Novakovic Miroslav G1 19 18

САДРЖАЈ
1 УВОД ....................................................................................................................... 3
2 ИСТРАЖИВАЧКИ РАД ........................................................................................... 3
2.1 ТУНЕЛИ ............................................................................................................. 3
2.1.1 ОПШТЕ О ТУНЕЛИМА ............................................................................... 3
2.1.2 МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИЗГРАДЊЕ ........................................................... 5
2.1.2.1 СТАРЕ ТУНЕЛСКЕ МЕТОДЕ .............................................................. 5
2.1.2.2 НАТМ (НОВА АУСТРИЈСКА МЕТОДА) .............................................. 6
2.1.3 МАТЕРИЈАЛИ И ОПРЕМА ЗА ИЗГРАДЊУ ТУНЕЛА ............................... 9
2.2 ИЊЕКЦИОНИ РАДОВИ ................................................................................. 14
2.2.1 МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЊЕКТИРЊЕ У ТУНЕЛИМА .................................... 14
2.2.2 ОПРЕМА ЗА ИЊЕКТИРЊЕ У ТУНЕЛИМА ............................................. 17
2.2.3 ТЕХНОЛОГИЈА ИЊЕКТИРАЊА У ТУНЕЛИМА ..................................... 19
3 СТРУЧНИ (ПРАКТИЧНИ) РАД ............................................................................. 21
3.1 ПРОЦЕНА СТАЊА ОБЈЕКТА ТУНЕЛА ЛИПЕ .............................................. 21
3.1.1 УВОД......................................................................................................... 21
3.1.2 ОПИС ОБЈЕКТА ....................................................................................... 21
3.1.3 ПРЕГЛЕД И КОМЕНТАР ДОСТУПНЕ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ . 24
3.1.4 ИСТОРИЈА ПРОЦЕНЕ СТАЊА И САНАЦИЈЕ ТУНЕЛА ЛИПЕ ............. 25
3.1.5 ДЕТАЉАН ВИЗУЕЛНИ ПРЕГЛЕД ОБЈЕКТА .......................................... 27
3.1.5.1 Уочени дефекти и оштећења ........................................................... 28
3.1.6 АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА СТАЊА ОБЈЕКТА ............................................ 75
4 САНАЦИОНО РЕШЕЊЕ ...................................................................................... 76
4.1 САНАЦИЈА КАЛОТНОГ ДЕЛА ТУНЕЛА ........................................................ 76
4.1.1 ПРИПРЕМНИ РАДОВИ............................................................................ 78
4.1.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ОБЕЗБЕЂЕЊУ
ВОДОНЕПРОПУСТЉИВОСТИ ........................................................................... 80
4.1.3 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ВРАЋАЊУ НОСИВОСТИ .......................... 84
Мастер рад Мирослав Новаковић Г1 19/18
4.2 САНАЦИЈА У ОПОРЦИМА ............................................................................ 85

4.2.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ОБЕЗБЕЂЕЊУ
ВОДОНЕПРОПУСТЉИВОСТИ ........................................................................... 86
4.2.3 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ВРАЋАЊУ НОСИВОСТИ .......................... 87
4.3 САНАЦИЈА У ПОДНОЖНОМ СВОДУ ........................................................... 87
4.3.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ ........................................................................... 87
4.4 САНАЦИЈА ДРЕНАЖНОГ СИСТЕМА ........................................................... 89
4.4.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ ........................................................................... 89
4.4.3 ЗАВРШНИ РАДОВИ ................................................................................. 91
5 ШЕМА ИЗВОЂЕЊА САНАЦИОНИХ РАДОВА ................................................... 92
6 ПРЕДМЕР РАДОВА .............................................................................................. 93
7 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ.......................................................................................... 95
8 СПИСАК СЛИКА И ТАБЕЛА ............................................................................... 105
8.1 СЛИКЕ ........................................................................................................... 105
8.2 ТАБЕЛЕ ......................................................................................................... 107
9 ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................... 108
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 2

1 УВОД
Мастер рад се састоји из две целине: Истраживачки рад и Стручни (практични

рад).
Истраживачки рад предсатвља покушај што бољег приказа историје изградње,
одржавања и санације тунелских објеката, истраживање нових техника и метода
изградње подземних објеката, нових материјала који се користе код тунелских
радова.
Стручни (практичан) рад је израда једног могућег санационог режења за објекат
који је предмет овог рада, тунела Липа, на железничкој прузи Београд – Ниш.
Први део рада представља осврт на тунелске конструкције,методе и
технике градње и материјале који се користе у изградњи тунела, као и посебан
осврт на радове ињектирања, материјале и опрему који се у при ињектирању
користе. Дате су поделе метода тунелоградње којима су представљене старе
технике градње, данас ван употребе, као и преглед нових метода али и техника и
материјала које те методе захтевају. У делу који се односи на ињектирање
Други део рада се односи на практичан рад на анализи и процени стања
изабраног објекта, тунел „Липе“. У овом делу ће бити дат преглед стања и анализа
и процена стања објекта, као и предлог санационих радова који би довели објекат
у потребно експлоатационо стање.
2 ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
2.1 ТУНЕЛИ
2.1.1 ОПШТЕ О ТУНЕЛИМА
Тунели представљају подзмене објекте различитих намена. У праисторији

користили су се као склоништа и станишта, а у данашњим временима, од
половине 19-ога века, граде се као делови путева, железница, хидротехничких
објеката, рудника, склоништа и др. Граде се новим методама и материјалима, уз
стално усавршавање, посебно у производњи нових материјала који се користе у
тунелоградњи. Први железнички тунел изграђен је у Француској почетком 19-ога
века, 1826-1833, дужине 1500м и димензија у попречном пресеку ШxВ=3x5. Као
вуча у то време су се користили коњи. Последњих неколико деценија приметан је
раст изградње тунелских објеката, посебно у великим градовима, где се тунели
користе како би се саобраћај али и разне инсталације изместила у подземни
простор. Тако се у градским зонама тунели користе за путнички, железнички
саобраћај, и најважније за развој што већег броја линија подземног метроа.

Такође тунели се користе и за измештање канализационе, водоводне,

телекомуникационе и електроо мреже. Изградња колектора у ту сврху је
константан посао у свим већим градовима.
Што се тиче материјала у зависности од врсте и квалитета тла у ком се тунел
гради дуго се за израду тунелске конструкције користио искључиво клесани камен
и клинкер, или „кавањем“ ако се тулел изводи у стени, док се данас искључиво
користе млазни (прскани) бетони и класнични бетони који се уграђују помоћу
хидрауличких пумпи. Бетон се генерално састоји од примарне и секундарне
конструкције. Примарна тунелска блога се израђује млазним бетоном и
армирањем ременатама и арматурним мрежама. Између примарне и секундарне
конструцкије данас се најчешће израђује хидроизолациони слој.
ТБМ ( Tunnel Boring Machine) метода израде тунела представља ископ тунела
машином или постројењем за бушење тунела. Ова метода се примењује код
тунела у оквиру метро линија или дужих тунела где то геологија дозвољава и где
је економски исплативо (зависно од дужине, за краће дужине није економски
рационално). Постојење ТБМ је састављено од главе, односно, ископног чела на
ком се налазе неопходни ножеви за ископ, врста ножева зависи од геолошког
елабората, и тела у ком се налази трака за транспорт ископаног материјала са
чела ископа, и бетонски елементи тунелске цеви, од којих се спајањем долази до
коначног профила тунела. На постојењу се налази и део за инјектирање, а само
ињектирање се изводи иза цевних тунелских елемената, након што је формиран
цео прстен, облик, попречног пресека.
Слика 1:ТБМ постројење

Слика 2: ТБМ постројење
2.1.2 МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИЗГРАДЊЕ
2.1.2.1 СТАРЕ ТУНЕЛСКЕ МЕТОДЕ
Старе тунелске методе подразумевале су употребу дрвене погдраде као

примарне конструкције, након чега се почињало са обзиђивањем, односно
израдом секундарне облоге тунела обично од камена, ређе од опеке. Примарна
конструкција се састојала у формирању ископног профила тунела од дрвених
облица, гредица и друге резане грађе. У даљем развоју индустрије, почело је са
комбиновањем дрвене грађе и челичних елемената (ремената), попречног
пресека у облику звона, који су се постављали на растојању 0,60-1,20м, са
попречним ојачањима између две ременате, местимично. Мана ове методе, поред
јако спорог напредовања у изградњи, је и и то што се јављају велики поремећаји у
тлу, који се јављају услед споре израде примарне подграде, која има за циљ
стабилизовати ископни профил тунела, привремено да успоставе секундарне
носеће конструцкије. Услед јаких поремећаја ова техника је имала ограничења у
смислу габарита тунела, или површине попречног профила тунела. Све ово утиче
и на јако компликоване и отежане услове рада, добављања и манипулацију
материјала неопходног за израду тунела, и на крају до јако великог ризика од
појаве обрушавања материјала и несрећних случајева у току изградње тунела,
којих је у историји изградње подземних објеката било јако пуно.

Након што би се израдила примарна подграда у одговарајућем потезу и

одговарајуће дужине, зависно од услова тла и организације, могло се приступити
изради секундарне конструкције од зиданог кемена, ређе од опеке. Зидање се
израђивало одоздо на горе, клесаним или ломљеним каменом.
2.1.2.2 НАТМ (НОВА АУСТРИЈСКА МЕТОДА)
Нова Аустријска Тунелска Метода своју примену у пуном обиму почиње да

остварује у двадесетом веку, а посебно у другој половини двадесетог века, када
долази до развоја технике, технологије грађења и материјала за изгардњу
подземних објеката.
Ова метода једно време је изазивала расправу научне јавности, која траје
до данашњих дана, да ли је то Нова метода или се може подвести под неку стару
тунелску методу, сличну. У сваком случају извесно је да услед великог скока и
развоја у техници, технологији и материјалима који се примењују и усавршавају и
данас, заслужује да буде третирана као Нова Метода.
Основни концепти ове методе се разматрају за сваки пројекат тунела
понаособ, услед различитости и посебности инжењерско-геолошких и
геотехничких особина тла у ком се тунел гради. У сваком поједниачном случају
израђује се посебан елаборат технологије грађења, који обухвата технике градње
као и технологију градње са фазама напредовања, израдом подграде и заштите
ископа.
Код ове методе генерално, опште посматрано, имамо три елемента који
чине попречни пресек тунелске конструкције. То су, примарна облога (носећа),
која је у директном контакту са стенском масом са спољашње стране,
хидроизолационе материјале које се причвршћују са унутрашње стране примарне
облоге, и секундарну облогу (АБ конструкција) која даје финални облик
тунелског/подземног простора.1
Зависно од квалитета материјала у ком се гради тунел, израда примарне
облоге се може вршити минирањем и уградњом арматурних мрежа са СН сидрима
и челичним луковима, случај стенске масе, или израдом заштитног „кишобрана“
који се састоји од челичних цеви Ø114мм које се ињектирају цементном
ињекционом масом а затим у току напредовања ископа допуњују арматурним
мрежама у челичним луковима, слабије носиви материјали.
Примарна облога се ранијих година састојала од слојева арматурних
мрежа, обично 1-3 слоја, зависно од прорачунских резултата, затим челичних
лукова који се приљубљују уз „прву“ мрежу. Данас се, развојем материјала, све
више примењују микроармирани млазни бетони, који у великој мери смањују
1 Ј.Ковачевић, Основне концепције Нове аустијске тунелске методе

