više napora nego što bi trebalo.
- Zašto onda osećam kao da su mi probušena pluća? - Pitala sam šapućući. - Jedva da
mogu da uhvatim dah.
- Izvini, - reče Jake i podiže me na noge. - Mora da sam ti izbio vazduh iz pluća. - Nije
lagao kada je rekao da se obuzdavao ranije tokom naše svađe. Mačo, sav američki muškarac.
Verovatno je čak igrao fudbal. Ovaj put sam bila povređena, ali to je zato što je pokušao da
da me spreči da budem... pa, mrtva.
- Ti donosiš lošu sreću, - rekla sam mu.
- Spasao sam tvoje dupe dva puta večeras. Kako sam ja loša sreća?
- Ovo je treći put da sam poljubila pod licem, pošto si ti u blizini. Ako si ti tajni agent, kako
to da ja uvek završim na zemlji?
- Volim kad sam gore, - reče samodopadno. - Osim toga, nijedan od tih incidenata nije
moja greška.
- Dve su bila, - tvrdila sam, stresajući delove stakla iz kose i prašine s odeće. Hitna pomoć
je došla na prilaz.
- Gledaj to s’ vedrije strane. Bar nisi ti ta koja je pogođena.
- Šta, neko je pogođen?
- Policajac Stevens. - Pokrila sam usta.
- Je li on..?
- Ne, biće dobro. Stevensa je pogodio zalutalo metak u rame, ali ne izgleda strašno. Sreća
je što su ciljali u tebe.
Talas mučnine je naleteo iz mog stomaka, čineći me ošamućenom. - Ja... moram da
sednem.

32
 Zaštićeni svedok
Jake je razgovarao sa policajcem Stevensom. - Odvešću je odavde pre nego što završi na
zemlji opet. Javite mi ako pronađete taj automobil. - Zgrabio mi je ruku na brzinu i ubrzavao
me do crnog Yukona, bočno na parkingu, uvukavši me na zadnje sedište. Uvukla sam spor,
dubok udah dok je on seo iza volana i pokrenuo motor.
- Izgledaš malo bledo, kao da ćeš se razboleti. Treba li ti malo Pepta? - Njegovo
neverovatno, samodopadno lice me pogleda u retrovizor.
- Samo ti začikavaj. - Jake se okrenu prema meni, stavljajući desnu ruku iza suvozačevog
sedišta. Nije se usudio da se smeje, već je samodopadni osmeh ostao na njegovom licu. - Pa,
gde idemo? - Prokletstvo. Hteo je da to kažem. Ja sam odbila zaštitu FBI-a i tražila da idem
kući, ali sam promenila mišljenje. Kada pršte meci ka vama, imaju takav efekat. Već je znao ali
je hteo da zagrizem mamac??? Ozbiljno sam sumnjala da nema isti ukus kao piletina.
Uzdahnula sam.
- Hoćeš li mi reći kako taj glupi program funkcioniše ili ne?
- Znao sam da nećeš moći to da uradiš, - reče on, mahnuvši glavom. Okrenuo se i odvezao
nas sa parkinga. - U redu. U zamenu za tvoje svedočenje, bićeš ubačena u program zaštite
svedoka. Dobićeš novi identitet, prebaciti se u sigurnu kuću, i imati dvadesetčetvorosatnu
zaštitu, pošto je ovo visoko rizična situacija. FBI i Američki maršali će raditi na ovom slučju.
- Šta se onda dešava?
- Stavili smo lošeg momka iza rešetaka.
- Zvuči lako.
- I jeste... za tebe. Mi radimo teži deo, - rekao je Jake. - Do tada moramo da ostanemo
živi.
- To će biti problem?
- Jok. Sve je pod kontrolom. - Njegovo ponavljanje trebalo je da mi ublaži nemir, ali nije.
Možda sam bila nova u programu, ali to nije važilo i za muškarce. Jake je bio siguran u krivicu,
što me je navelo da pomislim da mi ne govori sve. Zapravo, bila sam sigurna u to. Ništa u
ovome nije bilo lako kao što je rekao. Vozili smo se pola sata kada se Jake parkirao ispred
motela kod autoputa I-74. Znak za upražnjenost bio je na pola popunjen, a pejzaž se sastojao
od korova i opušaka cigareta.

33
Klub Brbljivica
- Ovde smo, - reče Jake.
- Da li FBI ima kutiju za sugestije?
- Šta nije u redu?
- Da li se jebeno šališ? Trideset minuta izvan grada i usrani motel je ideja FBI-a da me
smeste u sigurnu kuću? - Uglovi Jakeovih usana pretili su da izbiju u osmeh.
- Naravno da ne. Ne budi smešna. Ovo je više usputna stanica. Imaj malo vere u nas. -
Jake je izašao i otvorio mi zadnja vrata, držeći oči upozoravajućim dok me je premeštao u
obližnju prostoriju. Agentkinja je čekala naš dolazak. Imala je crne pantalone, krem svileni top
i šik naočare sa rogovima na ramu. Malo štreberski ali je imala sjajnu kosu. Toplo mi se
nasmejala a zatim je klimnula Jakeu.
- Agent Ward, pretpostavljam? Ja sam agent Vickie Rawlins iz FBI Indianapolis Divizije.
Druga dva agenta, agent Franklin i agent Schafer su sa mnom. Postavljeni su napolju za sada.
- Primetio sam ih kada smo se parkirali, - reče joj Jake.
Agent Rawlins mi se obrati. - Pa da li ste spremni? Imam sve što nam treba.
- Ha?
- Novi identitet zahteva novi izgled. Srećom po tebe, moja majka je imala kozmetički
salon, a ja sam u njemu provela svaki vikend do završetka srednje škole. Vežbala sam na
svojim lutkama kad sam bila dete. Zapravo izgledaš kao jedna od mojih Barbie lutki sa tom
kovrdžavom, plavom kosom. - Pogledala sam u Jakea.
- Nisi mi rekao da moram promeniti svoj izgled.
- Moraš promeniti svoj izgled, - reče on monotono izgovarajući. Rawlings me zgrabi za
ruku i povuče me u zadnji deo sobe motela.
- Biće sve u redu. Svideće ti se kad završim. - Gurnula me je u tišini u kupatilo zatvarajući
vrata i zaključavajući ih. To su takođe mogla biti i vrata zatvorske ćelije, koja me lišavaju
slobode, ostavljajući me bez kontrole u njenoj milosti. Malo kupatilo nije imalo ogledalo, tako
da nisam mogla da vidim šta radi. Koža glave me zasvrbe, boja je mirisala jetko, ali boja je
ostala misterija. Ostaci ljubičastog preliva u posudi stvorili su sliku mene kao pank rokerke sa
ogromnom jež frizurom na glavi. Kada je bilo vreme za ispiranje, Rawlings je izašla i vratila se
sa plastičnom čašom umotanom u plastiku. Htela sam da se pogledam u ogledalu iza vrata

34
 Zaštićeni svedok
toaleta ali nisam htela da me Jake vidi sa peškirom na ramenima i umazane kose na glavi. Bila
sam sigurna da izgledam glupo kao što se i osećam. Rawlings mi je isprala kosu preko kade,
obrisala je i očešljala pre nego što je napravila prvi rez. Svaki zvuk makaza me je terao da se
savijem, jer su delovi moje sada smeđe kose padali na pod, neki delovi dugi i po deset inča.
Ujela sam se za usnu da ne zaplačem. Uobičajeno sam koristila uvijač za kosu, jer je moja bila
skroz ravna. Kada je završila sa skraćivanjem i sušenjem kose, Rawlings je predložila da mi
ova frizura bude deo novog izgleda. Moja glava se osećala čudno, kao da mi je ošišala glavu
na ćelavo. Rawlings se vratila, diveći se svome radu.
- Gotovo. Sad možeš se pogledati. - Nevoljno, otvorila sam vrata, puštajući nju da prva
prođe, i bilo mi je drago kada sam shvatila da Jake nije i dalje u sobi. Prišla sam osujećeno
ogledalu i provirila ka odrazu. Boja kose mi je bila mišje braon boje, a slojevita frizura jedva mi
je dosezala ramena. Uokvirila mi je lice, mešala se u prednjim slojevima sa šiškama koje idu sa
strane.
- Izgledam kao ti, - rekoh joj, diveći se mojoj frizuri.
- To je poenta, - odgovorila je, dodajući mi torbu. - Evo, sad obuci ovo. - Otišla sam nazad
u kupatilo, i kada sam otvorila torbu očekivala sam ružnu rolku ili par smešnih poliester
pantalona. Iznenađujuće, našla sam isto odelo koje je Rawlings nosila, uključujući i par
rogovima uokvirenih naočara... Rawlings je obukla moju odeću, spakovala svoju u torbu i
stavila dugu kovrdžavu plavu periku na glavu. Kada je stavila neprobojni prsluk, tada mi je
sinulo. Ona će biti mamac. - Da li treba i ja da nosim jedno?
- Nema potrebe za tim, - reče. - Ako nas neko napolju posmatra, ja ću biti u opasnosti.
Neće te prepoznati. - Pokušala je da me uteši, ali nisam bila ubeđen u to. Imala sam dar za
privlačenje neželjene pažnje. Sergio je bio dokaz. Prsluk bi me učinio sigurnijom, ali ih to ne bi
sprečilo da mi pucaju u glavu. Kad smo ponovo izašli, Jake se vratio u društvu još trojice
muškaraca. Prestao je da priča i pogledao me. Nije se osmehnuo niti komentarisao, samo se
zagledao probijajući me nepristojnim pogledom. Predpostavila sam da se i njemu svideo moj
novi izgled, takođe.
- Agent Franklin i agent Schafer iz Indijanapolisa, - reče Jake pokazavši na dva muškarca
iza njega. Onda je pokazao na trećeg čoveka sa njegove desne strane. - Moj šef, Harvey

35
Klub Brbljivica
Brockway. On je direktor Čikaške FBI divizije. - Čovek je nosio naboran mornarsko plavi sako,
svetlo plavu košulju i labavu, slabo vezanu kravatu. Njegova proređena seda kosa bila je
neuredna, a njegove zakrvavljene oči su bile spuštene sa kesama ispod njih. Nije izgledao kao
svi šefovi. Izgledao je kao neko ko je izvučen iz kreveta nakon teške noći.
- Drago mi je da smo se upoznali, gospođo. Voleo bih da je to pod drugim okolnostima, -
rekao je Brockway, pruživši mi ruku. - Dozvolite mi da se uverim da ćemo učiniti sve što je u
našoj moći da vas izbavimo iz opasnosti. - Klimnuh glavom i on pokaza ka stolu. - Doneo sam
vam neku dokumentaciju, gospodjice Foster. - Gledala sam ga zbunjena.
- To nije moje ime.
- Sada jeste. Od ovog trenutka vaše ime je Emily Foster. U koverti je vaš novi identitet,
zajedno sa svim pozadinskim podacima. Morate sve zapamtiti. Agent Ward će nadgledati vaš
prebačaj u sigurnu kuću koju smo postavili. Odatle će tri Američka maršala rotirati smene.
Neko će uvek biti sa vama u svakom trenutku. Bio sam slobodan da neke vaše lične stvari iz
stana pošaljem unapred, ali ako vam treba nešto drugo, molim vas nemojte se ustručavati da
pitate.
- Hvala, - rekla sam, misleći kako bi Jake mogao naučiti lekciju od ovog čoveka. Obzirnost
koju mi je pokazao Brockway u poslednjih pet minuta je mnogo više nego što sam dobila od
Jakea celu noć. Nakon što je Brockway otišao, Jake je agentima dao uputstva i naredio im da
se pokrenu. Agent Franklin je otvorio vrata, pogledao okolo, a onda izašao napolje. Rawlings
ga je pažljivo pratila, pognute glave, kao da je ona bila uplašeni svedok. Schafer je išao iza nje.
Jake je pogledao kroz špijunku, uverivši se da su otišli.
- Ok, sad je naš red Emily. - Vau! Emily? Trebalo se navići na to. – Neću hodati pored tebe
ovog puta, - objasnio je on. - Nemoj biti nervozna ili uznemirena. Ti treba da budeš drugi
agent. Budi mirna i dođi do prednjeg sedišta. Razumeš li, Emily? - Isuse. Nisam imala ime ni
petnaest minuta a već mi je bilo muka da ga čujem.
- Da, predpostvaljam.
- Idemo. - Krenula sam neformalno, gegajući se do Yukona i kliznula na mesto suvozača.
Pokušala sam da odišem samopouzdanjem i mirnoćom, ali sam se znojila kao propovednik u
javnoj kući. Čim nas je Jake izvukao sa parkinga, pojačala sam klima uređaj i okrenula ventile

36
 Zaštićeni svedok
ka sebi. To nije bila dobra ideja. Volim svilene košulje, ali ne možete sakriti čvrste bradavice
pod tankim materijalom. Mislila sam da Jake možda neće primetiti, ali jeste. Na kraju krajeva,
muškarac je. Njegov dugotrajan pogled mi pruži blagi nalet.
- Šta?
- Ništa, - odgovorio je, kezeći se. - Čekam.
- Čekaš, šta? - Nije kao da će iz mojih bradavica iznići kićanke i zaigrati za njega.
- Nervni slom koji nisi imala.
- Zašto bih ga imala?
- Bila si poprilično mirna na ono što bi većina ljudi smatrala uznemirujućim situacijama.
Mislio sam da ćeš plakati do sada. - Namestila sam hrabro lice, ne želeći da vidi koliko sam
uplašena. - Ja sam više za vrištanje. Ali ako želiš da plačeš, svakako ne dozvoli da te
zaustavim. - Rekao je, fokusirajući se na put. - Odmori se. Bićemo na putu dobrih par sati dok
ne stignemo do aerodroma.
- Aerodroma?
- Privatni avion čeka da nas odveze na sigurno, skriveno mesto.
- Koje je gde?
- Znaš šta znači skriveno, zar ne?
- Nećeš ni meni reći?
- Ne još, - reče on, mahnuvši glavom. - Ti i dalje moraš obaviti telefonske pozive ka
porodici. Imam sigurnu liniju koju možeš....
- Ne. - Njegove oči se proširile.
- Ne možeš ih zvati kasnije. Sada ili nikada.
- Dobro, - rekla sam sležući ramenima. - Nikad. - Gledao me je u čudu, ne razumevajući
zašto odbijam.
- Možda želiš da preispitaš odluku i pozoveš ih. Nećeš biti u prilici da prisustvuješ
okupljanju porodice ili čak na njihovim sahranama ako neko umre. Moraš se pozdraviti.
- Ja... nemam koga da pozovem. - Bio je zapanjen mojim odgovorom, podignutih obrva
upitnog značenja. - Sahranila sam oba roditelja kada sam imala četrnaest godina i nemam
braće i sestre. Sama sam.

37
Klub Brbljivica
- Sa kim si živela kada su ti roditelji umrli?
- Po domovima. Mnogo domova. Niko ne želi tinejdžera pametnih usta. To sam ubrzo
shvatila.
- Bilo koji drugi rođaci? - Pitao je.
- Ne. Verovatno imam negde neke udaljene rođake o kojima ne znam, ali niko ko bi znao
da sam nestala. osim Gine i Dailea. Oni su najbliži porodici koju imam.
- Tvoji prijatelji iz kluba? Što ih ne pozoveš? - Gledala sam kroz prozor, posmatrajći kako
se drveće leluja.
- Ne mogu.
- Zašto ne?
- Zato što ne mogu - ne, neću - se pozdraviti sa nekim do koga mi je stalo. Već sam to
učinila previše puta.
- Vidi, to je tvoja poslednja šansa da stupiš u kontakt sa nekim iz tvog prethodnog života.
Nije bitno ko - porodica, prijatelji, bivši šef ili čak i bivši dečko. Neće ti dozvoliti da to kasnije
uradiš. - Odmahnula sam glavom i na trenutak nije bilo ničeg osim tišine. Gledao je u mene
kao da je hteo da promenim mišljenje. - Dobro, dobro, - rekao je. - Onda si zvanično pod
federalnim nadzorom.
- Hoćeš li mi sad reći gde idemo? - Jake se zlobno nasmeja.
- Omaha, Nebraska.
- Šta se događa kad stignemo tamo?
- Postoje neka pravila koja ćeš morati da poštuješ.
- Čekaj. Nisi mi rekao ništa o pravilima. Mrzim pravila. Previše ograničavaju.
Jake me pogleda. – Bože sačuvaj da federalci imaju pravila koja bi ti mogla sačuvati živu
glavu.
- Već imam previše pravila u životu, - raspravljah se. - Nosite zaštitni faktor od sunca,
vežite pojas, praktikujte siguran seks. Ništa dobro nije proisteklo od poštovanja pravila. U
redu, osim možda praktikujte siguran seks.
Jake se nasmeja. - Jednostavno je. Pritajit ćeš se u sigurnu kuću sa novim identitetom,
dok ne budeš morala da svedočiš. Bez ikakvog spoljnog kontakta.

38
 Zaštićeni svedok
- Šta ako se moj novi identitet otkrije?
- Ti si jedina od koje to zavisi. Nemoj nikome reći svoje pravo ime. Bilo bi kao da se
dobrovoljno izbacuješ iz programa i najverovatnije će te ubiti. Ti si Emily Foster. Zapamti to,
jer jedna omaška može sve promeniti.
- Još nešto?
- Uzdrži se od obavljanja stvari koje si radila u prošlosti. Promeni svoju rutinu... zapravo,
nemoj ni da stvaraš rutinu. To će te duže održati u životu.
- Govoriš to kao da očekuješ od mene da ne živim.
- Neki nisu, - rekao je.
- Šta se desilo sa ostala tri svedoka?
- Nisam siguran. Moguće je da su učinili nešto čime su ugrozili sebe, poput korišćenja
njihovih pravih identiteta.
- Ne, mislim... kako su umrli?
Odmahnuo je glavom i stegnuo vilicu. - Ne želiš da znaš.
- Da, želim.
- Dobro, onda ne moraš da znaš.
- Ma daj, Jake! To je moj život o kome pričamo. Imam pravo da znam šta im se desilo. -
Jake je buljio u mene celi minut pre nego što je progovorio.
- Jedna žena je pretučena do smrti čekićem, jedan je upucan u glavu sedam puta, a
poslednjem je telo je rasparčano i razbacano... svih pet njegovih udova.
- Pet? Ali tu je... Oh, nema veze. - Isuse. U šta sam se uvalila?
- Njihova tela su bačena u kukuruznim poljima nekoliko dana nakon što su nestali.
- Fuuuj, - rekla sam povijajući se. - Nikad više ne jedem kukuruz.

****

Sleteli smo odmah nakon izlaska sunca kada sam se setila zašto sam oduvek mrzela
letenje. Avion kao da će da se sruši pri sletanju. Stegnula sam rukohvat, zglobovi su mi

39
Klub Brbljivica
pobeleli i zatvorila sam oči. Topla ruka je dotakla moju i stisnula mi šaku. Provirila sam kroz
poluotvoren kapak. Jake mi pokaza polu-osmeh.
- Bićeš u redu, - rekao je. Tada sam čula škripu guma pri sletanju i ćutke se zahvalila pilotu,
Bogu i mom probavnom sistemu. Avion je usporio i klizao po pisti. Opuštenija, otvorila sam
oči. Dok se avion zaustavio, normalno sam disala. Pratila sam Jakea kroz izlaz iz aviona,
trepćući i prilagođavajući oči na jutarnje sunce. Crni Chevrolet Suburbon nas je čekao, zajedno
sa dva agenta, obojica u tamnoplavim odelima i sa sunčanim pilot naočarima. Kao da to nije
bio ćorsokak.
Jake je izašao ispred mene, zaštitio moje telo svojim, dok vizuelno pretražuje
neposredno okruženje sa oprezom. - Sve je u redu? - Pitala sam.
- Samo sam u pripravnosti, - rekao je. - Prestani brinuti. - Lako je reći. Teško je ostati
miran kada je pratio svaki moj potez, kao sa ću biti pogubljena bilo koji minut. Vozač je
otvorio zadnja vrata vozila za nas.
- Ja sam specijalni agent Riggs i ovo je moj partner agent Murphy.
- Ja sam agent Ward i ovo je Emily. - Ponovo to ime. Agenti su se brzo rukovali dok mi je
staloženo pokazivao da sednem na zadnje sedište. Nije se ni trudio da obiđe auto da bi seo
sa druge strane. Umesto toga, gurnuo me ka sredini i kliznuo pored mene, sedeći dovoljno
blizu da su nam se noge dodirivale.
Dvadeset minuta kasnije, stigli smo na prilaz sa garažom za dva automobila pričvršćenom
uz ogromnu kuću. Očekivala sam staro i oskudno. Ono što sam dobila bilo je daleko od toga.
Dobro sakrivena na zadnjoj strani jezera, kuća je imala tri spavaće sobe, dva kupatila, sa
kamenim kaminima, masažnim kadama, drveni pod, kuhinju sa granitnim radnim delom i
aparatima od nerđajućeg čelika. Bilo je kao da imam privatni spa. Jake je bio impresioniran
razdvojenim ulazima, izlazom iz podruma, objašnjavajući kako imam gde izaći ako nešto pođe
naopako. Verovatno je to bio razlog zašto su je izabrali. Sto za bilijar mora da je bio bonus za
nesrećne duše koje su zaglavile čuvajući me svo vreme.
- Već smo sklonili sve bubice iz kuće, - rekao je jedan od agenata Jakeu.
- Dobro, - rekoh. - Mrzim bube. - Oba agenta su pogledala Jakea, ne znajući da li treba da
me shvate ozbiljno.

40
 Zaštićeni svedok
- Ona ima duhovite primedbe na sve, - reče Jake. - Navići ćete se na to.
Agent Riggs odmahnu glavom. - Mi smo obezbeđenje za transver, a ne bejbisiterke. Oni
neće stići do sutra.
- Šta? - Vikao je Jake. - Trebalo je da je trojica Američkih maršala čuvaju po dolasku. Ko je
odobrio dvadesetčetvoročasovno kašnjenje?
- Direktor Harvey Brockway iz Čikaga. Zamolio nas je da vas obavestimo o promeni čim
stignete, pošto su četiri maršala iz okruga Nebraske zahvaćeni eksplozijom u toku noći. Imaju
manjka ljudi i treba da naprave nov raspored. Direktor Brockway je rekao da vam je očistio
raspored u narednih nekoliko dana.
- Brockway, a? Iznenađen sam da me nije nazvao.
Riggs slegnu ramenima. - Vas dvoje ste sami, bar što se tiče večeras. - Prokletstvo.
Ostavili su nas same preko noći. Verovatno to nije dobra stvar. Možda bih mogla da
izbegavam Jakea i da ne razgovaram sa njim. Kako da ne. Kao da mogu da ne razgovaram
dvadeset i četiri sata.
Dođavola, ni jedna žena ne može to. Riggs se nasmešio, čitajući mi samu paniku na licu,
pre nego što je nastavio. - Frižider je napunjen i postoji odeća za svakog od vas u vašim
sobama. Brockway ih je poslao. Explorer u garaži ima pun rezervoar gasa i opremljen je
uređajem za praćenje u GPS-u. Ključevi su na pultu, zajedno sa kodom sigurnosnog sistema
kuće.
Čim su agenti otišli, Jake je zaključao vrata iza njih i aktivirao alarm. Otišla sam gore u
glavnu spavaću sobu da potražim svoju odeću i najbliže kupatilo. Jake me je pratio a onda je
stao naslonivši se na zid spavaće sobe. Posmatrao me je dok sam kopala po fiokama u
komodi i pronašla par donjeg rublja, beli top i zelenu prugastu pidžamu. Krenula sam ka
kupatilu. - Nemoj zaključavati vrata u slučaju da moram doći brzo do tebe.
- Ali biću gola.
Zastao je. - Dakle, dozvoli mi da te shvatim. Ako loši momci upadnu u kuću radije bi bila
mrtva nego da te ja vidim golu? - Gledao me je u kontrolisanom intenzitetu koji me je prisilio
da ga pogledam.

41
Klub Brbljivica
- Dobro. Ostaviću vrata otključana. Ali bolje se postaraj da niko ne upadne u kuću dok
sam ja unutra. - Planirala sam da se opustim u kadi neko vreme, ali nakon onoga što je Jake
rekao, odlučila sam se brzo okupati umesto toga. Bio je u istom položaju kada sam se vratila,
osim što se pojavilo nešto odeće ispod njegove ruke. Čim sam izašla iz kupatila, ušao je i
pustio vodu. Sela sam na bračni krevet preko puta kupatila, misleći da je zatvorio vrata. Ali,
pogrešila sam. Skinuo je košulju, otkrivši njegove izvajane pločice i lepo definisane grudne
mišiće. Seksi linija dlačica vodila je put ka njegovim pantalonama, a ja sam balavila zamišljajući
kako pratim tu liniju. Bio je sav u čvrstim mišićima i osunčanom bojom. Imala sam iznenadni
nagon da prođem prstima niz njegov kičmu i jezikom niz prednju stranu. Skinuo je svoje
pantalone, a zatim i bokserice dok sam ja gledala sa nestrpljenjem. Molim te da nema dlakavo
dupe. Molim te. Aha! Ima Boga. Počela sam da se smejem, ali podigao je glavu i primetio u
ogledalu da ga gledam. Ups.
- Možda želiš da zatvoriš vrata, - rekla sam mu. - Naročito ako ćeš koristiti moje kupatilo.
- Oprosti ali bez ikog drugog da te nadgleda, moraćemo ovako. Ako ne želiš da gledaš,
okreni glavu na drugu stranu. - Ako ne želim da gledam? Je li on jebeno lud? Naravno da sam
želela da gledam. To je bio problem. Da bih sačuvala zdrav razum skrenula sam pogled. Ali to
me je jelo iznutra uz frustraciju. Čim je Jake ušao u kadu, nekoliko puta sam udarila glavom o
naslon kreveta.
- Kakva je to buka? - Jake je vikao da nadjača zvuk vode. Isuse. Nisam mogla čak ni
glavom da udarim u nešto, a da ne moram da mu odgovorim.
- To sam bila ja. Izvinjavam se. - Trenutak kasnije isključio je vodu. Mogla sam da čujem
kako se kreće po kupatilu, ali nisam gledala. Njegovo veličanstveno, golo telo bilo je za
okretanje glave, ali odbila sam da ga pogledam. To je bila surova i neobična kazna. Samo da
ne bih bila u iskušenju, prišla sam prozoru spavaće sobe i gledala u dvorište, gledajući ptičicu
kako ide sa drveta na drvo na kasnom jutarnjem suncu. Nisam čula kad mi je prišao sa leđa,
kada me je uhvatio rukom, iznenadila me je.
- Drži se dalje od prozora, - reče on, pomerivši me ka krevetu. - To je poslednje mesto na
kom želiš da stojiš ako neko zapuca na kuću. - Zaboga, hvala do neba. Baš mi je potrebna ta
nervoza do kraja života. Sela sam na krevet ali on je ostao da stoji. Kosa mu je bila vlažna,

42
 Zaštićeni svedok
zbog čega je bila tamnije nijanse braon nego što je inače bila. Sada je bio opušteniji i
komforno obučen kada je navukao Levis i majicu. Ipak, bilo je čudno. Nisam ga videla u
farmerkama i majci. Dobro mu je stajalo.
- Iznenađena sam što ne nosiš pidžamu, - rekla sam mu. - Zar nisi umoran?
- Ja ne spavam u pidžami.
- Spavaš u farmerkama? To je baš čudno. - Jake mi pokaza jedan od njegovih
neverovatnih osmeha, pokazujući svoje sjajno bele zube.
– Obično ne nosim ništa na sebi u krevetu... osim ako nije žena. - Borila sam se da
zadržim svoju smirenost, ali sam se praktično rastopila u dušek. Nasmešila sam se, mada
mislim da je moj osmeh više izgledao kao Elvisova imitacija. Šta nije u redu sa mnom?
Nekoliko sekundi kasnije, odgovorila sam na sopstveno pitanje. Moj um je vrteo film unazad i
zaustavio se na sećanje Jake koji me je ljubio u klubu - ne jednom, već dva puta - a moje
bradavice su očvrsnule. Okej, očigledno me je privlačio. Ali on je bio kreten, zar ne? Pre nego
što sam saznala da je agent, dvoumila sam se između želje da ga poljubim ili ošamarim. Do
sad poljubac je pobedio.
- Verovatno bi trebali da pričamo o onome što se dogodilo između nas sinoć, - predložio
je Jake, sedeći malo dalje od mene na krevetu. Progutala sam jako. Nisam htela da se on
izvinjava za nešto ili da mi kaže da je to bila greška. To je bio njegov posao... to sam znala. Ali
čuti ga kako kaže da mu se poljubac nije svideo kao meni, utiče na moje mentalno zdravlje.
Nisam želela da ponovim sećanje na veče sa njim, jer morala bih da se valjam u
samosažaljenju a za to nisam htela da imam publiku.
Tiho je sedeo, čekajući da progovorim. Njegove oči su se srele sa mojim ali naduvenost
mojih unutrašnjih emocija je sprečio protok krvi u moj mozak. Intenzivan način na koji se
fokusirao na mene učinio je da mi um i telo ne budu usaglašeni. Sviđao mi se. Mnogo. Postoji
nešto seksi na muškarcu koji je spreman da primi metak za vas. Pokušala sam da pobedim
glas u svojoj glavi, ali bezuspešno. Bože, padala sam na njega. Ponovo. Nakon vrtoglavog
razmišljanja, moj mozak je prestao da radi, a ja sam napravila hrabar potez. Zgrabila sam
Jakea i poljubila ga. Poljubac je bio željan, agresivan, impulsivan.... i nije bio uzvraćen. Jake mi
je snažno zgrabio ruke i gurnuo me. Njegove oči su ležale na meni dok me je zamišljeno

43
Klub Brbljivica
gledao i zategao vilicu. Usne su mu se stisle dok je disao kroz nos, skupljajući obrve. Da,
definitivno je bio ljut. Nisam mogla da dišem. Nisam mogla da govorim. Osećala sam se
odbačeno, da ne spominjem neugodno. Da li sam bila toliko samouverena da nisam uvidela
kakav mali efekat sam imala na njega? Okej, mogao je da lažira poljubac u klubu. Ali nije bilo
greške u pogledu džinovske budže u njegovim pantalonama.
- Žao mi je, - rekla sam, iako se nisam osećala posebno krivom. - Mislila sam da... - Bez
upozorenja, Jake je prešao preko sobe stavljajući daljinu između nas. Nisam se usudila da ga
pogledam sa svojim rumenim obrazima. Verovatno su bili onoliko crveni koliko sam bila
glupa. Umesto toga, bacila sam se unazad na krevet, povukla ćebe preko glave i pokušala da
se ugušim. Naravno želela sam da izgladim stvari, ali sam sumnjala da će mi dati šansu.
Nesumnjivo i jasno mi je stavio do znanja da ne želi ništa sa mnom. Možda je bio mrzovoljan i
neispavan. Ili više nije imao potrebu da se pretvara. Šta god da je bilo, ostavio me je da se
češem po glavi ali ja sam odbijala da budem zainteresovana za dečka koji nije bio
zainteresovan za mene. Pa, zvučalo je dobro, svakako. Ne znam da li me je duga, traumatična
noć konačno uhvatila ili je zbog nedostatk kiseonika imalo nešto sa tim, ali mora da sam se
onesvestila. Kada sam ponovo otvorila oči, sunce je već zašlo. Ako je sat pored kreveta bio
tačan, onda sam provela ceo dan bez svesti. Jke je sedeo na drugom kraju sobe za stolom sa
notebookom i olovkom. Nije pogledao nagore. Zatvorila sam oči i pretvarala se da spavam,
nadajući se da neće razgovarati sa mnom.
- Znam da si budna. - Sranje. Jake je kliknuo olovkom i čula sam kako je spustio, - Treba
da razgovaramo. - Otvorila sam oči i videla kako se kreće ka krevetu muževnim hodom.
- O čemu?
- Znaš o čemu. - Izbegavala sam kontakt očima, ali sam znala da me gleda. Njegov
lasersko oštri pogled sekao me je hirurškom preciznošću. To je bilo kao kidanje živaca iako
sam žudela za njim. Problem sa Jakeom je što sam postala zavisna od njega. Ne znam zašto
sam osećala tako snažne emocije za nekoga koga sam jedva znala, ali očajnički sam htela da
odustanem od droge zvane Jake. Trebalo mi je odvlačenje pažnje dok ne ode. Zatim je
problem rešen. Odmahnula sam glavom i pravila se glupom.
- Moraš biti određeniji.

44
 Zaštićeni svedok
- Moramo razgovarati o onom poljupcu od jutros.
- Ne, ne moramo, - rekla sam, iako sam mislila da bih radije iskopala sebi oči tupom
olovkom.
Uzdahnuo je i trljao zadnji deo vrata. - Ti si impulsivna... i tvrdoglava... i ti ne razmišljaš o
stvarima.. i ja...
- Ne moraš ništa da ističeš. Nisam zaboravila svoje mane.
- Ti u stvari priznaješ da imaš mane?
- Kreten. - Nasmejao se.
- Ako sam takav kreten, zašto se onda ne baciš na mene? - Oboje smo ćutali. Oči su mi se
prikovale za njegove, i shvatila sam da smo procenjivali jedno drugo. Počela sam da se
znojim.
- Ne brini, - rekoh, a moj glas postajao je sve neprijateljskiji. - Zažalila sam odmah zbog te
odluke. Neće se ponoviti. - On odmahnu glavom i sede pored mene.
- Znaš li šta je tvoj problem? Ljuta si jer si me poljubila, a ja nisam pao sa svojim tvrdim
kurcem. - Moje nozdrve su se raširile, bilo mi je crveno pred očima.
- Smešno, ne sećam se da je tvoj kurac imao poteškoća da očvrsne pre.
- Znaš šta. Pogrešio sam. Ne treba tebi seks. Tebi treba jebeni Valijum.
- Ko je rekao išta o seksu? Prilično si arogantan. To je bio samo poljubac, ništa više. Ne
ponuda bilo čega drugog. - Jake se nasmešio.
- Oh, napravila si ponudu, u redu, htela to da priznaš ili ne. Sada si ljuta jer te nisam doveo
do toga. - Glava mi se okrenula, a srce mi je ubrzano kucalo. Ono što je rekao je tačno, ali
nisam htela to da mu priznam.
- Bolje se nadaj da niko ne dolazi po mene i slučajno te upuca među oči. Mogao bi da ti
probuši ego i pusti da sva oteklina iz glave izađe.
- Izvini što sam džentlmen. Ja nisam tip koji iskorišćava nekoga ko je emocionalno ranjiv.
- Jadnoooo.
- Ko je jadan?

45
Klub Brbljivica
- Ti si. I glup. To je tvoj idiotski pokušaj prebacivanja odgovornosti na mene. Džentlmen,
moje dupe. Nisi bio baš neki džentlmen u klubu, takođe. Tako da nemoj ni na sekundu
pomisliti da sam nasela na to.
Jake je sedeo kuvajući se u svojim sokovima. Iznervirala sam ga i ostavila bez teksta. - Zar
ne znaš šta te je uznemirilo vezano za poljubac? - upitala sam, ne čekajući da mi odgovori. -
Očigledno si želeo da dovede do nečeg više.
- Isuse Hriste, ženo! Ne moramo imati seks. Već ima dovoljno prokletog trenja između nas
da traje ceo život.
- Šta nije u redu? Bojiš se da ćeš možda uživati?
- To je seks. Naravno da bih uživao. Zato se to ne može dogoditi. - Jake je držao pogled
na meni. Prepoznala sam mu bitku želje u očima. Ne samo to, već je gubio. Zato mu je kosa
bila raščupana. - Seks je intiman i ima psihološki element, - dodao je on.
- Izbaci intimnost iz jednačine.
- Ne mogu, - reče on, gledajući me posmatrački. - Znaš da odlazim sutra. To ostavlja
moralnu i etičku dilemu koju treba razmotriti.
- Rekao si to sam Jake... Znam šta je ovo. Jasno je. Neće biti nikakvih problema posle. Bez
obaveza. Samo opušteno. - Gospode. Ili sam bila uvrnuta ili sam imala odsustvo mozga. Sve
što izlazi iz mojih usta je sranje. Znala sam, ali nisam mogla da se zaustavim. Uživala bih u
trenutku i trpela posledice kasnije i to onoliko loše, koliko sam imala želje za njim. Nisam htela
da ode. Kada su moji roditelji umrli, odbila sam da se pozdravim sa bilo kim drugim. Jake bi
bio moj prvi oproštaj nakon svih ovih godina. Otišao bi i bila bih sama. Bio je to opak krug. Bez
upozorenja, Jake me je uhvatio za vrat i poljubio me. Nisam oklevala da mu uzvratim dok je
gurao svoj jezik unutra i pomerao ga u ritmu sa mojim. Njegova topla ruka pronašla je put
ispod moje košulje, uhvatio me za grudi, trljajući mi bradavicu među prstima.
Izvukla sam mu košulju dok me nije pustio dovoljno dugo da mogu da je prebacim preko
njegove glave. Uzeo je i bacio na pod gde je isto i moja završila. Onda me je gurnuo nazad na
krevet, klizeći rukama po meni. Uzeo je bradavicu između zuba i nežno je povukao.
Zadovoljstvo je prošlo kroz moje telo u velikom talasu, čineći me da se izvijem bliže njegovim

46
 Zaštićeni svedok
ustima. Moj južni deo bio je u plamenu. Osećaj je bio vredan predavanja, ali bih platila kada
dođe vreme da on ode. To je bilo sve što smo imali. Jedna noć zajedno. - Imaš li kondom?
- FBI me je naučio da uvek budem spreman, - reče on, cereći se.
- Čak i kada je u pitanju beznačajan seks? - Lice mu je postalo ozbiljno.
- Ne radim beznačajan seks. - Nisam bila sigurna šta je mislio, ali nisam imala vremena da
odgovorim jer mu je ruka našla put ka mojim pantalonama i gurnula ih nadole. Zbacila sam ih
sa nogu dok me je Jake pogledavao odozgo, buljeći u dužinu mog tela. Više se nije pomerao.
Jedne minute, on je otkopčavao svoje pantalone a zatim se zaustavio u vremenu.
- Okej, šta je ovo, jebote? - pitao je.

47
Klub Brbljivica
Četvrto poglavlje

Pogledala sam dole da vidim šta sam propustila. - Sranje! Pa, to je...uh... - Jakeove oči su
srele moje.
- Da li su vanzemaljci upali u tvoje gaćice i napravili krugove u budnom stanju?
Toplota mi je obuzela u licu. - To je loš odrađen posao. Zaboravila sam na to. Ako je to
problem, možemo da se zaustavimo... - Pokušala sam da se izvučem ispod njega, ali on mi je
stegnuo ruku na ramenu i zadržao me.
- Radim za Federalni Istražni Biro. - podsetio me je. - Moja dužnost je da istražim ovo...
viđenje... najbolje što umem. - Nasmejao se. Mudrac. - Ostani ovde. Vratiću se.
- Ma daaj! Nije tako loše. - Još jednom, pogledavao me je celom dužinom.
- Ne, ali nije ni dobro.
- Onda nemoj da se trudiš. - Pokušala sam da ga podignem sa sebe, ali nije se pomerio.
Spustio je usne na moje, poljubio me gladno, a zatim krenuo jezikom ka uvetu.
- Samo sam krenuo po kondom. - šapnuo je, a glas mu je bio željan. - Pravila zaštite, zar
ne?
- Oh, - bilo je sve što sam mogla da kažem, kad se on pomerio sa mene. Stao je na kraj
kreveta i pogledao me ponovo mahnuvši glavom. Njegove pantalone su bile otkopčane,
viseći mu oko struka, a crne bokserice su ocrtavale njegovu tvrdoću. Hmmm. Impresivno.
Jake me je posmatrao dok sam oblizivala usne.
- Zadrži tu misao, - reče on, i izađe iz sobe. Nekoliko minuta kasnije se vratio sa
zakopčanim pantalonama. Podigao je odeću sa poda i bacio ka meni. - Obuci se, - naredio je.
- Šta nije u redu?
Jake je povukao svoju majicu. - Imamo društvo. - Moje prve misli su da su se pratnje
vratile da nas provere ili su moje bejbisiterke došle prerano. Onda je Jake zgrabio pištolj sa
stola i stavio dodatni napunjen šaržer u džep. Obukla sam odeću brže nego što je on skinuo
sa mene.
- Ko je to? - Pitala sam.
- Ne znam, ali sigurno nisu agenti FBi ili Američki maršali.

48
 Zaštićeni svedok
- Kako znaš?
- Zato što idu okolo kuće, gledajući kroz prozore, - rekao Jake snižavajući glas. - Svaki
agent bi znao da radi nešto glupo i da bi ih upucali.
- Hoćeš li zvati podršku?
On odmahnu glavom. - Previše su daleko. Moram da se koncentrišem na tebe i izbavim te
prvu odavde živu.
- Da li smo sigurni dokle god smo unutra?
- Tako smo lake mete. Ako dođemo do Explorera u garaži, pobeći ćemo. Ako ništa drugo
mogu pokupiti jednog po jednog.
- Šta ako te oni prvog pokupe? - Za trenutak me je pogledao prazno. Iako nije rekao ni
reči, pročitala sam njegove misli. Onda ćemo biti mrtvi. - Isuse! - rekla sam vidno uznemirena. -
Vaš program zaštite svedoka je sjajan!
Jake mi stegnu zglob ruke, povukao me do vrata spavaće sobe i zagledao se u mračan
hodnik. Pokazao mi je da budem tiha, dok smo ulazili u hodnik, držeći me iza njega. Kako smo
se približili stepenicama, Jake je čučnuo, pa sam i ja učinila isto. Stalno je pregledavao okolo.
Nagnula sam se preko njegovih leđa, navalivši na njega i pokušala da pogledam preko
njegovog ramena.
- Bilo kakav znak nevolje, hoću da odeš do garaže i uzmeš vozilo, - šapnuo je. - Nemoj me
čekati. Razumeš? - Klimnula sam glavom, iako sam znala da ga neću ostaviti iza sebe. Nisam
htela da odem bez borbe. I nisam želela da Jake umre. Priljubili smo se uza zid i sišli niz
stepenice na vrhovima prstiju. Jake je pogledao iza ugla, a zatim mi dao znak da krenem.
Prošli smo kroz trpezariju i u kuhinju, gde su se nalazila vrata od garaže. Dok smo skrenuli za
ugao, pištolj je postao vidljiv. Čovek u kuhinji je povukao svoje oružje i zapucao na nas. Jake je
reagovao brzo, zgrabio pištolj i usmeravajući ga dalje od nas u pravcu odakle je došao pucanj.
Metak je podivljao, odbivši se o frižider od nerđajućeg čelika i ugrađene pločice preko
sudopere. Svi su se borili da preuzmu kontrolu nad pištoljem, naletevši na mene i oborivši me
na dupe jer je muškarac ponovo besciljno zapucao. Udarila sam donji deo leđa o pult i
izvrnula zglob, ali sam ignorisala bol. Puzala sam oko šanka na drugu stranu, gegajući se kao
patka. Nisam više mogla da vidim šta se događa. Obojica su teško disali, grokćući i boreći se,

49
Klub Brbljivica
dok se čula druga runda pucanja i neko je pao uz tup udarac na pod. Bojala sam se da
pogledam, plašeći se šta bih mogla da nađem ako pogledam. Šta ako je Jake bio taj koji..? Ne,
nisam mogla da završim misao. To nije bio Jake. Ne može da bude. Savila sam i zagrlila noge.
Jake je stajao iznad nepoznatog čoveka koji je ležao na podu blizu šanka. A tamno crvena
mrlja na grudima rasla je iz sekunde, kao što ruža cveta na dnevnom suncu. Još uvek živ, oči
su mu bile otvorene. Ispljunuo je krv iz usta. Jake je jedva pogledao u mene kada je podigao
pištolj i naciljao glavu. Iznenađena brzinom kretanja, nisam imala vremena da izbegnem.
Povukao je okidač i pucanj je prozujao pored mog uveta. Nešto je glasno palo iza mene.
Okrenula sam se širom otvorenih očiju da vidim čoveka koji leži na podu, sa nožem u ruci i
rupom od metka na glavi.
Pucnjava je izbila kroz kuhinjske prozore, Jake me je povukao, prikucavši me uz pod. U
jednoj sekundi, naša sigurna kuća se pretvorila u kuću užasa, u tešku situaciju sa
neprocenjivim rizicima. Pokrio mi je glavu, a lice mi je bilo okrenuto ka mrtvom čoveku. Imala
sam pogled blizu rupe od metka, što mi je izazvalo nagon za povraćanje. Jednom kad je
pucnjava prestala, Jake je potrčao ka najbližem prozoru, držeći se sa strane i vireći napolje.
Okrenula sam se dalje od leša.
- Mora da ih je samo trojica, - reče. - Neko je uskočio u auto i odvezao se. - Jake je prišao i
proverio čoveka sa ranom u grudima. - Mrtav je. Prokletstvo!
- To je loše? - Pitala sam slabo, pokušavajući da pronađem svoj glas.
- Jeste, kad moraš da postaviš pitanje nekome. Mrtvi ljudi nemaju tendenciju da govore.
Pogledala sam ka prozoru. - Da li se vraća?
- Nije važno. Nećemo ostati ovde dugo da bi smo to saznali. Tvoja lokacija je ugrožena,
tako da je moja briga da te izvučem odavde. Idem gore sa tobom da pripazim na tebe dok
pakuješ stvari u torbu. Imaš dva minuta,
- Dva minuta? To nije dovoljno...
- To je sve što ćeš dobiti. Uzmi ili ostavi, - reče, krećući uz stepenice ispred mene sa
pištoljem još uvek u ruci. Krenula sam za njim, u glavi smišljajući šta bih sve trebalo da
uzmem. Jake je proverio sobu pre nego što se malo opustio, ali ja sam išla napred nazad
pokušavajući sve da stavim u kofer. Bilo je teško to izvesti sa drhtavim rukama. Uzeo je

50
 Zaštićeni svedok
laptop sa stola i ubacio ga u torbu. Zatim smo otišli u njegovu sobu i uradili isto sa manjom
količinom odeće. Onda, veoma oprezno, Jake me je vodio niz stepenice i u kuhinju. Ne znam
zašto sam bila iznenađena kada sam videla dvojicu mrtvaca koji još uvek leže na podu. Mislim
gde bi mogli da odu? Pretpostavljala sam da je tako, jer u horor filmovima tela nisu nikad na
istom mestu gde su i bila ranije. I ova situacija je bila strašna kao i svaki triler. Jake je prvo
pregledao garažu, dozvolivši mi da uđem nakon što je smatrao da je sigurno. Pokušala sam
da otvorim vrata na plavom Ford Exploreru, ali mi je zgrabio ruku da me zaustavi. Gledala
sam dok se saginjao da pogleda ispod kola. Zatim se izvukao i otvorio haubu.
- Nemamo vremena za promenu ulja, - rekla sam sarkastično isfrustrirana.
Zatvorio je haubu. - Tražio sam bombu, - rekao je ležernim tonom, kao da je to
svakodnevna stvar.
- Šta?
- Ne brini. Nema je. - Uzeo je kofer i spustio ga na zadnje sedište. Onda je otišao do
vozačeve strane. - Uđi.
- Ne.
Spustio je pogled da me vidi kroz prozor auta. - Emily uđi.
- Nema jebene šanse! Ne ulazim u auto koji bi mogao da eksplodira.
- Zato sam proverio. Neće eksplodirati. Sad uđi. - Stajala sam tamo, ne mrdajući. Jake je
uzdahnuo i prošao oko prednjeg dela vozila. - Ovo je zadnji put da sam te lepo pitao, - pretio
je.
- Ti si lud ako misliš... - Zgrabio me je za ruku, otvorio vrata kola i smestio me na
suvozačevo mesto, zatvarajući vrata. Jake promrmlja nešto, vrteći glavom, dok se vraćao na
sedište. Ušao je i iščupao GPS sa kontrolne table, bacajući ga kroz prozor. Odmahnula sam
glavom.
- Da li se osećaš bolje sada, velika bebo?
- Uređaj za praćenje, - objasnio je. Kada je pokrenuo Explorer, skoro sam iskočila sa svog
sedišta, čekajući eksploziju koja se nije dogodila. Onda nas je izvukao iz garaže a ja sam se
vratila u svoje sedište, čekajući na zalutali metak koji nije došao. Dok smo stigli do autoputa,
bila sam sigurna da neću umreti. Bar ne večeras.

51
Klub Brbljivica
- Zašto nisi prijavio ovo?
- Zato.
- Velikodušan na rečima, zar ne? Možeš li to da proširiš?
Pogledao je u mene. - Jok.
- Pa barem mi reci gde idemo.
- Moram da te sakrijem negde na sigurno.
- A gde je to?
- Još uvek ne znam. - On odmahnu glavom, kao da o nečemu razmišlja, a zatim izdahnu. -
Sranje.
- Nešto nije u redu?
- Znam gde mogu da te odvedem. Niko te neće naći tamo.
- Da, to si rekao i za ovo drugo mesto, - podsetila sam ga.
- Bilo je sigurno ali stvari su se promenile. Obećavam ti, Emily, ne pravim istu grešku dva
puta. Kada prođemo nekoliko sati na putu, moraću da stanem.
- Čekaj, zar mi nećeš promeniti ime?
- Jedine isprave koje imaš su za Emily Foster. Tako da, ne, neću ti menjati ime. Nisi ti
kornjača, kućni ljubimac.

****

- Jesi li siguran da smo ovde bezbedni?

- Nećemo ostati dugo. Moram da proverim neke stvari na laptopu i da obavim neke
telefonske razgovore. Ti se odmori ako želiš. - Pogledala sam sobu i naborala nos.
- Ako želiš da koristim krevet, onda si trebao izabrati pogodniji motel.
Jake slegnu ramenima. - Ništa ne fali ovom. Funkcionalan je.
- Naravno, ako ne misliš na stenice i pubične vaši, - rekoh, gledajući u žute zidove, prljav
tepih i umrljan jorgan. Jake nije rekao ništa dok je otvarao svoj laptop. - Idem da se istuširam,
iako ću verovatno završiti sa gljivicama na nogama posle toga, - rekla sam.

52
 Zaštićeni svedok
- Ne zaključavaj vrata. - Mogla sam da podnesem njegov komentar da će mi se pridružiti,
ali pošto nije podigao pogled, znala sam da sam prepuštena sebi. Verovatno je to i dobra
stvar, jer nisam mogla zamisliti da je u kupatilu čistije nego u ostatku sobe. Nisam želela da
mi se vagina inficira ništa više nego što bi on želeo ojed na penisu. Požurila sam pod tuš... a
onda sam požurila da izađem što pre. Bilo je odvratno kao i što sam zamišljala. Tragovi
sapunice tvrdog sapuna su bili po zidovima, mrlja od rđe je zahvatila odvod, a na dnu kade
bile su i crne dlake koje nisu pripadale meni. Umesto tuširanja, koristila sam peškirić za pranje
- iako je smešno mirisao - nasapunjala sam se nad lavaboom. Trebalo mi je duže, ali bilo je više
higijenski. Jedva.
Sedeo je za malim stolom i dalje pažljivo gledajući u svoj računar. Spustila sam se na
stolicu preko puta njega i divila se novoj smeđoj kosi, koju mi je napravila agent Rawlings, u
ogledalu na zidu. Rez je bio savršen i, iako nikad nisam mislila da ću dobro izgledati kao
brineta, volela sam je. Kad mi je dosadilo to, prelistala sam kanale na TV-u. Zvuk devojke koja
dahće je zatreštao iz TV-a pre nego što se na crnom ekranu pojavila slika para koji ima seks.
Pokušala sam da promenim kanal, ali taster na daljinskom je upao unutra i nije više radio. Bilo
je odvratno, pa sam pritiskala što više dugmića, uključujući i ono koje je pojačalo jačinu zvuka.
Čovek je imao abnormalan kurac i prodirao je u sirotu devojku dok je pljeskao od pozadi,
čineći da vrišti kao... pa, porno zvezda.
Jake me pogledao sa podignutom obrvom. Nasmejala sam se i slegnula ramenima, a
moje lice se zacrvenelo kao dupe te devojke. Lupila sam daljinskim o sto usput udarivši moj
prst. Jake je odmahnuo glavom iziritiran, prešao preko sobe i isključio dugmetom TV. Zašto
meni to nije palo na pamet?
- Moramo da krenemo na put, - reče, pakujući svoj laptop.
Ispred vrata, blizu sobe pored naše, stajao je muškarac pušeći cigaretu. Napravio je
nepristojan gest sa jezikom, a onda mi namignuo. Ušla sam u Explorer i zaključala vrata. - Jesi
li video to?
Jake klimnu glavom. - Hoćeš da ga ubijem?
- Ne, ali možeš mu pokazati svoj pištolj.

53
Klub Brbljivica
- Ovi zidovi su tanki kao papir. Siguran sam da je mislio da ono ja radim tebi. Šta misliš,
zašto mu treba cigareta? - Pogledala sam ga neodobravajuće, ali u autu je bilo dovoljno
tamno da Jake to nije video. Dobro je, pošto je značilo da me neće videti kako crvenim opet.
- Kako su ti ljudi ušli u sigurnu kuću? - Pitala sam kad smo skrenuli sa parkinga.
- Budući da se alarm nije uključio, pretpostavljam da su imali kod.
- Kako?
- Neko im je morao dati to, zajedno sa našom lokacijom. Jedino to ima smisla, inače ne bi
znali gde da te nađu.
- Ko, agenti koji su nas dovezli sa aerodroma?
- Nisam siguran. Proverio sam njihovu priču o onoj eksploziji. Govorili su istinu, koliko ja
mogu da vidim.
Izvrnula sam se u svom sedištu, pokušavajući udobno da se smestim, uprkos bolu, ali
bolna leđa mi nisu dozvoljavala. Ispusti sam mali uzdah boli dok sam se pomerala. - Problem? -
Pitao je Jake.
- Ne mogu da se namestim. Kad sam ranije pala u kuhinji, udarila sam leđima o pult i
uvrnula zglob. Osećam se kao da me je neko tri puta bacio da sletim sa stepenica.
- Toliko o zaštiti svedoka, - reče Jake sa smeškom. - Stalno se povređuješ. Čak si udarila
prst u sobi motela. Još neke povrede za koje treba da znam? - Nisam mu rekla da zamalo da
se userem u gaće kada je potegao pištolj na mene u kuhinji. To bi verovatno bolelo, ali samo
moj ponos.
- Mislim da smo pokrili većinu.
- Možda bih trebao da te otkupim od Frankie Feltsa. Možda bi imala bolje šanse da
izbegneš povrede sa njim nego što imaš sa mnom. - Šalio se, ali njegove reči su učinile da mi
se srce zaustavi i da mi se stomak uzburka sa gađenjem.
Psihološke implikacije napuštanja pale su na mene, te sam se zapitala šta bi se desilo da
me Felts pronađe. Onda sam napravila grešku pitajući se kako bih umrla. Možda sam trebala
poslušati Jakea kad je rekao da ne želim da znam kako su drugi svedoci umrli. Pritiskala sam
ga da mi kaže, ali sad sam zažalila. Moj um je spajao sećanja prethodnih 24 sata, i oštra
pukotina realnosti podelila me je na dva dela, dok su živopisne slike prolazile kroz glavu.

54
 Zaštićeni svedok
Sergiova smrt se ponovila automatski, slike postavljene visoko i spuštanje senki na
prijatnije misli koje sam prizvala. Kao i on, bila bih mrtva. Ne postoji sivo, samo crno i belo.
Bila sam obeležena. Frankie Felts bi učinio sve u njegovoj moći da se pobrine da ne poživim
dugo. Onda sam napravila grešku zamišljajući svoje hladno beživotno telo koje leži u
kukuruznom polju. Slika me je preplavila, ukočivši me, dok mi je oko žmirkalo nekontrolisano.
Nisam više mogla da podnesem. Puls mi je skočio, a disanje mi se produbilo dok mi pluća nisu
funkcionisala pravilno.
Hiperventilirala sam u brzoj sukcesiji dok se sve oko mene nije iskrivilo. Ne sećam se da je
Jake zaustavio auto, ali mora da jeste. Stala sam sa strane puta, presavijajući se, dok su mi se
grudi tresle u grčevima. Htela sam da vrištim, ali nisam mogla zbog svih jecaja koji ključaju u
mom grlu. Obavijena strahom, postala sam praktično neutešna.
- Nemoj paničiti, - Jake je prošaputao, pokušavajući da me smiri trljajući mi leđa. - Udahni
duboko. - Osećala sam kao da sam u snu, kao da se to događalo nekom drugom. Gledala sam
Oprah dovoljno puta da znate da ružni plač nikome nije privlačan. Ipak, bila sam sa strane
puta radeći baš to.
Jake je stajao blizu sa njegovom rukom oko mojih ramena, umotavajući me u komfor i
sigurnost kao kompenzaciju za moj neuravnotežen položaj. Raspadala sam se pod njegovim
rukama. Pokušao je da ugladi moje grube ivice, trebalo je da uzme dalju distancu od
odgovornosti za to. Bilo je dovoljno loše što se opteretio sa nemogućim, ludo odvažnim
zadatkom da me održi u životu - nešto što je jedva mogao da uradi.
- Ja... dobro sam, - rekoh gušeći se, ne želeći da me vidi ovakvu. - Ostavi me na miru.
Jake napravi grimasu. - Sranje Emily, vidim da nisi u redu. Reci mi šta mogu da uradim. -
Možda je bio odgovoran za moje fizičko blagostanje, ali moje mentalno stanje nije bilo nešto
čime se morao baviti. Naljutilo me je to što me je gledao očima punim sažaljenja.
- Jednu stvar, prestani me zvati Emily.
- To je tvoje ime.
- Ne, nije! - Vikala sam. - Moje ime je...

55
Klub Brbljivica
- Ne, nije više. Tvoje ime je Emily, čak i ako moram da te udaram u glavu pre nego što
završim sa tobom. Sad, ulazi u auto. - Nikad nisam sledila naredbe, zamerila sam Jakeovu
zbog izdavanja istog.
Iznervirana njegovim zahtevom i usred nervnog sloma, pretrpela sam duševnu pauzu,
rekla sam prvu glupu stvar koja mi je pala na pamet. - Nadam se da FBI ima izuzetno veliki
dildo, jer svi vi možete da se jebete!
Prošla sam pored njega, prošavši dalje od kola, ali me je Jake zgrabio pre nego što sam
otišla daleko. - Ne budi glupa. Hoćeš da se ubiješ?
Nisam mu odgovorila. U stvari, bila sam oprezna da ga ne gledam u lice dok me je vraćao
u auto. Stajao je tamo sevajući, čekajući na odgovor. - Koga briga, Jake? Mrtva sam, bez
obzira na sve.
- Dakle o tome se radi? Misliš da ćeš umreti?
- Izgleda tako, zar ne?
- Emily, znam da je tvoj svet samo postao stresniji i da se moraš seliti s vremena na
vreme, ali neću dozvoliti da ti se nešto desi. Imaš moju reč.
- Ne želim da umrem. - Uspravila sam lice i pokušala da ne pokažem svoje emocije, ali
nekoliko zalutalih suza je klizilo niz moje obraze. - Nisam čak dobila ni svoj rođendanski seks.
Jake me je pogledao začuđeno, obrisao suze palčevima i potom mi sklonio pramen kose i
zakačio mi ga iza uha. Ruke su mu bile sa obe strane vrata dok se naginjao ka meni.
- Ne znam šta to dođavola znači, ali uveravam te da ćeš imati još mnogo rođendana
ispred sebe. Veruj mi, ok? - Tiho sam klimnula glavom. Jake se osmehnuo. - Volim zvuk koji
praviš kada ćutiš. - Samo je pokušavao da se osećam bolje, ali nisam mogla da se prisilim na
osmeh.
Treperenje svetlosti u njegovim tamnim očima, prizivala me je. Kako je odgovorio na
moje emocionalne potrebe podstakao me je i očajnički sam trebala još. Udahnula sam njegov
miris - mešavinu sapuna i nešto nepogrešivo muško - sa svakim uzdahom sam se više
naginjala ka njemu. Ali pre nego što nam se usne dodirnuše on se izmakao.

56
 Zaštićeni svedok
- Emily to se ne može ponoviti. - Jake je imao samopouzdan pogled. - Nije trebalo ni da
se desi prvi put. Bio je to neoprezan trenutak, trebao sam prvo da razmislim o posledicama.
Mogla si biti ubijena.
- Ali nisam.
- Ne ovog puta, ali moram da imam bistru glavu. A seks sa tobom je suprotno od toga. Ne
možemo postati intimni.
- Već si video moju vaginu, - podsetila sam ga sarkastično. - Ne možemo biti intimniji, od
toga. - Njegove sive oči rastopiše se kao otopljeni čelik.
- Hoćeš da se kladimo? - Moji unutrašnji mišići su entuzijastično odgovorili i vruć talas
požude dopre do mojih grudi. Ujela sam se za usnu da ne bih tražila od njega da mi radije
pokaže nego kaže njegovu teoriju.
- Ne razumem.
- Znaš na šta mislim.
- Ne to. Mislim, ne razumem zašto ne možemo...
- Zato što postoje pravila o ovim stvarima. Izgubio bih posao.
- Ali sve dok nije u zapisniku, onda...
- Ne.
- Jake, ja sam velika devojčica, oboje smo odrasli ljudi. Nije kao da mi kvariš dušu ili nešto
slično. - Bože zvučala sam očajnički.
- Ne, ali uplitati se sa svedokom može da bude slučaj na sudu. Moji izbori se odražavaju
na Biro, kao i na mene. Moram ovo da uradim kako treba. Važno je.
- Shvatam. Važnije od neke guzice sa kojom si zaglavio da je čuvaš, zar ne? Drago mi je da
je sve kristalno jasno. - Ne, pogrešila sam - mnogo očajnija u ovom trenutku.
- Prokletstvo. Zašto žene moraju sve da analiziraju i predvide sve? - On odmahnu glavom
ka meni. - Nisam rekao da si samo neki komad guzice. - Izdahnuo je. - Privučen sam, u redu.
Priznajem to. Privučen dovoljno da ne mogu da negiram, ali neke stvari je bolje ostaviti
neizgovorene. Ne kažem da se neće nešto desiti... ali kasnije, nakon suđenja. Do tada, neka
sve ostane platonski.

57
Klub Brbljivica
- Pretpostavljam da je to tvoj 'Hajde da budemo drugovi' govor? I ja bih trebala da čekam
da spustiš svoj seksualni embargo?
- To je sve što možeš da uradiš. Neću se predomisliti. Moram Feltsa staviti iza rešetaka.
- Vauu! To si jebeno čudo. Osnova naše veze, - -koristila sam prste da u vazduhu
napravim navodnike, - zavisi od toga da li ću živeti ili umreti?
- Nisam to tako mislio.
- To je smešno. Odlažeš ovo jer se plašiš da si ti taj momak.
- Kakav momak?
- Znaš onaj koji pada na svedoka koji će biti ubijen.
- Prokletstvo, Emiliy. Ja sam odgovoran za tvoju sigurnost.
- Onda nosi kondom!
- Isuse, - reče on, izdahnuvši jako. - Bio sam u pravu. Definitivno imaš više ličnosti.
Moje oči su se suzile. - Da, pa možda i imam, ali ni jedna od njih te ne voli! - Prekrstila sam
ruke na grudima i odolela sam potrebi da ga pogledam. Jake zalupi vratima auta i ode ka
prednjem delu, zaustavljajući se dovoljno dugo da udari pesnicom u haubu pre nego što je
ušao. Njegova ruka stegla je volan, ali nije hteo da započne još jednu konverzaciju. U tišini
sam zurila kroz suvozačev prozor kad smo se vratili na put. Nisam morala da ga gledam.
Mogla sam da ga osetim pored sebe. Njegov bes je vibrirao kroz vazduh i plesao na mojoj
koži. Sat kasnije, mi i dalje nismo govorili.
Izolacija je podstakla depresiju koju sam očajnički pokušala da odgurnem od sebe.
Besmislice znaju da se nagomilaju kada tišina dugo traje. Brojala sam mrlje od buba na
vetrobranskom staklu neko vreme dok nismo prešli u Oklahomu na put I-35 a onda pre nego
što sam znala, kapci mi se zatvoriše. Kad sam se probudila pravili smo pauzu na parkingu.
Jake je bio naslonjen na govornicu ispred mene leđima okrenut ka meni. Pretpostavljam da
nije želeo da rizikuje da ga prate korišćenjem mobilnog telefona. Toliko o njegovoj sigurnoj
liniji. Ostavio je auto upaljen i klimu na niskoj temperaturi što je objasnilo moju ledeno hladnu
i naježenu kožu, i tvrde bradavice. Okrenula sam klimu za nekoliko stepeni kako ne bih dobila
hipotermiju i otvorila malo prozor. Tada sam čula Jakea kako priča.

58
 Zaštićeni svedok
- To je solo misija, ali ona nema još rupu od metka u njenoj glavi. Bar ne još. - Šta li je
mislio pod još? - Trenutno nismo baš u govornim uslovima, - prokomentarisa Jake. - Međutim,
veruje mi. Ja sam dobar u ovome. Njena odluka o saradnji zapečatila joj je sudbinu. Sada je na
meni da se pobrinem da stvari idu planirano. - Na trenutak je ćutao, slušajući osobu sa druge
strane. - Ne, niko ne zna gde je ni gde ide, uključujući i nju. - Sa kim li je razgovarao? - Da,
dovodim je. U stvari, neće nam biti potrebno mnogo vremena da stignemo tamo. Verovatno
nekoliko sati... Uzmi svoje pištolje. - Reče Jake. - Ona je živa. Možda ćemo morati da vadimo
slamke da vidimo ko će prvi da je ubije. - Onda se zacerekao. Duboka vibracija njegovog
smeha kretala se kroz mene kao visokonaponski udarni talas. Isuse Hriste. Mislila sam da sam
na sigurnom sa agentom FBI-a, a on je svejedno planirao da me ubije.
Mislila sam da se Jake zezao kada je rekao da bi me trebalo predati Frankie Feltsu, ali sam
pogrešila. Hteo je da me pusti da umrem. Taj prepredeni, pokvareni kučkin sin! Znala sam da
je lisac! Nije ni čudo što nije želeo da ima seks sa mnom. Već sam praktično bila mrtva. I on je
znao to svo vreme.

