TIMSKI RAD U EPIDURALNOJ

ANALGEZIJI
Literatura za rešavanje teста

NACIONALNA ASOCIJACIJA UDRUŽENJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA SRBIJE

Принципи хемодијализе | Литература за решавање теста

Ovaj online test je akreditovan preko

Nacionalne Asocijacije udruženja zdravstvenih radnika Srbije

ŽELIMO VAM PUNO USPEHA U REŠAVANjU TESTA!

www.nauzrs.org.rs

1
 TIMSKI RAD U EPIDURALNOJ
ANALGEZIJI
Literatura za rešavanje teста

Reč autora

Poštovani polaznici kursa,

U toku izlaganja trudili smo se da predstavimo i obradimo temu „Timski rad u epiduralnoj
analgeziji“.

Test se sastoji od 50 pitanja koja se zasnivaju na prezentovanom materijalu.

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

AUTORI TESTA

vms Lidija Ignjatović ms Danijela Marković

Klinički centar Niš Klinički centar Niš

ŽELIMO VAM PUNO USPEHA U REŠAVANjU TESTA!

www.nauzrs.org.rs

1
 UVOD
Reč anestezija potiče od grckih reči ( an estos-figurativno” bez osećaja” ili
izvan osećaja”) medicinska je metoda anesteziologije koja uz primenu anestetika I
drugih lekova u organizmu čoveka dovodi do “ isključenja boli” I “lekovima izazvanog
sna”, a primenjuje se tokom operativnih zahvata I drugih metoda dijagnostike I lečenja
vrlo složenih stanja vezanih za pojam “ intezivnog lečenja”.
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Bol je subjektivno, neprijatno opažanje i osećaj, koji se može javiti usled oštećenja
tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se gotovo kod
svih bolesti i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane
svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj, međutim ukoliko se bolni
nadražaj ne može ukoniti onda se javlja hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju već
dodatno opterećuje obolelog.

1
Definicija bola

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: „bol je neprijatno čulno ili

emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva“.
Međunarodno udruženje za proučavanje bola International Association for the
Study of Pain(IASP) definiše bol kao: „neprijatno emocionalno i osećajno iskustvo
povezano sa pravom ili potencijalnom povredom tkiva, ili uzrokovano tim oštećenjem ili
povredom.“
Bol se može definisati i kao individualan i subjektivan doživljaj moduliran
fiziološkim, psihološkim i drugim faktorima kao što je prethodno iskustvo, kultura, strah i
anksioznost. U širem smislu bol je sve ono što bolesnik kaže da ga boli.

Podela
Bol se može podeli na osnovu trajanja bolnog osećaja i karaktera na akutni (brzi,
oštri..) i hronični (spori, potmuli...).

Akutni bol
Ovaj bol se zove još i brzi, oštri bol, bol uboda, električni bol... Akutni bol nastaje
npr. kada se iglom ubode koža, kada se neko opeče ili kad se koža podvrgne električnom
šoku. Nastaje u roku od 0,1 sekunde posle nadražaja. Akutni bol je jakog intenziteta, ali
traje vrlo kratko. Ovakvi bolovi nastaju usled nadražaja receptora za bol, to su slobodni

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

nervni završeci ili nocireceptori. Oni su široko rasprostranjeni u koži i nekim unutrašnjim
tkivima kao npr. u koži, periosti, zidovima arterija, pleuri, peritoneumu, membrani
zglobova, moždanim opnama. Brz i oštar bol se ne oseća u većini unutrašnjih organa.
Uloga brzog bola je odbrambena, brzo se ukloniti od uzroka, ili ukloniti uzrok bola. Bitna
je i njihova uloga u dijagnostikovanju različitih bolesti.

Hronični bol
Ovaj bol takođe ima više sinonima: spori bol, spori bol pečenja, potmuli bol, tupi
bol. Počinje sekundu ili kasnije nakon bolnog nadražaja i vremenom se pojačava, u toku
minuta, sati i dana. Hronični bol nema odbrmbenu funkciju upozorenja. Ponekad ovakav
bol usled senzibilizacije raceptora može nastati spontano, bez spoljašnjeg uzroka.Kod
akutnog bola su samo neki raceptori za bol u oblasti oštećenja tkiva nadraženi. Kod
hroničnog bola se broj nadraženih receptora vremenom povećava jer se stalno aktiviraju
novi receptori. Takođe i prag za aktivaciju receptora se smanjuje, tj bol se javlja mnogo

2
 lakše, tako da se u krajnjem slučaju receptori mogu i spontano aktivirati u poslati svoje
elektrčne signale koji se u mozgu pretvaraju u osećaj bola.

