II domaći zadatak iz Linearne algebre

1. Neka su P, Q ⊆ R5 , gde je
P = L({(1, 0, 0, 1, −1, 0, 0, 1, 1), (1, 1, 1, 0, 1, 1, 0, 1, 1), (0, 2, 2, −2, 4, 2, 0, 0, 0),
(0, 1, 1, 0, 1, 1, 0, 0, 0), (1, 0, 0, 0, 0, 0, 0, 1, 1)}),
Q = L({(0, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1), (0, 1, 1, 0, 1, 1, 0, 1, 1), (0, 1, 1, 1, 0, 0, 1, 0, 0),
(1, 0, 0, 1, 0, 0, 1, 0, 0), (1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1, 1), (1, 0, 0, 1, 1, 1, 1, 1, 1)}).
(a) Odrediti dimenzije i po jednu bazu potpostora P , Q, P + Q i P ∩ Q.
(b) Odrediti jednu direktnu dopunu vektorskog potprostora P .
( )
2. Ako je P = L {x6 + 23 + 2, x6 + x5 + x3 + 2, x5 − x3 , x5 + x4 − x3 , x6 − x4 , x, x6 + x, x4 + x} ,
odrediti dim P , jednu bazu potprostora P ⊆ P ol5,R i direktnu dopunu u prostoru
P ol5,R .
3. Odrediti An za proizvoljno n ∈ N ako je:
 
3 0 0 0
 0 3 0 1
(a) A = 
 1 0 1 1 ;


0 1 1 1
 
3 0 0 1
 0 3 1 0
(b) A =  0 1 3 0 ;


1 0 0 1
 
2 0 0 1
0 2 0 0 
(c) A = 
1 0 2 0  ;


0 0 1 2.
4. U zavisnosti od parametara a, b ∈ R, odrediti rang matrice A ako je
 
1 a+1 1 2 1
 1 1 a 1 1
(a) A = 
 0
;
b 0 1 0
a+1 3 2 3 2
 
1 a 0 3 4
 0 1 2 3 a2 
 
(b) A =  1 1 −a 0 0 .

0 1 0 1 1 
1 a 3 4 0

1
5. Odrediti A−1 i det(A) ako je A = [aij ] ∈ Rn×n matrica kod koje je ai,n+1−i = i,
i = 1, n dok su svi ostali unosi nule.

6. Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje sistem

x1 + 2x2 + 3x3 + ax4 = 1

x1 2x2 + (a + 2)x3 + 2x4 = 1
(a) ;
x1 + (a + 1)x2 + 3x3 + 2x4 = 1
ax1 + 2x2 + 3x3 + 4x4 = a

x1 + 2x2 + x3 + x4 = 5
3x1 + 2x3 − x4 = 2b
(b) ;
x1 + (b + 6)x2 + 2x3 + (b + 3)x4 = 15
x1 − 4x2 − (b + 1)x4 = −6

ax1 + x2 + x3 + x4 = 1
x1 + ax2 + x3 + x4 = 1
(c) ;
x1 + x2 + ax3 + x4 = 1
x1 + x2 + x3 2
+ a x4 = a.

x1 + 2x2 + x3 + ax4 = 2
x1 − 3x2 + ax3 − 2x4 = 0
(d)
2x1 − x2 + x3 + x4 = a
(a + 1)x1 + x2 + 2x3 + 3x4 = 4

ima rešenje. Za takve vrednosti parametra a, odrediti skup rešenja sistema. Rešiti
odgovarajuće homogene sisteme jednačina.

7. Odrediti rang matrice A svodeći je na GJ-oblik ako je

 
2 1 1 0
0 2 1 1
A= 1 0 2 1 .


1 1 0 2

Odrediti matrice E i P takve da je A = EAH P gde je AH Ermitova normalna forma

matrice A, izračunati det(A), adj(A) i A−1 .

8. Neka je A ∈ Rn×n proizvoljna matrica. Dokazati da postoji prirodan broj n takav

da je An = O ako i samo ako je 0 jedina sopstvena vrednost matrice A.

9. Neka su A, B ∈ Rn×n . Dokazati ili opovrgnuti kontraprimerom:

(a) Ako matrice A i B komutiraju, onda komutiraju i A−1 i B −1 .
(b) adj(AB) = adj(A)adj(B);
(c) adj(AB) = adj(B)adj(A);
(d) Ako je r(AB) = n i r(B) = n, onda je r(A) = n;
(e) Ako je r(AB) = r(A) = k < n, onda je r(B) = k.
10. Izračunati:
 
a1 + b1 b2 b3 · · · bn−1 bn
 
 b1 b + a2 b3 · · · bn−1 bn
 2 
 .. . .. .. 
..
(a) Dn =  . .. . . ··· 
.
 
 b1 b2 b3 · · · an−1 + bn−1 bn 

 b1 b2 b3 · · · bn−1 an + bn 
 
 1 1 1 ··· 1 1 n 

 2 2 2 ··· 2 n−1 2 

 3 3 3 ··· n−2 3 3 

(b) Dn =  . .. .. .. .. .. 
 .. . . ··· . . . 

n − 1 2 n − 1 ··· n − 1 n − 1 n − 1

 1 n n ··· n n n 
 
2 5 0 0 ··· 0 0 0

1 2 5 0 ··· 0 0 0

0 1 2 5 ··· 0 0 0

(c) Dn =  . .. .. .. .. .. .. 
 .. . . . ··· . . . 

