I,,.

''I
,I
"
I
f
r'· ,'.:'1,."•. .. m;'. ","!.."
/ - ,2a.£ ..
., .~ U2,S J. ...";,',-i i.. i . 2 ••.11111!., •.1.....___
I
r
I
I
 00 '-D VI Vl V) 0\
I"-- ('!. N
2d~·~~v. V. v. o.
'.... 0 <'t <'t <'\ 000
2.0. OSNOv:'\E FIZICKO-MEHANICKE I TEHNICKE KARAKTERISTIKE lU:lf o 1000 I I I 100 I t I
I I"-- I I I V V'lN 0\ I I 00 VI,()
RADNE SREDINE -¥:>g;K):J[ Aouoseod -. q ('!. N. ('!. -. <'i. <'i. -. <'i. ('!. N."'\. -.
00000 000000 000

\0. \0. <'\ "1.

t'UI:>/NP ' sOT - 3' ONV­
0\ ..... _ - ' ­ <""1<""1""
I I I
V> V> 0\
I r-:I o.I 000\0
Pod pojmom "radna sredina" podrazumevmo stenske i rudne mase u kojirna se
izvode rudarske operacije. Stensku masu sacinjavaju organsh ; neorganske rudne mate·
e3unr fTlPOUI I
v>vt-O\t-
I I I I ~
__\0. _
"1. _
1"--. ~V)
iJiv
rije koje sacinjavaju zemljinu koru. Stenska masa moze da predstavlja kompaktnu stens­ V>
N
ku celinu u kojoj su rnineralne cestice cvrsto povezane silom kohezije ili cementirajucim
materijalom, ill moze da bude iz bilo kojih razloga u izdrobljenom iii rastresitom stanju. t'UI:>fNP 'tOT - Z 0
V> ("'!,<'i.
8vV'l
o1o.0 0<'i.0-.- .V>V . '" 0_ \0
- V>
N

fl' ocr -
Olcr
'" 0 •

00 --
'afu N I I 100
-lIZ3lS! tlU tlVOlSlAi!
Iv 88(!)8..!.1
• • • _ _ "'1 ..!.8­
0'0· 000000 000
2.1. KLASIFIKACUA STENA PREMA POSTANKU
V>

Prema postanku stene mogu biti: eruptivne, sedirnentne i metamorfne.

V><""IVN<""I
q<,\-:" 21v.0"l- ~1\0.- ­ 0\.
000 0).0.
N -M
t'UI:>/NP 'rOT· ;)0 N I I I I - I I",.., I I I I I
Eruptivne {magmatske) stpne 7.astupljene su 95% u zemIjinoj korL Nastale su I 0\. q \0. \0. o. ('!. "1. "'1 0\ 0. u.l - \0 0\
~!l!ld l1U tlVOlSlAi! - N M ....... N
u.l 00000­ "':ON
iz magme posIe njenog hladenja i ocvr~avanja. U zavisnosti od uslova hlaaenja magme, ~
Z Z
eruptivne stene dele se u dye grupe: dubinske (intruzivne) i izlivne (efuzivne). Dubinske "lUI:> 'tw:>/~ ~ "1. \0 N I,() -:.. o. 0\
- --
0\ • <""I •
stene postale su kristalizacijom magrne na vecoj dubini pri cemu su stenske cestice u , sOT - nA · J.
CIl
0\000
....... ""N
0\
.......
f-o M-::: <""1-::: ~ t.I., I"-- I"-- 00

'tl:>
I ;::; I :::::l I
Z J.S£J.f'J.­ .tx: I I I
medusobnom dodiru ocvrsle u sitnozrnu staklastu masu nepravilnog obllka (granit, dio­
rit i dr.).
-trnp:xiW! tlU;?PSTl:>fe

f-o
<:
<'1. 1\0. IN.
-<""IVOO\O
....... --­ u.l
0\ I 1"--. "'1 "'1 ~
-O\\O\Ot-- o
---
v-­

'P. 0\ v.

~ Izlivne (efuzivne) stene postale su izlivanjem magrne na povrsinu zernlje kao ::E ::E
posledica delovanja vulkana pri cemu su ocvrsle u plocastim oblicima.
S/W't or - nA ::E 00 I"-­
\•0 \
·0 V>_<""I.
0. V.\O.O.~"1.r--:. <: 0.0)."1
1!S1!M l.I!lI o 1 I t-t-\o NI,() \0 V I,() \0
I I I I I I
\OV'l\O
I I I
-Q PStlI:llflutnpzn \0 1 I I Ci f-o
Sedimentne stene sacinjavaju oko 1% svih stenskih masa zemljine kore. One su <: <'1. 0\. V. "'1 ~ "l <'i. "l q N. <'i. V'lV<""I
tlftrnl!lSOld tlU!Zlq VVv>\Ov> u.l -v N <""I <""II,() u.l v)-.i-.i
postale talozenjem organskih i neorganskih materija na dnu mora iii jezera, pri cemu su
::E til ::E
ocvrsle pod dejstvom velikog pritiska i prirodnih mineralnih veziva. Sedimentne stene
pojavljuju se u slojevitirn oblicima koji su cesto puta poremeceni iz svog prvobitnog po­ V> __
lozaja. % 'lSOUZOlod
-. 0
o
I <""I. I
0\ N
I
\0. \0. \0.
I v.
o
V'l0
-N
\0.11
N "1. O. 00
-
or--:.
Metamorfne stene zastupljene su oko 4% svih stenskih masa u zernljinoj korL 000 -M

Postale su od izmenjenog eruptivnog i sedirnentnog materijala koji je iskristalizovao pod

\0 \0 V'l V')
dejsvom velikog pritiska i vosoke temperature. Prema tome, metarnorfne stene imaju 00\0000 I,()
00'00 0).
NN'NM-' \0. <'i. r--:. 0\ 00.
N .N
osobine eruptivnih i sedimentnih stena. tW:>/~ I I
truT~a~ qSUlW<lldllZ
JJ.JJ.'7
N\0_ N 00.0\
-NNNMN

M.
I I I 1 I
0. <'1. -. <'\ <'\
I V> II,()
\01"--\0
N

N NN -NNNNN NNN

2.2. KLASIFIKACIJA STEt-:A PREMA STRUKTURNIM OSOBINAMA

I STEPE::\L KOHEZlJE

Prema struktumim osobinama i stepenu kohezije, neza\isno od postanka, sten­

ske mase mogu se klasitlkovati u cetiri grupc: Cvrste (vezane), PlastiCne (poluvezane),
Sipke (neve zane) i Tekuce (zitke).
i:o ::I'" ..>l ...
!:u.!::"jo
"l "2
'l.)
~ ~
0
.r:'Q
"-
ct;
'~'~
C __ ~=:
~ ::: u
Cvrste (vezane) stenske mase odlikuju se jakom vezom izmedu mineralni11 sas­ a U :I l
_ ...r::::< .....
~ ~

2~-=~v~~
S B~N::'j..c ~. ~ ~
sto im daie velik,; C\rstoCu. (\Tsta vczaje posledica delovanja medumolekularnih
1--0< >-
:;./)..x\.D'O
~ :::::' :':l
ell 2..:~.;jj~~~ Cf. ::; ..>l
 .:I

::I 5
sila kohezije i sila unutraSnjeg trenja na dodirnim povr~inama minera!nih zmaca. Mine­
'"

-;;:;
rama zrcna ovih stena su razIicitc krupnoce. Ovoj grupi pripadaju sve eruptivne stene ..Q
.~ '" ,-o
o
00
'"

f-o 6 0 E
I.r)

o o
I
8
(graniti, bazalti, kYarciti i dr.) neke sedirnentne (krecnjak, ugalj i dr.) kao i neke meta­

morfne (izmenjeni andezit).

::15
""'" - <!)
r;:: '0 V') v

Plasticne (poluvezane) stenske mase irnaju znatno slabiju vezu izmedu mineral­

'" ..,­
'0 o o o
'" r;::
6;<.) .:.: o
~
00
nih sastojaka. Mineralna zmca su veoma sitna (krupnoce < 0,002'mm). Karakteristicno
o ,­
.:.:­
~
r--;. .l:l M

.g o
I
o
o
o......
je za stene ove grupe da prema odredenom stepenu vlainosti pokazuju izraZitu plastic­
•~ iU
o :0 'V 00
.... > o
nost, tj. pod pritiskom lako menjaju oblik bez razaranja. U suvom stanju stene ove grupe
.. 0
]:3, o.....
ov
pokazuju vecu povezanost izmedu mineralnih zrna i priblitavaju se grupi cvrstih stena,
r;:: I.r)
I
tj. cine grupu polucvrstih stena. U OVU grupu spadaju gIine, glinci, laporci i de.
ca
r;:: ,_
.- '0
0 o
V).
'0
o I.r)
I o
'V
8...... 8
::I .....
Sipke (neve zane) stenske mase pokazuju odsutnost svake veze izmedu mineral­
....
r;:: 0
<It
o 8
8o ~ l"­
nih sastojaka. Mineralni sastojci su razIicite krupnoee koja varira u velikirn razmerama. U