потребу за арматурним мрежама и челичним луковима, што се у позитивном

смислу јако добро одражава у економском смислу и на сигурност људи у фази
израде тунела. Микроармирани млазни бетон се данас израђује са додатком:
челичних, стаклених, минералних, карбонских пропиленских влакана и других
синтатилких влакана.
Хидроизолација се данас најчешће изводи у виду ПВЦ фолија. На очврснуо
млазни бетон се поставља геотекстил, као заштита ПВЦ фолије (да не би дошло
до оштећења када бетон секундарне облоге притисне ПВЦ фолију уз примарну
облогу), који се причвршћује специјалном врстом челичних ексера, који на глави
имају пластично подлошку, за коју се у следећој фази израде хидроизолације
причвршћује ПВЦ фолија, варењем, односно термо спајањем ПВЦ фолије са
пластиком подлошке.
Слика 3: Пресек тунела

На слици _____ је приказан пресек тунела данас најчешће извођеног типа тунела
НАТМ методом градње, 1-примарна облога млазни бетон, 2-СН сидро, 3-
геотекстил, 4-заштита хидроизолације подножног свода, 5-ПВЦ фолија
хидроизолација тунела, 6-АБ конструкција секундарне облога, 7-завршни премаз
тунела.
Слика 4: Изглед заштитног „кишобрана“, цеви Ø114 и радијални анкери
Слика 5: Хидроизолација тунела

На слици ______ је приказана хидроизолација тунела, 1-примарна конструкција

млазни бетон, 2-геотекстил, 3-ПВЦ хидроизолација, 4-секундарна АБ конструкција
тунела.
2.1.3 МАТЕРИЈАЛИ И ОПРЕМА ЗА ИЗГРАДЊУ ТУНЕЛА
Опрема за изградњу тунела у првом реду подразумева опрему за ископ, утовар и

транспорт материјала, а затим бушеће гарнитуре, опрему за уградњу млазног
бетона, опрема за израду хидроизолације, оплате и скеле за израду секундарне
АБ конструкције и опрему за уградњу бетона. Већина механизације за рад у
тунелима је специјализована баш за те услове рада, смањеног и ограниченог
простора за маневрисање.
За ископе се користе багери чија ископна „рука“ има посебан зглобни део који
омогућава лакши ископ и обликовање ископног профила.
Слика 6: Тунелски багер

За утовар код већих тунела се користе утоваричачи са могућношћу истобара
материјала бочно, или специјални тунелски утоваривачи мањих габарита.

Слика 7: Утоваривач са бочним утоваром/истоваром
Слика 8: Специјални тунелски зглобни утоваривач, мањих габарита
Транспорт ископаног материјала се може вршити класичним киперима или мини

зглобним дамперима, специјалним тунелски, таомо где смо ограничени
простором.

Слика 9: Специјални тунелски зглобни дампер и кипер камион
У случају бушећих гарнитура то се пре свега мисли на машине за израду штитова

од цеви Ø114, саједном или две стреле и корпом за опслуживање истих, затим на
машине за бушење разних врста сидара, и на крају на ручне бушеће пнеуматске
чекиће.
Слика 10:Машина за бушење са две гране и корпом
Слика 11: Машина за бушење рупа мањег пречника

Слика 12: Ручно бушење рупа мањег пречника
Опрема за израду млазног бетона је специјализована врста механизација само за

ту врсту материјала, док се за израду АБ секундарне конструкције данас користе
класичне стационарне пумпе и оплате које се данас све више модернизују како би
омогућили бржу, ефикаснију, квалитетнију и сигурнију уградњу бетона.
Слика 13: Машина за уградњу млазног бетона

Слика 14: Стационарна пумпа за уградњу бетона
Слика 15: Оплата секундарне АБ конструкције тунела
За израду хидроизолације се користе скеле са монтажу ПВЦ фолије и геотекстила,

затим опрема за спајање „заваривање“ ПВЦ фолија и специјални „пиштољи“ за
уградњу челичних ексера са пластичним подлошкама.

Слика 16: Спајање ПВЦ хидроизолационе фолије, машински или ручно
2.2 ИЊЕКЦИОНИ РАДОВИ

2.2.1 МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЊЕКТИРЊЕ У ТУНЕЛИМА
У зависности од врсте контрукције, материјала у ком се конструкција гради и

технологије којом изводимо радове можемо генерално препознати три временски
дефинисане врсте ињектирања: ињектирање непосредно пре ископа, ињектирање
паралелно, или непосредно након ископа, и ињектирање након што је ископ
завршен, санационо ињектирање.
Код НАТМ технологије извођења тунелских радова, у случајевима када
користимо заштитни „кишобран“ од челичних цеви, убушеним по контрури ископа
калотног дела, ињектирање изводимо непосредно пре ископа. Ињектирање нам у
овом случају обезбеђује ојачање тла у делу планираног за ископ тунела,
побољшање карктеристика тла, његове стабилности, кохерентности. Као
ињекциона маса користи се цемента ињекциона маса, ређе са додацима. Маса се
ињектира стационарном ињекционом пумпом, у челичне перфориране цеви
Ø114мм, на којима је навојем повезан кондуктор, са вентилом. Ињектирање
започињемо са једне стране заштитног „кишобрана“ ка темену, али тако да
ињектирање не завршимо у темену већ неколико рупа пре темена пребацујемо
тежиште ињектирања на другу страну и након тога последња рупа која се
ињектира би требало да буде темена. Зависно од геолошког елабората,
карактеристика тла у ком се изводи објекат, након што смо напунили једну
бушотину и манометар пумпе покаже пројектом захтевани притисак 5-7 бара,
зауставимо рад пумпе и стварамо затворени систем који се састоји од пумпе,
црева пумпа-бушотина, перфориране челичне цеви, ињекционе масе око цеви са

ињектираним тлом. Захтевани притисак у овако затвореном систему би требало

да се одржи у временском оквиру 5-10 минута, који је предвиђен и дат пројектом,
након чега се може рећи да је тло „покривено“ том цеви ињектирано и све
шупљине у том делу тла испуњене. Када то констатујемо, црево пумпа-бушотина,
можемо пребацити на следећу бушотину. Контрола ињектирања се може
извршити у току ископа. Тада се цеви јасно виде, доњи део цеви и тло око цеви су
видно испуњени цементном масом уколико је ињектирање успешно и правилно
изведено.
У савременој градњи сталан је напредак у виду усавршавања нових
материјала, који се лакше и ефикасинје користе у грађењу нових објеката и
санацији изграђених.
Код изгардње тунела посебну улогу играју савремени материјали за
ињектирање који реагују са водом, односно, у додиру са водом мењају своју
структуру.
Полиуретанске испуне су најпупуларнијi тип ињекционих решења, и користе
се више од 35 година. Полиуретанске испуне обухватају велику фамилију
ињекционих решења, могућности. Генерално могу се поделити у три групе,
препознате у индустрији:
1. Полиуретани који реагују у додиру са вододом;
2. Двокомпонентне смоле ( полио-исоцијанид комбинације) и
3. Двокомпонентни полиуретан еластомери.
Полиуретани који реагују у додиру са водом се даље могу поделити у две групе:
1. Хидрофобни полиуретан преполимери и
2. Хидфофилне полиуретан преполимере.2
У понуди неких од произвођача могу се наћи комплетна решења санационих
материјала, у зависности од врсте материјала, конструкција и стања објекта који
се санира. Тако у понуди светски познате компаније СИКА (Eng. SIKA), можемо
пронаћи решења према групама производа:
1. Полиуретански системи;
2. Епоксинди системи и
3. Цементни и ПММА системи.3
На слици 17 је приказан спектар примене полиуретанских пена.
2 Alex Naudts, Irreversible Changes in the Grouting Industry Caused by Polyurethane Grouting:
An overview of 30 years of polyurethane grouting,
3 www.srb.sika.com/sr/solutions_products

Слика 17: Примена плиуретанских пена

2.2.2 ОПРЕМА ЗА ИЊЕКТИРЊЕ У ТУНЕЛИМА
Опрема за ињектирање зависи од материјала којим се ињектира као и од

врсте ињектирања. Већина произвођа ињекционих решања данас има у понуди и
опрему којом се дати материјали и уграђују. Произвођачи се такође могу поделити
на оне који су оријентисани на консолидовано ињектирање, и на оне који су
оријентисани на решавање проблема пукотина, прслина и водонепропусности
тунелске облоге. У случају консолидованог ињектирања, којим се стенска маса,
материјал, пре ископа ојачава и консолидује произвошачи као што је Atlas Copco
или BASF, који у понуди имају пумпе за ињектирање са агитаторима, мешалицама
за цементну ињекциону масу. За ињектирање пукотина, прслина као и за
решавање проблема продора воде кроз тунелску облугу ту је шири избор
произвођача, али и решења и опреме. Неки од произвођача су SIKA, TKK, BASF,
MAPEI, MC и други.
Слика 18: Ињециона батерија цементне мешавине

Слика 19: Ињециона пумпа високог притиска једнокомпонентна
Слика 20: Ињециона пумпа високог притиска двокомпонентна

2.2.3 ТЕХНОЛОГИЈА ИЊЕКТИРАЊА У ТУНЕЛИМА
Изградња геоехничких објеката на теренима неопогодним за грађење

условљена је применом технолошког пступака за побољшање тих терена. Један
од тих поступака је ињекирање стенских маса. Ињектирање има за сврху да се
убризгавањем разних ињекционих маса у стенску масу повећа отпорност и смањи
водопропусност, а у извесним случајевима да обезбеди непосрену везу између
објекта и стенске масе.
Ињектирања се могу поделити у четии групе, према Б.Поповићу, и то:
- контактно ињектирање-испуна шупљина на контакту бетона и стенске
масе;
- везано ињектирање-повезивање у конструктивну целину облоге и
стенске масе;
- консолидовано ињектирање-побољшање механичких карактеристика
стена;
- напонско ињектирање.
Слика 21: Шематски приказ ињектирања 4

Ињектирање се обавља употребом пумпи које ињекциону масу убризгавају под
притиском.
4Д.Лукић, А.Панчић, М.Војиновић-Пурчар, Напонско ињектирање стенских маса –

Анализа напонског стања
Слика 22: Санационо ињектирање
Слика 23: Консолидовано ињектирање код НАТМ-а

3 СТРУЧНИ (ПРАКТИЧНИ) РАД
3.1 ПРОЦЕНА СТАЊА ОБЈЕКТА ТУНЕЛА ЛИПЕ

3.1.1 УВОД
Предмет овог мастер рада је процена стања и предлог санационих мера за

