Ученик: Благојевић Немања

1. Увод-Историјски развој

Први пут се срећемо са хлађењем у записима старим неколико хиљада

година. Приметивши да месо и биљни плодови много дуже остају остају
свежи у хладном простору, људи тога доба престају да иду у лов и
сакупљање хране сваки пут кад су гладни. У почетку су користили природни
лед и снег и одлагали храну у мрачне и хладне пећине и јаме. Забележени су,
чак, и први први покушаји вештачке производње леда. Стари Египћани су
преко ноћи остављали воду у плитким посудама која се претварала у лед
услед ниже температуре и делимичног испаравања. Врло рано је коришћена
и способност хлађења разних смеша, најчешће снега или леда и разних соли.
Такве смеше се и данас употребљавају. Када се комад леда (или снега) и
кухињска со помешају, настаје интензивно топљење леда и растварање соли.
За топљење леда, као и за замрзавање соли потребна је топлота коју смеша
узима од саме себе, те се тако расхлади. Ефекат расхлађивања зависи од
врсте материјала који се мешају и од њиховог односа у смеши. Еутектички
раствор представља смешу два средства у односу који даје најнижу
температуру топљења.

Прве машине за хлађење радиле су на принципу стварања вакуума у суду у

коме је кључала вода, чијим испаравањем је одузимана топлота хлађеном
простору. У 19. веку пронађене су прве расхладне машине са компресорима
на ручни погон и затвореним кружним процесом, ваздушне машине за
хлађење и први уређаји који раде на принципу апсорбције.

Почетком овог века техника вештачког хлађења била је у пуном развоју.

Компресорски уређаји, ејекторска машина и апсорбциона машина увелико су
се користиле. Развој су убрзавале индустрија сладоледа, примена хлађења за
конзервирање намирница, хлађење пића и климатизација ваздуха у
просторијама у којима бораве и раде људи.

1
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

2. Примена расхладних уређаја и система

Користећи основне принципе технике хлађења у овом поглављу биће

приказане основне области примене расхладних постројења. Области
примене расхладних уређаја се деле на ти групе, где је хлађење:

 Средство за конзервирање,
 Средство за побољшање животних и радних услова,
 Главни или помоћни производни процес.

2
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

3. Расхладни флуиди- врсте и особине

Расхладни флуид је радна материја која циркулише у постројењу за хлађење

и чије промене стања одређују кружни процес. Током развоја машина за
хлађење користили су се различити расхладни флуиди од којих се данас
велики број не користи, или се користи само у специјалним случајевеима и
условима. Да би расхладни уређај постигао што већи ефекат (водећи рачуна
о његовој цени и безбедном руковању) расхладни флуид мора да испуњава
одређене термичке, физичке и хемијске услове.

Расхладни флуиди су разни флуиди који су, уствари, преносиоци топлотне

енергије.

-АМОНИЈАК (NH3)

То је безбојан гас, оштрог, надражујућег мириса. Већа концентрација

амонијака штетно делује на здравље. Хемијски је стабилан до температура
од 150-200оC. Растворљив је у води, не меша се са уљима за подмазивање,
нагриза бакар, цинк и све легуре које садрже ове метале. На атмосферском
притиску је лакши од ваздуха. Запаљив је, и ако га има у ваздуху у већим
количинама (16-26%) може да експлодира. Места на којима инсталација
пропушта амонијак откривају се помоћу горућег сумпорног штапића или
хлороводоничне киселине која испарава. Ако истиче амонијак појавиће се
бели дим. Употребљавају се и листићи (лакмус) који у присуству амонијака
добију црвену боју. Као расхладни флуид амонијак се примењује у
компресорским инсталацијама индустријског типа.

-УГЉЕН-ДИОКСИД (CO2)

То је гас без боје и мириса. Није отрован, ни запаљив. Има високе притиске
испаравања и кондензације (20-75bara), што уз ниску критичну температуру
(31oC) представља главни недостатак овог гаса. Због своје неотровности и
незапаљивости коришћен је у постројењима за климатизацију и уређајима за
хлађење у прехрамбеној индустрији.

3
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

-СУМПОР-ДИОКСИД (SO2)

То је отрован гас, без боје, оштрог мириса. Није запаљив, са водом ствара
сумпорну киселину, што ствара низ техничких проблема. Употребљава се за
мања постројења.

-МЕТИХЛОРИД (CH3CI)

Упркос одличним термодинамичким особинама и једноставној и јефтиној

производњи, ретко се употребљава, првенствено због своје велике
токсичности и запаљивости при већим коцентрацијама.

Постоје две врсте фреона које се највише примењују у расхладним

системима и то су:

-ФРЕОН 12 (CF2Cl2)

Најчешће се употребљава дифлуор-дихлор-метан, познат под ознаком

ФРЕОН 12 који је безбојан, слабог и пријатног мириса, није запаљив и радни
притисци су му повољни. Сув дејствује на месинг, а влажан на све метале.
Топлота испаравања му је врло мала па се употребљава само за мала
постројења. Фреон и уље морају бити потпуно без воде. Слаба страна му је
што му је топлота испаравања мала ако се употреби за компресоре са
клипом.