It
'S:
~
"l
o
~ I
o..... o
I o
o 8
ovu grupu stena spadaju zdruzgane stenske mase krupnoee blokova od 200-2000 mm,
'0 I"­

drobina krupnoce od 60-200 mm, Sljunak krupnoee 2-20 mm, pesak krupnoee 0,02­
2 mm i prasina krupnoCe od 0,002-0,02 mm. Karakteristicno je za sitnozme stene ove

grupe (pesak i pescana praSina) da u vlainom stanju pokazuju prividnu vezanost sto je

posIedica kapilamog napona vode u meduprostoru mineralnih zma, dok u suvom ste­

'" ....
.5.9 I.r)

t:::
__ <.>
('I::l-
I
\0.
nju pokazuju potpunu nevezanost-sipkost.
o..... o I.r)
\0,
~ 15. 6 o
..... N I o
0..'" I I q
Tekute (zitke) stenske mase sastoje se od sitnozmog peska sa manjom prime­ (/) f! 1\ N 1\
80m gIinastog materijala, organskog ill neorganskog mulja i veCom kolicinom vode.
UsIed ovoga ovakve stenske mase postaju zitke, odnosno tekuce, pri cemu pescana zrna
pokazuju veliku pokretljivost.
Izbor sistema buknja i metoda miniranja, i upravljanja dejstvom eksplozije pri -2, ,... ,;,
r;:: :;::l . _

cd c: <It

miniranju u najvecoj meri zavisi od fizicko-mehanickih i tehnicldh osobina radne sre­ •..., "d ..c:
dine.
o 0 .s:
U tehnickoj literaturi koja obraduje problematiku bUSenja i miniranja, pri pro­
E'R:.S E.......
.., :::l "I. 0. V).
......
:§~
~
9.....
~

"I.
racunu pojedinih parametara koriste se fizicko-mehanicke i tehnicke karaktristike u " cJ'
~ 6 3 ~
o
o "I.
I
0.
I
procesu usitnjavanja stenske rnase, kao sto su: struktura, cvrstoca, tvrdoca, abrazivnost, (/) .~ 0.. .... '0 o o 1\
elasticnost, raspucalost, rastresitost, lomljivost, drobljivost kao i prostiranje seizmickih
talasa kroz stenu. ....1il ..,r;:
.-;;­ .., .., .., ......, ~
o ,-.. ,-..
.~ .~ or;:
cau 0

3.0. FIZItKO-MEHANltKE I TEHNltKE KARAKTERISTIKE STENA ~ cao 6'"

g .~
::I
0..
..,
....
.s: ~~
-; ca(.) 'S:
0 ..,
ca .:.:...
c..
:::l
o..§.

]]

!
:::l .:.:
'" 0 u 0 0..0 (.)

OD ZNAtAJA ZA BU8ENJE I MINIRANJE 0..'"

'".........s:
'" 0
f!.:.:
0...9
::1­
o....Q :aD ::I
p.
0
>
,-..
~
o
c:: .~
0 ,-..
2
:::l r;::..Q ... 'I)
:a ;<.) .;; -g 'S:
r;: r;:: 0 ~ '2­ .2- a .... ::I 0 ~

­
'0 0

~
15. 8..~
.., a>~ .......
.~
c:
.:.: ...
0'0 '0 ::I O;.:::j"l..::.£:
ca-1:!..9 ~ :i2' ~0
~.£2
'" .......~

.... <It
.... ..Q

....... az::,.~ ~:.::,,:o
3.1. FIZltKA SVOJSTVA SIENA '" (/) '-' '" .......

8­
'"
Najvainija fizicka svojstva stena i mineralnih sirovina su; ~
3.1.1. Sklop-struktura stenske mase u sirem smislu predstavlja fizicko.morfolo­
ski nacin pojavljivanja stenske mase kao posledica gencze i morfoloSkih pojava, PIema
.!!!.,
·0
'"
.:.:
'" '"
:~~
;5bu
-

S eJ ::5 crJ
'" .... 0.. c: 2;
.Ell ::::
>
:>I! "
'"
....
v>
'"
....
-­
<!)
V>
 7
6

strukturnim karakteristikama stenske mase sc mogu podeJiti u cetiri grupe: masivne, slo­ Specificna tetina oznacava se kao gustina, i definge se kao odnos izmedu mase dcla ma­
jevite, Skriljaste i raspueane strukture. terijala i njegove zapremine. Posebno treba razlikovati nasipnu zapreminsku tetinu kod
mineralnog ili rastreSenog materijala, koja je u zavisnosti od koeficijenta rastresitosti
Masivna struktura karakterHe stensku masu bez prsJina i pukotina. Ovakvu
uvek matno manja od zapreminske teUne. U tab. 2 dati su uporedni primeri za speci­
strukturu imaju eruptivne i metarnorfne stenske mase (grani!, gabro, serpentinit i dr.)
fic~u, zapreminsku i nasipnu gustinu za neke stene i rude.
reda je kod sedimentnih stena (krecnjak).
. Veta r<!Zlika izmeou speeificne i zapreminske te1.ine postoji samO kod jako
Slojevita struktura karakterise sedimentne stenske mase kao posleruea promene poromih materijala.
sedimentnog mat"rijala I: procesu njihr"'og nastaIl.lCa (pescari, laporci, krecnjaei i dr.).
Prema d~blji".i sioJeva sedimentnog materijala razlikuju se debelo uslojene, srednje us­ 3.1 .3. Poromost stena defmiSe se kao odnos zapremine koju zauzimaju pore u
lojene i tanka uslojene stene. Stenske mase debele uslojenosti cesto puta se mogu karak­ steni, prema ukupnoj zapremini i izraiava se u %.
terisati kao stene masivne strukture. Vp
p:: V +V '100%, (2)
Skriljasia struktura karakteristicna je za kristalaste Skriljee sa priblizno paralel­ o p
nun polozajem mineralnih sastojaka.
gdeje: Vp zapremina pora u (em 3 ),
Raspucana struktura karakterise stene sa pojavom prslina i pukotina koje pre­
Vo ukupna zapremina (em 3 ).
secaju stensku masu u jednom ill viSe pravaea. Sirina pukotina moie biti od nekoliko mi­
Jimetara do viSe desetina centiInetara. U pogledu duzine pukotine mogu biti od nekoliko Odnos zapremine pora prema zapremini materije stene (bez pora) naziva se
mm do vise stotina metara. Stepen raspucalosti stenske mase odreoen je brojem pukoti­ koeficijent poroznosti (k p )
na i prslina po jedinici povrsine.
Vp
(1) kp Vo
m n
Uzajamna veza izmeou poroznosti stena i koeficijenta poroznosti izra1ava se
~
gde je: m srednje rastojanje meou pukotinama,
L duzina komada dela stenske rnase, i odnosom
n broj pukotina na ocenjivanom delu. kp
U tab. 1 data je klasiflkacija stena po stepenu raspueanosti. P=T+kp
3.1 2. Tetina stena i mineralnih sirovina javlja se kao posledica mineralnog sas­
Poroznost cvrstih stena krece se od 0,1-50%, teste od 1,0-20%. Pod pritis­
tava i stepena zbijenosti materijala. Specificna tenna ('Y) tj. tetina jedinice zapremine
kom, poroznost se smanjuje na primer, u glini, od 50% na 7%. Sa povecanjem poromos­
potpuno zbijenog materijala bez pora, uvek je nesto veca od zapreminske tezine Cld.
ti brzina prostiranja elasticnih talasa kroz stenu se smanjuje. U Tab. 3 dati su podaci
o poroznosti za neke stene.
Tabela 2

stena ili ruda specificna zapreminska nasipna zapr. Tabela 3

teZina tezlna teZina
dN/em 3 dN/em 3 dN/em 3
pOro7J10st gustina poromost gustina
granit 2,65-2,76 2,53-2,63 1,6 stene stene
% gr/em 3 % gr/cm 3
dijabaz 2,85-3,15 2,80-3,00 1,7
jedar krecnjak 2,70-2,90 2,65-2,85 1.6
pe§car 2,60-2,76 1,65-2,19 1.15 gabro 0,6-1,0 2,85-3,05 pesko"i 4,0-40 1,37-2,2
laporae 2,56-2,86 1,63-2,63 1.3 bazalti 0,6-16 2,22-2,85 gline 0-40 1,30-2,7
Pb-Zn ruda 4,23-4,73 4,01-4,62 2.8
hemadt 2,6 1.75 dijabazi 0.8-11 2,62-2,95 les 28,0-40,0 1,15-1,7
kameni ugalj 1,3 0.87 sijeniti 0.5-0,7 2,47-2,65 kretnjak 0,1-28 1,50-3,0
mrki ugalj 1,2 0.75 graniti 0.1-0,5 2,53-2,70 dolomiti 2,0-25 1,95-3,04
 B
3.2. HIDROHZICI\.E OSOBL\'E SIENA
Hidrofizicke osobine stena obuhvataju uglavnom vodoupijanje, vodopropus·
nost i vodonepropustnost.
Yodoupijanje je osobina da stena moze upiti vodu i zadrzati je. UpiJanje .ode
kod vezanih stena jc vece ako su pore i pukotille sitnije, nego ako su krupne jer kroz
njih voda moze prolaziti.
Yodopropusnost je narocito izrauna kod raspucalih vezanih stena i nevezanih
sipkih stena. Izra:!ava se kolicinom vode koja mou proei kroz stensku masu za jedinicu
9
Sklerometarska tvrdota odreduje se sklerometrom na prirodnoj povrsini krup­
nog stenskog uzorka, ill stenske mase in Situ.
3.3.2. CvrstoCa je mehanitka osobina koja se najvUe koristi kao karakteiristi­
ka stena i mineralnih sirovina. Ispoljava se otporom materijala prema spoljnim silama
koje teu da razore uzorak stene pod dejstvom pritiska, rastezanja, savijanja i smicanja.
Ispihvanje je jednoaksiialno, statitko sa prirastom optereeenja od 15 dN/cm~ Is. Stene
pokazuju najveeu tvrstotu pri pnusku, uuk Vii ostalim vrstama naprezanja pokazuju
sarno deo tvrstoee pri pritisku.
Pri zatezanju 1/20-1/40 deo tvrstoee pri pritisku.

vremena. Pri savijanju I/B-l/ 15 deo tvrstoee pri pritisku.