Receptori za bol
Receptori za bol su slobodni nervni završeci.Oni se nalaze u koži i drugim tkivima
koja su gore spomenuta. Unutrašnji organi uglavnom nemaju receptore za bol, međutim
njihovim oštećenjem se usled zapaljenja i ”širenja” mogu nadraži ti okolna tkiva koja su
inervisana od strane pomenutih receptora. Tako nastaje visceralni bol o kom će kasnije
biti reči.
Bol mogu izazvati mehanički, termički i hemijski faktori.Brzi bol obično je izazvan
mehaničkim i termičkim nadražajima.Spori bol mogu izazvati sve tri grupe nadražaja. Za
nastanak hroničnog bola su posedbno bitne neke hemijske supstance kao
npr. bradikinin, serotonin, histamin, kalijum, acetilholin. Prostaglandini i supstanca P ne
izazivaju direktno bol, ali pojačavaju osetljivost receptora za bol..
Receptori za bol su neadaptivni receptori. Kod većine ostali receptora npr. za miris
posle nadražaja raceptori gube sposobnost da dalje šalju impulse. Receptori za bol
nastavljaju da i posle nadražaja šalju impulse, čak se brzina slanja električnih impulsa
može povećati tj intenzitet bola može vremenom rasti ukoliko se ne otloni uzrok.Ovaj
porast osetljivosti za bol zove se hiperalgezija.
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Putevi prenošenja bola

Svi receptori za bol su isti, slobodni nervni završeci.Njihovim nadraživanjem
javljaju se električni impulsi koji se različitim putevima prenose u centralni nervni sistem.
Zapravo karakter bola (akutni, hronični) zavisi od puta kojim se prenosi. Postoje 2 puta:
brzi i spori.
Brzi (akutni) bol prenosi se nervnim vlaknima tipa A-δ do
senzitivnih ganglija kičmene moždine. Brzina prenošenja impulsa ovim vlaknima je 6-30
m/s. Spori bol se prenosi vlaknima tipa C, koja nemaju mijelinski omotač, brzinom
između 0,5 i 2 m/s, takođe do spinalnih ganglija. U njima su smeštene bipolarne ćelije
(neuroni prvog reda za prenos bola). Bipolarne ćelije sadrže 2 nastavka: periferni (to su
u stvari vlakna A-δ i C), koji se završavaju slobnim nervnim završecima (receptori za bol)
i centralni koji ulaze u zadnje rogove kičmene moždine i tu stupaju u kontakt
preko sinapsi sa raznim neuronima u zadnjim rogovima kičmene moždine. Glavni

3
neurotransmiteri na ovim sinapsama su supstanca P, glutamat i ATP. Neki od tih neurona
su tzv interneuroni. Oni imaju ulogu da povezuju druge neurone. Tako na primer
interneuroni povezuju motorne neurone sa neuronima koji učestvuju u prenosu bola. Kao
posledica tih veza se javljaju razni odbrambeni refleksi npr. ako se opečemo javlja se bol
i kao nesvesna reakcija (refleks) na ovaj osećaj naglo se trgne ruka i na taj način otkloni
od opasnosti. Na ovaj način se mogu izazvati i brojni vegetativni reflesksi npr. kontrakcija
krvnih sudova i porast pritiska) Drugi neuroni su neuroni koji učestvuju u daljem
prenošenju bola. To su neuroni drugog reda za prenos bola.I ovde postoje rezlike između
puta prenošenja brzog i sporog bola.Vlakna brzog puta završavaju se u laminama
(slojevima) I a spora u slojevima II i V kičmene moždine.

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Vlakna brzog bola se u lamini I sinpsama povezuju sa neuronoma drugog reda za
prenošenje bola. Od njih polaze duga vlakna koja prelaze na suprotnu stranu kičmene
moždine kroz prednju komisuru prostiru se u okviru spinotala-
mičkog i spinoretikularnog puta kroz prednji deo kičmene moždine sve
do talamusa odnosno do retikularne formacije. U talamusu se nalaze neuroni trećeg reda
koji dalje prenose informacije do kore velikog mozga. Ovaj sistem je bitan za svesno
osećanje bola i njegovo jasno lokalizovanje.U ovom delu talamusa završava se i sistem za
prenos taktilnog osećaja (dodira), što verovatno igra ulogu u lokaciji bola.
Spinoretikularni put se završava u retikularnoj formaciji. Nadražavanjem ove formacije
pojačava se osećaj budnosti.Retikularna formacija ima ulogu u održavanju stanja
budnosti mozga. Takođe u ovoj formaciji dolazi i do povezivanja sa limbičkim sistemom i
čeonim režnjem što igra ulogu u javljanju i pamćenju neprijatnih osećaja bola.

