GLAGOLI

Dragan Miščević: Glagolska vremena

Glagolski vid
 Nesvršeni:
Trajni: čitati, blistati, skakati, nositi
Učestali: očitavati, preskakivati, pregledavati

 Svršeni:
pročitati, zablistati, skočiti, donijeti
 Glagolski pridjevi
 Glagolski pridjev radni ili aktivni
 Glagolski pridjev trpni ili pasivni
 Glagolski pridjev radni (aktivni):
m.r ž.r s.r
 jd. izvadio, izvadila, izvadilo;
mn. izvadili, izvadile, izvadila
 rekao, rekla, reklo;
 rekli, rekle, rekla
nastavci : -o, -la , -lo; -li , -le , -la
-ao -la -lo ; -li -le -la
 Glagolski pridjev trpni ili
pasivni
 nastavci :

-n-na-no; -ni-ne-na
-en, -ena,-eno;-eni, -ene, -ena
-jen, -jena, -jeno; -jeni, -jene,
-jena
-t, -ta, -to; -ti, -te, -ta
 Radna (aktivna) uloga subjekta - Marija čita knjigu.

 Trpna (pasivna) uloga subjekta – Knjiga je pročitana.

 Radno ili aktivno glagolsko stanje - Seljak ore njivu.

 Trpno ili pasivno glagolsko stanje - Njiva je uzorana.

 U hrvatskom jeziku postoje dva glagolska stanja: aktiv i

pasiv.
 glagolska imenica
glagolski pridjev trpni + je
igranje < igran+je
uskrsnuće < uskrsnut+je
jotacija : n + j = nj / t + j = ć /
b + j = blj / p + j = plj /v + j = vlj /
m + j = mlj
( epentetsko – umetnuto – « l » )
 Glagolski prilozi

Nastali od glagola,
nepromjenjivi, a u rečenici
priložne oznake --- ti su
oblici glagolski prilozi.
Glagoli po predmetu
radnje mogu biti
prijelazni, neprijelazni i
povratni
(pravi, nepravi i
uzajamno povratni).
Glagoli po predmetu radnje / objektu
 Prijelazni glagoli: Ribar baca mrežu.
 Neprijelazni glagoli: Ribe plivaju rijekom.
 Pravi povratni glagoli: Ribar se (sebe)
izuva.
 Nepravi povratni glagoli: Ribar se smije.
 Uzajamno povratni glagoli: Ribar i riba se
nadmudruju.
Prošlost – sadašnjost - budućnost

 Budućnost
 trčat će

 Prošlost Sadašnjost
 Je trčala trči
Prezent
 Jednina Množina
 1. Ja trč-im 1. Mi trč-imo
 2. Ti trč-iš 2. Vi trč-ite
 3. On (ona, ono) 3. Oni, one, ona
trč-i trč-e

Nastavci: -im, iš, i; imo, ite, e

Prezent glagola biti
 Jednina Množina
 1. Ja jesam, sam 1. Mi jesmo, smo
 2. Ti jesi, si 2. Vi jeste, ste
 3. On jest, je 3. Oni jesu, su
 3. Ona jest je 3. One jesu, su
 3. Ono jest je 3. Ona jesu, su
 Prezent glagola htjeti

 Jednina  Jednina
 1. Ja hoću, ću  1. Ja ne ću , neću
 2. Ti hoćeš, ćeš  2. Ti ne ćeš, nećeš
 3. On hoće, će  3. On ne će, neće
 Množina  Množina
 1. Mi hoćemo, ćemo  1. Mi ne ćemo, nećemo
 2. Vi hoćete, ćete  2. Vi ne ćete, nećete
 3. Oni hoće, će  3. Oni ne će, neće
Sadašnjost - P R E Z E N T
 - am  - em
 jednina  Jednina
 1. Kop - am  1. Jed - em
 2. Kop - aš  2. Jed - eš
 3. Kop - a  3. Jed -e
 množina  Množina
 1. Kop - amo  1. Jed - emo
 2. Kop - ate  2. Jed - ete
 3. Kop - aju  3. Jed - u
Sadašnjost - P R E Z E N T
 - jem
 - im  jednina
 Jednina  1. Ja ču - jem
 1. Ja uč - im  2. Ti ču - ješ
 2. Ti uč - iš  3. On ču - je
 3. On uč - i  množina
 množina  1. Mi ču - jemo
 1. Mi uč - imo  2. Vi ču - jete
 2. Vi uč - ite  3. Oni ču - ju
 3. Oni uč - e
 peč- em < PEK + EM
 peč –eš < PEK + EŠ
 peč –e < PEK + E
 peč- emo < PEK + EMO
 peč –ete < PEK + ETE
 pek – u < PEK + U
 k,g, h ispred e prelazi u č,ž, š –
palatalizacija
 K ISPRED E = Č
 G ispred E = ž
prezent
 dig –jem > DIŽEM
 dig- ješ > DIŽEŠ
 dig – ju > DIŽU
 dig – jete > DIŽETE
 dig –ju > DIŽU

g + j = ž = jotacija
Prošlost izričemo:
 Perfektom  Perfektom
Ja sam skakao Ja sam pekla
 Imperfektom Imperfektom
Ja skakah Ja pecijah
 Aoristom Aoristom
Ja skočih Ja ispekoh
 Pluskvamperfektom Pluskvamperfektom
Ja sam bio skakao Ja sam bila pekla
Ja bijah skakao Ja bijah pekla
 Prošlost-perfekt  Perfekt
Ja  jednina
sam
bio  1. Ja sam bio/bila/bilo
lav!  2. Ti si bio/bila/bilo
 3. on je bio/bila/bilo
 množina
 1. Mi smo bili/bile/bila
 2. Vi ste bili/bile/bila
 3. Oni su bili/bile/bila