-ФРЕОН 22 (CHF2Cl)

По термодинамичким својствима је сличан амонијаку. Коефицијент одавања

топлоте ФРЕОНА 22 је 25-30% већи него ФРЕОН 12, што му омогућује да се
смање димензије апарата за измену топлоте. Он лако пролази слабо
заптивна места. У одсуству влаге је неутралан у односу на метале. Није
екплозиван нити запаљив, али је отровнији од ФРЕОНА 12. Примена ФРЕОНА
22 се препоручује у нискотемпературним расхладним уређајима, као и
уређајима за климатизацију ваздуха.

4
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Фреони су расхладни флуиди добијени хлорисањем или флуорисањем

углавном засићених угљоводоника. Основне сировине за производњу
фреона су: метан, етан, пропан и бутан.

Расхладни флуид треба да поседује следеће особине:

 Велику топлоту испаравања,

 Специфична топлота течности и расхладног средства треба да буде што
мања,
 Потребан рад сабијања паре расхладног флуида треба да буде што
мањи,
 Температура смрзавања треба да буде нижа од најнижа температуре
која може да настане у машини,
 Притисци кондензације и испаравања треба да буду погодни,
 Да није запаљив,
 Да није отрован,
 Контрола истицања флуида треба да буде лака и јефтина,
 Да се флуид лако меша са уљима за подмазивање,
 Да има стабилан хемијски састав,
 Да има што мању вискозност,
 Да нема кородивно дејство на метале и заптивни материјал, као ни
штетно дејство на намирнице у случају да дође до истицања.

5
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

4. Подела расхладних система

Расхладни системи могу да се са различитих гледишта поделе на различите

групе. Најчешће се расхладни системи деле према припреми ваздуха,
преносу енергије, регулисању….

На основу ових параметара разликујемо следеће врсте расхладних система:

1. Ваздушна климатизациона постројења

a. Једноканална климатизациона постројења са константним
протоком ваздуха,
i. Једнозонска постројења,
ii. Вишезонска постројења са догрејачима,
iii. Вишезонска постројења са наизменичним клапнама.
b. Једноканална климатизациона постројења са променљивим
протоком ваздуха,
c. Двоканална климатизациона постројења
i. Са константним протоком,
ii. Са променљивим протоком.
2. Ваздушно-водена климатизациона постројења
a. Постројења са терминалним догрејачима или хладњацима,
b. Индукциона климатизациона постројења,
c. Двоцевни систем,
i. Са пребацивањем (change over),
ii. Без пребацивања (non change over),
d. Троцевни систем,
e. Четвроцевни систем са 1 или 2 измењивача топлоте
i. Са управљањем преко вентила,
ii. Са управљањем преко клапни,
f. Индукциона постројења са променљивим запреминским
протоком.

Ово су само неке од најважнијих подела и поред њих постоји још врста
расхладних система.

6
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

5. Вентилатори
Вентилатори су турбо машине за потискивање ваздуха и других гасова са
притиском до 30000N/m2(Pa).

Постоје радијални вентилатори, који аксијално усисавајиу ваздух и

радијално га потискују и аксијални вентилатори који ваздух у аксијалном
правцу усисавају и потискују.
Осим тога, постоје и попречни вентилатори, код који ваздух улази у
једном делу обима радног кола, а излази у другом делу. Дакле, ваздух
струји два пута преко лопатица. При томе настаје ваздушни вртлог који
преузима функцију уређаја за усмеравање. Дужина радног кола је
пропорционална радном протоку.

7
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 1. Начини израде вентилатора-преглед

8
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

РАДИЈАЛНИ ВЕНТИЛАТОРИ

Подела радијалних вентилатора може бити:

 Према потисном притиску:
o Вентилатор ниског притиска, од 0 до 720Pa потисног
притиска,
o Вентилатор средњег притиска, од 720 do 3600Pa потисног
притиска и
o Вентилатор високог притиска, од 3600 do 30000Pa потисног
притиска и више.

 Према начину постављања лопатица:

o Добошна кола са много лопатица по обиму радног кола као
на добошу,
o Коло као код пумпе са малим бројем аксијално
проширених лопатица, слично као код радних кола пумпи,
o Лопатице профилисане или обичне лимене (скелетна
лопатица).
 Према облику лопатица:
o Напред савијене лопатице,
o Назад савијене лопатице,
o Са правим крајем лопатица.
 Према погонским условима:
o Вентилатори за вреле гасове,
o Вентилатори заштићени од експлозије,
o транспортни вентилатор,
o кровни вентилатор и др.

Посебну врсту израде представља капиларни вентилатор по систему de

FRIZA, где је коло са лопатицама замењено ротором од финог жичаног сплета
или сличне влакнасте структуре. При томе се јавља ефекат филтра и
преношење топлоте.

9
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 2. Радијални вентилатор са директним покретањем радног кола

Слика 3. Саставни делови радијалног вентилатора за погон клинастим каишем

и једностраним усисавањем

10
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

КРОВНИ ВЕНТИЛАТОРИ

Користе се често у фабрикама, нарочито у топлим погонима као што су

ливнице, челичане итд…, ради обнављања ваздуха а поред тога и за
проветравање тоалета и кухиња. Монтажа се врши на крову. Секундарно
струјање ваздуха лети се врши природно кроз врата и прозоре или се,
посебно зими, просторији доводи принундно помоћу уређаја, односно
постројења за проветравање. Приликом постављања ових вентилатора
неопходно је обратити пажњу на шумове, а нарочито на утицај шумова на
суседне објекте.