Тунел Липе, који се налази на прузи бр.36 Топчидер – Влаоле – Вражогрнац, пруга
Београд – Ниш, стационаже КМ 33+280,70 – КМ 34+216,30. Процени стања објекта
претходило је обезбеђивање постојеће пројектно-техничке документације објекта
на основу које је извршено упознавање са објектом пре изласка на терен и
отпочињање теренског рада. Теренски рад подразумева обилазак локације
објекта, израда фото-видео документације, провера усклађености изведеног
стања са пројектно-техничком документацијом и регистовање оштећења и
дефеката на објекту, као и могуће узроке појаве истих. На основу процене стања
објекта анализиране су могуће санационе мере, и на крају усвојен предлог
санације предметног објекта, која ће спречити даљу деградацију и омогућити
кориснику безбедан и сигуран објекат.
3.1.2 ОПИС ОБЈЕКТА
Тунел Липе је грађен од 1923. до 1925. године старим методама градње

тунела. Првобитно тунел је грађен за железницу са парном вучом, да би био
електрификован 1968. године. Тунел је дужине 935,60м. Целом дужином тунел је
обзидан каменом, са подножним сводом који је изграђеним накнадно у склопу
санација које су се изводиле у претходним годинама. До данас, у тунелу су, у
неколико, наврата извођени санациони радови. Првобитно тунел је изведен са
двостраним падом, ка средини, где је изграђен одводни канал који се води
средином у највећем делу. На делу где је вршена обимна санација, замена камене
облоге бетоном, дренажни канал је пребачен на леву страну. Тунел је изграђен
од камених блокова од плочасто дотераног и буњасто ломљеног камена, у опорцу
неправилне контуре 30*60цм и правилније контруре 30*50цм у калотном делу,
дебљине 20-30цм.5 Подножни свод је изграђен од бетона, армиран челичним
мрежама. Првобитно решење тунела није предвиђало подножни свод, он се
изградио тек касније у периоду санирања. Дебљина подножног свода је ≈60цм.
Тунел је грађен у кампадама дужине 6 м, са разделним дилатацијама између
кампада. Разделне дилатације су обрађене ао класична малтерска спојница
5М.Власинић, ЦИП, Технички извештај уз Главни пројекат санације тунела „Липе“

„Липе“

између камених блокова. На наредним сликама приказани су: карактеристичан

попречни профил тунела, локација и микролокације овог објекта.
Слика 24: Карактеристичан попречни пресек
Слика 25: Локација објекта

Слика 26: Микро локација 1 објекта
Слика 27: Микро локација 2 објекта

3.1.3 ПРЕГЛЕД И КОМЕНТАР ДОСТУПНЕ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Документација, доступна приликом израде овог Мастер рада, представља

велику помоћ у основи и почетку прегледа конструкције тунела. Доступна је
следећа документација:
1. ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ за обнову главном оправком деонице пруге тунел
Стражевица (улаз) – Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана од км 9+896
до км 67+800 на железничкој прузи (Београд) – Раковица – Распутница
К1 – Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана, израђен у Београду 2014.
године од стране предуећа за пројектовање ЦИП Београд;
2. ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ санације тунела „Липе“ од км 33+280,70 до км
34+216,30 на прузи Топчидер-Влаоле-Вражогрнац израђен у Београду
2006. године од стране предуећа за пројектовање ЦИП Београд;
3. ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ уз Главни пројекат санације тунела „Липе“ од
км 33+280,70 до км 34+216,30 на прузи Топчидер-Влаоле-Вражогрнац
израђен у Београду 2006. године од стране предуећа за пројектовање
ЦИП Београд;
У самом ГЛАВНОМ ПРОЈЕКТУ за обнову из 2014.године није предвиђена
санација тунела, већ само уклањање доњег и горњег строја пруге и његова
замена. Тек након што се приступило реализацији пројекта почетком 2019 године
од стране компаније Енергопројект Нискоградња у сарадњи са компанијом Колас
(Eng. Colas rail), покренуло се питање потребе санације тунела „Липе“ која је
неопходна и неизбежна уколико се жели нормализовање саобраћајa на овој
деоници. Децембра 2019 још увек није донешена одлука о обиму и врсти санације.
Овај пројекат даје јасну слику постојећег стања геометрије тунела,
карактеристичних попречних и подужних пресека, као и основе објекта.
У ГЛАВНОМ ПРОЈЕКТУ санације тунела „Липе“ из 2006.године дат је
преглед технологије извођења санационих радова као и предмер радова на истој,
хидротехнички елаборат испитивања терена, преглед бушотина израђених у
оквиру израде геотехничког елабората, са свим потребним инжењерско
геолошким профилима бушотина.
У оквиру Главног пројекта санације тунела „Липе“ из 2006 дат је ТЕХНИЧКИ
ИЗВЕШТАЈ, који даје јасну слику стања и процене контрукције тунела „Липе“, која
је извршена у мају 2006 од стране инжењера компаније ЦИП Београд. У овом
документу је дат и осврт на записнике и извештаје о санацији и одржавању
предузећа Железнице Србије (Југославије) почев од 1972.године, који дају пуну
слику историје стања и санација на овом тунелу. У овом документу је дата и
кратка Анализа настанка уочених проблема у тунелу као и Усвојено решење
санације, цементном суспензијом.

3.1.4 ИСТОРИЈА ПРОЦЕНЕ СТАЊА И САНАЦИЈЕ ТУНЕЛА ЛИПЕ
У оквиру израде пројекта Санације тунела „Липе“, предузеће ЦИП је

израдило Главни пројекат Санације тунела „Липе“ уз који је дат и Технички
извештај у оквиру ког је дат приказ постојећег стања објекат на основу обиласка и
снимања стања објекта, који је обављен у мају 2006 годинe. У овом делу је дат и
осврт на радове који су обављени у сврху санације тунела, кратак историјат
радова на санацији, и разлога санације, односно регистрованих оштећења у
годинама експлоатације.
Овде ће бити дат преглед података из Техничког извештаја, а у сврху
праћења и промене стања у тунелу, у току година експлоатације.
Извештај наводи следеће описе постојећег стања:
1. Стационажа 0+000 – 0+040 (улазни портал): сува облога, сем на делу од 23

до 34 метра где вода продире кроз барбакане. Записник из фебруара
1979.год. региструје интензиван продор воде кроз горњи свод, а у јуну исте
године од 28 до 40 метра интензивно влажење по целом обиму.
2. Стационажа 0+040 до 0+155: продор воде кроз горње барбакане, појава
калцификације,испране спојнице. Према извештају из фебруара 1979.год.
на целом овом потезу је био присутан интензиван продор воде кроз горњи
свод и интензивно влажење по целом обиму. У октобру 1982.год.
регистровано је интензивно влажење од 45 до 57 метра и делимично
влажење од 57 до 155 метра.
3. Стационажа од 0+155 до 0+264 метра: цурење из темене зоне, продор
воде кроз камену облогу и испране спојнице. На овом делу је присуство
воде забележено на делу од 155 до 183 метра, делимично влажење, у
октобру 1982., и продор воде кроз облогу у септембру 1972. на дело од 258
до 264 метра.
4. Стационажа од 0+264 до 0+300: влажење по целом обиму од 267 до 272
метра, цурење воде у теменој зони на 279 метру, продор воде кроз горње
барбакане од 283 до 297 метра. Извештај из фебруара 1979. године наводи
присуство воде и влаге на целом обиму и лед у своду и на опорцима од 270
до 288 метра. У јуну 1979 године регистровано је интензивно влажење по
целом обиму на истом потезу. Извештај из октобра 1982. године наводи да
је било делимичног влажења од 264 до 270 метра, и од 282 до 288 метра. У
октобру 1991. године је вода интензивно продирала кроз мурету са десне
стране од 270 до 276 метра.
5. Стационажа 0+300 до 0+398 метара: продор воде у темену свода на 308
метру, влага око горњих барбакана, продор воде у теменој зони од 374 до

382 метра, мања влажна зона у темену свода на 396 метру. У доступним
записницима нема присуства воде на овом делу.
6. Стационажа 0+398 до 0+476: потпуно влажна обога по целом обиму, изузев
на дело од 398 до 446 метра, продор воде кроз горње барбакане. Записник
из септембра 1972 године наводи продор воде кроз облогу на делу од 404
до 476 метра. У Фебруару 1979. године је регистрован врло интензиван
продор воде по целом обиму, лед на опорцима и вода у застору од 404 до
470 метра. У jуну исте године био је присутан интензиван продор воде кроз
целу облогу на целој дужини. Извештај из октобра 1991. године наводи јак
продор воде у нивоу мале мурете од 404 до 416 метра.
7. Стационажа од 0+476 до 0+662: спорадичан продор воде на целој овој
деоници. Једино присуство воде на овом потезу које се спомиње у
записницима је делимично влажење на 521 метру према извештају из
октобра 1982. године и блато у застору од 638 до 662 метра према
извештају из октобра 1991. године.
8. Стационажа од 0+662 до 0+890: влажна зона од 666 до 685 метра, потпуно
влажна облога и цурење воде на делу од 668 до 718 метра, продор воде
кроз барбакане уз делимичну појаву калцификације на дело од 735 до 804
метра, испране спојнице од 751 до 757 и од 782 до 804 и од 835 до 840,
продор воде и влага од 824 до 890. Према записнику из септембра 1972.
види се да је присутан продор воде у делу од 674 до 721 метра. У
фебруару 1979. вода је у млазевима продирала у тунел са леве стране од
662 до 805 метра, а на делу од 805 до 878 метра интензиван продор воде
је праћен и појавом леда у своду и опорцима. Извештај из јуна исте године
наводи идентичну ситуацију као из фебруара на делу од 662 до 805 метра
а на 808, 832 и 875 метру је регисторван врло интензиван продор воде по
целом обиму. У октобру 1991. на делу од 680 до 709 метра је регистован
интензиван продор воде по целом обиму.
9. Стационажа од 0+890 до 0+935: влажна зона на 891 метру, и мање влажне
зоне на делу од 896 до 902 метра и на 914 метру. На овом делу из
извештаја је једино регистовано блато у извештају из октобра 1991.године.
У тунелу је у оквиру процене постојећег стања у мају 2006, које је извршено од
стране ЦИП-а, на неколико места уклањан поклопац изнад дренажног канала за
воду и на свим местима је регистрована стајаћа вода и непосредно пре и после
тунела.
Санирање тунела је вршено у неколико наврата. Тако се 1969. године
покушало спречити продирање воде у тунел торкретирањем свода на целој
дужини. Покушај није донео очекиване резултате јер се торкрет одржао извесно
време, из извештаја се може видети да је то око 4 године. У тих четири године, на
местима где је извршено торкретирање, калотни део,свод, вода је променила ток,

па је у тунел улазила кроз барбакане. У извештају о ванредном прегледу тунела

из фебруара 1973. године, се наводи да из калоте, на скоро свим местима где је
раније 1969. цурила вода, појављује се и у фебруару 1973. На појединим
деловима, где је дошло до испадања камених блокова, исти су замењени
бетонском „закрпом“, бетонирањем, локално, у једностраној оплати. На делу
0+630 до 0+750 вршена је замена камених блокова опораца, са армираним
бетоном, висине око 2м. Све ово није донело неко побољшање стања у тунелу, јер
је на истим местима и данас приметан интанзиван продор воде у тунел.
На наредној слици је дат графички преглед, у подужном пресеку, локација
влаге, воде и калцификације кроз историју.
Слика 28: Историја процене стања