59
Klub Brbljivica
Peto poglavlje

Moj mozak je u blokadi. Morala sam da pobegnem od Jakea ali nisam znala kako.
Maltretirao me je svaki put kada nisam uradila nešto što je tražio, što je kada sam razmišljala
o tome, trebalo da mi prikaže crvenu zastavicu. Agenti FBI su prolazili kroz psihološko
testiranje, zar ne? Ako je tako, ne znam kako je Jake prošao. Imao je probleme sa besom.
Prekinuo je vezu i vratio se na vozačevo sedište.
- Drago mi je da si budna. Moraš li do toaleta kad smo već ovde? Imamo još nekoliko sati
dok ne stignemo tamo.
Bila je to moja poslednja šansa da pobegnem. - Da, moram da idem, - rekla sam mu
pokušavajući da smirim svoj glas.
- Hajde, - rekao je isključujući kola i uzimajući ključeve. - Otpratiću te do tamo. - Sranje.
Nadala sam se da će ostaviti ključeve u kolima.
- Ne, u redu je. Mogu da hodam.
- Ne ideš sama. Ne mogu te zaštititi ako sam ovde.
- Zaštititi od koga... starijeg para, roditelja sa decom ili dva tinejdžera na skejtu? Mislim da
niko od njih ne može da me odvede.
- Sa tobom, nikad se ne zna. - Izašao je iz kola i čekao ispred da mu se pridružim. Da sam
navaljivala verovatno bih ga učinila sumnjičavim. Nisam mogla da rizikujem da se pita šta
nameravam. Ako bih uspela da se izvučem od Jakea, to bi bilo jedno malo čudo. Imao je
ključeve, i šanse su bile da krene po mene kolima kada shvati da sam otišla. Ne bih imala
mnogo prednosti osim ako ga ne usporim. Hmmm.
Jake je bio previše zauzet pregledanjem područja da bi shvatio šta sam radila. Čim sam
otvorila vrata, toplota me je udarila u lice. Bilo je to kao da sam ušla u rernu i znoj mi se
napravi oko usne. - Gde smo mi....U paklu?
- Blizu. Texasa. - Podnevno sunce, svetlo i vruće, ulazilo mi je pod kožu. Zatamnila sam
rukom oči i ispitivala okruženje, pažljivo planirajući put za beg. Autoput sa četiri trake, u
špicu, nije bila opcija, ali gomila zemlje oko područja gde smo stali nije mi dozvoljavala da
vidim šta je sa druge strane i nije izgledalo lako za penjanje.

60
 Zaštićeni svedok
- Mislila sam da bi Texas trebao biti ravan.
- Mi smo u brdovitoj državi. Jedino ravno ovde su oklopnici na putu. - Ušli smo u zgradu
zajednice od cigle i zaustavili se ispred ulaza u ženski toalet. - Toalet za muškarce je na
suprotnoj strani, - reče Jake, praveći grimasu. - Muškarci pišaju brže nego žene. Vratiću se pre
nego što izađeš.
- Trebaće mi nekoliko dodatnih minuta. Hoću da umijem lice sa vodom dok sam tamo.
- Dva minuta. Ne teraj me da dođem po tebe. - Njegova pretnja me je iritirala, ali sam se
nasmejala potvrđujući.
- U redu, Jake. - Ušla sam u kupatilo, ali sam stajala pored vrata slušajući Jakeove korake.
Kada više nisam mogla da ih čujem, izašla sam kako bih bila sigurna da je otišao. Pošto ga nije
bilo na vidiku, skrenula sam na vrata. U trenutku kada sam izašla napolje, potrčala sam ka
autoputu. Saobraćaj se stalno povećavao i morala sam da čekam da se otvori prolazak.
Pogledala sam unazad i videla Jakea kako izlazi iz zgrade. Pogledao je u mom pravcu,
uočavajući me. Bilo je sad ili nikad. Imala sam ogroman osećaj neposredne opasnosti. Nisam
sigurna da li je to zbog toga što su automobili prolazili pored mene sedamdeset milja na sat ili
zbog zlobne face čoveka koji trči da me uhvati. Iskoristila sam šansu sa automobilima.
Potrčala sam preko autoputa i popela se preko betonske ograde, ali sam morala da se
zaustavim i sačekam da još automobila prođe. Jake je brzo izašao na autoput, ali je ipak
morao da sačeka šansu da prođe. Jednom kad mu je bio čist put, nisam mogla više da čekam
da se saobraćaj na mojoj strani pročisti. Prebrzo sam skočila preko puta dok je Jake vikao.
Tamnožuti auto je krenuo na mene. Stala sam zaleđena na vrelom asfaltu, pripremala sam se
za udar. Auto je jedva usporio, išao u cik cak oko mene i neumorno svirao sirenom. Na brzinu
sam pogledala preko ramena i posmatrala Jakea kako preskače betonsku ogradu. Bez
gubljenja vremena, sklonila sam se sa autoputa i ušla na otvoreno polje. Dugačka trava sezala
mi je do kolena, ali nije ometala moje pokrete. Ili Jakeove. Brzo me je uhvatio, oborio me na
zemlju, opkoračivši me oko struka. Odmah sam počela da se borim, mašući rukama,
pokušavajući da mu iskopam oči, ali on me je zarobio i stavio mi zglobove iznad glave.
Crveno lice mu je bilo iskrivljeno besom, oči ispunjene neprijateljstvom.

61
Klub Brbljivica
- Šta, dođavola, nije u redu sa tobom? - Podigla sam glavu u pokušaju da ga ujedem za
rame. Jake me udari po nosu. Jako. - Prokleta da si Emily, ako ne prestaneš da pokušavaš da
me ujedeš, odsećiću ti glavu i poslati je u laboratoriju na ispitivanje besnila. - Sada, ovo je
dokaz kako slušati i čuti su dve različite stvari. Slušala sam sve što je rekao, ali sam čula da je
želeo da mi odseče glavu.
- Upomoć! Ubiće me! Pomozite mi! Upomoć! - Jake mi je stavio ruku preko usta, ali je
izgledao zbunjeno.
- Smiri se. Šta je kog đavola tvoj problem? - Počela sam da plačem, što ga je šokiralo pa je
pomerio ruku sa usta.
- Molim te... nemoj me ubiti! - Preklinjala sam ga.
- Šta?
- Mislila sam da želiš da mi pomogneš, - zeznula sam. - Rekao si...
- Emily, ne razumem zašto misliš da želim da te ubijem. Pa, osim očiglednih razloga.
Šmrknula sam. - Rekao si da ćeš me upucati.
- Šta? Kada? - Jake je popustio svoj stisak na zglobovima dozvolivši mi da ih slobodno
povučem. Oboje smo bili znojavi.
- Na telefonu.
- Oh, dovraga, zezao sam se, - reče on uz smeh. - Zato si pobegla? Zašto nisi nešto rekla?
- Oh, da, u pravu si. Trebala sam da pitam ubicu hoće li me ubiti pre nego što pobegnem.
Ne zajebavaj me. Kako sam mogla da znam da se šališ? A i šta je dođavola tu smešno, u
svakom slučaju?
- Razgovarao sam sa ujakom. Bićemo u njegovoj kući dok ne saznamo šta se događa.
Frankie Felts je otišao u podzemlje nakon ubistva Sergia. Neko sa strane mora da je procurio
informacije njemu o našoj lokaciji. Nema nikakve šanse da te smestim u drugu sigurnu kuću.
Očigledno, nisu toliko sigurne.
- Dakle, nećeš me ubiti?
- Ne, ali mogu da te uputim na branike ako želiš da se ubiješ, - reče on, glasom grubim kao
čelična vuna. Protrljao je slepoočnice, a onda je prošao rukom kroz neposlušnu kosu. -
Hajdemo. Moramo krenuti na put.

62
 Zaštićeni svedok
- Uh... Jake? - Čekala sam da se okrene. - Jedan problem. Još uvek moram da piškim.
Lagano se nasmešio. - Da, ja takođe.
- Mislila sam da si to obavio.. - Odmahnuo je glavom. - Nisam stigao. Znao sam da si
smišljala nešto.
- Kako?
- Kada sam ti rekao da imaš dva minuta, bila si suviše mirna. Nisi se raspravljala. A ti se
uvek raspravljaš. - Jake me je vodio preko autoputa i prema zgradi sa toaletima. Držao me je
čvrsto za nadlakticu dok smo prolazili malu gužvu ljudi koja se formirala. Tu su bila dva
tinejdžera, sa skejtovima u ruci, gledajući u Jakea sa neizvesnošću.
- Čoveče, uhvatio ju je brzo. Taj kreten može da trči. - Rekao je jedan tinejdžer dok smo
prolazili. Jakeov stisak na mojoj ruci se samo pojačao. Sve što sam mogla da učinim je da se
nasmejem.
- Kako to da sam kreten? - Upitao me, gledajući me sa strane. - Bežala si od federalnog
agenta.
- Pa, za početak, oborio si ženu. Ili možda zato što si agent. Biraj.
Kada smo se zaustavili ispred ženskog toaleta, Jake me pogleda. - U redu, želim da čujem
da to govoriš. Nema više iznenađenja, zar ne?
- Ne više, obećavam. - Jake je već bio ispred toaleta kad sam završila. Izgleda da muškarci
stvarno brže pišaju od žena. Kada smo seli u auto, Jake upali motor i skoro sam iskočila iz
kože. Muzika iz radija je zatreštala preko zvučnika, brisači vetrobranskog stakla brisali su
punom brzinom i migavci su divlje treperili. Isključio je sve i bacio pogled na mene dok mu je
iskakala vena na čelu.
- Ako pukneš od smeha, prebaciću te preko kolena i nalupati. - Mozak mi je rekao da
zadržim mirnu facu, ali duboko u sebi sam se smejala.

****

- Da li bi prestala? - vikao je Jake.

- Šta?

63
Klub Brbljivica
- Lupkaš prstima o naslon stolice.
- I?
- I izluđuješ me, - reče. - Prvo si zviždala, a onda pevušila, a sad kuckaš. Zar ne možeš da
sediš mirno?
- Ti ne pričaš, a meni je dosadno.
- Pa, ako te smorim na mrtvo, nećeš više morati da brineš o Feltsu. Pronaći ćemo nešto
da te okupiramo.
- Gladna sam, - rekoh mu. - Možemo li se zaustaviti i uzeti nešto za jelo?
- Ješćemo kad stignemo tamo. To je još sat vremena.
- Gledaj, superheroju, ti možda možeš dugo bez hrane, ja ne mogu. Nisam jela od juče.
Dobro bi mi došlo malo kofeina u sistemu.
- Tako uzvrpoljena kao što jesi? Mora da se šališ.
- Mogu li voziti onda?
- Ne.
- Isuse, imaš problema sa kontrolom.
- I ti. - Jake me pogleda.
- Ti nemaš kontrolu. - Suzila sam oči. - Želim da jedem. - Njegove oči nisu sklonile pogled
sa puta, pošto je moj zahtev ostao bez odgovora. - Ne cenim kada sam ignorisana, Jake.
- Kako da ne. Kao da te iko može ignorisati.
- Kada bih imala nešto za jelo, bila bih tiha.
Napravio je pauzu na momenat, trljajući lice. - Dobro. Možemo se zaustaviti negde u
sledećoj državi. Ali ti je bolje da budeš tiha posle toga ili ću ti nalepiti trake preko usta, staviti
lisice i strpati u gepek. - Nasmešila sam se. Jake bi mogao biti pristojan momak da nije takav
dupeglavac.
Skrenuo je na parkiralište Junior's Diner, koji se nalazio odmah pored Mlekare Queen.
Praktično sam iskočila iz auta, uzbuđena zbog hrane. Diner je ličio na veliku, crvenu štalu,
ukrašen iznutra zapadnjačkom temom. Mamuze i pokrivači ispod sedla ukrašavala su zidove,
zajedno sa crno-belim slikama Johna Wayna. Konobarica je prolazila pored nas noseći vrele
kafe i poslužavnike sa hranom.

64
 Zaštićeni svedok
- Zdravo. Sedite, za trenutak ću doći do vas. - Jake je izabrao mali separe u ćošku daleko
od desetak drugih gostiju u restoranu. Konobarica se vratila sa dva menija u ruci.
- Ne trebaju nam, - rekao je Jake. - Dva čizburgera, dva pomfrita i dva velika slatka čaja, sa
dodatkom limuna. - Konobarica je požurila da nam donese narudžbinu, pre nego što sam
uspela da je zaustavim.
- Šta to bi?
- Šta?
- Možda nisam htela čizburger, - rekoh, pomalo dižući glas.
- Lagano je, a i u žurbi smo. Ne želim da paradiraš u javnosti više nego što bi trebalo.
Privlačiš pažnju.
- Ne, ne privlačim!
- Shhhh! - šapnu Jake. - Shvataš šta sam mislio? Ne znaš da se uklopiš. Ti si magnet.
- To nije istina. Svaki put kad privučemo pažnju, to je zbog nečega što si ti uradio a ne ja.
Kunem ti se da radiš stvari kako bi me namerno izazvao na reakciju.
- Suoči se sa time, dušo. Ti si kraljica drame. - Konobarica se vratila sa našim ledenim
čajem i malom posudom sa kriškama limuna. Odmah sam uzela parče, posula soli i uzela
zalogaj. Gorak sok mi je kliznuo u usta dok sam sisala krišku do kore. Vilica mi se odmah
stegla, a lice namrgodilo. Jake je posmatrao kako sam krenula za sledećom kriškom, pre nego
što je pažnju usmerio na konobaricu.
- Je li Junior ovde? Trebao bih da razgovaram sa njim.
- U kancelariji je, pregleda brojke, - rekla je. - Poslaću ga da dođe.
Jake klimnu glavom i pogleda ka meni dok je ona požurila. - Imaš fetiš na limun ili nešto
slično? - upita on.
- Zavisi. Koliko moraš da voliš nešto da bi se smatralo fetišom?
Lagani osmeh zakrivi mu na usni, - Hoćeš li mi dozvoliti da uzmem neki limun za svoj čaj?
- Verovatno ne.
- Onda je to fetiš. - Jake je gledao u nekog iza mog levog ramena. - Kako ide, Juniore? -
Okrenula sam se dva puta da pogledam.

65
Klub Brbljivica
U mojoj glavi, zamišljala sam Juniora kao ofucanog računovođu, u pantalonama sa
kravatom. Ono što sam videla bilo je potpuno drugačije. Junior je bio visoki, krupan, rođeni
Amerikanac sa debelom pletenicom tamne kose prebačene preko ramena. Nosio je
zapadnjačku odeću od glave do pete, uključujući crni Stetson šešir i veliki nož za divljač,
zadenut u kožnoj futroli sa strane. Na donjoj usni imao je puno duvana za žvakanje i mirisao je
na slatke bobice. Miris me podsetio na detinjstvo i sećanje na oca. Čuvao je kutiju omiljenih
bombona na svom noćnom stočiću pored kreveta. Kada bih loše sanjala, tata bi mi dao jednu,
nazivajući je magičnim pasuljem, govoreći kako će oterati moje strahove. Uvek je delovalo
pre. Znajući kakva noćna mora su bila prethodna dva dana, nisam mogla ništa osim da se
osmehnem Junioru. Njegov miris me opuštao i utešio me kao da mi je tata dao bombonu.
- Čuo sam da dolaziš kući u posetu, Jake. Krajnje je vreme.
- Prošlo je dosta, - reče Jake, rukujući se sa Juniorom. Pokazao je na mene dok sam
uzimala gutljaj čaja. - Juniore, ovo je moja devojka, Emily Foster. - Zagrcnula sam se. Devojka?
Kad se to dogodilo? Čak i u osnovnoj školi, dečaci su znali da moraju da pitaju da li devojčica
želi da 'izađe' sa njima. Naravno, niko od nas nije znao gde to treba da idemo. Ali bar su pitali.
Smešna stvar je bila, što ne bih znala ni gde Jake i ja idemo. Izgleda da sve što sam trebala da
znam o momcima naučila sam u osnovnoj školi. Oni su glupi. Na trenutak Juniorove oči
probadaše moje. Bile su tvrde, zlatno braon boje, kao sokolove. Poklonio se skidajući šešir.
- Zadovoljstvo je moje, gospođice Foster. - Zakašljala sam se da prekinem gušenje koje
se zadržalo u grlu.
- Molim te, zovi me... Em, Emily. - O Bože, trebala sam se navići na novo ime. Klimnuo je
glavom i okrenuo se ka Jakeu.
- Da li želite da probate nešto novo što imamo na meniju? Prženi aligator i sušenu
zvečarku. - Jake me pogleda sa sadističkim osmehom, a ja sam suzila oči.
- Ne, preskočićemo, - reče Jake, cereći se. - Neki drugi put.
Videla sam znak za toalete. - Izvinite me gospodo, moram otići do toaleta. - Morala sam
da povraćam. Jake je ustao, kao da će me pratiti. - Nema potrebe da ustaješ. Mogu jasno da
vidim gde je toalet, dušo. - Pobrinula sam se da malo ušećerim glas.
Zategnuo je vilicu i upozorio me jednom rečju. - Emily...

66
 Zaštićeni svedok
- Odmah se vraćam. Obećavam. - Bacio je brz pogled na sat dajući mi do znanja da mi
meri vreme. Mogla sam da osetim kako me njegov pogled prži po leđima dok sam odlazila.
Čoveče, uopšte ne verujem u ovu lažnu vezu. Toaleti su bili niz kratki hodnik na suprotnoj
strani restorana. Držala sam tempo, bojeći se da bih požurila, jer bi Jake pomislio da sam se
previše potrudila i suočio bi se sa mnom. A i bila sam umorna od završavanja na podu.
Uređen toalet mirisao je na sanitarije. Obavila sam posao, a onda sam oprala i osušila
ruke temeljno. Iako sam bila u toaletu svega tri ili četiri minuta, zamišljala sam Jakea kao ima
mali panični napad čekajući da se vratim. Misao me natera da se nasmejem. Okrenula sam se
da pođem, ali umesto toga ispustila sam krik od koga se ledi krv u žilama. Sekundu kasnije,
čula sam Jakea sa druge strane vrata.
- Emily? Jesi li unutra? - Pokušao je da otvori vrata, ali bila su zaključana iznutra.
- O Bože! Jake, pomozi mi! Molim te!
- Emily otvori vrata!
- Ne mogu!
- Prokletstvo, Emily! - Jake je pokucao na vrata. - Šta se, dođavola, događa unutra? Otvori
vrata! - Uhvatila sam oružje, ali u kupatilu nije bio veliki izbor.
- Neće da se otvore! - Plakala sam.
- Sranje. Emily, ulazim. - Čula sam glasan udarac, dok je šutirao u vrata, razvalivši drvo.
Jake i Junior su stajali na vratima, dok su se ona ljuljala na škarama. Jake ulete, sa uperenim
pištoljem u malom kupatilu ugledavši me u levom uglu kod umivaonika kako držim četku za
toalet. - Gde je on?
- Iza vrata! - Jake me je čudno pogledao ali je ipak proverio. Ispružio je oružje, lupio
nogom o pod i izleteo.
Junior je ušao i znatiželjno pogledao iza vrata. Okrenuo se ka meni, sa ozbiljnom izrazom
lica. - Prokleto si srećna što te nije ubio.
- Ogoman pauk?
- Ne. Jake. Naravno, možda i hoće, jednom, kad mu kažem da mi duguje nova vrata.

****

67
Klub Brbljivica

Nije bilo ni jednog sata na zidu restorana. Međutim, nije bilo ni važno, jer je Texas
očigledno imao svoje vreme. Pretpostavljam da se to dobro slaže sa njihovim otezanjem u
govoru. Jake nije rekao ni dve reči od kako je izašao iz kupatila. Završili smo obrok u tišini i
otišli što je pre moguće. Kasno popodnevno sunce je brzo nestalo, a nebo je prekrila tamna,
crna zavesa. Gledala sam kroz prozor dok je tamna slika drveća prolazila. - Još uvek ljut?
Ledeno me je pogledao. - Ne.
- Siguran si?
- Ne u potpunosti.
Lagano sam uzdahnula. - Nisam mislila...
- Nikad ne misliš. U tome je problem. Moramo uspostaviti neka osnovna pravila. Znaš,
kao ne govori sto puta vuk vuk.
- Zašto toliko insistiraš o stalnom poštovanju pravila?
Jake slegnu ramenima. - Ona sprečavaju ljude da prave glupa sranja. - Nisam bila sigurna,
ali mislim da je mislio na mene.
- Misliš kao ne upozoravajući nekoga da se pretvara da ti je devojka? - Usne mu se
trznuše u mali kez. - Želiš li da objasniš? - pitala sam.
Jake me pogleda. - Nemoj da odlepiš, ok? Ti i ja se predstavljamo kao par.
- Šta? - vikala sam. - To nikad neće upaliti. To neće upaliti jer se stalno svađamo.
- Većina parova se svađa.
- Ne kao mi.
- Reći ćemo da smo strastveni jedno za drugo. Moj ujak i ujna znaju istinu o tebi, ali ja ne
želim da bilo ko drugi zna. Bićemo u njihovoj gostinjskoj kući usred šume. To bolje zvuči nego
da kažemo da smo par u poseti.
- Kuća u šumi. To zvuči fensi.
- Imaju bazen. - Nasmejao se kao da ću uspeti da shvatim šalu.
- Ko sve zna gde ćemo biti? FBI i Američki maršali?
- Niko. Sinoć, u motelu, pozvao sam Brockwaya dok si se tuširala. Nisam mu rekao gde
smo se uputili. Nije bio srećan zbog toga, a ni zbog toga što sam uklonio uređaj za praćenje.

68
 Zaštićeni svedok
- Zašto?
- Biro ne gleda ljubazno na neposlušnost. Niti na agente koji kradu njihove ključne
svedoke.
- Nisi me ukrao. Nisam imala izbora osim da idem sa tobom. - Nasmejala sam se kada je
pogledao u mene. - Okej, možda zvuči kao ista stvar. Ali zaštitio si me, što mislim i da je cela
poenta zaštite svedoka.
- Moje metode su nekonvencionalne. FBI i maršali to ne podržavaju. Umesto da polete,
oni bi radije prošli kroz odgovarajuće kanale.
- Da, ali to bi nas ubilo.
- Istina, ali... nema veze.
- Reci mi. - Čekala sam ali mi ništa nije rekao. - Ajde Jake. Ne možeš započeti da pričaš o
nečemu i onda da staneš.
- Brockway misli da su mi motivi lične prirode. - To mi je skrenulo pažnju.
- Da li je u pravu? Je li ovo lično? - Srce mi se ubrzalo na tu pomisao.
- Možeš se kladiti da je lično. Frankie Felts će platiti za sve što je uradio, makar morao da
ga ubijem lično. Jednog dana će sve ovo biti gotovo. - Nije da sam htela da ubije nekoga, ali
su njegove reči učinile da se osećam sigurnijom. Bio je ozbiljan misleći da će Felts platiti.
- Nadam se.
- Emily, znam da je teško biti izolovan i da se osećaš odsečenom iz svog sveta. Osećaš se
kao u kavezu, ali se ne osećaš sigurnom. - Jake je pogledao u mene. - Čak i kada se ovo završi,
uvek ćeš gledati preko ramena.
- Kako znaš?
- Jer kad sam bio mlađi, - reče, gledajući na put, - bio sam u tvojim cipelama.

69
Klub Brbljivica
Šesto poglavlje

Jake se isključio sa auto-puta čim smo prošli znak na kom piše SLOBODNA ZEMLJA,
TEXAS i skrenulo na drumski put.
- Nismo mnogo daleko od mog ujaka.
Pogledala sam ga sa nevericom. - Šta si rekao?
- Rekao sam da nije mnogo daleko...
- Ne, ne to. Druga stvar koju si rekao. - Jake je držao oči na putu.
- Šta?
- Deo gde si rekao da si bio u mojoj koži.
- Nije bitno. Želeo sam da znaš da razumem kroz šta prolaziš. Prošao sam kroz to. Znam
da nije lako.
- Šta se desio? Zašto si...
- Nije bitno. Ne želim da pričam o tome.
- Jake, ne možeš tako nešto reći i ne ispričati mi ostatak priče.
- Zaboravi. - Tiho, pitala sam se šta li mu se dogodilo da je morao biti zaštićen svedok kad
je bio mlađi. Misterija je bila dovoljna da moja mašta podivlja. Pustila sam ga, za sad, ali je
Jake morao znati da neću stati tok ne saznam više. Ne možeš zecu ponuditi šargarepu na
štapu, osim ako ne želiš da pobegne sa njom. Pustila sam ga. Privremeno. Mislila sam da
ćemo se večno voziti drumskim putem, ali konačno smo došli do raskrsnice u obliku T. Znak
prekoputa označavao je Trinity River Zona Poplave. Pogledala sam u Jakea, ali je on bio
prezauzet da bi primetio znak.
- Zona poplave?
- Da, ne brini. Ujak mi je rekao da se reka spustila sada.
- Gde je ta šuma o kojoj si pričao? Sve što vidim su polja i pašnjaci.
- Još malo napred, nekoliko puteva, tamo gde počinje linija drveća.
- Jesi li siguran da znaš kuda ideš?
- Naravno da znam. Lako je. Sve što treba da radim je da idem levo. To je odmah od puta
levo do ujakove kuće.

70
 Zaštićeni svedok
- Ako budemo osam puta išli ulevo, idemo u krug. - Jake se nasmejao. - To se važi samo
ako govoriš o gradskim blokovima. Ovo je selo. Veruj mi kad ti kažem da ako osam puta
idemo ulevo nećemo ponovo doći kuda smo prošli. Gledaj na to kao na spiralu a ne kvadrat,
kao da kružimo putem ka šumi.
- Držaću te za reč. - Jake je prešao preko nekih železničkih šina i skrenuo levo. Bilo je više
polja od kuća, bez uličnih svetala, a put se dotle suzio. Oko pet milja niže, put se račvao u Y, al
Jake je je ostao ulevo. Sa još jednim znakom za zaustavljanje, opet je krenuo levo, a zatim
nastavio dalje putem.
- Vidiš? Četiri puta levo i nismo došli na isti put.
- Ne znači da nećemo, - rekla sam sumnjičavo. Usporili smo i prešli preko starog mosta sa
jednom trakom, u bure stilu, a onda smo ubrzali dok se ne približimo sledećoj krivini. Dok smo
zaokrenuli oštro ulevo, Jake je nagazio na kočnice kako bi dva belorepa jelena prešla put.
Uhvatila sam se za grudi i duboko udahnula.
- Jesi se uplašila?
- Mislila sam da neće proći pre nego što stanemo. Zašto ne voziš sporije, Mario Andretti?
Ovo nije trka, a i ne žurim da umrem.
- Svi ovde voze ovako, - odgovorio je. - Naviknućeš se na to.
- Molim te uspori. Drveće je na samom kraju puta. Ima dovoljno ljudi koji pokušavaju da
me ubiju, bez auta koji pokušava da uleti u smrt. - Zapanjujuće, uradio je kako sam tražila. Još
nekoliko milja smo se vozili, a onda se naglo zakrenusmo u desno, a onda opet levo. -
Skrenuo si desno tamo, - rekoh sa osmehom. - Pretpostavljam da nije baš sve levo.
- Ne računa se.
- Zašto?
- Zato što je u pitanju krivina. Nema drugog načina da se ide.
- Da, ali...
- Ne računa se, - ponovi Jake.
- Uvek izmišljaš pravila usput. Kao što si rekao da nema spajanja porodica, a sad idemo
kod tvog ujaka.

71
Klub Brbljivica
- To su bila pravila za tebe, ne za mene. - Posle sledećeg skretanja levo, primetila sam
stari pickup kamion zaustavljen sa strane puta jer su svetla bili upaljena i dva muškarca koji
izlaze iz šume sa kanapima i lopatama. To je bio prvi znak života koji sam ugledala u
poslednjih dvadeset minuta. Muškarci su stigli ispred kamiona i ostali su ispred farova dok
smo prolazili. Iskrivila sam vrat da imam bolji pogled. Jedan od njih nije imao desno oko, a
drugi je gledao pravo u mene i bezubo je režao. Bili su štrokavi kao da su se valjali u blatu.
Podsetilo me je na scenu iz filma Deliverance.
- Isuse, - rekla sam, gutajući knedlu u grlu. - Šta, dođavola, rade njih dvojica usred noći?
- Nemam pojma. Verovatno love.
- Sa kanapom i lopatom? Ne bih rekla. - Jake se nasmeja, ne odvajajući oči sa puta.
- Nakon ovog skretanja moram usporiti.
- Ne! Nastavi.
Nasmejao se. - Oh, sad želiš da vozim brže.
- Pa sigurno ne želim da usporiš. Ti jezivi momci možda idu u ovom pravcu.
- Emily, moram. Bonnie šeta ovim putem, nakon zalaska sunca, a ona je crnja od noći. Ne
bih hteo da je udarim. Ne znam koliko puta smo svi mi pretili da ćemo joj pozadinu izlepiti
stikerima koji svete u mraku, ali neće da se skloni sa puta.
- Jake, ružno je tako pričati o nekome. - Pogledao me zlobno se smešeći.
- Bonnie je krava gospodina Hensley-a. - Jake opet krenu levo, što nas odvede na prljavi
neravni put. - Slušaj, kladim se da je napred na putu. Jedva se vidi. - Jedva ali sigurno, ispred
nas se senka pomerila. Dok smo se približavali, crna krava je prestala da pase travu sa strane
puta, okrenula je glavu da nas pogleda i mahala repom levo-desno kao mačka.
Nasmejala sam se dok je Jake manevrisao autom oko živih blokada na putu. - Gde živi,
gospodin Hensley?
- Ova kuća sa desne strane sa reflektorima. On zaključava Bonnie u štali u zadnjem delu
imanja, ali nikad nije u stanju da je zadrži tamo. - Kuća gospodina Hensleya je bila stara,
klimava i zapostavljena. Mučena vinovom lozom i korovom izgledala je ukleto i napušteno, u
najboljem slučaju. Veliki, polumeseci narandžasto obojeni sa strane kuće i nešto slično travi

72
 Zaštićeni svedok
raslo je na krovu. Gledala sam kroz mrak u pokušaju da vidim štalu, ali zgrada koju sam videla
bila je premala za nešto tako veliko kao Bonnie.
- Šališ se, zar ne? Reci mi da to nije bila pomoćna zgrada.
- U redu, to nije bila pomoćna zgrada. - Prepoznala sam njegov jednoličan glas.
- Oh, Isuse! Gde si me to doveo?
- Smiri se. Gospodin Hensly je stariji čovek koji više voli da živi jednostavno. Mesto gde
ćemo mi biti je više kao Hilton nego kao kod godpodina Henslyja.
Uzdahnula sam sa olakšanjem. - Izvini, pomislila sam... pa, nisam sigurna šta sam
pomislila.
- Skoro smo tamo. Još jedan kilometar, - reče Jake. Pogledala sam u njegovo mesečinom
obasjano lice i podigla obrvu.
- Da pogodim. To je ovo sa leve strane? - On mi je odgovorio tišinom i širokim osmehom.
Kada smo stigli na dugačak prilaz, vratila sam se u realnost i imala sam svoju prvu sklonost da
osetim da nešto nije u redu. Veliki drveni znak sa izbledelim crnim slovima, na kome piše
MILLER-OVA FARMA PTICA, bila je naslonjena na žičanu ogradu na kraju prilaza. Jake je
polako vozio, prošao pored radionice sa desne strane i povrtne bašte sa leve strane.
Zaustavio se na betonu pored plavog auta. Dve kuće su bile spojene betonskom stazom.
Velika bela, pred nama - glavna kuća, pretpostavljala sam, bila je izdignuta od zemlje dovoljno
da može da prođe kamion ispod nje. Fasada kuće nije bila dovršena a rukohvati na tremu bi se
svakog momenta urušili od povijenog i pohabanog drveta. Neupaljene Božićne sijalice visile
su sa nadstrešnice, iako je bio mart. Mnogo manja, kuća za goste -nešto slično kolibi - bila je
dva koraka od tla, ali nije bila u boljem stanju. Neko je poskidao staru farbu, ali nikada se nije
udostojio da je oboji sa strana kuće. Možda su više voleli ovakav izgled kuće. Nisam bila
sigurna, ali bez obzira... ovo je bio Hilton? U tom trenutku, sve što sam znala je da me je Jake
doveo ovde pod lažnim izgovorom, i bila sam besna. Okej, nije bilo pod lažnim izgovorom. Na
kraju krajeva, Jake je rekao da je to savršeno mesto da me sakrije. Niko sa zdravim razumom
me ne bi tražio ovde. Naravno, to je samo zato što ja nisam pri zdravom razumu da ostanem
ovde. Ugasio je auto i pogledao me. Pogledala sam ga preteći, nadajući se da ću ga ispuniti
strahom, koji sam i ja osetila kada sam shvatila gde ćemo odsesti.

73
Klub Brbljivica
- OK, Emily, shvatam da si uznemirena, ali mislim...
- Uznemirena? To čak ni ne pokriva kako se osećam, ti.. ti.... kidnapujući kretenu! Zvučalo
je kao pristojno mesto. Dođavola, pristala bih na mesto gde može da se živi. Ako misliš da
ostajem u toj kartonskoj kutiji, možeš da se jebeš! - Mišić mu se trzao sa strane vilice.
Napetost se usadila u njegova ramena dok je prigrlio upravljač obema rukama. Pokušao je da
kontroliše svoj temperament, ali nije uspeo.
- Kidnapovanje? Ne mogu da verujem da ćeš opet početi sa tim sranjima. Ti si kraljevski
bol u mom dupetu. Nikada nisam upoznao ženu koja je toliko isfrustrirana, u životu. Ti si
nepristojno, nezahvalno, razmaženo derište!
- Zašto? Zato što ne želim da provedem svoje noći u kući sa niskim prihodima? - Pitala sam
sarkastičnog tona. - Šta je sledeće? Hoćemo li deliti vreću za spavanje u šatoru u šumi?
- Možeš ostati ovde ili isprobati svoje šanse sa Frankiem Feltsom, - reče Jake ozbiljno. -
Nudim ti drugu alternativu od smrti, ali sve je na tebi. Ako želiš da odeš, neću te zaustaviti. -
Svetlo na tremu se upalilo i privuklo našu pažnju. Stariji par je izašao na vrata i krenuo niz
stepenice. - Kada završiš sa svojim nastupom besa, možeš odlučiti šta želiš da uradiš, - reče. -
Sve što ti tražim jeste da budeš pristojna prema ujni i ujaku. Oni su dobri ljudi.
Pokazala sam mu svoj slatki osmeh. - Sigurna sam da ću mi se svideti. Ti mi se ne sviđaš.
- Dobro. Ni ti se meni ne sviđaš, - reče ljutito, otvarajući vrata da izađe. Znao je da neću
otići. Gde sam pa mogla da odem? Ne, zaglavila sam sa njim, čak i nakon što me je nazvao
svim tim imenima. Najviše što mi je smetalo jeste što je on to stvarno mislio. Možda jesam
loše reagovala na njega što me je doveo u zabludu, ali nije morao biti tako oštar. Pustila sam
da bolna osećanja prođu kroz moje telo, a potom sam ih odgurnula. Mentalni podsetnik:
Poslati poruku FBI-u o tome koliko mrzim što su me smestili sa Jakeom. Prošla sam prstima
kroz ravnu, beživotnu kosu, nadajući se da ću je naterati da bolje izgleda, ali nije bilo koristi.
Posle putovanja kroz zemlju, neće izgledati bolje dok je ne operem. Zapravo, ja se ne bih
bolje osećala sve dok ne odem pod dugačak, topli tuš. Naravno, pod pretpostavkom da su ovi
ljudi imali toplu vodu. Moje noge su skučene, bole me leđa, a mojim zgrčenim mišićima
potrebna je vežba. Iscrpljena, otvorila sam vrata i polako izašla kao da nosim cementne
cipele. Jake je čvrsto protresao ruku svog ujaka, potapšao ga po leđima, a onda zagrlio svoju

74
 Zaštićeni svedok
ujnu, podižući je potpuno od zemlje. Bili su srećni što vide jedni druge, što je poslalo male
ubode ljubomore kroz mene. Mrzela sam što moram da prekinem njihovo okupljanje, ali bilo
je neophodno da se predstavim.
- Ovo je Emily Foster, - reče Jake. - Emily, moj ujak Hank i ujna Floss. - Njegov ujak je
krenuo napred da se rukujemo sa blagim hramanjem. Hank je verovatno bio u poznim
šezdesetim godinama sa kosom punom valovitih sedih i uredno sređenom bradom koja se
slaže uz kosu. Bio je visok, ali i okrugao u sredini ispod teksas kombinezona. Moja prva
pomisao je da bi bio veoma zgodan Deda Mraz. Moja druga pomisao je bila da je bolji i kao
Kenni Rogers (Pevač).
- Imate puno prtljaga? - upita Hank razvlačeći reči. Slegnula sam ramenima i lagano se
nasmešila.
- Da li se i emotivni računa?
Nasmejao se - Pa, rekao bih da se računa, ali to nije nešto što bih ja mogao da ponesem
umesto tebe, mlada damo. Siguran sam da je teško, ali se prvo pobrini da otpakuješ ovu
torbu, - reče Hank, namignuvši mi. Nisam mogla sebi pomoći, a da odmah ne zavolim ovog
čoveka. Jakeova ujna je nosila pamučnu haljinu kao džak od krompira pod njenim sitnim,
vitkim telom, sive kose čvrsto uvijenu u punđu pozadi. Uhvatila me je i poljubila u oba obraza.
- Drago mi je da te upoznam, draga. Jesi li gladna? Mogla bih da napravim nešto. Izgledaš
kao da bi mogla da se ugojiš koji kilogram.
Blagoslovite ovu ženu! - Hvala, ali ne, stali smo da pojedemo nešto.
- Pa, ako odlučiš da želiš nešto, imaju zalihe grickalica u gostinjskoj kući. Budite slobodni
da se poslužite, - rekla je. Klimnula sam glavom i osmehnula joj se, zahvaljujući joj. Odlično.
Sad se osećam kao pravi kreten zbog načina na koji sam se ponela prema Jakeu u kolima.
Oboje su bili ljubazni i nisam mogla da zamislim da će biti loše ako ostanem ovde, iako samo
nakratko.
- Siguran sam da su oboje umorni, - rekao je Hank svojoj ženi. - Tuš bi verovatno učinio
čuda. Kladim se da je dan bio dug.
- Nemaš pojma, - reče Jake dobacivši mi ružan pogled. Izgleda da je još bio ljut. – Otići
ćemo pod tuš i posetiti tebe i Floss malo pre nego što odete na spavanje.

75
Klub Brbljivica
Hank klimnu glavom. - Dozvoli mi da ti pomognem sa torbama.
- To je samo jedna torba. Otišli smo u žurbi, - objasnio je Jake. - Umesto toga, zašto ne
upališ vatru? Imaš piva, zar ne?
- Da li medved sere u šumi? - Hank se cerekao Jakeu dok su on i Floss išli prema kući. Jake
zgrabi naš kofer stavivši ga na leđa i uputi me da ga pratim u gostinjsku kuću deset metara
dalje. Pomisao na pravo tuširanje nateralo me da ubrzam korak. Kako smo bili bliže, nešto
belo mi je zapalo za oko kako leži na manjem, tamnom tremu.
- Šta je ovo?
- Pas. Ne brini, neće ti smetati. - Jake je ušao preskočivši ga, ali se životinja nije ni
pomerila, nije čak ni glavu digao.

76
 Zaštićeni svedok
Sedmo poglavlje

Jake me trgne iz sna povukavši sve prekrivače. - Diži se pospanko, ovo je tvoj poziv za
buđenje.
- Nemaš možda tipku za odgodu negdje? Koliko je sati uopšte?
- Prošlo je sedam.
- Ujutro?
Jake se smije. - Ustani. Ujna će pripremiti doručak svaki čas, oni su ranoranioci.
Pospano sam zevnula i posegnula za pokrivačima, - Preskočit ću doručak.
- E nećeš. - reče Jake, opet povlačeći deku s mene. - Gledaj, znam da si pod stresom i da ti
je život okrenut naopačke. Nisi tražila ništa od ovoga šta ti se dogodilo, ne zaslužuješ to ali ne
zaslužujem ni ja. Sve šta tražim od tebe je da surađujemo kako bi nam oboma životi bio lakši.
- Dobro, surađivat ću, ali to ne znači da me možeš prisiliti da se dignem u cik zore. -
Otkotrljah se na trbuh i zabih lice u jastuk. - Ne idem na doručak, nosi se s tim.
- Nosi se s tim, ha? - Jake kruži po sobi ali nisam gledala šta radi do trenutaka kada me
povukao za gležanj sve do ruba kreveta. Podigao me u sjedeći položaj i dodao mi neku
odjeću. - Možeš se sama obući ili ću te ja? - Odmaknuo se i čekao, pokazujući da namerava
ostvariti svoju prijetnju. Prekrižila sam ruke i sedela na mestu izazivajući ga. - Ne možeš me
naterati—- i brzo sam skočila kad je krenuo prema meni ljutog izraza lica. - Ok, ok. Obući ću
se. Čovječe, jesi uvijek tako mrzovoljan ujutro?
Dok je Jake obuvao cipele, ja sam otišla u kupaonu da se obučem – bijeli pulover s V
izrezom i par kratkih traperica. Oprala sam zube s vodom u boci i prošla četkom kroz kosu.
Kad sam izašla iz kupaone, Jake me dočekao naslonjen na zid. - Ovo je moj sexy, jedva sam
spavala izgled, - kažem, obuvajući sandale. - Šta misliš, izvrsno, nije li? - Sarkazam je prožeo
moj hrapavi jutarnji glas.
- Može proći. - Reče Jake gurajući me kroz vrata.
Zvukovi raznih ptica ispunili su mi uši. Kukurikanje petlova, purice, kvakanje patki,
gukanje gusaka. I mnogo druge galame ali nisam bila sigurna koje ptice proizvode takve
zvukove.

77
Klub Brbljivica
- Gledaj, - kažem Jakeu. - Pas je uginuo. Pitam se gde su ga pokopali.
- Rekao sam ti da nije mrtav, samo spava.
- Sretnik, - Promrmljam ispod glasa. Možda ako se srušim od iscrpljenosti, Jake me samo
prekorači i nastavi dalje.
Ulovio me kako škicam pseće mjesto na trijemu. - Nemoj mi pomisliti.
Bezvoljno sam ga slijedila uz stube do glavne kuće. Unutrašnjost kuće bila je privlačnija
nego sam zamišljala. Visoki stropovi nadsvođena vrata i dekor u različitim nijansama smeđe s
bijelim rezbarijama oko i iznad kamina. Prošli smo kroz kuću i stali kad smo stigli u kuhinju.
Tamne podne daske izgledale su nove, nadopunjujući antikno mliječnobijelo staklo privlačno
izloženo preko bijelih ormarića.
Još od ulaznih vrata sam namirisala prženu slaninu ali aroma je u kuhinji bila puno
intenzivnija. Odmah sam se predomislila oko preskakanja doručka. Zapravo, bila sam
pregladnela.
- Uđi i sjedni, - Floss reče smješeći se dok je razbijala jaja u tavu za pečenje. - Doručak će
biti gotov za dvije minute.
Pridružili smo se Hanku za kuhinjskim stolom, gdje je on pio svoju kavu i zurio kroz
prozor. - Jutro, - reče, okrenuvši se prema nama. - Jeste dobro spavali?
- O da, - odgovori Jake. - Ovdje uvijek dobro spavam.
Ja se nakašljam. - Pa, ja nisam, nešto me bockalo u leđa cijelu noć.
Jake me pogleda širom raširenih očiju i šokiranog pogleda ali brzo se pribrao. -
Vjerovatno loš feder na toj strani kreveta, zamijenit ćemo strane noćas.
- Da, kao da će to pomoći …. - Jake me pogleda i lupi u nogu pod stolom. - Šta? - pitam
ga trljajući potkoljenicu.
Floss je bila zaposlena razbijajući još jedno jaje u tavu za pečenje ali Hank me mirno
gledao. Bar jedan od njih zna da je Jake veliki lažljivac.
Nisam otišla s doručka bezbolno, zapravo, nisam bila sigurna mogu li uopće hodati. Kod
kuće, moja uobičajena jutarnja rutina uključivala je jogurt i pahuljice, možda i malo svježeg
voća. Danas je bilo drugačije. Smazala sam tri pečena jaja, hrpu kaše, najmanje 250 grama
slanine i dva pahuljasta domaća komada biskvita prekrivena pekmezom od šipka.

78
 Zaštićeni svedok
Iako nikad nisam čula za njega, pekmez od šipka je uobičajen u ovim krajevima. Kao
Yankee, nisam očekivala da će mi se sviđati ali sva hrana je bila ukusna. Nisam mogla prestati
jesti i platila sam za to. Sve me boli, prsa, trbuh, vilica me boli od žvakanja. Ne znam na šta
sam mislila. Zapravo znam. Bože, nadam se da neću podrigivat jaja cijeli dan.
Floss je stavila ljuske jaja i mokre ostatke od kuhanja kave u zdjelu i zamolila Jakea da ih
baci na kompostrnu hrpu dok mi pokazuje farmu. Tad mi je dodala par čizama za blato. Očito
ništa od spavanjca.

79
Klub Brbljivica
Osmo poglavlje

Jake me je pronašao sat vremena kasnije kako sedim na tremu kolibe, kako mazim psa,
prolazeći kroz njegovu belu dlaku zadržavajući se iza njegovih ušiju. Pas se nije ni mrdnuo, ali
njegovo toplo telo odavalo je da je još uvek živ. Jedva. Možda.
Nestao je tokom dana, ali kada je sunce počelo da zalazi, pas se vratio na trem praveći se
da je mrtav barem za ostatak sveta.
- Krotiš ljutu zver? - Pitao je Jake dok je sedao pored mene.
Osmehnula sam se, ali moje srce nije. –Kvari svoj imidž. Zar nisu svi seoski psi trebali da
budu lovci? On bi mogao čak da bude uramljen u sliku koja bi mogla da se okači na zid.
- Hah, ova pasmina je dovoljno velika da se mota ovde i da ih možemo koristiti za lov na
rakune. - Jake je zastao, zamišljen nekoliko minuta. – Mislio sam da spavaš do sada. Imaš
probleme sa time?
Odmahnula sam glavom. - Ne, potrebno mi je malo muške akcije. - Jake je podigao obrvu.
- Nije to što misliš. - rekla sam. – Unutra se nalazi pauk veličine konja. Htela sam da ga ubiješ.
Ti znaš kako se osećam zbog paukova.
Mišić se trznuo na njegovoj snažnoj vilici. Mislila sam da želi da se osmehne, ali suzdržao
se od toga. Onda su se njegove oči okrenule ka meni, izraz njegovog lica postao je ozbiljan. –
Emily, žao mi je. Nisam mislio da kažem...
- U redu je Jake. Nema potrebe da se izvinjavaš. Znam da to nije ono što stvarno misliš.
Osim toga, ima i istine u onome što si rekao.
- Ali nije trebalo da pominjem tvoje roditelje. To nije bilo u redu.
Kada ih je pomenuo, oči su mi se napunile suzama, ali nisam dozvolila ni jednoj da kane.
Visila sam na litici držeći se samo vrhovima prstiju, i težina emocija me je podigla na noge.
Uspela sam da potisnem tugu i da se osmehnem pomalo ukočeno. Njegove oči su se
zagledale na moje usne koje su podrhtavale. Nervozno sam se pomerila, skupljajući kosu sa
vrata, pletući je u pletenicu.
- Floss mi je rekla da je pomenula sahranu, - Jake je dodao. – Nije znala da ti nisam ništa
rekao o tome.

80
 Zaštićeni svedok
- Ne moraš da govoriš o tome ako ti ne želiš...
- Moji roditelji su umrli prošle godine. Istog dana u isto vreme. To me je skoro ubilo. To je
deo razloga zašto nisam dolazio ovde. - Progutao je tešku knedlu, boreći se da nastavi da
govori. – Umrli su zbog mene.
Okolina je bila ispunjena tišinom. Nisam želela da ga pitam bilo šta, što nije bio spreman
da mi kaže. Gledali smo u staklenu statuu zvezda, dok se Jake davio u svojoj tuzi.
Ponekad u životu, moraš biti u mogućnosti da nešto odbaciš u univerzum, retorička
izjava koja opravdava osudu od drugih ljudi. To je ono što želim da dam Jakeu zato što je ono
što bih želela da neko pruži meni kada bih mislila isto o svojim roditeljima. Oni su umrli zbog
mene.
Njegova tamna kosa je bila razbarušena, a njegove sive oči su bile malaksale od umora.
Rad koji je obavljao ispod jakog sunca ga je fizički oslabio, ali psihička strana zbog smrti
njegovih roditelja ga je još uvek teško mučila. Razumela sam da se oseća dobro.
- Umoran? - pitala sam, nesigurna kako je uspeo da ostane budan.
- Pobedio sam, - Jake je odgovorio. – Ja ću otići i pobrinuti se o tvom problemu sa
paukom da bi mogli da odemo u krevet.
Temperatura mog tela je lagano porasla, od same pomisli da se ugnjezdim uz njegovo
toplo čvrsto telo. Mora da je primetio mali osmeh koji se pojavio u uglovima mojih usana.
- Emily, mislim da niko od nas nije spavao prošle noći zbog... uh... napetosti u sobi. Osim
ako ne želiš da ponovimo, moraćemo noćas da se pretvaramo da između nas stoji naoružan
stražar.
- Misliš ménage à trios (francuski - trojke)? - Rekla je sa osmehom zadirkivanja. – Moglo
bi biti interesantno.
Jake je zastao. – Sranje.

****

Trebalo mi je dosta dugo da zaspim, ali sam na kraju uspela, zato što kada sam otvorila
oči Jake je spavao pored mene. Zapravo, bio je ispod mene. Ležala sam preko njegovih grudi,

81
Klub Brbljivica
pokušavajući da upijem toplotu njegovog tela. Bilo je kao da mazim peć visoke temperature.
Zbog hladnoće u sobi, koliba bi mogla lako greškom da se zameni sa sobom na Aljasci.
Bilo je pet sati ujutru kada je glupi petao počeo da nemilosrdno kukuriče, budeći me iz
sna. Sunce se još uvek nije ni pojavilo. Glupa ptica bi trebala da bude na panju.
Pomerila sam se polako pored Jakea kako bi se udobnije namestila. Njegovo telo je bilo
napeto i njegove mišićave ruke su se još jače stegnule uz moja leđa, privlačeći me još bliže
sebi. Kolena su mu polako kliznula između mojim butina. Njegov topao dah se igrao po mom
vratu. Odjednom, u sobi se promenila temperature od hladne do vrele, kao da je Jake palio
moju kožu. Uzdahnuvši, razmišljala sam da uključim klimu u sobi pre nego što se istopim.
Kada sam osetila da me nešto teško pritiska između nogu, znala sam da je Jake budan.
Primakla sam svoja usta bliže njegovim, lagano mazeći svoje usne uz njegove. – Jake…
- Ne možemo, - prošaputao je, zvučeći po malo kao da trpi bolove nesiguran u sebe. –
Stani pre nego što ovo ode dalje.
- Ne želim da stanem, - rekla sam tiho, dozvolivši svom jeziku da polako dodirne njegov. –
Želim da te osetim u sebi.
Definitivno je zastao. Odjednom me pomerivši dalje od njega na moju stranu kreveta. –
Isuse Hriste, Emily. Ja sam muškarac. Ne možeš da govoriš takve stvari muškarcu koji
pokušava da zadrži barem malo samokontrole.
Suzila sam pogled i ugrizla usne, zaustavljajući se da izgovorim bilo šta. Duh. To je
poenta, duboko sranje! – Ti nemaš nikakvih problema sa samokontrolom. U stvari samo si me
odgurnuo. Mora da je to praksa koju dobijate...
- Nemoj da mi otežavaš.
- Ne radim to. Ono što ja želim je da ti meni otežaš.
Umorno je uzdahnuo, zabacivši glavu unazad na jastuk. – Kada se suđenje završi možda
ćemo moći da…
- Suđenje može da traje mesecima čak i godinu dana. Ti si lud ako misliš da ću čekati na
nešto toliko dugo što nije sigurna stvar. – U redu to je bila laž. Čekala bih ga koliko god da
treba, ali sigurno nisam bila toliko glupa da mu to kažem. Barem ne još uvek.

82
 Zaštićeni svedok
- Oh, to je sigurna stvar, - rekao je sarkastičnim glasom. – Kada konačno budem ušao u
tebe, poželećeš da me nisi uopšte probala na način na koji želiš. – Onda je podigao obrve i
ugao svojih usana zlobno se osmehujući.
Želela sam da odgovorim, ali reči su zastale u mom grlu. Nakon jednog trenutka, sve što
sam mogla da kažem je bilo, - Bože, ponekad te mrzim. – Onda sam se okrenula na mojoj
strani, okrenuvši se što dalje od njega, i onda sam zaspala ukrućenih bradavica.
I on misli da ga ja zafrkavam?

****

Prošla su dva dana i ja sam umirala od dosade.

Hank me je pronašao kako sedim u zadnjem dvorištu na staroj, klimavoj klupi sa
pogledom na nadzemni bazen ispunjen mutnom vodom boje urina, punim mrtvih buba i
otpalim lišćem. Na kraju krajeva ja mislim da je to bio bazen. Više je ličilo na korito koje služi
za pojenje konja.
- Dušo jesi u redu?
Klimnula sam glavom. – Nemam šta da radim, pa zato gledam u veverice.
- Mrzim te proklete životinje. - rekao je Hank, sa osmehom gledajući prema stablu. – Idu
uz stablo, i na vrhu prave svoje kućice uništavajući stablo. Borim se sa njima od kada je Floss
posadila stablo i prizvala te male štetočine.
- Na koji način se boriš sa njima?
- Pucam u njih.
Duboko sam udahnula. – Hank to je podlo!
Nasmejao se zabavljen načinom na koji sam reagovala. – Poslednja veverica na koju sam
pucao imala je još uvek orah u ustima kada je pala.
To me je nateralo glasno da se nasmejem. – Nije želela da ga pusti, huh?
- Imala je izbor – ili orah ili njen život. Prokleta veverica je odlučila da zadrži orah. - Hank je
klimnuo glavom prema Jakeu, koji je hodao kroz dvorište krećući se ka nama. – Mislim da bi
većina ljudi uradila isto.

83
Klub Brbljivica
Nisam bila sigurna na šta misli, ali nekako u njegovim rečima se osetila biser velike
mudrosti. Imala sam nekoliko komentara, ali ni jedan nisam izgovorila, shvatajući da će se
Jake verovatno opet naljutiti na mene.
- Spalio sam poslednju gomilu đubreta koja je bilo na kraju poseda. - Jake je rekao Hanku.
– Šta želiš sada da radim?
- Uzmi pauzu, - Hank je zahtevao.
- Dobro sam, - rekao je Jake. – Odmoriću se nakon što se završi posao. Pokušavam da te
držim što duže od posla zbog tvojih kolena, starče.
- Nateraću te da razmisliš o tome koga nazivaš starcem, ti upišani mravu. - Hank je zurio u
Jakea, ali mali osmeh koji se pojavljivao na njegovom licu govorio je da on to ne misli ozbiljno.
– Ako želiš nešto da radiš, zašto ne odeš i odabereš ptice dole na jezeru? Povedi Emily sa
sobom. Dosadno joj je. To će joj omogućiti nešto da radi.
Jake je počeo da se raspravlja sa njim, ali bezuspešno. – Hajde, Emily.
Otišli smo do štala, gde je Jake uzeo kantu sa poklopcem i zatim se uputili ka jezeru.
Skoro prilazeći jezeru, čuli smo zvuk kamiona koji se kotrljao niz put. Jake se u trenutku
napeo i posegao za mojom rukom, opustio se kada je ugledao tri mlada momka i plavokosu
devojku kako izlaze iz starog Ford kamiona. Svo četvoro su mahali Hanku, prilazeći ka nama.
- Ne mogu reći da sam iznenađen što ih vidim, - Jake je rekao, ne odustajući od svog
zadatka.
Krenula sam za njim ali sa dozom radoznalosti u daljini gledala pridošlice. – Ko su oni?
- Moji prijatelji, - rekao je Jake, zaustavivši se pored stabla koje je bilo prekriveno
mahovinom, skidajući poklopac sa kante.
Jezero je izgledalo dosta bliže krajnjem delu imanja, bilo je okruženo stablima crnog
hrasta i čempresa. Tanak sloj algi je plutao po površini vode okružujući cvetove ljiljana dok su
male kornjače ležale na trupcu na rubu vode. Između debelog, smrdljivog crnog blata na
obali i penušave zelene vinove loze i korova, celo jezero je bilo između džungle i močvare.
Nagnula sam se kako bih videla sadržaj kante i videla sam mrtve ptice. – Oh, odvratno!
Zašto su mrtve ptice unutra?
Jake je uzeo jednu i bacio je u jezero. –Moramo ih se nekako rešiti.

84
 Zaštićeni svedok
- Kako su umrle?
- Od bolesti ili ponekad ih uspavljujemo. Većina je već bila mrtva. – Ja
ke je objasnio, uzimajući još jednu. – Pa, osim ovog malog momka ovde. Bio je na smrtnoj
postelji. Hank je zavrnuo njegovu glavu jutros.
Moj Bože! Prvo veverice a zatim i njihove ptice? Ako pas nije već bio mrtav, onda bi se
zabrinula za njegovu sigurnost.
- Ovo je odvratno, - rekla sam, otvoreno ne odobravajući Hankove metode. – Neću da
stojim ovde u korovu, gledajući kako ti bacaš mrtve ptice u malo jezero.
Okrenula sam se da odem, ali ispred nosa mi je proleteo vilin konjic. Usplahirena, moja
desna peta se zaglavila za žilu čempresa, i ja sam se spotakla padajući pravo u jezero. Bila sam
iznenađena dubinom. Nije bilo plitkog dela gde bi moglo da se stoji, već se odmah upadalo u
duboku vodu. Uznemirila sam površinu vode, koristeći ruke kako bih obrisala prljavštinu sa
lica, razmišljajući da zaplačem.
Hank je pogledao sa starog traktora koji je vozio i nasmejao se. - Šta radiš tamo, dušo?
Proveravaš da li te ribe imaju jaja?
Jake se osmehnuo nastavljajući da baca mrtve ptice u jezero. Trojica mladića su došla i
pridružila se Jakeu, i činilo se da niko nije bio previše zabrinut zbog moje situacije.
Jedan od njih je nosio beli kaubojski šešir razgovarajući sa Jakom. – Hoćeš li je upecati?
- Ne.
- Ne smeta ti ako mi to uradimo?
- Možete. - rekao je Jake bacajući poslednju mrtvu pticu u jezero.
Čekala sam da jedan od njih napravi neko uže ili da priđe bliže vodi kako bi mi pružio ruku
ali neee… moron je skinuo majcu, šešir i čizme i onda skočio u vodu.
- Možda bi želeo da požuriš. - Jake mu je rekao. – Charlie je izgubila interesovanje za
ptice.
Odbacivala sam alge koje su plutale oko mene dok je ka meni plivao momak koji je nosio
kaubojski šešir. – Ko je Charlie? - pitala sam suptilno bez straha.
Momak se nasmejao. – Dođavola, draga, to je aligator sa kojim deliš jezero.

85
Klub Brbljivica
Počela sam da vrištim pokušavajući da se uhvatim za nešto na obali kako bih mogla da se
povučem na površinu. Muškarac me je brzo zgrabio i počeli smo zajedno da plivamo prema
obali. Vrištala sam celim putem.
- Dušo, ja počinjem da gluvim. Sada, prestani da se koprcaš pre nego što nas oboje
udaviš. - Stigli smo do mesta gde nije bila tako visoka obala, izvukao nas je oboje na blatnjavu
obalu. – Vidiš da si dobro. Taj besan nastup koji si izbacivala bio je nepotreban. Bože uvek
treba da se brinemo o bespomoćnim stvorenjima.
Da, naravno. Reci to vevericama i pticama.
Kada su nas druga dvojica izvukla na čvrstu površinu, muškarac koji me je spasio uspravio
me je na noge. – Mora da na sebi imaš neki losion ili nešto slično. Nahvatao sam daždevnjake
koji nisu bili tako klizavi kao ti, - rekao je, nateravši me da prevrnem očima. Naravno, to nije
imalo nikakve veze sa zelenom ljigavom sluzi sa kojom sam bila prekrivena. – Da li si sada u
redu, dušo?
- Da, hvala ti. - Pogledala sam u Jakea, koji je slučajno razgovarao sa lepom plavušom sa
velikim poprsjem. Prišla mu je bliže i zagrlila ga, što me je nateralo da suzim pogled. – Izvinite
me na trenutak. Moram da pozajmim pištolj od Hanka.
Projurila sam pored muškarca, ali isti je uspeo da me čvrsto zgrabi za ruku i prebaci preko
ramena. – Oh, ne, nećeš, mršava. Nisam video Jakea više od godinu dana. Možeš da ga ubiješ
tek nakon što ja završim sa njim. Sada, hajde da te očistimo.
Muškarac me je odneo do kuće pre nego što me je spustio. Uzeo je crevo i počeo da me
prska od glave do pete. Voda je na početku bila topla, ali vrlo brzo je postala hladna. Počela
sam da drhtim.
- Hladno? - pitao je
- S..s..smrzavam se.
Povukao me je na svoje grudi, spuštajući jednu ruku oko struka dok je drugom rukom
držao crevo visoko podignuto iznad nas. Pokušala sam da se pomerim, ali samo jače me je
stegao.
- Ostani mirna, draga. Pokušavam da te ugrejem.

86
 Zaštićeni svedok
Nisam bila sigurna šta da osećam o ovom čudnom momku - posebno što je Jakeov
prijatelj - koji me je držao čvrsto uz svoje savršeno građeno telo. To je bilo tako neugodno i
dok su ostali prilazili bliže kući, plavuša je bila prebačena preko Jakeovog ramena, i njena
desna dojka je bila udobno naslonjena na desni biceps. Bili su duboko zaneseni u razgovor,
osmehujući se jedno drugom, i…i to me je ljutilo.
Uradila sam jedinu stvar koju sam mogla da uradim u ovoj situaciji. Naslonila sam se na
Jakeovog prijatelja i obmotala ruke oko njegovog vrata. Njegove zelene oči su blistale poput
smaragda i boja je postajala sve tamnija. Moje usne su bile blizu njegovih i uspela sam da
progovorim, - Mogu li da učinim nešto kako bih ti se zahvalila? - Namero sam imala zavodljiv
ton glasa.
Jakeova usta su bila širom otvorena, kao i usta muškarca i žene čije ruke su bile
prebačene preko Jakea. Jedini koji nije bio iznenađen bio je muškarac koji me je držao, iako
mu je disanje bilo malo isprekidano. Okrenuo je crevo ka sebi i počeo da prska po svojim
grudima, dozvoljavajući da se ledeno hladna voda sliva na dole. Izbočina na njegovim
pantalonama naterala me je da verujem da nije nastala od algi koje je pokušao da ukloni.
- Oh, dođavola. Želeo sam ja da je okupam, - rekao je veliki momak. – Zašto Kauboj dobija
svu zabavu?
Pogledala sam u muškarca koji je držao crevo, znajući da Jake prilazi. – Kauboj, huh? To je
čudno ime.
Kauboj mi je namignuo i nacerio se. Moje oči su skenirale izbočinu na njegovima
pantalonama. – Pa, Kauboju da li je taj grč u tvom crevu samo od…
Jakeova ruka me je zgrabila i okrenula me. Sve što sam videla bio je Jakeov bes. Nije
govorio ništa, ali vukao me je prema kolibi.
Vukao me je do kupatila, puštajući vodu na tušu, vičući na mene. – Šta je dođavola to
bilo?
- Šta? - Pitala sam iznervirano.
- Ti bi trebalo valjda da budeš moja devojka, sećaš se? Da li uvek grliš tako nepoznatog
muškarca?

87
Klub Brbljivica
- Ta voda je bila ledena, i ja sam bila prekrivena muljem. - Ušla sam u tuš kabinu
zatvarajući vrata, skidajući svoju uprljanu, mokru odeću. – Ne, zahvaljujući tebi, naravno.
- Nije kao da sam te ja gurnuo u jezero.
- Pa, siguran si da me sam pakao nije povukao dole. Ostavio si me unutra sa aligatorom.
Sa jebenim aligatorom! Mogla sam da te ubijem.
- Znaš, protivzakonito je da pretiš federalnom agentu, - upozorio je, svojim zabavljenim
tonom.
- Da li ćeš me uhapsiti? - Pitala sam, ton mog glasa je bio na granici osude.
- Ne.
- Dobro. Onda se jebi! - Bacila sam brushalter i gaćice preko vrata, nadajući se da će ga
pogoditi po licu, ali se samo nasmejao. Zakoračila sam pod tuš, dozvoljavajući toploj vodi da
mi pada na lice i spušta mi se niz kosu, zagrevajući promrzlo telo. – Šta je sa tvojim
prijateljem? - Pitala sam pokušavajući da zadržim svoj oštar ton.
Jake je ćutao jedan trenutak pre nego što je odgovorio. – Gledaj, Kauboj je možda moj
prijatelj, ali ja ne želim da ti…
- Ne on. Pričam o plavom piletu.
- Oh, misliš na Bobbie Jo?
- Bobbie Jo? Zar to nije ime za dečake?
Jake se nasmejao. – U ovim krajevima to nije slučaj. To je njeno ime. Ona i ja se
poznajemo odavno. Dopašće ti se. Slatka devojka.
Prevrnula sam očima zagledana u njega kroz zamagljena vrata od tuša. - Oh, da. Sigurna
sam da ćemo biti najbolje prijateljice.
- Završi sa tuširanjem. Onda ću te propisno upoznati – normalno upoznavanje rukovanje
umesto trljanja delova tela o telo sa nepoznatim muškarcem.
- Smešno, - rekla sam, iako sam čula da se vrata zatvaraju, shvatajući da je on već otišao.
Obukla sam se, osušila kosu i nanela malo šminke pre nego što sam izašla napolje. Nije
bilo teško da ih pronađem, jer sam čula glasove koji su dolazili iz dvorišta. Dok sam im
prilazila, oni su se dobacivali pivom i glasno smejali, Kauboj nije bio sa njima. To je možda
dobra stvar.

