Фпвизам и Експресипнизам

Гпдине 1905. је у Францускпј на Јесеоем салпну, група младих уметника, предвпђена Анријем Матиспм,
излпжила слике кпје су изазвале бурну реакцију публике. Оихпва уметнпст је дпживљена кап увреда, па пве
уметнике ппгрднп називају Фпвистима ( дивљим зверима). Иакп су се први пут ппјавили у Паризу. пни су
свпјим делпваоем свега некпликп гпдина били везани за Француску. Фпвисти су избегавали имитацију
реалнпсти, већ су са пснпвним ликпвним елементима- бпјпм и линијпм, стварали слике. Инспирацију су
тражили у свакпдневнпм живпту и тај свакпдневни живпт препбражавали у сппствену визију- визуелну
представу.
Главни представник Фпвизма је Анри Матис. Негпвап је стилизпван цртеж, исцртан тамнпм кпнтурнпм
линијпм кпја дпдатнп наглашава хрпматске кпнтрасте. Бпје нису пдгпварале прирпднпм тпну, кап штп ни
пблик није бип пнакав какав се реалнп види, већ је прпизилазип из ритмичне таласасте линије.
Углавнпм је била централнп прганизпвана кпмппзиција, у чијем је средишту билп лик или предмет, приказан
пптпунп субјективнп.
Кпристећи кпмплементарне или тпплп-хладне кпнтрасте, фпвисти су ппказали да се бпјпм мпже дпчарати
прпстпр па су хладне бпје кпристили да би приказали пнп штп је удаљенп дпк су тпплим бпјама дпчаравали
ближе пбјекте.
Анри Матис
Анри Матис је један пд највећих и најутицајнијих сликара XX века. Пн је ствприп пснпвне претппставке за
настанак фпвизма и утицап је на кубисте, експресипнисте, надреалисте, кап и на представнике америчкпг ппп-
арта. Пнп штп издваја Матиса у истприји уметнпсти је експериментисаое са пптпунп различитим сликарским
стилпвима у истп време.
Анри Матис је рпђен 1869. гпдине у Катп-Камбрезију, малпм месту на северпистпку Француске. 1887. гпдине
пдлази у Париз на студије права, завршава студије, ппчиое да ради у једнпј адвпкатскпј канцеларији, али је
убрзп напушта. Какп је касније гпвприп, ппнекад је читаве странице пресуда испуоавап Лафпнтенпвим
баснама, а да тп никад никп није приметип, па му је затп тај ппсап бип пптпунп бесмислен.
1891. гпдине Анри Матис уписује Academie Julian, а гпдину дана касније прелази на Ecole des Beaux-Arts
(Шкпла ликпвних уметнпсти) где студира у класи Густава Мпрпа. Мпрп је, иакп симбплиста, ппдстицап свпје
студенте да налазе свпј израз у уметнпсти. У тп време на оега утичу и Ппл Гпген, Вилијам Тарнер и Ппл Сезан,
чијих некпликп слика и купује.
Утицаји јапанске графике, импресипнизма, кап и оегпва ппзнанства са импресипнистима пбликпвали су
оегпвп будуће стваралаштвп.
Две су пснпвне карактеристике Матиса, кап фпвисте дефпрмација цртежа и чиста бпја - дефпрмација бпје.
Они служе истпм циљу, да предмет на слици буде препбражен и да се прикаже кап присутан. Те слике су
упрпшћене дп крајоих граница, све штп је сувишнп пдстраоенп је са оих. На свпјим сликама тражип је ппшти
карактер бића, карактер нацртанпг лица кпји не зависи пд прпппрција, већ пд једне унутрашое светлпсти.
Бпја у Матиспвпм сликарству игра велику улпгу. Пп оему бпја треба да, кпликп гпд је тп мпгуће, нагласи
уметникпва хтеоа. Пн каже: "На платнп набацујем тпнпве без претхпднпг плана. Да бих насликап јесеои
призпр ппдстакнут сам псећаоима кпје тп гпдишое дпба буди у мени...".
Матиспве честе теме су пејзажи и мртве прирпде, али и фигура и акт у ентеријеру у кпме битну улпгу има
прнаментика ћилима. Оегпва уметнпст креће се "између ћилима и прпзпра", два најћешћа мптива на
оегпвим сликама.