На графичком приказу се види да је готово цео тунел у неком периоду био
угрожен водом, мањег или већег интензитета. Највећи прилив воде је од
стационаже 400.00 до стационаже 900.00.
3.1.5 ДЕТАЉАН ВИЗУЕЛНИ ПРЕГЛЕД ОБЈЕКТА
Детаљним визуелним прегледом утврђено је јако присуство воде, а према

извештајима о стању и редовном одржавању, закључује се и да је на местима
продора воде честа и појава леда у зимским периодима. На местима ранијих
санација постоје „закрпе“ од бетона, које су настале услед санација на местима
где се тунел обрушио локално, односно на местима где је дошло до слабљења
везе, спојнице, између камених блокова. На местима где је долазило до појаве
„испадања“ камених блокова, извођено је просто санирање бетоном у једностраној
оплати, без посебне припреме спојева. Барбакане у калотном делу тунела су у
функцији, и кроз њих је приметан константан продор воде, док су барбакане у
опорцима делимично ван функције, односно затворене материјалом или
прљавштином и у њима долази и до задржавања воде, што додатно погоршава
стање конструкције и тла иза. Дренажни одводни канал по средини тунела, као и
на делу тунела где је померен уз десну ивицу, на већини места је ван функције,

затворен и блокиран одвод, услед нагомиланог материјала у њему, који доводи до

појаве стајаће воде у каналу и сабирање воде на једном месту. Ово сабирање
даље доводи до слабљења карактеристика бетона а касније и тла на том делу, и
„пропадање“ доњег строја, туцаничког застора пре свега, у земљани материјал. На
почетку и на крају тунела, улазни и излазни портал, приметна је појава маховине и
лишајева, који сем визуелног немају неки други утицај на камену облогу, за сада.
Јако процуривање воде присутно је на готово свим дилатационим спојницама
између кампада, на 6м размака. То се примећује као веома слабо место и утолико
повољније за продор воде у тунел. На овим спојницама дошло је до испирања
малтера и до стварања наслага као последица процеса калцификације на неким
местима.
3.1.5.1 Уочени дефекти и оштећења
Стационажа 0+000 – 0+050 (улазни портал)

 Калотни део
Сув калотни део. Приметно je постојање маховине и лишајева, посебно на
разделницама између кампада. Промењена боја камена у изразито таман због
наслага чађи, која не утиче на карактеристике камени изузев естетски. Такође су
регистровани и делови – остаци локалне санације бетона – појачавања калоте
прсканим бетоном.
 Опорци
Цурење воде и приметно влажење опорачког дела на висини од 2м , промењена
боја камена и изразито таман, која не утиче на карактеристике камениa, изузев
естетски. Приметно постојање маховине и лишајева, посебно на разделницама
између кампада.
 Подножни свод
Влага на делу споја са опорцима услед сливања воде са опорца.
На површини камених блокова уочене су тамне мрље од чађи и биолошка

корозија, а на спојницама излуживање соли и евентуално калцијум хидроксида.
На дилатационим спојницама приметно испран малтер и присуство наслага као
последица процеса калцификације.
Описане промене на каменој облози су илустроване на наредним
фотографијама. На слици 35 на попречном пресеку тунела графички је приказана
анализа дефеката/оштећења.

Слика 29: Улазни портал тунела
Слика 30: Маховина и лишајеви, со

Слика 31: Маховина, лишајеви, влага опорца и подножног свода
Слика 32: Влага опораца и подножног свода

Слика 33: Спој опорца и подножног свода
Слика 34: Спој опорца и подножног свода

Слика 35: Графички приказ анализе стања 0+000 – 0+050 (улазни портал)

Стационажа 0+050-0+360
Влага у темену калотног дела, на делу прелаза калоте у опорац појава воде и
трагови калцификације. Промењена боја камена у изразито таман због наслага
чађи, која не утиче на карактеристике камена, изузев естетски. Такође су
 Опорци
Појава воде и приметно влажење опорачког дела у пуној висини, са појавом
трагова калцификације. Промењена боја камена у изразито таман, која не утиче
на карактеристике камена, изузев естетски. Лош квалитет спојница, мрвљење
малтера услед дуготрајног влажења и локално испирање малтерских спојница.
Присуство влаге и воде услед нефункционисања дренажног каналa у средини
подножног свода.
На дилатационим спојницама приметно јако процуривање водe и испран малтер

као и присуство наслага као последица процеса калцификације. На наредним
фотографијама приказано је стање камене облоге на посматраној деоници. На
слици 41 на попречном пресеку тунела графички је приказана анализа
дефеката/оштећења.
Слика 36: Влага опорца, трагови чађи и санација

Слика 37: Влага опорца, трагови чађи и санација
Слика 38: Влага опорца, калцификација, трагови чађи и санација

Слика 39: Испрана спојница и лош квалитет малтера
Слика 40: Вода и влага подножног свода

Слика 41: Графички приказ анализе стања 0+050 – 0+360

трагови калцификације. Промењена боја камена у изразито таман због наслага
чађи, која не утиче на карактеристике камена, изузев естетски. Такође су
 Опорци
Појава воде и приметно влажење опорачког дела у пуној висини, са дебљим
слојевима калификованог материјала. Промењена боја камена у изразито таман,
због наслага чађи, која не утиче на карактеристике камена, изузев естетски.
Делимично испран малтер из спојница, мрвљење малтера услед дуготрајног
влажења.
Присуство влаге и воде услед нефункционисања дренажног канала у средини
подножног свода. Оштећење заштитног слоја подножног свода услед трења због
деловања камена доњег строја пруге, који је директно положен на бетон.
Огољена је арматура и оштећена арматурна мрежа, као и заштитни слој бетона
услед абразије, трења, туцаника који је у оквиру туцаничке призме ослоњен
директно на бетон. Регистроване су и пукотине које се простиру целом ширином
подножног свода. Регистроване пукотине у попречном правцу, највероватније
настале услед дејства хидрауличног скупљања. Оштећење дренажног канала у
виду окрњених ивица, у средини подножног свода.
У овом делу је карактеристична јака појава наслага калцификације, односно

реакција калцијум-хидроксида који се раставара и испира, у калцијум-карбонат и
наслаге калцификације.
На дилатационим спојницама приметно je јако процуривање водe и испран малтер


Слика 42: Калцификација, трагови чађи и санација
Слика 43: Калцификација опорца

Слика 44: Калцификација опорца
Слика 45: Трагови санација

Слика 46: Калцификација и влага опораца

Слика 48: Влага и вода подножног свода


Влага и појава воде у калотном делу. Промењена боја камена у изразито таман
због наслага чађи, која не утиче на карактеристике каменa изузев естетски. Такође
су регистровани и делови – остаци локалне санације бетона – појачавања калоте
 Опорци
Појава воде и приметно влажење опорачког дела у пуној висини, са наслагама
испраног и калцификованог материјала и појавом сталактита. Промењена боја
камена у изразито таман је последица таложења чађи, која не утиче на
карактеристике камена, изузев естетски. Малтер у спојницама је трошан и испран
неколико цм у дубину због дуготрајног присуства влаге.
подножног свода. У овом делу је дошло да сужења профила у висини подножног
свода, односо, опорци „сабијају“ подножни свод. Ово сужење је узроковало
оштећења подножног свода у виду пуцања и дробљења, као и сужења и
оштећења дренажног канала у средини. Приметна je и појава пукотина које се
простиру целом ширином подножног свода. Регистроване пукотине у попречном
правцу, највероватније cу настале услед дејства хидрауличног скупљања.


Слика 51: Влага и калцификација подножног свода

Слика 52: Влага, калцификација, трагови санација, разделница
Слика 53: Калцификација

Слика 54: Разделница, трагови чађи и санација
Слика 55: Разделница, трагови чађи и санација

Слика 56: Оштећења подножног свода и дренажног канала


Влага у темену калотног дела и сув део на прелазу калоте у опорац. Промењена
боја камена у изразито таман због наслага чађи, која не утиче на карактеристике
каменa изузев естетски. Такође су регистровани и делови – остаци локалне
санације бетона – појачавања калоте прсканим бетоном.
 Опорци
Без присуства влаге и воде. Промењена боја камена у изразито таман која не
утиче на карактеристике камени изузев естетски.
Присуство влаге и воде услед нефункционисања дренажног канал у средини
подножног свода. Задржавање воде у дренажном каналу.

Слика 58:Трагови чађи и санација

Слика 59: Влага, вода, трагови санација, разделница
Слика 60: Влага опорца

Слика 61: Трагови чађи
Слика 62: Влага на споју опорца и подножног свода


Стационажа 0+600+630
Влага у калотном делу. Промењена боја камена у изразито таман због наслага
чађи, која не утиче на карактеристике каменa, изузев естетски. Такође су
 Опорци
Без присуства влаге. Промењена боја камена, изразито таман, која не утиче на
карактеристике камени изузев естетски.
подножног свода. Приметна појава пукотина које се простиру целом ширином
подножног свода. Регистроване пукотине у попречном правцу, највероватније
настале услед дејства хидрауличног скупљања.

Слика 64: Испране спојнице

Слика 65: Трагови чађи и санација калотног дела
Слика 66: Трагови санација, влага и вода калотног дела, разделница

Слика 67: Влага на споју опорца и подножног свода
Слика 68: Испране спојнице и лош квалитет малтера, вода у барбакани


Влага и појава воде у калотном делу. На делу прелаза калоте у опорац појава
воде и трагови калцификације и присуство сталактита. Промењена боја камена у
изразито таман због наслага чађи, која не утиче на карактеристике каменa, изузев
естетски. Такође су регистровани и делови – остаци локалне санације бетона –
појачавања калоте прсканим бетоном.
 Опорци
трагова калцификације и сталактита. Промењена боја камена у изразито таман,
која не утиче на карактеристике каменa, изузев естетски. На овом делу опорци су
санирани више пута, заменом камених блокова и бетонирањем у више кампада.
У склопу ранијих санација на овом делу подужни дренажни канал је пребачен из
средине тунела на леву страну, на споју подножни свод – опорац. И поред тога
систем дренаже није функционалан у пуној мери, па је евидентнo присуство влаге
и воде, стајаће воде. Приметна појава пукотина подножног свода. Регистроване cу
пукотине у попречном правцу, a највероватније cу настале услед дејства
хидрауличног скупљања.