88
 Zaštićeni svedok
Jake je prilazio jednom po jednom. –Emily ovo je Bobbie Jo. - Mršava, lepa plavuša sa
savršenim sjajnim tenom i bojom kože, osmehnula se i ljubazno mahnula, dok se Jake
pomerio uz malog momka koji je stajao do nje. – A ovo je Ox.
- Ox? Da li neko ima ovde normalno ime? - Pitanje je bilo namenjeno Bobbie Jo. Mislim
stvarno, Jo. Bože, zašto sam to uradila? Čak i ne poznajem jadnu devojku. Nije njena krivica
zato što me je Jake vezao nevidljivim čvorovima.
Smejući se, Ox je prišao i rukovao se sa mnom. Kez mu je bio od uha do uha, i bio je toliko
glasan da sam bila iznenađenja da to dolazi iz tako malog tela. – Judd da, - rekao je Ox. – I
Jake, naravno.
Pogledala sam u Judda, koji je stiskao super lepak na posekotinu na nozi, divila sam se
njegovoj veličini. Bio je veliki momak – ne debeo, već veliki. Svuda. Imao je ogromnu glavu
kao bure, široka ramena i velike izbočine na mestima koja baš nisu bila uobičajena. Brzo je
klimnuo glavom i vratio se onome što je radio.
- Šta se dogodilo, Judd?
- Nije velika stvar. Udario sam koleno u drvo ili nešto slično dok sam skakao u jezero.
Mora da nisam skupio noge do kraja.
Prišla sam bliže kako bih bolje pogledala. – Izgleda da treba par kopči, - rekla sam,
iznenađena njegovim ljutim pogledom. – I voda u jezeru je verovatno puna različitim
bakterijama. Možda bi trebalo da odeš kod doktora i da proveriš.
Svi su oko mene počeli glasno da se smeju.
Jake je odmahnuo glavom gledajući pravo u mene. – Biće on dobro. Svako od nas je
izašao iz jezera sa nekom ranom na telu.
Ranom? Da li se on šali sa mnom? To je kao da kaže da ožiljak koji ostane nakon operacije
na srcu podseća na ogrebotinu od mačke. Oni su jebeno ludi.
- Dobra stvar je što nisi povređena, Emily. Verovatno bi me koštala puta do hitne pomoći.
- rekao je Jake, davajući im do znanja da sam ja običan slabić.
- U stvari, povredila sam prst dok sam pokušavala da izađem. Mislim da sam ga polomila.
- Ne nisi, - rekao je Jake, podižući ruke na klupu iza Bobbie Jo. – Verovatno si ga samo
istegla.

89
Klub Brbljivica
Stisnula sam jako zube, čvrsto stojeći na zemlji. – Ne, mislim da je slomljen. Osim toga,
kako ti to znaš? Čak nisi ni pogledao. Možda sam uvrnula ili zakačila prst na nešto na neki
čudan način.
Jake je uzdahnuo. – Sve je u redu, ti velika bebo, dozvoli mi da pogledam taj prst. - Posle
kratke pauze, njegovi prijatelji su počeli da se smeju. – Ne taj, pametnjakovićko.
Neko mi je prišao sa leđa, okrenula sam se da bolje pogledam, Kauboj je stajao u svom
savršeno, zgodnom izdanju sa neverovatnim osmehom koji je laskao njegovom već
predivnom licu.
- Emily, ovo je…
- Već smo se upoznali, - rekao je Kauboj Jakeu dok je podizao moju ruku do njegovih
usana, poljubivši je polako. –Intimno, - dodao je, dok mu se osmeh širio na licu.
- Na kratko, - ispravila sam ga, povlačeći svoju ruku od njegovih usana.
- Jake nam je uvek uzimao svu zabavu. - Kaubojeve zelene oči su blistale zaigrano
gledajući direktno u moje. – Većina mojih susreta sa ženama nisu bili kratkotrajni.
Usne su mi se iskrivile od sarkazma. – Da li se žene slažu sa tvojim izjavama, ili je to tvoje
mišljenje?
- Sveto sranje! - Rekao je Ox, smejući se. – Gde si našao ovu devojku, Jake?
Kauboj jako stisnu vilice, kao da je razmatrao izazov. Nagnuo je glavu ka mom uhu i
prošaputao, - Zašto ne probaš probnu vožnju i ne saznaš sama? - Nije čekao odgovor, pre
nego što je otišao do ručnog frižidera i zgrabio pivo.
Sumnjam da su ga mnoge žene odbile. Nikada. Imao je samouverenost, njegov opušten
hod, bio je najbolji i najsavršeniji genetski uzorak koji sam ikada ugledala. Ali tada u tom
trenutku sam odlučila da on sigurno ima manu. Bio je previše savršen. Niko nije tako zgodan,
tako samouveren, tako šarmantan. Definitivno nešto je bilo pogrešno u njemu. Nasmejala
sam se samoj sebi, dok sam razmišljala da verovatno ima mali alat. Univerzum mora da zadrži
ipak određenu ravnotežu u svetu, nakon svega.
- Jake, - Bobbie Jo je rekla. – Moram da idem ili ću zakasniti da pokupim mamu. Da li
možeš moje momke da odvezeš kući? Sasvim sam sigurna da žele da ostanu duže.

90
 Zaštićeni svedok
- Svakako, nema problema. - Jake ju je zgrabio u svoj zagrljaj spuštajući poljubac na njen
obraz. – Svrati opet do mene kad budeš imala priliku. Moramo da nadoknadimo vreme.
- Hoću. Ne znaš koliko si mi nedostajao, - rekla je, dok su joj oči svetlucale.
Oh, Isuse. Mislim da sam upravo povraćala u ustima.
Do trenutka kada je otišla, sunce je već zašlo iza drveća, i komarci su vršili svoj napad u
dvorištu. Spas smo našli pored zapaljene logorske vatre.
- Pa šta vi momci radite ovde? - pitao je Jake.
- Morao sam da vidim da li su glasine istinite, - odgovorio je Judd.
- Koje glasine?
Judd seširoko osmehnuo. – Glasine o tome da si se verio.
Jakeove oči su se raširile dok su mu usta bila širom otvorena. – Šta? Ko vam je to rekao?
- Naleteo sam na Juniora u prodavnici. Rekao je da ćeš da se oženiš sa ovom.
Nisam mogla da izdržim da se ne nasmejem, zato što sam shvatila da je i Bobbie Jo
verovatno čula iste glasine.
Jake je pogledao u mene pa opet u Judda. – Ona je moja…devojka. To je sve. - Nije bio
dobar lažov. Čak sam i ja osetila oklevanje u njegovom glasu dok je to izgovarao.
Kauboj se nagnuo ka meni. – Trudna?
- Naravno da ne, - odgovorila sam šokirana zbog njegovog pitanja.
Ugao njegovih usana se iskrivio na gore, a njegov glas je bio malo hrapaviji. – Želiš da
budeš?
- Da li taj pristup ne čini većinu žena nepristupačno?
- Upoznat sam da zna da upali nekoliko požara, - rekao je, namigujući. – Srećom po tebe
pa sam vatrogasac.
- Ti si vatrogasac?
- Da, jesam. - Čekao je da budem impresionirana zbog toga.
- Pa, Kauboju, ako mojoj pičkici ikad bude bilo potrebno da bude spašena, budi sigurna da
ću te pozvati. A do tada, moraćeš da se igraš sam sa sopstvenim crevom.

91
Klub Brbljivica
Jakeovi prijatelji su zurili u mene, napeti i u tišini, dok je on odmahivao glavom. –
Naviknućete se na ovo, - Jake im je rekao. – Emily ima lošu naviku da upotrebljava šareni
rečnik.
- Jebeno, a, - Ox je rekao iznenađeno. Onda se okrenuo ka meni govoreći, - Nismo imali
prilike da čujemo da tako neko razgovara, posebno ne žena. One imaju takve tendencije
kada je njihov PS ili QS.
- Nije lepotica sa juga, - Judd je rekao osmehivajući se. – To je sasvim sigurno.
- Sviđa mi se, - Kauboj je rekao, spuštajući obrve kada je pogledao u mene. Kao da me je
to iznenadilo.
Prevrnula sam očima. – Hoćeš li mi reći da Bobbie Jo ne koristi ovakav rečnik? Nikada?
- Bobbie Jo je bila glavna navijačica, i dobro vaspitana. - Jak je rekao, braneći je. – Ona je
bila od uvek divan primer prave dama, i druge devojke su joj se divile zbog toga.
Dođavola. Gospođica Savršena išla mi je na nerve, a čak nije ni bila ovde. – U redu, mogu
da se opkladim da su se momci divili njenom velikom poprsiju.
- Emily nemoj da budeš gruba. - Jake je rekao, hvatajući se za nos. – Nije ti uradila ništa.
Ona je dobra osoba i dopala bi ti se samo kada bi joj pružila šansu da je upoznaš. - Ustao je
okrenuvši se da ode, mrmljajući o tome kako treba da donese još piva.
Ox i Judd su krenuli za njim, ostavljajući Kauboja i mene same. Sjajno. Pametan potez,
društvo. A onda opet, bila sam mala kučka. Bobbie Jo nije izgledala kao loša osoba. Možda bi
trebalo da provedem malo vremena i da je upoznam. I ko zna? Možda čak postanemo i
prijateljice.
- Nemoj da brineš. - Rekao je Kauboj. –Prebolet će ovo. Jake je malo previše zaštitnički
nastrojen kada je u pitanju ona.
- A što je to tako?
Kauboj se zavalio u svoju stolicu, protegnuvši svoje dugačke noge ispred prebacujući
jednu čizmu preko druge. –Jake se zabavljao sa Bobbie Jo u srednjoj školi. Uzeli su jedno
drugom nevinost.
Sada, moram da se takmičim sa devojkom kojoj je uzeo nevinost u srednjoj školi?
Jebeno sjajno.

92
 Zaštićeni svedok
Deveto poglavlje

Floss je pozvala Jakeove prijatelje da ostanu na večeri i nije želela da prihvati ne kao
odgovor. Ucenila ih je sa pečenom govedinom, pire krompirom i umakom, i svežim graškom
iz bašte. Domaćom pitom od jabuka koja je bila vrhunac večeri.
Posle večere, Hank i Floss su odlučili da se povuku ranije. Poželeli su nam laku noć i nas
petoro smo se vratili do logorske vatre kako bi popili ostatak piva. A nakon svega, postojale
su samo dve stvari koje su mogle da se rade usred ove nedođije – imati seks ili se napiti. Pošto
se Jake i dalje suzdržava od prve stvari, pratila sam momke u vezi druge mogućnosti.
Kauboj je otvorio još jedno pivo, i dodao mi ga je sporo sa seksi osmehom. – Dobro ti ide,
dušo?
Lenjo sam klimnula glavom, dok mi se u glavi mutilo od alkoholnog zadovoljstva. – To
nije ulje, - nerazgovetno sam odgovorila, pokazujući ka vatri.
Podigao je jednu obrvu. – Ulje?
- Mi spaljujemo ponoćno đubre, - promrmljala sam, pre nego što sam se nagnula napred i
pala iz stolice.
Jake me je uhvatio za ruku, podigao sa zemlje uzimajući pivo iz moje ruke. – U redu,
slatka, mislim da si previše popila. -
Prevrnula sam usne napred, pokušavajući da budem ljuta. – Oh, Jake nisi zabavan.
Uzeo je moje pivo i popio celo. – Pa, ovo je bilo zabavno, - rekao je zadirkujući me dok su
se ostali momci smejali.
Nagnula sam se ka Kauboju, iako je moja glava bila nagnuta malo više udesno morala sam
da se ispravim. – Pa u čemu je fora sa imenom? Zašto te zovu Kauboj?
- Zato što sam uvek uspevao da skupim najviše stoke.
- To je to? - Upitala sam, baš ne previše impresionirana time. – Bila sam sasvim sigurna da
postoji mnogo bolji razlog za dobijanje tog nadimka. Trebalo bi da probaš da kažeš nešto
poput, jer mogu duže od osam sekundi, što je više od većine muškaraca, to će samo više
doprineti tvom imidžu.
Nasmejao se ostajući bez daha. – Stoka o kojoj govorimo su u stvari žene.

93
Klub Brbljivica
- Oh, Isuse, - rekla sam pogledavši u Ox. – Pa, šta je sa tobom? Zašto Ox?
Jake, Kauboj, i Judde su progovorili u isti glas. –Zato što je obdaren kao bik. - Mogu da se
zakunem da su sva trojica posegla dole i uhvatila se za svoja muda u isto vreme.
- Nema jebene šanse! - Smejala sam se vragolasto, iako mislim da sam jedina koja je to
radila. Pogledala sam u Jakea tražeći potvrdu dok je on svečano klimao glavom. Moje oči su
se raširile dok sam svoj pogled vraćala nazad na Oxsa, koji se ponosno osmehivao. – Mora da
me zajebavate. Posmatrala sam prednju stranu njegovih pantalona pokušavajući da odredim
veličinu loptica, u neverici odmahujući glavom. – Nema šanse!
Oxsov osmeh se širio. – Želiš da ti dokažem?
- Da!
- NE! - Muškarci su rekli jednoglasno.
- Oh, daj te momci. Mora. Nema šanse da poverujem u to dok sama ne vidim. To je kao da
ste mi rekli da on ima ogromno stopalo između svojih nogu.
- Praktično ima, - Kauboj je promrmljao ispod daha.
Jake je ustao. – U redu, mislim da je vreme da se rastanemo. - Bacio je Kauboju ključeve
od našeg udobnog Explorera. – Možeš mi ih sutra vratiti.
- Može, - Kauboj je potvrdio.
- Hajde Emily vreme je za krevet, - rekao je Jake odnoseći se prema meni kao detetu.
- Ne ulazim unutra još uvek. - Iako sam se osećala po malo smeteno.
Zurio je u mene. – Pa, ne ostaješ ovde sama.
- Ne moraš da mi izigravaš šefa. Sasvim sam sposobna da donosim sama odluke. Ako
želim da ostanem ovde, onda bi ti trebalo da prestaneš...
Jake ja napravio veliki korak, podigao me, prebacio preko ramena, noseći me ka kolibi.
Prokleti neandertalac. Bilo bi baš dobro kad bi mogla da povraćam na njemu.
Momci su se smejali za nama dok su odlazili do Explorera.
- Vas dvoje se svađate kao da ste već venčani, - rekao nam je Ox. – Trebalo bi da nastavite
i učinite to zvanično.
- Verovatno bismo trebali ali Emily ima problema sa ponašanjem, - odgovorio je Jake dok
me je udarao po dupetu. – Sve što ona želi jeste seks.

94
 Zaštićeni svedok
Bože, htela sam u tom trenutku da raznesem njegovu glupu masku i kažem im kako Jake
zapravo voli nevinu srednjoškolku koja je odbila da odmah skine svoje gaćice, ali nisam.
Nisam. Nisam mogla. I on je to znao.
Celo veče sam se bespomoćno davila u testesteronu muškaraca. Ne znam zašto sam
očekivala nešto drugo sa ove tačke gledišta. Ako je bilo kakve indicije kako se Štrunfeta
osećala davno u Štrunf selu i zašto je molila Gargamela da ubije njenu estrogenom
napunpanu guzicu.
- Imam problema sa ponašanjem? - rekla sam Jakeu. – Ti si muškarac, zar ne?
- Trebalo bi to da znaš, dušo. - Onda me je po drugi put udario po dupetu.
Zarežala sam ispod daha. – Ako to opet uradiš moraćeš večeras da spavaš sa jednim
okom širom otvorenim.

****

Izašla sam ispod tuša isto ljuta kao i pre nego što sam ušla.
Jake je sklonio prekrivač sa kreveta. –Jesi još uvek ljuta na mene?
- Jedi govna. –
- U redu. – rekao je, slegnuvši ramenima. Zavladala je kratka tišina pre nego što je opet
progovorio. – U redu, znao sam da ću zažaliti zbog ovoga. Reci mi u čemu je problem.
Pogledala sam u njega. – Ti mi naređuješ. Počela sam da mislim da je Kauboj pravi za
mene. Ti nisi zabavan.
- Mi nismo ovde da se zabavljamo. Doveo sam te ovde kako bih te sakrio i kako bih te
održao u životu. To su trenutno moja dva prioriteta. Hoćeš zabavu, idi u Diznilend.
- To ne znači da ovde moram da se dosađujem. Imam ovo idealno vreme da ne radim
ništa, ali ipak te nerviram kada donosim odluke šta ću sama da radim. Ne mogu da pobedim.
Jake je na kratko zatvorio oči i duboko uzdahnuo. – U redu, kaži mi šta mogu da uradim
da učinim da se više ne dosađuješ i ne budeš više ljuta na mene?
Nasmejala sam se od uha do uha puzeći po krevetu dok sam mu prilazila. – Znaš da je to
napeto pitanje, je li tako?

95
Klub Brbljivica
- Nešto drugo osim toga? – rekao je Jake.
- Plašiš se da ne potamni tvoj dragoceni oreol?
- Ne. Želim da usmerim tvoju energiju na nešto drugo, u nadi da ćeš se dobro ponašati na
dalje?
- Nagrada za dobro ponašanje?
Jake klimnu glavom. – Naravno. Šta želiš?
Razmatrala sam svoje mogućnosti, mislila sam da baš i nemam neki izbor. Ali bila je jedna
stvar koju sam istinski želela. Pa, osim toga. – Želim da odem negde. Umorna sam od stalnog
sedenja ovde.
- Ne. To se neće dogoditi. Izaberi nešto drugo.
- Hajde, Jake. Ja sam vezana poput onog ždrebeta u staji. Potrebno mi je da budem u
mogućnosti da protegnem noge, ali ti me držiš u kavezu. Potrebno mi je da izađem odavde,
čak i ako je to na kratko.
Razmišljao je o tome nekoliko sekundi, onda je teško izdahnuo. – U redu, dobro. Bože,
nadam se da neću da zažalim zbog ovoga, - rekao je dok je provlačio ruku kroz kosu. – Sutra
uveče, ću te izvesti.
- Stvarno?
Klimnuo je glavom. – Da. Ali ne dugo, i moraćemo da se pritajimo. Dogovoreno?
- Dogovoreno, - rekla sam, osmehujući se. – Wau, tvoj oreol stvarno sija večeras.
Jake je ugasio lampe. – Da, da. Ja sam običan anđeo.
- Pa, bolje nego da se ponašaš kao časna sestra, - rekla sam, pre nego što sam svom umu
dozvolila da se prepusti popivenom alkoholu. – Čekaj minut. Da li anđeli imaju seks?
- Spavaj, Emily.

****

Ranije tokom dana, Jake je pozvao Kauboja i dogovorio se sa njim da doveze Explorera
pre mraka. Kada sam čula da staje na prilaz kolibe, znala sam da ćemo uskoro krenuti.
Namazala sam svoje usne bezbojnim sjajem i naprskala malo parfema. Želim da moj izlazak sa

96
 Zaštićeni svedok
Jakeom bude nezaboravan, i poslednji pogled na ogledalo kako bih proverila svoj izgled
naterao mi je osmeh na lice.
Cvetna haljina koju sam obukla podsećala je na starinske haljine sa dozom romantike,
uparena sa belim cipelama i belim širokim pojasem oko struka, učinili su da haljina može da
zaustavi saobraćaj. Juniorova ćerka ima dobar ukus.
Jake je provirio u spavaću sobu. – Jesi spremna…- zastao je gledajući me sa
zaprepašćenim izrazom na licu. – Da idemo?
- Da. - Prošla sam pored njega odlazeći ka vratima kolibe. Okrenuo se kako bi me gledao,
ali nije se pomerio ni milimetar. –Ideš?
- Uh…da, naravno. - Onda se pomerio ka vratima. Otvorio ih je, ali je zastao. –Emily, -
rekao je, opet oklevajući. – Ti…izgledaš, fenomenalno.
Osmehnula sam se. – Hvala. I ti.
Njegova plava karirana košulja nije baš bila fensi, ali plava boja je baš išla uz njegove sive
oči. Njegove tamne farmerice naglašavale su duge, mišićave noge koje su bile čvrste kao
njegovo dupe. Šta bi više devojka želela?
Jake je pridržao vrata za mene i ja sam izašla ispred na trem. Oštar glasan zvižduk
presekao je vazduh. Kauboj je bio naslonjen na branik Explorera. Na sebi je imao izbledele
farmerice, belu košulji, stare radne čizme i njegov beli slameni šešir. Pokazao je prstom u
krug, želeći da se ja tako okrenem. Sretno sam to i učinila.
Odmeravao me je od glave do pete. –Mmm - mmmm. - Nije bilo potrebno da mi uputi
glasan kompliment, vatrena iskra u njegovim očima, kao i nagoveštaj zelenokog čudovišta
kada je pogledao u Jakea, bili su sasvim dovoljni.
Nisam videla želju u Jakeovim očima kada je ušao u sobu. Ako je nešto, izgledao je više
kao uplašen zeka koji beži od gladnog kojota. Šta se dogodilo sa njim i njegovom pojavom
velikog, opasnog vuka? Ja sam ga uplašila i strah koji je osećao što mora da ide u grad sa
ženom koju je ukrao iz programa zaštite svedoka – to je činjenica koja bi svakog naterala da
se oseća po malo nervoznim.
Jake je vozio i ja sam sela na prednje sedište kao suvozač, pitajući se što sam to uradila,
jer nismo bili sami. Kauboj je seo pozadi ali većinu vremena je proveo nagnut preko mog

97
Klub Brbljivica
ramene, dišući uz moj vrat. Mislim da je tražio pogled na planine, ali sa mojim grudima
prosečne veličine, sigurno je ostao razočaran. Jedino što je mogao da vidi jesu vrhovi
bliznakinja.
Kada smo ostavili Kauboja u Vatrogasnu stanicu, Jake je odvezao sporednim putem
prema okrugu Liberty. Mislila sam da je to zabavno, jer svi moji putevi su bili sporedni, i
posebno su bili okruženi sa velikim drvećem.
- Tvoj prijatelj voli da flertuje.
- I uporan je, - dodao je Jake. – Mislim da si privukla njegovu pažnju.
- Na šta misliš?
Jake slegnu ramenima. - Nikada ranije nije upoznao ženu koja ga je odbila.
- Kvantitet nadvladava kvalitet, huh?
- Ne znam da li sam ja otišao tako daleko, - rekao je sa osmehom. – Žene sa kojima sam
bio nikada se nisu žalile na količinu kvaliteta. On je više kao neki strastveni lovac, i otvorio je
novu sezonu lova… što se tiče žena.
- Oh, shvatam. On je tip muškarca koji grabi, označi… i to sve bez ograničenja?
- Tako je, - Jake je rekao, smejući se. –Kauboju je potrebna žena koja će da ga izaziva.
Većina njih padaju na njega i odmah dižu visoko noge u vazduh. Nije zabavno loviti ako ulov
sam dođe kod tebe i izvrši samoubistvo ispred tvojih nogu. - Jake je bacio pogled na mene
dok je vozio. – Da li ti smeta?
- Kauboj? Ne, on je bezopasan…barem mislim. - Rekla sam kroz osmeh. – Da li tebi
smeta?
Nacerio se. – Da li se meni nabacivao i ja to nisam primetio?
- Ne, mislim da li ti smeta što se meni nabacivao?
Jake nije oklevao. – Ne, uopšte.
Auč. To boli. Želela sam da ga pitam zašto nije ljubomoran, ali nisam sebe mogla da
nateram da to uradim. Vredna lekcija dana: ne postavljaj pitanja na koja ti se najverovatnije
neće svideti odgovor.
Jake je skrenuo niz napušteni lokalni seoski put, i ja sam se usredsredila na put ispred
mene. Već je postalo previše mračno tako da je bilo teško sa ove udaljenosti da se kaže šta je

98
 Zaštićeni svedok
ispred nas, ali što smo bili bliži, videla sam četiri velika ostatka skeleta koji su visili na
bodljikavoj žici. Jake uopšte nije pogledao u njih dok smo prolazili, ali ja sam se setila
muškarca koji su se pojavili iz šume one noći kada smo stigli.
- Oh, moj Bože. Šta su dođavola ove… stvari?
Pogledao je u retrovizor. – Aligator gars.
- Šta?
- Aligator gars. Vrsta ribe.
- Nema šanse. Ove su previše velike da bi mogle da bude riba. Duži su nego ja.
Jake je šmrknuo. – Veruj mi, to je riba. Gars može da naraste dužine i do tri metra.
- Zašto njihovi skelet to jest ostaci vise na ogradi? Izgleda jezivo.
- Ne želiš da znaš.
Pogledala sam ga nestrpljivo. – Reci mi.
- U redu. Pa, neki ljudi ovde veruju u vudu magiju.
Baš ono što mi je potrebno. Još nešto zbog čega ću imati košmare. – Nema veze. U pravu
si. Ne želim da znam.
Vozili smo se u tišini dok sam pokušavala da iz mog uma izbrišem slike onih odvratnih
skeleta. Tama je postala sve gušća i spustila se svuda oko nas. Nisam imala pojma gde smo,
sve dok se Jake nije uključio na autoput. Junior restoran je bio na ovom putu, tako da postoji
velika šansa da me Jake vodi tamo na večeru. Junior bi to voleo jer sam napravila tako lepu
scenu u kupatilu poslednji put kada sam bila u poseti.
Jake je usporio, dao žmigavac, ali prošao je pored restorana, zaustavljajući se na parking
prostoru Dairy Queena dovezavši se do reda za poneti. Nije mi bilo jasno šta radi, pa sam se
suzdržala od bile kakve reakcije. Nešto mora da se zagubilo u prevodu. Još uvek sam
pokušavala da povežem tačkice kada smo stigli do mikrofona.
Jake se nagnuo kroz prozor. – Dva mala korneta sa vanilom, - rekao je u mikrofon.
Previše zbunjena da bi bilo šta izgovorila, moje usne nisu mogle da se otvore ni zbog
jedne reči. Počela sam da osećam vrućinu na licu. Otvorila sam suvozačev prozor kako bih
dozvolila hladnom noćnom vazduhu da uđe zatvorivši oči. Ovo ne može da je stvarnost.

99
Klub Brbljivica
Nekako, ja sam ubedila sebe da me Jake vodi na romantičan izlazak, ali ono što je on planirao
jeste sladoled na parking prostoru Dairy. Razmišljam da trenutno izvršim ubistvo.
Kao da već nije bilo loše, čak se nije ni potrudio da me pita koji ukus želim. Pretpostavio
je da ću uzeti bilo koji on uzme i da ću biti srećna zbog toga. Ne znam zašto sam bila
iznenađena. On je to radio od trenutka kada sam ga upoznala.
Jake je zaustavio kola sa druge strane zgrade gde se nalazio prozor. Kola ispred nas mora
da su takođe uzeli sladoled jer su vrlo brzo otišli. Pegavo lice tinejdžerke pojavilo se kroz
prozor dok se koketno osmehivala Jakeu koji joj je pružio novčanicu od deset dolara. Vratila
mu je kusur i pružila dodatne salvete. Punačka starija žena prišla je noseći dva korneta sa
sladoledom od vanile i dodala ih tinejdžerki.
Kroz prozor prvo je pružila jedan kornet Jakeu. On ga je dodao meni. I, ja sam bez
oklevanja, prosledila kornet kroz suvozačev prozor. Pao je i prosuo se na pločnik.
- Zašto si to dođavola uradila? - pitao je Jake.
- Možda sam više želela čokoladu, ti seronjo!
- Ako si želela čokoladu trebala si da kažeš nešto.
- Nisam želela… nema veze. Samo zaboravi, - Sa tom izgovorenom rečenicom, otvorila
sam vrata Explorer i izašla, primetivši još dva vozila koja su stajala u redu iza nas.
Jake je bio zbunjen. – Koji je tvoj problem?
- Ti si odabrao ovde da me izvedeš? Ozbiljno?
- Šta je pogrešno sa Dairy Queen?
- Ništa! - Marširala sam prema Juniorovom restoranu još odlučnija nego ranije.
Mogla sam da čujem ljude u drugim kolima kako se glasno smeju dok je Jake pomerao
auto sa zaustavne linije, parkirajući ga na parking mestu, izašao je iz njega. – Što sad kukaš? -
Pitao je.
- Kukam o čemu? - rekla sam, okrećući se na štiklama krenuvši u njegovom pravcu. – Jel ti
mene zajebavaš?
- Emily praviš scenu.
- Pa, možeš da truneš i u samom paklu, jebeno mi nije stalo!
- Ne shvatam. Sinoć nisi imala nastupe besa.

100
 Zaštićeni svedok
- Zato što sinoć nisam znala gde planiraš da me vodiš. - Je li to razlog zašto si toliko
besna?
- Bože. Jesu svi muškarci lažovi?!
Žena smešnog izgleda koja je bila u vozilu koje je čekalo u redu, nagnula se kroz otvoren
prozor i doviknula. – Kaži mu, devojko!
- Hej, i žene lažu, takođe i nisu uvek položene na leđima, - mladi momak doviknu iz
drugog auta koji je bio takođe u redu, ta njegova izjava izazvala je opšti smeh.
Jakeov pogled je još uvek bio na meni. – Da li si završila sa svojom histerijom? - pitao me
je tihim, grubim glasom.
- Ne. Nisam čak ni blizu. - Prošla sam pored njega hodajući između dva parkirana vozila.
Jake je išao za mnom, ne dozvoljavajući mi da mu pobegnem iz vidnog polja. Bio je vrlo
ljut. – Znaš, pitao sam se kada će se desiti nova oluja, - rekao je ljuto. – Trebali su da ti daju
ime histerična Emily. To ti je prikladnije.
- Naravno Jake. Samo dosipaj ulje na vatru.
- Znaš li ti koji je tvoj problem? Reći ću ti. Ti preteruješ, ti si beba koja sebi daje previše za
pravo, sklona si eksplozijama u ponašanju, previše si opsednuta sobom da bi vodila računa o
bilo kome drugom.
Žena iz kola je opet viknula. – Dušo ja ne bih trpela to sranje.
Mladiću iz drugog auta nije se dopao njen komentar pa je pritisnuo sirenu pre nego što
je progovorio opet. – Slušaj ti kučko, zašto ne bi začepila svoju prljavu gubicu i gledala svoja
posla?
- Vidi ko govori, magarče! - Žena je uzvratila.
Jake je odmahnuo glavom. – Isuse Hriste. Jel pokušavaš da započneš rat?
- Sada je moja krivica što se ljudi koji čekaju u redu prepiru između sebe? Pretpostavljam
da je sve moja krivica, zar ne?
Jake me je zgrabio za ruku. – Moramo da odemo pre nego što neko pozove policiju.
Odbacila sam njegovu ruku i podigla visoko bradu. – Neka urade. Radije bih bila
uhapšena, vezana i zaključana u zadnjem delu auta nego što bih opet ušla u vozilo sa tobom.

101
Klub Brbljivica
Pogledao je okolo i spustio svoj glas skoro da je šaputao. – Ako uzmu otiske tvojih prstiju,
ubaciće ih u sistem i Felts će te pronaći.
Njegov pokušaj da moj um održi trezvenim nije uspeo. Predaleko sam otišla nastavljajući
da ispoljavam svoj bes. – Što je tebi stalo? Imaćeš priliku da se rešiš mog preterano zabavnog
dupeta.
- Emily ulazi u auto.
- Evo opet, pričaš mi šta da radim. Šta ćeš da uradiš ako te ne poslušam… opet me
kidnapuješ? - Stajala sam ispred njega sa prekrštenim rukama, lupkajući nogom, gledajući u
vatru besa koja je isijavala iz njegovih očiju.
- Da li ćeš da prestaneš više, ti razmažena mala… - zaustavio se pre nego što je završio
misao.
Bilo me je briga. To je nateralo moju krv samo još više da proključa, prolazeći kroz moje
vene brzinom svetlosti. Moram da odem što pre od njega pre nego što ga odalamim. – Oh,
predajem se! - Pokušala sam da ga zaobiđem, ali on me je blokirao ne dozvoljavajući mi da
prođem.
- Ne, to je upravo tvoj problem, - rekao je dok su mu se nosnice širile. – Ne odustaješ.
Nikada. U stvari čak i ne znaš da umukneš.
Nemoj to da radiš. Nemoj to da izgovaraš… - Nije moja krivica što je ovde prosečan nivo
inteligencije veličine broja tri. Nisam tražila da budem zatočena u Hickvilleu i da nas dvoje
igramo patke, patke, guske. Ako ti želiš da radiš i da sediš okolo, ližeš prozore ili jedeš kreon
sa ispupčenim očima, retkim zubima, onda budi samo izvoli. Moje dupe će biti u sledećem
autobusu za povratak u Chicago. - Dođavola, rekla sam to.
Gledajući direktno u Jakeove oči, znala sam da je naša neugodna bitka volje postala
previše lična a to nisam planirala. Ja i moja velika usta. Njegovo telo je bilo napeto od besa i ja
sam ga gurnula do njegove tačke pucanja.
- Vrati se u auto, - zarežao je.
Nisam mogla da pomerim noge. Zažalila sam zbog svojih reči, želela sam da se izvinim, ali
nisam znala kako. On je ovaj govor smatrao kao znak pobune i pucanja.

102
 Zaštićeni svedok
Jake me zgrabio za ruku, nateravši me da jauknem, vodivši me pravo ka Exploreru.
Uglom oka ugledala sam Juniora kako stoji ispred svetiljke na parking prostoru njegovog
restorana, posmatrao je celu scenu. Nasmešio mi se, vraćajući se u mrak.
- Tako je, brate, - mladić iz auta je viknuo. – Pokaži kučki ko je šef!
Jake se razdrao na njega. – Začepi, seronjo!

****

Na povratku ka kući ćutao je sve vreme, trošeći polovinu svoje snage, držeći jako volan,
imala sam utisak da će polomiti zglobove.
U grlu mi se formirala velika knedla, koja mi nije dozvolila da izgovorim ni jednu reč
izvinjenja kako bi smanjila ovu napetost koja je zavladala između nas. Nisam trebala da
dozvolim da stvari odu ovako daleko. Osećala sam se užasno što sam izvređala njegove
prijatelje i porodicu, rekavši da su neobrazovani seljaci, posebno što su svi bili tako ljubazni
prema meni. Nikada mi ovo neće oprostiti. Bilo bi mi potpuno u redu kada bi odlučio da me
ostavi samu negde na sred puta.
Jake me je povukao za rame pre nego što je zaustavio auto. Oh, sranje. Šta je dođavola
radio?
- Ostani ovde, - Jake je naredio, sa glasom koji je bio mnogo mirniji nego ranije.
Klimnula sam glavom dok sam gledala kroz prozor. Jake je obišao od pozadi Explorera,
prešao jarak i otišao u šumu. Verovatno je planirao da me ostavi ovde samu i nikada se ne
vrati. Nikada neću biti u situaciji da se sama vratim u kolibu njegovog ujaka. Dođavola, imaću
sreće ako uspem da se vratim i do auto puta.
Nekoliko minuta kasnije, Jake je izašao iz šume i vratio se do kola. Kada je ušao unutra ja
sam ga pitala. – Proveravao si da vidiš da li nas neko prati.
- Ne, išao sam da pišam.
- Oh.
Dozvolio je svojim očima da se nekoliko trenutka odmaraju na mojima. - Želim da
razgovaramo o ovome pre nego što stignemo kući.

103
Klub Brbljivica
- Jake, ne želim da se svađamo, - naslonila sam glavu na sedište. – Žao mi je zbog onoga
što sam rekla, za sve što sam rekla. Nisam mislila ništa od toga, i ne znam zašto sam tako loše
reagovala. Jednostavno sam mislila…
- Mislila si da je ovo sastanak. - Nije formulisao kao pitanje.
Moji obrazi su počeli da crvene od sramote i straha i odbijanja koje je usledilo, ali nisam
mu odgovorila. Nisam mogla da nateram sebe i priznam da me je pročitao do kraja, više nego
ja njega.
- Nisam razumeo zašto si ljuta, ali nisi bila ljuta, - rekao je Jake odsečano. – Bila si
povređena.
Nisam želela da zna koliko se osećam glupo. – Ne, bila sam ljuta.
- Ne, Emily, bila si povređena i zato si postala onoliko ljuta. Tu je razlika, ne lažeš i ne želiš
da budeš kao većina ljudi kada su povređeni. Počela si da se raskalašno ponašaš. - Nasmejao
se, oči su mu sijale u tami. – Nisam mislio da povredim tvoja osećanja. Stalo mi je do…
Moje srce je počelo ubrzano da lupa. – Ne govori ono što stvarno ne misliš.
Posegao je za mojom rukom i uzeo je u svoju. – Prokletstvo, Emily, stalo mi je. Koliko god
želeo da nije tako, stalo mi je. - Njegov pogled se produbio u moje oči. – Uspevaš da me
razbesniš više nego bilo ko, ali iz nekog čudnog razloga, ja se stalno vraćam po još.
Odmahnula sam glavom. – Jake, da li očekuješ da poverujem u to? Ostavio si me u jezeru
da me pojede Charlie.
- Ne bi te pojeo. Ne bih to dozvolio. Da sam pomislio i jedne sekunde da si u nekoj
opasnosti ja bih te izvadio iz vode.
Jake je zvučao iskreno ali ja sam se i dalje pitala. – Ti si takođe rekao da ti ne smeta što mi
se onaj Kauboj udvarao.
- I ne smeta mi. - Nasmejao se na moj zbunjeni izraz lica. – Gledaj, on je takav. Ja sam
navikao na to. On je ženskaroš, ali on je jedan od mojih najboljih prijatelja. Verujem mu. Čak i
da nije tako, on ne bi želeo da se mnogo zeza sa mnom jer zna da će da izgubi. Osim toga,
verujem tebi. Iako nismo ozvaničili ovu stvar između nas, mislim da su nam namere jasne.
- A Bobbie Jo?
Sad je došao red na njega da izgleda zbunjeno. – Šta je sa njom?

104
 Zaštićeni svedok
- Kauboj je rekao da ste se vas dvoje zabavljali u srednjoj školi.
- To je bilo odavno. Sada smo samo prijatelji.
- Ali ti si uzeo njenu nevinost.
Glava mu je skočila unazad od iznenađenja što znam toliko stvari. – Da i ona je uzela
moju. Pa šta?
Šmrcnula sam. – Ja nisam devica.
Podigao je obrve ka meni. – To je dobra stvar, zato što nisam ni ja.
- Vrlo zabavno. Ja sam ovde ozbiljna. Ona ti je dala nešto… pa, ja to ne mogu da ti dam.
Sigurna sam da ti još uvek nešto znači.
Jake je upleo svoje prste sa mojima jako ih stiskajući. – Gledaj, dve device imaju seks –
kad ni jedna od njih ne zna šta radi – bilo je to neiskusno, nespretno i ni malo romantično.
Veruj mi, to je iskustvo koje želim da zaboravim, a ne da ponovim.
- Mislim da drugi ljudi imaju drugačiji pogled na te stvari, - rekla sam. –Posebno, žene.
One ne zaboravljaju svoj prvi put.
- Pa, da li treba da se ja brinem zbog momka koji je oduzeo tvoju nevinost?
- Oh, Bože, ne, - rekla sam sa gađenjem. – Nemoj da budeš smešan.
Pomazio me je po kosi kao da sam dete. – Pa, razgovaraćemo kasnije još. Moramo da se
vratimo kući. Fross je sačuvala večeru za nas.
Jake je pustio moju ruku i startovao auto. Spustila sam svoju ruku u krilo ali on je opet
posegao za njom. Držao je svo vreme dok je vozio kući.
- Moraću da počinjem od sada ranije da idem u krevet, - rekao je Jake, cereći se. –Svađa
sa tobom je iscrpljujuća.

105
Klub Brbljivica
Deseto poglavlje

Nakon večere, Hank i Flosse su nas pozvali da sedimo sa njima napolje oko vatre. Mislila
sam da verovatno imaju još đubreta koje trebaju da spale, ali bila sam prijatno iznenađena
kada je Hank zapalio vatru sa drvetom koje je palo i koje je Jake ranije tokom dana isekao.
- Pa, Emily, - Henk je počeo. – Šta misliš o večeri?
Nasmejla sam se. – Bilo je... interesantno. Kada je Jake rekao da za večeru imamo pitu,
mislila sam da sam umrla i da se nalazim u raju.
- Nisam rekao pita, rekao sam Frito pita. Imaš selektivan sluh. - Rekao je Jake.
Samo sećanje na Floss koja se savija na neki čudan način da bi zgrabila kesu kukuruznog
čipsa, a zatim mu dodaje čili papričice iz konzerve, narendan parmezan, i kolutove luka bilo je
smešno. Jake mi je dodao kašiku i zatim je gurnu u obrok koji se nalazio u velikoj kesi,
govoreći. – Nemoj da praviš takve face. Probaj. Videćeš. - On ima sreće što sam ja avanturista,
i ja sam prava srećnica ako ima bolju ukus od izgleda.
- Nikada više neću da gledam u kesu Friosa na isti način. - Rekla sam mu.
Floss je uzela papirnu kesu koju je ponela sa sobom iz kuće. Spremni za dezert?
- Da li je to pita? - Pitala sam, nateravši ih da se nasmeju.
- Pečeni mančmelou (vrsta slatkiša koji se previ od vode, sećera i žlatina), - Floss je rekla
vraćajući svoju pažnju na svog supruga. – Hank, potrebno nam je još posuđa.
- Srediću to, - odgovorio je.
Hank je počeo da gleda okolo, njegove oči su bile prikovane za zemlju, sve dok nije
pronašao dugačku, tanku granu. Vratio se do svoje stolice, uzeo je svoj džepni nožić, i
zaoštrio oba kraja grane. A onda je prepolovio na pola.
Jake je stavio mančmelo na kraj štapa, za mene. – Znaš kako se to radi?
- Da li postoji neki trik?
- Zavisi od toga kakav želiš da bude. Malo toplo ili vrelo?
Nagnula sam se ka njemu i prošaputala. – Da li još uvek govorimo o mančmeloima?
Nasmejao se dok je okretao štapić na plamenu, zapalio je a onda je prineo usnama
duvajući da ga ohladi. – Sa tobom? Nekako sumnjam.

106
 Zaštićeni svedok
Malo kasnije, Hank i Floss, su se povukli u kuću, ostavljajući Jakea i mene da završimo sa
kesom mančmeloa.
Držala sam svoj štap na vatri gledajući kako plamen liže donju stranu mančmeloa i kako
on menja boju od bele u braon skoro crnu kuglicu. Brzo sam plamen ugasila duvajući u njega,
ali nastavila sam da duvam kako bih ga ohladila. Jake me je posmatrao dok sam skidala crni
mančmelo sa vrha štapa, držala ga između dva prsta i zatim ga zagrizla. Bilo je toplo i
gnjecavo, topilo se između mojih prstiju. Polizala sam belu tečnost koja se slivala sa ugla
mojih usana.
Gledao je. Čekao je. Dođavola, mislim da je pravio beleške u svojoj glavi. – Da li uživaš? -
pitao je Jake, pokušavajući da se namesti zbog nezgodnog položaja u kojem je bio.
- Mmmm. - Zvučni efekat koji sam napravila više je bilo zbog njega nego zbog
mamčmeloa. – Uh- hhuh.
Njegov osmeh me je rasplamsao, kao da me je stavio na ražnju iznad otvorenog plamena.
– Nastavi da izazivaš medveda, i jednog dana će medved uzvratiti. - Upozorio je.
- Računam na to.
Kikotajući, ustala sam i bacaila štap u vatru, zagledavši se u udaljane pašnjake. Stotinu
smaragndo - zelenih svetlucavih svetala je plesalo oko plesne dvorane u senkama krošnji
stabala kao i blistavim algama na vrhu jezerceta. Zapanjeno sam gledala kako nezvani gosti
plešu neprekidno u šumi.
- Spremna da uđemo untra? - Pitao je Jake.
- Ne još. Samo nekoliko minuta. - Gledala sam kako svici samo dopunjuju sliku. - Drugačiji
su od onih na Srednjem zapadu.
- Južnjaci ih obično nazivaju svetleće bube.
- Pa, čini mi se da su vaše svetleće bube zelene, dok su naše kristalno žute. Čudno, huh?
- Sada bih radije tvoju pažnju želeo na nečemu drugom. - Jake me je zgrabio za kukove i
povukao u svoje krilo.
- Dobro, dobro. Šta je dovelo do ovoga? Večeras si nešto čudno razdragan. Moraćemo
mnogo češće da se svađamo.

107
Klub Brbljivica
Stisnuo me je još jače i spustio svoju glavu na moju. – Želeo sam da te držim ovako već
duži vremenski period. Je li to u redu?
- Samo sam primetila. Ne žalim se.
Vatra se gasila polako samo od sebe, iako da sam jedva primetila nešto drugo oko mene
osim da me je Jake držao u svom zagrljaju, prolazeći mi prstima kroz kosu. To bi trebalo da
bude prijatno. Bilo je prijatno. Ali jedan deo mene je želeo da stane, a nisam znala zbog čega.
Onda me je pogodilo.
Moj vid je zamaglio, preplavio me je osećaj tuge. Okrenula sam glavu kako bih sprečila da
ugleda suze u mojim očima, ali bilo je suviše kasno. Spustio je jedan prst ispod moje brade,
okrećući nežno moje lice ka sebi.
- Šta nije u redu?
Nisam mogla da govorim. Nisam čak ni pokušavala, što je još više zabrinulo Jakea.
Zakopala sam lice u njegovo rame. Tuga je eksplodirala u mojim grudima, Jakeovo telo je
podrhtalo ispod mog. Držao me je, mazeći moja leđa sa svojom nežnom, umirujućom rukom.
– Emily…?
Pribila sam se uz njega držeći se još bliže njemu, dok sam pokušala sebe da dovedem u
red. – Žao mi je.
- U redu je. - Jake je zabacio pramen moje kose iza uha. – Reci mi zašto si uznemirena. Je
li zbog onoga što se dogodilo ranije?
Da sam mogla još više da se smanjim, smanjila bih se kako bih se skrila u njegov džep i
pobegla od sramote. Duboko sam uzdahnula. – Ne. To je… zbog načina kako me držiš.
Podsetilo me je na nekog…drugog.
Povređenost i bes su se pojavili u njegovim očima. – Ko?
- Poslednji muškarac koji me je držao…- Teško sam progutala, pokušavajući da držim svoj
glas pod kontrolom. – Obmotao je svoje ruke oko mene držeći me čvrsto u zagrljaju dok je
prstima prolazio kroz moju kosu…
- Ne želim da mi pričaš o nekom drugom muškarcu.
- Ne, ne razumeš, Jake. On je bio dobar čovek, i ja sam imala samo četrnaest godina.
- Četrnaest? Hoćeš da kažeš da te je silovao…

108
 Zaštićeni svedok
- Oh Bože ne! Ništa slično. Nije bilo ništa seksualne prirode.
Jake je bio zbunjen. – Šta, onda?
- On je bio policajac koji mi je rekao da su moji roditelji mrtvi. - Dozvolila sam suzama da
poteku niz moje obraze.
- Emily…
- Čekaj. Pusti me da završim. - Duboko sam uzdahnula kako bih zadržala kontrolu i
oslobodila se pritiska u grudima. – Policajac je pokazao saosećajnost i ljubaznost, dopuštajući
mi da plačem dok nisam pomislila da ću i ja umreti. Ni jednog trenutka mi nije rekao da
prestanem, ili da budem hrabra, ili bilo šta drugo što bi se reklo nekoj mladoj devojčici čiji su
roditelji preminuli. Omotao je svoje ruke oko mene i nije me pustio. Nisam imala nikog
drugog, Jake, i on me ni jednog trenutka nije pustio. Obećao mi je da će sve biti u redu, i ja
sam mu verovala. Onda se služba Dečije zaštite pojavila i uzila me iz njegovih ruku. Ali bez
obzira na sve, nije hteo da me pusti. Drugi policajac je prišao i uhvatio me za zglobove.
Gurnuli su me u kola, dok sam ja udarala i vrištala. Borio se da dođe do mene, ali mu nisu
dozvolili.
- Bio je prijatelj tvojih roditelja?
- Ne.
- Da li si ga srela pre toga?
- Ne.
- Emily, da li znaš kako se on zove?
- Ne, Jake.
Njegove obrve su se spojile u jednu liniju. – Ne razumem. Zašto nije želeo da te pusti? Bila
si stranac.
Pročistila sam grlo i pogledala direktno u Jakeove oči. – Večeri kada sam te videla, osetila
sam nešto. Povezanost između nas.
- Da, i ja sam osetio isto. Ali kakve veze to ima sa...
- Pa, kada je taj policajac došao da razgovara sa mnom, odmah smo se povezali. Nisam
znala tada šta je to u tom trenutku. Njegov partner ga je držao za ruke dok su me odvodili.
Stalno mu je govorio Ona nije tvoja ćerka. Sećam se da sam čula priču o policajčevoj ćerci koja

109
Klub Brbljivica
je preminula nekoliko nedelja ranije. Bila je približno mojih godina, ali mislim da nismo išle u
istu školu. Nakon nekog vremena shvatila sam što je reagovao tako i zašto sam osećala
povezanost sa njim. Oboje smo patili zbog porodica koje smo izgubili.
Jake je šokirano odmahnuo glavom. –Samo sačekaj da ga ja pronađem, Isuse. Nije ni
čudo što nisi verovala ljudima.
- Nisam želela nikog da mi se više približi. Nekako, Dale i Gina su se ušunjali ispod mog
radara. Ipak, držala sam ih uvek blizu na dohvat ruke. Pitali su me da se uselim i živim sa njima
ali nisam mogla. Plašila sam se da im dozvolim da se približe, ipak su bili moji najbolji prijatelji.
Zato se nisam mogla oprostiti od njih. Nisam mogla da podnesem pomisao da gubim još
nekog, posebno tebe.
- Ja ne idem nikuda.
Sada je došao trenutak da pređemo na neugodan deo, na deo za koji nikad nisam mislila
da ću doći u situaciju da objašnjavam. – Znam da ću zvučati glupo, ali postoji razlog što
forsiram pitanje seksa.
Jake me je pogledao sa intrigantnim izrazom na licu.
- Želim da se dogodi seks između nas, samo seks. To će biti dosta bezlično, što će mi
dozvoliti da ostanem nevezana...
- Lakše je otići? - Jake je pitao.
Klimnula sam glavom. - Ne spavam sa svakim. U stvari nije bilo njih mnogo. Još uvek
mogu da ih izbrojim na prste jedne ruke. - Rekla sam, slabo se osmehnuvši.
Jake se osmehnuo. – To mi nije važno.
- Pa, važno je meni, - rekla sam, uspravivši se u njegovom krilu uz odlučan osmeh. – Mogu
da se opkladim da ti svoje partnerke možeš prebrojati na prstima jedne ruke.
Jake je podigao obrve.
- Dve ruke?
- Kako bi bilo kada bih ti rekao prste dve ruke i prste jednog stopala?
- Zašto toliko mnogo?
Slegno je ramnima. – Muškarci su odvratna stvorenja.
Uspela sam da se nasmejem. –Pokušavaš da učiniš da se bolje osećam?

110
 Zaštićeni svedok
- Da li uspevam?
- Da, - rekla sam zevajući. – Umorna sam. Trebalo bi da se spremimo za krevet. - Ustala
sam iz njegovog krila i krenula ka kolibi.
- Hej, Emily, - viknuo je Jake. – Pa, o celom ovom promiskuitetnom činu...
- Ti si mislio da sam ja promiskuitetna?
Nervozno je pomerao nogu. – Pa, da... uh, ne... sranje. Zaboravi.
- Jake, ja nisam kurva samo sam jednom u životu poželela da imam seks sa vrelim
strancem. Ja ipak imam morala.
Osmehnuo se divlje. – Ti misliš da sam ja vreo?
- To je sve što si zapamtio iz ovoga što sam izgovorila? Pretpostavljam da nisam jedina
koja ima selektivni sluh.

****

Jake je stao iza mene, polako prelazeći svojim rukama po mojim, dok ih nije lagano
spustio na moja ramena. Njegov dah sam osećala na vratu. Osećala sam kako se njegova
tvrdoća pritiska uz mene.
Ruke su mi zadrhtale, iako sam zatvorila oči nisam mogla da se koncentrišem. Sa svakim
njegovim dodirom, ostajala sam bez kontrole nad svojim osećanjima. Kordinacija njegovih
ruku i očiju je bila dosta bolja od moje ali sve je to dolazilo iz iskustva. A ja ga nisam imala
mnogo.
- Možda bi trebalo da sačekamo, - prošaputala sam Jakeu.
- Zgrabi priliku, Emily.
Omotala sam ruke oko sebe osećajući teksturu košulje pod prstima. – Šta sada?
- Otvori oči.
Smeh je eksplodirao negde iz nas. Otvorila sam oči i bacila onaj pogled gorite u paklu
prema Kauboju, Oxsu i Juddu.
- Ignoriši ih, - rekao je Jake. – Koncentriši se na metu.
- Ne mogu da se koncentrišem kada si ovako blizu.

111
Klub Brbljivica
Jake je stavio svoj obraz uz moj drkadžija se smejao. Pretpostavljam da ga niko nije
uzimao za ozbiljno, posebno ne ja. Odmaknula sam se, spuštajući svoj pištolj kalibra 22 koji je
bio u futroli oko njegovog članka. Dok sam samo pozorno buljila u njega.
Jake je izvukao 9mm polu - automatski pištolj koji se nalazio u futroli na ramenu. – Želiš li
da ti opet pokažem? – Ciljao je na strašilo koje je okačio na drvo koje je bilo udaljeno oko
trideset metara od nas. Probala sam da nateram svoje telo da bude mirno svaki put kad bi
povukao obarač. Za mene, pucnjava nije baš bila podsetnik na lepe uspomene.
- Drži, Jake. – Hank je prišao naslonivši se na drvenu ogradu. – Trebalo bi da odeš do
prodavnice i pokupiš stvari koje sam naručio.
Jake mu je prišao i malo tiše mu se obratio. – Ne mogu da je ostavim toliko dugo samu.
Biću previše daleko ako se nešto dogodi.
Hank je izgledao uvređeno. – Šta sam ja, mlakonja?
- Poslaću momke umesto mene. Biće mi potreban ceo dan da naučim Emily kako se puca.
Ovde smo već pola sata, i tek sam je naučio kako da drži pištolj.
- Ja ću raditi sa njom, dok ti ne budeš ovde. – Hank se ponudio. – Trebaće ti jedan sat to
da završiš. A ona će pucati kao profesionalac do tada.
- Momcima neće smetati da to urade. Ionako nemaju ništa bolje da rade.
- Ja te nisam pitao za mišljenje, Jake ovo je bilo naređenje.
- Ali ja...
- Sine, osim ako ne želiš da uzmem tvoj pištolj 9mm i pucam u tvoju zadnjicu, predlažem
ti da odmah odeš.
Jake je znao da ne sme više da bude ovde. On i momci su ušli u kamionet i odvezli se uz
put bez i jedne izgovorene reči. Kad Hank kaže da skočiš, ti zatvoriš usta i staviš svoj
padobran.
- Da li postoji neki određen razlog zašto nisi želeo da me Jake podučava kako da koristim
oružije?
- Da.
Namrštila sam se gledajući u njega. – To nije jedna od onih stvari kada se muškarci
razmeću svojom hrabrošću o ženama koje pucaju iz pištolja, zar ne?

112
 Zaštićeni svedok
- Dušo, moja žena puca bolje nego većina muškaraca koje poznajem. – Prišao mi je
osmehujući se. – Taj dečko je pokušavao da te nauči kako da koristiš njegovo oružje, u redu.
Ali to nije imalo nikakve veze sa pištoljem u tvojoj ruci. Znam da neću dobiti bilo kakvu
zahvalnost od Jakea, ali sam pomislio da bi bilo bolje da prekinem njegove takozvane
privatne časove, pre nego što postane još eksplicitniji njegov šator u pantalonama.
- Oh, Bože. – Obrazi su mi poprimili crvenu boju.
- Otišao bih do crkve da se pomolim za oboje, ali čisto sumnjam da bi to pomoglo vašoj
situaciji, - Hank je dodao sa osmehom. – Sada hajde da prionemo na posao. Održaću ti kratak
kurs ciljanja u metu. Ubrzo ćeš biti najbolja i pucati u Jakea.
- Ali Jake uvek pogodi u oko svaki put kad puca.
- Onda je skoro dobar kao i ja. – Rekao je Hank.
- U redu, šta da radim?
- Ciljaj, pucaj, i nadaj se najboljem.
- Mislim da si rekao da ću za sat vremena da pucam kao profesionalac?
- Sat još uvek nije prošao, dušo. Lako je. Ciljaj i pucaj. Ne možeš ovo da zabrljaš. – Rekao
je Hank, gledajući u mene dok sam podizala pištolj i ciljala. – Čekaj, to se tako ne radi.
Do trenutka kada su se momci vratili, Henk i ja smo sedeli u hladu i pili ledeni čaj koji je
Floss donela za nas. Bila sam samouverenija sa pištoljem i više se nisam trzala na zvuk.
Jake nam je prilazio sa kiselim osmehom na licu. – Želeli smo da prvo istovarimo stvari iz
kamiona kako bi vam dali dodatnog vremena za vežbu, ali pošto vidim da vam nije
potrebno... – Ućutao je. – Želim da vidim šta ste uradili.
Njegove reči su naterale Henka da se glasno nasmeje. – Ona je prirodna. Prokleto dobro
puca.
- Emily ne bi mogla da pogodi ni štalu, - Jake je rekao, cereći se sa drugim muškarcima. –
U stvari, mogao bih da se opkladim u pedeset dolara da iz tri pokušaja neće pogoditi strašilo
ili više.
- Pa sada si muškarac koji se kladi Jake? – Hank je pitao, gledajući u svakog posebno. – I
da li tvoja ostala braća učestvuju u opkladi?
Ne trepnuvši, svi u skočili da se klade protiv mene.

113
Klub Brbljivica
- Jedva čekam da vidim ovo, - Jake je rekao, krenuvši sa ostalima prema meti. Oni su se
smejali, udarajući jedan drugog rukama uživajući u svojoj mačo predstavi.
To me je nateralo da zažalim što sam dozvolila Hanku da se kladi na mene. –Hank, cenim
to što radiš ali svestan si da ćeš izgubiti nešto novca. Zar ne?
- Emily, ja imam vere u tebe. Dozvoli svom adrenalinu da proradi i koncentriši se. Biće to
kao druga priroda. Ti si u manjini i temperamentna si. Neće biti potrebno mnogo pre nego što
ovi momci zapale tu iskru u tebi. Bićeš dobra.
Onog trenutka kada sam stala tamo, podigla sam pogled ka menti, znala sam da je Hank
u pogrešnoj ekipi za klađenje. Pritisak koji sam osećala da ovo moram da odradim kao
Američka foka pogodila me je kao lopta po sred nosa.
Jake je gledao u mene, čekajući da zabrljam pri prvom pucnju, što i neće biti veliki
problem, zato što sam bila nežno programirana da osećam kratki spoj kada sam u blizini
njega. A nije pomoglo ni što su me ostali posmatrali kao da sam na nekom polaganju ispita.
Nežno sam pritisnula obarač, i moj prvi pucanj je bio nekontrolisan, nisam pogodila čak ni
blizu meta. Svi momci su se smejali.
- Evo ga prvi, - rekao je Jake.
- Drago mi je što znaš da brojiš. – Lagano sam odgovorila.
Kada sam opalila po drugi put, komad kore je odleteo sa drveta, ali strašilo je ostalo
netaknuto.
Jake je imao širok osmeh na licu. – To je drugi. Možda je Hank trebao da nabavi
nalepnice.
- Bar sam pogodila prokleto drvo. Rekao je da što više budem vežbala biću sve bolja, -
rekla sam, pokušavajući da pobijem njegov komentar.
- Ili ako bude imala više sreće. – Jake je promrmljao momcima, nateravši ih da se još više
smeju.
- Vi ste svi gomila komičara, zar ne? Ja pucam samo sat vremena. Ne daj Bože da treba da
mi udelite kompliment zbog toga. Dovoljno sam nervozna dok pucam kad svi buljite u mene
kao da ja ovde stojim samo u donjem vešu.

114
 Zaštićeni svedok
Kauboj je progovorio. – Draga, da si ti u svom donjem vešu, nikome od nas ne bi bilo
bitno da li ćeš pogoditi metu. Dođavola, sumnjam da bi iko od nas primetio da si promašila.
Možda vredi pedeset dolara da te gledamo kako pucaš samo u svojim gaćicama.
Muški šovinistički stavovi me ljute. Nazovi me preosetljivom, ali njihove opaske su me
samo još više motivisale da se koncentrišem na metu. Kada sam to uradila, podigla sam
pištolj, jedva dišući, povukla obarač verujući svojim instinktima.
Moj treći hitac je pogodio strašilo u prepone, raznoseći mu pantalone. Svi muškarci su
duboko uzdahnuli i svi zajedno glasno izdahnuli. Sumnjam da je to imalo ikakve veze sa
novcem koji su izgubili.
Hank je prišao, zaintrigiran mojim pucnjem, i udario Jakea po leđima. – Devojka zna da
koristi nož, zar ne?
- Jake, možda bi trebalo da pitaš Emily da ti pokaže par trikova u vezi pucanja, - rekao je
Judd, smejući se glasno. – Možda ima talenat za to, ako može ovako da puca.
Osmehnula sam se ponosno na svoju pobedu. Muškarci su takvi slabići.
Kauboj, Judd i Ox su se uhvatili za svoje novčanike spuštajući novac u Hankovu ruku. Jake
je bio jedini koji nije platio. Pregledao je metu, verovatno pitajući se kako sam to uspela da
uradim. Dođavola i ja sam se isto pitala.
Nisam ni ja izdržala, već sam piljila u metu. – Predaj se Jake. Ne dešava se da te svaki dan
pogađa devojka.
Jake je bio razdražljiv, ali ni jednog trenutka nisam očekivala da će da reaguje na ovaj
način. Izvukao je 9 mm iz svoje futrole na ramenu i ispraznio ceo šaržer u strašilo. Očigledno
je bilo da nisam bila jedina sa takvim temperamentnom. Nakon nekih tri sekunde pomerio je
svoj pištolj, i strašilo je palo sa drveta. Pravio se važan.
Zgrabio je pištolj iz moje ruke i gurnuo ga za pojas mojih kratkih pantalona. – Drži ovo
negde na dohvat ruke u slučaju da ti zatreba.
Nije mi se sviđao osećaj napunjenog oružja koje je upereno u moje prepone. Barem ta
metalna cev. – Misliš da su moje pantalone dostupne za to?
- Za pištolj, ne. Za mene? Oh, da. – Nasmejao se, a zatim je prišao Hanku i izvadio
novčanicu od pedeset dolara iz zadnjeg džepa.

115
Klub Brbljivica
Hank je pokupio svoj novac. – Sa srećom koju poseduje ova devojka, trebalo bi sutra
ujutru da je povedemo sa nama.
Jake ga je pogledao onim svojim pogledom da, baš si u pravu. – Emily? Lov? Ti me
zajebavaš?
Njegov komentar me je iznervirao. Bilo je dovoljno loše što me je nazvao
promiskuitetnom. Imao je sreće što ga nisam odmah upucala. Sada, sam imala pozitivno
mišljenje o oružju. Nema potrebe, pomislila sam. Jake mi je dao sasvim dovoljno municije da
izjednačim. Pa, on ne želi da idem i on misli da su moje pantalone dostupne, huh?
Videćemo mi o tome.

****

Jake je skliznuo ispod pokrivača. – Ti ne ideš. Kraj diskusije.

- Ja idem. Hank je rekao da mogu.
- Da li si ga nagovorila da to uradi?
- Zato što sam pobedila i omogućila mu da zaradi dvesta dolara zbog tvoje glupe
opklade. Mislim da ima osećaj da mi duguje. A što je to važno? I sam si rekao da bi trebalo da
si blizu mene ako se nešto dogodi.
- Neću biti daleko od tebe, - rekao je Jake. – Floss će biti ovde, i ona zna kako da puca iz
pištolja. Osim toga, niko te neće pronaći ovde. Ovo je poslednje mesto na kom bi te tražili.
Ovde si sigurna.
- Možda, možda ne.
- Još uvek ne ideš. - Jake je rekao zureći u mene.
- Pa, videćemo šta će Hank da kaže u vezi toga. Naravno, možda će da boli kada bude
šutnuo dršku tvog pištolja dok si ti na dupetu.
Jake je stisnuo zube. – Prestani biti glupa. Zašto bi želela da ideš u zasedu da čekaš
jelena? To neće biti ni malo zabavno.
- Oh, baš i ne znam u vezi toga, - rekla sam sa opakim osmehom. Puno sam se trenutno
zabavljala nervirajući Jakea. - Osim toga, razbiću monotoniju.

116
 Zaštićeni svedok
- Je li to radiš samo da bi me iritirala?
- Ko, ja?
Jake je izgledao ogorčeno. – Vraćaš mi za ono ranije tokom dana.
Pre nego što me je uhvatio da se smejem, otkotrljala sam se od njega i ugasila lampu, pali
smo u potpuni mrak. –Ne znam o čemu pričaš.
Nastupio je trenutak tišine.
- Biće ti hladno sredinom noći. Možda bi bilo dobro da odmah dođeš ovde.
Moje srce je poskočilo u ritmu. – Ne hvala.
- Hoćeš da te vežem umesto toga?
Držala sam dušek jako, prisiljavajući sebe da ostanem na svojoj strani kreveta. Moji
pokušaji da mučim Jakea davali su mešovite rezultate. Morala sam da pregrupišem sopstvene
misli kako bih imala spremljen odgovor u slučaju da imam sreće i izbacim ga kompletno iz
takta.
- U redu je. Dobro sam. - Lagala sam.
Jake je seo i uspravio se u krevetu. – U redu, šta nije u redu sa tobom?
- Na šta misliš?
- Čekam na jednu od tvojih seksualnih primedbi.
- Previše umorna. Plus, moramo da ustanemo u pet ujutru. Možda ću se sutra uveče
osećati dobro za to.
Nisam mogla da ga vidim, ali sam ga zamišljala kako gleda u teme moje glave sa
podignutim obrvama, namrštenim nosom i usnama stegnutim u čvrstu, pravu liniju. U
ostalom, njegova tišina je odavala zbunjenost. Iznenadila sam se koliko brzo je odustao i opet
legao.
Nakon što je priznao da mu je stalo do mene, bila sam sigurna da će postati seksualni
agresor. Nisam računala na njegov otpor i strpljenje, kao i moj nedostatak istih. Kako bih ga
izludela, morala sam da promenim strategiju i počnem ga izazivati kako bi se uključio, kao
neka seksualna oznaka.
- Oh, Jake... - Zaćutala sam za trenutak. – Jesam li ti ikada rekla da nemam problema sa
refleksom vrištanja?