Yodonepropusnost je dobro izrauna kod jedrih neraspucanih stena a narocito Pri smicanju 1/10-1/15 deo tvrstote pri pritisku.

kod poluvezanih stena, koje upijanjem vode uz veee ili manje povecanje zapremine pos· Dvoaksijalna tvrstoea je oko 1,5 -2 ,0 puta vee aod jednoaksijalne a troaksijal­
tanu potpuno nepropusne. na je jos nmogo veta. U tab. 5 date su vrednosti jednoaksijalnih pritisnih tvrstoea za
neke vrste stena.

3.3. MEHANICKA SVOJSTVA STENA Tabela 5

3.3.1. TvnioCa je osobina stena da iskazuje otpor prema prodiranju nekog dru­ {;vrstoea kN/m2
gog tvrdeg tela. Obzirom da se ovaj otpor odnosi na povrSinski deo tela, tvrdoea se moze stem
definisati i kao povrSinska {;vrstota. U zavisnosti od nacina odredivanja, razlikuje se vi~ pritisna smicajna zatezna
(ae) (as) (a z)
vrsta tvrdoea. Tvrdoea po Mosovoj skali, odreduje se sarno kod rninerala, i izuzetno kod
homogenih stena.
graniti 120-180 16-21 9-14
Skleroskopska tvrdota odrec1uje se kod stena i ruda metodom odskoka po Soru
krecnjaci 100-160 10-18 8-12
pomoeu skleroskopa, a izraiava se u Sorovim jedinicama (l\) od 1-100. Po ovoj metodi
pestari 86-150 8,5-15 7-11
tvrdoea se odreduje kao prosetna vrednost velikog broja pojedinih ispitivanja. U tab. 4
date su vrednosti skleroskopske tvrdoee za neke stene i rude. glineni
skriIjci 30-60 7-12 3,3-6
ugalj 3,5-20
Tabela 4

stene l\ stene l\ Na osnovu jednoaksijalne pritisne ~vrstoCe stena, izvr~a je kJasiftkacija stena
(prof. Prototlakonov). Klasiftkacija obuhvata 10 kategorija i 5 potkategorija, s tim da je
granit 65-85 siliflkovani 34-36 koeficijent {;vrstoee za poslednje cetiri kategorije odreden indirektno.
andezit U tab. 6 data je klasiftkacija stena i ruda prema prof. Prototlakonovu.
andezit 65-75 hloritisani 35-38
andezit Klasiftkacija stena prema cvrstoCi po prof. Protoilakonovu Tabela 6
krecnjak 30-75 kaolinisani 25-27
andezit stepen kategorija pritisna koeficij.
kvardt 90- 95 pirokIasticne stene 4042 cvrstoee stene karakteristicne stene i rude tvrstoea cvrstoee
pe:lcar 25-85 laporac 18-20 (xdN/cm2) f
hematit 58-62 Pb-Zn ruda 30-45 vanredno najcvrsci jedri i iilavi kvarciti
cvrste i bazalti. vanredno evrst ostali 2000 20
stenski materljaL
 11
10

Tabela 6 (nastavak) Vr

kategorija pritisna koeficij. r Vrn

stepen
cvrstoCe stene karakteristiene stene i rude evrstoca evrstoca ,
(xdN/cm 2 ) f gde je: Vr - zapremin~ rastresenog materijala, i

II vrlo evrste zmaste stene, kvareni Vrn -- zaprcmina materijalau masivu.

vrlo
evrste porfir, vrlo evrst granit, Sk:riljasti 1500 15
kvarcit, manje evrsti kvareiti, naj­ U tab. 7 dati su koeficijenti rastresitosti za neke stene i rude.
cvrsci pescari i krecnjaci.
III Tabela 7
sitnozm granit. vrlo cvrsti pesca­ 1000 10
ri, cvrsti konglomerati
cvrste
lIla krecnjaci, slab granit. cvrsti pes­ stene koeficijent rastresitosti (r)
800 8
cari, dolomit, pirit.
IV ispucani kvarciti. obican pescar pesak 1,1 -1,2
600 6
dosta rude gvoZda srednje cvrstoCe 1,35-1,40
cvrste glineni Skriljae
IVa peskoviti glineni skriljci, Sk:riljas­ krecnjak-pescar 1,40-1,60
500 5
ti pescari
eruptivne stene 1,40-1,80
V cvrst glineni Sk:riljac. slab pesear
400 4 kristalasti Skriljci 1,50-2,40
srednje i kreenjak, mek kongIomerat
6vrste kameni ugalj 1,40-1,80
rneki Skriljci,jedri laporci, slabi­
je rude gvozda 300 3 mrki ugalj 1,40-1,50

~
VI rnek Skriljac, vrlo mek krecnjak
dosta kreda, kamena so, lapor, pescar 200 2
rneke
VIa sljunkovita zemlja, raspadnuti
skriljac, kameni ugalj, stvr. gl. 150 1,5 3.4.2. BliSivost je osobina stena i mineralnih sirovina da pruzaju manji ili veci
otpor prodiranju radnog instrumenta za buSenje. Otpor prema busenju zavisi uglavnom
VII gIina, karneni ugalj srednje evr.
evrst nanos, zernlja glinusa 100 od cvrstoce, tvrdote i ZiJavosti stena. Busivost se moZe izratiti kao pasivna i aktivna.
rneke Pasivna busivost izraZava se brzinom bUSenja u jedinici vremena mm/min, em/min. iIi
VIla taka peskovita glina, les, meki 0,8
ugalj 80 opStim izrazom

zemljast VIII oranica, treset, les, glinovit pe­ ~L

60 0,6 (4) .
sak, neeist pesak B '= ~T

rastresit IX pesak, osulina, sHan sljunak, na- 50 0,5

suta zemlja, iskopan ugalj gdeje: B busivost stena,
L ukupna duZina bUSenja (em),
tekuci X mokar pesak, blatnjavo zemljiste 30 03
raskvaSen les T ukupno vreme (min).

Aklivna busivQst (abrazivnost) iLrazava se stepenom habanja seciva - dleta,

3.4. TEHNICKE OSOBINE STENA
3.4.1. Rastresitost se izraiava koeficijentorn rastresitosti
':\rslih vezanih stena, a mali kod ne\'ezanm.
(mgr/m buSotine. Ispitivanje pasivne busivosti vrsi se direktno na terenu, ili u laborato­
riji na velikim uzoreirna. Aktivna busivost po Separdu odreduje se u laboratoriji na rota­
cion om uredaju za busenje. gde je instrument za busenje zarnenjen mesinganirn valjkorn.
(r) i najveCi je kod Postoji viSe klasifikaeija abrazivnosti stena, jedna od njih data je u tab. 8 (po Baronu i
Kuznjeeovu).
 13
12

Tabela 8 Tabela 9

Klasa abra­ Pokazatelj Klasa Karakteristike stena Vmax (em 3 )

Naziv klase abrazivnosti Karakteristicne stene
zivnosti
mgr/min V max < 1,8
vrlo tesko drobljive stene
I VrIomalo ab­ , Krecnjak, mermer, meki sulfidi
d05
razivne stene bez kvarca (galenti, svalerit) II teSko drobljive stene 1,8 < Vmax < 2,7
apatit, kamena so
II Malo abraziv- 5-10 Sulfidne rude, baritne rude, ar· III umereno tesko drobljive
ne stene giIoSisti, meld glind stene 2,7 <V max <4,0
III Malo do sred- Diespillti, kvareno-sulfidne ru­
nje abrazivne 10-18 de, magmatsko-sitnozme stene, IV srednje tesko drobljive
stene pe~cari, siliflkovani krecnjad stene 4,0 < V max < 6,0

IV Srednje ab- Kvareni peseari, sitnozmi dija­

V lako drobljive stene 6,0<Vmax <9,0
razivne ste­ 18-30 bazi, bazalti, krupnozmi pirit,
ne kvareno sulfidne rude, sitnozr­
ne magmatske stene VI vrlo lako drobljive stene Vmax > 9,0

V ViSe nego Kvareni peseari, srednje i kru­

srednje abra­ 30-45 nozmi graniti, nefelin, sijeniti,
zvine sitnozmi graniti, dioriti, porfi­
riti
Tabela 10
VI PoviSena Magmatske stene, srednje i kru­
abrazivnost 45-65 pnozrni graniti, dioriti, grano­
dioriti, anfiboliti, siliflkovani Karakteristike Koefieijent drobljivosti
Klasa
gnajs stena (k)