4
 Vlakna sporog bola završavaju se pretežno u lamini II i III zadnjih rogova
kičmene moždine. Ovaj deo se zove i želatinska supstanca (lat:substancia gelatinosa). Tu
se impulsi prenose na neurone drugog reda. Nervna vlakna ovih neurona takođe prelaze
na suprotnu stranu kičmene moždine i prostiru se njenim prednjim delom. Spori putevi
bola se završavaju široko (difuzno) u moždanom stablu. Samo se mali deo vlakana
završava u talamusu, Najčešće se zavrčavaju u: retikulanoj formaciji moždanog stabla,
tektalnoj oblasti mezencefalona (srednji mozak) i periakvaduktalnoj sivoj masi (masi
koja okružuje Silvijev akvedukt). Ove strukture igraju ulogu u osećanju mučnog, slabo
lokalizovanog bola. Bolovi se mogu otprilike lokalizovati na široke delove tela: ruka, noga,
stomak, ali bez tačnog mesta. Ovaj put je dosta stariji i zove se paleospinostalamički put
bola, za razliku od neospinotalamičkog puta brzog bola.

Klinička procena bola

Klinička procena bola, u načelu, obuhvata:
1. Detaljna anamneza
U okviru anameneze treba prikupiti podatke o:
• lokalizacija, širenju, kvalitetu i jačini bola
• faktorima koji ga pojačavaju ili ublažavaju,
• ponašanju bola u vremenu, postojanje proboja bola,
• prethodnoj terapiji bola: lekovi, doze, način primene, šema davanja,
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

efikasnost, neželjena dejstva,

• psihosocijalnom statusu pacijenta.
2. Fizički pregled, uključujući i neurološki pregled
Ovim pregledi obuhvataju procenu funkcionalnog oštećenja i psihosocijalnu
procenu (holistički pristup).

Procena inteziteta bola

Kako je bol subjektivni osećaj, ne postoji validan objektivni metod za merenje
njegovog intenziteta. Na doživljaj bola utiču i kompleksna ljudska iskustva sa
funkcionalnim, emotivnim i duhovnim komponentama. Za procenu intenziteta bola
koriste se jednodimenzionalne i multidimenzionalne skale za procenu jačine bola.

5
Jednodimenzionalne skale za procenu stepena bola
Verbalna skala - VS (Categorical Verbal Rating Scales (VRS)).
Ova skala predstavlja listu deskriptora, kojima se opisuje stepen jačine bola, najčešće sa
četri deskkriptora (bez bola, blag, umereno jak, jak bol).

Verbalna skala za procenu bola

Bez bola Blag bol Umereno jak bol Jak bol

Numerička skala - NS (Categorical Numerical Rating Scales (NRS)).

Numerička skala (NS) koja se često zove i vizuelna numerička skala (VNRS/VNS), jer je
skala objašnjena ili prikazana na papiru, tako da odgovara nekom broju ( 0-10). Ona je
jednostavna za primenu u proceniu intenziteta bola.Koristiti se kod prvog pregleda i kod
kontrolnih pregleda bolesnika radi praćenja delotvornosti terapije. Na skali su označena
dva ekstrema u opisu intenziteta bola, na primer od „bola nema uopšte“, do „najgori
mogući bol“.

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Vizuelno analogna skala - VAS (Visual Analogue Scale (VAS)).

Kako je kod dece veoma teško odrediti karakter bola, primenom kombinovanih slikovno-
numeričkih skala od 0-10 ta poteškoća se donekle može ublažiti. U praksi se često koristi
Vong Bekerova skala (Wong Baker Scale) za procenu težine bola kod dece.