117
Klub Brbljivica
Zastenjao je. – Dođavola Emily. Otežavaš mi da ponekad budem džentlmen.
Imam te! Gotov si.

118
 Zaštićeni svedok
Jedanaesto poglavlje

U redu, možda ovo na kraju krajeva baš i nije bila najbolja ideja. Koji kreten ustaje u pet
ujutru da ide u lov? Ja, ko drugi. I to samo kako bih dobila Jakeovu pažnju. Da sam bila
pametna, dozvolila bih mu da zadrži svoju prokletu pažnju i da se vratim u krevet.
- To nije kamuflaža. - rekao je Jake.
Pogledala sam dole u svoju majicu koju sam dobila od Juniorove ćerke. – Na šta misliš?
- Roze boje je.
- Pa. Još uvek ima isti oblik kao tvoja majica.
- Da, ali moja je zeleno, braon. Jedina stvar sa kojom bi mogla da se uklopiš je žvakaća
guma. Evo, obuci ovo. - Jake je skinuo udobnu maskirnu košulju koju je nosio preko crne
majice. Prebacio je preko moje glave dok je njegov ujak izlazio iz kuće.
Pokazala sam na Hankov narandžasti šešir koji je nosio na glavi. – Zašto on sme da nosi
boje, a ja ne?
Jake je pogledao u svog ujaka i odmahnuo glavom. – Zato što je boja njegovog šešira
zbog sigurnosti. Neće ga zameniti sa životinjom i slučajno upucati kad ide kroz šumu.
Skinula sam Jakeovu košulju i bacila mu je. – Pa, osim ako neko ne lovi žvakaću gumu,
onda ću biti potpuno sigurna.
Jake je progunđao, gledajući u Hanka. – Rekao si da treba da pođe; ti ćeš se brinuti o njoj.
Onda je zgrabio baterijsku lampu i odjurio prema zadnjem delu imanja.
- Ko je spremao njemu jutros zobenu kašu? - pitao je Hank.
- Valjda bi to trebalo da budem ja.
Hank se nacerio uključujući svoju baterijsku lampu. – Hajdemo.
Stigli smo Jakea na zadnjoj strani pašnjaka skoro na ivici imanja gde se nalazi žičana
ograda. Jake je postavio svoju nogu na donju žicu, dok je rukom podigao gornju kako bi
napravio otvor. Hank je prvi prošao kroz njega i ja sam ga pratila, pre nego što sam se
okrenula, Hank je uradio isto kako bi Jake prošao.
Jake je išao prvi pešačkom stazom. Puška mu je bila prebačena preko levog ramena dok
smo ga mi pratili. Hank je držao pušku u levoj ruci, nasuprot meni i usmerenu na zemlju. –

119
Klub Brbljivica
Moraš gledati da ugledaš divlje svinje. - Hank me je upozorio. – Obično se nalaze daleko od
ograde i staza ali desi se da ponekad i dođu. One su opasne.
- Svinje, opasne? Šališ se, zar ne?
- To nisu udomljene svinje. To su divlje svinje. Zla mala kopilad. Napraviće ti otvorenu
ranu sa njihovim kljovama ako budu uspele da dobiju priliku za to. Ne šalim se u vezi toga.
Imam ožiljak dug oko osam centimetara na telu da ti to dokažem.
- Mislila sam da smo mi valjda trebali da budemo lovci. A sada mi kažete da životinje
mogu da napadnu nas?
Hank se nasmejao. – Svaki put kad je steraš u ćošak, izlažeš se riziku da te napadne. -
Pogledao je u Jakeova leđa. – To ponekad važi i za ljude.
- Još jedan biser mudrosti?
- Ne samo opažanje, - Hank je ispravio.
- Dobro oko.
Staza se završila i mi smo počeli da hodamo kroz visoku travu, sve dok nismo došli do
blatnjavog tla jer je tokom noći padala kiša. Hank je rekao Jakeu da seče travu ispred nas
kako bi izbegli blato a onda je postavio mene između njih. Sledila sam Jakeovo svetlo
baterijske lampe dok je on čistio put ispred nas.
Posle nekoliko minuta, Hank me je potapšao po ramenu. – Emily, da li znaš kako zovu
grupu jelena?
- Teško.
- Teško šta? - Pitao je, Hank cereći se svojim glupim šalama. – Znaš kako zovu jelenom bez
očiju? - Pitao je Hank, nastavljajući da ide kroz travu dok sam ja slegala ramenima. – Jelen bez
očiju. - Rekao je svojim isprekidanim glasom, a zatim se glasno nasmejao.
Nasmejala sam se a Jake nas je ružno pogledao. – Ako vas dvoje ne umuknete, uplašićete
sve živo u krugu od nekoliko kilometara.
- Stavi poklopac na to, Jake. - Bio je to Hankov autoritativan glas i Jake nije bio i suviše
glup da sebe gurne u probleme. Ostatak puta smo prošli u tišini.

120
 Zaštićeni svedok
Ispred nas se ukazala zelena drvena konstrukcija sa pravougaonim prozorima. Ista je bila
izdignuta od tla i na njoj su bile prislonjene merdevine. Jake se popeo, otvorio vrata, i osvetlio
lampom unutra.
- Sve čisto, - rekao je skidajući paučinu sa vrata.
- Vas dvoje se popnite gore, - rekao je Hank. – Moje komšije ne love ovog jutra. Idem do
njih i sešću u njihovu čeku. Bubba je rekla da joj to ne smeta.
- Kada si razgovarao sa Bubbom? - pitao je Jake.
- Prošle večeri. - Hank se nacerio i okrenuo se da ode. – Vratiću se oko devet sati po vas
dvoje.
Jake je sa besom odmahnuo glavom i mahnuo mi da se popnem na merdevine. Tiho, sam
uradila ono što mi je rekao. Kada smo ušli unutra, Jake mi je dodao neki drveni sanduk da
sednem na njega i jedan je uzeo za sebe. Naslonio je pušku na ivicu, otvarajući prozor,
dozvolivši da uđe lagani povetarac i mala količina jutarnjeg svetla.
- Šta je sa Hankom? - pitala sam.
- Starac ne zna baš na najbolji način da nađe izgovor da ode. Pretpostavljam da on misli
da nam treba malo vremena nasamo.
- Kakvo vreme nasamo?
- To je vreme kad nema druge osobe sa nama, - Jake je rekao, ne uspevajući da suzbije
smeh koji mu se pojavljivao na licu.
- Ti mora da se zezaš sa mnom. - Bilo mi je teško da poverujem da Hank smatra da drvena
kutija lošeg mirisa u sred šume može da bude romantična.
- Ako budeš nastavila da pričaš, nećemo uspeti ništa da vidimo. Zvuk se mnogo lako i
brzo prenosi. - Jake je proverio svoj sat. – Agregat je na tajmeru. Imamo još dvadeset minuta
pre nego što počne da baca kukuruz.
Sedeli smo u tišini – dosađivali se, bolna tišina – sve dok nismo čuli sporo zujanje mašine
koja baca kukuruz. Jeleni kao da su imali ugrađen tajmer u sebi jer nekoliko trenutaka kasnije
Jake položi prst na usnu i mahnu mi da pogledam kroz prozor.
Mali mužjak sa belim repom i skromnim rogovima, mirno je grickao kukuruz ispod svojih
nogu. Srna je trčala iza njega. Gledala sam u njih nekoliko minuta ali noge su počele da me

121
Klub Brbljivica
bole zbog načina na koji sam čučala pored prozora. Posegla sam za svojim sandukom,
privlačeći ga bliže, grebući po drvenom podu. Ta buka je bila dovoljna da uznemiri naše
društvo.
Jake me je strogo pogledao ali sve što sam mogla da uradim jeste bilo je da slegnem
ramenima i formiram na usnama reč - izvini -. Sela sam pored prozora i počela sa grančicom
da skidam sasušeno blato na pantalonama. Praktično sam zaspala naslonjena na zid čeke,
kada me je Jake dodirnuo i prošaputao, - Jelen.
Pomerala sam svoje oči pregledajući područije. – Gde? - prošaputala sam. – Ne vidim
jelena.
- Levo od hranilice, stoji sa druge strane grmova.
Ili je Jake izgubio razum ili sam ja bila lakoverna. Verovatno je tu, ali ja još uvek nisam
videla ništa. Jake je zgrabio pušku i oprezno je gurno kroz prozor. Provirio je sasvim dovoljno
dok nije pronašao ono što je tražio i onda je uzeo pištolj spreman za mene. – Pogledaj tamo.
Videćeš ga.
Sekundu kasnije, uhvatila sam pokret smeđeg krzna koje se promicalo kroz zelenu
pozadinu. Veliki mužjak sa impresivnim rogovima se pojavio iza grmlja na otvoreno područje
iza hranilice. Oprezno, zaustavio se i podigao svoju veliku glavu, okrećući je napred - nazad,
trzajući ušima dok je osluškivao da li mu preti neka opasnost. Nozdrve su mu se širile dok je
skupljao lokalne mirise, trznuo je glavu i opet se vratio na ispašu.
Povukla sam pogled sa nišana i vratila pištolj Jakeu ali on je odmahnuo glavom. –On je
samo tvoj.
- Proklestvo, Jake. On neće da stoji mirno i da mi dozvoli da pucam tri puta pre nego što
pobegne. - Rekla sam tihim glasom. – Ti to uradi.
- Muške stvari, - Jake mi je prošaputao od uha do uha. – Zar to nije ono što si mi rekla?
Sada je tvoj red.
Ne znam zašto se uvek osećam kao da moram nešto da dokazujem. – Dobro onda.
Pomeri se, - šapnula sam nazad.
Uzela sam pušku i posmatrala ga kroz nišan. Bio je prekasan. Kompletno nesvestan
koliko je njegov život kratak. Zemlja je podrhtavala pod njegovim kopitama dok je gazio.

122
 Zaštićeni svedok
Bilo je teško shvatiti da se uništava tako divno stvorenje. Jedini put kada sam pomislila da
okinem životinju bilo je kada sam držala kameru u rukama, što bi verovatno bilo bezbedno za
životinju. A i za mene.
- Ciljaj u vrat, odmah iza vilice u podnožju ušiju. - Jake je rekao tihim glasom. – To će mu
slomiti vrat i pašće odmah na mestu gde stoji.
- Da li moram da držim oči otvorene?
Jake me je strogo pogledao. – Ne bi bolelo.
Spustila sam pušku na rame, pažljivo naciljala i polako držala prst na okidaču. Kada sam
uočila pogled u obližnjem grmu, malo sam se namestila ulevo.
Mala srna je izašla na čistinu i krenula prema mužjaku. Lane, na svom krznu je još uvek
imalo pege. Pridružlo se mužjaku koji se nalazio u blizini kukuruza.
Ne samo da mi je bilo žao jelena nego sam se osećala kao čudovište zbog ovoga što ću
da uradim. Možda je to bio biološki odgovor Ili se to možda probudila moja savest da
zakomplikuje stvari. U svakom slučaju, imala sam teške trenutke pokušavajući da isključim
glas u glavi.
- Ja to ne mogu da uradim. - Rekla sam. – Ne mogu da povučem okidač.
- Da, možeš. Ja ću ti pomoći. - Jake je stavio prst preko mog i ja sam se zaledila.
Motrila sam na tri jelena i gledala sa kakvim poverenjem se igraju oko svoje majke. Moj
puls je ubrzao dok sam pokušavala da zaboravim na pušku i velikog mužjaka koji je bio
udaljen samo jedan trenutak od padanja na zemlju. Ostaće bez mogućnosti za život, osim
sveže krvave rane.
Ne razmišljaj o tome. Samo uradi.
Ali nisam mogla, ruke su mi se tresle. Slomila sam se zbog svog dubokog kompleksa
osećaja krivice koji je izazvan zbog smrti meni dragih ljudi. Moj otac. Moja majka. Moj
policajac. Svi su otrgnuti iz mog života i to samo jednim bezobzirnim činom koji je učinio neko
drugi. A sada ja sam bila neko drugi.
Jake je podigao pušku i čvrsto stegnuo svoj prst iznad mog. – Duboko udahni i izdahni
kada povučeš obarač. - Prošaputao je u moje uho.

123
Klub Brbljivica
Talas emocija me je preplavio dok su mi pluća nehotice ostajala bez vazduha. Zadržala
sam dah, držala sam ga unutra, znajući da kad ga ispustim, Jake će upravljati i jednim
potezom pogoditi metu.
Osećala sam besmisleno ubijanje ali nisam više mogla da držim dah. Jake je polako
stisnuo prst i dah iz mojih pluća napustio je moja usta. Pucanj iz puške se utopio u meni.
Osećala sam moć pod rukama i ramenu. Jake je pao unazad od šoka ali se brzo oporavio da
bi video na vreme u šta gledam. Uz bljesak njihovih belih repova, tri jelena su se rasula i
pobegla u šumu
- Šta se dogodilo? Zašto si vrisnula? - Jake je pitao, grabeći pušku i gledajući kroz prozor
tražeći znakove života. Kada nisam odgovorila, zgrabio me je za remena i okrenuo ka sebi. –
Emily…?
Nisam želela da zna da to nisam mogla da uradim. Kada bih mogla da smislim razlog
zašto sam vrištala, onda možda… ne bi morao da zna. Ali onda su došle suze. Velike
izdajničke suze su počele da padaju niz moje istraumatizirano lice, tresući se zbog moje
slabosti. Bila sam olupina.
Jake je znao zašto. – Mora da me zajebavaš. Isuse Hriste. Ti si takva devojčica. - Udario je
rukom u drveni zid kako bi iskočio napolje, ostavljajući da se vrata sama zatvore za njim.
Gledala sam kroz prozor kako pomera otpalu granu i baca je u vazduh ispuštajući paru.
To je bio neprikladan i nerazuman način pokazivanja muške arogancije ali mogla sam da
predvidim ovakvu reakciju.
Jake je bio pravi muškarac. Bio je naviknut da bude gospodar na svom području. Želeo je
da ima kontrolu – da bude on taj koji vozi - ali ja sam konstantno povlačila njegov volan. Čak i
kada je držao sve obojeno između redova, ja sam stalno nešto sama bojila izvan njih. Trebala
su mu pravila da bi održao ravnotežu u životu ali moje nepromišljeno, nepredvidivo
ponašanje stalno ga je izbacivalo iz ravnoteže.
Kada su se vrata otvorila, obrisala sam nos i pokušala da obuzdam šmrkanje ali nisam
mogla da obuzdam podrhtavanje ramena. Jake je klekuno pored mene ali nisam mogla da
pogledam u njega.
- Emily…?

124
 Zaštićeni svedok
Sranje. Znala sam da ovo dolazi.
- Pogledaj me.
- Ne.
Ostala sam mirna ali Jake je spustio ruku na moj obraz, okrenuo mi lice prema sebi.
Gledao je u mene, što je verovatno bilo neprijatno. – Oh, dođavola. Voleo bih da te zadavim.
- Zašto to onda i ne uradiš?
- Zato što bi radije uradio ovo, - rekao je, spuštajući svoja usta preko mojih.
Snaga njegovog poljupca je probudila moja osećanja, terajući me da osetim peckanje od
glave do pete. Palio me je – jedna mala iskra je zavarničila i ja sam gorela. Njegov jezik je
istraživao moja usta, hraneći plamenove koji su rasli u meni, spaljujući me iznutra.
Jake je svukao moju roze udobnu majicu, bacio je u stranu dok mu je pogled bio fiksiran
na moje grudi, kao da je bio iznenađen što nisam nosila brushalter. Nisam mogla da pomerim
pogled sa njega. Dodirnuo je moj vrat i polako klizao rukom do mojih grudi, zaustavljajući mi
dah u grlu. Skinuo je svoju maskirnu košulju i postavio je na pod pre nego što me je oborio na
leđa. Njegova košulja je odvajala moju mekanu kožu od drvenog poda.
Lutajuće oči i ruke su istraživale moju kožu, zadirkujući me sa svakim dodirom dok nisam
postala mlitava i savitljiva. To mučenje je bilo previše. Posegla sam dole i otkopčala farmerice,
izazivajući ga da ide dalje. Skinuo je svoju crnu majicu, otkrivajući pohotno mišićavo telo.
Brzim pokretima, Jake je povukao moje farmerice sa kukova, skidajući ih sa mojim cipelama.
Bila sam potpuno gola.
- Mogu da se zakunem da si ovo planirala. - Rekao je cereći se.
Slegnula sam ramenima. – Dan za pranje, - nikada nisam videla smisla nositi samo jedan
deo donjeg veša. Posle svega, zar nisu napravili komplete odgovarajućih brushaltera i gaćica?
Jake se nagnuo preko mene spuštajući svoje usne na moj vrat dok sam prste pomerala
preko njegovih leđnih mišića, osećajući kako su ispupčeni i kako se zatežu ispod mojih prstiju.
Pomerao se uz moje grlo, ljubeći bradu, zatim je vratio jezik u moja usta, gde je seksulana
napetost između nas eksplodirala.

125
Klub Brbljivica
Bez reči, razdvojio je moja bedra dok je petljao sa dugmadima na svojim pantalonama.
Onda je stao. Bol se ocrtala na njegovom licu. – Dođavola, - prošaputao je dok je gledao u
mene. – Hank se vratio ranije.
- Kako znaš?
- Mogu da ga čujem kako zviždi u daljini. - Jake mi je dodao odeću. – Požuri, obuci se.
Povukli smo se oblačeći odeću što smo brže mogli, izlazeći van dok je Hank hodao ka
nama. Oboje smo još nameštali izgužvanu odeću pokušavajući da se dovedemo u red. Mogla
sam da zamislim koliko loše izgleda.
- Čuo sam pucanj. Da li ste vas dvoje imali neku nesreću?
Hank je uhvatio neugodne poglede koje smo razmenili Jake i ja. Iako nije rekao ništa,
jedva da je uspeo da zadrži mirno lice. Mogla sam da se zakunem da je to namerno uradio.
- Ne pitaj, - progunđao je Jake.

****

Za vreme večere, Floss je saopštila da je pozvala neke susede na roštilj sutra popodne.
Sama pomisao da ću biti okružena novim ljudima me je uzbuđivala kao kad zarobljeniku
dozvoli da ima svoje prve posetioce. Ili je možda više bilo kao nagrada za dobro ponašanje
prilikom služenja zatvorske kazne. Ok, to je bilo kao oslobađanje pritiska.
To je trebalo da bude kao hrana koju treba samo izvaditi iz frižidera i spremiti ali Floss je
imala podugačak spisak hrane koju još treba pripremiti. Ox i Judd su se dobrovoljno javili da
postave stolove i stolice. Kauboj se ponudio da očisti bazen. Jake će uzeti traktor i pokositi
travu a Hank će zapaliti vatru na ogromnom roštilju koji je sam napravio.
- Pa, šta je sa mnom? Šta mogu da uradim da pomognem?
Floss se osmehnula. – Možeš se smestiti gde god želiš.
To jedva da je bio jedan stepenika iznad fraze - vrzmaj se okolo i budi lepa - ali ja sam to
prihvatila. Niko nije mislio da mogu da uradim nešto ispravno. Možda nisam devojka sa sela
ali na kraju krajeva trudim se da pomognem. Floss se trudila da ne povredi moja osećanja ali
sam još uvek želela pohvalu za trud.

126
 Zaštićeni svedok
Progutala sam još jedan zalogaj večere i osmehnula sam se. – Nikada do sada nisam jela
gulaš od piletine, ovo je fenomenalno Floss. - Njih troje su podigli poglede sa svojih tanjira,
zureći u mene. –Šta? Da li imam ostatke hrane na licu ili nešto drugo?
- Nisam do sada video pile sa četiri noge, - rekao je Hank.
Počela sam da paničim. – Šta onda dođavola jedemo?
Glasno su se nasmejali dok je Jake brisao svoje usne ubrusom. – Paprikaš od zeca. Dobar
je, zar ne? Da li želiš još?
Odgurnula sam svoj tanjir. – Puna sam, hvala. - Noge su mi se tresle dok sam ustajala
hodajući prema ulaznim vratima.
Jake je viknuo ka meni. – Smetnja ti preovladava nad nevažnošću, Emily! Ako ti ne smeta,
onda ne bi trebalo ni da bude važno. - Na te reči oni su se još glasnije nasmejali.
Osećala sam mučninu, znala sam da ću moći lako da se uvučem u krevet i zaspim ali sam
morala prvo nešto da proverim. Bila sam umorna ali nije postojala šansa da odem da spavam
a da ne znam. Zgrabila sam baterijsku lampu i uputila se ka zadnjem delu štale.
Na pola puta do tamo, čula sam kako se otvaraju ulazna vrata na glavnoj kući. Jake je
verovatno krenuo ka kolibi. Biće iznenađen kada shvati da ja nisam tamo i što mu nisam rekla
gde idem. Dobro. Osmehnula sam se, znala sam da mu se to neće svideti. Dozvoliću mu da
bude zabrinut pet minuta. To ga neće ubiti.
Prilazeći kavezu, Jack se vrteo veselo kada me je ugledao, nadajući se da mu nosim
šargarepu. Twitcher je bio u zadnjem uglu, posmatrao me je režeći poput psa čuvara. Laknulo
mi je pošto sam videla da je Jack dobro, iako mi baš nije mnogo smetalo da je gulaš bio
spremljen od Twitchera.
Jakeov glas je došao iza mene. – Znao sam da ćeš biti ovde.
Uperila sam svoju baterijsku lampu u njega dok je on podigao ruku kako bi zaštitio oči. –
Čestitam. Scooby. Pretpostavljam da si rešila misteriju.
- Ti si lud?
Uzdahnula sam. – Previše sam umoran da bih bio lud. I to je bio dobar gulaš, pre nego što
si shvatila da jedemo zeca.

127
Klub Brbljivica
Vratili smo se u kolibu, prešli preko pospanog psa na tremu pre nego što smo ušli
unutra. Srušila sam se na ivicu kreveta i izula cipele. Jake je stajao pored vrata i gledao me.
Onog trenutka kada su moje cipele dodirnule pod, on je krenuo napred i nagnuo se iznad
mene. Njegovo telo je teralo da naslonim leđa na krevet mimo moje volje.
Jakeove oči su bile izražajne, njegov pogled bio je intezivan. – Imamo neka nezavršena
posla, - rekao je puzeći po krevetu opkoljavajući me svojom prisutnošću. Pomicala sam se
unazad ali on me je i dalje sledio. – Pa, koliko si umorna? - Pitao je tihim glasom, njegovo lice
je bilo blizu mog.
Moj mozak se pretvorio u kašu. – Ko je rekao da sam umorna?
Uglovi njegovih usana su se lagano povili. Pomerio je moju kosu i počeo je da gricka moje
uvo. – Jesi, - rekao je, polako milujući moj vrat dahom.
Moja koža se cela naježila. – Pa, pogrešila sam.
Jake je prestao da ljubi moj vrat. – Za sada, to je najseksi stvar koju sam čuo da si
izgovorila.
Jake je spustio svoje usne preko mojih. Njegove tople ruke su našle svoj put ispod moje
majice. Pomerao ih je do mojih grudi, obuhvatajući ih svojim dlanovima. Praktično sam se
bunila u trenutku kada se povukao i rekao mi da podignem ruke, skidajući majicu sa mog tela.
Držao je moje zglobove zarobljene iznad glave.
Lagano sam se podigla i poljubila njegov vrat, lagano pomerajući jezik niz njegov vrat,
poljubivši njegovu vilicu.
Prvo je progunđao i stisnuo moje zglobove ali onda je ućutao. – Uh…Emily…
Zastenjala sam. – Ako sada staneš, nikada ti neću oprostiti. - On je zatvorio oči i ja sam
osetila neki nagoveštaj. – Jake, mora da me zezaš. Da pogodim. Nemaš kondome?
- Ne, to nije problem.
Bog je jedini koji je znao šta mu sada prolazi kroz glavu. – Onda šta?
- Nećeš poludeti, zar ne?
- Zašto bih poludela?
- Zato što imaš krpelja ispod pazuha.
- Šta? - SKOČILA sam, glasno vrišteći. – Skini ga! Oh Bože, skini ga!

128
 Zaštićeni svedok
Jake me je jurio po sobi sve dok nisam prestala da se pomeram. Onda sam napravila brzi
plesni okret, kada se tvoje noge pomeraju u mestu i tvoje ruke pomeraju nekontrolisano. Kao
da mi to donosi neko dobro.
Otrčao je do kupatila i uzeo pincetu. –Budi mirna, Emily. Glava se nalazi u tvojoj koži.
Moram pažljivo da izvučem.
Kada ga je izvadio, bacio ga je u wc šolju, puštajući vodu, dok sam ja ćutala.
- Mislio sam da nemaš taj reflex da ćutiš? - rekao je Jake, osmehujući se.
- Lagala sam, - rekla sam. – Ovo je tako odvratno!
Neko je pokucao na vrata kolibe. – Hej Jake?
Jake je otišao do vrata dok sam ja uzimala bočicu alkohola i ispirala mesto ispod pazuha.
Uspela sam da čujem razgovor koji se odvijao ispred ulaznih vrata. – Da, Hank, - rekao je,
otvarajući vrata.
- Jel sve u redu? Bacao sam neko đubre, i čuo sam kako Emily vrišti?
- Ona je dobro. Imala je…
- To je u redu, sine. Ne želim da znam šta ste vas dvoje radili. Neke stvari je bolje da
ostanu neizrečene.
Jake se nasmejao dok je zatvarao vrata. Ušao je u sobu dok sam ležala na krevetu uvijena
u svoj ogrtač držeći se za stomak. – Jesi dobro?
- Ne. Ne osećam se dobro. Osećam se…
zaraženo.
Jake se osmehnuo. – Zar nisi proverila svoje telo kada si se tuširala, nakon našeg
povratka iz lova, jutros?
- Nisam znala da to treba da uradim.
Jake je protrljao lice i seo na ivicu kreveta. – Dođi i stavi glavu u moje krilo. Želim da
proverim glavu da nemaš još nekog krpelja.
- Oh, Bože. Ti misliš da ima još? - Moj stomak se stegao dok sam puzela po krevetu, kako
bih spustila glavu na njegovu nogu, odupirući se potrebi da ne povratim. – Zašto nisam mogla
da imam nešto kao opekotine od tepiha ili nešto slično? Trebaće mi terapija posle ovoga.

129
Klub Brbljivica
Jake je pokretao prste pomerajući kosu pramen po pramen. – Prestani da cviliš i stvaraš
toliko melodrame. Nije ti potrebna terapija.
- Oh, ti ne misliš tako? Jednom sam odradila depilaciju voskom, koja mi je omogućila da
idem na savetovanje zbog traumatičnog stresa koji sam doživela, nakon depilacije.
Jake se glasno nasmejao i opet svojim prstima prošao kroz moju kosu, pokazujući svoje
divne pokrete koje su me naterale da osetim peckanje na glavi. Njegov dodir je bio raj.
Mekan. Umirujući. Izazivajući san.
Polako sam se odvajala od jave i nisam mogla ništa da učinim da to zaustavim.

130
 Zaštićeni svedok
Dvanaesto poglavlje

Htela sam da se ubijem.

Zašto sam morala da zaspim? Glupačo. Glupačo. Glupačo. Bože, ja sam idiot. Očigledno
da je Jake bio takođe, pošto se nije potrudio da me probudi. Morao je samo da se privije uz
mene i da zaluta u zemlju snova.
Ležao je do mene, dišući duboko, sav topao i tvrd. Da, definitivno teško. Znala sam da bi
bilo lako da se okrenem u njegovim rukama i probudim ga ali znala sam da će nas Hank
uskoro prekinuti. Što je činilo tu jednu opciju nemogućom.
Zbog roštilja koji je organizovan danas popodne, biće naporno jutro, iako tehnički ja neću
ništa raditi. Niko mi nije dovoljno verovao kako bi mi poverio bilo šta da radim.
Pretpostavljam da ću pratiti momke okolo i pomagati oko bilo čega. Osećala sam sramotu što
niko nije imao vere u mene i moje mogućnosti.
Želela sam da pokažem da mogu i ja da budem od koristi ali nisam smislila šta bih mogla
da uradim to i da dokažem. Onda je onaj idiot pevac počeo da kukuriče, što mi je dalo ideju.
Dođavola bilo je vredno pokušati.
Jake nije osećao da napuštam krevet. Nabacila sam nešto odeće i tiho izletela kroz vrata.
Sunce jedva da se probijalo ali shvatila sam da je Floss već bila budna i da je kuvala kafu. Hank
je takođe ustao ali mora da je još uvek bio u kupatilu – njegov rani jutarnji ritual.
Blizu štale, nešto okruglo i tamno braon mi je zaklonilo put. Na prvi pogled, podsećalo je
na konjski izmet. Kada sam prišla bliže, shvatila sam se da je živo i da se pomera. Mršava crna
zmija sa crvenosmeđim krugovima sklupčala se u čvrstu loptu, izazivajući me da joj se
približim. Ne mogu reći koliko dugo je prošlo ali izgledala je impresivno i bila je debljine
banane. Stajala sam mirno, njuškala sam vazduh ali nisam osećala miris lubenice kao što je
Jake rekao. Možda nisam bila dovoljno blizu ali znala sam da joj sigurno neću prići još bliže. Ili
je ova zmija bila bez mirisa ili je bila od one sorte istezanja i njuškanja.
Moji instinkti su mi govorili da odem i potražim pomoć ali nisam želela da oni svi misle da
ja nisam sama mogla da se pobrinem za ovu situaciju. Naravno da mogu. Jednostavno ne

131
Klub Brbljivica
želim. Ali kada bih otrčala kod Jakea bila bi ona ista situacija kao sa paukom u kupatilu. On bi
prevrnuo očima i smatrao bi da sam patetična.
Ne. Odbijam da dobijem ovog puta pomoć od njega. Želim da mu dokažem – a i sebi – da
sam sposobna da rešim ovo sama.
Držeći svoje oči na zmiji, manevrisala sam oko nje na sigurnoj udaljenosti i zgrabila lopatu
iz štale. Jasno se sećam da je Judd rekao da ako zmiji presečeš glavu da će ona uginuti.
Pažljivo, povukla sam se unazad, nagnula se nad njom i jakim udarcem odsekla sam zmiji
glavu.
Onda sam pobegla.
Sveto sranje! To uopšte nije upalilo. Jebena zmija se još uvek pomerala. Moj Bože, kako je
još uvek živa bez glave? Zmija mora da je slična bubašvabama, koje mogu da žive danima bez
glave. Proklet bio, Judd! Seronja nije pomenuo taj deo.
Potražila sam neko drugo oružje dok nisam ugledala veliku kantu u blizini rupe u kojoj
palimo vatru. Hank je koristi svakodnevno kako bi zapalio smeće. Setila sam se gde drži
šibice, zgrabila sam i jedno i drugo te potrčala ka zmiji. Ona se i dalje uvrtala i bacakala po tlu,
klizeći i obmotavajući se oko sebe.
Stala sam na najvećoj mogućoj udaljenosti, sipala sam gorivo po zmiji i bacila zapaljenu
šibicu. Vatra je odmah buknula ali zmija je i dalje nastavila da se mrda i uvija. Isuse Hriste. Šta
je dođavola potrebno da se uradi da se ubije ova gamad?
Što je bilo mnogo, mnogo je. Otrčala sam nazad do kolibe, tiho se ušunjala u nju, nakon
čega sam stajala iznad zmije sa pištoljem 22 kalibra.
Bam. Bam. Bam.
Čak i izbliza, uspela sam da je pogodim jednom. Zmija se još jednom trznula i na kraju bila
je potpuno mirna. Jake je istrčao iz kolibe, bos i bez majice, sa pištoljem u ruci, dok su Hank i
Floss stajali na zadnjem tremu, cereći se.
- Šta dođavola radiš? - Pitao je Jake, teško dišući dok je zurio u ostatke zmije koja je i dalje
gorela. – Preplašila si me! Mislio sam da je ovde neki ludak koji puca. - Mahao je rukama besno
kroz vazduh. – Kad sam se probudio ti nisi bila u krevetu i ja sam mislio da te je Felts
pronašao. Ali vidim da je moja prva pretpostavka bila tačna. Ludak ovde puca.

132
 Zaštićeni svedok
- Jake, ja sam...
Hank i Floss su se spustili niz stepenice i došli do nas. – Razvalila je zmiju, - rekao je Hank
smejući se. – Prvo je odsekla glavu, onda zapalila, pa upucala.
Jake je pogledao u mene kao da sam luda. – Malo si preterala, zar ne misliš?
- Nije htela da prestane da se pomera.
Hank se opet nacerio. – One to rade, dušo. To se njihovi nervi trzaju u telu. Zaustavi se
nakon nekog vremena.
- Šta dođavola radiš ovde ovako rano, u svakom slučaju? - Jake je pitao, ton mu je i dalje
bio po malo grub.
- Želela sam da pomognem Floss i pokupim jaja umesto nje. Mislila sam da je to najmanje
što mogu da uradim pošto svi ostali misle da ne mogu ništa drugo da uradim. Beskorisna sam
i većinu vremena samo smetam. Krenula sam da pokupim jaja i skoro sam se spotakla na
zmiju na putu do štale.
- Dođavola, Emily, mogla si...
- Sada, pazi na svoj ton kojim joj se obraćaš, Jacobe Warde. - Floss je stala pored mene i
gledala u njega. – Njene namere su bile dobre i to je jedino važno.
- Ali ne može da ide okolo i puca...
Floss je podigla ruku kako bi ućutkala Jakea. – Rekla sam šta sam imala i ne želim da
čujem ništa više o tome. Emily, draga, čim mi budeš donela ta jaja ja ću da krenem da
spremam doručak.
Osmehnula sam joj se zahvalno, što mi je dala priliku da se dokažem. – Odmah dolazim! -
Rekla sam krećući se ka štali ali Jake me je zgrabio za ruku i zaustavio. – Šta sada?
Ispružio je ruku ispred mene. – Pištolj. Osim ako ne planiraš da ga koristiš dok skupljaš
jaja?
Spustila sam pištolj u njegovu ruku, otišla do štale kako bih uzela malu korpu i otišla
pravo ka kokošinjcu. Od trenutka kada sam ušla unutra bila sam u pripravnosti. Petao se
stisnuo pored kokoški u jednom delu kokošinjca dok sam se ja kretala prema gnezdima. Kao i
ranije kokoške su šetale u blizini petla spuštajući glavu kako bi nehajno kljucale po zemlji,

133
Klub Brbljivica
koja je bila delom prekrivena njihovim otpalim perjem. Iz prethodnog iskustva, znala sam da
je njihovo ponašanje slično ponašanju psa koji se spremao da napadne i ujede.
Ali nisam čekala da me petao napadne. Umesto toga, protegla sam se i zgrabila ga za
vrat te ga odgurnula dalje. On se dočekao na noge i opet krenuo ka meni. Podigla sam korpu
visoko vičući na njega. – Pevcu, ne kači se sa mnom!
Široko je raširio krila, polako je mlatio sa njima a zatim ih primirio uz telo. Perje oko
njegovog vrata se skupljalo dok je spuštao kljun kako bi se doterivao. Držala sam ga na oku ali
nije mi više zadavao probleme dok sam korpu punila jajima.
Kada sam izašla iz kokošinjca, shvatila sam da imam društvo. Floss je zurila u mene u
šoku, Hank je šmrknuo, a Jake je u neverici odmahivao glavom. – Šta? - pitala sam.
Hank me je potapšao po ruci. – Dušo, možda imaš lice anđela, ali tvoj oreol je strašno
iskrivljen.

****

Posle doručka, Jake i ja samo pratili Hanka napolje kako bi pripremili za roštilj dok je Floss
za to vreme otišla u kupovinu. Kauboj, Ox i Judd su se ubrzo pojavili.
- Hej, lepotice, - rekao je Kauboj, dok je okretao leđa Judd i Ox, zagrlio me je i poljubio u
obraz. – Je l’ i ti pomažeš?
- Ako mi neko bude dao da nešto radim.
- Moram da očistim bazen. Misliš da bi mogla da podneseš da se pokvasiš? – Kauboj je
slegnuo sugestivno sa obrvama, iako me njegovo otvoreno flertovanje nije iznenadilo ali
izgled Jakeovog lica me je iznenadio.
- Namam kupaći kostim.
Na Kaubojevom licu raširio se osmeh. – Ne bi mi smetalo...
- Ona danas meni pomaže, - Jake se ubacio. – Sam si na bazenu.
- Ali zar ti danas ne kosiš sa traktorom? – pitala sam. – Kako bih ja trebala da ti
pomognem oko toga? – Kauboj, Ox i Judde su takođe čekali na odgovor.
- Naučićeš da voziš.

134
 Zaštićeni svedok
- Šta? Nisi mi čak dozvolio da vozim ni Explorera, - rekla sam sumnjičavo. – Šta se sada
promenilo?
Jake se lagano osmehnuo. – Rekla si da želiš da se više uključiš u sve, zar ne? Posle one
inicijative koju si jutros pokazala, shvatio sam...
- Šta si uradila jutros? – pitao je Kauboj.
- Ugušila pile.
Momci su se glasno nasmejali, onda je Kauboj pogledao u Jake i rekao. – Ti psu! – Onda
su se nekoliko puta lažno udarali i počeli da se rvu u sredini dvorišta.
Judd i Ox su se nasmešili ali ja sam i dalje bila zbunjena. – Šta su rekli?
- Ugušiti pile je stari slengovski izraz. Upravo si nam rekla da si učinila Jakeu neke
seksualne usluge jutrоs.
- Ne bi mi smetalo da imam devojku sa takvom inicijativom. – Judd je dodao.
Nisam mogla da izdržim ali morala sam glasno da se nasmejem na moju grešku. –To nije
ono što sam mislila. Možda je trebalo da kažem da sam terorisala kurac dok se nije predao.
- Plašim se da ni to ne zvuči mnogo bolje. – rekao je Ox.
- Zapečeni petao?
Ox se osmehnuo. – Već smo sklopili sliku u glavi. Žao mi je nema više bacanja kockica.
Nasmejala sam se. – Zapalila sam zmiju.
- Dođavola, devojko! Šta ste vas dvoje radili u krevetu jutros?
- Hajde samo da kažem da sam ustala baš rano, - odgovorila sam.
Jake se odvoji od Kauboja i krenu ka traktoru koji je bio pored štale. Pokazao mi je da ga
pratim. Jake je rekao da je marka traktora Ford Jubilee iz 1953, to je verovatno nešto što bi
trebalo da znači nekome ko se razume u traktore. Očigledno, meni nije. Jedino što sam videla
je stari sivo-beli traktor sa crvenim poklopcem, velikim gumama i velikom količinom rđe.
Gledala sam kako se Jake penje na sedište. – Gde bi trebalo da sednem?
Naslonio se preko volana sa svojim crnim avijatičarskim naočarima koje su mu pale preko
očiju. Izgledao je vrelo ali to nije imalo nikakve veze sa suncem i vrućinom. – Bog je sa
razlogom napravio krilo. – rekao je Jake, cereći se.

135
Klub Brbljivica
Ponudio mi je ruku i ja sam sela u njegovo krilo dok je Hank izlazio iz štale. – Jake, kada
budeš završio sa košenjem, mogao bi da zapušiš neke rupe za mene.
Spustila sam svoje usne na Jakeovo uho. – Trebam li da mu kažem da stane u red? –
Jake me je strogo pogledao. – P-U-K-O-T-I-N-A. Izvuci svoje misli iz oluka. – rekao je Jake.
Onda je startovao traktor.
Da, kao da će sedenje u Jakeovom vibrirajućem krilu učiniti da se moje misle očiste.

****

Do ručka, Floss se vratila i postrojila nas kako bi nam privukla pažnju. Rekla je Hanku i
ostalim momcima da moraju da skoknu do grada i kupe neke delove za pumpu za bazen.
Floss nam je dodala korpu sa hranom koju je spremila i rekla nam da nađemo senovito mesto
za piknik. Zaverenički mi je namignula pre nego što je otišla. Floss je bila baš moj tip žene.
Jake i ja smo pronašli mesto pod velikim stablom na pašnjaku odakle smo mogli da
gledamo na konje koji pasu. Prostreo je prekrivač ispod krošnje stabla među divljim cvećem.
Seli smo gledajući jedno u drugo dok smo jeli. Floss je pripremila neke sendviče, voće i kolače
te nekoliko flaša sa vodom.
- Iznenađen sam što nije isekla naše sendviče na trouglove i dala nam sokove u tetar
paku, - rekao je Jake.
- Oh, mislim da je ovo slatko. Podseća me na vreme kada je moja majka spremala ručak za
mene, osim što je stavljala pomalo čudnu hranu u kutiju.
- Kakvu?
- Kuvana jaja, rolnice za večeru, i verovatno najgoru stvar ikada, sardinu. - Jake se tako
glasno nasmejao da sam ga udarila. – To nije smešno. Da li je tvoja mama uradila ikada nešto
čudno?
Razmišljao je nekoliko trenutaka. – Da ali moraću da ti pokažem. - Nagnuo se preko
ćebeta, ubrao nekoliko maslačaka i stavio mi ih je u kosu iza uha.
Namešila sam se. – Ovo je čudno. Da nije slučajno stavljala i roze ukosnice?

136
 Zaštićeni svedok
- Ne, pametnjakovićko, ne to. - Jake je držao još jedan maslačak ispod moje brade. – Moja
mama bi držala ovako ispod brade dok ne požuti i obično bi mi rekla ''voliš maslac''.
- Šta to znači?
- Ubi me ako znam, - rekao je, slegnuvši ramenima. – Nikada nisam mislio da je pitam.
Pretpostavio sam da ću to i sam da shvatim. Imam svo vreme ovog sveta za to. Uvek sam
zamišljao da će isto raditi i mojoj deci jednog dana. Ali sada to se nikada neće desiti. - Krivica
se pojavila u njegovim sivim očima. – Valjda, najmanje što sam mogao da uradim jeste da je
pitam šta to znači.
Njegov osećaj krivice uvukao se u moje srce. Znala sam kako se oseća. Iako sam imala
godine da se pomirim sa činjenicom da su moji roditelji mrtvi, pobrkana osećanja u vezi moje
prošlosti još uvek me proganjaju.
- Žao mi je, - rekao je Jake. – Nisam želeo da te podsetim na prošlost.
- U redu je. Volim da slušam kada pričaš o svojoj majci.
- Da ali nije pošteno. Provela si više od pola života bez svojih roditelja. Znajući to, osećam
se loše zato što govorim o svojim roditeljima.
- Ne smeta mi, Jake.
Neka buka mi je odvratila pažnju, okrenula sam se i ugledala Hanka i momke kako
istovaraju neke delove iz kamiona. Pretpostavljam da smo bili zaneseni u naš razgovor pa
nismo čuli kada su stigli, premda mi nije bilo jasno kako su bili previše bučni. Ox je udario
Kauboja po zadnjici.
- Zašto počinjem da imam osećaj kao da se nalazim u nekom od onih kaubojskih seks
filmova?
- Hajdemo, - rekao je Jake, cereći se. –Završimo ovo. Mislim da nam je vrućina spržila
određene moždane ćelije.

****

137
Klub Brbljivica
Jake nije imao vremena da se okupa pre nego što su se pojavili susedi i ja sam sama
stajala u uglu gledajući kako razgovara sa njima. Pošto nikoga nisam poznavala, bilo je lako da
se iskradem do kolibe i isperem smrad.
Obukla sam zeleni šorc, beli top i obula platnene patike. Moja polu profesionalna šminka
sastojala se od kremastog pudera, bronzera, maskare i prozirnog sjaja za usne. Završila sam
sa kosom i upravo isključila peglu kada je Jake ušao u sobu.
- Gde si nabavila tu stvar? - pitao je.
- Ova stvar se naziva pegla za kosu. Floss je pokupila za mene na garažnoj rasprodaji.
Napravila je pravi posao – dva dolara – i radi odlično.
Podigao je deo moje kose kao da je radio inspekciju. – Ne shvatam. Zašto devojke
ispravljaju kosu kada je već prava?
Bože, muškarci ne znaju ništa. – Da li stvarno želiš da ti objasnim?
- Ne, - rekao je ispuštajući moju kosu. – To je bilo više retoričko pitanje. - Jake se pomerio
sa vrata. – Spremna da se suočiš sa vatrenim odredom? Svi žele da te vide.
- Da me vide?
- Da, svi žele da vide devojku koju sam doveo kući. Ti si prva, znaš to.
- Uzimajući u obzir okolnosti pod kojima smo došli kući, nisam baš polaskana.
- Mislim da razumem ali niko od njih ne zna ništa o tome. Oni svi misle da si moja devojka,
sećaš se?
- Nervozna sam. –Šta ako svi budu buljili u mene?
Jake me je poljubio u slepoočnicu i stisnuo moju ruku u njegovoj. – To znači da neće biti
nikakve razlike od prethodnih dana.
Jedva da smo zakoračili u dvorište pre nego što nam je Floss preprečila put. – Tu ste vas
dvoje. Mama Bell je ovde. - Floss je rekla pokazujući preko dvorišta u stariju ženu. – Rekla sam
joj za Emly i ona umire da je upozna. Pobrini se da odeš do tamo i upoznaš ih.
Jake je protrljao čelo. – Bože, možda bi mogli da se krijemo unutra neko vreme, sve dok
ne dođe njeno vreme za spavanje ili jednostavno ode.
Njegova grubost prema toj sitnoj starici me je zaprepastila, iako Floss nije bila ni malo
iznenađena zbog toga. – Mama Bell ponekada može da bude previše naporna ali ne misli

138
 Zaštićeni svedok
ništa loše. Pozdravi se sa njom Jake. To te neće ubiti. Ali ako to ne uradiš, možda te ja ubijem.
- zapretila mu je Floss dok je odlazila.
- Yoo- hoo! Jake, ovamo, - Mama Bell ga je dozivala, mašući.
Namestio je svoj najgluplji osmeh dok je išao ka njoj.
- Aww. Pogledaj nju. Sredila te je...Jakey, - rekla sam kroz osmeh.
- Ne počinji, - Jake je rekao ozbiljnog lica. – Ne poznaješ je. Ona je prava napast.
- Izgleda divno, sa tim imenom Mama Bell, kako ne bi mogla biti divna?
- Njeno ime je Maebelle ali ona se prema svima ponaša kao majka, odatle je poteklo to
ime. Želeo sam da je stara veštica dobila svoju sopstvenu decu pre nego što joj je muž umro.
Onda bi sve nas ostavila na miru. Ona nas je sve usvojila kao što otmičar usvaja svoju decu...
protiv naše volje.
- Oh, to je užasna stvar što si rekao. Možda je usamljena. Ti sigurno ništa ne znaš o tome
pošto imaš svoju porodicu ali ja znam kako se ona možda oseća. Možda je usamljena
godinama. - Bacila sam pogled opet ka starici koja je razgovarala sa Hankom ali nisam mogla
da izdržim i ne osećam sažaljenje prema njoj. – Hajde da idemo da se pozdravimo, - rekla sam,
gledajući u njenom pravcu.
Zgrabio me je i povukao nazad. – Pre nego što priđem blizu te žene, potrebno mi je pivo.
Odnosno i tebi je potrebno. Samo to još uvek ne znaš.
- Jake, kako ti znaš...
- Emily, ja ti kažem ako budem morao da provedem duže od pet minuta u društvu te
žene, moraću da izvadim žestoko piće iz ormara mog ujaka. - Videla sam mali osmeh koji se
formirao na njegovom licu.
- Ti stvarno misliš da je ona pravi đavo po načinu na koji se ponašaš, - rekla sam. Njegova
obrva se podigla kao da je potvrdio moju optužbu. – Dobro, prvo idemo po tvoje pive, ti pile
ali onda idemo da se pozdravimo ili ću te tužiti kod Floss.
- Oh, stvarno zrelo, - rekao je, vukući me prema frižideru koji su postavili njegovi prijatelji.
- Potrebno mi je pivo, - rekao je Jake. – Po mogućnosti dva. - Kauboj je izvukao dve boce
iz leda, jednu je pružio Jakeu i onda drugu otvorio, pružajući mi, namignuvši. To je još više
iznerviralo Jake. – Mislim dve za mene, kretenu.

139
Klub Brbljivica
Osmeh se raširio preko Oxovog lica. – Ako uzimaš duplo, to može značiti samo jednu
stvar, huh, Jakey?
- Jakey! Jakey! - Tri muškarca su viknula u glas.
Jake je podigao i svima pokazao srednji prst i gurnuo me prema smeru gde je stajala
Mama Bell. – Hajde već jednom da završimo sa tim.
Prilazili smo starijoj ženi sa strane ali ona nas nije primetila. Mama Bell je sedela na
plastičnoj stolici sa njenim ogromnim kukovima koji su virili sa strane u njenoj cvetnoj haljini.
Njen paperjasti šešir me je podsećao na piliće koji su se nalazili u Henkovom kokošinjcu.
Floss je krenula ka nama kako bi nas upoznala. – Mama Bell, sećaš se Jakea? A ovo je
njegova devojka, Emily.
Mama Bell se okrenula u stolici. Uštinula je Jakeove obraze a onda ga udadila po glavi. –
Jakey je porastao ali očigledno nije još uvek naučio svoje manire. - Rekla mi je pre nego što je
opet pogledala u njega. –Trebalo ti je mnogo da dođeš ovamo.
- Izvini zbog toga, Mama Bell. Sada kako si ti...
- Jakey, začepi sa time. Vreme je da upoznam moju najnoviju unuku. Zašto ti ne ostaviš
nas devojke nasamo da se upoznamo?
Sa velikim osmehom koji se pojavio na Jakeovom licu, neko bi pomislio da se tipu
posrećilo. Blaženo srećan, on se nije raspravljao ili nije gubio vreme da pravi tragove prema
ledenim sanducima za još jedno pivo.
Okrenula sam se prema Mama Bell kako bi mogla da upozna unuku o kojoj je govorila.
Onda sam shvatila da je govorila o meni. Unuka? Samo što sam upoznala ženu. A Jake nije bio
njen unuk, niti će ikada da bude.
Mama Bell me je zgrabila u svom medveđem zagrljaju, praktično istiskajući sav život iz
mene. Na trenutak sam se zapitala, da li bi je Frankie Felts stavio na svoj platni spisak?
Nekoliko sekundi pre nego što sam se onesvestila, pustila me. Ali to nije bilo ni jedan stepenik
torture. Osetila me je od mojih ramena do kostiju.
- Previše si mršava, devojko. Potrebno ti je malo više mesa na koskama. Floss, idi i donesi
ovoj devojci tanjir sa hranom i napuni ga do vrha. A ja ću da se pobrinem da pojede sve iz
njega.

140
 Zaštićeni svedok
- Oh, ne, hvala. Nisam gladna.
- Gluposti, - odgovorila je Mama Bell. – Ti ćeš da jedeš ili ćemo morati nekog ostaviti da te
čuva umesto mene. Postaćeš bolesna jer si premršava.
Floss mi se osmehnula pre nego što je promenila temu. – Moram da odem i proverim da li
je Hank zalio moj vrt. On ponekad zaboravi.
Mama Bell je pogledala iza sebe. –Muškarci to rade ovih dana. Ne obraćaju pažnju. Baš
zbog toga, da je moj Earl ikada to zaboravio za mene da uradi ja bih mu skuvala njegovu
guzicu.
- Earl je pokojni muž Mama Belle, - Floss je objašnjavala.
Klimnula sam glavom. – Jake ga je pomenuo ranije.
Mama Bell je potapšala stolicu pored sebe dok je Floss odlazila. – Sedi, devojko. Rećiću ti
sve o Earlu.
Floss je pobegla posle prvih pet minuta i više se nikada nije vratila. A ja sam mislila da mi
se sviđa ova žena. Gledala sam besno preko dvorišta, davajući Jakeu onaj izraz lica pomozi mi
ali on je samo slegnuo ramenima i podigao svoje pivo prema meni. Uzvratila sam pogled,
obećavajući mu odmazdu, pokušavajući da se oduprem potrebi da počnem da čupam kosu sa
glave.
Pokušala sam da budem ljubazna ali sat vremena kasnije pokušala sam da se povučem
kao najveća kukavica. – Drago mi je što smo se upoznali, Mama Bell.
- Nisam još uvek završila sa tobom, mlada damo. Moraš da dođeš i da me posetiš.
- U redu, - rekla sam, nateravši svoja usta da se iskrive u mali osmeh. Ali stvarno sam
mislila da će to biti odmah nakon što izvršim samoubistvo, ti luda budalo.
Nisam mogla da nađem Jakea ali videla sam Kauboja koji je stajao blizu hladnjaka. – Ako
me Jake ikada opet ostavi nasamo sa tom ženom, pozajmiću njene vile i izbošću ga sa njima.
On se nasmešio. – Šta se dogodilo?
- Ta luda kao magarac žena stavila je u svoja usta užaren fitilj sveće i naterala me da ga
zapalim za nju. Onda je izvadila čuturicu iz tašne i dala mi da popijem. Mislim da je to bio
otrov.
- Moonshine, - ispravio me je Kauboj. – Zašto nisi odbila?

141
Klub Brbljivica
- Žena nosi pištolj u tašni. Nisam luda kao što je ona.
- Sad znaš zašto je Jakey izbegava.
Ispustila sam dah. – Ne zezaj. Iznenađena sam što je Jake dosada nije nahranio Charlia sa
njom. Gde je on, uopšte?
- On je... uh... pa... on je... - Kauboj se osvrtao kao da je pretraživao po gomili. – Uh...
mislim da ne znam.
- Kakvo je to sranje? - rekla sam, što je nateralo da okrene svoju glavu prema meni sa
divlje otvorenim očima. – Od dana od kada sam te upoznala, nikada nisi ostao bez reči,
gospodine upravniče nad hladnjacima. - Moje oči su se ukrstile sa njegovim uznemirenim
buljenjem. – Sada, hajde opet da probamo ovo. Gde je Jake?
Kauboj je uzdahnuo. – Nije hteo da ti kažem.
- Šta da mi kažeš?
- Otišao je do štale sa Bobbie Jo.
Prvo sam bila šokirana. Onda povređena. A zatim ljuta.
- Hej, - Kauboj je zvao za mnom. – Gde ideš?
- Do štale. Gde drugde?

142
 Zaštićeni svedok
Trinaesto poglavlje

Pomisao da su Jake i Bobbie Jo sami u štali, bila je nepodnošljiva. To što je tražio od

Kauboja da krije od mene, samo je pogoršalo stvar.
Stigla sam u štalu taman kad su oni izlazili. Njegovo lice se zacrvenelo a ona nije smela da
me pogleda u oči. Znaci krivice, to je sve što mi je trebalo. Jake u jednu ruku nije izgledao
posramljeno ni krivo. Iznenađen, možda, ali definitivno ne kriv. Jebeni idiot.
- Ćao, Emily - reče Bobbie Jo spuštenog pogleda. – Žao mi je ali morala sam posuditi
Jakea na par minuta. Pomogao mi je da nešto otkrijem.
- Pa, da li ti je pomogao da otkriješ? – Moj ledeni glas se slagao savršeno sa pogledom koji
sam joj uputila. Jake me zgrabio za ruku, stežući moj zglob kao upozorenje.
Bobbie Jo mu je uputila maleni smešak – Hvala ti na pomoći, ostaviću vas same sad.
Jake je klimnuo glavom dok se ona okretala da ode – Nema problema.
Čekao je dok se nije dovoljno udaljila pre nego što se okrenuo prema meni – Da li ima
neki problem?
Slegla sam ramenima na izgled ravnodušno – Ko je rekao da postoji bilo kakav problem?
- Ne igraj igrice sa mnom Emily. Samo reci ako si ljuta.
- Zašto bih bila ljuta? To što ti želiš da se iskradaš do štale sa drugom ženom, to je tvoja
stvar. Ja sam samo tvoja lažna devojka, zar ne?
- Prestani. Nije uopšte skandalozno kako ti zamišljaš. Htela je samo da razgovara.
- O čemu?
- To je bitna lična stvar.
- Mislila sam da smo MI ‘bitni’ jedno drugom. Očigledno samo ja tako mislim. - Htela sam
da se okrenem i odem ali on je čvrsto držao moj zglob. Privukao me sebi i držao za ramena.
– Nemoj da se okrećeš od mene. To nije imalo veze sa tobom. Zato sam tražio od
Kauboja da o tome ćuti, jer sam znao kakva bi bila tvoja reakcija. - Uzdahnuo je pokušavajući
da kontroliše svoj temperament. – Slušaj, ne mogu ti reći o čemu smo pričali jer onda kršim
njenu privatnost. Bobbie Jo je još uvek moja dobra prijateljica, nema razloga da budeš
ljubomorna.

143
Klub Brbljivica
- Sigurna sam da jeste. Ja se uvek iskradam do štale sa svojim dobrim prijateljima.
- Isuse. Ti stvarno ne veruješ muškarcima uopšte, zar ne?
- Zašto bih? Svi razočaraju pre ili kasnije.
- Trgni se Emily. Ne vrti se svet oko tebe pobogu. Možda si i u pravu na kraju. Treba ti
terapija.
Pustio je moja ramena i odjurio prema kući.
Stajala sam sama pitajući se šta se dovraga desilo. Kako je moguće da je sad sve moja
krivica a uhvatila sam ga sa drugom ženom. Jake ne bi bio Gosp. Razumevajući da je on mene
pronašao samu u štali sa Kaubojem.
Iznervirana, pošla sam za njim ali na dovoljnoj distanci dok nisam iskontrolisala bes i
frustraciju koja se krila iza mog pogleda. Kad se stišalo do podnošljivog nivoa, sela sam na
kraj stola za piknik i počela razmišljati o svemu što je rekao. Jake je bio uvek tu negde blizu,
nije imao problem pričajući sa Oxom ili Juddom, izgleda da je to slučaj samo sa mnom.
Bobbie Jo se šetkala uokolo i pozdravljala se sa svima u ‘bezbednoj zoni’ - koji nisu bili
blizu mene.
Njena zapanjujuća plava kosa dodirivala joj je ramena, blago uvijena na kraju. Grudi su joj
poskakivale kad god bi se sagla da nečije dete zagrli. Bila je voljena ovde. Malo previše za moj
ukus. Bože. Što sam toliko nesigurna?
Mahnula je Jakeu i on joj se osmehnuo. O, da. Zato sam nesigurna. Poželela sam da joj
počupam svaki pramen te sjajne izblajhane plave kose sa glave. Umesto toga, prekrstila sam
ruke i ispustila veliki uzdah, pokazujući moju iritaciju.
Ox je bacio pogled, začuđen mojom reakcijom. – Šta je sa njom? – pitao je Jakea.
- Ko zna? Ima promenljiva raspoloženja. Možda je bolest ludih krava. - Odgovorio mu je
Jake smireno.
Glasan uzdah se čuo iza njega i svi su prestali da se kreću i govore. Jake se ukočio u
mestu, sklopljenih očiju, psujući potiho. Mama Bel je stajala tamo i gledala besno u Jakea ruku
skupljenih u pesnice na kukovima. Polako, okrenuo se prema njoj.

144
 Zaštićeni svedok
- Ti jedno malo govno. Da se nisi usudio tako o njoj da pričaš. Da je moj Earl tako pričao o
meni, dobio bi po sred glave metak. - Mama Bel je uperila prst prema njemu. - Sad, odmah se
izvini ili ću te izlupati po zadnjici. Briga me što si skoro odrastao.
Sva iritacija je napustila moje telo dok sam pokušavala da zatomim smeh. Skoro
odrastao? Čovek od trideset godina? Jake je kasni pubertetlija.
- Mama Bel, Emily zna da se ja šalim. - reče Jake uzimajući gutljaj piva.
- Jake, ozbiljna sam. Izvini se toj devojci. - Naredila je mama Bel, upućujući mu strog
pogled. – Moj Earl mi nikad ne bi povredio osećanja ni za šta na svetu.
- Okej, u redu. –Jake je morao sebe da natera da to uradi. – Emily, žao mi je.
Osmehnula sam se, više iz saosećanja prema Jakeu. Svi su gledali i slušali dok mi se Jake
izvinjavao. Bilo je skoro komično, pogotovo zato što sam ja ta koja je trebala da se izvinjava
zbog svog ponašanja u štali.
Mama Bel nije bila zadovoljna, uopšte. – Vas dvoje ste u svađi, zar ne? Jake, poljubi tu
curu i pomirite se. Zar ne znaš ništa, dečače?
Jake i ja smo gledali jedno u drugo. Nijedno od nas nije htelo da bude u toj poziciji.
Pokušao je da se izmigolji iz toga ali niko nije smeo reći Mami Bel ne.
Nije prihvatala ne kao odgovor. Skupina je gledala njeno gurkanje Jakea prema meni.
Stajala je prekrštenih ruku, čekajući dok smo se Jake i ja gledali. Svi su međusobno šaputali,
terajući me da se zapitam da li se klade hoćemo li se poljubiti ili ne. Pa, ako su pametni,
kladiće se na Mamu Bel.
Humor je zaiskrio u Jakeovom pogledu. – Da probamo da pobegnemo?
- Mama Bel ima oružje. - Upozorila sam ga
- Pa onda i nemamo neki izbor.
Skupina je pažljivo posmatrala, dok smo mi stajali kao idioti.
- Možda da pitamo za doboš ili tako nešto? - Predložila sam.
Kauboj je prišao bliže i stao pored Oxa i Judda. – Ja ću te rado odmeniti ako nisi
raspolozen, Jakey.
Jake mu je uputio zao cerek. Tek onda sam shvatila da taj poljubac neće biti blag i
nehotičan kakav sam očekivala. Kauboj mu je uputio izazov a Jake ništa nije radio polovično.

145
Klub Brbljivica
Odbila sam da dopustim Jakeu da napravi šou. Zamerajući, ukopala sam noge. Nadajući
se i dalje da će poljubac biti pristojan i za gledaoce prijateljski. Međutim, pre nego što sam
uspela da ga zaustavim, Jake me zgrabio u svoje naručje i prislonio svoje usne na moje. Moje
telo je bilo poslušno, kao da sam drvena lutka. Nažalost, konci su bili pričvršćeni za moje srce.
Jakeov jezik je zahtevao ulazak u moja usta i odgovorila sam mu kao da je moj gospodar. Bilo
je zapanjujuće dobro i sve samo ne običan poljubac. Jake je vodio ljubav sa mojim ustima.
Zaboravila sam da me koristi da dokaze svoju poentu.
- Khm. - Zvuk nakašljavanja Mame Bel je presekao vazduh oko nas. Prestali smo se ljubiti i
videli smo sve da gledaju u nas otvorenih usta u šoku. Ili možda gađenju.
- Taj poljubac je bio jako dobar … Skoro kao krompir salata. Moj Earl mi nikad nije uputio
tako sočan poljubac. - Nagnula se i šapnula, - Moj Earl je bio brz kao munja, ako razumeš na
šta mislim. - Mama Bel mi je namignula i otišla, još uvek mrmljajući sebi u bradu.
Jake i ja smo se pogledali i odmakli se jedno od drugog što dalje, kao da će blizina
prouzrokovati još jedan ‘napad’ na našu seksualnost.
U uglu oka sam primetila Juniora kako vadi pakovanje iz svog zadnjeg džepa. Uvukao je
ruku unutar pakovanja i izvukao veliki komad duvana za žvakanje. Bilo je uznemiravajuće za
gledati. Videla sam ljude koji su grabili veliku količinu salate iz zdele, upoređujuće manje nego
što je on sad ubacio duvana u svoja usta. Kad mi je prišao, zapuhnuo me je zanesvešćujući
miris zimzeleni.
Nisam mogla ništa drugo nego da se osmehnem. – Ćao, Juniore.
- Emily. - Reče klimajući glavom i nakrivljujući svoj Stetson.
- Nisam imala priliku da ti zahvalim za garderobu što si doneo pre neki dan. Skoro sve mi
odgovara. Da li si siguran da tvoja ćerka ne želi da je zadrži? Ima prilično lepih komada odeće
tamo. Tvoja ćerka ima dobar ukus.
Ugao Juniorovih usta se podigao. – Siguran sam da joj je drago što možeš tu garderobu
da iskoristiš.
- Nego, kako si ti uopšte znao da mi treba garderoba?
- Pre nego što sam otvorio restoran, proveo sam dobar deo svog života kao tragač.
Navikao sam da primećujem stvari koje su drugim ljudima nevidljive.

146
 Zaštićeni svedok
- Srećan pogodak onda, drugim rečima.
Zabacio je glavu puštajući glasan smeh iz svog grla. –Tako nešto, da. – Rekao je odlazeći.
Jake je prišao. – Šta si mu rekla?
- Ništa, zašto?
- Nasmejao se. Mislim da ga nikad nisam čuo kako se smeje. Većina ljudi ga se plaši.
To me je začudilo, s obzirom da sam smatrala da je Junior prijatna, obzirna osoba.
Delovao je kao strog čovek koji je imao težak život, ali u njegovom prisustvu sam se osećala
bezbedno.
Ništa loše se nije moglo desiti dokle god je Junior u blizini. Verovatno zato što je mirisao
na zimzelen i time me na oca podsećao. Kako god, nisam ga se plašila. Bila sam oduševljena
njime.
Nekoliko minuta kasnije Floss je objavila da je hrana spremna, skupina je formirala red i
navalila na hranu. Krenula sam na kraj reda, međutim dok sam prolazila pored Jakea zgrabio
me je da stanem ispred njega.
- Učili su nas u osnovnoj školi da ne idemo preko reda.
- I ti kažeš da ja nikad ne kršim pravila. - Rekao je zadirkujući dok mi je dodavao tanjir od
stiropora, plastičnu viljušku i salvetu.
- Nema veze.
Napredovali smo kroz red i naši tanjiri su postajali teži od prsa, halapenjo kobasica,
krompir salate, zapečenog pasulja, šargarepa, suvo grožđe, salate i ambrozije. Floss je
ponudila nekakva ukiseljena jaja ali sam uspela da izbegnem i ugrabim jedno od poslednjih
đavoljih jaja.
- Hej, Emily probaj ovo, – reče Kauboj stavljajući mi parče mesa pod nos. Uhvatila sam ga
sa dva prsta i pomirisala. Mirisalo je okej ali zazirala sam od probavanja stvari koje mi neko
poturi pod nos.
Gricnula sam mali delić mesa dok se Jake cerio.
- Ok, Šta nije u redu? - Upitala sam nesigurna da li želim da znam odgovor.
- Pečeni odresci. - reče Kauboj. - Ne brini nije ništa čudno.
Završila sam sa žvakanjem i progutala. – Zašto se ti Jake onda smeskaš?