VII Visoko abra- Porfiriti, dioriti, graniti, sijeniti Vrlo teSko drobljive k>0,91
stene stene
VIII Vrlo visoko viSe od 90 Stene sa sadrzajem korunda II TeSko drobljive stene 0,9> k>0,7
abrazivne
III Srednje teSko droblji­
stene 0,7>k>0,5
ve stene
IV wo drobljive stene O,5>k
3.4.3. Drobljivost je osobina stena i ruda da se u vecoj iIi manjoj meri opiru
drobljenju pri ucestalim dinarnickim naprezanjima. Postojl viSe metoda i postupaka za
odredivanje ove osobjne. Postupei za odredivanje drobljivosti kod uglja razlikuju se od 3.4.4. Akustiene osobine stena. Mogu se odrediti iz jednacina talasnog kreta­
postupaka za cVISte stene. Jedna od metoda za odredivanje drobljivosti je da se uzorak nja. Brzina prostiranja uzdumih elasticnih talasa data je izrazom:
stene ill rude pribliZno ovaJnog oblika i mase oko 100 gr. razdrobi poznatom energijom
elektrodetonatora. Razdrobljeni materijal podvrgava se sitovnoj analizi sa otvorima sita
vo_j u -
E(l-y)
(1 + /1) . (I + 2/1)
, m/s (6)
od 7 rnm i 0,25 rnm. Pokazatelj drobljivosti (k) ill (tg 0:) dobija se iz izraza:
a brzina prostiranja poprecnih talasa
log V max log Vmin
k '" tg 0: '" (5 )
log d max - log d mm 1
VP = :2 (1 + /1) ,m/s, (7)
U tab. 9 prikazana je klasiftkacija drobljivosti stena (po Maksimovoj) prema
Vmax' a u tab. 10 prema koefieijentu (k). gde je: E modul elasticnosti,
p gustina,
p. Poasonov koeficijent.
 14

Brzina prostiranja povrsinskih talasa (ReIly)

Vpo = ~Vp'

~ pokazatelj zavisan od (J.1), pri vrednosti IJ. =0-5, ~ =0,87--0,95.

Vpo = (0,87-0,95) Vp

Vp = 0,71 Vu'
II BUSENJE MINSKIH RUPA I MINSKIH BUSOTINA

Bufenje minskih rupa i minskih busotina je postupak wade cilindricnih lup­

ljina u steni i mineralnoj sirovini, u koje se stavlja odreilena kolicina eksploziva radi
miniranja. Bufenje se izvodi i u druge svrhe kao sto je istraZivanje leima, bufenje za
vodosnabdevanje, bufenje na naftu i dr.
Minska bu§otina je cilindricna supljina u steni izrailena postupkom bufenja
bilo kojeg precnika ako je dubina veta od 5 m, Hi bilo koje dubine ako je precnik veci
od 75 mm.
Minska rupa je cilindricna supljina izrailena u steni postupkom bufenja prec o

nika do 75 mm i dubine do 5 m.
\
4.0. KLASIFIKACUA POSTUPKA BUSENJA

Metode razaranja stenskih i rudnih masa postupkom bufenja mozemo pod eli­
ti u tri grope:

A mehanicke,

B - fIzicko-hemijske

C - kombinovanje.

U mehanicke postupke razaranja spadaju:

- udamo bufenje;

- rotaciono bufenje,

- udamo-rotaciono,

rotaciono-udamo busenje.

U fIzicko-hemijske postupke razaranja spadaju:

- termicko bUSenje,
- bu!lenje pornocu eksploziva,
 j(. 17

hidraulicno bUSenje, ~k:hanicki postupci burellja, u zavisnosti od karaktcra rada organa za buscnje
- plazmeno busenje, i prisustva sila koje se pojavljuju, mogu se pojaviti u cetiri oblika burenja ito: udarno,
- razaranje ~tena ultrazvukom, rotaciono, udamo-rotaciono i rotaciono-udamo.
razaranje stena strujom eksplozije. Prj udamom busenju radni organ-dieto prodire u stenu u vidu klina pod dejs­
tvom sopstvene mase koja visi na uzetu (uzetno udamo busenje). Dizanjem i spusta­
U kombinovane postupke razaranja spadaju:
njem dleta, vrSi se razaranje stenske mase na dnu busotine. Posto je ovde broj zaokreta
- temlOudami postupak busenja.
dleta zanemarljiv moze se staviti da je N u > lON z .
termoobrtni postupak busenja,
Kod rotacionog busenja razaranje stene na dnu busotine vcSi se posredstvom
- elektroudami postupak busenja.
alata koji se obrce u bU50tini, i pri obrtanju pod dejstvom aksijalnog pritiska i tangen­
cijalne rotacione sHe vrSi razaranje dna busotine. Udamih naprezanja kod ovog postup­
Na danasnjem stepenu razvoja tchnike bUSenja, najviSe se koriste mehanicki ka busenja nema pa je Nt! == O. Pre'\la obliku i konstrukciji alata kojim se vrSi razaranje,
postupci bUSenja, dok se od nemehanickih postupaka u znacajnoj meri koristi sarno ter­ mozcmo razlikovati nekoliko postupaka kao sto su: busenje svrdlima, bUSenje troko­
rnicki postupak busenja. nusnim dletima u tvrdim materijalima.
Mehanicki postupci bUSenja obuhvataju skoro sve konvencionalne metode bu­ Pri udamo-rotacionom busenju radni organ-dleto nalazi se pod dejstvom uces­
senja koje se i danas u praksi najviSe primenjuju. Osnovni principi tehnike burenja meha­ talih kratkovremenskih naprezanja pod dejstvom udara klipa, usled cega secivo prodire
nickim postupcima vale za sve tipove busacih masina. Potrebno je materijal na dnu u stenu, a usled obrtnog momenta vrsi se smicanje dela stene izmedu dva uzastopna
busotine zdrobiti, razrezati (ostrugatl) ill usitniti, sto se ostvaruje stalnim kontaktom udara. Kod ovog postupka busenja N u > Nz .
alata za bUSenje sa stenom na dnu bUSoline, a zatim taj materijal odstra.lliti iz buSotine. Pri rotaciono-udamom postupku busenja razaranje stene na dnu bUSotine vrsi
Kontakt sa dnom bUSotine ostvaruje se stalnim pritiskom na alat za busenje. Taj pritisak sc zubima krune koji izazivaju veliku koncentraciju naprezanja u kontaktu sa stenom.
je razlicit i zavisi od vrste i sistema busenja i fizicko-mehanickih karakteristika materi­ Ako je koncentracija naprezanja tj. osni pritisak yeti od cvrstoce stene na utiskivanje,
jala koji se busL Na sl. 1 prikazani su osnovni postupci busenja. doci cc do razaranja stene. Obzirom da zubi krune mogu biti razlicitog oblika i velicine
sto zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika stene. Kod kruna sa velikim korakom i

MJ1j~
dugim zubima moze se govoriti 0 elementima udara zuba na stenu, pa se ovaj postupak
busenja moZe deklarisati kao rotaciono-udami, mada se u literaturi cesto deklarire kao
cisto rotacioni. Kod ovog postupka bUSenja N z > N u '
. ~~
T- -- ::1 Kod terrnickog postupka burenja stenska masa na dnu busotine razara se usled
visokotemperatume gasne struje koja zagreva povrsinski sloj stene u busotini, i usled
nejednakog koeficijenta sirenja mineralnill sastojaka dolazi do razaranja stene, koja se

~
gasnim agensima iznosi na povrsinu.
JPud

:;~: -4~
Pri uUSenju pomocu eksploziva, stenska masa na dnu busotine razara se poseb­
no oblikovaninl eksplozivnim punjenjima.
c Pri hidraulicnom busenju, dejstvom vode pod visokim pritiskom, a pri plaz­
menom bUSenju dejstvom struje plazme.
SI. 1. Seme raza ranjs Stena
U poslednje vremc razradeni su novi postupci busenja kao kombinacija terrnic­
al Udarno busenje; b) Rotaciono busenje; cl Udarno-rotaciono; dl Rotaciono-udarno.
kih i mehanickih postupaka sa izglcdima na veliku perspektivu. Njihova primcna ne zavi­
si od fizicko·mehanickih osobina stena.
Kemehanicki postupci busenja korisle drugi nacin razaranja stena na dnu buso­ Vise puta u jednoj istoj radnoj sredini mogucc je primeniti viSe sistema bUSenja
tine. Kod ovih postupaka radni alat ne mora bin u neposrednom kontaktu sa dnorn bu­ jcr je njihov dijapazon primene. obzirom na cvrstocu stena, sirok. U tom smislu za kona-.
sotine. 0\1 postupci bUSenja zasnivaju se na primeni odredenih fizickih principa, od ko. can izboL odlucuj uti su drugi uslovi kao: kapacitct buSilice, dub ina busenja, nagib,
jih se neki nalaze \'ec kao prakticna resenja. a neki su u fazi laboratorijskih ispitivanja. mobilnost busilice i df. DijapalO11 primene pojedinih sistema, grubo mozcrno definisati
Primena nemehanickil:. postupaka busenja Ilije ogranic<?na u pogledu cvrstoce stena, te prrma C\TstDci stena. iZT:lZC r:,' peko kocficijenta cvrstocc (0 po DroL M.M. Proto­
zbog toga treba oceki\ati ,iru primenu mill postupaka u doglednoi buducnosti. dakonom.
 19
u..
za stene sa gde je: Tsm trajanje smene, min.
Sistem bUSenja
T pz - prlprenmo-zavrsno vreme, min.
1. Udamo busenje ['>6 tl cisto vreme bUSenja 1 m' busotine, min.
2. Rotaciono busenje: m broj cistenja busotine za I m' bUSenja
a) spiralno [<5 t2 vreme ciScenja bUSotine, min.
b} sa konusnim dletima [=10-16 k broj zamena dIeta na 1 m' bu~enja
3. Udamo-rotaciono f= 6-20 t) vreme za zamenu jednog dleta, min.
4. Rotaciono-udamo f= 6-10 t4 vreme premestanja buSilice od jedne busotine ka drugoj, min.
5. Termicko [> 14 L srednja dufina buliotina, m