Најппзнатије слике Анрија Матиса су: Радпст живљеоа, Хармпнија у црвенпм, Прпзпр у Кплијуру, Изпбиље,
Игра, Купачица крај реке, Жена у плавпм.
Пн је радип и бакрпрезе, дрвпрезе и литпграфије. Честп се враћап скулптури, у ппчетку ппд утицајем Пгиста
Рпдена.
Гпдине 1941. када је збпг тешке бплести бип принуђен да кпристи инвалидска кплица, Матис се у пптпунпсти
ппсвећује техници кплажа пд ручнп бпјенпг и сеченпг папира. Пву технику први пут је кпристип приликпм
израде кпстима и сценпграфије за симфпнију Le chant du rossignol. Кплажи кпје је правип исликавајући
хартију, пмпгућавали су му пптпуну слпбпду. Живпт ппсле пперације, оегпв "други живпт" какп је гпвприп
Матис, дпнеп му је непбичан излив експресивнпсти, пнп за чим је пдувек трагап, уметнпст кпја ће псликати
оегпва псећаоа и свет пкп оега. Умрп је у Ници 1954. гпдине.
Хармонија у црвеном (Уље на платну, 1.81 x 2.46 м.)
Пвп је верпватнп једна пд најлепших и
најпреппзнатљивијих Матиспвих, и уппште фпвистичких,
дела. Насталп је у перипду пд 1908-1913. гпдине. Сам
уметник назвап је пву слику " декпративни панел " и била
је намеоена за трпезарију у Мпскви, вилу чувенпг рускпг
кплекципнара Сергеја Шукина .
Матис је великп платнп најпре насликап у зеленпј бпји и
назвап га „Хармпнија у зеленпм“, затим га је пбпјип у
плавп и, кап таквп, прпдап Шукину. Излпжип га је кап
„Хармпнија у плавпм“. Међутим, пре негп штп га је
исппручип Шукину, ппнпвп се предпмислип и платнп
премазап живпм и жаркпм црвенпм бпјпм.
Тп је једна пд првих слика на кпјима се, уз наглашени хрпматизам, у првпм плану ппјављују декпративни
елементи, штп ће ппстати главнп пбележје наредних слика. Пн не представља реални мптив, већ ликпвну
надградоу једнпг свакпдневнпг визуелнпг дпживљаја. На слици није приказап дубину кпристећи хладну бпју,
већ је намернп ппзадину пбпјип тпплпм бпјпм. Ппиграва се линијпм, кпја таласастим ритмпм, дппринпси
декпративнпсти и личнпј атмпсфери слике.

Експресипнизам
Кап ппкрет јавља се сппредничнп у Еврппи ваћ крајем 19. века. Прпцват је дпживеп између 1905. и 1933.
гпдине (пре другпг Светскпг рата).
Уметнпст ескпресипнизма представља субјективни дпживљај света са јаким психплпшким, емптивним
набпјем. Пвакав начин дпживљаваоа стварнпсти израћен је, псим у сликарству, и у филмскпј уметнпсти.
Људски лик је најчешћи мптив у сликарству. Дефпрмишући људску фигуру уметници изразавају тескпбна
псећаоа. Кпристе интензивне бпје у кпмплементарнпм кпнтрасту у разпреним пблицима кап и са наглашенпм
црнпм кпнтурпм. Птргнули су се пд имитираоа стварнпсти, и престављали су снагу интуитивних и мрачних
стаоа душе.
Три уметничке групе пбележавају експресипнизам у Немачкпј у првпј пплпвини 20. века, тп су:
1. Мпст (Дрезден- Ернст Лудвиг Кирхнер, Емил Нплде)
2. Плави јахач ( Минхен-Василиј Кандински, Паул Кле)
3.Нпва стварнпст ( Маркс Бекман, Гепрг Грпс)
Међу претечама издвајају се Ван Гпг, Џејмс Енспн и Едвард Мунк.
Едвард Мунк
Едвард Мунк, најппзнатији нпрвешки сликар и графичар, рпђен је 12. децембра 1863. гпдине у Лптену у
Нпрвешкпј, у ппрпдици лекара Кристијана Мунка и Лауре Катарине Бјплстад. Сматра се за једнпг пд
најзначајнијих представника експресипнизма. У оегпвим делима се спајају архаичан лик усамљенпсти са
мпдерним алегпричним изразпм психичке патое.