6
 Neadekvatno lečena ili dugotrajna/hronična bol dovodi do anksioznosti,
poremećaja spavanja, utiče na srčanu frekvencu i krvni pritisak, plućnu funkciju i time
potencijalno dovodi do ozbiljnih komplikacija ( infarkt miokarda, postoperativni ileus,
retencija urina,plućne embolije, duboke venske tromboze, dekubitusa..).
Loše kontrolisan postoperativni bol produžava vreme hospitalizacije.Ako se akutni
bol prolongira, mogu se razviti centralna i periferna senzitizacija nervnog sistema, što
opet vodi razvoju hroničnog bola, čije je lečenje dugotrajno i skupo.
Karakter postoperativnog bola zavisi od opšteg stanja pacijenta, vrste hirurške
intervencije, komorbiditeta
(npr. torakalne operacije su mnogo bolnije od onih u donjem abdomenu i maloj
karlici) .

Postoperativni tretman boli

Intravenska administracija opioidnih ili neopoidnih analgetika;
Lokalna administracija lokalnog anestetika i/ili opiodinog analgetika direktno u
operativnu ranu;
Epiduralna analgezija jednokratno/single-shot ili kontinuirano preko infuzione
pumpe;
Blokada perifernih nervnih završetaka
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Terapija bola
Gotovo da je nemoguće obezbediti punu postoperativnu analgeziju primenom samo
jedne vrste lekova.Zato je u poslednjih 15 godina, široku primenu našao tzv.multimodalni
pristup.3, 4 Budući da se primenom više različitih vrsta analgetika, aferentni putevi bola
blokiraju ili modifikuju na različitim mestima, njihovim kombinovanjem se ostvaruje
bolja analgezija, kao i minimiziranje neželjenih efekata. Oni deluju aditivno
ilisinergistički, tako da je dovoljno smanjenje njihovih pojedinačnih doza.
Postizanjem adekvatne analgezije znatno se povećava komfor pacijenta.Postiže se
rana mobilizacija, povratak kognitivnih sposobnosti, jednom rečju, ubrzava se oporavak.
Samim tim, ranijim izlaskom iz bolnice, znatno se smanjuju njeni troškovi tj. čitav
terapijski postupak od prijema do otpusta biva ekonomičniji.

7
 TERAPIJA AKUTNOG POSOPERATIVNOG BOLA
EPIDURALNA ANALGEZIJA

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Epiduralna anestezija/analgezija je neuroaksijalna tehnika koja pruža različite
mogućnosti aplikacije lokalnog anestetika.Epiduralni blok se može izvesti na
cervikalnom,torakalnom lumbalnom I sakralnom nivou.Tehnike epiduralne blokade
imaju široku primenu tokom operativnog zahvata (anusu, rektumu, vagini I okolnoj
koži),bezbolnog porođaj, postoperative kontrole bola kao i kod terapije hroničnog bola.
Sama tehnika se bazira na identifikaciji epiduralnog prostora i aplikaciji lokalnog
anestetika u isti čime se postiže blokada senzornog nerva. Aplikacija lokalnog anestetika
se postiže putem epiduralnog katetera čiji je jedan kraj u epiduralnom prostoru,a
drugi(slobodan kraj) preko koga se vrši aplikacija anestetika se izvede do levog ili desnog
ramena pacijenta tako da pacijent sasvim slobodno može da leži na leđima u krevetu.
Aplikacija lokalnog anestetika je različita I podrazumeva pojedinačne doze
anestetika u određenim vremenskim intervalima ili pak kontinuirano davanje anestetika
putem pumpe čime se obezbeđuje kontinuirana analgezija(odsustvo bola).

8
 Identifikacija epiduralnog prostora I plasiranje katetera mogu se izvoditi u sedećem
položaju ili u položaju lateralnog dekubitusa(bočni položaj).Sama tehnika zahteva
prisustvo iskusnog anesteziologa I anestetičara koji će pomoći pacijentu da se adekvatno
pozicionira kako bi sam postupak bio što brži.Prosečno vreme plasiranja katetera je
između 15 I 30 min što zavisi kako od saradnje pacijenta tako I od anatomije kičmenog
stuba.
Epiduralna analgezija je veoma prihvaćena I vrlo raširena metoda lečenja
postoperativnog bola.
Multimodalna analgezija podrazumeva primenu kombinacije opioida i neopioidnih
analgetika koji deluju na različitim mestima u centralnom i perifernom nervnom sistemu
radi kontrole bola uz odsustvo neželjenih efekata opioida. Tačna procena intenziteta
akutnog postoperativnog bola je od izuzetne važnosti zato što ne lečeni bol može kod više
od 75% bolesnika da izazove nezadovoljstvo i nelagodnost, a takođe može preći u
hronični postoperativni bol. Opioidni analgetici i dalje imaju značajnu ulogu u lečenju
bola umerno jakog i jakog intenziteta.Međutim, neopioidni analgetici sve više se koriste
uz opioide jer smanjuju postoperativni bol i neželjena dejstva opioida.
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