147
Klub Brbljivica
Jake se nasmejao. – Zato što je to srnetina.
Zatvorila sam oči i disala kroz nos, ne govoreći ništa čitav minut. – Da li će ti pozliti? - Jake
je priupitao.
Otvorila sam oči i zurila u obojicu. – Ne, već odlučujem koga ću od vas dvojice prvog
udariti u jaja.
Očigledno nisu bili zabrinuti jer su počeli da se smeju.
- Sranje, to nije ništa. - Reče Kauboj - Tamo je Judd i upravo jede paprikaš od veverica.
Osetih poriv za povraćanjem. – Da li vi ljudi ubijate i jedete sve što se pomera i ima
otkucaj srca? Bože, nadam se da neće neki beskućnik da nabasa na ovaj posed.
Svi su se kratko nasmejali dok smo sedali na kraj stola za piknik. Ox mi je ponudio pink
limunadu i doneo je u plastičnoj prozirnoj čaši.
- Bez krvi oposuma ili nečeg drugog čudnog unutra je l’ tako?
- Ne, gospođo. Sem ako smatrate vodku čudnom.
Pogledala sam oko sebe i videla da nekoliko mlađe dece pije pink limunadu. Oči su mi se
raširile u sekundi u šoku. – Nemoj mi reći da …
- Ne. - Ox reče smejući se. – Dodao sam malo u tvoju času, ne u činiju. Ne počinjemo baš
tako rano sa alkoholom.
- Hvala Bogu.
Posle zalaska Sunca, žurka se nastavila.
Hank je upalio vanjska svetla kod štale da osvetle bazen i ubacio je par cepanica u jamu
da otera komarce. Deca su neumorno plivala, žene su stajale kao grupa hijena čavrljajući a
muškarci su sedeli oko vatre pričali priče i svirali gitaru.
Jake me pronašao dok sam ležala na stolu za piknik, daleko od gužve, gledajući zvezde.
Nagnuo se preko mene, zaklanjajući mi pogled. – Hej, tražio sam te.
Provirila sam oko njegove velike glave. – Nikad, ikada, nisam videla ovoliko zvezda.
- Da, ne postoji zvezdano nebo u Chikagu. - odgovorio je suvo.
– Ne, ne mislim tako. Atmosfera je ovde drugačija. Bez auta, zaglušujućih sirena,
gradskog svetla – samo zvuci prirode. - Tiho je, kao da sam jedina osoba na svetu koja ima
ovaj prizor za sebe.

148
 Zaštićeni svedok
- Možda si ti i stvorena za seoski život na kraju krajeva.
Nasmejala sam se i uspravila. – Ne bih išla tako daleko.
- Pa tražio sam te jer te Veliki Jim i blizanci nisu upoznali.
- Izvini? - Umalo sam se ugušila pljuvačkom.
Jake je zakoračio u stranu i pokazao prstom preko dvorišta u velikog čoveka sa bradom
koji je stajao sa blizancima. –Njegova žena Emy je pričala sa tobom malopre i htela je da se oni
sa tobom upoznaju pre nego što odu, prošlo je vreme za njihovo spavanje.
Prigušivala sam kikot dok smo pričali sa njima, ali kad god bi ga Jake nazvao po imenu i
obratio se njegovim blizancima, smeh je pretio da izleti. Upoznala sam previše ljudi da bih ih
sve popamtila ali neki su se isticala više od drugih. Veliki Jim je bio jedan od njih. Ali opet
nisam mogla ni da zaboravim na Soma (Catfish) ili Slika ( Uglađenog–Slick).
Posle obilaska svih i želja za laku noć gostima koji su odlazili, Jake je završio kod
prenosnih frižidera sa momcima. Sakupila sam prazne boce od piva sa susednog stola.
- Hej, Jake, svi odlaze. Zašto ne bismo otišli do Bekvudsa na par pića? - Kauboj je
predložio. - Imaju živu muziku večeras.
Jake mi je bio okrenut leđima ali sam videla kako je nemarno slegnuo ramenima. - Ne, sve
je okej. Bio je dug dan. Istuširaću se i leći.
- Hajde, Jake. Prošlo je puno vremena otkad smo svi izašli zajedno.
- Emily je kućevni tip, ne bi htela da ide. - Pokušao je da se izvuče Jake.
Svi su ga gledali kao da je izgubio razum. Ali Ox je rekao – Tvoja devojka? Zezaš se? Ima
ispisano po sebi devojka za provod. Koji je pravi razlog zašto ne želiš da ideš?
- Vidite, narode, Emily ne može..
- Imala sam glavobolju ranije. - Rekoh prilazeći mu odzada. – Ali je prošla. Zašto ne bismo
otišli Jake? Zvuči zabavno.
Jake mi je uputio neodobravajući pogled. – Ne. – Tonom koji govori da nema dalje
diskusije.
- Zašto? – Pitala sam. - Meni ne smeta…
- Rekao sam ne i to i mislim. - Prsnuo je prolazeći rukom kroz kosu kao znak iritiranosti.
Potom je ustao i odjurio.

149
Klub Brbljivica
Krv mi je proključala vođena nepravdom iako spolja nije se činilo tako. – Da li je još neko
primetio njegovo čudno ponašanje? - Judd je pitao.
Svi su pogledali u mene, tražeći odgovor ali sve što sam mogla je da slegnem ramenima.
– Verovatno je umoran samo.
- Pa u tom slučaju, trebali bismo otići, da se ‘lepotica’ odmori. - reče Kauboj. - Zna gde
ćemo biti ako se predomisli.
Još par njih je ostalo pre nego što smo Jake i ja otišli u našu kabinu. On je želeo da se
istušira a ja sam se spremala za krevet. Ili je barem Jake to mislio.
Nakon što su njegovi prijatelji otišli, jednostavno sam morala pitati Slika za pravac do
Bekvudsa. Bio je uviđajan i nacrtao mi mapu na salveti i uputio me koje oznake da tražim.
Očigledno on nije jedini koji je prepreden.
Sela sam na krevet i izula svoje patike. Jake je skinuo sve sem tamno sivih bokserica. Ne
znam kako nisam ranije primetila, ali Jake je imao mali okrugli ožiljak na prednjoj strani
butine. Pretpostavljam, kad je bio gol nisam baš zagledala u noge, već nešto drugo.
- Šta se desilo? - Upitah gledajući uporno u ožiljak
- Nije ništa. - Rekao je nevoljan da pruži objašnjenje. Zakoračio je u kupatilo i pustio vodu.
Čim su se klizna vrata zatvorila za njim, navukla sam na sebe malu crvenu haljinu bez
naramenica koju mi je dala Juniorova ćerka.
Zgrabila sam svoje štikle, lažnu ličnu kartu i ključeve Eksplorera pre nego što sam se
iskrala kroz prednja vrata.
Možda sam napravila grešku ostavljajući Jakea u neznanju ali to je bio jedini način da
izađem negde bez pompe. Nisam potrošila puno vremena smišljajući plan. Jedan sat. To je
sve što sam htela. Onda bih se vratila i suočila sa Jakeovinm besom. Sigurna sam da će biti u
punom zamahu dotad. Mala uzbuđenja imaju dugoročne posledice. Ali dugoročna dosada i
monotonija je pretila da me uguši.
Jedva sam stigla do Eksplorera kad je neko iza mene rekao – Ideš li negde?
- Sveto sranje. - Uzviknuh dok je Junior izlazio iz mraka. - Ne radi to. Umalo me strefio
infarkt zbog tebe.
On se namrštio, podižući svoju glavu prema kabini. - Gde si to pošla sama?

150
 Zaštićeni svedok
Provukla sam prste nervozno kroz kosu. – Idem do Bekvudsa.
- Jake zna?
Bio je moj red da se namrštim. – Kauboj i ostali će biti tamo. - Rekoh izbegavajući pitanje.
- Znaš da mu moraš reći?
- Ma hajde Juniore. - Uputio mi je kako da ne pogled. – Okej, kako bi bilo da mi daš malu
startnu prednost?
- Ženo tražiš nevolju.
- Mooooolim te…
Njegovo lice je omekšalo iako su mu oči ostale bistre i oštre. – Dve minute.
- Dve minute? - Šta je sa tim ljudima i davanjem samo dve minute. Ne možeš ništa da
uradiš za dve minute.
- Uzmi ili ostavi.
Zagrlila sam ga iako on nije zagrlio mene zauzvrat. Bio je iznenađen više nego išta. –
Hvala Juniore. - Popela sam se u Eksplorer i okrenula prema njemu. – Hej, hmm, još jedna
stvar. Da li znaš kako je Jake dobio onaj ožiljak na butini?
- Prepustiću Jakeu da ti to kaže.
- Pitala sam ga, ali nije hteo da mi kaže ništa o tome.
- Daj mu vremena. Ožiljcima treba dosta vremena da zarastu. Ti od svih ljudi to znaš
najbolje.
- Ali ja nemam ožiljke..
- Neki ožiljci nisu vidljivi oku. - Reče on. - To ne znači da ne postoje. - Klimnuo je glavom i
bacio pogled na svoj sat. – Dve minute. – Reče podsećajući me.

****

Bekvuds je bio krcat, upravo ono što sam trebala –igralište za odrasle - iako se nisam tako
ponela iskradajući se bez obaveštavanja Jakea. Junior me je sigurno već do sada odao.
Zamislila sam Jakea sa rukama u vazduhu dok mu vena na čelu pulsira. Bilo mi je drago što
nisam tamo kad se desilo iako sumnjam da bi bio smiren dok se ne vratim.

151
Klub Brbljivica
Stajala sam u baru, čekajući da me šanker primeti, kad je Kauboj ovio ruku oko mene. – Ti
si baš luda osoba, znaš li to? Ne, ludo je preblaga reč.
- Da li si me video kad sam došla?
- Ne. Junior je nazvao da me obavesti da stižeš. Pošao je Jakeu da kaže dok je sa mnom
pričao. - Nasmešio se široko. - Kad Jake sazna, dobićeš pljeskanje po turu svog života. Čak
sam i sam o tome razmišljao. - Namignuo je i nastavio - Verovatno bih previše uživao u tome.
- Čudim se da se ne zoveš Playboy a ne Kauboj.
- Neke moje prijateljice me tako zovu. - Pogledao je u pravcu Oxa i Judda koji su sedeli za
stolom. Ox mi je pokazao prstom kao da poručuje - super. – Kladili smo se da li ćeš doći
večeras sa ili bez Jakea. Ox je pobedio, ja plaćam sledeću rundu.
- Ti si mislio da neću uopšte doći?
- O, ne. Mislio sam da nisi toliko luda da dođeš bez Jakeovog znanja. To je samoubistvo,
srce. A sad, šta piješ?
Nacerila sam se. – Šta god ti kupuješ.
Kauboj me uputio ka stolu i pridružio nam se nekoliko minuta kasnije sa rukama punim
žestice. Poređao je sve ispred nas.
- Šta je to? – upitah gledajući u zlatno smeđu tečnost.
- Dupe.
- Molim?
Svi su se zakikotali. – To je žestica zvana Dupe. - Kauboj je pojasnio sa cerekom na licu. –
To je kombinacija tri pića i nijedan od tih sastojaka te neće sprečiti da ne skineš odeću sa
sebe.
Srknula sam malo i zakašljala se. – Bljak. Ovo je odvratno, ima ukus kao dupe. - Svi su se
nasmejali dok sam ispijala piće do kraja i složila blesavu facu. Nasmejala sam se i ja ali osmeh
se zamrzao kad sam primetila nešto, tačnije nekog na drugom kraju sobe.
- Oh, dovraga. Mislim da mi treba još jedno piće.
Momci su pratili gde je moj pogled išao i tri čaše su proklizale stolom istovremeno.
Ne kao Elvis, ali… Jake je bio u zgradi.

152
 Zaštićeni svedok
Četrnaesto poglavlje

Nisam mogla dovoljno brzo popiti tri žestice.

Ox se namrštio. – Upravnik je ovde.
Jake je stajao, gledajući neodobravajući u svoje prijatelje. – Kupili ste joj piće? –upitao je
sa nevericom u glasu. – Nikad ne bih pomislio da ste vas trojica izdajice.
Uputio im je oštar ledeni pogled koji je naterao moje srce da lupa nenormalno brzo.
- Drago nam je što si uspeo da dođeš. –reče Kauboj bezbrižnog osmeha na licu. –Bilo je i
vreme.
- Morao sam neke stvari rešiti prvo. - odgovorio mu je Jake gledajući u mene.
Bacila sam pogled na Kauboja – Ti si znao da on dolazi. - to nije bilo pitanje, već izjava.
- Šališ se, zar ne? Jesi li upoznala Jakea? - Kauboj je pogledao u Jakea – Nego, čime si ti
stigao?
- Pozajmio sam Hankov pikap. Vozim Emily kući pa ako bi mogao, dovezi natrag Eksplorer
sutra.
- Bože Jake ti si pravi ubica zabave.
- A ti si jedan mali podmukli…
Kauboj je ustao, grebući stolicom po podu. – Daćemo vam par minuta nasamo. - pokazao
je rukom Oxu i Juddu da ga prate do šanka.
- Ne mogu da verujem da si me slagala. - rekao je Jake čim su otišli.
- Rekla sam ti da želim da izađem. Bila sam iskrena… donekle.
- Da li si ti namerila da me izludiš načisto? Ako jesi, radiš prilično dobar posao. Nikad
nisam video da se odrasla žena ponaša tako nemarno, tvrdoglavo, temperamentno kao neko
derište koje priređuje histerične ispade.
Skoro sam se divila tom živopisnom govoru da nije u stvari mene vređao. – Bože Dr. Sus,
recite mi kako se stvarno osećate?
Jake je zgrabio ivicu stola toliko jako da su mu zglavci pobeleli. – Zašto si toliko nemarna
prema svojoj bezbednosti?

153
Klub Brbljivica
Odbacila sam na stranu njegovo pitanje jednim mojim. – Zašto imam osećaj da nisi
zabrinut već voliš da kontrolišeš?
- Zato što ti ne možeš da odoliš svojim impulsima.
- Bože, ti ne znaš kako da se zabaviš, zar ne?
- Naravno da znam. Pokazaću ti dok te budem vukao putem do kuće. – reče on povlačeći
me iz stolice. - Hajde, polazimo.
Otrgla sam se od njega. – Ne. Tek sam stigla.
Pojačao je stisak oko mog zgloba i protresao me. – Ne želiš da ideš u tom smeru.
Prebaciću te preko svog ramena i naterati ako treba.
Ogroman tip koji je sedeo za susednim stolom, gledajući prvo u Jakea pa u mene, prišao
nam je i priupitao. – Ima li neki problem ovde?
Žile na Jakeovom vratu su se zategle ali pustio je moju ruku. Žudio je za tučom i
očigledno je imao potrebu da nekog ili nešto udari. Znala sam da mene neće udariti ali
zabrinula sam se shvatajući da je pronašao svoju metu.
- Ne, nema problema. – rekla sam velikom tipu. - Zar ne Jake?
Kauboj, Ox i Judd mora da su gledali iz daljine jer su se odjednom stvorili pored Jakea,
čekajući dok se atmosfera zahuktavala. Verovatno su hteli da učestvuju.
- Imaš neki problem sa izbavljanjem nje odavde? - upitao je Kauboj izazivajući ogromnog
tipa svojim pogledom.
- Jok, samo je tvrdoglava. To je sve. - odgovorio je Jake sa cerekom na licu koji je naterao
moje oči da naprave kolut unazad.
Velikom tipu se očigledno nije dopalo to što je brojčano nadjačan i povukao se za svoj
stol.
- Da - reče Kauboj sa pobedonosnim osmehom na licu. – Ona predstavlja niz unikatnih
izazova, zar ne?
Jake je smanjio fizičku udaljenost između nas i obgrlio me rukom oko struka. Pokušao je
da manevriše sa mnom u smeru prema izlazu. Ukopala sam stopala čvrsto u pod. – Jake, ako
pokušaš da me odvučeš kroz ta vrata, vrištaću tako glasno da će se ona scena u Mlečnoj
kraljici( Dairy Queen) činiti beznačajnom.

154
 Zaštićeni svedok
- Ne bi se usudila. - reče Jake zureći u mene.
Nakrivila sam glavu na stranu, prekrstila ruke i podigla obrvu izazivajući ga da isproba tu
teoriju. Gledali smo se nekoliko trenutaka u tišini pokušavajući jedno drugo da nateramo da
skloni pogled. U međuvremenu, ostali momci su pričali između sebe iako smo mi čuli svaku
reč.
- Izgledaju kao dva bika ukrštenih rogova. - reče Ox smejući se. – Šta misliš ko će
pobediti?
- Ako moram da se kladim, Jake pobeđuje. - Kauboj je tvrdio sa sigurnošću.
- Ne znam baš, ona je uglađena. - reče Judd. – Izgleda da je Jake konačno našao sebi
ravnu.
Jakea nije bilo briga za Juddovo zapažanje. – Ona nije uglađena… ona je tvrdoglava.
Postoji razlika. Nije ništa bolja od mladog junca koji ne želi da uđe u prikolicu za prevoz stoke,
ali ja sam se dosta puta sa njima susreo. Za to i služe šokeri za stoku.
- Dva puta si me već danas uporedio sa kravom. - rekoh suženih očiju. – Još jednom mi to
reci i neću pričati sa tobom nedelju dana.
Jake se nacerio. – Obećanja, obećanja..
Stegnula sam zube, međutim pomislih da je bolje da ponudim neku vrstu kompromisa. –
Dogovorićemo se. Jedan sat i onda idem samovoljno kući.
- To nije kompromis. To je udovoljavanje tebi. - Jake je argumentovao. - Sem toga, ja ne
moram da pravim kompromis. Mogu da te nateram da ideš upravo sad.
- Ne bez uzrokovanja scene, ne možeš. - nasmešila sam se znajući da je privlačenje pažnje
zadnje što je želeo. Uzela sam parče papira iz Juniorovog notesa. – Jedan sat, uzmi ili ostavi.
- Emily…- Jake je pogledao u krcat bar, uzdahnuo i opsovao tiho sebi u bradu. –Jedan sat.
- složio se.
Usta su mi se automatski razvukla u osmeh ali me je on grubo privukao na njegove grudi.
– Sledeći put kad izvedeš ovako nešto, pustiću te, da vidim dokle smeš da ideš i dovedeš sebe
u opasnost.
Kad me je pustio, protrljala sam mesto gde su se Jakeovi prsti ukopali u moje meso.
Kauboj se nacerio. - Znači ovo je veče za izlaske?

155
Klub Brbljivica
- Da, kako god. - reče Jake dok je zaustavljao konobaricu da poruči flašu vode.
- Voda? - upitao je Judd. - Otkud sad to?
- Neko mora biti odgovorna osoba. Uostalom najbolja stvar kad si dežurni vozač je da
možeš da utvrdiš ko je pijan a ko je samo glup. - rekao je bacajući pogled u mom pravcu.
- Znači sad sam i debela i glupa.
Kauboj, Ox i Judd su grizli usnu, sprečavajući smeh da izađe.
- Ne povlačim tu glupost što sam rekao. - reče Jake. - Ali nisam rekao da si debela.
Jedva obraćajući pažnju na njegove reči, nastavila sam mrmljajući. - To je zato što su mi
obrazi bucmasti, zar ne? Veverice nisu debele ali imaju bucmaste obraze.
Slegnuo je ramenima. – Mogla bi da strpaš par klikera unutra…
Uputila sam mu upozoravajući pogled. – Pretvaraću se da to nisi rekao.
Jake je uzdahnuo. – Nisi debela.
Kauboj je potapšao Jakea po ramenima i mene obgrlio jednom rukom oko mojih ramena.
- Jake izvuci nogu iz dupeta i reci Emily koliko lepo izgleda večeras.
Jake je prešao očima preko mog tela i male crvene haljine bez naramenica. –Gde si
nabavila haljinu?
- Bila je u jednoj od torbi koje mi je Junior doneo. Odgovara mi ali je malo uska. - rekoh
nameštajući grudi dok su Kaubojeve oči bile uperene u moja prsa.
- Malo? – reče Jake u neverici. - Skoro ti kipi zadnjica.
- Hajde, Jake nije toliko uska. - Ox reče pokušavajući da smiri situaciju. - Ni ne vidi joj se
linija od gaćica.
Prešla sam rukama po telu niz haljinu i nasmejala se. – Ko je rekao da ih nosim uopšte?
Svi su se okrenuli prema meni, izgledajući zapanjeno, uključujući i mog takozvanog heroja
za stolom pored nas. Koliko su svi uzdahnuli, čudila sam se da ima još uvek vazduha u
prostoriji.
- Dođavola, ženo. - reče Kauboj gledajući me sa jezikom koji je praktično visio iz usta. –
Moraš prestati govoriti takve stvari. Muškarci nisu ploča od pluta da možeš da ih bockaš
stalno. - Njegove oči su se smeškale dok me je stezao k sebi.

156
 Zaštićeni svedok
Jake me gledao pažljivo dok sam prelazila prstom po Kaubojevim usnama. – De, de. -
zadirkivala sam. – Znaš šta kažu o komšijinom voću…
Kauboj mi nije dozvolio da završim rečenicu. – Znaš i da kažu ‘što drugi tebi čine, ti čini
njima’…a ti ženo nemaš pojma šta mi radiš.
Taj komentar je nagnao Jakea da se oglasi. – Gledaj koliko želiš ali ruke k sebi.
Kauboj se namrštio. – Nisi zabavan, uopšte.
- Nisam se obraćao tebi. – reče Jake klimajući glavom u mom pravcu.
Njegovi prijatelji su se nasmejali i nisam mogla da odolim da im se ne pridružim u smehu.
- Pa kad ne smem da ih diram, to znači da ne mogu da plešem sa njima. To znači da ti
igraš sa mnom.
- Nisam raspoložen trenutno. - odgovorio je Jake. - Nađi nekog od njih da pleše sa tobom
par puta.
- Uhvatila te trema? - upitah zasmejavajući njegove prijatelje. Zgrabila sam Judda za ruku.
- Hajde Judd idemo da plešemo.
Judd je stavio svoje ruke nervozno na moj struk i pomerao me po plesnom podijumu. –
Nisam dobar plesač. - rekao je. – Ostali momci me zezaju kako ne mogu pravo da hodam ni po
nacrtanoj liniji bez padanja.
- Zašto to govore? Dobro ti ide. – lagala sam, posrćući po plesnom podijumu sa njim.
- Imam petnaestke. - Judd je objasnio.
Zbunjenost se ocrtavala mojim licem. – Da li mi to pričamo o gumama?
- Ne, pričam o broju mojih čizama. - rekao je sa smeškom. Onda je stao na moje stopalo.
- Jao. - zastala sam da protrljam ranjeno mesto i uhvatila Jakea kako nas gleda sa
cerekom na licu.
- Izvini, rekoh ti da nisam dobar plesač.
Osmehnula sam se Juddu ne bih li mu popravila raspoloženje. – Hej ni ja ne znam
dvokorak. Pretvaraćemo se da znamo šta radimo. Sem toga, sigurno postoje druge stvari u
kojima si dobar. Svi znamo šta kažu za muškarce sa velikim stopalima…

157
Klub Brbljivica
Juddovo lice je obasjao ponos zbog upućenog mu komplimenta i zagrlio me bliže. Vrteo
me po podijumu da mi se zavrtelo u glavi naposletku. Kunem se, mislila sam da mi stopala
nikad neće dotaći tlo.
Posle dva čudna plesa zaredom, Judd je ponudio da mi donese piće. Polako sam prilazila
Jakeu i Kauboju koji su sedeli u tamnom kutku bara, okrenuti leđima svima pa i meni. Dok sam
prilazila, načula sam svoje ime i nastavila da prisluškujm razgovor.
- Znam šta si mi rekao ranije. - reče Kauboj tiho. - Međutim, ne mogu da poverujem da je
ona jedan od tvojih ‘slučajeva’. Znači ono govorenje da ti je ona devojka, to je bilo…
- Održavanje naše maske, dok ne otkrijemo ko odaje informacije. - rekao je hladnim
glasom, kao da ima emocije sante leda.
- Ona je jedna mala borbena maca. Imaš pune ruke posla sa njom. - reče Kauboj smejući
se.
Jake je klimao glavom u znaku saglasnosti. – Ima istančan ukus.
- Izgleda da vas dvoje morate to da izjebete iz sebe. - Kauboj je predložio. - To će je smiriti
i držati na kursu.
Srce mi se steglo u grudima i više nisam mogla to da slušam. Bila sam ljuta na Jakea što je
rekao Kauboju o našem dogovoru, ali i takođe zbunjena sa kojom neosetljivošću je govorio o
tome. Zavukla sam se u kabinu u kupatilu, pokušavajući da progutam i ušmrčem sve suze, da
sam bila sigurna da je gospođa do mene mislila da šmrčem neku drogu. Izduvala sam nos i
obrisala svoje vlažne obraze, ne nužno tim redom. Bez sumnje, muškarci su kreteni.
Bilo je dovoljno loše što me Jake zavaravao da mu je stalo, nego što je i dozvolio da se
zaljubim u njega. O, Bože. Volela sam ga. Zato me je to toliko uznemiravalo. Bila sam
zaljubljena u Jakea.
Bio je ljut što sam se iskrala njemu ispred nosa, ali i on je mene prevario u sličnom smislu.
Izuzev emocionalnog dela, tu nije ništa postojalo. Sve vreme se pretvarao. Glupava ja sam mu
poverovala kad je govorio da mu je stalo. Dođavola i on.
Nakon sređivanja svog lica, izašla sam iz toaleta i potražila ga. Pronašla sam ga u gužvi,
gde je igrao dvokorak sa prsatom plavušom. Bobbie Jo. Taj kučkin…

158
 Zaštićeni svedok
Ruke su se odjednom obavile oko mog struka i brzo sam se okrenula. – Tražio sam te. -
reče Kauboj. - Zatražio sam brzu pesmu, želiš li da plešeš?
- Izaberi jednu iz svog jata. - rekla sam sa kiselinom u glasu.
Lice mu se iskrivilo. – Nešto nije uredu?
- Ako moraš da pitaš, onda si više naivan nego ja.
Kauboj je bacio pogled na Jakea koji je plesao sa Bobbie Jo. – Zato si uznemirena? Pakla
mu, srce. Bobbie Jo je naš prijatelj. Niko od nas nije romantično povezan sa njom, uključujući
Jakea. Zar misliš da bi te on onako poljubio pred svima, da oseća nešto prema njoj?
- To je samo poljubac. - rekoh sležući ramenima, pokušavajući da umanjim kako sam se
stvarno osećala.
- Samo poljubac? - trepnuo je zbunjeno. - Oboje ste bili blizu toga da potrgate odeću sa
sebe.
- I vi momci mislite da Ja preterujem.
Pesma se završila i nastupio je brzi ritam roka. – Zašto ne odemo tamo i pokažemo im
kako se pleše?
Razmišljala sam o tome na tren. Odlučena da ne dopustim Jakeu da mi uništi
raspoloženje, prihvatila sam. Kauboj me povukao na podijum i počeo da meša zadnjicom.
Nasmejala sam se, to mi je pomoglo da se osetim dobro. Onda sam ugledala Jakea i Bobbie
Jo, gledali su nas pažljivo. Nisam bila sigurna kome od njih dvoje želim da pružim šou, već u
sledećem trenutku Kaubojeva noga se našla između mojih. Privukla sam kukove njegovima.
Kauboj je imao manje skrupula od Oxa i Judda. Nisam bila iznenađena kad me zgrabio za
kukove i uzvratio trljanje. Trljala sam se gore- dole mešajući, dok je Jake gledao svaki moj
odmereni potez.
Kaubojeve oči su se raširile. – Dođavola, srce. Jake je konačno pronašao jednu živahnu.
Okrećući se i trljajući se zadnjicom o njega, zabacila sam glavu na njegovo rame i
okrenula lice prema njemu. - Nadam se da nećeš upasti u nevolju.
- Jake samo laje, ali ne ujeda. - kako da ne. To je i bio problem od početka. - Da li je to što
pokušavaš da uradiš? Napraviš ga ljubomornim? – Kauboj je upitao. Odlučila sam da neću

159
Klub Brbljivica
odgovoriti na to, jer nisam želela da lažem. – Neće upaliti. - reče Kauboj još uvek se
pomerajući uz mene. - Jake zna da nikad ne bih dotakao njegovu devojku.
Iznenađena, okrenuh da se suočim sa njim. – Ali ja nisam njegova…
- Znam, Jake mi je sve objasnio. Ali ja ga znam bolje od svih drugih, ti si definitivno
Jakeova devojka. Vi to samo ne vidite još uvek.
- Ne, nije tako…grešiš.
- Dušo, nikad ne grešim kad su žene u pitanju.
Kad se ples završio, pošli smo prema Jakeu i Bobbie Jo. Kauboj mi je naručio piće a ja
iskreno nisam htela da visim igde blizu njih dvoje. To je zahtevalo da svim snagama
kontrolišem bes koji je rastao u meni, dok smo čekali da konobarica donese naša pića.
- Tvoj sat uskoro ističe. - reče Jake proveravajući svoj sat.
- A što se to tebe tiče? Već imaš pune ruke posla. - rekoh nemarno zureći u beli top koji je
prekrivao Bobbie Joine grudi. – ili ti je ona dosadila…opet.
Bobbie Jo je nakrivila glavu prema meni. – Wow ti si baš gorka pilula za progutati.
Možda je piće uticalo na moje raspoloženje ali samo njeno prisustvo mi je išlo na živce.
Obećanje dato Kauboju, da ću se uzorno ponašati, izletelo je kroz prozor. – Nekako sumnjam
da je to jedina stvar koju si ikad progutala.
- Emily. - Jake me zgrabio za ruku. - Ne pričaj sa njom na takav način.
- Naravno, Jake. Zauzmi se za svoju bivšu devojku. Ako ne želi da svi misle da je drolja,
možda ne bi trebala da se iskrada sa tuđim momkom.
Bobbie Jo je delovala nežno ali znala je da uzvrati preciznošću zmije. - Uredu je, Jake. Kad
Gospođica Sveznalić završi sa svim mojim momcima, možda nešto i ostane za tebe. - krenula
je da ode ali se okrenula još jednom. - I ako sam ja drolja, kako to da si ti ona koja ne nosi donji
veš? - nacerila se i otišla.
Pošla sam za njom, ne bih li je počupala za tu umetnu izblajhanu kosu, ali Jake me nije
puštao.
Kauboj je stao ispred mene. - Bez tučnjave.
- Oh, znači, sad je obojica morate štititi?

160
 Zaštićeni svedok
- Nije ona ta koju štitimo. Pomela bi pod sa tobom. Srećna si što je odšetala kad jeste ili
bismo je upravo sad skidali sa tebe.
Prevrnula sam očima. - Da, kako da ne. Šta će da uradi? Zdrobi me svojim grudima?
- Dosta, dođavola. - Jake je stegnuo moju ruku pokazujući koliko je ozbiljan. - Ona poznaje
ljude ovde, nećeš sramotiti ni nju ni sebe ovim ponašanjem.
Otrgla sam se iz njegovog stiska i otišla, ignorišući njegovo dozivanje. Sela sam za šank.
Nisam htela da istresem svoj bes na Bobbie Jo ali nivo tolerancije koji sam imala da budem
oko Jakea dosegao je vrhunac posle svega što sam čula šta je rekao Kauboju. Nije njega bilo
briga za mene, već za slučaj. Zato je držao distance. Sve je konačno imalo smisla. Nisam imala
više šta da mu kažem. Ako je hteo da priča sa mnom, bolje je da prvi prekine ćutnju.
Nakon nekih deset minuta, Jake je krenuo prema meni. Držala sam stav kao da ga nisam
primetila. Stao je pored moje stolice. Držala sam oči na kolenima, čekajući da progovori prvi.
Umesto toga, zgrabio me za lakat i odvukao kao pećinski čovek na drugu stranu prostorije.
Dobila sam reakciju, samo ne onu koju sam želela. Očigledno nisam toliki genije kakav sam
mislila da jesam.
- Gde me vodiš? – zahtevala sam da znam, pokušavajući da se izvučem iz stiska.
Ugurao me je u kupatilo, zatvarajući I zaključavajući vrata za nama. – Sve to, samo zato
što si bila ljubomorna?
Shvatajući da Kauboj nije mogao gubicu da drži zatvorenom, prekrstila sam ruke i
okrenula se od njega.
- Emily, ne mogu da čitam tvoje misli ako ti gledam u zadnjicu. Bobbie Jo je moja
prijateljica, ništa više. Rekao sam ti to već. Ne razumem zašto..
Okrenula sam da se suočim sa njim dok je gnev tutnjio u meni. – Ja sam samo jedan od
tvojih slučajeva, zar ne?
- Šta?
- To je ono što si rekao Kauboju…da sam ja jedan od tvojih slučajeva.
- Ne znam šta misliš da si čula, ali…
- Nemoj da se sramotiš i pokušaš da porekneš, znam šta sam čula. - pokušala sam da
iskarikiram Kaubojev glas. - Treba da izjebete to iz sebe.

161
Klub Brbljivica
- Nisi čula ostatak razgovora, zar ne?
- Čula sam dovoljno.
- Ženo, izvuci glavu iz dupeta. - povikao je u uzvišenom glasu. - Nikad ne ućutiš i samo
saslušaš. Usta su ti kao pokretna traka - nema jebene kočnice.
- Jebi se, Jake. Šta umišljaš ko si ti?
Zgrabio me je za struk i prekrio moje usne svojima. Ruke su mi pale na njegove grudi da
ga odgurnem, međutim to je bilo kao da guraš statuu. Kad je njegov jezik pronašao svoj put u
moja usta, nisam mogla da mu ne dozvolim. Nije bilo mnogo odupiranja ionako. To je bio
bespogovorni moment. Nisam bila spremna na toplinu njegovih usana ni vrućinu njegovih
ruku.
Jake me je ljubio duboko, tarući svoje usne o moje. Pritisnuo je svoje telo o moje, sve dok
nisam počela da žudim za njim. Provukla sam ruke kroz krajeve njegove kose, spuštajući niz
njegova glatka ramena dok je odvajao svoje usne od mojih.
Zanjihala sam se u levu stranu, opijena više poljupcem nego alkoholom. Uspravio me je,
držeći prste na vratu kod mog pulsa. Podigla sam glavu da ga pogledam. U očima mi se
presijavalo grešno zadovoljstvo i intenzitet njegovog pogleda.
Nasmešio se lagano. - Učini mi uslugu, hoćeš li?
- Mmmm - promrmljala sam, dok sam glavu lenjo zabacila na njegovo rame.
- Izvini se Bobbie Jo.
Par trenutaka ranije srce mi je bilo ispunjeno čistom srećom i blagostanjem, međutim
njegove reči su me vratile u realnost kao badži uže. – Da uradim šta?
- Ona ume da prašta.
- Jebeš nju i njeno opraštanje. Da li si me zato poljubio? Zato što si hteo da joj se izvinim?
Lud si ako misliš da će se to desiti.
Otključala sam vrata od kupatila i izmarširala napolje. Jake nije pokušao da me zaustavi,
što mi je još više zasmetalo. Suze su se pojavile u mojim očima dok sam išla prema šanku.
Obrisala sam ih, ali sve više ih je naviralo.
Ox je seo pored mene i dodao mi salvetu. – Evo obriši oči. - rekao je nežno. - Želiš li da
pričamo o tome?

162
 Zaštićeni svedok
- Ne, ja ..ovaj..samo plačem kad pijem.
- Zar ne radimo to svi? - reče smeškajući se i trljajući mi leđa. – Šta kažeš na ples? Nisam
imao priliku da te odvedem na podijum.
Htela sam da odbijem, ali nije mi pružio priliku jer me je odvukao na podijum. Nisam
znala da plešem dvokorak ali uz Oxa, kroz dve minute sam plesala jednako dobro kao on. Nije
bilo tako teško kao što sam mislila, kroz par minuta više nisam morala da se koncentrišem na
korake.
- Ja sam u neredu, nisam li? – upitah ga dok mi je brisao maskaru ispod očiju.
Ox se nasmešio i privukao me sebi, gladeći mi kosu utešno. – Mislim da si slatka.
Nešto tvrdo u njegovim pantalonama se očešalo o moju butinu, terajući me da se
odmaknem od njega. - Smiri se, to je samo rolna kovanica. - on je pojasnio.
- Da, to svi oni kažu.
Da mi dokaže da grešim, Ox je zavukao ruku u svoj džep i izvukao. – To je za bilijarski sto.
- Oh, sranje TO stvarno jeste rolna kovanica. – rekoh smejući se.
- Sviđaš mi se, Emily ali me ne privlačiš. - Ox je priznao nežno. - Izvini dušo ali nisi moj tip.
Slatka si, ali ne toliko.
- Većina muškaraca neće reći da je nešto slatko. - rekoh mu. – U stvari, znala sam samo
jednog tipa koji je ikad…- Jake je prošao pored nas, izlazeći sa podijuma. Bacio je pogled na
mene dok je sedao za šank pored Kauboja. – Bože, počinjem da se osećam kao da imam kugu
ili tako nešto. Šta nije uredu sa mnom?
- Koji je problem sa tobom i Jakeom? - Ox je upitao. - Odlepio je za tobom.
- Mislim da grešiš. Kad god počnemo…hmm… da se zbližavamo, frcaju varnice između
nas.
- Dođavola devojko, vidi se elektricitet između vas iako ste udaljeni.
- Da, ali kako?
- To je na tebi da otkriješ. Da sam ja ti, pristupio bih time na provokativniji način. On ume
biti spor nekad što se tiče započinjanja veze, ali ti si ta koja deluje brzo, kao metak. Moraš da
nađeš nešto da izazoveš reakciju kod njega. Znaš, da uhvati korak sa tobom. Rekao bih ti da
usporiš, ali to je kao da usporavaš brzi voz golim rukama… I ja, nisam Supermen.

163
Klub Brbljivica
Štipnula sam ga za obraze. - Sa tobom Ox, nije mi potreban terapeut.
Čovek koji je nosio kamuflažni šešir očešao se o Oxovo rame dok je prolazio. - Izvini za to
malac. Nisam te video tu. – reče on smejući se dok je odlazio.
- On je to uradio namerno, zar ne?
- Da. - reče Ox. - On je kurac bez kičme. Drži se podalje od njega.
- Ko je on?
- Germy- Bakcil.
- Bakcil? Misliš Jeremy?
- Ne, mislim Bakcil. Tip umače kurac u svaku slobodnu rupu. Misli da je pljesak od aplauza.
Napravila sam grimasu. – Fuj.
- Da, niko od nas ne može da podnese šupka. On i Jake su igrali ragbi u suprotnim
timovima. Mrze se otkad znam za njih.
- Stvarno? - osmehnuh se, osećajući inspiraciju.
Hmm. Ljubomora nije upalila kad sam plesala sa Jakeovim prijateljima. Nije bio zabrinut
zato što je znao da oni neće pokušati da mi se uvuku u gaćice. Međutim, možda sam
postavila lestvicu visoko. Moram da promenim pristup.
Ox mi je pročitao misli. – Devojko, izbij tu misao iz glave. To je igranje sa vatrom.
- Rekao si da izazovem reakciju.
- Da, reakciju. Ali nisam rekao da izazoveš eksploziju. Postoji zla krv između njih.
Izazvaćeš nered ako kreneš tim putem.
- Oh, neće biti tako loše. - rekoh. - Samo ću plesati sa njim.
- Jake mrzi tog idiota. - Ox reče. - I ovaj..znaš kako psi označavaju teritoriju?
- Kakve to veze ima?
- Ti si Jakeova. - Ox reče. – On se ume zaštitnički ponašati. Ne želim da te on ‘označi’.
- Ma hajde. Jakea nije bilo briga za moja osećanja kad je plesao sa Bobbie Jo. Ne bi
trebalo biti bitno sa kime ja plešem. – pesma se završila i krenuh prema Bakcilu.
Ox se nasmejao i rekao. – Kad se budeš vratila u štakama, nemoj reći da te nisam
upozorio.

164
 Zaštićeni svedok
Jerremy(Bakcil) je stajao kod šanka i pričao sa nekom dvojicom. Sva trojica su gledala
kako prilazim. Tiho, provukla sam se između njih do barske stolice. Jerremyove oči su
putovale mojim telom, podsećajući me da zaključam kolena.
- Hej slatkišu. - dao je znak barmenu. - Mogu li da ti platim piće?
Barmen se osmehnuo, očigledno prepoznajući u meni ženu koja nikad nije platila piće. –
Bilo šta sa višnjom. - rekoh mu. Par sekundi kasnije, piće je kliznulo po površini šanka sa
višnjom na vrhu.
Uhvatila sam je za peteljku, uvukla u usta zubima i pojela. Svezala peteljku jezikom,
izvukla je i pokazala dok su Jerremy i njegovi prijatelji gledali. Predusretljivost iz nekog
razloga muškarce šokira. Zato smo Gina, Dejl i ja potrošili celu jednu teglu višanja,
usavršavajući ovaj potez. Uvek sam ih pobeđivala. Bili bi veoma ponosni koliko brzo sam
svezala peteljku jezikom. Vredno zlatne medalje.
- Dobar trik. - reče Jerremy. - U čemu si još dobra?
Pogledah ga, pućeći usne. – U dosta stvari.
- Ples?
- Naravno. - rekoh, znajući da muškarci ne mogu odoleti izazovu. – Samo ako imaš
dovoljno kondicije da me ispratiš.
Jerremy me zgrabio za ruku i provukao kroz gužvu. Igrali smo dvokorak uz neku kantri
pesmu, posle je bend prešao na rok muziku. Jerremy me cimnuo za struk i privukao sebi.
Kliznula sam telom uz njegovo seksualnim pokretima koji su se graničili sa striptizom.
Jerremy se isto nevaljalo ponašao grabeći me i trljajući prednji deo farmerica o zadnji deo
moje haljine. Nije učinilo ništa mome egu.
Nemarno sam bacila pogled prema Jakeu, čije su se obrve spustile nisko a usne stisle u
tanku tvrdu crtu. Nije uživao u pogledu. U stvari ni, Kauboju, Oxu i Juddu se nije dopadalo
isto. Prljavi pogledi žestoko upućeni Jerremyu, činili su me nervoznom. Kružili su sobom,
ostajući u mom vidokrugu, spremni da se tuku na najmanji Jakeov signal.
- Znači ti i Jake ste par? – upitao je Jerremy cereći se prepredeno.
Slegnula sam ramenima. – Zbog čega to misliš?

165
Klub Brbljivica
- Nije to raketna nauka. Gleda nas oboje kao jastreb i ne izgleda veoma srećno što igram
sa njegovom devojkom.
- Preći će preko toga.
- E u tome je stvar, srce. Ne želim da pređe preko toga. - reče Jerremy spuštajući usne na
moje.

166
 Zaštićeni svedok
Petnaesto poglavlje

Pokušala sam da izbegnem Jerremyeve usne lupivši ga u grudi, pokušao je da mi uvali

svoj jezik u usta, odgurnula sam ga i obasjao me je njegov zli cerek.
- Znaš, otkad sam te video, poželeo sam da vodim ljubav s tobom žestoko. - reče
namigujući.
Obrisala sam dlanom svoja usta. –Sudeći po tvom poljupcu, to bi bez sumnje bilo upravo
to- loše, ti ljigavi..
- Šta je prinzeco? Tijara se nakrivila?
- Idi daj napojnicu kravi, ti kopile.
- Zadirkivanje bika je više u mom stilu. - virnuo je preko mog ramena. - Oh, vidi, upravo
dolazi tvoj dečko.
Njegova primedba o biku je bila na mestu. Jake, crven u licu i raširenih nozdrva, gurao se
kroz gužvu u žestokom ritmu. Praktično je odgurnuo Kauboja, Ox i Judda dok su pokušavali
da ga zaustave.
Dok je Jake stigao do mene, momci su ga već imali u čvrstom stisku, ne dozvoljavajući mu
da se približi Jerremyu koji se udaljio nekoliko koraka. Pitam se šta bi se desilo da se Jakeovi
matadori nisu umešali?
Jake mora da je shvatio da su svi u baru prestali da pričaju i samo posmatraju. Neljudski
žestok pogled je nestao iz njegovih očiju. Telo mu se opustilo, kao da je pritisnuo prekidač i
naterao sebe da se smiri.
- Uredu sam. - rekao je svojim prijateljima, tražeći da ga puste iz stiska. Mora da su mu
verovali čim su ga pustili.
- Problem, Jake? - Jerremy je upitao prepredeno.
- Misliš sem toga što ne možeš ni ruke ni usta da držiš na mestu? - Jake je upitao smirenog
glasa. – Ona je sa mnom. Drži svoje proklete ruke podalje od nje, ili ću ti ih ja polomiti. Isto
važi i za tvoja usta.
Jerreymove oči su se zacaklile zbog izazova. – Moja greška. Mislio sam da je kurva.
- Ti kučkin sine. – poludela sam i udarila ga u nos, povredivši svoju ruku tako.

167
Klub Brbljivica
Jake se nacerio sa malom količinom zadovoljstva. - Kakav je osećaj?
Jerremy je otresao glavom iako su mu oči zasuzile. – Udara kao devojka. - promrmljao je.
- Ja i jesam devojka, gnjido. - viknula sam trljajući zglavke i tresući rukom u zraku.
- Uvek devojci prepuštaš da se bore umesto tebe, Jake?
- Hej, ti si rekao da je kurva. - Jake reče sležući ramenima. - Šta si očekivao? Trebalo bi da
se izviniš dami. - to je više bio zahtev nego molba, ali mi se nije dopalo kako sam izbačena iz
razgovora.
- Šališ se, zar ne? - reče Jerremy. - Dama malo sutra. Ne nosi ni gaćice čak.
Impulsivno, krenula sam prema njemu, Jake me je zgrabio oko struka jednom rukom.
Izmigoljila sam ali me je cimnuo sebi ponovo i predao me Kauboju. – Evo, pričuvaj je na
sekund. - Jake mu reče.
Kauboj me odgurnuo iza sebe, držeći jednu ruku na mom kuku, da se pobrine da ću ostati
na mestu. To je bio više odbrambeni nego konfliktni pokret. Jake je očekivao nevolju i hteo je
da mu ne budem na putu. Stvari će da krenu naopako.
- Izvinićeš se Emily odmah ili ću ti polomiti vilicu. - Jake je zapretio stežući pesnice.
- Uradiću nešto još bolje. - reče Jerremy, smejući se. Bacio je pogled ka meni preko Jakea i
namignuo mi. - Dušice, zašto ne dođeš ovde kod mene? Provešću celu noć izvinjavajući se
tvom malom slatkom dupetu. Na kraju, nekome je smeće a drugome bl…
To je sve što je Jakeu trebalo.
U impresivnom potezu, Jakeova pesnica je sletela na Jerremyu vilicu sa krckajući
zvukom, koji me je naterao da se zgrčim. Jerremyeva dva prijatelja su skočila na Jakea,
nadjačavajući ga, terajući tako da se Kauboj, Ox i Judd uključe. Umesto tuče, nastala je
havarija u celoj sobi svih koji su se tu zatekli.
Uhvaćena u samom centru letećih pesnica i polomljenih pivskih flaša, gurala sam se da
pobegnem sa plesnog podijuma. Ne znajući gde su ostali, zgrabila sam ključeve Eskplorera sa
stola. Zatim su se Jake i Kauboj izlaktili van iz te gužve. Čim su mi prišli, imala sam uvid u
njihov izgled i uzdahnula sam u šoku.

168
 Zaštićeni svedok
Jakeov obraz je bio crven i počeo je da modri, njegovo desno oko se skoro zatvorilo zbog
naticanja i zglavci na rukama su krvarili. Kauboj je izgledao gore. Kunem se, njegov nos nikad
nije bio ravan, sad neće biti pogotovo. I imao je krvave mrlje po celoj prednjoj strani majice.
- Jeste li dobro? Hej, čekajte..
Jake me je zgrabio i odvukao dok sam se borila i vrištala. Kad smo došli na parking, bacio
me je doslovce na pod. Istrgnuo je ključeve iz moje ruke i dobacio ih Kauboju.
- Prošetaj. - rekao je Kauboju. Zatim je ušao u eksplorer i otišao.
Jake se ukočio kad sam se uspravila i brisala se od prašine. – Koji je tvoj problem
dođavola?
Zaustavio se i uneo u moju facu, ludih očiju od besa i glasa hladnog kao led. - Ućuti.
Oči su mi se raširile. – Molim???
Stavio je ruku preko mojih usta. – Prestani da pričaš. - sa čvrstim stiskom, Jake me je
povukao ka zgradi gde je parkirao stari pikap i samo me je ubacio unutra lupajući vratima.
Prozor je bio spušten, pa sam mogla čuti njegovo frustrirano mrmljanje dok je udarao branik.
Pokušala sam da izađem napolje, ali je zalupio vratima ponovo. – Emily, ne želiš da me testiraš
sad. Drži svoje dupe u autu.
- Jake, ovo je glupo...
- Prokleta bila, Emily. Nikad pre nisam spustio ruke na ženu ali ti me iskušavaš. Ostani u
autu i začepi svoja jebena usta.
Snaga njegovog strogog glasa me je šokirala. Sad znam o čemu je Kauboj govorio.
Prekrstila sam ruke dok je Jake još uvek besneo. Ok, preterala sam ovaj put. Nije mi to bila
namera ali bilo mi je teško da se kontrolišem, dok je Jake bio zabrinut. Koliko god sam bila
dobronamerna, uvek sam nalazila način da to sjebem.
Deset dugih minuta kasnije, odlučio je da uđe u auto. Sedela sam u tišini, misleći da će se
izviniti zbog načina kako je pričao sa mnom. – Zaveži se. - bilo je sve što je rekao.
Možda je to alkohol govorio iz mene ali moja frustracija je isplivala van. – Da li će me
vanzemaljci zgrabiti ako se ne vežem?
Iako sam mislila da neće, ostao je smiren. - Takav je zakon.
- Hoćeš li me uhapsiti?

169
Klub Brbljivica
Stegnuo je svoje zube. – Boga mu. Za tebe je potrebno uputstvo za upotrebu. Jednom
prihvati posledice svojih dela, prestani biti tako teška i zaveži jebeni pojas.
- Ako ga želiš svezanog, uradi to sam.
Jake je skočio preko sedišta, zgrabio me za ramena i protresao. Njegovi munjevito brzi
refleksi i snaga ruku naterali su da se moje telo trese nasilno. Gledao me je kao predator.
Smrzla sam se u mestu, kao uplašeni zečić, nesigurna da li bih trebala da bežim glavom bez
obzira. Borio se sa svojim demonima i ovo je bila strana Jakea koju nikad pre nisam videla.
Polako, olabavio je svoj stisak i njegove usne su se opustile. - Oprosti. Nisam hteo da te
uplašim.
Njegove reči bile su nežne ali ne i njegov pogled koji me zbunjivao. Nije to bila krivica već
nešto drugo. Nisam imala pojma šta je Jakeu na pameti ali znakovi su bili vidljivi. Nije negirao
više situaciju. Njegove oči su bile oči agresora.
Seksualna tenzija je lebdela u zraku oko nas, otežavajući mi disanje. Uzimala sam kratke
udahe, uživajući u njima kao da su poslednji zraci vazduha ikad, tik pre nego što me je zagušio
svojim prekomernim prisustvom.
Bez upozorenja Jake je zgrabio moj struk, približavajući me sebi, ne bi li me gurnuo na
leđa smeštajući se između mojih nogu. Trebalo je da budem uplašena, ali način na koji se
ophodio sa mnom, bio je opako seksi. Umesto straha, moj stomak se stisnuo u iščekivanju.
Pritisnuo je moje usne jako, sa žestokim slikama u glavi, povukao je prednji deo moje
haljine do mog struka i obuhvatio moje grudi svojim grubim rukama. Jake se spuštao niže,
moje bradavice su se stvrdnule u njegovim ustima. Telo mi je reagovalo u ludilu, izvijajući se
ispod njega, trzajući u zadovoljstvu.
Jake je osetio šta želim i dao mi je i pre nego što sam tražila. Bez strastvenih reči,
nežnosti u njegovim očima ni mekoći u njegovim rukama. Kao kad vas neko golica prejako-
malo boli ali ne možete da prestanete da se smejete u uživanju. I da sam htela, nisam mogla
odoleti.
Tihi jecaj je pobegao sa mojih usana, gurajući ga preko ivice. Gunđajući Jake je drhtavim
rukama požurio da otkopča svoje pantalone. Bio je spreman da oslobodi nakupljenu potrebu

170
 Zaštićeni svedok
iz sebe. Žestoka i kratka predigra nije bila bitna. Ni njemu, ni meni. Htela sam da uzme šta mu
treba bez potrebe da mi uzvrati.
Potpuno svestan trenutnog položaja, Jake je zgrabio moje štikle i bacio ih na pod.
Uspravio se i seo, vukući me na stranu. Upražnjavati seks na prednjem sedištu pikapa bilo je
kao navlačenje jastučnice na jastuk posle pranja. Bilo je tesno sa dosta gunđanja ali i ne tako
nemoguće.
Njegovi prsti su se ukopali u moja leđa pokazujući potrebu u njemu. Njegova kamena
erekcija je pritiskala unutrašnji deo moje butine, željna i vruća. Njegov jezik je našao svoj put
do mojih usta, ponovo, u nezaustavljivoj strasti.
Zato, možete zamisliti moje iznenađenje kad je stao.
Ljudi su pričali dok su izlazili iz bara o ja sam bila jedina koja ih je ignorisala. Jake se
naslonio na sedište i izdahnuo. –Emily…
- Razmišljaš. - dahnula sam u njegovo uvo. - Prestani.
Jakeov donji deo je definitivno bio za igru ali ne i gornji. Željna da završimo započeto,
prešla sam jezikom po njegovom vratu i poljubila ga. Njegove ruke su putovale ispod moje
haljine sve do zadnjeg dela mojih butina.
Zatim sam čula zvuk koji se graničio sa smehom. – Lažove.
- To je tanga. - rekoh ljubeći njegov vrat. - Nisam rekla da ne nosim gaćice, samo sam
sugerisala da ih možda ne nosim.
Njegove ruke su se zaustavile dok je psovao ispod glasa. – Emily, ja…
Povukla sam se da bih ga pogledala. – Bože, Jake, ne radi ovo opet. Napaljena sam i
skenjana i…
- Upravo zato ne možemo. Imam osećaj kao da te iskorišćavam.
- Samo napred, iskoristi me.
- Znaš na šta mislim. Imam osećaj da sam u bazenu koji postaje sve dublji i dublji.
Gricnula sam njegovu donju usnu i prošaputala u njegove usne. – Nije li to poenta? Da
ideš…duboko…?
Sekunde su bile kao večnost.
- Ne kad si pijana. - reče on. - Alkohol napaja loše odluke. Ne želim da zažališ zbog ovoga.

171
Klub Brbljivica
- Šta si ti? Ljudski alkotest? Gospode, Jake. Prošle nedelje smo zamalo imali seks više od
deset puta i bila sam trezna svaki put. Zašto misliš da bih sad zažalila?
- Emily, rekoh ti i ranije. Ne upuštam se u beznačajan seks.
- Ne mora da znači nešto, jedino ako ti tome dopustiš. Bože, Jake. Device se manje čuvaju
od tebe.
- Zasvirajte violinu. Emily se nije povalila. - reče on sarkastično.
- Ne okreći ovo na mene. Možda ne bi trebao da započinješ nešto što ne možeš da
dovršiš.
- Ovo i jeste o tebi. Imaš naviku da donosiš loše odluke. Ne mogu si pomoći ako ne želim
da budem jedna od njih.
- Oh, jebeš mene. - povukla sam haljinu da prekrijem grudi i sela ponovo na suvozačevo
sedište.
- Dušice, ako je igra sve što želiš. Trebala si ići kući sa Kaubojem. - reče Jake zakopčavajući
svoje pantalone. Kratka ali opipljiva tišina je bila prisutna. - Mislila si o tome na sekund, nisi li?
Stavila sam ruku na vrata i pogledala ga, shvatajući da je bio ozbiljan. - Ti misliš da je meni
samo do seksa stalo?
- Ako cipela odgovara… - Jake reče sležući ramenima dok je palio auto.
Na moment, sedela sam zapanjena u tišini, onda je moj temperament isplivao. - Ako tako
misliš, onda si verovatno najveći drkadžija ikada.
- Očigledno jesam drkadžija.
Vožnja kući je protekla u bolnoj tišini. Moja želja za intimnošću i Jakeovo uskraćivanje
iste, nije bio problem kako je on mislio. Teško sam varila njegovo gorko mišljenje o meni. On
je mislio da je meni stalo samo da budem sa nekim, nebitno sa kim. E pa, grešio je.
Jake se vrzmao po mom srcu - I povremeno u mom telu - otkako sam ga videla prvi put.
Kad god je bio u blizini, teško sam kontrolisala emocije. Srce mi je bilo spremno za uzimanje
ali Jake nije hteo da ga uzme. U bilo ko smislu.
Naravno, toplo hladno igrica mi je išla na živce. To je jednostavno. Nemoj da započinješ
ono što nemaš nameru da završiš. Nije bio seks u pitanju, doduše. Bila bih ljuta i da je odustao
u pola igranja Monopola.

172
 Zaštićeni svedok
Kad smo stigli na prilaz Jake je rekao. - Idemo unutra.
- Treba mi minut. - rekoh blago drhtavog glasa.
Hteo je da se raspravlja ali se zaustavio. - Okej, pustiću te na miru par minuta. - Znao je da
neću nigde ići jer su ključevi bili kod njega.
Kad je ušao u kolibu, uzdahnula sam u frustraciji. Možda smo previše različiti. Volim što
sam bezbrižna i impulsivna, ne brinem o pravilima. Ali sam bila zaljubljena u muškarca koji je
predstavljao zakon, koji je poštovao i sprovodio pravila.
Nismo bili idealan par, i šanse su, da nikad ne bismo uspeli. Kao sparivanje kokoške i
patke. Naravno sebe bih smatrala patkom jer su one slađe. Svi znaju da kokoške imaju kljun.
Znala sam da sam pijana kad me je slika kokoškinog kljuna zasmejala.
Što sam više mislila o Jakeu, osećanja su mi se sve više mešala. Prošla nedelja je bila teška
za moje srce. Nakon što mi je Jake više nego jednom spasio život, mnogi ljudi bi to smatrali to
Sindromom Belog viteza, ali to nije bilo to. Bila sam zaljubljena u njega. Nikad nisam bila tako
sigurna u životu u to.
Naposletku, cela ova gungula će biti gotova i Jake neće osećati obavezu da me štiti. Ali
da li bi mario i dalje? Na kraju krajeva, nije kao da je rekao da me voli. Čak sam i ja znala da
voleti i brinuti su sasvim dve različite stvari. Bilo mi je dovoljno stalo do ptica, da ne dozvolim
Hanku da im otkine glavu, ali nisam bila zaljubljena u njih. I ako je Hank nekome hteo da
otkine glavu, zašto nije hteo onom groznom petlu?
Pružila sam ruku dole i tapkala u mraku tražeći svoje cipele. Prvu sam odmah našla, ali
druga je još uvek bila nestala. Ruka mi je išla napred nazad sve dok nije udarila u nešto što se
osvetlilo. Gledajući bliže, to je bio telefon. Mora da je Floss ispao. Vozila je auto zadnja do
prodavnice. Ostavljajući ga na sedište, nastavih potragu za drugom cipelom.
Jakeov glas je zazvonio sa tragom panike u njemu. – Emily…? Gde si?
Provirila sam i videla ga da stoji na vratima kolibe bez majice na sebi. Njegovo otečeno
lice sa masnicama izgledalo je mnogo bolje pod svetlom verande. – Tražim svoje cipele. -
rekoh mu. - Tu sam za minut.
- Spremam se za krevet.
- Trebao bi da staviš led na lice.

173
Klub Brbljivica
Klimnuo je glavom i zatvorio vrata dok sam gledala u par cipela u mojoj ruci. Našla sam
drugu onda kad je zazvao moje ime, pustila sam ga da misli da ih još uvek tražim. Iskreno, ne
znam zašto sam to uradila ali odgovor sam znala. Stavila sam svoje cipele na sedište i zgrabila
telefon pre nego što sam izgubila živce. Jedan poziv. Sve što mi je trebalo.
Ona se javila posle trećeg zvona, zvučeći bunovno. – Halo?
- Gina?
Mala pauza, dok je shvatala ko je na vezi. – O, moj Bože. - Gina je viknula. - Gde si nestala?
Nismo znali šta se sa tobom desilo.
Šmrcala sam tiho. – Stavili su me u program zaštite svedoka.
Opet je pauzirala. – Jesi li pila? - zakikotala sam se, ali Gina mora da je čula ozbiljnost u
mom glasu.
- Jesi li dobro?
- Dobro sam.
- Devojko, ljudi te traže. Dvojica muškaraca su svratila ovde i ugurali se u naš stan.
Rasturili su sobu traže tebe. Rekla sam im da nisi tu, ali nisu slušali.
- Oni su opasni, Gina. Ako ponovo dođu, ne otvaraj vrata. Odmah zovi policiju. Videla sam
ih kako rade nešto… grozno. Zato me traže. - morala sam da otresem sliku Sergija iz svoje
glave.
- Da li je i onaj drugi sa njima?
- Koji drugi muškarac?
- Dva dana nakon tvog nestanka, došao je i počeo da postavlja dosta pitanja. Rekao nam
je da ga nazovemo odmah ako se čujemo sa tobom.
- Da li je imao kriv nos i grozan mladež na svom levom obrazu?
- Ne, ali je izgledao nenaspavano. Njegove oči su bile jako krvave, gore nego Dejlove
onda kad smo ga izazvale da pije..
- Okej, okej, Gina, ovo je važno. Ne govori nikome da smo se čule. Ozbiljno to mislim.
- Mogla si nas nazvati ranije, znaš. Brinuli smo se kao ludi. Policija nije htela da ...
- Išli ste u policiju?

174
 Zaštićeni svedok
- Da, ali niko nam ništa nije hteo reći. - reče ona još uvek iznervirana zbog toga. - Jedan
policajac je rekao da si bezbedna I da si sa Jakeom.
- Da li si sigurna da je policajac?
- Valjda. Bio je u policijskoj stanici i u uniformi. I ruka mu je bila u zavoju.
- Službenik Stivens?
- Hej, da… mislim da se tako zvao. Kako si znala?
- Upucan je kad su ti muškarci krenuli za mnom. - rekoh joj. Bilo mi je drago što je Stivens
bio dobro, ali shvatih da sad nju stavljam u rizik takođe. – Gina, ne mogu više da pričam.
Moram da prekinem.
- Jesi sigurna da si dobro?
Uzdahnula sam zatvarajući oči i stišćući vilicu. - Nedostajete mi narode. Reci Dejlu da sam
pitala za njega, inače mi kraljica drame nikad neće oprostiti.
Gina se nasmejala. – Okej, hoću.
Stegnula sam telefon jače. – Gina, volim te i Dejla isto. Znaš da ste vas dvoje moja
porodica. Čuvajte se. – zatim sam poklopila.
Bolelo je da čujem Ginin glas. Mislila sam da ću se bolje osećati ali samo je gore bilo.
Depresivna, obrisala sam pozivani broj iz telefona kao i iz svog.
Otvorila sam vrata i izašla napolje, ostavljajući telefon na sedištu gde će ga Floss
zasigurno naći. Gegala sam se dok sam išla razmišljajući da li sam ih stavila u opasnost zovući
ih? Ne, ne smem tako da mislim. Čoveče, koliko li sam sebična bila? Verovatno sam jedina
osoba iz programa za zaštitu svedoka da zove nekoga pijana. Bože kako sam glupa.
Dok sam se penjala stepenicama, saplela sam se i umalo sletela na Doga. Nisam imala
snage da ustanem. Ostala sam dole, tako opružena na stomaku, omamljena alkoholom.
Preplela sam noge u vazduhu i prešla rukom po Dogovim ušima.
Nacerila sam se sebi. - Dragi Oče, okupili smo se ovde da se prisetimo života ovog
voljenog bića…
- Dogu nije potrebna sahrana. - Jake reče iako ga nisam čula da otvara vrata.
- Možda ne, ali to nije slučaj sa mojom vaginom.

175
Klub Brbljivica
- Ma hajde, ne počinji opet. Moje lice boli i želim u krevet. – sagnuo se i pokupio me sa
poda, uspravljajući me na noge.
- Uredu, kukavico. – posrtala sam pored njega dok sam išla u kolibu, drhtavo napredujući
do spavaće sobe. On je već bio u krevetu kad sam se ja uvukla i namestila jastuk ignorišući ga.
- Okej, zagrišću… kako to da sam ja kukavica?
Okrenula sam lice prema njemu. – Kad god se zbližimo, ti me odbiješ. Držiš našu fizičku
interakciju netaknutom i sve emocije zakopane.
- Ja sam FBI agent, dođavola. Pokušavam da uradim ispravnu stvar.
- A uzbuditi me i ostaviti nedovršeno je ispravna stvar? Zašto moraš da izvlačiš lupu kad
god skidaš pantalone? – shvatila sam kako to zvuči jer smo oboje spustili pogled na njegovo
međunožje. - Ma hajde, znaš na šta mislim. Kao da tražiš izlaz.
- Ti stvarno misliš da sam ja hteo da stanem? Emily, hteo sam tad da te uzmem na mestu.
Mogao sam. Pakla mu i bih. Ali zar ne misliš da zaslužuješ više od gužvanja po starom pikapu?
- isprepleo je svoje prste sa mojima. - Hteo sam da vodim ljubav sa tobom u krevetu. Ne da te
jebem na prednjem sedištu auta jer sam ljut na tebe i hteo sam da smanjim tenziju. I hteo sam
da budeš mentalno prisutna, iako, posle ovog večeras, mislim da je taj deo opcionalan.
Bocnula sam ga lagano laktom u rebra.
Povukao je moju ruku i nežno je poljubio. - Da li si ikad bila vezana za krevet?
- Da li je to trik pitanje?
Nešto hladno se obavilo oko mog zgloba. - Ovo će te sprečiti da pobegneš opet.

176
 Zaštićeni svedok
Šesnaesto poglavlje

- Vezao si me lisicama za krevet?