Слика 70: Вода и калцификација


Слика 74: „Санирани“ део опорца, дренажни канал
Слика 75: „Санирани“ део опорца, вода и калцификација

Слика 76: „Санирани“ део опорца, вода и калцификација
Слика 77: Сталактити


Слика 80: Влага и вода и „санирани“ део опорца


трагови калцификације. Промењена боја камена у изразито таман, због наслага
чађи, која не утиче на карактеристике каменa, изузев естетски. Такође су
 Опорци
трагова калификације. Промењена боја камена изразито таман која не утиче на
карактеристике каменa, изузев естетски. Лош квалитет спојница, мрвљење
малтера услед дуготрајног влажења.
Присуство влаге и воде услед нефункционисања дренажног канал у средини
подножног свода. Јако велико оштећење арматурних мрежа, огољене и покидане
арматурне мреже и оштећен заштитни слој бетона. Такође, услед присуства воде
приметно je испирање и одвајање зрна бетона. Регистроване cу и пукотине у
попречном правцу, највероватније настале услед дејства хидрауличног скупљања.
На дилатационим спојницама приметно јако процуривање води и испран малтер

Слика 82: Калцификација, влага и вода

Слика 83: Оштећење подножног свода
Слика 84: Влага, вода и калцификација опорца и калоте

Слика 85: Оштећења подножног свода
Слика 86: Влага, вода и калцификација опорца


Слика 90: Влага и вода опорца и подножног свода


Стационажа 0+875-0+935 (излазни портал)

Сув калотни део, промењена боја камена у изразито таман, због наслага чађи,
која не утиче на карактеристике каменa, изузев естетски. Применто постојање
маховине и лишајева, посебно на разделницама између кампада. Такође су
 Опорци
Цурење воде и приметно влажење опорачког дела на висини од 2м , промењена
боја камена изразито у таман, која не утиче на карактеристике каменa, изузев
естетски. Применто постојање маховине и лишајева, посебно на разделницама
између кампада.
Влага на делу споја са опорцима услед сливања воде са опорца.
На дилатационим спојницама приметно јако процуривање води и испран малтер

Слика 92: Влага и вода опорца и подножног свода

Слика 93: Влага и вода на споју опорца и подножног свода
Слика 94: Влага, вода, маховина и лишајеви

Слика 95: Маховина и лишајеви
Слика 96: Маховина и лишајеви

Слика 97: Графички приказ анализе стања 0+875 – 0+935 (излазни портал)

3.1.6 АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА СТАЊА ОБЈЕКТА
Пре обиласка објекта извршено је упознавање са техничком дукументацијом

која је доступна за изведени објекат, историјом градње и санације објекта,
његовом наменом и тренутном функцијом. Тунел Липе је у функцији и у
екплоатацији у режиму рада Железница Србије, на прузи која повезује Београд и
Ниш, један крак тог правца. Прегледом документације, посебно историјата
санација и радова у тунела, долазимо до закључка да је главни проблем тунела
заштита од продора воде у тунел и евакуација воде, односно дренирање, из
објекта тунела. Стиче се утисак, да су све досадашње санације биле привременог
и локалног карактера. Привременог, у смислу да се проблем спречавања воде
решио само тренутно и локално само на месту санације, док вода не пронађе
другу тачку продора, по правилу недалеко од места санације. Да би се овај
проблем решио, неопходно је посматрати тунел као целовиту конструкцију којој је
неопходна санација у пуном обиму, не само делове тунела на ком је изражен
продор воде. На објекту је приметно присуство воде, влаге и калцификованих
наслага - сталактита. Прљавштина настала од уља и других средстава која се
користе на железници додатно компликује ситуацију везано за одводњавање и
дренирање тунелског објекта. Систем барбакана је услед старости и слабог
одржавања делимично функционалан, у опорачком делу у већини случајева
барбакане су затворене материјалом или продуктом калцифицирања.
Малтерске спојнице између појединачних камених блокова су у јако лошем
стању, малтер је трошан или је испран. У већем делу тунела малтер из спојница
се дроби услед константног присуства воде и влаге.
Јако подирање воде кроз тунелску облогу са растварањем, испирањем и
таложењем раствореног и испраног материјала је регистровано на неколико
стационажа (КМ 0+400 - КМ 0+900), а посебно је наглашено у делу КМ 0+730 до
КМ 0+800, па је на тим местима под знаком питања и носивост и стабилност
тунелске облоге.
Зоне без продора воде и влаге се налазе на улазу и излазу из тунела и на
деоницама КМ 0+200 до КМ 0+260 и од КМ 0+300 до КМ 0+370
Конструкцијска стабилност објекта тренутно је угрожена на делу од КМ 0+630
до КМ 0+750 због бочног гурања опораца, које се одражава на стање напона у
подножном своду, услед чега је дошло до појаве прслина, пукотина, а на
појединим местима и до великих деформација подножног свода.
Функционалност тунела није на адекватном и потребном нивоу. Продор воде
угрожава стабилност доњег строја (туцаничког застора), па самим тим захтева
честе интервенције на истом. Као последица ранијих санација на делу где је
рађена замена камених опораца бетонским, приметно је физичко оштећење
подножног свода услед рада тешке механизације, као и од директног ослањања

туцаничког застора на бетон, који под утицајем воде губи своје основне
карактеристике.
Квалитет камене облоге је проверен ударцима чекића, и тиме утврђено да
нема одваљивања камена и да је камен доброг квалитета. Одваљивање камена је
приметно местимично на јако малом броју локација. Може се закључити да је
камен доброг квалитета.
Закључак:
 Носивост конструкције је локално редукована, нарочито калотног
дела, због испраних и трошних малтерских спојница;
 Стабилност је угрожена на појединим деоницама, а нарочито на
деоници КМ 0+630 до КМ 0+750;
 Фунционалност објетка јесте смањена тренутним стањем објекта;
 Трајност објекта је значајно смањена, и уколико не дође до санације
објекта, није могуће користити објекат у свом пуном предвиђеном
капацитету, или није могуће користити га уопште.
4 САНАЦИОНО РЕШЕЊЕ
У овом делу рада биће дат предлог санације Тунела са описаним техникама
рада, опремом и технологијом извођења радова. При избору санационог решења
вођено је рачуна да се постојећа камена облога не руши и да се спречи даљи
продор воде у тунел на деоницама где је такво решење могуће и рационално, а да
се на деоницама где није могуће спречити продор воде, обезбеди сабирање и
сигурно одвођење воде из тунела санираним и делом новоизграђеним дренажним
системом.
Санација је подељена на четири целине, према деловима конструкције тунела
на:
1. санација калотног дела;
2. санација у опорцима;
3. санација у подножном своду;
4. санација дренажног система.
Комплетну санацију потребно извршити у режиму затвореног саобраћаја.
4.1 САНАЦИЈА КАЛОТНОГ ДЕЛА ТУНЕЛА
Санацијом калотног дела се спречава продор воде у тунел. Ова врста санације
је технички али и извођачки најизазовнији и најзахтевнији део санације.

Санација се састоји у спречавању продора воде и обезбеђењу

водонепропустљивости калоте и враћању потребне носивости камене облоге
попуњавањем испраних малтерских спојница и заменом трошних малтерских
спојница.
Водонепропустљивост ће се обезбедити на два начина:
 у зонама са јаким продором воде, водонепропустљивост се обезбеђује
стварањем мембране од полиакрилног гела ињектирањем
хидроструктурних смола у простор иза каменог обзида тунела и
 у влажним зонама калоте ињектирањем полиуретанске смоле.
Предвиђени су материјали произвођача СИКА (Sika®). Материјали који су

одабрани за санационе радове су декларисани од старне произвођача за радове
са каменом.
За санацију калотног дела предвиђена је употреба следећих материјала:
 у деловима где је јак прилив воде, Sika® Injection-304, еластични
полиакрилни гел,
 у деловима влажне или суве каменене облоге Sika® Injection-203,
еластична ПУР (полиуретанска) ињекциона смола.
Sika® Injection-304 је еластични полиакрилни гел за ињектирање за трајно

водонепропусно заптивање, веома ниског вискозитета на бази полиакрилатa, који
се веома брзо претвара у гел. Приликом реакције, овај материјал формира
водонепропусни, еластични али и чврсти гел који добро пријања како на суве, тако
и на влажне подлоге. Sika® Injection-304 се користи за извођење нових заптивних
површина (ињекционих завеса) у влажним условима или у условима при којима је
тло засићено водом, а у непосредној близини елемената објеката или у оквиру
конструкције објекта. То је трајно еластичан материјал, апсорбује ограничено
померање и има могућност реверзибилне апсорпције (бубрења) и испуштања
влаге (скупљања). Време неопходно за претварање у гел може се прилагодити
посебним захтевима (ниске/високе температуре итд). Sika® Injection-304 je ниског
вискозитета сличног вискозитету воде. После стврдњавања, Sika® Injection-304 се
не раствара у води и угљоводоницима и отпоран је на киселине и базе. Није
опасан за животну средину, може да се користи у зонама очувања подземних
вода. Отпоран на наизменично замрзавање и одмрзавање. Обавезно се ињектира
као двокопмонентан систем.6
Sika® Injection-203 Еластична ПУР (полиуретанска) ињекциона смола за трајно
водонепропусно заптивање, за ињектирање ниског вискозитета, која не садржи
раствараче и стврдњава при сувим, као и при влажним условима и формира
еластичну водонепропусну испуну и заптивни материјал.
6 TL Sika® Injection-304, https://srb.sika.com/

Sika® Injection-203 се користи за трајну хидроизолацију специфичне

еластичности којом се заптивају суве, влажне или водом испуњене пукотине и
спојеви у бетону, опеци и природном камену. Основна својства Sika® Injection-203
су:
- Трајно еластична, може да апсорбује ограничена померања
- Не скупља се у наступајућим сувим условима
- Захваљујући ниском вискозитету може да продире у пукотине >0,2 мм
ширине
- Осушена пена Sika® Injection-203 је инертна и отпорна на хемикалије
- Не садржи раствараче, није опасна за животну средину, може да се користи
узонама очувања подземних вода
- При ниским температурама (<10°C) дејство Sika® Injection-203 може да се
убрза применом Sika® Injection- AC20
Може да се ињектира као једнокомпонентан систем (када се не користи
средство за убрзавање реакције, убрзивач.7
4.1.1 ПРИПРЕМНИ РАДОВИ
Припремни радови подразумевају радове на чишћењу и припремању

подлоге за санационе радове, као и бушење рупа и припрему рупа за ињектирање
према планираној шеми бушења. Овим радовима су обухваћене следеће позиције
радова: чишћење камене облоге од прљавштине, припрема скеле за извођење
санационих радова, чишћење барбакана и дилатационих спојница у калотном
делу, бушење рупа за ињектирање и чишћење рупа и припрема за ињектирање.
Чишћење се обавља челичним четкама, или чекићем и алатом за ручно
штемање или ротационим челичним четкама машинским путем. Скида се
прљавштина као и наслаге настале услед деловања средстава за одржавања
пруге као и од утицаја врмена. Такође скида се и део наслага од сталактита и
калцификације, као и део преосталог млазног бетона који се користио у неким
ранијим санацијама. Тамо где је то неопходно, за скидање већих наслага
употребити пнеуматски ручни чекић „пикамер“.
Уколико је то потребно, на делу где претходно описане технике не дају
резултата, могуће је чишћење и скидање наслага обавити и хидромеханичким
путем, опремом за прање под високим притиском, од 500 до 2500 бара (слика 98).
7 TL Sika® Injection-203, https://srb.sika.com/