Саставни делови ових вентилатора су:

 Лимено кућиште са противкишном хаубом, отпорном на

корозију (такође кућиште може бити и од синтетичких
материјала),
 Аксијални или радијални вентилатор са мотором,
 Клапна за затварање која се аутоматски отвара услед струје
ваздуха или помоћу моторне клапне.

Недостатак кровних вентилатора је што се капацитет великог броја уређаја

не може накнадно изменити због директног моторног погона. Стварају
шумове па су неподесни. Повољни у том погледу су радијални вентилатори
са погоном преко клинастог каиша. При коришћењу мотора са спољним
ротором могуће је и бестепено регулисање од 100 до 0%.

Неке врсте извођења са аксијалним вентилатором опремљене су тако да се

могу користити за убацивање као и за извлачење ваздуха

11
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

6. Улога, значај и подела клима-уређаја

Климатизациона постројења имају задатак да температуру и влажност
ваздуха одржавају у оквиру неких прописаних граница константним. Она
сједињују сва 4 термичка метода припреме ваздуха: грејање, хлађење,
влажење и сушење. По правилу она имају и аутоматски уређај за регулисање
температуре и влажности. Представљају најсавршенији, али и најскупљи
поступак техничке припреме ваздуха. Климатизациона постројења
испуњавају и функцију проветравања и данас се углавном, у циљу уштеде
енергије, примењују са рекуперацијом топлоте.

Једонставнија варијанта таквих постројења за климатизацију су такозвана

постројења за делимичну климатизацију, која се од климатизационих
постројења разликују по том што имају две или три врсте термичке припреме
ваздуха (нпр. грејање, хлађење и сушење). Но, често се и ова варијанта
назива климатизационим постројењем, што ипак није у реду, с обзиром на
тачну дефиницију појма.

Климатизациона постројења налазе примену углавном у две велике области-

као климатизациона постројења ради угодности и као индустријска
климатизацуиона постројења.

Постројења ради угодности служе за стварање најповољнијег стања ваздуха

у просторијама свих врста које служе за боравак људи, као што су позоришта,
дворане, зборнице, школе, болнице, продајне просторије итд. Ова
постројења треба у просторијама да и зими и лети одржавају најповољнију
климу собног ваздуха, што значи да у зависности од времена или личних
жеља одржавају температуре од 22 до 26oC и релативну влажност ваздуха
између 35 и 65%. При оваквом стању собног ваздуха људи се обично
најугодније осећају и имају највећи радни елан и способност. С тим се
повезује и економска корист, пошто се смањује број изостанака људи са
посла због болести и повреда на послу, па се тако побољшавају и резултати
рада.

12
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Климатизациона постројења омогућавају и рекуперацију топлоте која

доприноси да се драстично смањи енергија потребна за загревање ваздуха.
На овај начин се смањује и расхладни капацитет лети.

Очекује се да ће ускоро техника климатизације и у овој области наћи ширу

примену упркос високим ценама енергије, јер се потребна енергија у
савременим постројењима може смањити већ и брижљивим грађевинским
пројектовањем, чиме се стиче и предност да су температура и влажност
контролисане током целе године. Рекуперацијом топлоте и коришћењем
расхладне машине у виду топлотне пумпе, може се чак у великом броју
случајева насупрот неклиматизованим зградама уштедети енергија.

Индустријска климатизациона постројења, за разлику од предходних, имају

задатак да стварају најповољније стање ваздуха за производне процесе.
Многи производи могу да се произведу беспрекорно само онда када ваздух
има одређено стање. Нпр. тканини памука потребно је да собни ваздух има
влажност од 70 до 80%, да би се спречило кидање кончаних нити. При овом
стану ваздуха памучни конац има највећу отпорност и еластичност. Слични
проблеми постоје и при производњи и преради папира. Између садржаја
влаге у папиру и садржаја влаге у ваздуху, мора да постоји равнотежа јер
би иначе настале тешкоће приликом транспорта, сабијања, профилисања,
утискивања и других процеса. И остале индустријске гране, а пре свега оне
које прерађују хидроскопске материјале, такође захтевају одређено стање
ваздуха (индустрија дувана, филмова, прехрамбена индустрија…).

Поред овог климатизациона постројења су своју примену нашла и у хемијској

индустрији, индустрији полупроводника, музејима, библиотекама,
фармацеутској индустрији, лабораторијама, као и у многим другим.

Уређаји за хлађење ваздуха служе за хлађење ваздуха у једној или више

просторија. Састоје се од кућишта са уграђеним вентилатором, мотором,
хладњаком и осталим елементима. Осим хладњака, често постоји и грејач
ваздуха, тако да се помоћу ових уређаја ваздух лети хлади а зими загрева.
Регулисање влажности помоћу уређаја за хлађење обично није могуће, али
се при јачем потхлађивању из ваздуха издваја и део влаге тако да се утиче и
13
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

на влажност ваздуха и то нарочито онда када расхладно средство има веома

ниску температуру.

Из тог разлога ови уређаји се често називају и клима-уређаји, мада појам

клима-уређај подразумева и регулисано утицање на влажност ваздуха лети и
зими. Тачнији би био назив делимични клима-уређај.

Велики уређаји, са протоком више од 20000m3/h, израђују се и као клима-

уређаји у облику кутије, по систему блок израде. Када се поједини саставни
елементи сместе у коморе, реч је о централним клима-коморама.

Област примене клима-уређаја је веома широка од станова, кућа,

канцеларија, хотела, угоститељских објеката па до примене у разним врстама
индустрија.