Jake se nacerio ponosno. - Yap.
- Ovo bolje da je nešto perverzno.
Otkotrljao se natrag i lisice su se zategle. - Ako misliš da je spavanje perverzno, onda si na
dobrom putu.
Posle pijane kafanske tuče i krivice što sam Ginu nazvala, nisam imala snage da se
raspravljam. – Uživaš u ovome.
- Nemaš pojma koliko. - pogledao me je preko ramena. - Ali možda sutra uveče ti
udovoljim.
- Kako veliko od tebe.
On se nasmejao. - I mislio sam da ćeš to reći.
Dobacila sam mu pogled pun neverice. – Ne mogu da verujem da zakazuješ seks sa
mnom. Šta smo mi, pedesetogodišnjaci?
- Ne zakazujem. Samo ti govorim šta će biti. Bog zna da nam nije uspelo zadnjih par puta.
Sutra ćemo probati na moj način.
- Ne, hvala. - progunđala sam, objavljujući duel. - Prokockao si svoju šansu.
- Videćemo. - ugao njegovih usana se blago iskrivio. - Možeš da gledaš na to kao na kasni
rođendanski poklon.
- WOW, stvarno si pun sebe. Ne pali sveću koju nemaš nameru da gasiš.
- Biće to pobednička situacija za oboje, obećavam. Prestani da se pretvaraš kao da je to
loše kao vađenje zuba i spavaj.
- Nadam se da ću te upiškiti u snu.
- E sad, to je perverzno. - rekao je sa kikotom.
To je bila najgora noć ikada. Lisice su se ukopale u moj zglob. U neko doba noći pljusak je
počeo da pada dobujući po krovu. Munja se prolomila kroz nebo, osvetljavajući sobu i
parajući tišinu. Bilo je kao spavanje u bubnju dok neko svira. Nije prestajalo sve do zore,
taman pre nego što sam zaspala.

177
Klub Brbljivica
Kad sam se probudila, lisice su i dalje bile na mojoj ruci ali Jakea nigde nije bilo. Hvala
Bogu pa ih nije svezao za krevet. U suprotnom bih se upiškila, čekajući njega da se vrati u
odveže me. Htela sam da se ponovo vratim u krevet ali ustajao miris alkohola u mojim ustima
me je terao na povraćanje. Oprala sam zube i očešljala se, obučena u kaki pantalone i rozi,
rastegljivi top požurila sam do glavne kuće. Nadala sam se da nije kasno za doručak, međutim
ne znam ni koliko bi se moj stomak sa njim složio.
Floss je stajala nad šporetom, pekući palačinke i svinjske kobasice. Hank i Jake su pili kafu
i čitali novine ispred sebe. Samo su Hank i Floss bacilli pogled kad sam ušla.
- Dobro jutro. - reče ona. - Gladna? Ima nova hrpa palačinaka skoro gotova i domaći sirup
od borovnice na stolu.
- Naravno, to bi bilo super. – odgovorih. – Mogu li ti pomoći sa nečim?
Pokazala je očima na lisice koje su još uvek visile sa mog zgloba i nasmejala se. – Možeš
da posedneš svoju zadnjicu na stolicu i jedeš, eto to možeš da uradiš.
Uradih kako mi je rečeno, izvlačeći stolicu do Jakea. Ostavio je novine i stavio ih na sto.
Njegovo oko je skroz oteklo i zatvorilo se, kao da je neko prešao gvozdenim točkom preko
njega.
Pokazao je na lisice. – Želiš li da ih skinem?
- Definitivno. - rekoh podižući ruku dok je on izvlačio ključić iz svog džepa i otključao ih. –
Da li te boli oko?
- Celo lice me boli.
Hank me je pogledao preko novina. – Mora da je bila neka tuča sinoć.
Nagnula sam se napred, blago dotičući ružnu ljubičastu modricu na Jakeovom obrazu,
terajući ga da se trzne. – Žao mi je. Znam da je moja krivica ali nisam htela da se išta od toga
desi.
Jakeovo zdravo oko se raširilo malčice. U početku mislila sam da je to zbog verovatno
izvinjenja koje nikad nije očekivao od mene, ali onda je Hank progovorio. – Kako to da je tvoja
krivica?
- Nije ti rekao da sam ja uzrokovala tuču?
- Jake je rekao da te je zaštitio od onog smrada Jerremya.

178
 Zaštićeni svedok
- To je delimično istinito. - rekoh gledajući ponovo u Jakea. - Ali to je samo deo priče.
Jake je dodirnuo moju ruku. - Emily, ne moraš da..
- Ne, uredu je. - Bilo je vreme da preuzmem odgovornost za svoja dela. Okrenuh se
ponovo Hanku i ispustih mali uzdah. – Flertovala sam sa Jerremyem da napravim Jakea
ljubomorim. Zato je i tuča izbila. Nije trebalo da se desi i osećam se jako loše zbog toga.
- Naravno dušo, znamo to. – Reče Floss donoseći mi tanjir sa hranom. - Hajde, jedi. Ne
dozvoli da se palačinke ohlade.
Hank se vratio čitanju novina.
- To je to? Sve što ćete reći?
- Pa, za Boga milog, šta drugo ima da se kaže? – Floss je upitala.
Hank me je pogledao preko novina. –Svi prave greške, dušice. Ali ako ćeš se bolje osećati,
mogu da te izvedem napolje, prebacim preko ograde i pustim lešinare da te pojedu. Ne znam
koliko dobrog će to doneti. - Hank se nasmejao samom sebi. - Sad, završi svoj doručak.
Floss se opet oglasila. – Oh, da. Usput Hank, pronašla sam svoj telefon. Pretpostavljam
da sam ga ostavila u autu kad sam juče išla do grada.
- Odlično. - promrmljao je, nosa zabodenog u novine. – Nisam hteo da moram da
kupujem još jedan.
Odmah sam se setila poziva upućenog Gini. Ne mogu da verujem da sam učinila nešto
tako glupo. Ali opet, ovde pričamo o meni. Moj najveći strah bio je da sam stavila Ginu i Dejla
u opasnost tim pozivom, samo zato što sam htela da joj čujem glas. Nisam mogla samu sebe
dovoljno izgrditi.
- Izgledaš mamurno. - Jake reče. - Potreban ti je kofein.
I dalje misleći o pozivu, pukla sam na njega. – Zašto? Da bih mogla da činim glupe stvari
brže? - uhvatih sebe u razmišljanju da Jake ne zna šta sam uradila. Nije mogao da mi pročita
misli. – Izvini, loše sam spavala.
Isuse. Moraću mu reći istinu. Pomisliće ono što ja već znam, da sam prokleti moron.
- Jake moramo da pričamo o..
- Ima li koga? - čuli smo Kauboja kako viče iz prednje sobe.

179
Klub Brbljivica
Kad je ušetao, zinula sam u šoku i prekrila brzo usta. Otečen dva puta više od svoje
normalne veličine, Kaubojev blago kriv nos imao je zavoj preko. Modrice oko njega su
izgledale bolno.
- O, moj Bože. Žao mi je zbog tvog nosa.
Slegnuo je ramenima i namignuo. – Bio sam prelep ionako.
- Da li je polomljen?
- Obično se to desi kad te pogode pivskom flašom u lice. Ali još uvek služi. To je najbitnije.
- nagnuo se preko Flossinog ramena. - To miriše super.
- Sedi i spremiću ti. – Floss ga je pecnula po ruci kad je pošao da ukrade komad kobasice.
– Drži svoje prljave ruke od hrane. Niko ne zna gde su te stvari bile. Čula sam tračeve.
- Sve su to laži. - Kauboj reče nadmenog cereka. Jake i ja smo se pomerili da napravimo
mesta za Kauboja. Dok je sedao dobacio je. - Ljudi treba da vidite Oxa i Judda.
- Kako su oni prošli? - upitao je Jake.
- Judd ima masnice na oba oka i razbijenu usnu. Kao i uvek Ox nema ni ogrebotinu. On je
pravi zvrk, previše brz da bi ga neko uhvatio. Rekao sam, sledeći put kad budemo u nekoj
tuči, ima da ga držim da ga neko premlati kao vola u kupusu. Tako će se onda slagati sa nama
ostalima.
- Makar jedna osoba je pobegla nepovređena. - rekoh im. Pogledali su me kao da sam
odvalila glupost. - Okej, još neko sem mene.

Posle doručka, momci su imali neka posla sa Hankom u štali. Pomogla sam Floss da
nahrani životinje. Prvo smo konje nahranili, pošto su nestrpljivo šetkali duž ograde, ržući i
lupkajući kopitima po zemlji. Bilo je jednako lupkanju escajgom po stolu vičući, - Mi želimo
hranu.
Zečevi su bili skoro isto toliko zahtevni, Jake se propeo na žicu prednjim šapama dok je
Twecher trčao u krug, praveći buku dok sam prilazila kavezu sa peletom. Ako ništa drugo,
maker ptice nisu pravile problem čekajući da im dopunim hranilicu i pobegnem pre nego što
nahrle.

180
 Zaštićeni svedok
Kad je Floss dodala mericu granula u Dogovu zdelicu i prelila preko masne ostatke i
sirovu mast, zgrčila sam se u gađenju. Pošto ga nije bilo u blizini, pomišljala sam kako će
jedino mravi to jesti. Na kraju skontah kako je Dog umro. Od takve prehrane, svako bi umro.
Kad smo bile gotove, gledala sam Floss kako puni kavez sa malim zamorcima koje je neki
čovek naručio to jutro. Bilo je podne pre nego što je došao da ih pokupi. Dok je Floss
obavljala transakciju, otišla sam do golubijeg kaveza. Gledala sam ih kako idu napred nazad,
mašući krilima. Tu me je i Floss našla.
- Voliš golubove? – upitala me je.
- Volim da ih slušam. Umirujuće je. Uspavljuju me.
- Jake me podseća nekad na goluba. – ona reče.
Pogledah je začuđeno, ali nisam ništa rekla. Jake me zasigurno nije uspavljivao, doduše
ne bih se bunila da mi guguće na uvo.
Ptice su kljuckale po zemlji, odižući glave dok su odlazile. Floss je bila očarana njima. –
Jake uvek nađe svoj put kući. – reče. – Iako mu je potrebno neko vreme nekad.
Njene oči su bile suzne. Šmrcnula je, izvlačeći maramicu iz letnje haljine, brisala je svoj
nos. Nije samo volela Jakea, divila mu se i poštovala ga. On je bio sin kog ona nikad nije imala.
Nisam htela da je sramotim ali nisam bila naročito potrešena emocijama u njenom glasu.
- Nikad ranije nisam bila na farmi ali ovo je definitivno najbolji način za provoditi vreme
napolju. – rekoh joj.
- Želiš li da odemo na jedan mali izlet? – Floss je upitala. – Htela sam da berem malo divljih
kupina. Dodatni par ruku bi mi dobro došao.
- Naravno…mislim ako mi Jake dopusti. Verovatno će me svezati lisicama za tebe.
Ona se nacerila. – On je nekad takav pokvarenjak, nije li?
Našli smo Hanka i Jakea u staji kako popravljaju Colltova vratašca. Hank je obrisao svoje
znojno čelo maramicom dok je Jake zavrtao zadnji šraf.
- Šta se desilo sa Kaubojem? – upitah.
Jake je završio sa zavrtanjem. – Otišao je čim se njegov pejdžer oglasio. Stajski požar na
drugoj strani Riketi mosta ako ne grešim. – Jake je zgrabio bocu vode koja je stajala na vrhu
stuba, odmah ispijajući pola.

181
Klub Brbljivica
- Imaš li nešto protiv da odem sa Floss brati kupine?
- Zavisi. – Jake reče nehotično. – Koliko pita će mi napravaiti?
Floss je zgrabila kantice iz malog reda koji je bio uz zid. – Jednu. Ostalo koristim za džem.
Okrenuo se prema njoj. – Dve, i imamo dogovor.
- Jakeobe Varde. Ne možeš da se cenjkaš za devojčinu slobodu pitama.
Zabavljen, Jake ju je peckao. – Trebao sam tražiti tri. Na kraju krajeva, povređen sam.
- Dve i to je sve. – Floss reče. – I ako upotrebim so umesto šećera, treba da se smatraš
srećnikom.
Hanku je sve to bilo zabavno . – Floss, ako idete brati kupine, onda požurite. Najavljuju
oluju popodne. Mi ćemo ovo da završimo, uvešćemo konje i to je to za ceo dan.
- Bićemo tu pre nego što kiša krene. – Obećala je.

****

Automatski pretpostavila sam da ćemo brati negde na imanju. Bila sam oduševljena kad
mi je Floss rekla da uđem u auto. Vozila je sedam kilometara po zemljanom putu i zaustavila
se kod privatnog prilaza koji je ličio na zarasli put.
Dva mala blatnjava puteljka označavala su put, podeljeni travom srednje visine sa malim
žbunjem koje je grebalo dno auta. Usporila je, pazeći na bare dok smo poskakivale u kabini.
Floss se parkirala uz ogradu, zgrabila kante i provukla se kroz bodljikavu žicu. Proširile
smo svoju potragu dublje u šumu. Dok smo stigle do kupina, auto smo već izgubile iz vida i
preznojile se.
- Auh. – rekoh brišući znoj sa svog lica nadlanicom. - Ovo je bilo baš pravo planinarenje.
Floss se nacerila ne izgledajući čak ni zadihano. - Čekaj da vidiš kako će tek biti kad se
budemo vraćale sa punim kantama. Dobra vežba. – Pregledala je žbunje na tren u tišini. –
Nisu sve kupine zrele. Ne beri roze ili crvene, samo tamne.
Nije bilo mnogo tamnih, već mnoštvo crvenih i rozih. - Nema mnogo zrelih, Floss. Možda
smo došle prerano.

182
 Zaštićeni svedok
- Jeste, ali došle smo namerno. Proveravala sam da li je žbunje preveliko. Moraću se
vratiti sa makazama za podrezivanje da orežem žbunje, sem toga bolje je da se beru posle
kiše. Ne bude toliko pčela onda.
- Da li postoji određeni način berbe? - rekoh gurajući ruku kroz hrpu lišća da dođem do
kupina.
- Pazi na trnje. - Floss reče berući par kupina i ubacujući ih u kantu.
Brale smo jedna pored druge, pa u suprotnim smerovima. Da nije bilo mojih izgrebanih
zglobova od strane bodljikavog žbunja, verovatno bih i uživala. Očigledno je bila moja
glupava krivica što sam obula sandale.
Sunčeva svetlost nas je tukla, pržeći naše udove i temena konstantno svojim vrućim
zracima. Ignorisala sam vrućinu i fokusirala se na prijatan, šumski miris koji me okruživao na
zelenom prostranstvu. Podsetilo me je na Jakea, sem što je njegov miris imao citrusni pod
ton. Bilo mi je čudno što se mogu setiti pod tonova njegovog mirisa tako lako, a nisam mogla
da se setim majčinog glasa. Biti u ovom mestu, okružena Jakeovim voljenima samo me je
teralo da žudim za porodicom koju sam izgubila. A ipak, osećala sam se nikad bliže njima.
Sok od voća već je isprskao unutrašnjost kanti kao i moje prste, kad je Floss predložila da
uzmemo pauzu. Ostavile smo kante i sele u hlad nekakvog drveta u obliku vodopada nekoliko
koraka dalje.
Ubrala sam nekoliko maslačaka iz zemlje i uplela ih u kosu iznad uveta kao što je Jake
nedavno uradio. Kako se posle smeškao, činilo je da se osećam lepše i ženstvenije kao nikad
ranije. Kao da je cveće imalo ikakve veze sa tim.
- Da li voliš cveće? - Floss je upitala.
- O, da. Obožavam ih. - rekoh. Zatim sam napravila grimasu.
Floss je to primetila. - Jesi li sigurna da voliš cveće? Nos si namreškala kao da si osetila
tvora.
Nasmejala sam se. – Nešto sam upravo shvatila, to je sve. Nikad pre nisam dobila cveće
od bilo koga, čak ni od muškaraca. Očigledno nijedan nije smatrao da sam dovoljno posebna.
- Pa, ja dobijam cveće svake godine.
- Ahh, kako je to slatko što se Hank trudi..

183
Klub Brbljivica
- Ne trudi se. - ona je priznala. - Dobijam ih od Boga na dar svako proleće. To je svo cveće
što mi treba. Njemu je dovoljno stalo da ih pošalje i meni je dovoljno stalo da uživam u njima.
- Iskreno, pre dolaska ovamo, retko sam primećivala cveće. - rekoh sležući ramenima. -
Možda me zato Bog kažnjava stavljajući me u ovu situaciju.
Floss je protresla glavom odrečno. - Ko kaže da te Bog kažnjava, draga? Možda je hteo da
te iznenadi. Vidim kako te gleda.
Osmehnula sam joj se. - Bog?
- Ne draga, pričam o Jakeu. Drži korak sa mnom. - Floss se ustala na noge. –Nešto ću ti
pokazati. – otišla je do kanti vadeći jednu kupinu i vratila se do mene. Nežno gnječeći kupinu
sa svojim noktom, prešla je preko usana, bojeći ih skoro u sekundi. – Vidiš. - ona reče,
puckajući usnama. - Bog ti daje sve što ti treba. Samo moraš da naučiš da koristiš kako ti je
potrebno.
- Jake je malo više komplikovan. On ima pravila. Čudim se da me pustio da idem sa
tobom. Nisam ni sigurna zašto je to učinio. Verovatno da me podmaže posle sinoćnog
vezivanja lisicama.
- Prigovaranje ne stvara rešenja. - Floss reče, izvlačeći maslačak iz moje kose. Držala ga je
nežno ispod moje brade. - Sem toga, ti voliš kad te podmazuju. - namignula je u mudrim
pogledom. Zatim je otišla da bere kupine.
Pridružila sam joj se, taman smo završile kad su se okupili sivi kišni oblaci zaklanjajući
sunčevu svetlost.
- Hej, Floss. - viknula sam - Ovo žbunje je obrano, nema ništa više da se bere.
- Mora da su jeleni pobrali. - rekla je gledajući u tamne oblake koji su se formirali u daljini.
– Ne možemo ostati više ali ima još kupina blizu potoka.
- U kom smeru je potok?
- Tamo, severno od velikog crvenog hrasta. Mali potok ali se spaja u Triniti reku. Hodaj
pravo tim putem i naći ćeš ga. - Floss reče. – Eto me brzo.
Floss je nestala međ’ drvećem dok sam šetala nizbrdo prema potoku tražeći kupine.
Vazduh je postajao hladniji i vetar je počeo da duva, upozoravajući bića na nadolazeću
oluju.

184
 Zaštićeni svedok
Ko zna koliko sam dugo hodala, ali nisam naišla na kupine. Da nisam odlutala van kursa?
Drveće je izgledalo isto, nije kao da je moj mozak imao ugrađen kompas. Kad sam čula
žuborenje vode, promenila sam pravac i otišla u tom smeru. Zvuk je bivao sve glasniji ali još
ništa nije bilo na vidiku.
Popela sam se na malo zemljano brdašce ne bih li videla nekako potok. Deset sekundi
kasnije, shvatila sam koju sam grešku napravila. Jak ubadajući bol me je obuzeo. Hiljade
besnih vatrenih mrava se penjalo uz moja stopala i zglobove, napadajući u velikom broju.
Uznemirila sam njihovo gnezdo i zauzvrat, oni su objavili rat.
Trčeći uokolo u krugovima, otresla sam ih sa sebe. Svaki put kad sam pomislila da sam ih
skinula sve, više njih bi ispuzalo između mojih prstiju ili mojih peta. Moja stopala su gorela i
hitno je bilo potrebno gašenje. Potrčala sam prema potoku.
Dok sam trčala shvatila sam da nisam našla mali potok već veliku Triniti reku. Pokušala
sam da se zaustavim naglo ali je bilo klizavo tlo. Kolena su mi zaklecala, terajući me da se
okliznem niz obod reke pre padanja u nju.
Porast rečnog nivoa uzrokovan sinoćnom olujom stvorio je super brzo čudovište,
prepuno smeća. Struja me nosila po vodi, iživljavajući se na meni i uskraćivajući mi kiseonik.
Malo se smirilo, uspela sam da isplivam na površinu i uhvatim malo vazduha pre nego što me
je čudovište povuklo ispod površine po drugi put.
Opet, borila sam se do površine, udarajući glavu o plutajuću granu. Iako ošamućena,
zakačila sam se za plutajuću granu koristeći je kao čamac za spasavanje. Pokošena brzom
vodom, moje sandale više nisu bile na mojim nogama. Katastrofa, kad već boso planinarenje
kroz šumu bi bio spor i bolan proces. Ali nije mi bio prvi put da sam se našla u lošoj situaciji i
da sam morala da se pouzdam samo u sebe.
Odlučna da nađem svoj put do Floss, izašla sam na obalu i uputila se ka šumi. Prateći
rečni tok, pažljivo sam išla preko kamenja, trulih grana i uvenulog lišća. Grub teren je
ostavljao masnice i ogrebotine na mojim stopalama.
Dosad Floss je već sigurno shvatila da sam nestala. Verovatno je obavestila i Jakea koji bi
trebao da me traži. On će me naći i verovatno će vikati na mene jer sam neverovatno veliki
bol u njegovoj zadnjici I reći mi koliko sam neverovatno glupa. I bio bi upravu, naravno. Ko još

185
Klub Brbljivica
sebe, dovraga, zamalo ubije berući glupe kupine. Pa, sem mene. To samo dokazuje da sam u
pravu, ne pripadam ovde. Dođavola, Jake. Što si me doveo ovde i naveo me da se zaljubim u
tebe? Sve ovo je tvoja krivica.
Vratila sam se u realnost kad je nešto zašuškalo u žbunju. Malo crvenkasto- smeđe
prasence sa isprekidanim prugama je trčkaralo gledajući u mene. Prasence je zaskičalo i
potrčalo natrag u žbunje. I bilo bi smešno da se nije nekoliko odraslih pojavilo rokćući.
Pre dolaska u Texas, jedino znanje koje sam imala o svinjama, bilo je iz Sharlotine mreže.
Svinje su bile slatke, pink i prijateljski nastrojene. Ali ove svinje, to su bili divlji veprovi, Hank
me je upozorio kako su opasni. Sumnjala sam da su one dve manje bile ženke. Fizički treći
vepar je bio drugačiji. Bio je crn, ogroman agresivan i očigledno muški sa naježenom dlakom.
Njegova ogromna glava je bila prevelika za njegovo telo, njegovi papci su bili duži nego
kod ženke. Napravio je cik cak pokret svojom vilicom ne bi li mi pokazao svoje kljove, oštre,
koje je planirao da iskoristi uskoro. Mogla sam ga čuti kako iznervirano grokće, moje
prisustvo ga je uzbuđivalo. Ne kao Vilbur, on nije bio ni sladak, ni pink, ni prijateljski nastrojen.
Onda je napao.

186
 Zaštićeni svedok
Sedamnaesto poglavlje

Jedva sam imala vremena da razmislim šta da uradim, ali sam se popela uz drvo pored
mene. Sreća pa su grane visile nisko pa sam mogla da ih dohvatim.
Gunđajući, agresivan vepar trčkarao je uokolo istresajući svoju frustraciju na podnožju
drveta, grebući koru svojim kljovama. Stegnula sam grane rukama ukopavajući prste koliko
god sam mogla.
Pošto sam bila visoko, bezbedna na drvetu, osmotrila sam okolinu, videla sam još malih
veprova na drugoj strani. Skupina se sastojala od jedanaest veprova i pet manjih koji su
skakutali iza svoje majke. Nisam bila sigurna koji od njih je primetio moj dolazak, ali pošto sam
bila bespomoćno zaglavljena na drvetu, htela sam da šutnem malog jebača.
Gurkala sam veprove malim granama, u pokušaju da ih uplašim, ali kad god sam jednog
prepala, ostali su groktali i postajali bučniji iskaljujući se još više na drvetu.
Toliko sam bila fokusirana na opasnost na zemlji da nisam ni gledala gore. Iznenadni snop
svetlosti munje uplašio me je skoro kao što je uplašio i veprove. Prepali su se i počeli da beže
u krug, grokćući i skičeći dok su se regrupisali. Kad je počela kiša, pobegli su u šumu, kao da
se boje da će pokisnuti. Ko je znao da su svinje napravljene od šećera?
Mišići su me boleli, i koliko god sam htela da siđem, ostala sam tu gde jesam za svaki
slučaj ako su veprovi u blizini. Nakon najmanje pola sata, zanjihala sam se uzela najdeblju
granu u blizini kao oružje, nastavljajući svoje planinarenje, hodajući brzo koliko god sam
mogla. Trčanje bi bilo bolje ali ne i pametnije ako si bosonog.
Odlučna da se nastavim kretati, išla sam kroz klizavo blato i nailazila na granje i oštro
kamenje koji su ranjavali moje pete. Žbunje je grebalo moje noge. Trnovite puzavice su bile
po celom putu, bockajući me u stopala kako sam se kretala. Mokra kosa mi se lepila za lice
dok mi je kiša upadala u oči terajući me da trepćem stalno, ne bih li bolje videla.
Razmišljala sam o tome kao o šetnji u prirodi, ali ko bi iole priseban bio napolju po
ovakvom vremenu? Odeća se lepila za mene, hladeći moju kožu izgorelu od sunca, ali morala
sam se nastaviti kretati. Svaki put kad bih se zaustavila da se odmorim ili da izvučem trnje iz
prljavih stopala, brzo je postajalo mračno.

187
Klub Brbljivica
Što sam više hodala, nervoza se pojačavala. Šta ako je Jake pomislio da sam opet
pobegla? Da li će se zamarati potragom za mnom? Ne, ne smem dozvoliti sebi da tako mislim.
Iako ne bi mogao otići u policiju i organizovati potragu, znam da bi me tražio zasigurno.
Nadala sam se.
Preskačući ogromno deblo mrtvog drveta, uočila sam napuštenu ruševinu lovačkog
mesta. Nisam htela da prestanem da se krećem, ali hodanje u šumi po mraku i kiši, nije bila
opcija.
Popela sam se uz polomljene merdevine i našla suvo mesto u ćošku. Lovačka kabina nije
bila korišćena godinama i raspadala se po šavovima. Krov koji prokišnjava, trulio je na
nekoliko mesta, kiša je kapala na pod čineći ga natečenim. Sve što mi je trebalo je jedan suv
ćošak, to sam i očigledno dobila.
Naslonila sam leđa na zid, upitne tvrdoće, zanjihao se prema spoljašnjosti. Nije bilo
hladno, kiša je ohladila moju izgorelu kožu i razlika u temperaturi me je terala da drhtim i
ježim se. Verovatno je igralo I ulogu u tome što ću provesti sama noć u šumi.
Stopala su mi bila prekrivena blatom i nisam mogla osetiti svo to trnje ali sam ga
definitivno osetila. Nisam se zamarala brisanjem blata doduše. Blato je smirivalo ujede mrava,
sprečavalo svrab i gorenje. Ošamućena i sa blagom mučninom u stomaku, skupila sam se u
loptu, trzajući se od bola u mišićima.
Lovačka kabina se još više smračila i sve tako dok ništa na kraju nisam ni videla. Otvorila
sam krovni prozor ali se ništa nije videlo. Bila je to noć bez meseca, bilo je mračno unutra
kako i napolju. Zatvorila sam oči i udahnula duboko, slušajući dobovanje kiše po krovu, mogla
sam osetiti podrhtavanje zidova kad god bi vetar zaduvao. Oluja je i dalje besnela, dok sam ja
postepeno gubila živce.
Pogrbila sam se, pokušavajući da zaspem ali nisam mogla. Kad sam otvorila oči, panika
me obuzela. Bio je mrkli mrak, ništa se nije moglo videti kao da mi je neko ukrao vid. Mnogi
ljudi su rođeni bez vida, ali osoba koja vidi pa odjednom izgubi vid, to je neviđeni strah. Telo
mi se protivilo svakim atomom.
Strah je putovao kroz moju glavu, smišljajući scenarije i mračne misli, šta se može desiti
usamljenoj devojci u šumi, noću. Slika Bigfuta mi je iskrsnula u mašti. Onda jedan od lešinara

188
 Zaštićeni svedok
kako kljucka meso sa mojih kostiju. Očigledno mi je trebao još jedan razlog za insomniju,
nešto sem činjenice da moram ostati budna ako Jake dođe po mene.
Iako sam ga ranije krivila, znala sam da nije Jakeova krivica što sam u ovom sranju. Da
sam iskrena prema sebi, rekla bih da sam izgubila svoj put godinama ranije, kad sam saznala
za smrt svojih roditelja. U neku ruku još uvek sam se osećala kao ta mala izgubljena devojčica
koja nije imala kome da se obrati. Nikoga ko je brinuo. Nikoga da mu veruje,
Ali to više nije bila istina. Ne više. Imala sam ljude koji su brinuli o meni. I Jake će me naći.
Bila sam sigurna u to. Verovatno će me ubiti čim me vidi ali sigurno neće prestati da me traži
sve dok me ne nađe.
Bila je to umirujuća pomisao, ali me i vraški plašila u isto vreme. Šta ako ja njemu verujem
da će doći a ne dođe? Kao moji roditelji…ili moj policajac…
Kad je konačno prestalo kišiti, uskraćeni san i umor su me sustigli.
Zaspala sam, sanjajući da sam u nekom terarijumu. Planinarila sam kroz šumu, puzeći po
granama i kamenju na svom putu, trudeći se da nađem svoj put kroz beskonačno zelenilo.
Kako sam pilotirala kroz svoj san, shvatila sam da me neko gleda, čeka, zove. Vudu ljudi?
Jednooki je pružio ruku prema meni I rekao – Želim da osetim tvoje fine tople iznutrice.
Zgrčila sam se dok se njegovo lice pretvorilo u Sergiovo, njegov prazni, mrtvački pogled
je poslao trnce niz moju kičmu. Uhvatio me je svojim hladnim prstima oko vrata, otresla sam
ih. Uhvatio me je za ramena, tresući me i iako sam vrištala, nije hteo da me pusti.
Onda sam začula poznat zvuk. Konj? Da, to je to. Isti zvuk koji sam čula kad sam ušla u
štalu da pričam sa…Jakeom.
Prekidajući svoj san, osetila sam nečije ruke na ramenima i otvorila oči. Svetlo lampe je
svetlelo iza velike, tamne figure. Zasenčila mu je lice, ali sam znala da taj čovek nije bio Jake.
Odgurnula sam se unazad i podigla instinktivno ruke u samoodbranu.
- Emily… ja sam.
- Juniore? – nagnula sam se bliže i uhvatila miris zimzeleni koji me je smirio odmah.
Zgrabio me je u ogroman medveđi zagrljaj i nisam znala da mi je to bilo toliko potrebno
sve dok nije to uradio. –Bezbedna si. - govorio je tiho, nežno, trljajući moja ramena. - Tvoja
stopala..koliko su loše?

189
Klub Brbljivica
Odmakla sam se i obrisala lice nadlanicom. – Otečena su. Kako si me našao?
- Bio sam pronalazač, sećaš se? – skinuo je čuturicu sa ramena, otvorio je i dao mi. – To je
nešto u čemu sam bio dobar oduvek.
Gledao me je dok sam pila vodu halapljivo. Zatim je iskoristio čuturicu da spere blato sa
mojih nogu, da vidi u kakvom su stanju stvarno. – Imam nekoliko trnja zabodenih.
- Da li možeš da ih izvadiš?
Kamenog lica, Junior je izvadio ogroman nož iz korice koja je visila na njegovom opasaču.
Usta su mi se širom otvorila. Zadnje što sam htela je da me neko bode mini mačem po
stopalima, ranjavajući ih još više.
- Čekaj. Da li ima manje bolno rešenje?
Zabavljenost je treperila u njegovim očima dok je vraćao nož na mesto. – Floss se može
pobrinuti za to kad se vratiš kući. Da li možeš da stojiš?
Pokušala sam, ali bol je jurnuo kroz moja stopala, obarajući me dole.
- Pomeri se ka vratima. Pomoći ću ti odatle.
Junior je vratio čuturicu na leđa i uzeo svetiljku. Otvorio je širom vrata i coknuo jezikom.
Veliki crni pastuv je došao do nas, osedlan. Nakrivio je glavu i zarežao dok nam je prilazio,
odgovarajući na gospodarevu zapovest.
Bez truda, Junior me je podigao na konja. Zgrabio je svetiljku i uzde, odvodeći nas od
kolibe peške.
- Juniore, ideš u pogrešnom smeru.
Uputio mi je izazivački pogled. – Želiš li da menjamo mesta? Ja ću da se vozim a ti šetaj.
Trgnula sam se. – Izvini. Nisam htela da budem teška. Imam problem sa kontrolom
povremeno.
- Povremeno? - Junior se nasmejao, gledajući me zabavljeno. - Mislio sam da je Lusi
zahtevna i slobodoumna, ali ti si sasvim druga liga.
- Lusi?
- Moja ćerka.
- O, da. Ona sa odličnim ukusom za odevanje. Kladim se da je opustošila tvoj novčanik. -
rekoh hvatajući rog sedla čvršće dok je konj pratio Juniora nizbrdo.

190
 Zaštićeni svedok
- Njen ukus za muškarce me je uvek ustvari zabrinjavao.
- U vezi je sa nekim ko ti se ne dopada?
- Ne više. - reče on tona odjednom ozbiljnog.
Stekla sam utisak da nije hteo o tome da priča, zato sam promenila temu. – Par veprova
me je steralo u ćošak dok sa išla kroz šumu.
Klimnuo je glavom. – Znam.
- Zarobili su me na drvetu.
- Znam i to.
- Onaj veliki je čudno izgledao i bio je zao.
- Većina veprova je agresivna ako su sterani u kut, ali ako ostaneš udaljena od njih, obično
te ostave na miru.
Klimnula sam glavom iako on nije mogao videti jer mi je bio leđima okrenut. - Nisam ih
dirala. Bilo je obrnuto. Napao me je i to ne na dobar način.
Nacerio se. – Zašto misliš da je izgledao čudno? – dala sam mu kratak opis ženki i
mladunaca. – To zvuči kao da su divlji dominantni. - Junior reče. - lokalci ih zovu i Kopači
borove šume. Mršaviji su, ne dobijaju kilograme lako. A mužjak?
- Gigant, verovatno je imao dve stotine kilograma. - rekoh mu. - I veliki nos.
- Misliš dug nos?
- Kako god. Ali manje uši. I imao je ovako pogrbljena leđa. - rekoh, pokazujući mu svojom
rukom luk. – Imao je i kratak, prav rep sa dlakama ili čime već, izgledalo je smešno. Kao ….
Oh, znam. Pumbin rep iz Kralja lavova. Nebitno. Verovatno ni ne znaš koji je film u pitanju.
Junior je stao, prišao konju sa strane i pogledao me ozbiljnog lica. –Ti pokušavaš reći da si
išla protiv čistokrvnog ruskog vepra teškog dve stotine kilograma?
- A to je znači bio.
Slegnuo je ramenima i počeo voditi konja opet. – Kao da je tvoj opis uopšte verodostojna
metoda verifikacije.
- Hej, videla sam ga dobro dok sam bila zaglavljena na onom drvetu. Nije bilo pametnijeg
posla za raditi.
Junior je dobacio još jedan cerek preko svog ramena.

191
Klub Brbljivica
Posle toga, išli smo u tišini. Oštar noćni vazduh i pokreti konja su me ošamutili. Junior je
pokušao da me održi budnom pričajući. To je bio težak zadatak jer ga nisam smatrala takvom
osobom.
- Otvori oči, Emily. Ili nećeš dugo ostati na tom konju. - naredio je zaustavljajući se na
trenutak. – Skoro je zora. - Plavetnilo jutra se pojavilo ispred nas, pa je Junior ugasio svetiljku i
okačio je na jednu stranu sedla.
Do tog momenta nisam imala hrabrosti da pitam za Jakea ali sam morala da znam pre
nego što stignemo kući. – Okej, koliko je Jake besan na …
- Šššš.. - Junior je stao u sekundi i posegao za svojom puškom.
Stao je ispred konja i pokazao mi rukom da ostanem na mestu. Šetao je prema zvuku koji
ja nisam mogla čuti, štiteći me od nepoznate opasnosti. Oberučke je čvrsto držao oružje u
odbrambenoj pozi, spreman da reaguje u bilo kom trenutku.
Kao topovsko đule, vepar je izleteo iz žbunja na Juniora. Junior je podigao pušku i
naciljao ali nije pucao. Htela sam da vičem ali nisam htela da ga pometem to bi sigurno dovelo
njegov život u opasnost a i moj. Vepar se približavao brzo.
Sad. Dođavola, sad ga upucaj.
Otvorila sam usta da vrisnem taman kad je on opalio. Zvuk se odbijao o drveće što nas je
okruživalo. Sa metkom između očiju, vepar je pao na zemlju tik ispred Juniorovih nogu.
Konj se uznemirio i brzo sam uzela uzde da ga umirim za svaki slučaj da ne krene u juriš.
Coktaj Juniorovog jezika je brzo umirio pastuva.
Prizor je bio komičan. Junior je stajao iznad ogromnog vepra kao da je ranjeno
bespomoćno kuče. Čovek je imao živce i muda od čelika.
Oči su mi se raširile kao tanjir. – Sveto sranje.
Junior je slegnuo ramenima. – Hakuna matata.

****

Junior je parkirao svoj kamionet i prikolicu za konja, dve milje nizvodno od mesta gde je
našao moje tragove. Kad je uveo konja, krenuli smo prema kući.

192
 Zaštićeni svedok
- Ne mogu da verujem da si me našao. - rekoh mu sa herojskim respektom koji je bio
ispisan na mom licu. - Pogotovo pošto je tu noć kišilo. Očigledno si dobar u traganju. –
nasmejao mi se ali nije ništa rekao. - Ne znam kako da ti zahvalim.
- Upravo jesi.
Spustila sam pogled. - Mislila sam da će me Jake tražiti… ali očigledno je…pa…ljut.
- Niko nije ljut, Emily. Zabrinuti, ali ne ljuti. Jake i ostali momci su našli mesto gde si pala u
reku i pozvali me. Poveo sam konja i parkirao svoj kamionet niže nizvodno dok su oni peške
pretraživali. Tokom godina, naučio sam ih kako da tragaju i dobri su- namignuo je- ali ja sam
bolji.
Uputila sam mu osmeh. – Zar ne bi trebalo da im javimo da sam sa tobom?
- Telefoni ovde ne rade. Previše drveća, premalo čistine. Kad stignemo na put,
nazvaćemo Floss da raširi vesti. Nose dvosmerne radije da ostanu u kontaktu sa Hankom.
- To je bilo divno od vas, ponuditi svoju pomoć. Vi me i ne znate.
- Znam te, Emily. Bolje nego što misliš. Dosta sličiš mojoj ćerci Lusi, po karakteru. Vas dve
bi prošle lako kao sestre.
- Volela bih da je upoznam.
- Ne možeš. Umrla je pre par godina.
Okrenula sam glavu u šoku prema njemu. - Oh, ja…ovaj…žao mi je. Niko mi nije rekao.
Mislila sam da odeća…
- Nisam mogao da ih se otarasim ranije, ali ti si došla…I pa, hteo sam da pomognem.
Postalo je lakše da je se otarasim.
Potapšala sam mu ruku u saosećanju. - Smem li da pitam kako je umrla?
- Lusi je bila na prvoj godini koledža kad je srela čoveka po imenu Brajan Velington. Izašli
su samo par puta, ali on je bio opsednut njom. Lako je postajao ljubomoran, pa je raskinula.
Kad je video na nekoj žurci da priča sa nekim dečkom, odlepio je. Kad je otišla sa žurke, pratio
ju je u njen dom i izbo je na smrt. Gad je otišao sa radara pre nego što ga je policija mogla
uhapsiti.
- Da li su ga našli?
- Ne. - Juniorove oči su potamnele, čineći da izgleda još opasnije. - I nikad neće.

193
Klub Brbljivica
Gutnula sam. Nije morao više da objašnjava. - Da li si zato prestao da radiš kao tragač?
- Da.
- Šta je sa Lusinom majkom?
- Suzana je umrla godinu posle Lusi, od moždane aneurizme.
- Žao mi je. Znam kako je izgubiti sve do kojih ti je stalo. Moji roditelji…
- Znam.
Uputila sam mu začuđen pogled. - Ima li nešto što ti ne znaš?
Nacerio se ali nije odgovorio.
- Ko ti je rekao?
- Kad sam te prvi put sreo, znao sam da se nešto dešava. Kad te je Jake predstavio kao
njegovu devojku, bila si šokirana. - zakikotao se blago, kao da se priseća izraza mog lica. - Par
ljudi može da me slaže i izvuče se sa tim, Jake nije jedan od njih.
- Razumem pomaganje Jakeu da me nađe kad si mislio da sam njegova devojka, ali što
sad kad znaš da nisam, zašto se truditi?
- Mogao sam te naći brže od njih. Nisam uspeo da spasim svoju ćerku…ili ženu.. ali sam
mogao pomoći tebi. Neće ih to vratiti ali će možda spasiti moju dušu. –uputio mi je pogled
pun saznanja. - I ti nešto značiš Jakeu, hteli vi to priznati ili ne.
Floss me je zagrlila čvrsto, čineći da se osmehnem, pre nego što je Junior uspeo da me
iznese iz kamioneta. Nema sumnje da je stajala na prilazu, čekajući nas, od momenta kad smo
je nazvali.
- Hank i Jake se upravo vraćaju. - Floss reče. – Idemo unutra da te očistimo.
Junior me je uneo u kolibu sa lakoćom i spustio me na krevet. Kad se okrenuo da ode,
zgrabila sam ga za ruku, vukući ga nazad. Dodirnula sam njegovo lice i poljubila mu obraz. - Ti
si dobar čovek, Juniore.
Sa njegovom indijanskom bojom kože, bilo je teško videti ali sam znala da je pocrveneo. -
Čuvaj se. - reče pre odlaska.
Floss se igrala doktora, proveravajući čvorugu na mojoj glavi i pregledajući moje noge pre
nego što je izvadila dva trna i par velikih komada drveta iz mojih nogu. Par posekotina su bile
prekrivene blatom, ali sam joj rekla da ću pod tušem da ih isperem. Pomogla mi je da

194
 Zaštićeni svedok
ustanem, bilo je začuđujuće kako je lako stajati kad nemaš trnje u nogama, i otpratila me u
kupatilo.
Sedela sam na krevetu, sveže okupana i u čistoj odeći, mokre kose dok je Floss opet
proveravala moje noge. Bez prljavštine i blata, bilo je lakše uočiti trnje. Uklonila je još jedan
trn i pošpricala antibiotik po stopalima, zatim ih umotala u gazu. Bilo mi je drago što neću
morati gledati u plikove što su izazvali mravlji ujedi. Kao da mi stopala imaju akne.
Kad je završila, Jake je banuo kroz vrata kolibe noseći pištolj na držaču oko ramena.
Skočila sam, nisam čula kad su se zaustavili. Nije rekao ni reč, samo je stao u dovratku.
Pokušala sam da ne gledam pravo u njega. Nestrpljiva, čekala sam da se pomeri, uradi nešto,
viče na mene, ali nije rekao ništa.
- Ostaviću vas dvoje da razgovarate. - Floss reče pre nego što pobeže.
Soba se smanjivala i nisam mogla disati. Čim je Floss bežala, morala sam očekivati
najgore. Priželjkivala sam da je ponela Jakeov pištolj sa sobom.
Imao je puno pravo da bude besan jer sam izazvala još nevolja, koštajući ih sve
neprospavane noći. Mogla sam pogoditi šta je mislio. Uragan Emily udara ponovo. Obično je
glasno i otvoreno negodovao zbog mojih nestašluka. Zašto me sad nije psovao glasno?
Posle barske tuče, jedva je zadržao svoj temperament na parkingu. Pre toga nisam mislila
da on ikad može izgubiti kontrolu. Ne potpuno, barem. Naravno, vikao je na mene dosta kad
bih ga naljutila. Sveto sranje. Mora da sam napravila majstorski posao pritiskajući njegove
dugmiće čim je ostao bez reči. Nikad nije bio ovako miran, tih, ovako dugo.
Trebala bih nešto reći, izviniti se ili objasniti šta se desilo. Međutim, nisam smatrala da je
to pametno. Njegova tišina i ogranični pokreti su bili u stilu–Ne hranite medveda. - znaka, kao
da sam ih ikad videla. Da sad progovorim, izazivala bih nevolju. Možda je to hteo. Njegov
način polivanja mene benzinom, paljenja šibice i puštajući me da gorim u plamenu ne bi li
izazvalo reakciju kod mene. Sa neverovatnim strpljenjem, Jake me je čekao.
Neko je morao biti prvi. - Pre nego što išta kažeš, htela bih…
- Nemoj. - Jedna jedina reč iz njegovih usta.
Sranje. - Ako ćeš vikati na mene, počni odmah…
- Ne govori.

195
Klub Brbljivica
Jebi me. Šta će sledeće da kaže, tri reči? Iščekivanje me je ubijalo, ali sam sedela tiho,
pitajući se o čemu misli. Hajde, Jake. Viči na mene. Udari zid. Uradi nešto. Bilo šta.
Ali kad se pomerio, predomislila sam se.
Seo je na stranu kreveta, gledajući u mene. Instinktivno sam se povukla od njega, ali nije
mi dopustio. Njegova ruka se omotala oko mog struka, vraćajući me nazad, čineći da se
trznem. Još nisam znala njegovo raspoloženje. Moje oči su odbijale da sretnu njegove,
izbegavajući oluju koju sam zamišljala da se dešava iznutra, ali me je uhvatio za bradu,
podižući je.
Bila sam iznenađena prizorom. Jake je izgledao grozno. Ne, kao govno. I to ne zbog
masnica od tuče.
Bolni izraz je bio na njegovom licu, a njegova tamna kosa je bila u neredu. Njegove sive
oči su delovale umorno, kao da su ostarile deset godina preko noći. Sve mu je bilo ispisano
preko lica, svaka linija, ali ljutnje nije bilo. Izgledao je…jadno.
- Jake…
- Šššš. - šapnuo je, privlačeći me na svoje grudi. – Ne pričaj. - njegovi prsti su bili u mojoj
kosi, gladeći je potezima lakim kao pero. - Isuse, Emily. Nestala si, možda i mrtva koliko sam
znao. Nisam znao da li ćemo te naći na vreme, nisam mogao da prestanem da mislim, samo
da nisam…
- Jake, dobro sam.
Proučavao je moje lice dok su mu se oči smračivale. - Ali ja nisam. – onda su njegove usne
prekrile moje.
Trudila sam se da ne izgubim pamet, trudeći se da kontrolišem nered u svojoj glavi i
zbrkane emocije. Ali morala sam da razmislim da Jake možda nema pasivno- agresivni
poremećaj. Kad je njegov jezik ukliznuo u moja usta, milujući moj, nije me više bilo briga. Na
kraju krajeva, nisam bila doktor. Pakla mu, bila sam na korak od groznice.
Kad se Jake odmakao, njegove sive oči su se promenile. Hladni pogled sad je buktio.
Prelazio je svojim baršunastim prstom preko moje ključne kosti, kao da slika svojim prstima
po mojoj koži sve dok nije došao do naramenice mog grudnjaka. Gurnuo ga je nežno na

196
 Zaštićeni svedok
stranu, pritišćući svoje usne na moje rame, terajući me da drhtim zbog lakog dodira njegovog
jezika.
Zbunjena, odgurnula sam ga. - Š- šta to radiš?
- Ako ne znaš. - Jake reče, provlačeći svoju ruku oko mog vrata. - Onda kasniš. - gricnuo je
moju donju usnu i pravio put do moje vilice poljupcima.
- Čekaj. - mrmljala sam neubedljivo, dok su mu usne doticale moje uvo, dok mu je jezik
dodirivao ušnu resicu. Ali nije prestajao. – Jake, čekaj. - stavila sam ruke na njegova prsa i
pomerila ga unazad opet.
- Što se ponašaš kao da se ništa nije desilo?
- Ne ponašam se. - reče nežno, stavljajući ruke na moje kukove, privlačeći me sebi. - Nešto
se desilo. Okej. Pričaćemo o tome posle.
- Posle. - da nismo kojim slučajem zamenili mesta a da ja to ne znam? - Zašto kasnije?
Zašto ne sad?
- Zato što smo sad zauzeti. - Jake me prevalio na leđa I popeo se na mene, podižući moju
majicu, otkrivajući moje telo. Zadirkivao me svojim mekim usnama, krećući se ka gore zajedno
sa majicom sve dok nije bio blizu mojih grudi.
Adrenalin je kolao mojim venama, narušavajući odnos kiseonika i ugljen dioksida u mom
mozgu, čineći da teže mislim. Da li je planirao da posle viče na mene? Ako jeste, nisam imala
nameru da upražnjavam seks sa njim, pa da me posle rešeta.
Svojim rukama, sprečila sam njegov put ka mojim grudima. - Prvo razgovor, pa onda seks.
Zarežao je frustrirano i bacio se na leđa. - Mislio sam da nikad to neću čuti. - mrmljao je.
- Ni ja. - priznala sam, pokušavajući da uspostavim kontrolu. - Šta je ovo? Zar nisi ljut na
mene?
- Što me zaustavljaš, jesam. Što si upala u reku i izgubila se u šumi, ne.
Dobacila sam mu sumnjičav pogled. - Nisi ljut?
- Bože, Emily. To je bila nezgoda. Znali smo iste sekunde kad smo videli mesto gde si
upala u vodu. Ono što nismo znali je, šta se posle toga desilo. Nisam bio siguran ni da li si
uspela da izađeš iz vode. Ne, sve dok nam Floss nije javila preko radija da te je Junior našao. -

197
Klub Brbljivica
provukao je prstima kroz kosu, stres od prisećanja, bio je ispisan na njegovom licu. - Znao sam
da će te Junior prvi naći. Znao sam da smo dobri u traganju ali on…
- Je bolji. - rekoh dovršavajući njegovu rečenicu.
Jakeove oči su se suzile. - On je to rekao, nije li?
Nacerila sam se potvrdno.
- Taj glupi indijanac nema skromnosti što se tiče njegovih sposobnosti. - reče. - Dobar je u
svemu i on to zna. Ali to si ti već znala.
- Zato što me je prvi našao?
- Sreli smo Juniora na putu ka kući. Rekao nam je o vepru. Ne znaš koliko si srećna što te
se nije dočepao ruski vepar.
- Pa, nisam glupa. Ne bih stajala tamo dopuštajući da me svinja teška dve stotine
kilograma...
- Dvesto pedeset.
- Ha?
Jake je seo. - Junior je rekao da je vepar bio blizu dve stotine pedeset kilograma.
- Oh. - nisam bila sigurna da li da se osećam glupo jer sam procenila manju kilažu, ili
pametno što sam bila toliko blizu.
- Bila je to dobra procena. - Jake reče, čineći da se bolje osećam. Uklonio je dlaku sa mog
obraza, stavljajući je iza mog uveta. Njegova ruka se odmarala na mom vratu, dok me njegov
palac milovao po obrazu. Njegove oči su bile pune emocija. - Ja…Ja nisam znao šta bih uradio
da ti se nešto desilo, Emily.
Dodirnula sam njegovo lice, u pokušaju da ga umirim, ali nije mi promakla promena u
njegovom držanju, niti u njegovim pantalonama. - Jake, ja…
- Trebaš mi, Emily. Moram da te dodirnem, osetim ispod sebe. Nema više čekanja. Nema
više žudnje. Sad. Odmah.
- Šta je sa pravilima? Ti si rekao…
- Jebeš pravila. - gurnuo me na leđa, nadnoseći se, ljubeći moj vrat. - Sad, gde smo stali?
Nešto me je ubolo u rebra. - Čekaj sekund, zaboravio si nešto.
- Imam kondome. - prošaputao je, dodirujući moju kožu usnama.

198
 Zaštićeni svedok
- To nije ono na šta sam mislila. - rekoh, iako me je ignorisao, nastavljao je da mi liže i ljubi
vrat. - Jake…? Jake stani.
Naposletku, stao je ali sam mogla osetiti njegovu erekciju kroz pantalone. - Molim te, reci
da se šališ.
- Ne, povređuje me. Gde ostavljaš svoj pištolj?
Jake se široko nacerio. - Zavisi na koji misliš….

199
Klub Brbljivica
Osamnaesto poglavlje

Čim je Jakeov pištolj bio odložen bezbedno na noćnom stoliću, vratio se u krevet. Puzao
je uz moje telo, ljubeći me i dodirujući lagano. Raznoliko. Kao da me je privikavao na svoj
dodir, pripremajući moje telo na ono neizbežno.
Čekinje na njegovoj bradi dražile su moju kožu kao čelična vuna, terajući želju da se
nakuplja u mom stomaku. Žudela sam za nežnošću koju je on pružao. Želja da ispunimo jedno
drugo pojačavala je strast brže nego očekivano. Naša odeća je bila tek sitna prepreka u našoj
stimulaciji.
Dok je odeća ležala na hrpi na podu, Jake mi je šaputao napaljujuće reči, obećanja i
očekivanja. – Nemaš pojma šta želim da ti radim, Emily. Šta ću upravo da ti uradim. - ispravio
je sam sebe. – Bože, želim da te okusim.
Mogla sam da se predoziram samo od njegovih reči, polizala sam svoje otečene, vlažne
usne. - Pa, šta čekaš onda?
Spustio se na kolena, prelazeći pogledom gore dole po mom telu, zureći pogleda punog
žudnje. Jake je ličio na izgladnelog čoveka pred švedskim stolom. Njegove tamne oči su
upijale svaki delić mog tela.
Kad su njegove nežne usne dotakle unutrašnji deo moje butine, zagrizla sam šaku
ispuštajući prigušen jecaj. Sa pero lakim dodirima njegovog jezika, Jake je masirao moje
butine, smirujući me, nameštajući me po svom ritmu pre nego što me je okusio.
Njegove ambiciozne usne su me dodirivale po svim pravim mestima. Izvila sam se ispod
njega, kukovi su se kretali u njegovom ritmu. Njegovi vešti prsti leteli su preko moje kože,
nakupljajući pritisak u meni. Moje ruke su se skupile u njegovoj kosi kad je ukliznuo dva velika
prsta u mene, terajući nakupljeni pritisak da prsne u eksploziji.
Orgazam za kojim sam žudela otkako sam srela Jakea obuzeo je moje telo poput
plamenova vatre. Grčila sam se nekontrolisano dok se moj dah smirivao, na kraju ispuštajući
jedan veliki zadovoljavajući jecaj.
Htela sam da se zarije u mene sa svom snagom koju je posedovao. Ali on je imao druge
planove.

200
 Zaštićeni svedok
Jake je držao moje kukove, privukao me sebi, nastavljajući istraživanje mog tela sa svojim
usnama. Preklinjala sam da me uzme, ali me je ignorisao. Umesto toga odveo me je još
jednom do vrhunca.
Valovi užitka su vibrirali mojim telom, terajući me da predem u extazi. Cenila sam
nameru, darežljivost, ali i tad, na kratak sekund, nisam bila sigurna da li će se Jake predati ceo
meni.
Migoljila sam se u njegovom zagrljaju, preklinjući za još. – Bože, Jake, želim te. Molim
te…
Cerek koji mu je obasjavao telo dok se penjao na kolena, nije mi promakao. Hteo je da me
čuje kako molim, preklinjem ga da uđe u mene i oslobodi duboku, zahtevnu želju kako je
samo on mogao. Brzo je izvukao kondom, kleknuo do mojih bedara razdvajajući ih
nameštajući sebe rukom. Mogla sam osetiti kako me njegova erekcija dodiruje ali nije ga
gurnuo u mene kako sam očekivala.
- Otvori oči. - zahtevao je, sklanjajući moje ruke koje su bile zgrčene u plahti.
Teških kapaka, pogleda punog želje koji mi se ocrtavao u očima, razvedrio je njegovo lice.
Praiskonska potreba nas je obuzela. Povukao je moje kukove grubo i zagunđao dok me je
njegova debela palica iznutra do kraja ispunjavala. Gledao me je celo vreme u oči, pogledom
koji se urezao u mene, u moje telo, moje misli. Nije bilo fer, da neko ima toliku moć nad mojim
emocijama, telom, ali sam prhvatila onog momenta kad se naša odeća našla na podu.
U sobi nije bilo vazduha, nisam mogla doći do daha. Bila sam u nemilosrdnom padu koji je
ispio sav vazduh iz mojih pluća, iako sam udahnula, uže zadovoljstva je još uvek bilo van
dometa.
Stavila sam ruke na njegova leđa, osećajući tvrde mišiće kako se grče, pokreću ispod
mojih prstiju. On je bio blizu. Ali nije se približavao svom, već …mom orgazmu. Namerno se
suzdržavao sve dok ja ne svršim.
Nije bio opsednut time da me natera da vrištim kao porno zvezda ali ne mogu reći da nije
bilo potrebe u meni da uradim baš to. Ako ne svršim opet uskoro, sigurno ću završiti sa
povredom mozga.
- Svrši za mene. - zahtevao je, gurajući se dublje u mene. - Sad, Emily. Želim da to osetim.

201
Klub Brbljivica
Namerio se da dobije ono što želi, makar kradući to iz mene kao moderni pirati.
Jake je utabao put ka mom zadovoljstvu ali X nije označavalo mesto. G jeste. I očigledno
je bio tip koji ne ostavlja nijedan kamen ne prevrnut.
Raspadajući se sa zadnjim atomima snage koji su mi ostali, moji mišići su se grčili oko
njega, muzeći ga do orgazma. Telo mu se ukočilo i zabacio je glavu, mrmljajući glasno,
izdržavajući slatku torturu sopstvenog orgazma sve dok se nije srušio pored mene na krevet.
Pola sata kasnije, puls nam se vratio u normalu, ali nijedno od nas nije progovaralo. Nije
to bilo nagrađujuće iskustvo već od zvrka do prstiju euforično.
Jake me je ušuškao posesivno na svoje grudi i držao me sa svojim nežnim rukama, kao da
sam lomljivi ptić koji je ispao iz gnezda. Odlutala sam par puta van realnosti, ali sam brzo
postala svesna njega kad je njegov prst prešao preko moje ključne kosti.
- Da li da smatram tvoje sklopljene oči kao - Ne uznemiravajte- znak?
Otvorila sam jedno oko i nasmešila se zabavljeno. – Već sam uznemirena…u više nego
jednom načinu. Šta je dovraga bilo TO ?
- Šta je bilo? - nacerio se đavolski. - Nije ti se svidelo?
- O, ne. Svidelo mi se veoma. – rekoh. –Ali, što odjednom imam potrebu da te blagosiljam
svetom vodicom?
- Nijedna se dosad nije žalila.
- Nije ovo žalba, već više kao zapažanje. - oklevala sam da pitam ali sam imala potrebu. -
Da li ti imaš neke hmm …zamerke?
- Emily, ja sam muškarac. Nije nas teško zadovoljiti. Bio sam uzbuđen samo zbog toga što
si bila gola. - prevlačio je lenjo ruku po mojim grudima. - Još uvek jesam. Garderober Majke
Prirode. - on reče naginjući se po brz poljubac.
Kad je ustao iz kreveta, gledala sam kako se grče njegovi mišići zadnjice dok je išao do
ormana. Minut kasnije, ćebe je bilo preko mene. - Izgledaš kao da ti je hladno, reče Jake.
- Hvala. - proklete bradavice.
Jake je nastavio da se naginje preko mene. – Ja mogu nešto bolje da uradim ako želiš da
se tuširaš sa mnom. Obećavam da će biti vruće. - reče namigujući.

202
 Zaštićeni svedok
- Bih, ali mislim da si me obogaljio za ceo život. Izgubila sam svoje osnovne motoričke
sposobnosti. Mislim da više neću hodati.
Jake se ponosno nacerio i prevukao svoj palac preko mog kapka. – Jadna bebica. Spavaj
onda. Ne bih hteo da imaš trajna oštećenja.
Misleći na svoje srce, dve reči su mi iskočile u glavi. Previše kasno.

Ubrzo, lutala sam iz realnosti, ali sam se prizemljila čim se Jake uvukao u krevet, mokre
kose i toplog tela koje je mirisalo na sapun. Kad sam podigla glavu, gledao je u mene.
- Gladna? – pitao je.
- Da li je to ponuda?
- Ako pričamo o hrani, onda da. Ranije, bio sam do kuhinje da ti spremim nešto za jelo.
Floss je već pripremila sendviče sa piletinom. Ostavila ih je u frižideru sa porukom. Doneo sam
ih sa sobom i stavio u naš frižider.
- Poruka? Šta je pisalo?
Odglumio je u Flossinom stilu. – Jake, idem do grada sa Hankom. Nisam htela da vam
smetam dok si kresao Emily.
Gurnula sam ga u rebra i nasmejala se. – Ona to nije rekla.
Jake se nasmejao. – Pa približno tome. Dešifrovao sam tajno značenje iza te poruke.
- Koje je …?
- Uživajte. Mada mislim da je mislila na sendviče. Ostani ovde. Odoh po njih.
Jake se ustao iz kreveta i gol prošetao do kuhinje. Kad sam bacila pogled kroz prozor,
shvatila sam da se soba malo smračila. Kasno popodnevno Sunce je zalazilo iza drveća.
- Nadam se da si nosio odeću kad si išao tamo. – viknula sam iz spavaće sobe.
- Obukao sam bokserice. – Jake dobaci, lupajući po kuhinji. Kad se vratio u sobu, nosio je
tanjir u jednoj a u drugoj čašu sa ledenim čajem. – Imam nešto za tebe.
Podigla sam obrve. – Bolje da ima ukus piletine.
- Zar nema sve?

203
Klub Brbljivica
Uspravila sam se u sedeći položaj, zataknutog ćebeta ispod svog pazuha da sprečim
spadanje i otkrivanje moje nagosti. – Ne želiš da čuješ moj odgovor na to.
- Sad si već bezobrazna. – on reče nameštajući se dok je stavljao tanjir u moje krilo. Dva
sendviča isečena u trouglove ukrašavali su tanjir sa par kiselih krastavčića.
Osmehnula sam mu se. – Pričala sam o tvom ukiseljenom oposumu i zvečarkinom siru.
Znaš, sve one opičene stvari što ljudi sa farme jedu.
Jake se nasmejao glasno. – Ti meni samo daješ ideje. Zvečarkin sir zvuči prilično dobro.
Gricnula sam sendvič. – Previše sam gladna da bih sad bila zgrožena.
- Trebalo bi da ti se izvinim, što sam te zaskočio pre nego što si jela.
- Ali nećeš, zar ne?
Nasmejao se. – Nema šanse, pakla mu. Budi oprezna sa svojim željama.
Progutala sam još jedan zalogaj. – Znaš da ćemo morati pričati o tome?
- Prvo jedi. – Jake reče ulazeći u krevet do mene. – Pričaćemo posle. Imamo vremena.
Raspravljala bih se ali dvadeset četiri sata bez hrane, hrana je pobedila znatiželju. Kad
sam završila, odložila sam tanjir i uhvatila ga kako zuri u mene.
- To si uradila namerno. Niko ne jede krastavac tako, pogotovo kad su goli u krevetu.
- Šta nije uredu? – rekoh cereći se naivno. – Mislila sam da voliš mučenje.
- Da, ali kad ja nekog mučim. – mrmljao je. Posmatrao me je kako izlazim iz kreveta,
hodajući pažljivo na osetljivim stopalima prema kupatilu. – Gde ćeš?
- Moram se spremiti za večeru.
- Večeru? Sad si jela. – istakao je. – Nema šanse da opet možeš jesti.
Slegnula sam ramenima. – Nije te sprečilo ranije.

****

Do vremena kad sam izašla iz kupatila, Jake je nestao. Pitala sam se gde je otišao sve do
nisam čula kako lupaju vrata kamioneta. Hank i Floss u se vratili. Umotana u peškir, sedela
sam na ivici kreveta i stavljala antibiotičku kremu na svoja otečena stopala. Par sekundi
kasnije, Jake je ušao.

204
 Zaštićeni svedok
- Floss će započeti pripremu večere, ali će verovatno potrajati. - reče sedajući pored
mene na krevet. – Želiš pomoć? Dok čekamo večeru, mogu ti izmasirati stopala?
- Misliš da me tetošiš?
- Masaža bolje zvuči. Ali da, to. - podigao je moje stopalo u svoje krilo, podsećajući me
kako je to radio i prvo veče kad smo stigli. Gledala sam ga kako pregleda moja izubijana
stopala, umotavajući ih u gazu.
Onda me je zgrabio za struk, gurajući svoje lice u moju mokru kosu. Jakeove ruke trljale
su moja ramena, masirajući žustro, kao da razbija čvorove. Nije prošlo dugo i njegovi nežni
prsti su se premestili sa mojih ruku na grudi, sa grudi na kukove.
- Specijalni agente Vard, verujem da smo pronašli jedan od vaših skrivenih talenata. -
rekoh pomerajući svoj vrat dok su njegovi prsti putovali do mojih lopatica.
- Mentalna medicina. - Jake reče, snižavajući glas do šapata, dodirujući moje rame
usnama.
- Mmm- hmm. - mrmljala sam slažući se sa njim, fokusirajući se na njegove prste koji su se
kretali po mojoj koži.
Taman kad sam pomislila da će naše mentalno zagrevanje, preći u fizičko, neko je
pokucao na vrata. – Večera je spremna.
Jake je uzdahnuo i viknuo natrag. –Hvala, Floss.
- Večera, već? – rekoh gledajući u njega. - To je bilo brzo. Šta je spremila…zdelu žitarica?
Slegnuo je ramenima. – Verovatno je odlučila da je večeras lovački ili tako nešto. Bolje
požuri obuci se ili nećemo stići na večeru. - Jake reče, gledajući u peškir koji je spao sa mojih
grudi.

****

Posle grilovanih sendviča sa sirom i paradajz supe za večeru, Jake se ponudio da odnese
neke kutije na tavan umesto Floss. Ja sam odmah otišla u sobu, skinula se skroz i uvukla u
krevet. Par minuta kasnije, pridružio mi se, skidajući svoju garderobu pre nego što se uvukao
pod plahte u sobi obasjanoj mesečinom.