Слика 98: Опрема за прење под високим притиском

Припрема скеле подразумева монтажу цевасте или скеле од панела, koja je
прилагођена висини и габаритима тунела. Скела обавезно мора да испуњава све
услове за сигуран и безбедан рад, платформе поплочане даскама дебљине 5 цм,
„фосне“, са свим потребним оградама. Скелa се поставља на точковe, како би
била мобилна и лако померљива за даљи рад.
Чишћење барбакана се обавља приручним ручним алатом, арматурном
шипком са куком којом би се извукао сав материјал заробљен у рупама барбакана.
Након чишћења барбакане је потребно запунити ситнозрним бетоном. Барбакане
се затварају из разлога што ће се одвод воде, иза камене облоге тунела, извести
кроз отворе који ће се оставити у дну опорачког дела и који ће бити део новог
дренажног система. Њихова израда дата је у делу који се односи на санацију
дренажног система.
Чишћење дилатационих спојница се обавља ручним или машинским путем
помоћу длета ширине 3 цм, уз помоћ „Hilti“ алата (слика 99).
Слика 99: Ротациона челична четка и шпакла Хилти прикључак

4.1.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ОБЕЗБЕЂЕЊУ ВОДОНЕПРОПУСТЉИВОСТИ
У деловима где је евидентиран јак прилив воде неопходна је употреба

материјала који у контакту са водом реагују и претварају ce у гел или пену, како би
у малом временском интервалу спречила испирање уграђеног материјала и у исто
време затворила све продоре воде. Ињектирање Sika® Injection-304 ће се обавити
према шеми приказаној на слици 100.
Слика 100: Радијални распоред бишотина и развијени профил тунела

У радијалном правцу бушотине ce распоређују на размаку од 2м, док у
подужном правцу размак износи 2.5м. Овакав распоред бушотина може и мора
бити редукован, у заисности од геологије на микро плану на појединим
локацијама, коју је потребно проверити истражним радовима на самом
градилишту у току извођења радова. Дубина бушотина зависи од дебљине облоге
тунела. Бушотина мора бити 10так цм дужа од дебљинe камене облоге, због
потребе да ињектирана маса продре непосредно иза камене облоге тунела, али
не превише „далеко“ од оболге како утрошак материјала али и учинковитост не би
били смањени.
За уградњу ињекционе смеше користиће се пумпа Sika® Injection Pump PN-2C,

приказанa на слици 101, уз коришћење механичких вентила „pakera“.

Слика 101: Sika® Injection Pump PN-2C и механички „pakeri“
За ињектирање влажних и сувих делова калоте предвиђена је шема, приказана

на слици 102.
Слика 102: Радијални распоред бишотина и развијени профил тунела

У радијалном правцу бушотине се распоређују на размаку од 2м, док у
подужном правцу размак износи 2.5м. Овакав распоред бушотина може и мора
бити редукован, у заисности од геологије на микро плану на појединим локацијама

коју је потребно провероити истражним радовима на самом градилишту у току

извођења радова. Дубина бушотина зависи од дебљине облоге тунела. Бушотина
мора бити 10так цм дужа од дебљина камене облоге, због потребе да ињектирана
маса продре непосредно иза камене облоге тунела, али не превише „далеко“ од
облоге како утрошак материјала али и учинковитост не би била смањена.
За ињектирање ће се користити Sika® Injection Pump EL-1 и EL-2, уз
коришћење механичких вентила „pakera“.
Слика 103: Sika® Injection Pump EL-1 и EL-2 механички „pakeri“
За заптивање дилатационих спојница између кампада тунела одабрани су

SikaSwell®-P Profiles бубрећи профили. Предметни материјал се користи за
заптивање:
- конструктивних спојница
- цеви и челичних конструкција унутар зидова и подних плоча
- конструктивних спојница у бетону у префабрикованим елементима
- конструктивних спојница у тунелима
- конструктивних спојница у каналима за каблове итд.
- око свих врста елемената који пролазе кроз бетон
Основна својства SikaSwell®-P Profiles су:

- једноставно наношење
- могућност наношења на различите подлоге
- са заштитним слојем који спречава превремено бубрење
- изузетно економичан
- бубри у додиру са водом
- водонепропустан
- не захтева време за стврдњавање
- није потребно заваривање

- прилагођени да одговарају различитим захтевима при обради детаља.

На располагању су две врсте бубрећих трака:
- Моно врсте - Профили са могућношћу бубрења са пуним пресеком
Профили су црвене боје
- Хибридне врсте- профили са могућношћу бубрења са пуним или шупљим
пресеком. Хибридне врсте профила су са двоструком могућношћу
бубрења: црвени спољни омотач који поседује високом могућност бубрења
и унутрашње црно језгро са могућношћу бубрења.
Врсте и димензије профила приказане су на слици 104.
Слика 104: SikaSwell®-P Profiles бубрећи профили за заптивање спојница

Уградња ових бубрећих трака се обaвља на малтером обрађеној
дилатационој спојници, чиме је добијена глатка површина на коју се може нанети
SikaSwell®-S лепак за бубреће профиле. Малтер спојнице треба оставити 10мм
увученe у односу на камену облогу, односно да је камена облога „старија“ за
10мм, како би бубрећи профили остали у равни камена. Овај лепак се наноси
непосредно пре уградње профила, помоћу „пиштоља“ за убризгавање.

Слика 105: SikaSwell®-S лепак за бубреће профиле
4.1.3 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ВРАЋАЊУ НОСИВОСТИ
Овим радовима је предвиђена репрофилација малтерских спојница између

камених блокова. За репрофилацију је предвиђена техника „repointing“ која
обухвата чишћење спојница до дубине од мах 10цм помоћу одговарајућег ручног
алата (длета, шпицеви и чекићи) и попуњавање цементним малетром помоћу
„пиштоља“ за убризгавање. Класу малтера је потребно ускладити са чврстоћом
камена. Класа малтера мора бити нижа од чврстоће камена при притиску.
Конзистенцију малтера треба прилагодити опреми и попуњавању спојница „изнад
главе“ (малтер мора бити тиксотропан).
Ова операција се изводи након завршеног ињектирања у циљу обезбеђења
водонепропустљивости и након што је установљено заустављање воде ка
унутрашњости тунела.

4.2 САНАЦИЈА У ОПОРЦИМА
Санација опорачког дела се изводи након завршених радова на санацији

калотног дела и након извршених радова који су предвиђени за санацију
дренажног система, односно постављања ПВЦ цеви у отворе у дну опораца.
Санацијом опорачког дела се спречава продор воде у тунел. Санација се
састоји у спречавању продора воде и обезбеђењу водонепропустљивости
опораца и враћању потребне носивости камене облоге попуњавањем испраних
малтерских спојница и заменом трошних малтерских спојница:
Водонепропустљивост ће се обезбедити на два начина:
 у зонама са јаким продором воде водонепропустљивост се обезбеђује
стварањем мембране од полиакрилног гела ињектирањем
хидроструктурних смола у простор иза каменог обзида тунела и
 у влажним зонама опораца ињектирањем полуретанске смоле.
Предвиђени су материјали произвођача СИКА (Sika®). Материјали који су

одабрани за санационе радове су декларисани од старне произвођача за радове
са каменом.
За санацију опорачког дела предвиђена је употреба следећих материјала:
 у деловима где је јак прилив воде, Sika® Injection-304, еластични
полиакрилни гел,
 у деловима влажне или суве каменене облоге Sika® Injection-203,
еластична ПУР (полиуретанска) ињекциона смола.
Материјали који се користе за санацију овог дела тунела су Sika® Injection-304 и

Sika® Injection-203. Њихове основне карактеристике су дате у поглављу 4.1.
Припремни радови подразумевају радове на чишћењу и припремању

подлоге за санационе радове, као и бушење рупа и припрему рупа за ињектирање
према планираној шеми бушења. Овим радовима су обухваћене следеће позиције
радова: чишћење камене облоге од прљавштине, припрема скеле за извођење
санационих радова, чишћење барбакана и дилатационих спојница у калотном
делу, бушење рупа за ињектирање и чишћење рупа и припрема за ињектирање.
Чишћење ce обавља челичним четкама, или чекићем и алатом за ручно
штемање или ротационим челичним четкама машинским путем. Скида се
прљавштина као и наслаге настале услед деловања средстава за одржавања
пруге као и од утицаја врмена. Такође скида се и део наслага од сталактита и

калцификације, као и део преосталог млазног бетона који се користио у неким

ранијим санацијама. Тамо где је то неопходно за скидање већих наслага треба
употребити пнеуматски ручни чекић „пикамер“.
Уколико је то потребно, на делу где претходно описане технике не дају
резултата, могуће је чишћење и скидање наслага обавити и хидромеханичким
путем, опремом за прање под високим притиском, од 500 до 2500 бара (слика 98).
Припрема скеле подразумева монтажу цевасте или скеле од панела,
прилагођену висини и габаритима тунела. Скела обавезно мора да испуњава све
услове за сигуран и безбедан рад, платформе поплочане даскама дебљине 5 цм,
„фосне“, са свим потребним оградама. Скелa ce поставља на точкове, како би
била мобилна и лако померљива за даљи рад.
Барбакане се чисте приручним ручним алатом, или арматурном шипком са
куком, како би се извукао сав материјал заробљен у рупама барбакана. Након
чишћења барбакане ce запуњавају ситнозрним бетоном. Барбакане се затварају
из разлога што ће се одвод воде, иза камене облоге тунела, извести кроз отворе
који ће се оставити у дну опорачког дела и који ће бити део новог дренажног
система. Њихова израда дата је у делу који се односи на санацију дренажног
система.
Чишћење дилатационих спојница обавити ce обавља ручним или
машинским путем помоћу длета ширине 3 цм, уз помоћ „Hilti“ алата (слика 99).
У делу припремних радова код опораца, предвиђени су и радови на
формирању нових отвора у дну опораца, 10-20 цм изнад подножног свода, који ће
се користити за регулисани одвод воде иза тунелске камене облоге.
4.2.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ОБЕЗБЕЂЕЊУ ВОДОНЕПРОПУСТЉИВОСТИ
Пре почетка радова на ињектирању овог дела конструкције, потребно је

извести дренажни систем у зиду опораца, у отворима који су припремљени (опис
дат у припремним радовима) у дну опораца. Ови радови подразумевају
инсталирање ПВЦ цеви Ø110 мм у претходно припремљеном отвору и обрада
простора око цеви, како би био спречен продор воде око цеви. Отвори се изводе
извести према техничким цртежима, на растојању 6 м, на срединама кампада.
Детаљан опис радова дат у делу који се односи на санацију дренажног система.
У деловима где је евидентиран јак прилив воде неопходна је употреба
материјала који у контакту са водом реагују и претварајау у гел или пену, како би
ce у малом временском интервалу спречилo испирање уграђеног материјала и, у
исто време, затворили сви продори воде. Ињектирање Sika® Injection-304 ће се
обавити према шеми приказаној на слици 100.

