Американизација

Појам американизације се појављује још у 18 веку. Од тада па кроз цео 19. век под
тим појмом се подразумева културна асимилација свих оних народа, односно досељеника
из различитих крајева света, који су живели у Америци тога доба. Међутим како је америчка
сила расла тако и американизација добија једну сасвим другу дефиницију. Под тим
термином се сада појављују политички, економски и пре свега културни утицај који је
Америка вршила на остатак света.
Када је Америка после Првог светског рата постала неоспорна сила она почиње
велики извоз своје културе преко Холивуда, радија, џеза и слично. Тада се по први пут јавља
и мисао да је циљ американизације „ширење идеала демократије“, што је и јесте некакво
отелотворење американизације као политичке идеје.
Највећи успон американизације је наравно уследио након 1945. године. Од овог
времена она има и јасну идеолошку односно политичку димензију. Рат је добијен али се већ
спремао један нови. Противник је наравно био комунизам. У таквим условима се и јављају
оне чувене фразе из овог периода; амерички начин живота и амерички сан. Слике које се
шаљу у свет путем филма, музике и разних других производа имале су за циљ да прикажу
Америку као земљу неограничених могућности. Америкаизација јесте свакако и један од
највећих разлога зашто се двадесети век често назива америчким.
Појам американизација се често преплиће и са појмовима вестернизација,
модернизација и глобализација. Вестернизација је свакако веома сличан појам јер она
подразумева ширење „западне“ културе, којој и сама Америка припада. Као земља у којој
је дошло до велике модернизације током двадесетог века, Америка је баш путем
американизације изузетно јако утицала и на модернизовање остатка света који је у овом
периоду уследио. Са обзиром на тако велики утицај американизације на свет двадесетог
века, појам глобализације се често поитовећује са њом. Као доказ том се појављује и термин
кокаколонизација, под којим се подразумева извоз америчке робе и инвазија америчких
културних вредности које прете локалним културама.
Као некаква контратежа американизацији јавља је појам антиамериканизам, али он
је пре свега политичко ондосно морално становиште, и нема неки директан утицај на
животе обичних људи какав има американизација.
 Најбоље средство које се могло користити у сврху американизације је био филм. Он
је људима, чији су умови били празни због наметнутог им живота, пружао неку врсту
материјализације њихових снова, а осим тога био је намењен најширим масама. Путем њега
Америка је људима иза „гвоздене завесе“ слала слике о себи као о богатој и раскошној
земљи са безграничним могућностима. Ово није било спровођено случајно већ системски,
а Стејт департмент је водио целокупан подухват. Требало је променити погледе на свет
читавих генерација које су гледале ове америчке филмове.
Добар пример за ово јесте и филм Вива Лас Вегас. Снимљен је 1964. године, у време
када је Хладни рат био на свом апсолутном врхунц, и он приказује баш оно што се
подразумева под термином амерички сан. Главног лика тумачи нико други до Елвис
Присли, несумњиво највећа звезда овога доба. Он жели да учествује у ауто тркама али нема
довољно новца. Ипак како је ово филм, a дешава се у Америци и то још у Лас Вегасу, он
путем коцкања набавља довољно новца за мотор који му фали.
У фиму нема никаквих трагова сиромаштва или других потешкоћа (осим наравно,
оних емоционалних). Једна туча која је избила у казину се решава тако што Елвис просто
отпева песму. Када наш главни лик изгуби новац, то њему не представља неки велики
проблем јер већ има идеје како да га набави, док у међувремену мора да ради као конобар
као би отплатио дуг који има хотелу. То што сада нема готово никаквог новца га не
спречава да оде у провод да са девојком која му је запала за око, укључујући ту и вожњу
хеликоптером. Једини прави проблем који он уствари он има јесте то што се њему девојка
свиђа, али се њој не свиђа то што је он тркач.
Он односи победу на једном такмичењу певања, али и ту остаје без новца. На крају
ипак набавља новац и у последњи час стиже на почетак трке, и наравно односи победу у
драматичном финишу. Филм се завршава венчањем, и наш је главни лик ( прикладно назван
Срећко) одсањао, односно стварио свој амерички сан.