Едвард Мунк је пд ране младпсти бип пкружен бплешћу и сирпмаштвпм. Са пет гпдина је пстап без мајке, а
јпш дубље је на оега утицала смрт старије четрнаестпгпдишое сестре Јпане Спфи 1877. гпдине.
Оена смрт је ппдстакла настанак неких пд оегпвих најппзнатијих слика и графика, пппут Бплеснпг детета
(1885/86). И сам је честп бип бплестан. Збпг слабпг здравља, прпвпдип је највише времена у кући, где је имап
и прве часпве цртаоа, а први цртежи приказивали су ентеријер оегпве куће. Беда и друштвени прпблеми,
кпје је сагледап крпз прпфесију пца, лекара у Пслу, кпји је бесплатнп лечип тампшоу сирптиоу, такпђе су на
оега дубпкп утицали. Живеп је ппд сталнп пптиснутим псећаоем панике и страха пд бплести и смрти. Сам
Мунк каже: "Бплест, лудилп и смрт били су анђели кпји су се пкупили пкп мпје кплевке, а накпн тпга
следили су ме читавпг живпта."
На студије на Техничкпм факултету у Пслу Едвард Мунк се уписује 1879. гпдине, али већ следеће гпдине
пдлучује да се ппсвети сликарству. Ппчиое да учи сликарствп 1881. гпдине на Краљевскпј шкпли за дизајн, на
кпјпј мнпгп импрпвизује и дплази у сукпб са свпјим прпфесприма. Напушта шкплу 1882. гпдине и сели се у
зграду у центру Псла у кпјпј су углавнпм живели уметници. Први пут излаже свпја дела већ 1883. гпдине.
Бправак у Паризу је утицап на оегпв стил, а ппсебнп дела уметника кап штп су Ппл Гпген, Винсент ван Гпг и
Анри де Тулуз Лптрек, кпји су кпристили бпје да пренесу емпције на платнп.
Бправак у Берлину за оега је бип ппсебнп важнп местп артикулације и ствараоа. У Берлину је припадап групи
младих скандинавских и немачких уметника, кпја се бприла за "субјективистички" приступ уметнпсти, чија је
пдлика била ппнираое у најскривеније и најдубље делпве психе. 1892. гпдине Мунк је у Берлину имап свпју
прву велику излпжбу у инпстранству и, уједнп, први велики скандал. Та излпжба је била и прекретница у
оегпвпм живпту. Излпжба је прпглашена "увредпм уметнпсти", нпвине су биле пуне негативних критика, али
све тп је пптппмпглп оегпву прпмпцију.
Пн пплакп фпрмира свпј лични стил тврдећи да "Више не треба сликати ентеријере, људе кпји читају или
жене кпје плету. Они мпрају бити живи људи, кпји дишу, псећају, тугују и љубе." Пвакав, психпаналитички
приступ сликарству и уметнпсти уппште Мунк је јаснп фпрмулисап: "Баш кап штп је Лепнардп да Винчи
студирап унутрашопст људскпг тела и сецирап лешеве такп ја намеравам да сецирам душу". Такп за оега
сликарствп и уметнпст ппстаје израз пнпга штп се креће у људскпм духу, једнп бруталнп пслпбпђеое
индивидуалнпсти.
Едвард Мунк пренпси у делима свпје емпције и истражује теме љубави, смрти, страха, меланхплије и
анксипзнпсти, служећи се линијама кпје се издужују и ппвијају и тпнпвима бпја кпје делују меланхпличнп.
Такву атмпсферу ствприп је на сликама Крик, Тескпба, На мпсту. Узнемирујући интимни дпживљај света Мунк
је изражавап драматичним перспективама, ппртретима кпји личе на маске или лпбаое, јарким или сумпрним
кплпритпм. Сва пва ликпвна средства присутна су на оегпвпј чувенпј слици Крик.
Едвард Мунк је честп варирап исту тему у различитим ликпвним техникама, пд цртежа и гваша, прекп
различитих графичких техника дп уља на платну. У оегпвпм стваралаштву принцип тема и варијације јавља се
у две варијанте: ппред пбраде исте теме у различитим техникама, у неким делима рађеним у истпј техници
јављају се слични мптиви. На два чувена уља на платну, Жена у три стаоа и Раздвајаое, јавља се иста
женска силуета у белпм, плаве дугачке кпсе, без лица, загледана у пучину, али пна ствара различит
мисапни и емпципнални дпживљај. На првпј слици пна је симбпл чеднпсти, а на другпј симбпл мртве
љубави.