У радијалном правцу бушотине је потребно распоредити на размаку од 2м, док

у подужном правцу размак износи 2.5м. Овакав распоред бушотина може и мора
бити редукован, у заисности од геологије на микро плану на појединим локацијама
коју је потребно проверити истражним радовима на самом градилишту у току
извођења радова. Дубина бушотина зависи од дебљине облоге тунела. Бушотина
мора бити 10так цм дужа од дебљинe камене облоге, због потребе да ињектирана
маса продре непосредно иза камене облоге тунела, али не превише „далеко“ од
оболге како утрошак материјала али и учинковитост не би била смањена.
За уградњу ињекционе смеше користиће се пумпа Sika® Injection Pump PN-2C,

101, уз коришћење механичких вентила „pakera“.
За ињектирање влажних и сувих делова опораца предвиђена је шема,
приказана на слици 102.
Опис технологије израде бушотина дат је у делу 4.1.2.
За ињектирање ће се користити Sika® Injection Pump EL-1 и EL-2, уз
коришћење механичких вентила „pakera“, слика 103.
Технологија заптивања дилатационих спојница као и опис SikaSwell®-P Profiles
бубрећих профила дат је у делу 4.1.2.
4.2.3 САНАЦИОНИ РАДОВИ НА ВРАЋАЊУ НОСИВОСТИ
Овим радовима је предвиђена репрофилација малтерских спојница између

камених блокова. За репрофилацију је предвиђена техника „repointing“ која је
описана у делу 4.1.3.
4.3 САНАЦИЈА У ПОДНОЖНОМ СВОДУ

Припремни радови обухватају штемовање и одстрањивање оштећених

делова подножног свода. Штемовање обавити За штемовање су предвиђени
ручни алати. При штемовању треба водити рачуна да се здрав бетон око дела који
се одстрањује минимално оштећује.
4.3.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ
Санациони радови на подножном своду се могу поделити у две групе, и то:

1. санација пукотина и прслина и
2. санација оштећених делова.

Код санације пукотина и прслина користиће се репаратурни малтери и методе

рада усецања и запуњавања прслина или пукотина. У овом случају користиће се
Sikadur®-31 CF Normal, двокомпонентни, тиксотропни, структурални лепак и
репаратурни малтер, без садржаја разређивача, на бази комбинације епоксидних
смола и специјалног филера, са могућношћу примене на влажним површинама и
дизајниран за наношење при температурама између +10°С и +30°С.
Користи се као структурални лепак и малтер за:
- бетонске елементе
- чврст природни камен
- керамику, цемент
- малтер, циглу, блок
- челик, гвожђе, алуминијум
- дрво
- полиестер, епоксид
- стакло
Као репаратурни малтер и лепак за:
- углове и ивице
- запуњавање рупа, удубљења и денивелација
- на вертикалним и површинама изнад главе
За запуњавање спојница и пукотина:
- запуњавање и обрада ивица код спојница и пукотина
Sikadur®-31 CF Normal поседује следеће предности:
- једноставно мешање и наношење
- могућност наношења на сувим и влажним бетонским подлогама
- веома добра адхезија на већини конструктивних материјала у
грађевинарству
- лепак високе чврстоће
- тиксотропичност: Без *цурења* при наношењу на вертикалним и
површинама *изнад главе*
- без садржаја разређивача
- очвршћавање без скупљања
- пазличито обојене компоненте (визуелна контрола мешања)
- није потребно наношење прајмера
- висока иницијална и крајња механичка чврстоћа
- добра отпорност на абразију
- непропустан за течне материје.
Санација оштећених делова конструкције подножног свода подразумева
уклањање постојећег оштећеног дела подножног свода, целом ширином, затим
израда новог подножног свода од бетона марке бетона C30/35. Израду новог
подножног свода је неопходно извести у кампадама, не дужим од 2м, због
стабилности тунела. Тек након што је извршено бетонирање кампаде и доказана
њена чврстоћа, може се приступити уклањању следеће кампаде и њена израда.
За армирање cу предвиђене арматурне мреже, са настављањем и спајањем са
мрежама из старог подножног свода, који је неоштећен. На деловима где је

оштећење локално, површине цца 1м², могу се применити микроармирани готови

бетони.
Дужином целог подножног свода потребно је израдити плитки канал, према
детаљу датум на цртежу, а који ће служути за евакуацију прљаве воде из
туцаничког застора, уколико је буде.
4.4 САНАЦИЈА ДРЕНАЖНОГ СИСТЕМА
Санација дренажног система подразумева санирање постојећег канала у

подножном своду и израду новог система који ће повезати барбакане и
контролисано извести воду, прикупљену барбаканама, ван тунела
У припремне радове у делу санације који се односи на дренажни систем

спада израда отвора у опорцима на висини од 10-20 цм изнад подножног свода,
димензија 15*15 цм, довољно да се смести ПВЦ цев Ø110мм. Профил рупе ce
обрађује цементним малтером како би се добила равна и глатка површина, да не
би дошло до оштећења ПВЦ цеви. У део припремних радова спада и чишћење и
санација постојећег дренажног канала у оквиру подножног свода. Санација
постојећег дренажног канала обухвата санацију пукотина техником „засецања и
запуњавања“ репрофилацију мањих оштећења. У делу у где је дренажни канал
значајно оштећен, санација се састоји у уклањању старог и изводи се нови
дренажни канал ширине 20цм и дубине 20цм.
4.4.2 САНАЦИОНИ РАДОВИ
У отовр који су припремљен у опорцу, поставља се ПВЦ цев Ø110мм која

ће прикупљену воду иза камене облоге увести у профил тунела и преко дупле
рачве и ПВЦ цеви Ø110мм увести воду у ПВЦ цев Ø110мм која се пружа дуж
тунела у подужном правцу и тако извести ван тунела. Овај систем се поставља на
средини сваке кампаде, па је међусобни размак два отвора у опорцима и
комплетног система 6м. Дупла рачва ће служити уједно и као ревизиони отвор, за
проверу функционисања система ињектирања и прикупљања вода, као и за
чишћење барбакана.

Слика 106: Дренажни систем попречни пресек тунела

На делу где се постојећи подножни свод задржава, односно где се санирају
само прслине и пукотине, постојећи дренажни канал ће бити укинут. На место
канала, који иде средином тунела, биће постављена подужна дренажна ПВЦ цев
Ø110мм, и око ње ће бити уграђен бетон C12/15 (МБ15) као испуна, а на
површини, изнад и у правцу цеви, потребно је израдити плитки канал за одвод
воде из туцаничком застора.

Слика 107: Дренажни систем изглед опорца
4.4.3 ЗАВРШНИ РАДОВИ
Завршни радови у случају санације дренажног система обухватају радове

на чишћењу, испирању и провери функционисања дренажног система пре
пуштања у рад. Испирање је потребно извести помоћу Ауто пумпе и црева којим
ће се сипати вода у дуплу рачву и тако пратити да ли је систем фунционалан у
сврху извођења воде ван тунела.
Слика 108: Возило за испирање дренажног система

Мастер рад
ШЕМА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА САНАЦИЈИ ТУНЕЛА ЛИПЕ
1 Чишћење калоте
2 Чишћење опораца
3 Санација калоте
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД

4 Израда дренажног система у зиду опораца
5 Санација опораца
6 Санација подножног свода
Табела 1: Шема радова

7 Израда дренажног система тунела
5 ШЕМА ИЗВОЂЕЊА САНАЦИОНИХ РАДОВА
8 Санација дилатационих спојница

9 Санација малтерских спојница између камених блокова
10 Чишћење и провера дренажног система
Мирослав Новаковић Г1 19/18
92
6 ПРЕДМЕР РАДОВА
ПРЕДМЕР РАДОВА
Ред.бр.поз. Опис радова Јед.мере Количина
I ПРИПРЕМНИ РАДОВИ
Чишћење камене облоге од прљавштине и других наслага.

Уклањање извршити механичким путем, машинcки или
I1. ручно у зависноти од количине наслага. м² 23,375.00
Обрачун се врши по м² очишћене површине.
Израда отовра у дну опораца на срединама кампада, на

размаку од 6м. Рупе димензија 20*20цм, дубине у
I2. зависности од дебљине зида. Рупу обрадити цементним ком 314.00
малтером, са додатком за водонепропусност.
Обрачун се врши према комаду израђеног отвора.
Бушење рупа за ињектирање. Бушење извршити

машинским путем или ручним пнеуматским чекићем,
II3. према шеми рупа датој у пројекту. Дужина бушотине је 50- ком 46,750.00
70цм.
Обрачун се врши према комаду израђених бушотина.
II САНАЦИОНИ РАДОВИ
Ињектирање иза тунелске камене облоге ињекционом

масом Sika® Injection-304. Ињектирање се врши помоћу
II1. пумпи препоручених од произвођача ињекционе масе. м 480.00
Обрачун се врши према метру дужном ињектираног
тунела.
Ињектирање иза тунелске камене облоге ињекционом

масом Sika® Injection-203. Ињектирање се врши помоћу
II2. пумпи препоручених од произвођача ињекционе масе. м 455.00
Обрачун се врши према метру дужном ињектираног
тунела.

Санација пукотина и прслина у подножном своду

материјалима датим у пројекту. Уградњу материјала
II3. извршити у складу са упутствима произвођача. м² 1,683.50
Обрачун се врши према квадратном метру саниране
површине.
Израда новог подножног свода, у свему према детаљима

из пројекта.
II4. Обрачун се врши по дужном метру изграђеном подножног м 480.00
свода.
Израда новог дренажног система од ПВЦ цеви и пратећих

елемената.
II5. Обрачун се врши према метру дужном израђеног м 1,508.00
дренажног система.
III ЗАВРШНИ РАДОВИ
Израда налтерских спојница између камених блокова.

Обраду спојница извршити цементним малтером.
III1. Обрачун се врши према квадратном метру обрађене м² 23,375.00
површина тунела.
Израда дилатационих спојница на споју кампада. Спојнице

су на растојању 6м, колика је и дужина кампаде.
III2. Обрачун се врши према дужном метру обрађене спојнице. м 3,920.83
Провера функционалности и чишћење комплетног

дренажног система од ПВЦ цеви и пратећих елемената у
тунелу.
III3. паушално 1.00
Обрачун се врши паушално.
Табела 2: Предмер радова

7 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ
1. Основа тунела
2. Подужни пресек тунела
3. Попречни пресеци тунела
4. Попоречни пресеци – процена стања
5. Карактеристичан попречни пресек тунела
6. Распоред бушотина за ињектирање
7. Приказ стања кроз историју
8. Дренажни систем – попречни пресек
9. Дренажни систем – изглед у опорцу