Главне предности клима-уређаја у односу на постројења за климатизацију су

следеће:

- Релативно ниски инвестициони трошкови, пошто се фабрички израђују у

више величина и у већим количинама-серијама,
- Минимални трошкови инсталације, пошто је потребна само ел. струја и
прикључак за кондензну воду,
- Веома леп изглед, тако да се могу поставити и у веома лепо
намештеним просторијама (треба обратити пажњу на шумове које
ствара овај уређај),
- Једноставна могућност преношења, тако да се при селидби може
преместити и у другу зграду,
- Ваздушни канали нису потребни или су сведени на минимум.

Клима-уређаји се деле према:

 Начину хлађења:
o Клима-уређаји са уграђеном расхладном машином,
o Клима-уређаји са одвојено постављеном расхладном машином
(сплит систем).

14
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

 Начину припреме ваздуха:

o Клима-уређаји за рад преко целе године, са аутоматским
регулисањем температуре и влажности лети и зими,
o Клима-уређаји за зимски период са регулисањем температуре и
влажности зими,
o Клима-уређаји за летњи период са регулисањем температуре и
влажности лети.
 Начину издувавања ваздуха:
o Клима-уређаји са слободним отвором за излазак ваздуха,
o Клима-уређаји са каналима.
 Употреби:
o Конфорни клима-уређаји или собни клима-уређаји, који трајно
треба да одрже одређену собну климу у зони угодности, дакле
приближно између 20 и 25оC при релативној влажности од 40 до
50%,
o Клима-уређаји за индустрију који зависно од услова производње
стварају посебну климу.
 Врсти енергије:
o Клима-уређаји са електричним погоном,
o Клима-уређаји који за загревање користе гас,
o Клима-уређаји који за загревање користе уље.
 Величини и начину израде:
o Прозорски клима-уређај,
o Вентилатор-конвектор или собни клима-уређај,
o Клима-ормани,
o Клима-уређаји облика кутије,
o Централне клима-коморе,
o Кровне клима-централе,
o Клима-уређаји за стамбене зграде.

15
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

ПРОЗОРСКИ КЛИМА-УРЕЂАЈИ

Прозорски клима-уређаји су најмањи уређаји са уграђеном расхладном

машином који служе за проветравање и хлађење појединих просторија
(канцеларије, просторије за боравак...). Уређаји су у облику кутије које се по
правилу постављају на прозор. Постављање је могуће и у зиду. Уређаји имају
унутра херметички затверен компресор, кондезатор са ваздушним
хлађењем, испаривач, 1 или 2 вентилатора, евентуално и електрични грејач
ваздуха, као и потребне органе за регулисање. Осим електричне струје није
потребан никакав даљи инсталациони прикључак. Сви делови су смештени у
кућишту лепог изгледа од челичниг лима, дрвета или пластичног материјала.
У многим уређајима уз пребацивање је могућ рад са спољним, околним и
мешаним ваздухом.

Предности уређаја су:

 Једноставна монтажа,
 Јефтин,
 Једноставан за руковање,
 Потребан је само прикључак за струју.

Недостаци уређаја:

 Јаки шумови,
 Појава промаје,
 Уграђивање је често неестетско.

Из естетских разлога се препоручује коришћење фасадних лимова и

одговарајућих маски са унутрашње стране.

16
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 4. Прозорски клима-уређај са маском на фасади

Слика 5. Кружни ток за расхладно средство и ваздух за прозорски ваздушни

хладњак

17
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 6. Пресек прозорског клима-уређаја: А-грејач,B-откапљивач, C-испаривач,

F-вентилатор, G- мотор

Уређаји се израђују у разним величинама са снагом мотора од 0,5 до 3kW. По

kW може да се постигне расхладни капацитет од око 2,5kW при чему је као
основ узета температура собног ваздуха од 26оC, 40% рел. влажности. Маса
уређаја износи приближно 50 до 100 kg према величини. Проток износи 300
дo 800m3/h, а од тога је приближно ¼ спољни ваздух.

Постоје и преносиви или уређаји монтирани на точкићима којима је такође

потребан прозорски отвор.

Кондензат који се јавља у хладњаку кроз цев се води напоље или до

површине кондензатора где испарава. За отворе за излаз ваздуха подесне су
подешавајуће решетке.

Мањи број уређаја израђен је тако да по хладном времену раде као топлотне
пумпе. По kW капацитета мотора може да се постигне приближно 1,5…2,0kW
топлоте. Њихово коришћење је могуће само при спољној температури до
+5OC, јер би у супротном дошло до залеђивања размењивача топлоте. Неки
уређаји имају аутоматске уређаје за отапање.

18
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

СОБНИ КЛИМА-УРЕЂАЈИ

Зову се још и клима-хладњаци или апарати за хлађење ваздуха. Израђени су

на исти начин као апарати за грејање (вентилатор-конвектори). Обично се
постављају испод прозора или, уколико није могуће на унутрашње зидове.
Користе се за установе, хотеле, просторије за састанке… Расхладни капацитет
износи до 5-6kW, проток ваздуха до 2000m3/h.

Према расхладном средству разликују се:

Клима уређаји са воденим хлађењем. Хладњак који се налази у уређају

израђен је по систему ребрастих цеви и прикључен је на разводну мрежу
воде која се хлади у расхладној машини. Уређаји без спољног ваздуха зову се
„Sensible coles“.