A - MEHANICKI POSTupeI BUSENJA

4.1. UZETNO UDARNO BUSENJE

~
Princip rada udamog busenja zasniva se na periodicnom dizanju i spustanju
teSkog bUSaeeg dleta, koje vis) na uzetu, ) pada sa odreaene visine (0,6-1,0 m) na dno
hu!iotine i razara stenu. Primenjuje se za busenje busotina velikog precnika u tvrdim ) 2
10
';"Am
111" ~0 I A '. ,\
, 'I I l~l
[1)\),.,

I cvcstim stenama. U svrhu miniranja busenje se moZe izvoditi do 30 m, a za hidrogeoIos­

'1~:",il "
,
, ,'il , '.~' ,~ '. r-

eB~~~!I~
ke potrebe i do 150 m. Pribor za bUSenje je dIeto duZine 0,6-1,5 rn precnika 150­ ~ I

300 mm, mase 0,5-3,0 KN, i busaca sipka mase 15,0-20,0 KN koja se preko spojnice

,~
spaja sa dIet om. Broj udara dleta na dno bUSotine krece se od 48-60 udara/min. U toku
busenja u busotinu se sipa voda 20-80 [jm' bUSotine, tako da se od nabuSenog mate­
rijala stvori muIj, koji se kaiiikom sa ventilom vadi iz buliotine. Ovim se postupkom
mogu busiti sarno vertikalne busotine, i kao zastareo postupak bUSenja skoro da se viSe (J I It I 4
18
i ne primenjuje, jec ne moZe da obezbedi odgovarajuce ucllke. Na sl. 2 data je kinema­

If
ticka serna uzetno-udamog busenja, sa priborom za buflenje.
Princip rada ui:etno udarne buSilice sastoji se u sledeeern: Obrtno kretanje od
dizel ill elektromotora (17) preko remenog prenosa (16) prenosi se na glavno vratilo
(12) koje je u vezi sa ekscentrom (11). Udama poluga (10) jednirn krajem, preko zatez­ S I. 2.
ne koturace (15) uZetom je spojena sa bubnjem (14), a drugim krajem Samimo je vezana Kinematitka ~ma udarno ..utetnog bu~enja sa priborom za bu~enje; 1. ~ma bu~jlice; 2. \/nta dleta,
sa polugom (9) koja je vezana za ekscentar (11). Obrtanjem ekscentra balansima kotu­ a _ kopitasti oblik, b - krstasti, \/ zubtasti, 9 - spojnica-makaze. d kdika.

raca (8) pritiska ill otpusta uZe (2) koje je prebaceno pecko koturace (3) ina kome visi
bullace dIeto sa teskom Sipkorn. Periodicnim dizanjem i spustanjem teske sipke sa die­
tOm veSi se razaranje stene na dnu busotine. Za smenjenje potresa busillce, na vrhu ka­ 42. ROTACIONO BUSENJE
tarke (7) postavijen je amortizer (4). KaSika (6) sa ventilom (I8) za ciscenje nabusenog
materijala visi na uietu koje je prebaceno preko pomocne koturace (5) i spojeno sa po­ Rotaciono bUSenje minskih bU50tina i minskih rupa zasniva se na principu reo
mocnim vTatilom (13). zanja, i ima siroku prirnenu u povrSinskoj i podzemnoj eksploataciji za dobijanje u me .
Smenski ucinak uietno..udarne busilice moze se priblizno odrediti po formuli: kim stenama sa koeficijentom cvrstoce f";;; 5, kao sto su ugalj, glps, lapor, SkriJjci,
meki krecnjaci i dr. Na povrsinskim kopovima uglja skoro 80% bUSenja minskih busoti .
na obavlja se na principu rotacionog buScnja. Rotaciono bUSenje u mekim stenarna moze
Tsm Tpz
(8) da se vrsi u svakom pravcu i sa vecim ucinkom nego sa rna kojim drugim postupkom bu­
N'm (4
tl + mt, + senja. Sustina ovog nacina busenja je u tome sto secivo svrdla rotira i pri tome razara
t L
 ::(J 21

dno busotine, pri cemu se nabu.seni materijal neprckidno po spirali svrdJa iznosi napolje. Ako projektujemo sistem sila na horizontal­
To waci da se rotaciono bu.senje obavlja bez agensa za ispiranje sto je od posebnog zna­ nu ravan, imamo:
p.
caja u zimskom periodu.
Nl -N, cosa+Fl sin a = 0,
ill HItP
4.2.1. TEORUSKE OSNOVE RAZARANJA STENA
N2 Nl cos a+ Nl tg IPsin a =' 0
PRJ ROT ACIONOM BUSENJU

N2 Nt/cos a tg IP sin a) =
\
Kod rotacionog bUSenja spiraIno svrdlo se istovremeno nalazi pod dejstvom cos (0: + IP)

(12)
dveju sila:
Oso\i.nskog pritiska (Pos) koji obezbeduje utiskivanje seciva u stenu na dnu
N
1 cos IP ' }
busotine za dubinu (h), i Projektovanjem sistema sila na vertikaInu ra- 51. 3.
Oejstvo lila pri rotacionom spiral·
SUe rotacije (Mkr) koja dovodi do rezanja stene time se obezbeduje napre­ van,imamo:
nom bu~nju.
dovanje u dubinu. Napredovanje pri bu.senju tesno je povezano sa jacinom
potiskivanja svrdla sa kojim je proporcionalna a opada sa povecanjem prec­ Pos = Fl coso: F2 -NI sin.p = 0,
nika i otpomo5Cu stene u kojoj se busi, pri cemu su pored tVrstoce, lila­ ill
yost i tvrdoca od najveceg uticaja. BUSenje zapocinje tek kada se dostigne Pos = N, tg.p cos 0: + N2 tg IP + NI sin 0:
kriticni pritisak, odnosno kada pritisak prevazide cvrstocu stene. Prodira· sin sin (0: + .p)
nju seciva, stena se suprotstavlja otporom sUe N, koja deluje normaIno Pos == N2 + N
(13)
cos IP I cos IP
na zadnju povrsinu zuba seciva, i otporom N2 koji deluje nomlaIno na
prednju stranu zuba seciva s1. 3. Osim toga javljaju se i sile trenja F 1 na zamenom vrednosti za N2 imamo:
zadnjoj stram seciva i F2 na prednjoj strani seciva.
cos (a + IP) sin IP sin (0: + IP)

Sila N, odreduje se iz izraza:

Pos==N 1 cos IP cos IP +N I
cos IP

Nl == au ski' (9)
Pos = NI sin (0: +21P) (14)
gde au - gramcna cvrstoca stene na utiskivanje, cos2 IP
sk] pm'dina kontakta po zadnjoj stram zuba seciva.
sadaje
Sila N2 odreduje se iz izraza: °u' L'h
(15)
(10)
NI = cos 0:
N2 = 00 sk2'

gde je: 00 - granicna cvrstoca stene na otkidanje, gdeje: L duZina seciva,

h - dubina prodiranja seciva u stenu.
Sic 2 pon§ina kontakta po prednjoj strani zuba seCiva.
Ako vrednost za (N l ) stavimo u izraz za (Pos) imaeeIDo:
Saglasno tome i sUe trenja F, i F2 ce biti:
. L·hsin(0:+21P)
(16)
F, =N,'f F2 N2 . f, Pos
cos 0: . cos::! IP
gde je: f = tg.::, a .; - ugao unutrasnjeg trenja. odavdeje:
Da bi se ld.Zaranje stene na dnu busotine vTsilo nomlalno. mora biti ispunjen cos at • cos 2 IP
uslov da ie osovinski pritisak (Pos) veci ili jednak zbiru otpora i sila trenja. h=k~
au'L' gdeje: k
sin (at + 2.,0)
Pos ~ :\ i ... :\ 2 + FJ + F2 (11) Vrednost koeficijenta (k) zavisi od ugla unutrasnjeg trenja ('I') i uzima se
daje:
 B

Koeficijent trenja 0).7 0,30 0,36 0,44

Ugao ul1utrasnjeg trenja 15 17 20 22

Brzina busenja u jedinici vremena odreduje se iz odnosa:

1 Vb = h'm'n (18)

gde je: h dubina prodiranja zuba seciva,

m broj seCiva, i

n - brzina obrtanja (o/min).