Основа тунела

Подужни пресек тунела

Попречни пресеци тунела

Попоречни пресеци – процена стања

Карактеристичан попречни пресек тунела

Распоред бушотина за ињектирање

Приказ стања кроз историју

Дренажни систем – попречни пресек

Дренажни систем – изглед у опорцу

8 СПИСАК СЛИКА И ТАБЕЛА
8.1 СЛИКЕ
Слика 1:ТБМ постројење ........................................................................................................................................ 4
Слика 2: ТБМ постројење ....................................................................................................................................... 5
Слика 3: Пресек тунела ........................................................................................................................................... 7
Слика 4: Изглед заштитног „кишобрана“, цеви Ø114 и радијални анкери ................................ 8
Слика 5: Хидроизолација тунела ....................................................................................................................... 8
Слика 6: Тунелски багер ........................................................................................................................................... 9
Слика 7: Утоваривач са бочним утоваром/истоваром ................................................................... 10
Слика 8: Специјални тунелски зглобни утоваривач, мањих габарита ................................... 10
Слика 9: Специјални тунелски зглобни дампер и кипер камион .................................................. 11
Слика 10:Машина за бушење са две гране и корпом ............................................................................ 11
Слика 11: Машина за бушење рупа мањег пречника ............................................................................ 11
Слика 12: Ручно бушење рупа мањег пречника ....................................................................................... 12
Слика 13: Машина за уградњу млазног бетона...................................................................................... 12
Слика 14: Стационарна пумпа за уградњу бетона .............................................................................. 13
Слика 15: Оплата секундарне АБ конструкције тунела ................................................................... 13
Слика 16: Спајање ПВЦ хидроизолационе фолије, машински или ручно .................................. 14
Слика 17: Примена плиуретанских пена .................................................................................................... 16
Слика 18: Ињециона батерија цементне мешавине ........................................................................... 17
Слика 19: Ињециона пумпа високог притиска једнокомпонентна ............................................ 18
Слика 20: Ињециона пумпа високог притиска двокомпонентна ................................................ 18
Слика 21: Шематски приказ ињектирања ............................................................................................... 19
Слика 22: Санационо ињектирање ................................................................................................................ 20
Слика 23: Консолидовано ињектирање код НАТМ-а ........................................................................... 20
Слика 24: Карактеристичан попречни пресек ....................................................................................... 22
Слика 25: Локација објекта ............................................................................................................................... 22
Слика 26: Микро локација 1 објекта ............................................................................................................. 23
Слика 27: Микро локација 2 објекта ............................................................................................................. 23
Слика 28: Историја процене стања .............................................................................................................. 27
Слика 29: Улазни портал тунела .......................................................................................................... 29
Слика 30: Маховина и лишајеви, со ...................................................................................................... 29
Слика 31: Маховина, лишајеви, влага опорца и подножног свода ............................ 30
Слика 32: Влага опораца и подножног свода .............................................................................. 30
Слика 33: Спој опорца и подножног свода ..................................................................................... 31
Слика 34: Спој опорца и подножног свода ..................................................................................... 31
Слика 35: Графички приказ анализе стања 0+000 – 0+050 (улазни портал) . 32
Слика 36: Влага опорца, трагови чађи и санација ................................................................. 33

Слика 37: Влага опорца, трагови чађи и санација ................................................................. 34

Слика 38: Влага опорца, калцификација, трагови чађи и санација ........................ 34
Слика 39: Испрана спојница и лош квалитет малтера .................................................... 35
Слика 40: Вода и влага подножног свода ....................................................................................... 35
Слика 41: Графички приказ анализе стања 0+050 – 0+360 ............................................. 36
Слика 42: Калцификација, трагови чађи и санација ............................................................ 38
Слика 43: Калцификација опорца .......................................................................................................... 38
Слика 44: Калцификација опорца .......................................................................................................... 39
Слика 45: Трагови санација ........................................................................................................................ 39
Слика 46: Калцификација и влага опораца ................................................................................... 40
Слика 48: Влага и вода подножног свода ....................................................................................... 41
Слика 49: Графички приказ анализе стања 0+360 – 0+420 ............................................ 42
Слика 51: Влага и калцификација подножног свода ............................................................ 44
Слика 52: Влага, калцификација, трагови санација, разделница ............................. 45
Слика 53: Калцификација ............................................................................................................................. 45
Слика 54: Разделница, трагови чађи и санација ...................................................................... 46
Слика 55: Разделница, трагови чађи и санација ...................................................................... 46
Слика 56: Оштећења подножног свода и дренажног канала ........................................ 47
Слика 58:Трагови чађи и санација ........................................................................................................ 49
Слика 59: Влага, вода, трагови санација, разделница ........................................................ 50
Слика 60: Влага опорца .................................................................................................................................. 50
Слика 61: Трагови чађи .................................................................................................................................. 51
Слика 62: Влага на споју опорца и подножног свода ............................................................ 51
Слика 64: Испране спојнице ........................................................................................................................ 53
Слика 65: Трагови чађи и санација калотног дела ................................................................ 54
Слика 66: Трагови санација, влага и вода калотног дела, разделница ................ 54
Слика 67: Влага на споју опорца и подножног свода ............................................................ 55
Слика 68: Испране спојнице и лош квалитет малтера, вода у барбакани ....... 55
Слика 70: Вода и калцификација............................................................................................................ 58
Слика 74: „Санирани“ део опорца, дренажни канал ............................................................................. 60
Слика 75: „Санирани“ део опорца, вода и калцификација ................................................................. 60
Слика 76: „Санирани“ део опорца, вода и калцификација ................................................................. 61
Слика 77: Сталактити ........................................................................................................................................ 61

Слика 80: Влага и вода и „санирани“ део опорца .................................................................................... 63
Слика 81: Графички приказ анализе стања 0+630 – 0+750 ............................................................. 64
Слика 82: Калцификација, влага и вода ...................................................................................................... 65
Слика 83: Оштећење подножног свода ....................................................................................................... 66
Слика 84: Влага, вода и калцификација опорца и калоте ................................................................ 66
Слика 85: Оштећења подножног свода....................................................................................................... 67
Слика 86: Влага, вода и калцификација опорца ..................................................................................... 67
Слика 90: Влага и вода опорца и подножног свода .............................................................................. 69
Слика 91: Графички приказ анализе стања 0+750 – 0+875 ............................................................. 70
Слика 92: Влага и вода опорца и подножног свода .............................................................................. 71
Слика 93: Влага и вода на споју опорца и подножног свода ............................................................ 72
Слика 94: Влага, вода, маховина и лишајеви ............................................................................................ 72
Слика 95: Маховина и лишајеви ....................................................................................................................... 73
Слика 96: Маховина и лишајеви ....................................................................................................................... 73
Слика 97: Графички приказ анализе стања 0+875 – 0+935 (излазни портал) .................... 74
Слика 98: Опрема за прење под високим притиском .......................................................................... 79
Слика 99: Ротациона челична четка и шпакла Хилти прикључак ............................................ 79
Слика 100: Радијални распоред бишотина и развијени профил тунела ................................. 80
Слика 101: Sika® Injection Pump PN-2C и механички „pakeri“ ......................................................... 81
Слика 102: Радијални распоред бишотина и развијени профил тунела ................................. 81
Слика 103: Sika® Injection Pump EL-1 и EL-2 механички „pakeri“ ................................................. 82
Слика 104: SikaSwell®-P Profiles бубрећи профили за заптивање спојница........................... 83
Слика 105: SikaSwell®-S лепак за бубреће профиле.............................................................................. 84
Слика 106: Дренажни систем попречни пресек тунела.................................................................... 90
Слика 107: Дренажни систем изглед опорца .......................................................................................... 91
Слика 108: Возило за испирање дренажног система.......................................................................... 91
8.2 ТАБЕЛЕ
Табела 1: Шема радова ......................................................................................................................................... 92

Табела 2: Предмер радова ................................................................................................................................... 94

9 ЛИТЕРАТУРА
[1] Malešev M., Radonjanin V.: Trajnost i procena stanja betonskih konstrukcija, Skripta sa
predavanja, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
[2] V. Radnjanin, M. Malešev, T. Kočetov-Mišulić, R. Lekić: Materijal sa predavanja iz
predmeta Oštećenja i sanacije drvenih, čeličnih i zidanih konstrukcija, Fakultet tehničkih nauka,
Novi Sad
[3] Ј.Ковачевић, Основне концепције Нове аустијске тунелске методе
[4] Alex Naudts, Irreversible Changes in the Grouting Industry Caused by Polyurethane
Grouting: An overview of 30 years of polyurethane grouting
[5] Д.Лукић, А.Панчић, М.Војиновић-Пурчар, Напонско ињектирање стенских маса –
Анализа напонског стања
[6] https://srb.sika.com/- Tehnički podaci o materijalima
[7] М.Власинић, ЦИП, Технички извештај уз Главни пројекат санације тунела „Липе“

Novakovic Miroslav G1 19 18

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novakovic Miroslav G1 19 18

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

САДРЖАЈ

4.2 САНАЦИЈА У ОПОРЦИМА ............................................................................ 85

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 2

Мастер рад се састоји из две целине: Истраживачки рад и Стручни (практични

Тунели представљају подзмене објекте различитих намена. У праисторији

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 3

Такође тунели се користе и за измештање канализационе, водоводне,

Слика 1:ТБМ постројење

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 4

Слика 2: ТБМ постројење

2.1.2 МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИЗГРАДЊЕ

2.1.2.1 СТАРЕ ТУНЕЛСКЕ МЕТОДЕ

Старе тунелске методе подразумевале су употребу дрвене погдраде као

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 5

Након што би се израдила примарна подграда у одговарајућем потезу и

2.1.2.2 НАТМ (НОВА АУСТРИЈСКА МЕТОДА)

Нова Аустријска Тунелска Метода своју примену у пуном обиму почиње да

1 Ј.Ковачевић, Основне концепције Нове аустијске тунелске методе

потребу за арматурним мрежама и челичним луковима, што се у позитивном

Слика 3: Пресек тунела

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 7

Слика 4: Изглед заштитног „кишобрана“, цеви Ø114 и радијални анкери

Слика 5: Хидроизолација тунела

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 8

На слици ______ је приказана хидроизолација тунела, 1-примарна конструкција

2.1.3 МАТЕРИЈАЛИ И ОПРЕМА ЗА ИЗГРАДЊУ ТУНЕЛА

Опрема за изградњу тунела у првом реду подразумева опрему за ископ, утовар и

Слика 6: Тунелски багер

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 9

Слика 7: Утоваривач са бочним утоваром/истоваром

Слика 8: Специјални тунелски зглобни утоваривач, мањих габарита

Транспорт ископаног материјала се може вршити класичним киперима или мини

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 10

Слика 9: Специјални тунелски зглобни дампер и кипер камион

У случају бушећих гарнитура то се пре свега мисли на машине за израду штитова

Слика 10:Машина за бушење са две гране и корпом

Слика 11: Машина за бушење рупа мањег пречника

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 11

Слика 12: Ручно бушење рупа мањег пречника

Опрема за израду млазног бетона је специјализована врста механизација само за

Слика 13: Машина за уградњу млазног бетона

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 12

Слика 14: Стационарна пумпа за уградњу бетона

Слика 15: Оплата секундарне АБ конструкције тунела

За израду хидроизолације се користе скеле са монтажу ПВЦ фолије и геотекстила,

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 13

Слика 16: Спајање ПВЦ хидроизолационе фолије, машински или ручно

2.2 ИЊЕКЦИОНИ РАДОВИ

У зависности од врсте контрукције, материјала у ком се конструкција гради и

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 14

ињектираним тлом. Захтевани притисак у овако затвореном систему би требало

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 15

Слика 17: Примена плиуретанских пена

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 16

2.2.2 ОПРЕМА ЗА ИЊЕКТИРЊЕ У ТУНЕЛИМА

Опрема за ињектирање зависи од материјала којим се ињектира као и од

Слика 18: Ињециона батерија цементне мешавине

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 17

Слика 19: Ињециона пумпа високог притиска једнокомпонентна

Слика 20: Ињециона пумпа високог притиска двокомпонентна

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА НОВИ САД 18

2.2.3 ТЕХНОЛОГИЈА ИЊЕКТИРАЊА У ТУНЕЛИМА

Изградња геоехничких објеката на теренима неопогодним за грађење

Слика 21: Шематски приказ ињектирања 4