Осим хладњака, за наше поднебље, се најчешће користи још и грејач

ваздуха, топловодни или електрични, да би уређаји могли да се користе за
проветравање зими и за топле летње дане.

Понекад се користи само један размењивач топлоте који је прикључен на

мрежу грејне, као на мрежу расхладне воде. Лети се при томе ваздух хлади
помоћу расхладне воде, а зими се загрева помоћу грејне воде.

Уређаји могу да се инсталирају и хоризнотално испод таванице.

Пребацивање са погона са спољним на погон са околним ваздухом врши се
преко подешавајуће клапне.

Клима-уређаји са уграђеном расхладном машином у доњем делу или делу

са стране имају уграђену малу расхладну машину, чији је испаривач израђен
по систему ребрастих цеви и уграђен у струју ваздуха. Кондензатор
расхладне машине може бити опремљен ваздушним или воденим
хлађењем. Повољније је ваздушно хлађење кондензатора јер је у том случају
потребан само електрични прикључак без других инсталација. Ваздух за
хлађење кондензатора се узима из отвора на зиду из атмосфере и поново
издувава напоље. При томе су ипак јачи шумови, а такође није увек могуће
постављање зидних отвора.

19
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 7. Собни клима-уређај са површинским хладњаком за уграђивање испод прозора

Слика 8. Собни клима-уређај са ваздушним хлађењем расхладне машине

20
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 9. Собни клима-уређаји са одвојено постављеном расхладном машином са

воденим хлађењем

Слика 10. Собни клима-уређаји у четвороцевној мрежи за грејање и хлађење

појединих просторија

21
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Потребни су прикључци за:

 Електричну струју,
 Грејно средство,
 Хладну воду за кондензаторе са воденим хлађењем,
 Одвођење кондензата.

Проток ваздуха уређаја износи 1000….3000m3/h, расхладни капацитет

2…10kW, грејни капацитет 2…20kW.

Неки уређаји на нижим температурама раде као топлотне пумпе, тако да

загревају собни ваздух. Уколико се угради допунски топловодни грејач
ваздуха, може да се предвиди аутоматско пребацивање са погона са
топлотном пумпом на топловодно грејање. На тај начин постиже се
одржавање константне собне температуре зими и лети.

Отвор у зиду није потребан онда када се користе дводелни клима-уређаји.

При томе постоје две посебне групе елемената:

1. Кондензаторска секција са компресором напољу и

2. Испаривачка секција са вентилатором у просторији.

Обе секције су међусобно повезане преко водова за расхладно средство.

Дводелни уређаји и водови за повезивање напуњени су расхладним
средством. Специјалне спојнице су пре коришћења код оба дела затворене
помоћу плочастог вентила са опружним оптерећењем или помоћу
мембрана, које се пресецају уграђеним ножевима.

Клима-уређаји са одвојено постављеном расхладном машином су погодни

онда када треба већи број просторија у непосредној близини снабдевати
расхладним средством из једног заједничког расхладног постојења, као што
су хотели, установе итд. У том случају расхладну машину треба поставити у
подрум или једну споредну просторију, тако да се расхладно средство
развози до хладњака појединих уређаја. За већа постројења је погодније
коришћење расхладног агрегата воде, при чему се уређајима доводи

22
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

хлађена вода. Температура воде износи 5…10OC. При томе је из економских

разлога потребна расхлађена кула за воду кондензатора.

Неки уређаји су опремљени грејачем ваздуха, који зими поред загревања

спољног ваздуха до собне температуре, преузима и потпуно собно грејање.
Ови уређаји су преко целе године у погону и температуре собног ваздуха
одржавају константном на подешеним вредностима.

23
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

КЛИМА-ОРМАНИ

Клима-ормани у кућишту од челичног лима у облику ормана садрже све

делове потребне за климатизацију ваздуха, као и клима-конвектори, али за
веће капацитете. Проток износи до око 20.000m3/h.

Овде се такође разликују:

 Клима-ормани са уграђеном расхладном машином,
 Кондензатор са воденим хлађењем,
 Кондензатор са ваздушним хлађењем,
 Клима-ормани без расхладне машине са површинским измењивачима
топлоте.

Ови последњи уређаји по свом начину израде одговарају уређајима за

проветравање. Исти садрже поред грејача један површински хладњак, кроз
који струји хладна вода. У даљем тексту обрађени су само уређаји са
расхладном машином.
Постављање може бити слободно у самој просторији коју треба
климатизовати, а могућ је и прикључак ваздушних водова. Уређаји углавном
раде са околним ваздухом; количина спољног ваздуха износи максимално
15…20%. Околни ваздух по правилу се слободно усисава непосредно.

У доњем делу се налази херметички затворени расхладни компресор са

кондензатором са воденим хлађењем. Изнад њега се налази комора за
усисавање ваздуха, филтер за прашину ради прочишћавања ваздуха, грејач
за загревање ваздуха, испаривач са 3…4 реда цеви и на крају један или више
вентилатора са каишним преносом. Влажење, уколико се то тражи, врши се
помоћу паре. Предњи и зидови са стране могу лако да се скину, а унутрашњи
зид је обложен материјалом за пригушивање звука.

Саставни делови:

 Расхладна машина, која је скоро искључиво херметички израђена, при

чему је мотор уграђен у кућиште компресора, понекад су два или више
компресора, што је повољно за погон са делимичним оптерећењем.