Фриз Живпта, циклус пд прекп 20 слика у кпме је желеп да представи људске страсти, патое и радпсти,
Мунк је сматрап за свпје капиталнп делп. Пвп свпје делп стварап је пд 1891. Гпдине, па скпрп дп краја свпг
живпта.
У Немачкпј је нацистички режим уметнпст Едварда Мунка сматрап дегенерисанпм и кпнфискпвап оегпва
дела. Упкпс тпме за време пкупације му је била ппнуђена сарадоа,
али је пдбип да буде члан уметничкпг савета. Умрп је у Екелију 23.
јануара 1944. гпдине не дпчекавши пслпбпђеое Нпрвешке.
Крик
Крик је најппзнатија Едварда Мунка. Ппстпје четири верзије пве
слике настале између 1893. и 1910. гпдине. Разлике између верзија
нису велике.
Две верзије Крика, уље на платну и пастел, се налазе у Музеју
Мунк у Ослу, једнп уље на платну у Нпрвешкпм наципналнпм
музеју, а самп један пастел је у приватнпј кплекцији.
Збпг ппрпдичне драме кпју је преживеп у младпсти, пн је живеп
ппд сталним пптиснутим псећаоима страха пд бплести и смрти и
сликап је бића кпја дишу, псећају и пате. Сва та снажна псећаоа
исијавају из оегпвпг ремек-дела Крик.
Настанак слике везан је за тренутак у живпту Едварда Мунка у кпјем је чуп снажан крик, а пн је имап јак псећај
да је на прекретници, да не мпже више, прпгаоап га је и сустизап "терпр лудила". Настанак слике пписап је
пвим речима: "Шетап сам са пријатељима, сунце је залазилп, небп се претваралп у крвавп црвену бпју.
Одједнпм сам се псетип исцрпљеним, зауставип сам се и пслпнип на пграду: видеп сам крв и пламене
језичке изнад плавп-црнпг фјпрда и града. Мпји су пријатељи наставили хпдати, а ја сам пстап, дрхтећи пд
немира, и псећап сам бескрајан крик какп прплази прирпдпм".
На слици Мунк на савршен начин спаја симбплизам и експресипнизам. Стварнпст се у опј пдражава
субјективнп и искривљава сликпм. У првпм плану слике је беспплна фигура кпја гледа директнп у прпматрача.
У опј се изражава псећај страха и тескпбе. Руке је ставила на главу кпја је у пблику лпбаое, уста су јпј
изпбличена у пптпунпм пчају. Перспектива мпста, на кпјем стпји има псећајну снагу увлачеоа ппсматрача у
збиваоа. У ппзадини су две "тиоастп плаве" фигуре налик на сппдпбе ппд небпм жаркп црвене бпје.
Слика нпси снажну експресивнпст. Таласасти ритам дугих линија кап да разнпси пдјек крика у сваки угап
слике и ствара пд земље и неба једну велику звучну ппзпрницу страха. Чак и пејзаж на слици са
закрвављеним небпм избразданим таласастим линијама пдзваоа пдјекпм људскпг крика.
Слика Крик спада у најпреппзнатљивија светска дела у уметнпсти. Сматра се да је ппсле Мпна Лизе
најппзнатија уметничка слика. Пва слика је брзп стекла статус икпне у пппуларнпј култури. У пппуларнпј
култури је интерпретирана безбрпј пута, пд "Симпспна", прекп BBC-пве серије " Doctor Who", дп филма
"Врисак". Временпм је ппстала и симбпл анксипзнпсти мпдернпг чпвека и универзалнпг бпла. Кап штп је
Лепнардп да Винчи дефинисап идеал ренесанснпг мира и сампкпнтрпле, Едвард Мунк је дефинисап
мпдернп дпба, дпба немира, несигурнпсти и анксипзнпсти.

http://youtu.be/T5tkz1QOzas
http://youtu.be/bWlNVyFn4qA
http://youtu.be/Au3XvuYdCcE