\ 4.2.2. MA8INE ZA ROTACIONO BUSENJE MINSKIH RUPA

Za bu§enje minskih rupa sluze rucne rotacione bu§ilice koje mogu biti sa pne­

umatskim iIi elektricnim pogonom, i upotrebljavaju se za rad iz ruke, kod lakSih tipova,

iIi sa raznih oslonaca kod tezm tipova. Rucne rotacione pneumatske busilice sastoje se

od trupa sa dYe boeno postavljene drSke za drzanje i grla za umetanje bUSaceg svrdla, a

\ na kraju jedne drSke postavljena je ruCica za pustanje komprimovanog vazduha. Motor

kodovihbutilicaje lamelarnog tipa, sa ekscentricno postavljenim rotorom u odnosu na Rucna pneumatska rotaclOna buWica u radu.
stator, sa lamelama kOje se !ako pokrecu u svojim leZistima prilikom pritiska kompri­

- \ movanog vazduha na rotor. Broj okretaja motora se redukuje na oko 230 (za tvrdi ma­
ioko 650 za ugalj. Ove busiIice odlikuju se ma!om masom 2,5-10 kg bez sipki

/ 1

za busenje. Na sl. 4, 5,6 i 7 dati su izgledi i seme rucnih rotacionih pneumatskih bu·
tJ-i7

silica.

.'
~"-
L

~-
. --

SI. 6, Rucnn pne:""rT1a f st(a rotac!ona bUSllico (pneurnat­

Serna rotacionog busen;':t: Pa - aksl;aini ;;rl­ ska vrte\ic",' kuCiste,2 drlRe,3 9r10 la
tlsak, Pt - tangencijalna sila. h vSlnf.1 urf;­
:)uSa;:U slpku, 4 dovoc kOfT'lpr!;nlranog vazdu
SI. 4, ha, 5 - (ueica z3 oust;Jnjr:: vazduha. 6 lamelarnl
73 medu kracirnd, k 5c"-ma ureZ3, f duo!
Opsti ilgled rucne rOtac;Dne pneumatske busi:ice sa detaljem preseka. Dn;-~lJl'1di:J':1 rTl'.:or, 7 - vli';0struki ZUpc3st! pre nOS.
na u reza
 24 25

Ruena pneumatska busilica domace proizvodnje "Twdbenik" Doboj ima sIcde­

ce karakteristike:
- Snaga rnotora 1,5 KW
Efektivni pritisak 4,0-5,0 dN/crn 2
Broj okretaja 8000/min
- Potrosnja vazduha 1,7 rn3/min
Masa 8,5 kg
Ruene elektriene rotacione busillce za pogon koriste elektricnu energiju koju
dobijaju od trofaznog kratkospojenog asihronog motora sa odgovarajucim prenosorn. SI.9.
Veliki broj obrta elektromotora preko reduktora se svodi na 600-700 za rnekSe, i oko Kinematifka ~ma rufne elekrrifne buiilice ER-15: 1 - elektromotor.2 - reduktor, 3 - faura,
4 - ventilator.
400 obrta za tvrCle i evrsee rnaterijale. Snaga elektromotora je 0,7-1,4 KW, a tetina
busillce bez svrdla 12,5-19,0 kg. Tehnicke karakteristike jedne elektriene wene rotaci­
one busilice tipa ER-15 i ER-16 date su u tab. 11. Ruene visokofrekventne elektricne bu!ilice odlikuju se koriseenjem struje vimh
frekvencija (ISO HZ, 200 HZ) koju dobijaju preko transformatora ill od sopstvenog
generatora. Izraduju se za napon od Ito i 120 V, sa motorom od 1,4 KW. Odlikuju se
Tabela 11
malom tetinom 12,5-13,5 kg.
Tipovi U pribor za rotaciono bUSenje minskih rupa spadaju glave za bUSenje i sipke.
Karakteristike
ER-15 ER-16 Glave za bUSenje su iskljucivo izmenljivog tipa i snabdevene su secivima od tvrde vol­
Snaga motora, KW frarnkarbid5ke legure, pa se u poslednje vreme ove krone mogu upotrebljavati i u neSto
1,0 1,0
Broj obrtaja vretena, o/min tvrtlim materijalima do f = 8. Po obIiku se uglavnom razlikuju stre1aste, polurasecene,
900 500
Frekvencija, HZ dvokrake i u vidu lastinog repa, sto zavisi od cvrstoce i tvrdoee stenskog materijala u
50 50
Tetina, kg kome ee se primeniti. Od ovih, strelasta glava se primenjuje u tvrdim materijalima (ka.
15 16 mena so, kalijeve soli) polurasecena i dvokraka za umereno tvrd materijal, dok glava u
obIiku ,,ribljeg rep a" sluil iskljucivo za meke materijale. Precnik glave kreee se od
Na 51. 8 dat je opSti izgIed elektricne rucne buIDice, a na s1. 9 kinematicka Se­ 30-50 mm, dok vrat glave za pricYrStivanje na Mpku za bUSenje najce~e je konusnog ill
rna te buSilice. cilindricnog oblika, sa urerom ill otvorom za pricvrlCivanje pomoeu rascepke.

6 5

.=t:l--=;'-..rv-.~"V'V""l""Y"'<""'('1. ~'

S1.8. SI. 10.

Opsti izgled i se",a ruene elektricne busilice: motor,2 - reduktor. 3 svrdlo,4 - i;:menljiva Ispima glave za mokro bu;enje: eJektriena ruena vrtalica; 2 ~uplja bu~ca ~ipka; 3 - ispirna
gJava-secivo.5 - kuci~e, 6 - rueka. glava.
 26
Sipke za bUSenje obitno su spiralno obradene, tetvrtastog ill romboidnog pop­
reenog preseka, i najmanje 30mm pretnika. Za mokro bUSenje Sipke se izraituju sa uz­
dutnim kanalom za prolaz vode. Usadnik Sipke moze biti konusnog, bajonetskog ill dIU­
gog tipa, pri eemu za mokro bUSenje usadni deo je specijalno obraden da bi mogao pri­
rniti ispimu glavu za dovod vode neposredno u bu~cu Sipku. DuZina sipki obicno je
0,9-3,0 m. Na sl. br. 11 prikazani su neki oblici izmenljivih glava za rotaciono buSenje.
{ je se ugraituju dijamanti elja teiina odgovara 1/10-1/20 delu tezine karata. Za tvrste
~ 3
51. 11.
Obliei izmenljivih glava kod I'Otaeionog bu~nia: 1 - dvokraka; 2 - polurase¢ena 11 _ telo, 2
tal< cd tvrlle legure, 3 - spojnical; 3 srcasta,4 - u vidu "Iastastog repa".
4.2.3. BU8ENJE DUAMAN'TSKIM KRUNAMA
Primenjuje se u vrlo tvrdirn i abrazivnirn stenama u cilju povecanja ueinka buSe­
nja. Zbog toga se u glavu krune ugraduju industrijski dijamanti. Prema nacinu na koji
razaraju dno bUSotine krune mogu biti izgradene tako da obraituju ceo prom busotine,
27
iU krune u obliku prstena (busenje sa jezgrovanjem). Bez obzira na konstrukciju krune,
prema rasporedu dijanlanata, krune je moguce podeliti na jednoslojne, viSeslojne j impre­
gnacione. Najtesce se primenjuju krune impregnacionog tipa, tj. sa napresovanom oblo­
gom od mesavine najsitnijih dijamanata (100-400 zma na karat, 1 karat =0,2 g) i me­
talnog praSkastog vezlva uz naknadno sinterovanje. Kod proizvodnje dijamantskih kruna
obicno vale sledeci kriterijumi: za bUSenje stena srednje cvrstoee jzraduju se krune u ko­
'I
51. 12.
Neki Obliei dijamantskih kruna: i 2 - za obradu oelog profila bu~tine. 3 j 4 - za prstenasto bu­
~nie-iezgrovanje.
ume­
stene ovaj odnos se krece 1/20-1/40 dela tetine karata, dok kod veoma cvrstih stena
kolicina dijamanata treba da bude 1/50 deo teiine karata. Pri ugradnji dijamanata vodi
se racuna da na 1 cm 2 radne povrsine jednslojnih kruna se ugradi kolitina dijamanata
od 0,65 . dok kad vis.eslojnih ova kolicina se krece od 0,8-0,9 karata. Pri bUSenju
sa dijarnantskirn krunama velicina osnog pritiska se obicno kreee od 2,0-10,0 !<J\I/l
karatu. Nize vredosti prirnenjuju se kod novih kruna u pocetku bUSenja, dok se viSe
vrednosti koriste kod istrosenih i pohabanih dijarnanata. Na s1. 12 prikazani su neki
oblici diiamantsklh kruna.
 .:;.. 29

4.2.4. ROTACIONO BlISENJE R1I50TINA

1
~
Ove buSilice su razlicitih konstrukcija, smdtene silna TamU na sankama na toe­
kovima iIi su sa gusenienim pogonom. Ako je busilica montirana na sankama onda se po
1I !

etaZi poviaci kamionom ili sopstevenim vitlom. Na cevastom ramu buSilice nalazi se ka­ ")

tarka na kojoj se po vodicanla krece rotaciona glava opremijena elektromotorom od

14-40 KW. Broj obrta elektromotora reducira se preko reduktora na 120~300 obrta,
~3
I 1
kojom brzinom se obrce svrdio.
Pribor za rotaciono busenje sastoji se od krune, odnosno giave dleta i garniture
spiralnih sipki. Konstrukcija dleta se odreduje u zavisnosti od osobina stena u kojima se
,
buSi, i mogu biti dvokrake za mekSi i trokrake za tvrdi i raspucali rnaterijal. Krone za
busenje u uglju imaju dva Iopaticasta kraka i drSku koja se uglavljuj~ u leziste na spiral­
noj sipki. Krona je izradena od kvalitetnog celika a seciva su armirana ploCicama od
tvrde volframkarbidske legure. Spiralne sipke za busenje izradene su od ceIicnih cevi na
kojima je navarena celicna spiralna traka. Da bi se ivicae spirale zalititile od habanja -I
presvucene su tvrdorn Iegurom. I
Spiralne sipke sIuZe za:
SI. 13.
- Prenos rotacije od radne glave na krunu,

Prenos osnog pritiska,

IznoSenje nabuSenog materijala.