205
Klub Brbljivica
Prelazio je rukom po celoj dužini mog tela, kao da se uveravao da sam gola kao što je i on
bio, zatim se privio uz mene, odmarajući svoju ruku na mom stomaku.
- Pregledao da nemam možda nekog muškarca skrivenog tamo dole? –zadirkivala sam
ga.
- Sa tobom se nikad ne zna.
Uvređena, uzdigla sam se. – Šta to treba da znači???
- Smiri se. - rekao je povlačeći me dole. – Nisam mislio tako, kako je zvučalo. Mislio sam da
radiš namerno stvari koje me iznerviraju.
Napetost je izašla delimično iz mog tela, još uvek pokušavajući da shvatim da li sam ljuta
zbog njegove neuspele šale. Pošto sam je verovatno zaslužila, batalila sam to. – Odbrambeni
mehanizam. - objasnila sam.
- Koja je poenta?
Uzdahnula sam duboko. – Da odgurnem ljude od sebe. Tako se ne vezujem za osobe koje
se neće zadržati.
- Znači ako prva napustiš brod a druga osoba te prati, onda nemaš osećaj kao da si
napuštena?
- Nešto tako. – priznala sam.
- Da li je neko probao da skoči i spasi te umesto toga?
Oklevala sam, nije mi se sviđalo u kom pravcu se razgovor kreće. – Recimo da sam
vrhunski plivač.
- Znači zabavljala si se sa kukavicama? To je čudno. Ne bih rekao da je to tvoj tip
muškarca.
- Iskreno, nisam se mnogo zabavljala. Dve duge veze, ali nijedna nije trajala duže od
godinu dana ili bila ozbiljna. – rekoh. - Znaš kako neke žene prestanu da čine kompromise što
se tiče momaka? E pa, prestala sam i ja. Čuva me od razočarenja.
- Zvuči usamljenički.
Slegla sam ramenima. – Sama sam od četrnaeste godine. Navikla sam na to, izgleda.
Jake me mazio po ruci, utešno. – Ovde nisi sama, Emily. Znaš to, zar ne? svi brinemo o
tebi. Pakla mu, čak i Bobbie Jo..

206
 Zaštićeni svedok
- Zezaš me, zar ne? Neverovatno. Ležimo goli u krevetu zajedno i ti želiš da pričaš o bivšoj
devojci? - zgrožena, odgurnula sam ga i izašla iz kreveta. –Bobbie Jo ne može da se kloni
tebe, iako misli da se zabavljamo i ti želiš da ...
- Zna da se ne zabavljamo, Emily. Rekao sam joj u štali.
- Gospode, Jake. Prvo Kauboj, sad Bobbie Jo? Za FBI agenta, grozan si u čuvanju tajni. -
uzela sam majicu sa poda i pokušala da skontam koja je koja strana.
Jake je uzdahnuo. – Gde ideš?
- Napolje. – mlatila sam majicom u besu. – Ne želim da budem u istoj sobi sa tobom
trenutno.
- Ne ideš sama napolje. Vrati se u krevet. – ignorisala sam ga i počela da navlačim majicu
preko glave, međutim on se nagnuo i zgrabio majicu iz mojih ruku. – Emily, ne budi takva.
- Jebi se.
Jake je skočio sa kreveta i privukao me grubo k sebi. – Jesi li ikad čula izreku - Vodite
ljubav, ne rat. - hajde da je isprobamo? Obećavam da će ti se svideti.
- Nema šanse. - koliko god primamljivo zvučalo, sam pomen Bobbie Jo kompletno je
gasio moj seksualni nagon, čineći me razdražljivom i nerazumnom.
Mučio se da zauzda svoj temperament, da stiša svoj bes, ali isparenja oko nas su bila jako
zapaljiva. Jedna varnica je mogla izazvati eksploziju. Šta je bolje od paljenja šibice i bacanja u
njegovo lice.
- Ako Bobbie Jo ima takav uticaj na tebe, što ne preneseš njoj ovu ponudu? Sigurna sam
da bi je više nego željno prihvatila.
Zapaljena šibica je učinila da sletim na krevet zakovanog tela. Jakeovo teško telo bilo je
iznad mog, pritišćući, držeći me čvrsto u mestu.
Besna kao ris, borila sam se kao divlja mačka, ali je bio jači od mene, držeći moje ruke
iznad glave. Kad sam pokušala da ga šutnem, ugurao se nekako između mojih nogu. Kad sam
pokušala da ga ugrizem, nasmejao se.
- Znači, vratili smo se na staro, nismo li? – reče cereći se. – Možda bih trebao da te
gricnem, da vidim kako ti se to sviđa. - Jake je izvio obrvu kao da razmatra tu ideju, zatim se
nešto tvrdo očešalo o moju butinu.

207
Klub Brbljivica
- Ni ne pomišljaj na to. - upozorila sam sužavajući moj pogled.
Zakikotao se ponovo. – Nisam kriv što se borim prljavo pored gole žene. Mahala si
šargarepom. Ja sam je samo zgrabio. –rekao je pohotnog pogleda. - Znam da je čudno ali ovo
je tako napaljujuće.
Jakeova erekcija je sve više rasla između mojih nogu, čineći da mi stomak treperi u
iščekivanju. – Nisi jedini. –priznala sam bez daha.
Oboje smo se nacerili na glupost ove situacije.
- Slušaj. Žao mi je, nisam hteo da se svađam. Znam da ti ona nije baš omiljena osoba,
mogu i da shvatim što si ljubomorna. Ni meni ne bi bilo drago da si ti prijateljski raspoložena
prema bivšem. Ali govorim ti… ne postoji ništa između nje i mene. Ne više.
Uzdahnula sam u predaji. – Ne želim da pričam o njoj. Možemo li samo zaboraviti na nju?
Bili smo na pravom putu sve dok ti nisi skrenuo pogrešnim putem.
Jake se osmehnuo. – Pretpostavljam da je na meni da nas ponovo vratim na pravi put. -
rekao je odlučno.
Znalački, premestio se malo nalevo i zakopao se u mene. Terajući me da uzdahnem zbog
ispunjenosti. Um mi se opustio zbog spajanja naših tela i njegove neverovatne tehnike.
Težina njegovog tela na mom je bila nepodnošljiva. Međutim nisam mogla da mu priđem
dovoljno. Seksualna napetost je bila magnetična, međutim našli smo se u odlučujućoj bici
koja je odlučivala ko će prvi načiniti pokret. Šteta po njega, jer ja se borim prljavo.
Kad su ga moji unutrašnji mišići zgrabili, ispustio je tiho režanje ali se nije pomerio.
Stisnula sam ga i opustila se, opet. Dodavajući još pritiska, puštajući da moje kontrakcije
izazovu reakciju kod njega.
Jake je progutao teško pored mog uveta. – Izvini…nisam trebao.. - stisnula sam još više
mišiće karlice i njegova glava je poletela unazad. - Moj Bože, neću dugo potrajati ako nastaviš
to da radiš.
- Onda pusti moje zglobove i probaćemo drugačije. – pustio me je i gurnula sam ga na
leđa obavijajući njegove kukove.
Njegove oči su svetlucale dok je ispuštao uzdah. – To nikako neće poboljšati situaciju po
mene. Ugao je…oh slatki Isuse. – oči su mu napravile kolut.

208
 Zaštićeni svedok
- Mislio si da ću da ležim i prepustim svu zabavu tebi, opet? Kako bi bilo da ja sad
preuzmem vođstvo? Ti samo sedi i...
- O, Bože. - mrmljao je. - Samo nastavi to da radiš.
Polako, kružila sam kukovima ritmično. Nije prošlo dugo do trena kad je ukopao prste u
moje kukove gunđajući. Promenila sam tempo i počela divlje da ga jašem, pričajući mu prljave
predloge, čineći ga da se suzdržava do bola. Mora da je bila prevelika agonija. Zgrabio me je
za zadnjicu, vodeći nas oboje do vrhunca, svršavajući tek sekund posle mene.
Još uvek je bio tvrd u meni kad sam se srušila na njega, osećajući kako njegove dlake na
prsima golicaju moje grudi. Jake me povukao za vrat, spajajući naše usne, sisajući vrh mog
jezika. Legli smo zajedno, klizavih tela prekrivenih znojem, dok nam se dah smirivao. U
nekoliko minuta, bio je ponovo u meni, vijajući još jedan orgazam.
Ako je naše prethodno spajanje bilo u crvenoj zoni, ovo je bilo u beloj. U želji da se
zadovolji, njegove ruke su postale grublje, grabeći me dok se zabijao sve jače i jače u mene.
Zastenjala sam glasno, skoro vrišteći u zadovoljstvu, dok se Jake približavao vrhuncu. -
Emily. - prošaputao je. - Želim da te čujem da to kažeš.
To? Šta je dođavola hteo da kažem?
Kad nisam odgovorila, nastavio je. –One dve male reči.
O Bože. – Jake, ne mogu…
Milovao je moje bradavice usnama dok se zabijao u mene sve dublje, želeći da uzme više
nego što sam spremna da dam. Vilica mu se stisnula, njegove oči su gledale direktno u mene,
jačinom koja me je plašila. – Reci mi, dođavola. - zahtevao je, podižući moje kukove i udarajući
jače nego pre u mene. – Osećaš ih. Znam to.
Jake je bio upravu. Volela sam ga, previše. Samo nisam htela prva da to kažem. Oboje
smo znali da neću to reći, ne svojevoljno barem već da će on to isterati iz mene ako je
potrebno. Jedva sam govorila a pogotovo mislila. Njegove ruke su prisvojile moje telo, njegov
um je označio moje srce.
- Volim…Volim te. - grcala sam.

209
Klub Brbljivica
Suze su potekle iz mojih očiju oslobađajući me i psihički i fizički. Moje telo je zahvatilo
njegovo, odbijajući da pusti. Jake se zabio još jednom u mene, režeći u sopstvenom
oslobađanju. Čim je došao sebi, osmehnuo mi se i dodirnuo moje usne svojima.
Dok sam ležala pod njim, nešto sam shvatila. Svest može biti čudna stvar. Jake je bio
svestan mojih osećanja prema njemu a ja sam shvatila da mi nije uzvratio. Ali ja sam jedina
bila svesna, čekajući ga da shvati.
- Sranje. - promrmljao je.
Upravo to.
Sad, oboje smo bili svesni, da nismo koristili kondom.

210
 Zaštićeni svedok
Devetnaesto poglavlje

Sunce je već bilo visoko na nebu kada je Jakeova toplota iščezla iz kreveta. Naslonila sam
glavu na lakat, dok je podizao farmerice sa poda.
- Možemo li razgovarati, Jake?
Navuče pantole preko kukova. - Žao mi je zbog sinoć. Nije trebalo da se desi.
Rekla sam mu da ga volim, a on... ohhh dragi Bože! Naravno da je zažalio! Koji sam ja
kreten! Mora da je primjetio tračak boli u očima mi, pošto je sjeo na krevet i uzeo me za
ruke.
- Govorim o ne korišćenju kondoma, ne o drugim stvarima. - Poljubio me lagano,
zadržavajući se malo na usnama. Oklevajući, zamišljeno se odmakao. Povukao se i nasmijao,
znajući da nagađam šta misli.
- Želim te pitati nešto, - rekla sam.
- Nikad prije nisam imao nezaštićen seks, - reče sklanjajući mi šiške sa očiju. - Obično sam
oprezan, ali valjda me je poneo trenutak.
- Nije to, želim da pričamo o..., pa o nečemu drugo. - Oklevala sam, zato što ne znam
kako će da reaguje.
- U redu, pucaj.
- Želim da pitam, ovaj..., ja.... - zamucala sam. Da li sam dovoljno hrabra da ga pitam šta
oseća prema meni, iako postoji mogućnost da ne oseća isto što i ja? - Kako si dobio taj ožiljak
na nozi? - Pljosnati, izbledeo ožiljak na bedru, može se videti samo iz određenog ugla. S
obzirom da mi je lice već bilo na nivou njegovog struka, morala sam ga primjetiti. Nije hteo o
tome pričati prije, možda će hteti sada. Smem se kladiti da je ovo sigurnije nego da ga pitam
da li me voli. Morat ću poraditi na svojoj hrabrosti. Nije odgovorio odmah, što me je
zabrinulo. Ali onda je uzdahnuo i slegao ramenima,
- Vjerovatno je vreme da ti kažem istinu. - E ovo me je zabrinulo još više. - Moji roditelji su
bili Joseph i Marion Keler. –
Trepnula san zbunjeno, ali mi zvuči poznato. - To je čudno - rekla sam, forsirajući mozak
da se prisjeti. - Zvuči mi poznato, ali ne znam zbog čega.

211
Klub Brbljivica
- Otac mi je direktor FBI službe u Chickagu, pa bio je do prošle god. Moji roditelji su
ubijeni. - Reče, čekajući da dopru do mene njegove reči. - Bilo je na svim lokalnim i državnim
vestima. To im je bila glavna vest, mesecima su emitovali njihova imena i slike. Ne bi me
čudilo da si tako čula za njih.
Njegova mala ispovjest pomogla mi je da se prisjetim, - Upucani su u svojoj kuci, jel tako? -
pitam, bezobzirno zaboravljajući da pričamo o njegovim roditeljima. Trebala bih biti
obzirnija. Klimnuo je glavom, potvrđujući da ga previše boli pričati o tome.
- Provala ili tako nešto? - pitam, i dalje se pokušavam sjetiti televizijskog izveštaja koji
sam vidjela godinu ranije.
- Nije provala, - reče, stežući zube. - Bilo je naručeno ubistvo namešteno da izgleda kao
provala koja je pošla naopako. - Zatvori oči i ispusti mali izdah, pokušavajući da se smiri.
- Ali na vijestima je rečeno... -
- Bio sam tamo Emily. - Provuče drhtave prste kroz kosu, kao da je zapanjen sopstvenim
sećanjem. - Pozvali su me na večeru, posle smo odgledali utakmicu na tv- u. Tata i ja smo
popili koje pivo više, tako da me je mama natjerala da prespavam u svojoj staroj sobi. U četiri
sata ujutru probudio me je neki zvuk, kao da je nešto palo na pod. Nisam bio toliko
uznemiren da bi uzeo pištolj iz ormarića, izašao sam u hodnik nenaoružan. Jedna od najgorih
grešaka koje sam ikad uradio. Muškarac je izašao iz sobe mojih roditelja noseći pištolj sa
prigušivačem. Tad nisam znao ko je on, ali sam posle saznao da je to Kurtis Maning. -
Uzdahnula sam, dok je izgovorio ime, prepoznala sam ga. Sjetila sam velikog čovjeka sa
hladnim i mrtvim očima. To je jedan od muškaraca koji su me progonili u baru te noći,
čekajući da me ubiju. Jake je klimnuo na horor u mojim očima, i nastavio. - Nisam palio
svjetla, nije mogao da me vidi kako stojim u sjeni svoje sobe. Ali mora da sam se pomjerio, jer
su mi daske pod nogama zaškripale. Sledeće što sam osjetio je divlja bol na mom bedru, dok
je Maning bježao. -
- Imaš sreće što je bio nespreman inače bi te ubio.
- Ne sumnjam - složio se. - Sigurno da me nije ostavio živog zbog ljubaznosti. Kad ljude
uhvatiš nespremne, oni čine greške. Poput mene, kad sam ostavio pištolj u sobi i izašao
nenaoružan. To je bio glup potez.

212
 Zaštićeni svedok
- Šta se desilo kad je Maning otišao?
- Otpuzao sam nazad u sobu po pištolj i naoružao se, ali dok sam uzeo pištolj, Maning je
već pobjegao. Nazvao sam policiju. Službenik je htjeo da ostanem na vezi, ali sam poklopio
slušalicu i otpuzao do roditeljske sobe. Mama je bila na krevetu a tata na podu. Oboje ubijeni
metkom u čelo.
Iako sam znala da se ne završava srećno, uznemirava me čuti njegovu verziju. Pogled na
njegovo lice dok je pričao posetilo me kako sam se ja osećala zbog smrti moji roditelja.
Jecajući sam rekla - Žao mi je. Bilo mi je teško kad sam izgubila roditelje, ali nisam bila
prisutna kad se desilo. Ne mogu zamisliti koliko je užasno bilo vidjeti ih tako. - Zastala sam
brišući oči, ali nisam mogla prestati da šmrcam. - Zašto ih je ubio? Jel’ zato što ti je otac bio
FBI direktor? -
- Ne. Tata je vodio istragu protiv Frankija Feltsa godinama. Maning je samo njegov glupi
ubica. Ne radi ništa što Franki ne naredi. Tako da su Frankijeve ruke umrljane krvlju moje
porodice koliko i Maningove. - Oči su mu zasuzili i dodao je - Koliko i moje.
- Jake ne.. - posegla sam za njim kad mi se glas slomio. - Kako možeš sebe kriviti? Kako si
mogao znati...
- Trebao sam znati. Ja sam razlog zašto se to dogodilo.
- Zašto tako misliš? - Skliznula mu je suza niz lice. Sudeći po tome što me ne gleda osjeća
se neugodno zbog svojih osjećanja.
- Felts je saznao da neko od njegovih odaje informacije. Kada je saznao ko, mučenjem je
iz njega izvikao očevo ime. Na kraju ga je ubio. Tada je Felts dao naređenje da se ubije moj
tata.
- I dalje ne vidim kakave...
- Dopisnik je smeo pričati samo sa nekim ko je na visokoj poziciju u FBI- u. Razmjena
informacija je bila preko telefona. Uvjerio sam dopisnika da priča sa direktorom FBI
Josephom Kelerom.
Upalila mi se lampica u glavi. Razumjem zašto Jake krivi sebe. Onda je lampica
eksplodirala, stvarajući mi glavobolju. Znam šta god da mu kažem neću ga uvjeriti da nije on

213
Klub Brbljivica
kriv. Ali moram bar pokušati. - Kada sam imala četrnaest godina moje roditelje je udario pijani
vozač.
- Znam - rekao je. - Pročitao sam tvoj izvještaj.
- Uvjek sam krivila sebe zbog toga.
Zbunjenost mu se vidjela na licu. - Zašto? Kako bi to mogla biti tvoja krivica?
- Trebala sam da prespavam kod drugarice, ali ona, Kejsi je htjela da se iskrademo vani.
Nisam uradila tako nešto nikad prije. Vjerovao ili ne, tad sam bila dobra devojčica.
- Ti si se bila djevojka od pravila? - pitao je. Jake je mahao glavom u nevjerici.
- To je bilo prvi put ikad da sam bila neposlušna. Moji roditelji su se striktno držali pravila.
Konstantno su se trudili usaditi ih u mene. Bili su religiozni, nepopustljivi oko pojasa za
vezivanje, a posle nekad su me ubeđivali da moram upražnjavati siguran seks, zato što sam
im jedino djete.
- Čoveče, onda bi mene sigurno obožavali. - reče kezeći se.
- Pustila sam Kejsi da me nagovori da se iskrademo. Otišle smo u park da se družimo sa
nekim društvom. Čim su joj roditelji primjetili da nas nema, pozvali su policiju. Policajci su nas
pronašli i odvezli u stanicu. Zadržali su nas dok roditelji ne dođu po nas. Kejsi je otišla sa
svojim tatom, a ja sam ostala sjediti sama u sobi, satima. Dok nije došao policajac da priča sa
mnom.
- To je bio onaj, što si ga ranije spomenula? - upitao me je. - Policajac koji te je tješio, dok
te nisu odveli?
Brzo sam klimnula, pokušavajući zadržati smirenost. - Bili su na putu da me pokupe, kad
se pijani vozač zakucao u njihov auto i odgurnuo ga sa mosta u Misisipi. Njihove povrede
nisu bile ozbiljne, ali mamin pojas se zaglavio. Prema svjedocima, tata je odbijao izaći bez nje.
Jake se smrknuo i odahnuo glavom. - Sve zbog jebenog pojasa?
- D- da. I mene. Sve zbog mene. - Šapnula sam slomljeno. Prije nego sam povratila
kontrolu nad glasom, Jake me je ščepao u naručuje, ali sam ga zaustavila. - Zar ne vidiš Jake?
Nije tvoja krivica. Ništa više nego moja. Naši roditelji ne bi voljeli da sjedimo ovde kriveći se.
- Ne bi. - Zastao je zamišljeno - U stvari - reče smješeći se mislima, - Mama bi mi izvukla uši,
a tata bi mi zapretio da će me odvući iza i izlupati me po guzici.

214
 Zaštićeni svedok
Jakeovo srce je nosilo teret težak kao neki kamion za smeća. Djelovao je oštro, ali ne
može sakriti ožiljke koje nosi u sebi.
Oči mi nisu bile više vlažne kad sam se nasmijala. - Svidjeli bi mi se - rekla sam mu. - Isto
kao Hank i Floss. Srećan si što ih imaš. Primjetila sam koliko te vole.
- Uradili bi sve za mene, - reče klimajći. - I jesu, ranije. Sjećaš li se kad sam rekao da sam
bio u programu za zaštitu svjedoka.
- Aha
- Pa ustvati to nije bio program za zaštitu svjedoka, bar ne zvanično. Kad sam imao
četrnaest godina, tata je pokušao optužiti Feltsa za neko ubistvo. Počeo je primati pretnje
smrću i želeo nas je skloniti na sigurno. Nabavio je nove identitete za mene i mamu i sklonio
nas na sigurno. Došli smo da živimo ovde sa Hank i Floss.
Na momenat sam doživela deža vu, prisećajući se kada sam ja morala promjeniti
identitet. - Nije ti pravo ime Jake?
- Zapravo jeste. Zovem se Jake Keler. Sad me svi znaju kao Ward. Čak i nakon što sam
svima rekao istinu nastavili su me tako zvati. Navikao sam se na njega pa sam ga zadržao.
- Ne mogu te zamisliti kao Jakea Kelera, čudno mi je. Kao kad si me prvi dan zvao Emily
Foster, - rekla sam smejući se. Sjetila sam se kako mu se nisam prvi dan odazvala.
- Da li ti se sviđalo živjeti ovdje?
- U početku nisam htjeo da budem ovde, ali počeo sam visiti okolo sa dječkima i zabavljati
se sa Bobbie Jo. Tako da posle nisam želeo otići. - Nisam ni skontala da sam napravila
grimasu, dok nije rekao - Hej, ne gledaj me tako. Pitala si, samo pokušavam biti iskren.
- Možeš slobodno izostaviti dio o njoj! - rekoh namćorasto od pomisli na njega i nju.
- Kad bi joj pružila šansu...
- Ne želim pričati o njoj! - rekoh kroz zube - Možemo samo započeti svađu. Nastavi.’’
Jake omahnu sa neodobravanjem, ali vrati se na ono o čemu smo pričali. - Mama i ja smo
bili ovde šest mjeseci, kada je Felts potkupio sudiju. Slučaj moga oca protiv njega je odbačen.
Kada su prestale pretnje smrću, tata je pomislio da je sigurno da se vratimo kući. Mama se
vratila, a ja samo ostao da završim srednju školu sa momcima - I biti sa Bobbie Jo, mogu
mislit.

215
Klub Brbljivica
- Kada si se konačno vratio nazad u Chikago? - pitala sam, nadajući se da ću čuti o
njihovom prekidu i priznanju da su joj sise lažne.
- Do trenutka kada sam postao punopravni agenat, tata je već bio direktor u Chikago.
Prebacio sam se tamo i pridružio njegovoj misiji da uhvati Feltsa. Niko nije znao da sam mu
sin. To je bila naša strogo čuvana tajna. Uostalom uvjek sam više ličio na mamu, sa njenom
crnom kosom i sivim očima. Tako da sam zadržao Ward kao prezime. Nismo željeli da se neko
pozove na nepotizam, kada me postavi za glavnog istražitelja na Feltsovom slučaju.
- Sjećam se da si rekao da je to tvoj slučaj.
- Bio je, skoro tri godine. Do prije šest mjeseci nisam išao ne pokriven u Feltsovu
organizaciju. Potrošio sam godine igrajući po pravilima, ali nisam uspjeo ništa čvrsto pronaći
protiv njega. Maning je imao čvrst alibi za noć kad su mi roditelji ubijeni. Iako sam bio tamo,
nisam mogao dokazati da je on ubica. Hladnokrvno su mi ubili roditelje i izvukli se s tim
godinu. Nisam mogao izdržati više. Kada su ubili Sergia, želeo sam Frenkia Feltsa oboriti na
jedan ili drugi način. S obzirom da to nisam uspjeo legalno, ja.... pa recimo da sam voljan
pokušati i na druge načine.
Srce mi je ubrzalo zbog skrivenog značenja. Moram da pitam, ali nisam sigurna da želim
čuti odgovor. - Šta si planirao da uradiš? - Teško sam progutala strepeći od odgovora.
- Moraš me razumjeti. Imao sam težak period posle smrti mojih roditelja. Da je FBI saznao
da sam njihov sin povukli bi me odmah sa slučaja. Niko nije smeo da zna. Održao sam
memorijalni skup u Chikago kao saradnik direktora Kelera. Ali sam ih sahranio ovde u Texasu
kao njihov sin. Nisam bio čiste pameti da bih nastavio sa istragom i znam da sam trebao...
- Jake! Šta namjeravas da napraviš?
Suzio je oči i vilica mu zaigra - Ništa što Felts nije zaslužio! - Reče hladno. - Te noći u klubu
posmatrao sam Feltsa, čekajući priliku da se suočim sa njim, lice u lice. Htjeo sam da mu vidim
facu kad mu kažem da sam sin Josepha Kelera. Znao bi zbog čega sam došao i bio bi
primoran da izviče svoj pištolj.
- Da li si suicidan? Bože dragi, zbog čega bi želio da to uradi?
Zastao je na trenutak - Tako bih imao priliku da ga ubijem, legalno naposletku.
- Ali on nije bio sam. Mogao bi da pogineš.

216
 Zaštićeni svedok
- Kurtis Mening ne bi dugo poživio. On bi bio drugi kojeg bih upucao. Dva ubistvena
pucnja, po jedan za svaku glavu.
Njegova hladnoća me je šokirala - Ti nisi ubica!
- Ne znaš šta sam ja! - rekao je glasom punog mržnje.- Mogao sam ga ubiti, ubio bih ga
da... Da samo nije..
- Nešto te je sprečili u tome. - nagađala sam - Šta te je zaustavilo?
- Ti. - Pogled mu je smekšao kad me je pogledao.- Ti si me sprečila.
- Ja? Kako?
- Bila si u hodniku i izgledala poprilično uznemireno. Par minuta razgovora sa tobom
pružilo mi je nadu. Otišao sam u toalet da sredim misli. Do vremena kad sam izašao, jedino na
šta sam mislio je bilo kako bi me ti, kako bi me bilo ko pogledao, da je znao šta planiram da
uradim.
- Ali pratio si ih, vidjela sam te kako ulaziš u sobu iza.
- Nisam tražio Feltsa, Sergi je otišao tamo. Pratio sam ga da bi mu rekao da te ostavi na
miru, da si sa mnom. Nisam bio siguran gde je otišao. Kad ga nisam pronašao, vratio sam se
da te potražim. Ali te nije bilo. Posle minut si izletela kroz ona vrata. Bilo je očito da si nešto
vidjela i sudeći po tome koliko si bila uplašena, zaključio sam da je bilo nešto jako loše.
Naježila sam se prisjećajući se Sergiova prazna pogleda.
- Mislila sam da znaš... da si radio za...
- Jedino što sam znao je da te traže. Gurala si se kroz gužvu pokušavajući doći do svoji
prijatelja. Morao sam te uhvatiti prije nego si došla do njih, inače bi i oni bili u opasnosti.
- Trebao si mi reći..
- Šta sam ti trebao reći? Da si ti sreća na kojoj sam se nadao da uhvatim Feltsa?
- Serća?! Misliš da je sreća što sam svjedok ubistva?
- Emily, vidjela si Feltsa kako čini krivično djelo, a ja nisam bio u mogućnosti ništa mu
prikačiti godinama. Mrzim što si morala vidjeti to, ali iskreno, to je gorko- slatko stvar.
Sam komentar mi se zgadio i promjenio moje mišljenje o Jakeu. Morala sam da progutam
reči koje sam ustvari želila reći, - Trebao si mi barem reći za roditelje, kako si umješan u slučaj.

217
Klub Brbljivica
- Nisam ti mogao reći kako su mi roditelji umrli. Bar ne u početku. Vidio sam kako si
reagovala kad sam ti rekao za ona tri svjedoka. Nije bilo dobro. - Odlučno je zatresao glavom.
- Nisam mogao rizikovati da mi pobjegneš. Potrebna mi je tvoja pomoć da ubilačko kopile
dovedem pred pravdu. To je jedina moja alternativa da ga ubijem.
Imala sam osjećaj kao da mi je pucao u srce i ono se raspalao na paramparčad. - Znači ovo
je lični rat?
- Naravno! - priznao je bez krivice. Stomak mi je potonuo dok sam ga gledala u nevjerici. -
Ovo.. ovo nema veze sa mojom zaštitom. Nisi me držao na sigurnom, Jake. Čekao si svoj
dragocjeni jebeni sudnji dan.
- Neću da te lažem i da kažem da nisam imao skriven motiv Emily. Ali ovo nema nikakve
veze sa tobom ili ovom stvari između nas.
Ova stvar između nas?! Šta bi to dođavola trebalo da znači? Da je ovo samo seks? Rekao
je da nije za bezobziran seks. Ali opet nije ni da mi je rekao da me voli. Postala sam ljuća, - Sve
ima veze sa mnom. Mislila sam da mi ne govoriš za roditelje zato što nisi htjeo da me
povrediš, znajući da sam i ja izgubila svoje. Ovo je zbog čega te nisam pritiskala. Ali to nije
razlog uopšte, zar ne Jake? Zadržao si to zbog toga što nisi smjeo da izgubiš svog čuvenog
svjedoka. To je sve do čega ti je prokleto stalo!
- Emily, grešiš. Ova stvar. Mi. Ovo je....
- Ovo je šta? - Pitam, trebajući potvrdu da i on osjeća isto što i ja.
- Ne znam. - Reče frustrirano, odmičući se razbesnio me je još više.
Bila sam ubeđena da ne zna kao da se izjasni riječima kako da definiše šta smo. Osjećala
sam se otuđeno i usamljeno više nego ikad, otkad su mi roditelji umrli. Posle svega čovjek u
kojeg sam zaljubljena nije zaljubljen u mene. Možda me je privukao fizički, ali emotivno me je
odgurnuo. Ne razumjem zašto posle ovog što smo podjelili. Nešto je bilo između nas, ali sad
nisam više sigurna šta. Naša veza je kao mobilna usluga negde vani. Konekcija postoji ali se
gubi među drvećem.
- Jebena kukavice! U redu onda. Okači onda to kao još jednu bilješku o svoj pojas, što se
mene tiče. Zaslužuješ jebene ovacije što si pokazao zapanjujuće izvođenje juče.

218
 Zaštićeni svedok
- Emily, ne prodaji mi to sranje! - progutao je teško, pokušavajući da se smiri.- Vrlo dobro
znaš da nije ništa bila gluma! - rekao je smirenije.
Željela sam da mu vjerujem ali nisam mogla. Ne nakon što je rekao da je imao skriven
motiv i što nije znao kako imenovati ovo između nas. Tupi bol u mom srcu trgao me, tjerajući
me da isplačem brdo suza. Ali nisam mogla više pred njim spuštati svoje zidove. Jednom kad
ostanem sama brinut ću se kako da sastavim svoje slomljeno srce. Sad sam samo ljuta.
Bjesna na njega što me je natjerao da mu priznam da ga volim dok sam bila slaba od strasti.
Zgađena sobom što ga volim. U stvari najsrećnija bih bila kada bih mogla svoja neželjena
osjećanja strpati u vreću za smeće i baciti ju u kantu, zapaliti ju plamenom koji bjesni u meni.
- Šta je onda ovo? Isuse. Doveo si me ovamo da bi bila glavna meta tvojih glupih šala. -
Ništa od ovog što sam rekla nije istina, ali on me je povredio pa samo želim da mu vratim.
- Emily, prestani..
- Pa imam za novosti za tebe agente Ward, ili kako god da se zoveš. - Gurnula sam mu
prst u prsa, - Nisam ja smješna ovde. Vi ste svi. Sa tim vašim neuglednim dvorištima koja
izgledaju kao smetlišta i sa vašim glupim južnjačkim akcentom!
Odgurno mi je prst, - Emily iskušavaš moje strpljenje.
- Pa bilo je prokleto vrijeme. Spor si kao i ostali. Bog zna da niko ovde nema baš neke
pameti.
Nije bio šokiran mojim ispadom, ali je bio ljut.
- Možeš misliti da smo maloumni, ali ovde ne postoji geto, srce.
- Samo zato što već svi živite u njemu.
Opet sam vređala ne samo njega, već i negove prijatelje i familiju. Požalila sam dok su mi
reči prevalile preko usta, ali odbila sam ih povući. Jake je zagrizao mamac, počeo je da mlati
rukama prije nego je zgrabio čizme i počeo se rugati prostačkim akcentom. - Pa vraga mu
draga, bolje da pođem onda. Moje neobrazovano dupe mora rano ujutru da odveze stoku na
pijacu. Pa bolje da se mrdnem.
Izašao je i tresnuo vratima kad sam viknula, - Inače, ova lažna veza je gotova!
Tad sam se srušila na pod i briznula u plač.

219
Klub Brbljivica
Dvadeseto poglavlje

Nisam se susrela sa Jakeom dok nisam otišla u glavnu kuću za vreme ručka. Nadala sam
se ću ga izbjeći, ali prepustite meni da procjenim nešto pogrešno. Kao da nisam već dovoljno
uradila?
Nije imao šta da mi kaže. Posle jutrošnjeg prepucavanja, nismo mogli podnjeti ni da
pogledamo jedno drugo. Još uvjek uznemirena zbog svađe, preskočila bih ručak samo da bih
ga izbjegla, da već nisam preskočila doručak.
Hank i Jake su već jeli, ali su čistili klimu prije povratka nadolazećih vrućina. Soba je bila
ispunjena napetošću, ali Hank i Floss su je ignorisali. Pričali su uobičajeno o nivu vode rijeke
Trinti. To nije nešto o čemu bih obično razgovarala, ali me je držao dovoljno zainteresovanom
da bi me sprčilo da se mučim mislima. Zgrabila sam jabuku iz zdjele sa stola i pažljivo ih slušala
šta pričaju.
Čuli smo da se kamionet zaustavio, i Floss je provirila kroz prozor. - To je Bobbie Jo i
njena majka, Koni, - reče, bacajući pogled prema meni, - Odo ih dočekati dole na prilazu.
Jake me nije ni pogledao, ali se zlobno nasmijao. - Poću sa tobom.
Prevrnula sam očima i uzdahnula.
- Emily, imaš u frižideru pileće salate od juče. - Floss ponudi, - Posluži se.
- U redu je Floss, nisam raspoložena za ostatke.
Bio je moj red da se zlobno nasmijem Jakeu, trbala sam znati bolje nego ga provocirati.
To je kao kuckanje po akvarijumu zmija otrovnica. Bez obzira koliko dugo me streljao
pogledom, nije mogao do mene dokle god su staklene barijere između nas. Naravno, Hank i
Floss su te barijere, ali ne bi se usudila da čačkam zmiju na slobodi.
- Oh, Gospode, ne želim da znam o čemu se ovde radi. - Reče Floss i izleti napolje.
Jake zaškrguća zubima dok se Hank nasmijao. - Možda ću pitati Bobbie Jo da li ona želi
neke ostatke. - Reče Jake, nikom posebno. Podiže obrve na njegovom podmuklom licu.
Uhh- ohhh mora da se zmija oslobodila.
- Uvjek je voljela ono što sam imao za ponuditi, - dodao je. Okrenuo se da ode, kad ga je
jabuka pogodila u leđa. - Oooo, vrlo zrelo, Emily.

220
 Zaštićeni svedok
Pokupi jabuku sa poda, i okorenu se prema meni, i vidjeh da još uvjek jedem svoju.
Pogledao je u Hanka, koji slegnu ramenima, čineći se sretnim zbog svog dobrog ciljanja.
Jake otvori usta, pa ih zatvori ne znajući śta reći.- Izdajice - reče, okrenu se na petama i
izleti kroz vrata.
Hank i ja se nekontrolisano smijemo. Nakon par trenutaka, postala sam previše
emocionalna, i moj smjeh se pretvarao u jecanje. Istog trena, Hank je privukao svoju stolicu.
Nije ništa rekao samo mi je obgrlio ramena, čekajući da malo dođem sebi.
- Žao mi je, - rekoh, brišući oči sa maramicom koju mi je Henk dodao. - Nisam se mislila
rasplakati.
- U redu je, zlato. Svakom treba tu i tamo dobro plakanje. Da sam znao da te je Jake
toliko povredio, bacio bih jače onu jabuku i ciljao bi njegovu glavu.
- Ma nije to, - rekla sam drhtavo se kezeći. - Jake i ja smo se jutros posvađali.
- Znači zbog toga je loše raspoložen danas. - Reče Hank sa cerekom. - Udario se tri put po
palacu čekićem, bacio lopatu preko štale i izgovorio više psovki nego što sam mislio da zna. I
to je sve bilo u poslednja dva sata. Mora sa si mu se stvarno podvukla pod kožu ovaj put. -
Rekao je i dalje se kezeći.
- Daa, mora da je to problem, - zezala sam se, - Uvlačimo se jedno drugom pod kožu. Ne
znam kako su ostali vjerovali da bi smo Jake i ja trebali biti par.
- Zlato, svi su oni znali da niste bili par.
- Misliš da nismo par.
- Sad, nemoj da mi govoriš šta ja mislim, - reče - Znam šta govorim. Mislim bili, prošlo
vrijeme. Vas dvoje ste praktično vjenčani sad.
Zamalo sam pala sa stolice od smjeha. - Hank, zadržat ću svoje mišljene za sebe. Mrzila
bih se kad bih te uvredila nazivajući te ludim.
- Ne vidiš to? - pitao me je, prijateljski me tapšući po ramenu. - Taj dječko je zalijepljen za
tebe kao flaster. Prati te svugdje, čak iako je to samo sa očima. To je predanost.. nekako
dolazi uz ljubav. I ja tako gledam Floss. Pogotovo kad se mota okolo onaj glupi Slik. Jednom ili
dva put sam mu pretio da ću mu otkinuti glavu ako ga uhvatim da gleda moju djevojčicu.

221
Klub Brbljivica
Nisam mogla da se ne nasmijem, pitajući se da li me Jake stvarno gleda tako. Priželjkivala
sam to. I ako me je gledao, to je bilo zato što je zamišljao koji potez mu je sledeći na redu. To
je bila čista fizička privlačnost sa njegove strane, bez uplitanja emocija. Sviđalo se to meni ili
ne, moram prihvatiti to.
Ali cjenila sam šta je Hank pokušao uraditi. Ljubazne riječi starog čovjeka koji pokušava
da se mlada djevojka osjeća bolje. Hank je stvarno sladak.
- Dobro gospjice, imam nekog posla za uraditi. Juče nisam baš puno uradio.
- Ljenčario si, aaa?
- Ne, gospojo. Sišao sam dole juče da uradim nešto, ali na kraju sam pobjegao nazad.
Nešto strašno je treslo kolibu. Prokleto sam mislio da je tornado. - Reče Hank, namigujući.
Zanijemila sam i pocrvenila sam, povlačim šta sam rekla, Hank nije sladak. On je
prerverzan.
Sjela sam iza na verandu, sa čašom ledenog čaja, listajući časopis koji sam pronašla na
stoliću. Časopis je više služio kao paravan. Moje oči su bile zalijepljene za muškarca cijelo
vrijeme. Kao da gledam privatnu komediju već sat.
Oluja koja nas je zadesila prouzrokovala je nekoliko problema na krovu štale i potrebna je
popravka. Hank se popeo na merdevine da bi pristupio mjestu oštećenja. Jake je vikao na
njega da siđe dole, govoreći mu da je prestar da bi se penjao. Hank mu je rekao da začepi, što
me je nasmijalo. Smijala sam se još jače kad je Jake smrskao prst čekićem i opsovao na jeziku
koji nisam znala.
Zacjenula sam se od smjeha, kada se Hank uspeo sa strane štale uz pomoć auto dizalice,
prigovarajući Jakeu neumorno o tome kako ne radi svoj dio posla. Onda me je izuo iz cipela
kad sam ga uhvatila kako drži pronalazač željeza uz tjelo, praveći bučne zvukove ustima.
- Njih dvojica bi trebali napraviti putujuće pozorište.
Okrenula sam se da bih vidjela kako Bobbie Jo prolazi kraj mene, što mi je izbrisalo
osmjeh sa lica. Floss je pozvala Bobbie Jo i njenu mamu na neki čaj, što je razlog zašto sam
vani. Bobbie Jo očigleno ne razumje šta je izbjegavanje.
- Došla sam ovde da bih bila sama, - rekoh joj, ne obazirući se na moj ton glasa.
Sjela je u stolicu do mene u svom malenom šorcu i pletenom topu boje breskve.

222
 Zaštićeni svedok
- Ostat ćeš sama ako se budeš držala tog stava, - reče, njen ton je kiseo baš kao što je bio
moj, ali ona se nasmješi kao da mu nudi šećer.
- Odakle ti to? Ne znaš ništa o meni.
- Zato što mi ne želiš pružiti šansu. - Poduprela je noge na ogradu kao ja.
- Nisi srećna zbog mog i Jakeovog odlaska u štalu. Razumjem zašto. Ali htjela bih ti
objasniti, umjesto da me mrziš bez razloga. Ako odlučiš da me mrziš posle toga, onda u redu.
Buka od kružne testere mi je odvukla pažnju. Hank je radio na zemlji sjekući daske, dok je
Jake opkoračio okvir štalskog krova, noseći debele kožne rukavice. Primjetivši da smo Bobbie
Jo i ja same na zadnjoj verandi, izgledao je zabrinuto. Kao da bi svakog trena mogla započeti
borba mačaka. Previše zauzet gledajući nas, pokliznuo se i propao kroz okvir krova, ali uspio
se uhvatiti za gredu. Bobbie Jo i ja samo iskočile iz naši stolica u isto vrijeme. Nijedna od nas
nije se opustila dok se nije ponovo popeo na krov, i dok nismo vidjele da je sve u redu sa njim.
- Maši i nasmij se sa mnom, - rekoh. - Tako će znati da je sve u redu. Ne želim da se
opterećuje dok je gore. Opasno je.
Bobbie i ja smo mu mahnule sa velikim kezom na licima. Sad je izgledao zbunjeno
umjesto zabrinuto. To nas je nasmijalo. Na kraju je izgleda, obratio više pažnje tome što radi
nego nama.
- Pomagala sam da te pronađemo u šumi, - reče iznenadivši me. - I to je jedan od razloga
zbog čega sam svratila. Čula sam da si prošla kroz mnogo toga. Željela sam da vidim da si
dobro.
- Dobro sam. - Rekoh, blago klimajući. Ponovo smo sjele u naše stolice. - Usput, ne mrzim
te.
Podiže obrve. - To je novost za mene.
- To je zbog Jakea. Ništa lično.
- Nikad nisam ni sumnjala, - reče klimajući glavom. - Da li si zaboravila sam da sam se
zabavljala sa njim? Znam kako ga druge djevojke gledaju i kako je lako biti ljubomoran zbog
nekih sitnica.
- Ne bih nazivala sitnicom vucaranje po štali sa tuđim muškarcem. - Rekoh mrtva ozbiljna.
- Držim to za vrlo ozbiljnu stvar.

223
Klub Brbljivica
- To je još jedan od razloga zbog čega sa htjela sa tobom razgovarati. - Bobbie potapša
dlanove nervozno. - Tog dana ranije sam saznala za jednu uznemirujuću vjest, i nisam željela
da Jake čuje za to od nekog drugog. On je još uvjek jedan on mojih najboljih prijatelja. Otišli
samo u štalu samo da nas niko ne bi čuo. U ovoj zabiti od šume imamo nekoliko njuškala
kojima nije ništa draže nego da tračaju.
Zagrizla sam usnu, ne znajući da li da pitam ili ne. - Trudna si, zar ne?
Bobbie Jo zapanjujući ispali, - K- kako znaš?
- Svi odavde piju kao smuk, ali nisam te vidjela da dodirneš i jedno piće. Postoji još nešto,
ali nisam sigurna da li je to uobičajeno za tebe. Možda je zbog trudnoće.
- Šta?
- Prosto blistaš, - prošao je moment u tišini, dok nisam skupila hrabrosti da je pitam. - Je li
Kaubojevo?
Sjela je uspravno, nije više zalijepljena za stolicu. - Da li si luda?! Odakle ti tako glupa ideja?
- Mislila sam...
- Fuujj! To bi bilo kad sam sam bila sa bratom! - reče Bobbie i dalje praveći grimasu. -
Jerremyovo je, znaš, tvoj prijatelj iz bara. Otišla sam prije nego je tuča počela, ali sam čula sve
o tome sutradan.
Sad sam ja napravila gadljivu grimasu. - O Bože. Nije ni čudo što Ox nije želeo da idem
tamo. Znao je da bi Jake samo tražio razlog da upadne u tuču sa Jerremyom. - Mrzila sam da
priznam, ali sam sigurna da već zna to. - Jake je vrlo zaštitnički nastroje kad je reč o tebi.
Iznenađena sam što nije ubio Jerremya. Naposlijetku, sad znam da nije zbog mene.
- Oh dušo, tuča u baru je definitivno bila zbog tebe. Jake mi je već bio obećao da neće
spustiti prst na Jerremya. Sigurna sam da je srećan što je imao razlog da ga prebije, ali bilo je
više zbog tebe nego zbog mene.
- Odlično, - rekoh sarkastično. - Osjećam se bolje zbog toga.
- Nije to ništa, - reče. - Ostali su željeli otići do Jerremyeve kuće i da ga linčuju. Morala sam
ih odgovoriti od toga. - Bobbie Jo reče i zavali se nazad u stolicu opušteno i cereći se. - Moji su
momci posebni, zar ne?

224
 Zaštićeni svedok
- Znam da im se ne sviđa, ali zar su mislili da ćes samo stajati sa strane i gledati kako
prebijaju govno u njemu. To je tvoj momak zaboga.
Bobbie Jo se glasno nasmija. - Jerremy mi nije momak!
- Oh Bože, molim te nemoj mi reći da ti je muž. - Rekoh, prisjećajući se kako sam izazovno
igrala sa nijm pred cjelim barom.
- Ma jok. Jerremy ne želi imati ništa sa mnom i sa bebom.
Pokušala sam izgledati opušteno, ali preplavi me suosjećanje zbog nje. Mora da mi se
nešto primjetilo na licu, Bobbie me fiksirala pogledom, dok se nelagodno pomjerila u stolici. -
Emily da se nisi usudila da me žališ! - Upozori me. - Ovo je moja greška, svi su me upozorili da
se držim dalje od njega, ali nisam slušala. Možda nije idealna okolnost, ali oduvjek sam željela
djecu. Ova beba je blagoslov, a ne teret. - Mahinalno je mahnula rukama. - Osim toga, koliko
djece znaš da imaju četiri kuma.
Slegnula sam ramenima. - Ne mnogo, pretpostavljam.
- Nijedan od mojih dječki nije sretan zbog ovog, ali ja jesam. To je jedino važno.
- Da li se uvjek odnosiš prema njima četvorici kao tvojim momcima?
- Pa da, - reče sa cerekom. - Ti si prva cura koja je htjela djeliti sa mnom, bar na stalnom
nivou. Čudno je to, što do sad nikad nisam željela to.
Naslonila sam glavu na naslon stolice i uzdahnula. - Vjerovatno nije za stalno kao što
misliš.
- Da li si slijepa, Emily. Ili si samo glupa.
Uspravila sam glavu i pogledala je u oči. - Toliko o pokušaju zbližavanja.
- Jake je lud za tobom. Rekao mi je to. Kako ne znaš da je taj momak zaljubljen u tebe?
Zagrizla sam donju usnicu. - Trebao bi reći mi to.
- Možda čeka pravi trenutak?
- Imao je šansu da mi kaže. Rekla sam mu da ga volim, a on je šutio.
Obje smo ulegle u naše stolice gledajući prema krovu štale, gledajući u Jakea. - Dušo,
muškarac koji te tako gleda neće bacati uzalud dodatni napor da te osvoji izvan spavaće
sobe. Govorim iz sopstvenog iskustva.

225
Klub Brbljivica
- Predpostavljam da onda postoji samo jedno objašnjenje. - Rekoh, gledajući preko u
Bobbie Jo. - Muškarci su tupani.
Njene oči se ozariše i nasmija se. - Ne bih to ni sama bolje rekla.
Ćaskale smo još neko vreme, Bobbie Jo mi je ispričale sve o njenoj porodici i doživljaje o
momcima dok su išli u srednju zajedno. Bila je mnogo ljubaznija nego što bi ikad pomislila da
je. Bilo nam je sjajno zajedno sledećih sat vremena, prije nego što joj je majka bila spremna da
krene i pozvala je unutra.
Kada je krenula prema zadnjim vratima, zaustavila sam je. - Hej, Bobbie Jo....Žao mi je što
sam te nazvala kurvom u baru. I željala bih da razjasnimo još jednu zadnju stvar iz te noći.
Nosila sam gaćice.
- To je smješno.... S obzirom da ja nisam. - Reče prijateljski namignuvši mi, prije nego što
je otišla kroz vrata.
Smijala sam se sama sa sobom.
Daa. Bobbie Jo i ja ćemo dugo biti dobre.

****

Pomogla sam Floss da napravi šerpu goveđeg gulaša, gulila sam i rezala mrkvu i krompir,
dok je ona pripremala meso. Kad su svi sastojci bili ubačeni u veliku crnu šerpu, paprikaš se
krčkao, Floss je ubacila malo šećera. Poslala me je dolje u kolibu da kažem Jakeu da će večera
biti brzo gotova.
Već je počelo da se smrkava. Pas je već zauzeo svoje uobičajeno mjesto na tremu. Pratila
sam da vidim da li će se pomjeriti, al kao i obično, on je ležao kao mrtav konj. Sagela sam se
da ga brzo pomazim po glavi, i ušla sam preko njega u kolibu.
Jake je upravo izašao ispod tuša. Kapljice vode su klizile niz leđa a njegova talasasta
smeđa kosa je izgledala skoro crna. Peškir, omotan nisko oko struka, otkrivao je blagi trag
dlaka po njegovom stomaku. Bože. Šta bi dala da mogu biti kućni duh i pratiti ih do njegovog
ćupa sa zlata. Iako sumnjam u Jakeovo interesovanje za Irskim patuljcima crvene brade.
Trepnula sam tjerajući požudu iz očiju i uzdahnula. - Večera će uskoro biti gotova.

226
 Zaštićeni svedok
- Dobro, - reče. - Dakle, želiš li pričati o onom što se dogodilio sad ili kasnije?
- Nemam se o čemu pričati.
- Želim da znam čime sam te uznemirio, - reče iz kupatila.
- Ni zbog čega. - Samo to što me je uvukao u glupo priznanje mojih osjećanja i nije se
opterećivao da ih uzvrati. Ništa važno.
Odbrambeno sam otišla do prozora i maknula zavjesu. Ostaci blede svjetlosti nestajali su
iza horizonta. Kroz prozor sam gledala kako kukci okružuju sigurnosne svetiljke i slušala cvkut
cvrčaka.
Peckajući osjećaj mi se uspeo uz kičmu kad je Jake stao iza mene. Naslonio je svoja
mišićava prsa na moja leđa, sputio je jednu ruku na moj struk. Drugom je nježno odgurnuo mi
kosu sa vrata i spustio usne na moju kožu. Vruć talas požude spustio mi se u stomak.
- Bilo je nešto, - Jake je navaljivao. - Pa kao što rekoh... sad ili posle?
Zatvorila sam oči i duboko udahnula, ali nisam odgovorila. Preokupirana njegovim
usnama na mom vratu, nisam sigurna šta da kažem. - Ne mogu misliti...
- Ako kažeš sad, zaustaviti ću se, - disao mi je na uho. - Ako kažeš posle.... pa stvari će
postati puno gore, prije nego što postanu bolje.
U glasu mu se osjetio nametljiv i zloban cerek.
Voleo me ili ne, jedna stvar je očita. Jake me je želeo, čak iako je to zbog zadovoljstva. Mi
smo kao dva hrčka zaglavljena u isti kavez, trčanje na točku nigde nije brže. Iako će mi ishod
večeri izazvati samo bol, nije me briga. Želim ga, iako on mene ne želi na isti način.
Zasisao mi je vrat sa strane, čekajući da odgovorim. Sve što sam mogla je izviti vrat
nazad, dajući mu bolji pristup mom grlu- jedini odgovor koji je trebao.
- Posle onda, - reče, dopuštajući da mu peškir sklizne na naše noge.
Okrenula sam se prema njemu, proždirući ga očima. Prsti su mi se raširili po njegovim
grudima, osjećajući čvrste mišiće na vrhu šestog paketnog sklopa mišica koje sa ponosom
pokazuje. Bio je uzbuđen i željan- očigledno od trenutka kad je ispustio peškir- ali njegov
dodir je bio iznenađujuće nježan.
Nakrivio mi je lice svojim velikom i žuljevitom rukom, i usta su mu počivala na mojim.
Zgrabila sam mu zapešća, dok mu je jezik probijao unutra, tražeći da mu uzvratim. Prigušen

227
Klub Brbljivica
uzdah je pobjego iz naših čvrsto zaključanih usana. Nisam bila sigurna da li je njegov ili moj.
Lagano se povukao unazad, klizeći jezikom po mojoj donjoj usnici sisajući je lagano pre nego
što ju je oslobodio.
Ovo se razlikovalo od prošlog puta, kad se prepustio strasti, praktično je strgao odjeću sa
mene. Većina žena žele da ih muškarac uzme polako, mazeći ih, pripremajući njihovo tjelo za
vođenje ljubavi. Ali ne i ja, osjećala bih se kao da se Jake suzdržava.
Dok me je domanervisao do kreveta, čuli smo kamijonet koji usporava na prilazu. Jake se
vratio do prozora i povukao zavjesu.
- To je Kauboj, - rekao je zabrinuto. - Nešto nije u redu. On nikad ne prevozi dupe vozeći. -
Dohvatio je peškir i omotao ga oko struka.
- Morat ćeš se malo bolje spremiti, - rekoh, gušeći navalu smjeha. - Izgledaš kao da si
spreman za mačovanje, sumnjam da je on naoružan.
Pogledao je dolje i nestrpljivo uzdahnuo. - Poznavajući Kauboja, rekao bih da je uvjek
naoružan. Srećom, nije raspoložen za borbu mačem. - Bacio je peškir i navukao hlače koje su
mu bile spuštene na kukovima. - Vraćam se za minutu, - rekao je zakoračivši vani.
Kad sam liznula usne, osjetila sam Jakea. Bio je to ukus samouvjerenog, senzualnog
ljubavnika, koji daje sve od sebe u krevetu. Da se Kauboj pojavio deset minuta poslije, bila bih
pod Jeckovim tvrdim tjelom, gušila bih se u njegovoj muškosti. Sjedajući na ivicu krevete,
izdahnula sam, umirujući želju za intimnošću što sam više mogla.
Prošlo je još nekoliko minuta, ali Jake se još nije vratio. Provirila sam kroz prozor i vidjela
njega i Kauboja kako ozbiljno pričaju, sa Hank i Floss, ispod sigurnosnog svjetla na prilazu.
Jake je bio uznemiren, zurio je u zemlju sa šakama čvrsto stisnutim u pesnice.
Otišla sam napolje da im se pridružim. Svi su ušutjeli kad sam im prišla, i niko me nije
pogledao u oči.
- Šta se dešava? - Pitala sam. Niko mi ne odgovara. - Jake... reci mi.
- Neki čovjek u gradu se je raspitivao o tebi, - reče, kao da će svakog časa eksplodirati.
Osjetla sam jezu u stomaku. - Ko je on?
Kauboj progovori. - Niko ga ne zna. Nije odavde. Zato sam došao da upozorim Jakea.
- Ali kako neko može znati gde da me traži?

228
 Zaštićeni svedok
- Ne znam, - reče Jake nervozno. - Niko ne bi trebao znati gde nas pronaći. Nisam se čak
čuo ni sa direktorim Brokvejom, u slučaju da prate telefonske linije.
- Zašto bi neko pratio....poziv? - zatim se sjetim moji pijanih postupaka.
Zateturala sam se, stomak mi se zgrčio. Jake i Kauboj su posegnuli za mnom. Hank je
spustio stranicu svog kamionete i dječki su me podigli i spustili me na nju. Jake mi je sklonio
kosu da bi me pogledao u lice, dok me je Kauboj pridržavao za ramena.
- Izgledaš kao da ćeš se onesvjestiti, - reče Jake napetim glasom. - Polako, duboko diši.
- Donijet ću joj hladan oblog, - reče Floss, odlazeći unutra.
- Vjerovatno je stres, - primjeti Hank mirno.
Kroz izmaglicu čula sam ih kako pričaju, ali davala sam sve od sebe da ih isključim. Što
sam se jače trudila da se prisjetim svega, pojavili su se novi problemi. Poput, kako da
saopštim Jakeu šta sam uradila i prisilit sebe da se ne povučem pred njim. Skoro pa ga mogu
čuti kako već viče na mene. Sranje.
Ali opet, nije se ljutio kad sam se izgubila u šumi. Sigurno, to je bilo mnogo gore od
jednog bezveznog telefonskog poziva. Povratila sam se u stvarnost, pokušavajući da
prikupim hrabrosti. Svi su blijedo zurili u mene.
- O čemu se radi? - pitao me je Jake.
- Huh..
- Rekla si da te je karma ujela za guzicu. Šta si time mislila?
- Jake ja.... htjela sam ti reći..
- Šta si uradila? - Reče sumnjivo. Bio je kao bure baruta, a ja idiot koji je upalio upaljač.
Uzdahnula sam duboko zagrijana naletom krivice. - Nazvala sam Ginu sa Flossinog
telefona one noći kad smo se vratili iz bara.
Prošao je trenutak tišine dok se Jake pokušao obuzdati, a drugi muškarac je izrekao malu
molitvu za mene.
- Isuse Hriste, Emily!!! Gde ti je do đavola pamet? - vikao je, hodajući raspižđeno napred-
nazad.
- Pokušavam da održim tvoje dupe na životu, a ti.... ćaskaš preko telefona sa
prijateljicom?

229
Klub Brbljivica
- Smiri se, Jake, - reče Hank, hodajući prema kući. - Samo da uzmem pištolj. Otićemo u
grad i provjeriti. Možda nije ništa.
- I ja ću zgrabiti svoju pušku iz kamioneta. - Kauboj reče odlazeći od nas, da bi nam dao
malo privatnosti.
Bože, osjećam se glupo. - Žao mi je. To je bila greška.
- Aha, ti ih praviš baš mnogo, - reče škrgućući zubima, oči mu sijaju od ljutine. Nekoliko
puta je šutnuo blatobran kamioneta ne bi li se osobodio napetosti. Nije baš pomagalo. - Za
Boga, da li pokušavaš da nas sve ubiješ?
Spuštajući glavu sam prošaptala, - Naravno da ne. Nisam mislila....
- To je tvoj prokleti problem! Nikad ne misliš! Ne mogu nadoknaditi tvoju glupavost.
- Jake! - vikao je Kauboj, vraćajući se nazad. - Sad je dosta.
- Nisam ni počeo, - reče, iznerviran zbog Kaubojevog mješanja. - Mora da nauči da njeni
postupci imaju posledice.
Mrzim ih slušati kako pričaju o meni kao da nisam tu, ali znala sam ako otvorim usta,
jecaji će mi izbiti iz grla. Progutala sam ih, gurajući ih duboko koliko god sam mogla, ali nisam
mogla zadržati curenje suza iz očiju.
Kauboj je video da sam obrisala oči i potapša me po glavi. - Ona to zna, Jake. Sad odbij od
nje.
Jake se odvratno nasmijao, - Poslednjih par dana smo bili opušteni kao patka na vodi. A
ona se nije udostojila ni da nas upozori.
Prišao mi je bliže, bljesak u njegovim očima je sve više sijao kako su njegove ljutiti reči
izlazile iz njega. - Emily, bolje ti je da se nadaš da nije ništa opasno, jer ako neko strada, to će
biti sve zbog tebe.
- Rekao sam dosta! - Kauboj je vikao, gurajući Jakea. - Ti si moj ortak i sve to, ali ako joj
kažeš još jednu riječ....
- Jebi ga, vas dvojica odjebite! - Hank je došao iza Jakea i stavio mu ruku na rame, čvrsto
ga stisnuvši. - Sine, nema potrebe da tako pričaš sa ženama. Sad navuci neku odjeću na sebe,
uzmi svoje oružje i ubaci svoju guzicu u kamionet. Tratiš vrijeme na ove gluposti.

230
 Zaštićeni svedok
Otišao je bez ijedne reči. Nisam mogla više suzdržavati plač. Kauboj me je obgrlio i držao
me čvrsto na svojim prsima.
- U redu je, zlato, - Hank je rekao nježno. - Samo je uplašen i istresa to na tebe.
- Pa, prešao je granicu! - ljuto će Kauboj.
Hank je samo klimnuo. - Neko mora ostati da štiti žene. Javljaš li se dobrovoljno?
Kauboj podiže ruku u moju kosu, sklanjajući je sa mojih mokrih obraza. - Smatraj to već
obavljenim.
Hank otvori vrata i zakorači u kamionet, - Odvedi je u glavnu kuću i ostanite unutra. Vratit
ćemo se brzo.
Kauboj me je poveo uz stepenice i otvorio vrata, kad je Jake izašao iz kolibe. Gledala sam
ga kako spušta ramena da bi ušao u Hankov kamionet, ali on nije ni pogledao prema meni.
Onda su se odvezli.
Deset minuta poslije, moja krivica i sram su zamjenjeni intenzivnim osjećajem
straha.Floss nas je natjerala da sjednemo za sto i da večeramo. Meljala sam gulaš po tanjiru i
jedva uzela malo šećerca. Kauboj nije imao nikakvih problema sa apetitom, očito.
Sat je prošao. Bore na mom čelu su se produbile. Gde su do sad? Sigurno su saznali nešto
do sada. U kupatilu sam se oporavljala od još jednog napada mentalne boli i umila se.
Tada je nestalo struje.

231
Klub Brbljivica
Dvadesetprvo poglavlje

Nisam mogla vidjeti se u ogledalu, ali sam znala da izgledam izbezumljeno od straha. Srce
mi je toliko lupalo u prsima, kao da će svakog trena iskočiti.
- Emily, - prošaputao je Kauboj, - Otvori vrata.
Zgrabila sam kvaku na vratima i otključala i gurnula ih. Kauboj me je zgrabio za ramena i
povukao u hodnik. Oči su mi se privikavale na mjesečinu u sobi, kad mi je gurnuo pištolj u
šake.
- Napunjen je. Nadam se da se sjećaš kako se koristi. - Reče gurajući svoj pištolj za pas.
- Šta se dođavola dešava? - rekoh tiho kao i on, premda ne znam zašto. - Šta se desilo sa
svjetlom?
- Neko je presjekao struju i telefonsku vezu napolju.
- A ja sam ostavila vražiji mobitel u Hankovom kamionetu, opet - dodade Floss, stojeći
pored Kauboja sa puškom u njenim rukama, koja je inače veća nego ona.
Krv mi se povukla iz lica i počela sam da drhtim. Još jedan talas straha prođe kroz mene.
Ako se išta dogodi i jednom od njih, Jake mi ne bi oprostio nikad. Vraga, ja ne bih sebi
oprostila.
- K- ko je vani? - pitala sam.
- Nisam siguran, - reče Kauboj. - Vidio sam bar dvojicu ljudi, ali moguće da ih je više.
Moramo da zbrišemo odavde.
- Zar nije sigurnije da ostanemo ovde?
- Ne, ako zapale kuću, nismo. - Rekao je, gledajući me da bi presudio moju reakciju. - Ako
te pokušavaju ubiti, to je najlakši način. Bićemo sigurniji u šumi, ali siguran sam da paze na
vrata, a mi smo previsoko da bi smo izašli odavde.
- Nismo baš, - Reče Floss krenuvši prema svojoj spavaćoj sobi.
Pratili smo je i ušli u mračan ormar, gdje je kliknula na jednu od onih, stavi ih bilo gde,
lampi koje su na baterije. Gledali smo je kako pomjera veliku torbu i baca neke cipele sa puta.
Nisam bila sigurna šta radi, dok nije povukla tepih, ispod kojeg je bio kapak na podu.