24
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

 Вентилатор, најчешће са добошастим колом, са покретањем преко

клинастог каиша; често се могу користити и подешавајући дискови за
клинасти каиш или мотори са спољашњим ротором; проток износи
150…250m3/h по kW расхладног капацитета; разлика енталпије у
хладњаку износи 12…20kj/kg;
 Хладњак, који се користи за директно испаравање са бакарним цевима
и алуминијумским ребрима; чеона брзина износи 2…3m/s, најчешће
косо уграђен у уређај. Испод хладњака се налази суд за прихватање
кондензованих капи са прикључком за одводњавање.
 Кондензатори су најчешће са воденим хлађењем. Израђују се као
коаксијални или као кондензатори са змијастим цевима. Оптицајна
вода загрејана у процесу хлађења поново се хлади у расхладној кули. У
случају недостатка воде кондензатор може да се хлади ваздухом.
 Филтер је у највећем броју случајева од стаклене вуне и баца се после
употребе мада се, наравно, могу користити и други филтери.
 Влажење се врши директно помоћу паре загрејаних судова са водом,
или распршивањем воде. Отвори за излаз ваздуха су са
подешавајућим хоризонталним и вертикалним ламелним решеткама.
 Командна табла, која је често испод плоче са натписом фирме, има
мали број прекидача и сигналних лампица.

РАСХЛАДНИ КАПАЦИТЕТ

Појмови и услови испитивања нормирани су одговарајућим стандардом (DIN

8957 лист 1. do 4.).

За називни капацитет важе следећи услови испитивања:

 Собни ваздух: 27OC /19 OC (46% рел. влажност),

 Спољни ваздух: 35 OC /24 OC (40% рел. влажност),
 Улаз воде при раду са расхладном кулом 30 OC,
 Излаз воде при раду са расхладном кулом 35 OC.

25
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Ово одговара температури кондензације од око 40OC. У другим условима

расхладни капацитет се битно мења.
 Расхладни капацитет Q расте са порастом температуре по влажном
термометру tf,
 Расхладни капацитет Q расте са опадањем температуре кондензације
tk,
 Расхладни капацитет Q расте са порастом протока ваздуха V.

Укупни расхладни капацитет Q дели се на осетни и латентни део. Однос

протока осетне топлоте и укупног расхладног капацитета за називни
капацитет износи приближно 0,75…0,85. Фактор постаје мањи уколико је
ваздух влажнији. При сувом хлађењу износи 1,0. При избору клима-уређаја
треба обратити пажњу на овај фактор.

26
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 11. Шема једног клима-ормана са расхладном машином и парним

овлаживачем

Слика 12.Пресек једног клима-ормана са уграђеном расхладном машином

Слика 13.Кружни ток расхладног средства клима-ормана са кондензатором са

воденим хлађењем

27
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Регулисање температуре

За мале уређаје најчешће се користи двоположајно регулисање. Термостат

монтиран у отвору за околни ваздух укључује и искључује компресор. Ради
бољег прилагођавања расхладном капацитету може да се постави допунски
регулатор капацитета у кружни ток расхладног средства. Још боље
прилагођавање постиже се при коришћењу два компресора, који се
секвентно укључују помоћу степенастог термостата.

Ако при зимском погону постоји топловодни грејач ваздуха или пак
електрични, онда собни пропорционални термостат дејствује на извршни
мотор са механизмом за степенасто укључивање, који секвентно укључује и
искључује грејни вентил као и расхладне компресоре. Производе се са
капацитетима од око 50kW.

Код клима-ормана са одвојено постављеном расхладном машином, сам

клима-орман се налази у просторији коју треба хладити, а расхладна машина
на другом месту. Ова врста израде назива се и „двојни уређаји“, јер су
подељени на спољни и унутрашњи део. Део који се поставља напољу држи
компресор и кондензатор са ваздушним хлађењем, док унутрашњи део
држи испаривач и вентилатор. Оба дела међусобно су повезана преко
водова за расхладно средство, које произвођач већ испоручује напуњене
расхладним средством.

Велика предност ових уређаја састоји се у томе што су шумови компресора и

вентилатора изван просторије.

Уређаји се, углавном, користе за продајне просторије, просторије за

складиштење, радионице...

Расхладни капацитет износи приближно до 60kW, a проток до 10000 m3/h.

28
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

КЛИМА-УРЕЂАЈИ У ОБЛИКУ КУТИЈЕ

У принципу садрже исте делове као клима-ормани, али су постављени у

хоризонталном правцу један поред другог. Уколико се постављају на
таваницу називају се и плафонским клима-уређајима. Најједноставнији
уређаји састоје се из вентилатора и површинског хладњака на заједничкој
конзоли. У том облику се често користи за хотеле, радње итд. Такође се
уграђују у спуштене таванице. Измењивач топлоте израђен најчешће тако да
може, осим са хладном водом расхладног агрегата, да ради и са топлом
водом. Према томе, ово су комбиновани уређаји за хлађење и грејање или
проветравање. Хладњак мора да има суд за прикупљање кондезоване воде.

Већи број уређаја данас се израђује по принципу модула. При томе се

поједине саставне коморе, као комора вентилатора, комора измењивача
топлоте итд., према потреби састављају у комплетне агрегате. На тај начин је
омогућено да се релативно малим бројем појединих делова направе разне
комбинације.