Op~ti iZ91ed bu~ilice os ramu: 1 ram; 2 \Iodice; 3 - OUSaca spiralna sipka; 4 - motor.
I
Spiralne sipke spajaju se u koionu direktnim navijanjem jedne na drugu, zbog /)
~
cega na jednom kraju imaju spoljaSilji, a na drugom unutraSnji navoj.
Visina koraka spirale (h) zavisi od fIZicko-mehanickih karakteristika stena u
kojima se busi i broja obrtaja.
1
Za mekSe i vlame stene h = (0,5~0,7) D, D precnik spirale
- Za tvrde i suve stene h = (0,86-1,0) D

U poredenju sa perkusivno-rotacionim bUSenjern, rotaciono bUSenje ima vise

prednosti kao 5to su: neprekidan rad, manje stvaranje praSine pri busenju, sira moguc­
nost primene elektricne energije. Uz to rotaciono bUSenje ima i tu prednost 5tO se zasni­
1
va uglavnom na smicanju, prema kome je stenski materija! manje otporan nego prema
drobljenju kod udamog buSenja. VaZan nedostatak rotacionog bUSenja je da se kod ove @~ (fJ­
\Tste busenja moraju savladati vellke sUe trenja, usled kojili se seCivo glave svrdla viSe
tupe, te je one ograniceno uglavnom na bUScnju u mekom i umereno tvrdom materi· q
! Z 3

c
1
jalu. SI. 14.
Na s1. 13 prikazan je opSti izgled rotacione busilice za velike precnike. Rami ohlici spiralnih busaCih ~ipkl: a spiralna sipka; 1 - glava seCi\la, 2 - spira Ina sipka, 3 - izno·
~enje nabusenog materijala; b pcprecni preseci sipki, 1 - romboidni presek, 2 ora\lougaoni pre­
sek,3 okrugli presek; c -- spiralna sipka cije su spirale presvucene tvrdom legurom,
 30 h]6-,
31

uslovi iznosenja nabusenog materijala, dok se kod veceg broja, iznad 200,javljaju vibra.
•r-. rr7'-=~==::---rr-r cije narocito kod jako raspucalih materijala. Na s1. 16 data je zavisnost brzine bulenja
od osnog pritiska i broja obrta, a na sl. 17 i 18 ista zavisnost za odredene vrste materi.
jala.

I)'
t ~
,SO H- Hd I I IrIV I ~,p l-----~ ~ l-----~

1// 17
I

,.
/v
~-

J 2
100
I i I Inl7V1/1~l 6

5
/ t/ ~-
1----
-i
50

ft ~1JO/ !Y
~»'~80
J~
J

I
o 1 L.,,-- __~ ,I
Il.oo IS,OO l'osKN I~ 11~00 "00 ISi'O I'c.

a b
\

~ S ~
Zallisnost brzine bu~nja ad osn09 pritiska: al za argiloliste i
51.17.
pe~are; bl za meke krel!njake.

.!!
51.15. ~,

Razni oblici reznih elemenata za rotaciono busenje velikih pretnika. 1 i 2 - za meke i plastil!ne ste­
...tE ISO 1 I ..' 7f ~
ne, siltilia tipa .. riblji rep"; 3 :ora tllrste i raspucale stene krillolinijsko setillo ojatano tllrdim legura. ! 5
ma; 4 - u mekim stenama i ugljellima primenjuju se sel!illa sa promenljillim zubima armirana sa tIIrd.
im legurama. 100

4.2.5. REZIM BUSENJA SO 2

Vm 1f.t:mlmi~ P3
Osnovni parametri reZima bUSenja su:
- osn,. pritisak, o o

~p~2
100 110 /10 IJO o 20 '0 flO 10 100
Ii/O 140
broj okretaja, i a It o/mill b " o/mi,.

dubina bUSenja,
Sa pO\'ecanjem osnog pritiska povecava se SI. 18.
brzina buscnja, pri tome se povecava koliclna materi­ Zallisnost brzine bu~nja od broja obrtaja svrdla: al za argitosiste i pe~l!are; b) za meke krel!njake.
o,o/min
kojeg treba izneti iz busotine, pa prema tome, tre·
Sf. 16.
ba povecati i broj obrtaja. Za mekSe stene osni pritl. Pri bUSenju zilavih stena pojavljuje se lepljenje materijala na spiralama sipke, 8tO
Zavisnost brzine bu~enja ad osnog sak iZllosi oko 5,0 KN au tvrdlm i do 16 K.'\, ometa bUSenje, a kod tvrdih stena dleto se zagreva. Radi otklanjanja ovih smetnji dodaje
prit'ska i broja obrtaja: P, > P; > obrtaja treba da se krece u gra.'1icama od 1'::0-200 se izvesna kolicina vode za poboljsanje uslova bUSenja, i poboljsanje ucinka. Voda hladi
> PI - Odgovaraiuci 05fll pritl$CL o min Kod manjeg broja obrtaja pogorsa\'aju se pribor i podmazuje spirale.
 32 33

Povecanjem dubine busenja povecavaju se otpori transportovanja izbusenog ma­
terijala, a time smanjuje brzina bUSenja, i povecava se potrebna snaga na maSini. Na
sl.19 prikazanaje ova zavisnost.
Udarci klipa po temenu dleta su velikog intcnziteta i ucestaIosti, zbog cega je
moguee ovaj postupak bUSenja primeniti u stenama sa koeficijentom cvrstoee f= 6 pa
sve do f= 20.
Na s1. 20 fiata je §ema udamo-rotacionog bUSenja prema Uspenskom.
Prema Uspenskom i nekim drugim istraiivaci­
rna pod dejstvom osoviriske sile (Pos) i sile udara klipa

(~I 1-] ~:~

Pos+Pud
(Pud) po usadniku dleta, secivo prodire u stenu po lini­
ji 1-1 do dubine (h)_ Da bi se<::ivo dIeta saviadalo ot­
por stene i bilo utisnuto u nju, potrebno je da specific­
ni pritisak kojim se deluje na stenu bude veei od cvrs­
toee stene na pritisak, tj. prodiranje seciva bite moguee
~o , '>.... - I 5 ~77~/--+-------~ akoje ispunjen uslov da je:

Pos + Pud ~ I1p' S, (18)

o
, ,
L I_ _ _ _ _ _~_ _ _ _ _ _~_ _ _ _ _ _~
05 IL-______~______-L_______ J
• 0 16 ;u o 16 ::/l
gde je: Pos - staticka sila osnog pritiska (KN/cm 2 ),
!J HI"') a Him,
Pud - dinarnicka sila udara klipa (KN/ cm 2 ),
0<:­
pritisna cvrstoca stene (KN/cm 2 ),
SI. 19. S
up
- povdina na koju deluje seCivo dIeta

"2
1
al Zavisnost potro~nje energije od dubine buSo-
Zavisnost brzine bu~enja od dubine bu~tine; tine: 1 - bu~nje na suva; 2 bUSenje sa (cm 2 ).

1 - bu~enje na suvo; 2 - bu~enje sa vodam. vodom.

Dubina utiskivanja seciva dIeta (h), ako se po­
znaje sila udara i geometrija seciva, po Uspenskom se
1
moZe proracunati po obrascu:

a
cos . cos V'
P
5.0. UDARNO-ROTACIONO BUSENJE h =~'l1p - - - - (em), (19)
. Q

SUl2" +ip SI.20.

gde je: P - sila udara klipa (KN),

d precnik seciva dleta (mm),
5.1. TEORETSKEOSNOVE RAZARANJA STENA up - pritisna cVIStoca stene (KN/ cm2 ),
Q - ugao oItrenja seciva dleta (0),
V' - ugao trenja izmedu stene i se<::iv~ ~Ieta (").
Udamo-rotaciono bu§enje zasniva se na principu rucnog bUSenja cekicem i dIe­
Posle svakog udara dleto se zaokrene za izvestan ugao (JJ) koji se kreee ad
tom, a izvodi se pOffioeU bu!aCih cekica gde je radni element bUSace dIeto. Princip rada
8_30° (zavisno od snage bUSaeeg cekica) i vrti srnicanje isecka obuhvacenog uglom (JJ).
sastoji se u tome da se secivo dleta nalazi pod dejstvom udame sile klipa, koje prodire u
Smicanje ovog isecka nastaje pod dejstvom honzontalne-tangencijalne sile (T), cija je
stenu do odraene dubine (h), pri cemu se posle svakog udara zaokrene za izvestan ugao,
da bi se izvrsilo smicanje materijaIa na dnu busotine i da bi busotina zadobila ovaIan \Tednost data izrazom:
oblik. Sarno dleto nalazi se istovremeno pod dejstvom: P Q
T:: 2 tg (90 2)' (20)
staticke sile osnog pritiska,
- dinarnicke site udara klipa, i
gde je: P aksijalna sila (KN),
sile rotacije.
a - ugao ostrenja seCiva (0).
 ~, ....
-

35
ovog isecka mogu';" je a...i.;:o je u510v
Prema masi mogu biti:

T;;' T'S, (21) Laid (do 18 kg),

2
Srednje teSki (20-25),

T - cVlIStuca stew: 11(1 smicanje (KN / (111 ),

Tesld (preko 30 kg).