0 0 0 0 ··· 1 2 5

0 0 0 0 ··· 0 1 2
 
n n n ··· n n n

n n−1 n ··· n n n

n n−1 n−2 ··· n n n

(d) Dn =  . .. .. .. .. .. 
 .. . . ··· . . . 

n n−1 n−2 ··· 3 2 n

n n−1 n−2 ··· 3 2 1
 
n − 1 −1 −1 ··· −1 −1 −1
 
 −1 n − 1 −1 ··· −1 −1 −1
 
 −1 −1 n − 1 ··· −1 −1 −1
 
(e) Dn =  . .. .. .. ..  ..
 .. . . ··· . .  .
 
 −1 −1 −1 ··· −1 n − 1 −1 

 −1 −1 −1 ··· −1 −1 n − 1
 
4 1 1 1 ··· 1 1 1

4 4 1 1 ··· 1 1 1

4 1 4 1 ··· 1 1 1

(f) Dn =  . . .. .. .. .. .. 
 .. .. . . ··· . . . 

4 1 1 1 ··· 1 4 1

4 1 1 1 ··· 1 1 4
  
6 6 6 6 ··· 6 6 6

2 6 6 6 ··· 6 6 6

 .. .. .. 
(g) Dn =  ... .. .. ..
. . . ··· . . . 

2 2 2 2 ··· 2 6 6

2 2 2 2 ··· 2 2 6
 
a b b ··· b b b 

c d 0 ··· 0 0 0

c 0 d ··· 0 0 0

 .. ..  , d ̸= 0.
(h) Dn =  ... .. ..
. . ···
..
. . . 

c 0 0 ··· d 0 0

c 0 0 ··· 0 d 0

c 0 0 ··· 0 0 d

11. Neka je x ∈ R3 i f ∈ End(R3 ) preslikavanje definisano sa:

f ((a, b, c)) = (a − b, a + b, c), (a, b, c) ∈ R3 .

Neka je (e) standardna baza prostora R3 i g ∈ End(R3 ) preslikavanje za koje je

 
0 1 1
Me,e (g) = 1 1 0 .
0 −1 1

(a) Odrediti sopstvene vrednosti i sopstvene vektore preslikavanja f i f + g.

(b) Odrediti det(Me,e (g n )) i tr(Me,e ((f + g)n )), n ∈ N.
(c) Da li je preslikavanje g invertibilno?

12. Neka su A, B ∈ R3×3 i n, m ∈ N takvi da je

A2 BA2 = A,

pri čemu je  
1 2 1
A = 2 1 1 .
1 −1 1
(a) Da li je matrica B regularna? Koliki je rang matrice B?
(b) Odrediti A3 , det(A3 ) i det(A).
(c) Da li se mogu odrediti sopstvene vrednosti matrice B?

13. Neka je f ∈ End(R3 ) preslikavanje definisano sa

f (x, y, z) = (2x − y, x, −x + 2z), (x, y, z) ∈ R3 .

Odrediti sopstvene vrednosti, sopstvene vektore i minimalan polinom za f . Koje su

sopstvene vrednosti operatora f ◦ f ?
14. Neka je dat operator f ∈ End(R3 ) definisan sa

f ((x, y, z)) = (x − 2y + z, x + y + z, x − y − z).

(1) Odrediti sopstvene vrednosti operatora f i njima odgovarajuće sopstvene vektore.

(2) Ako je A = Me,e (f ), gde je (e) standardna baza prostora R3 , odrediti karakter-
ističan i minimalan polinom matrice A.
(3) Dijagonalizovati matricu A, ukoliko je to moguće, i odrediti An , n ∈ N.

15. Dokazati:
(a) A ∈ Rn×n je regularna matrica ako i samo ako λ = 0 nije sopstvena vrednost
matrice A;
(b) Ako je A ∈ Rn×n regularna matrica, postoji polinom p takav da je p(A) = A−1 .

16. Ako je AB − BA = B 2 A, pri čemu su A, B ∈ Rn×n i A regularna matrica, dokazati

da je I + B regularna. Da li B mora biti regularna? Da li iz reglarnosti matrice B
proizilazi regularnost matrice I + B u opštem slučaju?

17. Ako su A, B ∈ Rn×n nilpotentne matrice i AB = BA, dokazati da su AB i A + B

nilpotentne matrice.

18. Neka je P potprostor konačno-dimenzionalnog vektorskog prostora V i A, B ∈

End(V ), AB = BA. Ako je P sopstveni potprostor operatora A, dokazati da je
B(P ) = P .