9
10
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa
11
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa
Indikacije za epiduralnu analgeziju
 Postoperativna analgezija (48-72h)
 Terapija bola – blokada perifernih nervnih završetaka
 Analgezija za porodjaj

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

 Hirurška anestezija/analgezija

Procedura epiduralne analgezije

 Upoznavanje pacijenta sa celokupnim planiranim postupkom i odobrenje za isti;
 Strogo aseptični uslovi uz kompletnu sterilnu opremu anesteziologa
 Monitoring vitalnih parametra, obezbedjen venski put i ordinirana infuziona
terapija
 Pozicioniranje pacijenta- ležeći/bočni ili sedeći položaj
 Provera potrebne opreme i priprema medikamenta pre početka
 Orjentacija prema anatomskim tačkama i traženje prostora za planiranu punkciju;
 Sterilno brisanje i garniranje planiranog mesta punkcije
 Aplikacija lokalnog anestetika na mesto pukcije- Lidocaine 2%
 Uvodjenje periduralne igle i identifikacija epiduralnog prostora metodom gubitka
otpora ili viseće kapi

12
  Uvodjenje periduralnog katetera, aspiraciona potvrda pravilne pozicije katetera i
fiksacija katetera
 Aplikacija test doze lokalnog anestetika- 3ml 2% Lidocaina
 Aplikacija planirane količine medikamenta uz aspiraciju nakon svakih 5ml i
monitoring vitalnih parametra

Edukacija pacijenta
Bolesnik mora biti obavešten o načinu izvođenja epiduralne analgezije, mogućim
nuspojavama I komplikacijama.
Bolesniku se objašnjavaju svi postupci koji se rade jer je potrebna maksimalna
saradnja između bolesnika I članova tima za izvođenje epiduralne analgezije( med.sestra-
tehničar, anestetičar, anesteziolog).
Pre postavljanja epiduralnog katetera potreban je :
Anesteziološki pregled
Upoznavanje bolesnika sa postupkom
Premedikacija
Epiduralni kateter će ostati na mestu 1-5 dana posle operacije. Nekada se
epiduralna analgezija može koristiti i do 7 dana.
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

13
 NAJČEŠĆE KOMPLIKACIJE EPIDURALNE ANESTEZIJE

Hipotenzija ili pad krvnog pritiska je najčešća komplikacija nakon regionalne

anestezije. Nastaje zbog smanjenog simpatičkog tonusa i pojačana je kompresijom na
venu kavu koja je naročito izražena u trudnoći.Terapija je agresivna i podrazumeva
primenu oksigeno terapije, vazoaktivnih lekova i infuzija tečnosti.
Postduralna punkcijska glavobolja nastaje nakon akcidentalne punkcije dure iglom
tokom izvođenja tehnike epidurala.
Glavobolja najčešće nastaje 12-72h nakon izvođenja procedure i karakteriše se
potiljačnom glavoboljom koja je veoma izražena u stojećem stavu, a prestaje u ležećem
položaju.
Terapija podrazumeva primenu infuzionih rastvora, ležanje na ravnoj podlozi,
upotrebu analgetika koji u sebi sadrže kofein. Simptomi glavobolje prolaze za nekoliko
dana, a traju maksimalno do 7 dana od izvođenja procedure.
Ređe komplikacije podrazumevaju retenciju urina koja prestaje nakon prestanka
dejstva lokalnog anestetika, bol u leđima koji može da traje i nekoliko nedelja nakon
izvođenja procedure, a terapija je simptomatska i podrazumeva primenu analgetika, kao
I alergijske reakcije na lokalne anestetike.

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

LEKOVI ZA EPIDURALNU ANALGEZIJU
Opoidni analgetici:
Fentanyl 0.05mg/ml umerena do jaka bolna stanja-iv, im, intratekalna i primena u
infuziji. Neželjeni efekti:respiratorna depresija, rigidnost grudnog koša, bradikardija,
moguća tolerancija kod hronične upotrebe .