232
 Zaštićeni svedok
- Hank je ovo ovde napravio, kad smo se preselili. Nije mu se sviđala ideja da bude
uhvaćen i ne pripremljen u slučaju opasnosti. - Reče kezeći se.
Sa spremnim pištoljem, Kauboj je jako povukao vrata da ih otvori. Uske drvene ljestve
vodile su u tamno područje negdje ispod kuće. Nagnuo se, sa pištoljem u rukama pogledao u
rupu.
Mora da je sve provjerio jer je vratio pištolj za pas i počeo se spuštati. - Jednom kad
budem na zemlji, baci mi pušku, - promrmljao je Floss. - Onda se vas dvije spustite jedna po
jedna što brže možete.
Ušao je u rupu, praktično skliznuvši ostatak puta niz ljestve i sletio je zakucavši se u
zemlju. Kauboj se okrenuo oko sebe da bi provjerio je li sam, mada sumnjam da je vidio
mnogo više nego ja, što je gotovo ništa. Mahnuo je i ja sam mu pažljivo ispustila pušku. Onda
nam je mahnuo da silazimo.
Natjerala sam Floss da ide prva da bih joj pomogla u rupi. Silazila je polako, praveći male
korake dok nije sigurno skočila na zemlju pored Kauboja. Ne gubeći vreme, gurnula sam
pištolj koji mi je Kauboj dao, za pas. Hladan metal mi je iritirao kožu dok sam se spuštala niz
ljestve.
Bilo je neprijatno mračno, sa malim tračkom mjesečine koja je ulazila kroz rešetke kapije
koja je vodila vani. U tišini sa oružjem spremnim vješto smo napredovali prema njoj.
Kauboj je provjerio da li je čisto. - U redu, trebamo se držati uz ivicu šume. Provlačit ćemo
se prema zadnjem djelu imanja što je moguće brže. Jednom kad stignemo do puta,
pješačenje će biti lakše, - obeća. - Ostanite nisko, ali nastavite se kretati.
Na njegov signal, počele smo trčati prema šumi sa Kaubojem koji nas je usmjeravao kroz
mrak.
Nismo sigurni gde su dva muškarca koje je Kauboj vidio, a nismo ni sačekali da saznamo.
Posrtali smo prema ogradi iza na rubu imanja, bili smo nisko u skrivajućem položaju,
vođeni sa nešto malo mjesečine koja se probijala kroz krošnju drveća. Teren je bio grub i
neravan, što je dodatno otežavalo trčanje, ali pomjerali smo se što smo brže mogli.
Posle oko pola puta od imanja, Floss je stala u rupu i pala na zemlju, jedna noga se je
opružila iza nje, a druga je savijena ispod nje u agonizirajućem položaju. Zajecala je, ali je

233
Klub Brbljivica
ugušila jecaj momentalno. To je bio prvi put da čujem kako ružna reč prelazi preko njenih
usta. Oči su joj se napunile suzama kad se uhvatila drhtavim rukama za ozlijeđen članak.
Kauboj ju je pokušao podići, ali bilo koji mali pokret izazivao je užasnu bol Floss. To je isto
kao da držimo svetleći neonski znak na kojem piše - Juhuuu, ovde smo!
Muško glas je viknuo. - Nisu u kući! Pretražite imanje!
- Prokleta stvar je napukla kao grančica! - Reče Floss drhtavog glasa od boli. - Samo ću vas
usporiti. Nastavite bez mene vas dvoje.
- Ne ostavljamo te ovde, reci joj Kauboj. - Kada nije ništa rekao, shvatila sam da se ne
slaže. Razmjenili smo brzo poglede. - Nisi ozbiljan, - rekla sam šokirano. - Ne može ostati ovde
vani sama!
- Neće biti sama, - reče, podupre Floss uz najbliže drvo i predaj joj pušku. - Upucaj svakog
ko ti se približi na sto metara, - reče, tjerajući me da prevrnem očima.
Floss se je nacerila, iako joj se na licu izražavala bol. - Misliš da nemam izgleda sa puškom,
zar ne?
Kaubojov pogled uhvatio je moj, i moje oči su ga molile. - Ma daj, ne gledaj me tako. Nije
kao da je želim ostaviti ovdje. Floss ima gadan prelom. Neću biti u mogućnosti da je nosim
bez da je boli. Odvest ću tebe na sigurno, pa ću se vratiti po nju.
- Vas dvoje prestanite se raspravljati oko mene i nastavite dalje. - Naredila je Floss mršteći
se. - Ja ću biti dobro.
Kauboj je zgrabio moj pištolj i stavio ga u Flossino krilo. Počela je da protestuje. - Još
uvjek imamo moj pištolj, - reče joj on. - Dok ponovo napuniš pušku oduzeće ti puno vremena, i
ovo će ti biti dovoljono municije dok se ne vratim. Zviždaću poput ptice kad se vratim.
- I bolje ti je inače ću napraviti sir od tebe. - Reče Floss treperavog glasa. Procjedi kroz
zube, - Gubite se odavde pre nego odlučim da vam oderem kožu zato što niste pazili na
starije od sebe.
Zagrlila sam je brzo, prije nego me je Kauboj zgrabio za ruku i povukao u šprint, vukući
me za sobom. Ako je šetnja tokom bjela dana kroz šumu opasna, onda je trčanje noću, čak i
sa cipelama, prokleto jednako samoubistvu. Nisam mogla vidjeti zemlju. A rizik od pada
pogoršavaju brojne grane i loze koje me grebu.

234
 Zaštićeni svedok
Jednom kad sam udahnula gorku gustu maglu i miris crnog blata i algi, znala samo da
smo blizu jezera. Išli smo duž visokih korova na ivici vode a onda smo se sagnuli iza
čempresa. Kauboj je proučavao proplanak obasjan mjesečinom, sa kojeg sam prije pala u
vodu. Moramo da ga pređemo ukoliko želimo doći do ograde, ali on je imao rezervni plan.
- Ostani ovde. - reče
Potrčao je prema čistini, ali nije odmakeo ni dvadeset metara kad se oglasio pucanj. Tjelo
mu se bez životno srušilo na zemlju.
- Nee!! - Ne razmišljajući, potrčala sam prema njemu, ali sam se ukopala u mjestu kad je
iza drveta izašao muškarac.
Kako mi se približavao, mjesečina mu je obasjala lice i prepoznala sam ga iz kluba i sa
slika koje mi je Jake pokazao u policijskoj stanici. To je Frakija Foltsa rođak, Arnold. Držao je
mračni zlosutni pištolj koji se podudarao sa cerekom na njegovom licu.
- Moj rođak te je tražio, - zgrabi me grubo za kosu na potiljku. - Vreme je za tvoj...
U isto vreme samo čuli režanje.
U tren je proletio kroz vazduh i zakačio se o njegovo rame, režeći i zagrize ga. Odbačena
na obalu jezera, skočila sam na noge kad je Arnold zapucao. Metak pogodi Doga sa strane i
obori ga na zemlju. Neuspješno je pokušao da se podigne. Arnold je bio raspižđen na njega,
njegova zagrižena ruka je visila, ispuštajući krv, dok se pripremao da ponovo upuca Doga.
Vrištala sam i bacila se na Arnoldova leđa, oborila sam ga u jezero sa ogromnim pljas.
Izbijo je na površinu, nije više imao pištolj u ruci. Ljutit, kleo me je, preteći mi na koliko raznih
načina će me ubiti kad izađe iz vode.
Otrčala sam pravo do Kauboja, nije se pomjerao, kleknula sam pored njega. Ležao je na
boku, nešto tamno i vlažno mu je curilo iz kose na suvi ispucali mulj. Primio je metak u glavu.
Spustila sam glavu u šake i zajecala nekontrolisano.
Nešto mi je dotaklo ruku. Iznenađena, instiktivno sam mlatila rukama da se zaštitim i jako
udarila nešto.
- Joj, - Kauboj zastenja nježno.
Prekrila sam usta. - Ž- Živ si?

235
Klub Brbljivica
- Više bi voljela da je nešto drugo? - Dotaku glavu sa strane i trže se. - Jake bi me ubio kad
bih umro dok te dadiljam. - Zastenja i pokuša da ustane.
Nježno sam ga gurnula nazad, što i nije bio neki napor u njegovom slabom stanju. - Ne
ustaj, idiote. Upucan si u glavu.
- Nemaj brige, - reče stenjući i zatvori oči. - Previše boli da bih to ponovio. - Oči su mu se
suzile prema jezeru odakle odjekuju psovke. - Šta je to?
- Dog je napao čovjeka koji te je upucao, kad je upucao Doga, oborila sam ga u jezero.
Kauboj se kezio iskrivljeno.
- Šta je? - pitala sam.
- Riskirala si život zbog Doga, ali si dopustila da me upucaju?
- Dopusila? Nisam znala da će..
Čuli smo pljuskanje vode i Arnoldov gušeci vrisak kad je nešto povuklo pod vodu.
Površina jezera je prokuvala i balončići su se rasuli, onda se stvoriše mali valovi zpljuskivajući
obalu.
- Isuse.
- Ne. Čarli. - Reče ponovo zatvarajući oči.
- Trebam otići po pomoć. Reci mi šta mi je raditi,
Tiho je razmišljao dok sam ja slušala njegovo teško disanje. - Nećeš znati pronaći put kroz
šumu po mraku, svakako ne sama. CB, radio je u mom kamionetu. Ako bi došla do njega,
mogla bi pozvati pomoć. Ox i Judd obojica su na istoj frkvenciji.
Kaubojev pištolj je odbačen na zemlju pored njegovog tjela. Podigla sam ga na njegova
prsa i stavila mu ruku na njega. - Vratit ću se.
- Ponesi pištolj, - reče nepopustljivo.
- Ali Čarli..
- Čarli je zauzet sa degustacijom njegove užine - reče tjerajući me da se savijem od
smjeha. - Bit ću dobro. Uzmi ga. Prilike su da će tebi više trebati.
- Potrudit ću se da požurim. - Lagano sam mu stisnula ruku i pokupila poštolj.

236
 Zaštićeni svedok
Prepustila sam se svom vječitom strahu da me pokreće, trčeći brže nego ikad prije. Što
sam bliže bila kući, spuštala sam se prema zemlji dok nisam praktično puzala na sve četiri.
Onda se neko pomjerio u sjenu blizu kokošinjca, primoravajući me da uđem u štalu.
U štali je bilo mrak, prošaran sjenama i mjesečinom, ali oči su se privikle na ograničeno
osvetljenje. Brzo sam potražila mjesto gde ću se sakriti, ali pregrada najbliža vratima
pripadala je svojeglavom ždrebetu. Nisam imala vremena da uskočim u drugi. Jedva sam
imala vremena da otključam kapiju, kad me je neko pozadi zgrabio, bacajući me preko
ograde, izbivši mi pištolj i ruke.
Sletila sam na zemlju, ali okrenuvši se dovoljno da vidim Kurtisa Maninga kako stoji iznad
mene. Podsmjehući se od čistog zadovoljstva sa velikim pištoljem visokog kalibra. Konji su se
napinjali uzbuđeni u njihovim pregradama, frkćući i udarajući kopitama. Puzala sam unazad
poput raka kad je Maning upro pištolj u mene.
- Umri kurvo.
Zatvorila sam oči, ustaknuvši kad je pucanj odjeknuo.
Čula sam da ne registruješ bol kad si u šoku. Zato što nisam osjetila udar, nisam sigurna
gde sam pogođena. Oči sam otvorila kad je Maning pao na koljena, njegove mrtve oči su
fiksirane na meni. Srušio se na zemlju kraj mojih stopala, sa dubokom i otvorenom rupom na
čelu. Ubistven pogodak.
To znaci samo jedno. Jake!
Stojao je levo iza mene, ruku još uvjek podignutih u poziciji za pucanje. Noge su mi
klecale kad sam potrčala prema njemu. Bacila sam mu se rukama oko vrata dok je olakšanje
prošlo kroz mene. Preneražena, slomila sam se, cvileći, ščepala sam ga uz sebe.Jake spusti
oružje sa strane, drugom rukom omotavši oko mene, čvrsto me prvio uz sebe. Kad me Jake
okrenuo oko sebe, pomislila sam da je to iz radosti.
Ali zvučalo je kao da je naduvan balon pukao. Udar je zakucao Jakeovo tjelo uz moje,
obarajući nas sa nogu. Ne ozlijeđena i iznenađena, sjela sam brzo da bih vidjela Frenki Foltsa
kao hoda prema nama sa njegovim ispruženim oružjem. Dah mi je zastao u grlu kad mi se
rasvjetlilo poslednjih deset sekundi.

237
Klub Brbljivica
Definitivno Jake me je štitio od metka koji mu je razderao desno rame. Ležao je do mene
držeći se za rame, dok mu je krv curila kroz prste. Njegov pištolj je odleteo par metara od nas.
Bacila sam se prema njenu i uzela ga u isto vrijema kad i Felts.
Borili smo se za Jakeovo oružje, dok je Felts držao pištolj u pravcu Jakea koji je pokušao
da ustane. Slučajem okolnosti Jakeov pištolj je opalio i pogodio Feltsa u nogu. Opsovao je i
ošamario me, odgurujući me što dalje od sebe i istrgao mi pištolj iz prstiju. Mogu osjetiti ukus
krvi u ustima od rasječene usne. Skupila sam se uz Jakea.
Pucanj je uznemirio konje, svi kruže i udaraju unutar pregrada sasvim uspaničeni. Kako mi
se Felts pribložio i uperio mi pištolj u lice, vrata pregrade ostaše otvorena iza njega. Uplašeno
ždrebe se otrglo iz svoje pregrade. Felts se je sklonio sa puta da ga ne bi zgazilo ždrebe, koje
je pobjeglo vani kroz vrata štale. Opet je upreo pištolj u mene.
- Joseph Keler! - viknuo je Jake, zaškripao je zubima od boli.
Ometanje je upalilo, tjerajući Foltsa da zastane preko volje. - Šta sa njim?
Jake se nasmija ponosno. - Bio mi je otac.
Mafijaš okrenu oči i pištolj prema Jakeu. Očigledno Jakeova namjera je da mu skrene
pažnju sa mene, mislim da je to samo privremena opcija. Nakon što Folts ubije Jakea ja sam
sledeća.
- Prokleto zabadalo. - Felts reče, stavljajući prst na obarač. - Imam pravilo za ljude koji
zabadaju nos gde mu nije mjesto. Kakav otac takav sin.
- Neee!! - vrištala sam. Više je zvučalo kao neko životinjsko režanje kidajući se iz mog grla,
ali moj glas se nije čuo preko glasne eksplozije.
Instiktivno Jakeovo ukočeno tjelo me je štitilo i odgurnulo sa putanje metka. Ali umjesto
toga, Felts proleti kroz vazduh, tjelo mu se zakuca u vrata pregrade skliznuvši se na zemlju,
ostavljajuci trag krvi na drvetu cjeli put prema dole.
Hank je stajao na ulazu štale držeći dvocjevku. - I ja imam pravilo takođe, kurvin sine.
Niko se ne petlja sa mojom porodicom.
- Jake! - jurnula sam prema njemu, stižući tri sekunde prije Hanka. Posjela sam ga brzo
otkočavajući mu košulju da ga pogledam bolje na mjesečini, rana od metka veličine prsta je

238
 Zaštićeni svedok
bila je prekrivena tamnom krvlju. Hank mi je dodao radnu krpu sa najbližeg stola, sigurna sam
da nije baš higijenski. Ali stavila sam je preko rane i pritisnula.
- Da li si dobro? - pitao me je Jake, dodirnuvši mi obraz.
- Ne mogu da vjerujem da me pitaš to, kad si ti ovde jedini ranjen.
Hank je stavio ruku na rame mi. - Emily, gde je moja djevojčica? - pitao je zabrinuto. - Gde
je Floss?
- I Kauboj? Da li je sa njom?
Pre nego sam stigla odgovoriti začula se buka iza Hanka. Okrenuo se i uperio pušku u
tom smjeru.
Ox u Judd zamrznuvši se u dovratku, držeći sopstvena oružja u našem smjeru. - Oh- ho!
Ne pucaj! - Vikali su jednoglasno.
- Bilo je i vreme da se pojavite. - Reče Jake dok je Hank spuštao pušku. - Rekao sam vam
da požurite. Šta?...stali ste po sendvič?
- Isuse, - reče Ox, gledajući u dva tjela na zemlji. - Jesu li ovo mafijaši?
Jake potvrdi klimanjem. - Nekad bili.
- Vidjeli smo Hankovo vozilo parkirano do crnog sedana koji nismo prepoznali. Mora da je
njegovo auto, ha? - Judd će. - Predpostavljam da ste pješačili.
- Da - reče Jake. - Ali ne znam da li je još neko sa njima. Vas dvojica otiđite provjerite
imanje. Ubijte svakog ko nije odavde.
- Gde je Kauboj? - upita Ox.
Svi me pogledaše, svativši da im nisam još odgovorila. Usne mi zadrhtaše. - O'- on je kraj
jezera, ali....
- Momci idite po njega, - reče Hank dizajući se da pođe. - Ja ću provjeriti imanje i naći
Floss.
- Hank, ozlijeđena je. Daj joj na znanje da si ti inače će te upucati na sto metara od nje.
Hank ustade i zaputi se prema vratima. Ox i Judd okrenuše se da i oni pođu. - Pričekajte...
moram vam nešto reći.. momci, sačekajte. - Produžili su kao da me nisu čuli. - Kauboj je
upucan u glavu! - Viknula sam da bi pridobila njihovu pažnju.
Sva trojica su se ukočila u mjestu istovremene, a Jakeova glava poleti prema meni.

239
Klub Brbljivica
- Ne znam da li je....živ, - rekoh napetog glasa.

****

Prilaz je bio preplavljen vozilima i crveno plavom svjetlošću usmjerena na komšijske

pašnjake. Što je uznemirilo još više konje i ptice na imanju da krešte. Svi Hankovi prijatelji i
komšije su izašle da pomognu dok su čuli da se radi o uljezima.
Šerif i njegovi zamjenici su stigni ali zato što je istražitelj već stigao i sva opasnost
završila, otišli su na drugi poziv. Nije ni bilo važno s obzirom da su nam već uzeli izjave.
Dvoja ambulantna vozila iz područja trećeg okruga su ostala. U jednom je bila Floss s
obzirom na slinjenje, zaspala je od lijeka protiv bolova. Mi smo sjedili u drugom vozilu, sa
Jakeovom ramenom u marami, slušali Oxa i Judda kako nemilosrdno zezaju Kauboja.
- Da li je noć vještica? - Judd upita, gledajući prema Kaubojevom mumificiranom stanju. -
Ili ti je neko omotao tikvu tolet papirom.
- Pa, nećemo da ispadne ni jedna dlaka. - Reče Ox cereći se od uva do uva.
Kauboj protrese glavu, zbog čega je prebledeo i reče. - Vi momci ste bezveze, znate li to?
Gledajući u njegovu zavijenu glavu prošaptala sam mu, - Žao mi je što si povređen.
- Joj, sranje, draga, moraš prestati da mi se izvinjavaš. - Reče. - Nije to tvoja krivica, osim
toga sad možemo da upoređujemo veličinu rupe od metka.
Hank je ušao - Ti nemaš rupu od metka, tikvane. Sve što imaš je parnica sa strane na glavi,
Floss ima gore povrede od tebe.
Jake se nacerio prvu put to veče. - Ako si tako loše Kauboj, možemo te iznjeti vani i baciti
preko ograde.
- Zbog čega? - upita Kauboj.
Jake slegnu ramenima. - Glodari moraju jesti takođe.
Cimnula sam se kad mi je prošao kroz um flešbek kako sjedim pored Doga mazeći mu
krzno natoljeno krvlju, čekajući da stigne pomoć. Jake mora da je osjeto napetost mog tjela i
pročitao mi misli.

240
 Zaštićeni svedok
- Ne brini. - Šapnuo mi je na uvo. - Junijor se brine o Dogu kao što je i obećao. Tehničari su
ga provjerili i rekli da je metak promašio sve vitane organe. To je čista izlazna rana, Junior ga
je odnjeo do kamioneta i odvezao u bolnicu za pse. Dog će biti dobro.
Prije nego što sam odgovorila, Hank je iskoračio iz ambulante, njegova pažnja je bila
usmjerena prema prilazu. - Ko je ovo? - upita.
Svi smo izvirili iza vozila, gledajući kako se kolona od tri vladina auta parkiraju. Jake i ja
smo razmjenili zabrinjavajuće poglede. Šest muškaraca su iskoračila, svi obučeni u tamna
odjela, ali ja sam prepoznala samo jednog.
Direktor Harvi Brokvej je sumnjičavo posmatrao Jakeove prijatelje, kao i preostali pet
agenata. Skontala sam da je vjerovatno zato što još uvjek drže svoja oružja. Snimio je situaciju
prilazeći, očigledno osjećajući se neprijatno sa konjicom naoružanih civila.
- Agente Vard, - reče klimajući Jakeu.
Jake nije izgledao sretno što ga vidi. - Direktore.
Brokvej pogleda direktno u mene. - Gospođice Foster došao sam da vas odvedem u
program za zaštitu svjedoka.
Jake mi nije pružio šansu da išta kažem. - Ne, - reče direktoru. - Ona je već zaštićena.
- Da, očigledno sa konjicom naoružanih građana. - reče sa gađenjem. - Vard, nemoj ovo
otežavati više nego što jeste. Ti si već pod istragom zbog ovog. Poslednje što trebaš jeste da
prouzrokuješ sam sebi još problema.
- Ali ona je..
- Jake, uredu je. - rekoh, nedozvoljavajući mu da upadne u još veću nevolju nego što jeste.
- Sredit ćemo sve ovo nakon što se svi prijavimo u bolnicu. Jel' tako direktore Brokvej?
Nadajući se da ću nam kupiti više vremena zajedno i da shvatim kako da izvučem Jakea iz
nevolje.
- Oh...Pa da. Pretpostavljam. - Brokvej se pomjeri kad je istažitelj gurao kolica sa crnom
torbom za tjela, prolazeći kraj nas. Direktor je imao rasejan, stresom naglašen izraz, koji se
podudarao sa njegovom kosom i odjećom. - Znači Felts je stvarno mrtav? - upita tresući
glavom.

241
Klub Brbljivica
Jake klimnu potvrđujući, a Brokvejovo lice zasja nečim poznatim. Olakšanjem. Znam zato
što sam se i ja tako osjećala. Pošto ništa neće biti rešeno sad, Jake se opusti, ali nešto je
čudno prošaputao mi. Pustila sam to, ne dopuštajući da me uznemirenost preplavi. Ali nisam
mogla u potpunosti da se opustim.
To je kao rezbarenja komadića drveta u mom umu. Što više sjeckaš, to objekat postaje
manji, ali počinje da priprema oblik, čak iako ne znaš šta će postati.
- Izgledaš kao pakao. - reče Jake direktoru.
- Šta očekuješ kad jedan od tvojih agenata postane bitanga i kidnapuje saveznog
svjedoka? Nisam baš dobro spavao.
- Ne izgledate kao da ste spavali od kad sam vas poslednji put vidjela, - rekla sam.
Pitala sam se da li su mu oči bile više krvave nego Delove, kad smo Gina i ja izazivale ga da
pije. Nešto je puklo. Gina je rekla tačno istu stvar o čovjeku koji je svraćao da i ih posjeti,
tražeći mene. Ali zašto bi...
- Gospođiće je li nešto ne valja? - Brokvaj upita.
Jasnoća me je preplavila. - Ja.... Ja znam.
Jake i drugi su bili zbunjeni, ali direktor Brokvej je izgledao nervoznije nego kad je prvi
došetao u susret prema naoružanim civilima.
- Gospođiće Foster, odvest ću vas u bolnicu da vas pregledaju. Odatle ćemo obaviti
formalnosti sa američkim maršalima, onda ću vas odvesti u sigunosnu kući. - Rekao je
Brokvej, na čelu mu se pojavile kapljice znoja. Potvrdila sam samo ono šta sam znala.
U početku sam pomislila da trebam biti pametna i držati usta zatvorena, a ne da se
dovodim u neizvesnu situaciju. Ali moje emocionalno stanje nije mi dozvolilo to. Uostalom to
sam ja, pričali smo o tome.
Da Jakeova ruka nije bila u marami, bio bi brži i mogao bi me zaustaviti. Posegnula sam,
grabeći Jakeov pištolj iz njegove futrole i uprla ga u direktora Brokveja. Svi pet agenata u
odjelu staše iza direktora i vadeći oružja i uzvraćajući uslugu.
- Ne pucaj te! - Jake je vikao njima. Kad je bio siguran da neće otvoriti paljbu, okrenuo se
prema meni.
- Emily šta to dođavola radiš?

242
 Zaštićeni svedok
- To je on! On je...
- Gospođice Foster, - Brokvej me prekide. - Želim da izrazim svoje žaljenje zbog događaja
koji su doveli do vaše situacije. Znam da ste pod puno stresa, ali ako ne spustite oružje, moji
ljudi će vas upucati.
- Čekajte! - Jake je vikao, posmatrajući muškarčeve prste na orozu. - Emily pretiti
direktoru FBI je savezni zločin. Daj mi prokleti pištolj.
Drhtavih ruku držala sam pištolj zaključan na Brokveju, znajući da sam samo jednom
pogodila jednu od tri mete iz blizine. Dobre su šanse da ću umreti. Šansa je bila još bolja za
Brokveja, on neće. Za mirnu savjest u slučaju nezamislivog, htjela sam da Jake zna istinu o
ovom čovjeku. Čovjeku kojem vjeruje.
- Jake, on je u ovome. - Rekla sam, stranim glasom ne prepoznajući ga. - Gina je rekla da
je bio kod nje u stanu tražeći me.
Brokvej je uzviknu nervozno. - Naravno da sam bio, - reče. - FBI vas je tražio, normalno je
da ispitamo vaše prijatelje.
- Zašto se onda niste idetifikovali kao savezni agent? -
- Jesam. - Reče, iako ja znam da je to laž.
- Ne, niste. Gina nije imala predstavu ko ste. Ona je jedina osoba sa kojom sam pričala.
Kako bi Felts znao gde da me traži ukoliko joj ti nisi nekako sjebao telefon? - pogledala sam u
Jakea.
- Tako su nas našli. On je prenjeo informaciju Feltsu.
- Ovo je smješno. Agente Vard imaš deset sekudi da joj uzmeš pištolj, prije nego sto
naredim ljudima da je upucaju.
Jake je pokušao da bude objektivan, ali nije bio siguran u šta da vjeruje. - Emily molim te...
- Jake je molio. - Daj mi pištolj.
- Jake jednom si rekao da nespremni ljudi prave greške. Brokvej je napravio grešku, on
nije mogao predvidjeti da ćeš otići sa jedini svjedokom. Mora da ga je Felts pritisnuo da me
pronađe. Osjetio je olakšanje kad je čuo da je Felts mrtav. Isto olakšanje kao i ja.
- Sad je dosta, - Brokvej reče. - Deset, devet, osam....
- Emily daj mi pištolj. Molim te... - Jake ispruži ruku.

243
Klub Brbljivica
Dodavši uvredu na povredu, shvatila sam da mi Jake ne vjeruje. Moje srce je satrano. Bila
sam zaljubljena u njega- vjetovatno od trena kad sam ga prvi put ugledala. I on mi nije
vjerovao. Pakla mu, nisam sigurna ni da mu se sviđam polovinu vremena. Ova osoba pored
mene nije Jake, pomislim. Ovo je agent Vard. Ovo je prvi put da razumjem razliku.
- Četiri, tri, dva....
Čula sam brzo meškoljenje zvukova i kuckanje pištolja od Kauboja, Oxa i Judda, Hanka i
drugih komšija koji su posegnuli za svojim oružjem i usmjerili ih prema FBI- a agentima.
Konjica je izabrala da budu na mojoj strani.
- Baci te ih momci. - Hank povika.
- Bolje vam je da uradite kako je rekao. - Brokvej je prozvao cjelu našu grupu.
- Govorio sam tvojim momcima. - Hank reče klimajući prema petorici vladinih muškaraca. -
Ne svojim.
Krv je iščezla iz Brokvejovog lica i znala sam da je čovjek koji je satjeran u ćošak. Nije
voleo da je izazvan i počeo je da se razotkriva.
Za razliku od Jakea ostali su mi vjerovali. Vidjela sam to na njihovim licima. Ali to me
samo tjeralo da se zapitam o svom samopouzdanju.
Šta ako sam pogrešila? Nije kao da je prvi put. Ne bih mogla da oprostim sebi ako bi neko
od njih bio ponovo povređen zbog mene. Pogotovo ako Brokvej nije krivac. Jake me svo
vreme držao na sigurnom i vreme je da mu vratim uslugu. To je kao da hodam po dasci iznad
čovjeka koji jede ljude, ali sam pružila Jakeu pištolj. Odbijam ga ostaviti nenaoružanog za ono
što trebam uraditi.

244
 Zaštićeni svedok
Dvadesetdrugo poglavlje

Stala sam ispred Brokveja. - Imam dokaz da si pomagao Feltsu, - rekoh, namjerno ga
dovodeći u zabludu, znajući da će ga strah gurnuti preko ivice. Bio bi primoran da reaguje.
Direktor Brokvej snažno me zgrabi oko vrata, izbacujući moje tjelo iz ravnoteže, okrenu
me i pritisnu hladan metal pištolja na slepoočnicu. Naslonio mi se na leđa poput bika, pritisak
mojih reči izbacio ga je iz takta.
- Da se niko nije makeo ili ću je ubiti!
Jake i drugi okrenuše svoja oružja prema Brokveju, koji je štitio svoje tjelo sa moji. Ostalih
pet agenata odlučiše da civili ne prestavljaju više neku veliku pretnji i uradiše isto što i ostali.
- Pusti je, Brokvej! - viknu Jake.
Brokvej nas je vukao unazad izvodeći nas iz sjajnih svjetala, vodeći nas u mrak prema
vladinim vozilima. Ne mislim da će me ubiti.. barem ne još. Treba me živu da bi pobjegao. Ali
čim pobjegne, postat ću beskorisna. Fizički i emocionalno iscrpljena, saznanje donese ne
očekivane suze. Ovo je zastrašujuća, noćna mora koja se ponavlja.
Onda se nešto dogodilo.
Zatvorila sam oči i duboko udahnula, osjećajući njegovo prisustvo, prije nego što sam
namirisala topao poznati osvježavajaći miris. Jak osjećaj sigurnosti me je preplavio,
omotavajući me u veo komfora i mira. Otvorila sam oči kad je Junior došao do Brokveja,
krećući se brzinom munje i brutalnom silom.
Junior se zaletio sa velikim nožem, sjekući meso sa obe Brokbejove ruke. Bilo je to
efikasnost lovca. Brokvej je ispustio pištolj i oslobodio me u isto vreme. Razbješnjeli izraz na
Juniorovom licu pokazalo je koliko je nestabilan u tom trenutku. Strah da će ubiti Brokveja da
bi me zaštitio držao je ostale na rastojanju. Kao da nas je nevidljivi, neprebojni prsten vatre
oko nas.
Brokvej je bio na tlu, zavijao od bolova i krvario obilno iz obje ruke. Junior mu je držao na
vratu nož, izazivajući ga da se pomjeri, tražeći razlog da ga ubije. Želio je to. Mogla sam
osjetiti to. Kao da su Junioreve misli i osjećanja tekli kroz mene. Utješno sam mu položila ruku
na rame i njegovo tjelo se opustilo. Oslobodio je umirujući izdah.

245
Klub Brbljivica
Junior se polako uspravio, obrisao nož od farmerke i ubacio ga u kožnu futrolu sa strane.
Pogledali smo se. Nije bilo riječi zbog čega se ovo upravo dogodilo. Samo tuga. Niko nije bio
tu da ga zaustavi kada je ubio ubicu svoje kćerke. Iako mislim da nije zažalio zbog toga, Junior
nije bio čovjek koji bi ugasio život drugog čovjeka bez prodiranja u svoju dušu.
Poljubio me je u čelo, stisnuo mi ruku i odšetao na pašnjake, nestajući u mraku. Znam da
će držati svoj oštar jastrebov pogled na meni, ipak. On je dobar čovjek koji strastveno štiti
one koje voli. I bila sam počastvovana što me je volio.
Cijela grupa me je okružila, Hank i momci su visili oko mene uveravajući se da sam dobro,
dok je Jake pokupio Brokvejov pištolj i stavio ga za pojas zbog bolje sigurnosti. Posle stiskanja
i guranja kroz gomilu da dođe do mene, zgrabio me je iz Hankovih velikih ruku u njegove
vlastite. Federalci su dopustili bolničarima da polože Brokveja u ambulantu. Stajali su i
stražarili pošto su duboke rane na rukama tretirane i previjene. Jake nije rekao ništa, ali je
ostao blizu. Držao je jednu ruku na svom pištolju i oba oka fiksirala na mene. Nisam sigurna
šta to znači, ali mislila sam da je to znak. On i ja nismo ništa bliže od šume.

****

U bolnici, stajala sam sa Hankom dok smo čekali vjesti o Floss i Jakeu. Floss je morala na
operaciju da joj ponovo namjeste gležanj sa iglama i šarafima. Jakeu su morali da izvade
metak iz ramena, iako nije učinio nikakvu veliku štetu. Direktor Brokvej je imao operaciju kao
što se očekivalo.
Čula sam jednog od doktora da ispituje sestre o čovjeku koji je ga je posjekao.
- Da li je hirurg?
Sestra je odmahnula glavom. - Ne rečeno mi je da je lovac.
- Na životinje ili ljude? - ozbiljno je pitao doktor. Čovjek koji je uradio ovo ima opsežno
znanje o tome gde da preseče ljudsku ruku kako bi ga onesposobio i izazove najviše štete
presjecanjem tačnih tetiva. Čak iako uspjemo popraviti štetu, direktor možda nikad neće biti
sposoban da koristi ruke.

246
 Zaštićeni svedok
Jeza mi je sišla niz leđa dok je Hank došao sa šoljicom kafe. - Hank, misliš li da je Junior
opasan?
Hank je klimnuo prema meni. - Dušo, znam da je Junior opasan. Radio je za vladu
ugovorene poslove, dok sam još bio u FBI- u..
- Bio si u FBI- u?
- Bio sam ravnatelj Chikaga, poput Brokveja, - odgovorio je Hank. - Jakeov otac je radio
ispod mene. Tako smo se upoznali. Prenjeo sam mu položaj kad sam se povukao. Bio je dobar
čovjek, kao njegov sin. Valjda ti niko nije rekao da Jake nije moj nećak ... ne biološki.
Lagano spustim ruku na njegovu, nasmiješila sam se. - Jake je vaša porodica, krv ili ne.
Kao što si rekao Feltsu, niko se ne petlja sa tvojom porodicom. A Jake je sin kojeg ti i Floss
nikada niste imali.
- Emily, kad sam to rekao, nisam govorio o Jakeu. Taj dječak se može brinuti o sebi.
Govorio sam o tebi. Ti si sada naša porodica kao što je i on.
Slatko od njega, čak i ako nije istina. Ovo nije bila moja porodica. Već Jakeova. Nisam
sumnjala u njihovu zabrinutost za moju dobrobit, ali nisam više željela njihovo suosjećanje niti
sam htjela njihovo sažaljenje. Htjela sam biti voljena i da imam svoju porodicu, ali nije to bilo
nešto što bi mi Jake ponudio.
Prepuna krivice, nisam mogla prestati razmišljati o onome što je Jake rekao. Ako neko
bude povređen, to je sve zbog tebe. Bio je u pravu. To je moja krivica, i svi bi me trebali
mrziti. Vjerojatno bi nakon što svi promisle o tome dovoljno dugo. Bila sam nepravedno
uvučena u sve njihove živote zbog situacija.
Bila sam privremeni posjetilac i već sam prekoračila moju dobrodošlicu. Nisam se željela
oprostiti sa bilo kim od njih, osobito sa Jakeom, ali nisam vidila nikakvu drugu mogućnost.
Možda postoji takva stvar kao postati previše zarobljen u nečijem životu.
Trepnula sam skrivajući moje osjećaje i prisilivši tu tugu natrag u sebe, kad su tri čovjeka
iz odjeljenja za pravosuđe ušla u predvorje.
- Emily Foster? - Upitao je jedan od njih.
Kimnula sam da odgovorim.

247
Klub Brbljivica
- Možete li doći s nama? Moramo razgovarati s vama u privatnosti. - Jedna od
medicinskih sestara nas je dovela i uvela nas u jednu od konferencijskih dvorana na kraju
hodnika. - Molim te sjesti, - rekao je dok je zatvorio vrata, ostavljajući ostala dva maršala kako
bi čuvala vrata. - Ja sam Carter Salivan iz SAD Federalni maršalski servis - rekao je, pružajući
mu ruku.
- Je li to potrebno? - Upitala sam, pokazujući prema muškarcima s druge strane staklenih
vrata. - Frankie Felts je mrtav.
- Dok se njegova organizacija ne razbije, morat ćete biti zaštićeni. I dalje postoji ugovor
na vašu glavu... barem dok se ne pročuje vijest o njegovoj smrti. Novac govori, znate. Zato i
mi mislimo kako je ravnatelj Brokvej davao informacije Feltsu, da isplati dugove za kockanje
koja su akumulirala.
Pređem pravo na stvar. - Je li agent Vard u nevolji?
- Da, gospođo - odgovorio je. - Istraga je već u toku s njegovim ponašanjem. Otmica
saveznog svjedoka je ozbiljan zločin.
- Otmica? Spasio me ... i više nego jednom, mogla bih dodati.
- Da, ali metode agent Varda su upitne. Morat će imati nešto više veze za izlazak iz ovoga
s karijerom koja je još uvijek netaknuta.
Mislim da se odnosi na Boga, ali moj je um odmah otišao prema Hanku. Možda je i dalje
imao veze u odjelu koji bi mogli pomoći Jakeu, pogotovo sada kada je bio informator
uhvaćen. To bi svakako pomoglo Jakeovu slučaju.
Ali što je sa mnom? Nisam ni razmišljala o tome gdje će me to ostaviti nakon što sve ovo
bude gotovo. Jake se više ne bi osjećao odgovornim za moju dobrobit i vjerojatno bi mi
zamjerio što ga sputavam. Onda ću biti napuštena. Opet. I to je nešto oko čega nisam mogla
podnijeti da mislim. Morat ću se naviknuti na ideju vraćanja u moj stari život ... život bez
Jakea.
- Moramo vas odvesti u sigurnu kuću - rekao je Salivan. - Mogu razumjeti ako se ne
radujete suradnji sa odjeljenjem za pravosuđe ali..
- U redu.

248
 Zaštićeni svedok
Izgledao je zbunjeno i gotovo se srušio. - Oprostite zbog mog iznenađenja, gospođo, ali
od svega što mi je rečeno za vas, mislio sam da ćete se više boriti.
- Šta ste mislili ... da će te me morati odvući odavde udarajući i vrišteći?
- Čini se da je to opšta saglasnost.
- Pa, imam nekoliko odredbi.
Agent se nasmiješio, ali odmahnuo glavom. - Ovo nije pregovaranje.
- Sada je - rekla sam. - Osim ako ne želite da razgovaram s novinarima.
Njegov smješak je izblijedio. - Gospođo, mogao bih vas uhapsiti i zadržati u stanici za
vrijeme trajanja, ako moram. Vlada nije blagotvorena prema prijetnjama.
- Ni ja - podigla sam obrvu. - Ako želite moju punu suradnju, onda želim dvije stvari. Jedan
od njih je izvještaj medicinskog stanja agent Varda nakon što odemo odavde. Tako da znam
da je redu. I drugo, želim da mjesto gdje se nalazim bude tajna.
Maršal se srdačno nasmijao. - Gospođice Foster, zar to nije bit zaštite svjedoka?
- Ne razumijete - rekla sam mu. - Ne želim da agent Vard ili bilo tko u vezi s njim,
uključujući FBI, znaju gdje sam.
- Neće biti problem. - Agent se nasmiješio od pomisli da me skriva od FBI- a. - Želite li se
oprostiti od agenta Varda? Razumijem da ste vi i on je postali ... bliski, - rekao je. Pristojno
pokušavajući pronaći odgovarajuću riječ.
Razmišljanje o opraštanju sa Jakeom činilo me je ranjivom. Grlo mi se stegnulo i moja
donja usnica zatreperi. Ne bih to mogla učiniti. I nisam htjela da me Jake ili drugi vide ovakvu.
Bila sam ludo zaljubljena u čovjeka koji me nije volio. Jake je bio kao jako dobra knjiga,
gdje želite uživati u cijeloj stvari, ali onda se razočarate kada se završi. To je bio moj problem.
Nakon toga nisam bila sretna. Bio je to kraj.
Jake je bio moj kompas posljednjih nekoliko sedmica, vodio me i pokazivao mi pravi
smjer. Sada je bilo vrijeme da se stvari uzmu u svoje ruke. Čak i ako to znači mijenjanje pravca.
Jake je zaštitio moje tijelo, ali samo sam ja mogla zaštititi svoje srce.
Uplakano sam se nasmiješila maršalu. - Ne volim oproštaje.

249
Klub Brbljivica

Dva mjeseca kasnije

- Neko je na vratima, - viknula sam iz kuhinje.

Gina i Dale su nastavili sjediti na kauču, gledajući film, kao da me nikad ni nisu čuli.
Nadrndana, prošla sam pored njih. - Ozbiljno? Prvo, vas dvoje odbijate mi pomoći da se
raspakiram. Sad moram napraviti kokice i otvoriti vrata?
Gina mi je podarila osmijeh. - To su i tvoja vrata.
- Da - složio se Dale, - Pravila govore da najnoviji član kućanstva mora otvarati vrata.
- Čija pravila?
- Naša.
- Ne možete stvarati pravila kad idete - rekla sam, otvorivši vrata. Zamrznula sam se dok
su mi oči poletile prema Jakeu koji je stajao na vratima.
Buljio je u mene s olujnim očima bijesa i lupanje vena izbačenih na njegovom vrata. - U
redu - zagunđa. - Tko si ti, dovraga, i što si učininila s Emily? Zato što Emily koju sam poznavao
nikad nije slijedila ničija pravila.
U početku sam stajala tamo, kao robot, ne reagujući. Jakeova zapovjedna prisutnost
imala je zbunjujuću moć nada mnom. Moje pokopane emocije izbijaju na površinu i izašle u
obliku dva- mjeseca- stare kovnosti.
- Moje ime nije Emily. Već...
- Još si Emily za mene.
- Što mogu učiniti za vas, agente Vard? - Pitala sam, moj ton vrišti sa stavom.
- Nemoj ti meni ta sranja. Moramo razgovarati - rekao je Jake dok je počeo ulaziti u stan.
Blokirala sam njegov ulazak s mojom rukom. - Ne, ne. Nema šta za reći.
- Upravo sam proveo dva vrlo dugo mjeseca u potrazi za tobom. - Pogledao me je
pogledom, koji je poslao hladnoću kroz moje kosti. - Ne slažem se.
Uzdahnula sam nestrpljivo. - Jake, što želiš?
- Ono što želim je da se stavim na tvoje dupe odašiljač ili uređaj za praćenje - rekao je, još
uvijek gledajući moju ruku na vratima. - Hoćeš li me pustiti ili što?

250
 Zaštićeni svedok
- Imam li izbor?
Podigao je obrvu i nacerio se.
- Dobro - rekla sam mu dok sam stala na stranu. - Imaš dvije minute.
Gina i Dale su se posve okrenuli, promatrajući nas rukama zaokrenutim na stražnjoj strani
kauč. Očigledno, ova scena je bila bolja od one na TV- u.
- Imate li nešto protiv da nam date sobu? - Mislila sam da je molba za odlazak bila
sigurnija nego da bude sama s Jakeom u spavaćoj sobi.
- Čovječe, uvijek nam upropastiš zabavu - rekao je Dale.
Gina se nasmiješila. - U redu je. Idemo u moju sobu i slušaćemo kroz vrata. - Nestali su u
njezinu spavaću sobu.
Okrenula sam se Jakeu. - Bila sam izvan saveznog pritvora i natrag u Chikagu za manje od
dvadeset četiri sata. Kako si me pronašao?
- Nisam - rekao je Jake s smiješkom. - Zamolio sam tvoje prijatelje da me nazovu kad se
vratiš.
- Tužibabo! - Uzvikne Gina iz spavaće sobe.
Jake je posegnuo za mnom, ali ja sam se odmaknula, zagroktao je u neodobravanju. -
Emily, poludjeo sam kad sam shvatio da si otišla. Nitko mi nije htjeo reći gdje si. Rekli su da je
to na tvoj zahtjev. Zašto bi me spriječila da te pronađem?
- Jer očito nisam htijela da me pronađeš. Ne da sam mislila da bi to bilo važno - rekoh,
sliježući ramenima. - Naposljetku, imaš svog osobnog indijskog tragača.
Protrljao je prstima kroz kosu u frustraciji, a njegova čeljust bika je zategnuta grimasom. -
Glavni Seronja mi ne bi pomogao. Rekao je da se moraš vratiti sama. To bi trebalo biti tvoj
izbor, a ne moj.
- Dobar čovjek - rekoh vragolasto.
- Rekao je da te pozdravim, a Floss je htjela da ti zahvalim za cvijeće.
Nasmiješila sam se s radošću. - Znala je da sam ga ja poslala?
- Ne znam kako, budući da je kartica potpisana od Boga. Ali, da, znala je. - Jake je
promijenio noge neugodno. - Svima nam nedostaješ.

251
Klub Brbljivica
Nisam htjela plakati, ali sam znala da sam na rubu toga. - Mislim da sam im dovoljno
zagorčala život, - rekla sam sa žaljenjem dok sam se odmaknula dalje.
Jake me je zgrabio za lakat prije nego što sam uspijela izaći iz dosega. - Ti si pravi posao,
znaš to? Ne samo da spališ mostove. Oh, ne, ne, Emily ... Moraš otpuhati gore kurvinog sina.
Oslobodila sam ruku od stiska. - Pa, onda mislim da me ništa ne čini bolje od tebe. Nisam
te natjerala da ih koristiš da bi došao do mene. Ako imaš nešto za reći, reci to.
- Dobro. - Stavio je ruke u džepove i stavio noge na pod. - Zašto si me ostavila?
- Ostavila te? - Upitala sam zbunjeno. - Jake, zvučiš kao da smo raskinuli. Bila je lažna
veza. Nismo bili u vezi, sjećaš se?
- Pa, kako bi, dovraga, nazvala ono što samo radili, jer siguran sam da nismo igrali skrabl u
onom krevetu.
Dale se nasmijao iz druge sobe. Sjajno. Nikad to neće zaboraviti.
- Pobjegla si dok sam bio na operaciji, znajući da te neću moći progoniti -optužio je Jake. -
Prilično kukavički, ako me pitaš.
- Nisam pobjegla.
- Oh, itekako si pobjegla - rekao je Jake, - Kao prestrašen kunić, bježi d ... kako si me
nazvala opet, Gina?
- Veliki, loš vuk - rekla je, smijući se s druge strane vrata.
- Ostavi se od toga! - viknula sam. Onda sam odmahnula glavom. - Ovo je glupo, Jake.
Reci mi što želiš.
- Tebe. - rekao je, zgrabivši šakom moju košulju i gurnuo me na zid. - Želim te.
Mozak mi je morao raditi dodatno jače, sa svojim tijelom pritisnuto u moje. Mješavina
naših emocija zaprijetila je da će eksplodirati, a rezultat će mi oštetiti srce. - Jake ... molim te,
nemoj.
Nije slušao. Jake i ja bili smo sa iste planete, ali razgovarali smo različitim jezicima, i
njegov je definitivno bio usmeni. Privukao me je u poljubac, stežući usta nad mojim, i noge su
mi zakopale. Jake me je grčevito držao u rukama, poput krpene lutke s kojom bi se mogao
igrati. Kliznuo je svoje mišićavo bedro između mojih i gurnuo usta prema vratu. Ruke su mu
milovale moju kosu, okrećući je prstima.

252
 Zaštićeni svedok
- Želim da se vratiš kući sa mnom - disao je.
Dala sam mu brz i razočaran pogled dok sam se borila protiv nagona da skinem odjeću. -
Zašto?
- Jer želim te zaštititi ...
Nije mu bilo drago što me je pronašao jer me voli. Ponovno se radi o glupom slučaju.
Gurnula sam ga daleko. - Prokletstvo, Jake! Ne trebam tjelohranitelja.
- Dobro - rekao je Jake. - Postoje stvari koje želim učiniti tvom tijelu, ali čuvanje nije jedan
od njih.
- Ali rekao si ...
- Želim te zaštititi. Način na koji svaki suprug želi zaštititi svoju ženu.
- Jake, ja ... - Njegove riječi su mi zavrtjele glavu. - Čekaj, šta si rekao?
- Želim te oženiti.
- Z- zašto?
Jake se nasmijao. - To nije bilo reakcija kojoj sam se nadao.
Bila sam ljuta što je mislio da je smiješno. - Ozbiljana sam. Zašto bi se želio vjenčati s
nekom osobom koju ne voliš?
- I ne želim - rekao je Jake. - Želim tebe oženiti.
- Ali ne voliš me.
- Koji vraga ti to govoriš? - Njegove su se obrve skupljale, dajući mu gadan izgled. -
Naravno da volim.
- Jake, ne moraš se pretvarati da je to nešto više od seksa. Znam da je sve ... - Sa brzinom
napadajuće zmije, Jake mi je zakačio ruku i privukao me bliže.
- Rekao sam ti prije, ne upuštam se u besmislen seksa. Tada sam to mislio, i sad to mislim.
Ako misliš da sam proveo dva mjeseca u potrazi za tobom, jer sam htjeo imati seks s tobom,
onda si luđa nego što sam mislio. Zašto, dovraga misliš da nisam zaljubljen u tebe?
- Zato što mi nikada nisi rekao.
- Da, jesam. Sjećam se da sam ti rekao da mi je stalo do tebe.
- Točno. Stalo ti je mene. To nije ista stvar. I meni je stalo do Kauboja, ali ne bih željela
spavati s njim svake noći.

253
Klub Brbljivica
Jake je bio razdražen. - Ako ćeš se udati za mene, onda ti je bolje da ne želiš spavati s njim
svaku noć.
- Nisam rekla da ću se udati za tebe - podsjetila sam.
- Prokletstvo, Emily! Zašto ne?
- Još to nisi rekao.
Jake se nasmiješio, uklonio kosu iz mojih očiju i podigao bradu prema licu. - Emily, volim
te. Zaljubljen sam u tebe mjesecima. Želim provesti ostatak svog života voleći te, ako mi
dopustiš. Sada mi reci da ćeš se udati za mene i spavaćeš u mom krevetu ostatak svog života,
i bit ću sretan čovjek.
- Vjerojatno nećeš puno spavati - upozorila sam ga.
Smiješio se. - Računam na to.
Nasmiješila sam se. - Onda, ću se udati za tebe. - Zatim sam suzila oči. - Ali ako misliš i na
jedan sekund..
Jake je stavio prst preko mojih usana. - Emily, kad te čovjek zaprosi, trebala bi ga
poljubiti, a ne žaliti se na njega.
- Ko kaže?
- To je pravilo.
- Ti i tvoja pravila - rekla sam, tresući glavom. - I dalje ih uzdižete dok idete, vidim.
- Mmm- hmm - promrmljao je, nagnuvši se da bi mi očešao usta. - Čine stvari zanimljivim.
- Samo malo. Još jedna stvar, Jake. - Duboko je udahnuo, ali se zaustavio i čekao da
nastavim.
- Pa kada idemo kući?
Usne su mu se zakrivile u osmijeh. - Kombi za selidbu je vani. Kauboj, Judd i Ox su tamo
vani takođe. Čekaju na moj signal da dođu i počnu utovarati tvoje stvari. Gina i Dale su znali
da ćeš ovdje biti privremeno i rekli su da te neće raspakovati.
Moja su se usta otvorila. - Što da sam rekla da se ne želim udati?
- Ne prihvatam ne za odgovor. Osim toga, nisi.
- Ali mogla sam. Zapravo, to je još uvijek mogućnost, znaš. Djevojka ima pravo promijeniti
svoje mišljenje.

254
 Zaštićeni svedok
- Ne bih to učinio da sam na tvom mjestu - upozorio je, suzivši oči.
Bio je to izazov a ja nikada nisam odustala od izazova. - Dobro je da ti nisi ja. - rekla sam.
Pokušla sam pobjeći, ali Jake se bacio prema mene. Uhvatio me je oko struka i prikovao
zapešća iza leđa jednom rukom. Usta su mu pokrivala moja, a jezik mu je dubuko u mojim
ustima, kušajući i zadirkivajući. Moje tijelo bez kostiju nalazilo se uz njegovo tijelo kao savitljiv
komad toplog lijepka.
Onda mi je hladan klik lisica vezao zglobove. Jake me bacio preko ramena i nosio me
prema vratima.
- Što to dovraga radiš?
- Hej, upozorio sam te - rekao je Jake, smijući se. - Nikad da naučiš.
- Ovo je otmica! Zbog toga si već u nevolji ...
- Oh, nisi čula? Izbrisane su sve optužbe, a ja više nisam suspendiran. Podnio sam zahtjev
za prijenos u Texas prije nekoliko sedmica. Pretpostavljam da si trebala ostati u kontaktu.
- U redu, Jake, žao mi je. Oslobodi me lisica. Jake, molim te?
- Pravilo broj jedan: nema moljakanja. Barem ne dok ne budeš gola i u krevetu, onda
možeš moliti sve što ti želiš. Pravilo broj dva: ne izmiči se od mene, osobito neposredno prije
vjenčanja. Pravilo broj tri…
- Jake, znaš da nisam dobra u praćenju pravila.
- Ma ne seri - rekao je, tapšeći me straga. - Zato ih mijenjam. Pravilo tri: mijenjaš
prezime...

255
Klub Brbljivica
EPILOG

Sunčano je poslijepodne, a gotovo svi gosti stigli su u Miller's Bird Farm. Sjedeli su lijeno
u hladovini pod stablima, pijuckajući ledeni čaj dok su čekali da počne svadba.
Floss i Bobbie Jo pomogle su mi isplanirati intimno, ne - tradicionalno vjenčanje, skoro
jednako brzo koliko smo Jake i ja zajedno. Bilo je ovo najveće - malo vjenčanje- koje sam ikad
vidjela, s više od stotinu gostiju. Ali bilo je savršeno.
Jake i ja gledali smo Kouboja, koji je bio odjeven u nove Wranglers farmerice i ispeglanu
košulju u kaobojskom stilu, gegajući se prema nama..
Kauboj je zurio u moje tijelo kroz kratku, elegantnu bijelu čipku. - Zdravo ljepotice!
Izgledaš odlično!
Zacrvenila sam se njegovo laskanje. - Hvala. I ti takođe.
Zatim pogleda Jakea i skenira ga preko njegovih pantalona na peglu i bijele košulje s
gumbima. - Lijepo odjelo. Je li je vodiš na maturu?
Jake je zurio u njega. - Začepi.
Zbunjen, Kauboj se nagnuo k meni. - Vao, netko je raspoložen danas. Nervozan?
- Kao da je hodao bosonog kroz snijeg - rekoh, smijući se. Nikada prije nisam vidjela Jakea
ovako nervoznog, ali nisam mogla si pomoći da ne uživam.
- Kako napreduje tegla za psovke? - Upitao je Kauboj s smiješkom.
- Već je polu puna. Umjesto toga, vjerojatno bih trebala imati kantu od dvadeset litara..
Kauboj se cerekao. - Pa, htjeo sam biti prvi koji će poljubio novu nevjestu - rekao je
Kauboj oklijevajući i pogledao Jakea, kao da traži dopuštenje.
Jake je postao razdražen. - Znaš da bi to trebao učiniti nakon što se vjenčamo, zar ne?
- Pa, da, - rekao je Kauboj, - to vrijedi samo za tradicionalna vjenčanja. Ali u redu je, Jake.
Ako se bojiš da bi mogla odustati od vjenčanja nakon što zaključa usne sa mojim, onda te ne
mogu kriviti.
Kauboj mi namignu kako bi me obavijestio da zeza Jakea.
Nasmiješila sam se, ali osmjeh mi je izblijedio, zajedno s bojom na obrazima, kad je Jake
rekao: - Samo naprijed.

256
 Zaštićeni svedok
Kauboj je izgledao šokirano kao i ja. - Što?
- Čuo si me - rekao je Jake. - Jedan poljubac. To je sve što ćeš dobiti, tako da bolje da bude
dobro. Jer nakon ovog, ako čak i pomisliš o tome da staviš i jedan od tvojih dijelova tijela na
nju, vidjet ću da ti ispravim kost u nosu tako što ću je drugi put slomiti.
Mora da se šali, zar ne? - Jake, ovo nije smje..
Kauboj nije gubio vrijeme. Prsti su mu bili ukopani u mom struku dok me je držao uz
sebe, osiguravajući usta nad mojim. Moje su se usne zamrznule, a ja sam pokušala odgurnuti
ga rukama na prsima, ali me je držao čvrsto. Uzet će ovaj poljubac, sviđalo se to meni ili ne.
Zadovoljan što je učinio najbolji posao koji je mogao na nevoljnom partneru, oslobodio
me od smrtonosnog zahvata. Odjurila sam ulijevo, a Jake me morao zadržati da ne padnem.
- Oh, ma daj. Nije toliko bilo dobro, - Jake je ljutito inzistirao.
Pojavio se ponosni osmijeh na Kaubojovom licu.
- O Bože! Mislim da će mi pozliti - odgovorila sam, stavivši ruku na usta.
Kaubojov smiješak izblijedio je, dok se pojavljivao na Jakeovim ustima. - Želiš li sjesti na
minut? - upita Jake.
- Ne, mislim da sam se samo pregrejala.
Frustracija i zbunjenost pokazali su se na oba lica. - U redu, više nije smiješno.
Kauboj je rekao, razdražen. - Jesam li te učinio bolesnom ili napaljenom?
- Volio bih znati i sam - promrmlja Jake.
Zastenjala sam, ljutita na obojicu. - Trudna sam, idioti!
Kaubojove su se oči proširile. - Prokletstvo. Bolji sam nego što sam mislio.
Jakeovo lice pobledi i shvatila sam da sam uništila svoje iznenađenje. Planirala sam mu
reći kad budemo sami u krevetu na našu prvu bračnu noć, a ne nakon što sam se izvatala sa
njegovim najboljim prijateljem.
- Hej, ho! - Uzvikne Gina. Ona i Dale hodali su s golemim osmjesima, očito je vidjela
poljubac. - Kako se veliki loši vuk ponaša prema tebi?
- Trudna sam.
- Čovječe, to je bilo brzo - rekao je Dale, nabacujući Kauboju. - Bezgrješno začeće?
Uzdahnula sam s frustracijom. - Jakeovo je, kretenu.

257
Klub Brbljivica
Mama Bell je nosila aparat za sluh i mora da je čula kad je upalila. - Jesam li čula da kažeš
da si s trudna, djevojko? - Kimnula sam glavom, iako bih trebala bolje znati. - Pa, kakav
blagoslov. Čestitamo!
- Hvala.
- Zaboravila sam što sam došla reći. O, znam. Moj pas, Missy, dobro, malo je bestidnica ...
- mama Bell je zastala, i pitala sam se hoće li dodati i riječ - takođe - . Ali nije. - U svakom
slučaju, ona se upustila u vezu s Dogom i ima si male mladunace. Floss je rekla da si se slagala
s lijenim psom i pomislila sam da bi ti se svidio jedan.
- Oh, kako slatko. Volila bih imati jednog od Dogovih štenaca.
- Ona je pljunuta slika njezinog tate, ali mislim da ima nekih zdravstvenih problema,
napadaja ili nešto. Ostavila sam je tamo u hladu.
Pratila sam joj prst očima. Malo bijelo štena s mrljama na ušima mirno je spavalo na
otiraču kolibe gdje je Dog normalno ležao. Kao i obično, nema ga nigde, ali pomisao na to da
je zamijenio mjesta s njegovom kćerkom i kako dolazi u večernjim satima me je nasmijalo.
- Hvala, Mama Bell. Ona je savršena.
- Pa, valjda moram naći mjesto za vjenčanje. Neće biti dugo. - Nagnula se nad mene
šapnula mi je u uho: - Moj je Earl svake večeri trljao mlijeko na moje sike. Rekao je da ih
održava lijepim i živahnim. Sigurno će ti Jake pomoći u tome.
Pogledala sam njezine ispuhane grudi s bradavicama uperenim u zemlju i nešto shvatila.
Earl je bio cudan čovjek.
- Uh ... da, učinit ću to - rekoh joj.
Jake nije izrekao riječ otkako sam izlanula da sam trudna i počela sam se malo brinuti. -
Hej, dečki, moram razgovarati s Jakeom na trenutak. - Kad su se svi izgubili, zaključala sam
pogled sa njim.
- Žao mi je. Nisam htjela ...
- Ti si trudna? - Upita Jake, kao da nije ništa čuo otkad sam prvi put objavila.
Njegova je reakcija bila nepredvidivo zastrašujuća.
- Jake, jesi li dobro? Žao mi je. Mislila sam da ćeš biti sretan zbog trudnoće ...

258
 Zaštićeni svedok
- Draga, naravno, sretna sam zbog toga. - Rukama mi je uokvirio lice i brzo me poljubio. -
Nemoj nikada misliti drugačije.
- Što onda nije u redu?
- Ja ... pa ... - Zastao je, tražeći prave riječi. - Naše dijete neće imati djedova i baka, - rekao
je spuštajući glavu.
Shvatila sam njegovu bol, ali se nadam da će to gledati na isti način kao i ja. - Ovo dijete
neće propustiti bilo što. Pogledaj oko sebe, Jake. Svi će voljeti ovu bebu. Naše dijete neće
odrasti osjećajući se na način na koji sam se ja osjećala.
- Želim da moje dijete ima sve.
- Imat će - obećala sam. - Ima nas ... i sve njih.
Nešto preko mog ramena je uhvatilo Jakeovu pozornost i on se nacerio. - Budući da si mi
dala rani vjenčani dar, onda mislim da je pošteno da i ja tebi dam. Želim da upoznaš11
nekoga. - Okrenuo me je.
Odmah sam prepoznala čovjeka. - Policajče Stivens! Nisam znala da dolazite. Lijepo vas je
vidjeti opet. Kako vam je rame?
- Dobro kao novo - rekao je, poljubi me na obrazu. - Svakako mi je drago što je sve ispalo
dobro za tebe, zlato. Brinuo sam se za tebe kad si te noći napustila policijsku postaju.
- To je slatko. Hvala. - Pogledala sam natrag u Jakea. - Šta, mislio si da se neću sjetiti
jednog od ljudi koji su primili metak umjesto mene?
Glupavo se nasmiješio. - Nisam govorio o Stivensu. Htio sam te upoznati s nekim ko je
došao s njim. Detektiv Erik Mercer.
- Ko?
- Okreni se i uvjeri se.
Ugledala sam ga s daljine i progunđala. Petnaest godina kasnije, još uvjek prepoznajem
policajaca koji me je držao u rukama kao dijete i herojski me utješio u vrijeme kad mi je bilo
potrebno. Nema prolazećeg vremena koje bi omogućilo da zaboravim njegovo lice. Dah mi je
zapeo u grlu, gušeći me dok sam trčala prema njemu. Podigao je ruke da me uhvati.
Sjetila sam se kako mu sjedim skupljeno u krilu, dok mi je milovao kosu i umirio moju
slomljenu dušu, osvojio me je. Ja sam to nosila sa sobom sve ove godine zatvoreno duboko u

259
Klub Brbljivica
sebi. Sada, trauma koju sam pretrpjela je izlivena, preplavila mi je oči kapljicama tuge i
žalosti. Plakala sam neutješno.
Eric mi je milovao kosu kao i prije i šapnuo mi je u uho. - Žao mi je. Nisu mi htjeli reći što se
dogodilo s tobom ili u kojoj hraniteljskoj porodici si bila. Tražio sam te tijekom godina, ali ti si
se stalno selila. Nikada nisam prestao razmišljati o djevojčici koja me je trebala.
Njegove emocije potekle su od njega u mekim riječima i nježnim gestikulacijama. Bio je
još uvijek isti blagi - pristojan, suosjećajan čovjek koji je zarobio moje srce sve te godine prije.
- Htjela sam ti reći nešto sve te godine i nikad nisam mislila da ću dobiti priliku - rekla sam
mu. - Niste mogli spasiti moje roditelje, ali ste oduvijek bili moj junak.
Nakon nekoliko minuta moj rezervoar je presušio i Eric je obrisao mrlje od šminke ispod
mojih očiju s rupčićem. - Tako da čujem da ćeš postati Emily ovih dana.
Kimnula sam. - FBI je predložio da zadržim ime kao dio svog novog života. Mafijaši su
mrtvi, ali Jake nije želio da riskira da dođe netko iz organizacije Frankie Felts po mene. Osim
toga, želila sam novi početak. Novo ime za novi početak ... s Jakeom.
Proveli smo još nekoliko trenutaka zajedno, ali znali smo da ćemo imati dosta vremena za
razgovor nakon venčanja. Otišla sam se družiti s ostalim gostima, obećavajući da ću mu
sačuvati ples. Osjećam se mirnije nego što sam se godinama osjećala, stajala sam, gledajući
sve prisutne goste.
Nisam mogla obrisati osmijeh s lica.
Dale i Ox sjedili su zajedno, smješkali se i smijali svojim gaydar metarima u potpunosti
sinhronizirani. Judd je pokazao Gini njegovu veličinu petnaest, i nisam sumnjala da će ona
njemu kasnije pokazati njenu dvostruko Ds veličinu. Kauboj je gladio vlastiti ego, nalećući na
svaku djevojku unutar radijusa od dvadeset metara, nudeći im ono što je nazvao - Južnjačka
gostoljubivost. - Bobbie Jo je držala djecu zabavljenim. Hank i Floss su smještali goste, želeći
im dobrodošlicu, kao što su učinili sa mnom.
- Emily! - Vikne Jake. - Ne pomjeraj se!
- Što nije u redu? - Upitala sam, iako sam znala u trenutku kad sam uhvatila miris. - O
Bože. Gdje je?
- Upravo pored tebe - rekao je, spremajući se baciti na mene.

260
 Zaštićeni svedok
- Jake, ako se baciš na mene u ovoj vjenčanoj haljini, vjenčat ćes se sam. Osim toga,
mogao bi povrijediti bebu.
- Sranje. Što onda želiš da uradim?
- To je zmija lubenice! Uzmi svoj pištolj i smakni prokletu stvar kao normalnu osobu.
Jake se nasmiješio. - Bože, volim te - rekao je, dok je spustio dlan i izvadio pištolj kalibar
.22, i upucao zmiju u glavu. Njeno tijelo se trzalo i trzalo. Jer Jake mi nije dopustio da je
izrežem na komade i stavim na vatru, staloženo sam se maknula odatle.
Junior je krenuo, smirivši se. - Vas dvoje će te kružiti okolo i pucati u stvari ili želite da se
vjenčate?
Jake mi je namignuo. - Emily, imaš dvije minute da spustiš guzicu niz prolaz prije nego što
dođem da te potražim .
- Bolje za tri.
- Dva ... inače - prijetio je Jake dok je krenuo prema propovjedniku.
Posegnula sam za Juniorovom ruku. - Hvala ti što radiš ovo. Cijenim to.
- Emily, čast mi je - odgovorio je, provlačeći mi ruku kroz njegovu, dok su mu oči se
zacaklile. - Nisam dobio priliku da odvedem moju djevojčicu pred oltar.
Vlažnih očiju, nasmiješila sam se. - Ni moj tata.
Nekoliko trenutaka kasnije, stajala sam s Jakeom, s rukama povezanim pod otvorenim
nebom dok nas je propovjednik ujedinio kao par. Govorio je o ljubavi, a svi su se nasmiješili.
Govorio je o časti, i svi su se ponosili.
Govorio je o napuštanju svih ostalih, a svi su sumnjičavo zverlali u Kauboja.
Kad je nalet vjetra dunuo preko pašnjaka, počelo je padati sjeme od maslačka, kao da ih
je Bog oduvao samo za nas. Floss i ja razmijenili smo poznate poglede, i uhvatila sam Jakea da
me posmatra sa obožavanjem u očima.
Nije čekao na dopuštenje. Poljubio me, slatko je milovao svojim usnama moje. Osjećala
sam vrtoglavicu od poljupca, ali Jake me je držao sa svojim snažnim rukama i zaštitnički
stavio dlan preko mog stomaka. Oklevao je na usnama, natjeravši da mi srce zakuca brže.
- Jake trebao bi sačekati dok ti sveštenik ne kaže - sad možete poljubiti mladu.
- Zašto? - prošapta. - Zbog čega je to važno?

261
Klub Brbljivica
- Ne znam, pretpostavljam da je protiv pravila.
- Pa šta, - reče slegnuvši ramenima i nasmeja se lagano. - Pravila su da se kreše.
Nasmejala sam se i zagrlila ga oko vrata. - Onda si zaglavio sa mnoštvom nevolja.

262