Perfekt se tvori od nesvršenog prezenta pomoćnog glagola biti (sam, si,

je, smo, ste, su)
i glagolskog pridjeva radnog ili aktivnog zadanog glagola (bi-o, bi-la,
bi-lo; bi-li, bi-le, bi-la)
Ja sam ulovio
Perfekt
antilopu!
Protjerao sam  Jednina
slonove i
 1. Ja sam učio
žirafe.
 2. ti si učio
 3. On, ona, ono je učio
 Množina
 1. mi smo učili
 2. vi ste učili
 3. Oni, one, ona su učili
Aorist - prošlo svršeno vrijeme

1. ja dođ - oh 1. baci - h
2. ti dođ - e 2. baci - o
3. on dođ - e 3. baci - o

1.mi dođo-smo 1. bac - ismo

2. vi dođ-oste 2. bac - iste
3.oni dođ-oše 3. bac - iše
 Imperfekt -
prošlo nesvršeno vrijeme
Nastavci: -ah, -jah, -ijah
Jednina

Jednina 1. Ja pec-ijah
Jednina
• Ja kop-ah 1. Ja bi-jah 2. Ti pec –ijaše
• Ti kop-aše 2. Ti bi-jaše
• On kop-aše 3. On pec –ijaše
3. On bi-jaše
množina Množina Množina
• Mi kop-asmo 1. Mi bi-jasmo
• Vi kop-aste 1. Mi pec-ijasmo
2. Vi bi-jaste
• Oni kop-ahu 3. Oni bi-jahu 2. Vi pec-ijaste
3. 3. Oni pec-ijahu
 Pluskvamperfekt
 Ja sam bio čistio / čistila / čistilo
 Mi smo bili čistili / čistile / čistila

 perfekt + glagolski pridjev radni

glagola biti
Ja bijah učio / učila / učilo
Mi bijasmo učili / učile / učila

imperfekt glagola biti glagolski pridjev radni

 pluskvamperfekt
jd.
jd.
 sam bio učio
 Ja sam bila učila
 si bio učio
 Ti si bila učila
 je bio učio
 Ona je bila učila
mn
mn
 Smo bili učili
 Mi smo bile učile
 Ste bili učili
 Vi ste bile učile
 Su bili učili
 One su bile učile
 pluskvamperfekt

jd.
1. Ja bijah učio / učila / učilo
2. Ti bijaše učio / učila / učilo
3. On / ona / ono bijaše učio / učila / učilo
mn
1. Mi bijasmo učili / učile / učila
2. Vi bijaste učili / učile / učila
3. Oni /one /ona bijahu učili /učile / učila
 budućnost
 Budućnost izričemo futurom prvim i
futurom drugim ili egzaktnim
 Futur prvi
Ja ću / ne ću + galamiti
Mi ćemo / ne ćemo + galamiti
 Futur drugi
 Ja budem galamio / galamila / galamilo
 Mi budemo galamili / galamile / galamila
 Futur prvi
 jd.
 1. ću galamiti 1. ne ću galamiti
 2. ćeš galamiti 2. ne ćeš galamiti
 3. će galamiti 3. ne će galamiti
 mn
 1. ćemo galamiti 1. ne ćemo galamiti
 2. ćete galamiti 2. ne ćete galamiti
 3. će galamiti 3. ne će galamiti
 Futur drugi ili egzaktni
 Samo u složenim rečenicama.
1. budem sijao / sijala / sijalo
2. budeš sijao / sijala / sijalo
3. bude sijao / sijala / sijalo
4. budemo sijali / sijale / sijala
5. budete sijali / sijale / sijala
6. budu sijali / sijale / sijala
Glagolski načini
 imperativ - zapovjedni način …

 kondicional sadašnji – pogodbeni način

 kondicional prošli – pogodbeni način

 imperativ
 1. ja ---------------
 2. ti kopaj
 3. on / ona / ono neka kopa

 1. mi kopajmo
 2. vi kopajte
 3. oni neka kopaju
 Kondicional sadašnji
 Ja bih skakao / skakala/ skakalo
 Ti bi skakao / skakala/ skakalo
 On / ona / ono bi skakao / skakala/ skakalo

 Mi bismo skakali / skakale / skakala

 Vi biste skakali / skakale / skakala
 Oni / one / ona bi skakali / skakale / skakala
 Kondicional prošli
 Ja bih bio pekao  Ja bih bila kuhala
 Ti bi bio pekao  Ti bi bila kuhala
 On bi bio pekao  Ona bi bila kuhala

 Mi bismo bile kuhale

 Mi bismo bili pekli
 Vi biste bile kuhale
 Vi biste bili pekli  One bi bile kuhale
 Oni bi bili pekli