14
 Lokalni anestetici:
Lidocain 2% - lokalni anestetik amidnog tipa; za infiltraciju mesta uboda, test doza
za proveru pozicije katetera, 4.5mg/kg (200mg)

Chirocaine 0.5% (levobupivakain) preporučene doze 0.25% 5-7.5ml/h i 0.125%

10-15ml/h (3mg/kg)

Imajući u vidu idealni lokalni anestetik, ova vrsta lekova bi trebalo da poseduje
Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

sledeće karakteristike:
• da privremeno blokira senzorne nerve,
• da je bezbolan u toku aplikacije,
• da njegovo dejstvo nastupa brzo,
• da ima odličnu penetraciju (prodornost) u tkiva,
• da izaziva minimalnu reakciju u anesteziranom tkivu ili regionu tela.

15
 KONTRAINDIKACIJE EPIDURALNE ANALGEZIJE

Apsolutne kontraindikacije:
Koagulopatija
Neurološka oštećenja
Infekcija na mestu uboda
Povišen intrakranijalni pritisak

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

Alergija na predvidjne lekove
„sleep apnea“

Relativne kontraindikacije:
Intraoperativna heparinizacija
Dijabetes mellitus
Imunokompromitovani pacijenti
Odbijanje pacijenta
Needukativno osoblje

16
 ZDRAVSTVENA NEGA PACIJENTA SA PERIDURALNOM
KONTINUIRANOM ANALGEZIJOM

 Monitoring vitalnih parametra na 15min prvih 2h potom na 1h u cilju kontrole

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

analgezije, sprečavanja neželjenih efekta i komplikacija (pomeranje katetera,

infekcija na mestu punkcije, hematom na mestu punkcije )
Znakovi infekcije na mestu postavljanja epiduralnog katetera su:
Bol u leđima, osetljivost, eritem,otok, iscedak,malaksalost, ukočenost vrata,motorni blok.

Promene u motornoj funkciji koje mogu ukazati na epiduralni hematom su:

neobjašnjiv bol u leđima i nogama, disfunkcija mokraćne bešike ili creva,motorni blok.
 Ako se radi o kontinuiranom postupku na infuzionu pumpu anestetičar
neophodno obilazi pacijenta na 30min i prati njegove vitalne parametre
 Epiduralni kateter može da opstane uz adekvatnu negu i do 7 dana;
 Kada se skida kateter takođe se radi u sterilnim uslovima, obavezno je provera
intaktnosti epiduralnog katetera i eventualno slanje vrha katetera na
mikrobiologiju;

17
 ZAKLJUČAK

Adekvatna postoperativna analgezija zavisi od timskog rada anesteziologa i

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

medicinske sestre/tehničara u cilju bezbednog sigurnog i konfornog plasiranja
epiduralnog katetera, potom adekvatna obrada/previjanje mesta punkcije i briga o
poziciji katetera, prohodnosti istog i provera infuzione pumpe (koncentracija leka i
brzina administracije moraju biti jasno zabeleženi).

Iz dosadašnjeg iskustva možemo reći da epiduralna anlgezija predstavlja

multimodalni savremeni pristup postoperativnoj analgeziji i da je neoophodna kako
edukacija osoblja tako i pacijenta

18
 LITERATURA
1. Hong JY, yanmg SC,Epidural ropivacaine and sufentanil and the preoperative
stress response after radical retropubic prostactetomy 2011 Jeon YS Lee Choi JW,
Kamg EG, jung HS, Kim HK, Shim BJ.Park JH, joo JD

2. Efficacy of Epidural analgesia in pacient with cancer Pain;A retrospective

observational stydy;Yonsei Med 2012

3. Epidural local anaesthetics versus opioid-based analgesic regimens for

postoperative gastrointestinal paralysis, vomiting and pain after abdominal
surgery 2016 Guay J, Koop S.

4. Ledowski T, Tiong WS, Lee C, Wong B, Fiori T, Parker N. Analgesia nociception

index: evaluation as a new parameter for acute postoperative pain. Br J Anaesth
2013;

5. Buvanendran A. Chronic postsurgical pain-2012

Timski rad u epiduralnoj analgeziji | Literatura za rešavanje testa

19
Принципи хемодијализе | Литература за решавање теста

Ovaj online test je akreditovan preko

Nacionalne Asocijacije udruženja zdravstvenih radnika Srbije

ŽELIMO VAM PUNO USPEHA U REŠAVANjU TESTA!

www.nauzrs.org.rs

1
 KRAJ
Želimo Vam puno uspeha u daljem radu!

NACIONALNA ASOCIJACIJA UDRUŽENJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA SRBIJE