Свака комора се састоји од оквира од профилисаног гвожђа са уметнутим

завршним лимом, који су са унутрашње стране обложени материјалом за
звучну и топлотну изолацију. Постоји могућност делимичног скидања
завршног лима да би унутрашњост била доступна.

Наведене саставне јединице могу да се комбинују и на други начин

постављају. Отуда и име “систем модула”.

29
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Слика 14.Клима-уређаји у облику кутије: лево-са грејачем ваздуха Е и хладњаком

К; десно: додатно са вентилатором за извлачење ваздуха.

30
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

7. Принцип рада клима-уређаја

Основни елементи компресорских расхладних уређаја су: компресор,

кондензатор, испаривач и уређај за снижавање притиска-експанзиони
вентил. Довођењем механичког рада компресору врши се сабијање гаса
(расхладног медија) на виши притисак. Сабијени гас вишег притиска одлази у
кондензатор где се хлади неким секундарним телом(вода или ваздух).
Хлађењем гас се кондензује на рачун доведене топлоте секундарним
медијом. Гас тј. после кондензације течност долази до уређаја за снижавање
притиска, где се снижава притисак. Као што смо раније напоменули на
нижим притисцима уз избор погодног расхладног медија, можемо довести
течност у такво физичко стање да оно почиње да испарава. Уколико је
температура околине виша од температуре на којој течност расхладног
медија испарава, доћи ће до размене топлоте између околине и испаривача.
Одвођењем топлоте, испаривачу потребне за испаравање течности одводи
се топлота околине из чега резултира снижавање температуре околине.
Течност у испаривачу ће да испарава све до оног момента док се
температура околине не снизи до температуре испаравања. Затим ће доћи
до престанка испаравања пошто није могуће доводити топлоту потребну за
испаравање, јер не постоји разлика температура испаривача и околине
неопходне за размену топлоте. Док постоји испаравање у испаривачу тј.
одвајање паре дотле и компресор усисава пару са нижег притиска на виши. У
компресорском расхладном систему сусрећемо следеће физичке величине:

 топлота испаравања,
 температура испаравања,
 притисак испаравања,
 топлота кондензације,
 температура кодензације,
 притисак кондензације.

31
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

Код неких врста хлађења (као што је хлађење отапањем леда, испуштањем
гаса из боце, пригушивањем гаса) дужина процеса хлађења је везана за
количину материје која одводи топлоту. Да би се процес хлађења поновио са
истом материјом, потребно је довести у првобитно стање (пре процеса
хлађења) и тиме се формира један кружни процес. Код таквих процеса је
неминовно обезбедити да има материја која је одузела топлоту, ту исту-
количину топлоте преда неком трећем телу. Природни је температурни
закон да топлота прелази само са вишег на нижи температурски ниво, и
немогући је другачији облик кретања топлоте (други закон термодинамике).

32
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

33
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

34
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

35
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

36
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

37
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

38
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

39
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

40
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

11. Одржавање и могући кварови клима-уређаја

Од правилног руковања и повремене контроле расхладног процеса зависи и
век трајања постављеног клима-уређаја. Редовни и повремени ремонти
смањују трошкове одржавања и могућност већих кварова и хаварија. Већа
постројења снабдевена су мерним апаратима који директно или индиректно
дају информације о појединим сегментима клима-уређаја.

Преко њих сазнајемо температуру кондензације (мерењем температуре

околине која хлади кондензатор), притисак кондензације(манометар на
потису), температуру испаравања (мерењем температуре медијума који се
хлади), притисак испаравања (мановакуметар на усису), температуру
прегревања на усису и потису (термометрима). Ови показитељи морају бити
у границама које прописује произвођач. Температура кондензације не зависи
само од количине протока који хлади кондензатор температурног медијума.
Настоји се да она буде што нижа (5-8oC нижа од температуре кондензације,
зависно од начина хлађења). Температура испаравања треба да буде 5-10oC
нижа од температуре медијума који се хлади. Зависи од количине топлоте
који испаривач одузима, као и од количине расхладног флуида који пролази
кроз регулациони орган. Температура прегревања на усису треба да је увек
виша од температуре испаравања (код комерцијалних уређаја до 30 oC), чиме
се спречава влажан ход компресора и повећава степен одавања.
Температура прегревања на потису треба да буде нижа од температуре
кондензације и износи до 130 oC.

При снижењу температуре испаравања или повећању температуре

кондензације, смањује се коефицијент корисног дејства компресора, увећава
се количина паре формирана при пролазу кроз регулациони вентил,
повећава се утрошак електричне енергије и др.

Рад компресора мора бити равномеран. Контролише се систем за

подмазивање (провера притиска-манометар за уље) и хлађење компресора.
Усисна страна компресора мора бити прекривена ињем (не и сам
компресор). Компресор се мора зауставити (уколико нема заштитне уређаје)

41
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

при: квару у систему за хлађење и подмазивање, недозвољеном повећању

температуре у потисном цевоводу, повећању температуре расхладне воде за
хлађење итд. Правомерном реакцијом одговорног лица или аутоматским
реаговањем заштитног органа спречава се оштећење компресора
(хидролучки удар који настаје услед продирања течног расхладног флуида
влажне паре или велике количине уља за подмазивање у цилиндар
компресора). Ово се догађа услед промене топлотног оптерећења
испаривача, наглог смањења притиска у постројењу, усисавања течног
расхладног флуида из џепова усисног и потисног цевовода и колектора,
неправилног убризгавања течног флуида, неправилне регулације
експанзионог вентила или механичке и регулационе неправилности у
компресору. Поред компресора, током рада треба контролисати и остале
елементе. На кондензаторима треба проверавати проток и температуру воде
или ваздуха, испуштати ваздух и уље и контролисати евентуални пролаз
расхадног флуида у воду. Код испаривача контролисати доток расхладног
средства, испуштати уље, одржавати чисту површину уз редовно отапање,
као и правилну концентрацију и циркулацију раствора (код уроњењих
испаривача). Треба контролисати и остале елементе сходно препорукама
произвођача и условима рада.

Одржавање обухвата редовне и периодичне сервисе и прегледе.

Свакодневно се проверава ниво, притисак и проток уља у компресору и
дебљина леда на површини или цевима испаривача. Једном недељно се
проверава инсталација пропуста расхаладни флуид, контролишу се услови
кондензације, испушта се ваздух и уље из одговарајућих елемената.

42
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

12. Алат и прибор за одржавање клима-уређаја

Неопходан алат за монтажу је :

 Извијач за дрвене вијке (по могућству 4 комада различитих величина и

са изолованим дршкама),
 Виљушкасти кључеви ,
 Чекићи различитих димензија (од 150, 300, 500 грама) дрвени или
пластични чекићи,
 Мале ножасте турпије и три турпије (различите по финоћи),
 Длето и тестера за дрво,
 Брусни папир (различите финоће),
 Апарат за вакумирање и пуњење са одговарајућим инструментима и
прикључцима,
 Бакарне цеви за пуњење инсталације (са одговарајућим прикључцима),
 Проширивач цеви са шилом или са измењивим чељустима,
 Боца за одговарајући флуид,
 Различите четкице и секачи,
 Инструменти за елекрична мерења и контролна лампа,
 Апарат и опрема за заваривање,
 Менгеле (стоне и ручне),
 Ручна бушилица, бургије и нарезнице,
 Гарнитура заптивача,
 Тестера за метал са неколико листова,
 Комплетан алат за пертловање и
 Алат за сечење цеви и опруге за савијање.

Осим алата који треба држати на једном месту, неопходни су и неки

резервни делови :
 Вентил и заптивачи за компресор,
 Одговарајући аутоматски елементи за сам уређај и
 Заптивачи за славине и вентиле.

43
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

13. Мере заштите на раду са клима-уређајима

Свака организација у којој се ради са флуидима обавезно треба да има
медикаменте за случај прве помоћи, и то: боцу 1%-не борне киселине, кутију
чистог белог вазелина за очи, боцу сирћета (мешаног са водом у размери
1:5), пакетић газе и завоја, пакетић вате, гумене рукавице и гас-маску.
До несреће са амонијаком долази услед удисања амонијакових пара и
оштећења коже течним амонијаком. Приликом рада без заштитних наочара
у контакт са парама може доћи до повреде очију, а са течношћу и до
ослепљења. У том случају очи треба држати отворене и испирати их топлом
водом или 1%-ном борном киселином. На крају их намазати вазелином. Исти
поступак треба користити и приликом тровања сумпор-диоксидом.

Метилхлорид проузрокује главобољу, смањује апетит, изазива умор мишића,

а веће концентрације могу проузроковати и смрт. Ако је повређени при
свести, треба употребити 3-5 грама соде бикарбоне и глукозе, а ако је у
несвести ова се средства употребљавају као клистир.

Ако се у ваздуху налази већа количина гаса, а вентилација није добра, треба
користити гас маску. Цивилне гас маске против отрова су неефикасне за ову
врсту флуида.

Фреон 12 изазива повреду само у случају недостатка кисеоника. У случају

повреде очију и коже прописи су исти као и за амонијак. Стројарнице морају
имати прописну вентилацију, а ваздух се мора мењати најмање 20 пута у
једном сату. Од специфичне масе паре флуида зависи смештај
вентилационих отвора и вентилатора (за амонијак-горе, а за :сумпор-
диоксид, метихлорид, фреон 12 и фреон 22).

Приликом пражњења преплављених испаривача и при пуњењу инсталације

фреоном забрањује се загревање боца. Ако се примети пропуштање фреона
треба укључити вентилатор или отворити прозоре и врата ради
проветравања просторије.

44
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

При замрзавању коже од додира течног фреона, замрзнуто место треба

пажљиво трљати стерилном ватом и марамицом док се не постигне
осетљивост и кожа не поцрвени. После успостављања крвотока и
осетљивости, замрзнуто место се трља чистим шпиритом и поставља се чисти
завој.

45
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

46
Трстеник, Јун 2011.
 Ученик: Благојевић Немања

САДРЖАЈ

1. Увод- Историјски развој стр.1.

2. Примена расхладних уређаја и система стр.2.

3. Расхладни флуиди- врсте и особине стр.3.

4. Подела расхладних система стр.6.

5. Вентилатори стр.7.

6. Улога, значај и подела клима-уређаја стр.12.

7. Принцип рада клима-уређаја стр.31.

8. Технолошки поступак стр.33.

9. Цртеж стр.34.

10. Операциони листови стр.35.

11. Одржавање и могући кварови клима-уређаја стр.41.

12. Алат и прибор за одржавање клима-уређаја стр.43.

13. Мере заштите на раду са клима-уређајима стр.44.

14. Трошковник израде стр.46.

47
Трстеник, Јун 2011.