S - povdinaisecka izlouna smicanju (cm 2 ), s1. 20.

Po nacinu ostranjivanja nabusenog materijala:

Sa direktnim odstranjivanjem,

Sa indirektnim odstranjivanjem.

52. RAZVOJ OPREME ZA BU8ENJE UDARNO-ROTACIONIM

POSTUPKOM Prema vrsti energije koju koriste:

Pneumatske,

Prema nekim podacima, primena prvih bu~cih cekica pocinje 1839. god. kada - Benzinske,

je izrai1eno okno dubine 20 m sa bUSacim cekicem na pami pogon. Prva primena celdca - Elektricne,

na komprimovani vazduh (adaptiran od pamog) pocela je 1861. god. pri izradi Mont-Se­ ... Hidraulicne.

nisskog tunela u Alpima, kao zamena za rucno bUSenje, i skratila je vreme izrade tunela
za 13 god. Nesumnjiva preimucstva cekica na komprimovani vazduh, i ako su bili spo­ Od svih konstrukcija, najviSe se joo uvek koriste konstrukcije na komprimovani
rohodni i teSld, brzo se sirilo podrucje njihove rpimene, ali i zahtevalo dalje usavr~ava­ vazduh, i ako imaju najmanji koeficijent korisnog dejstva. Medutim, komprimovani vaz­
nje. U periodu od 1849-1877. god. patentirano je preko 80 konstrukcija bUSacih celd­ duh je najmanje opasna energija za primenu u rudarstvu. Rukovanje sa pneumatskim bu­
ca. Godine 1874. patentiran je celdc sa preraspodelom komprimovanog vazduha uda­ Sacim celdcem je jednostavno, u odnosu na te~inu ima veliku eksploatacionu moe. Sa
rom na klip (firma "Ingersol rand"). Stvama, masovna i prakticna primena busacih ce­ uspehom se primenjuju za busenje stena u ~irokom dijapazonu cvrstoca od f 6-20.
~ kica otpocinje tek u Ovom veku 1910. god. kada je buSaCi celde postavljen na rame vrs­
te postolja, kao prethodnik danallnjih mobilnih masina. Pocetkom ovog veka pocinje
sira primena bUSacih ma§ina, sa osnovnim podsklopom bUSacim celdeem postavljenim
na raWcita postolja (potpome noge, stubovi, pokretni kolski lafeti). U SAD su se 1910. 5.3. PNEUMATSKI CEKICI ZA BU8ENJE MINSKJH RUPA
god. pojavile prve busilice na tockovima sa lafetom dutine 3 m i vitlom za dizanje. U
Evropi su se poceJe primenjivati tek posle II svetskog rata, i to pojedinacno, a tek pede­
setih godina doZivele su opstu primenu. U periodu od 1953-1955. god. konstruisani su Pneumatski busaci cekie je maSina konstruisana na principu rucnog bUSenja
bUSaci cekici sa velikim brojem udara klipa u jedinici vremena do 4500 ud/min. Pove­ cekicem i dletom, tako sto udarce po temenu dleta (2500-3.500) udara u minuti nano­
can broj udara klipa, sa nesmanjenom energijom udara, postignut je povecanjem precni­ si klip koji se u cilindru masine krece napred-nazad pod dejstvom komprimovanog vaz­
ka klipa na racun smanjenja du!ine hoda. Mei1utim, velika buka (do 150 Db) i velike duha (5 -6) 10 5 Pa. Pri tome posJe svakog udara die to se automatski zaokrene za odre­
vibracije pri radu usporile su primenu ovih cekica. Mnoge firme danas u svetu proizvo­ deni ugao (8-30°), zavisno od jacine i konstrukcije bUSaceg celdca. Na s1. 21 datje
de savremene cekice sa prigusivacima, tako da je buka svedena na dozvoljen nivo, a broj opsti izgled bUSaceg cekiea, a na sl. 22 principijelna ~ema rada bu~aceg cekiea.
udara klipa krece se i do 3500 uc!/min. Prema konstrukciji zaokretnog mehanizma, bu­ Za razvodenje komprimovanog vazduha, naizmenicno, iza i ispred klipa slure
Saci cekici mogu biti: razvodni ventili razne konstrukcije, od kojih su najvi~e u upotrebi plocasti, prstenasti, sa
Sa zavisnom rotacijom,
automatskim razvodenjem i rede kuglasti. Na s1. 23 ~ematsldje prikazana konstrukcija i
Sa nezavisnom rotacijom.
nacin rada navedenih vrsta ventila.
Dobra osobina plocastog ventila je da se moze smestiti u cilindru busaceg ce­
Prema nacinu primene mogu se podeliti na: kica. time se smanjuje tezina cekica i uproscuje konstrukcija, ali ima nedostatak da trosi
Rucne,
dosta vazduha. Prstenasti ventil predstavlJa usavrsenu konstrukciju, koja se odlikuje
Stubne,
nostamoscu i pouzdanoicu pri radu. Kanali za prolaz svereg vazduha su siri, hod prstena
vIlo kratak. a pOHsina velika, cime se obezbeduje dobar rad, zbog cega su u novije vre­
me najvise i upotrebljava. Kuglasti ventili zbog sporog dejstva uglamom su izbaceni iz
upottrebe.
 36 37

""
\

.;:f­
...

---;

51. 22.

Principijelna !ema rada bulaCeg tekita: 1. ozubljeni venae, 2. m.tka, 3. klip sa klipnjatam,4. taul1l,

5. butate dleta, 6. kruna za bu!enje.

I II
~,
~., ~I
2. f I
.L~ .
1
.L~

//b
//
.
i ,
,
.ll., I
. . . .' J 1 . . JL12:~2
.

~FB)
...L II
0
..A I
,
I tI
.w ,."~,
" 16
.1!L

.rL
.ll. J b
I
.!Q./ .l1.

I"~ A
,...u. 51.23.

~I·"r·. ~ Vrste ventila za razvodenje vazduha. al p/a¢asti, 1 - ulaz vazduha.2 - preklopna plol:ica, 3 - izlaz
vazduha, b) prstenasti, 1 ...:: ulaz vazduha,2 - pristup do komore, 3 - pmen sa prirubnieom, 4 ka·
nal za vazduh, 5 - izlazni otvar, e) kuglasti. 1 - ulaz vazduha, 2 - izlaz, d) sa autometskim ruz:vode­
1If------- '''-JI.! njem, 1 - ulaz. 2 - izlaz vazduha.

~-----'-..&Z. Zaokretanje dleta za bUSenje posIe svakog udara kIipa po ternenu utikata, kod

]; tekica sa Z4IIisnom rotacijom, postite se pomoeu zaokretnog uredaja i taure za vezu iz·
medu kUpnjace i utikaca dleta. Postoje dye varijante konstrukcije zaokretnog urec1aja,
koji se uglavnom sastoje od ozubljenog venca i skakavica koje dozvoljavaju kretanje sa·

~II
rno U jednom smeru, i helikoidalnih kanala za zaokretanje. Kod jedne konstrukcije, ozu·
1!L
bljeni venae sa skakavieama nalazi se po sredini busaceg cekica, iznad helikoidnih kana·
37 la na klipnjaci, pa prilikom povratka klipa, posto je ozubljeni venae ukoten, on je prinu.
aen da pcati helikoidne zareze, i da se zaokrene zajedno sa dletorn. Ovakvo reSenje zaok·
\

Bu~i cekic RK-21. a - op~ti izgled, b
pozicije de/a - narudfbeni broj.
retnog rnehanizma danas se manje koristL Kod druge konstruikcije, ozubljeni venae sa
51. 21 ~
skakaviearna i umetak-racka sa halikoidnim kanalirna, smesteni su u zadnjem delu bub·
u rasklopijenom stanju. p, 5. Brojne omake su omake
ceg cekica. Klip i klipnjaca unutra imaju helikoidne kanale koji odgovaraju helikoidnirn
kanalima na rucki. Na klipnjaci-spolja, naJaze se pravi kanali koji odgovaraju kanalima
 3b .N

na cauri. Pri povratku klipa i klipnjace u zadnji poloiaj, ozubljeni venae sa rackom je
ukocen pa su klip i klipnjaca prinudeni da prate helikoidne kanale ida se zaokrenu, a to J'h)S'sssw
zaokretanje se preko caure prenosi na dleto. 2
Na 81. 24, 25 i 26 dati su detalji zaokretnog mehanizma.

2'j AL- I

A.~. J
- 8-8 H
Q h ~~. '/. 10
1 .If 7 174 f)7A'f»J/ WA "

SI. 24.
3
• S1.26.
Zaokretni mehanizam dleta u zadnjem delu ~ekica: 1 - helikoidni umetak (racka). 2 - skakavica,
ozubljeni venae, 4 - zubei, 5 - opruga, 6 - glavica, 7 - helikoidni kanafi.8 - klip, 9-10 ca·
Detalji xaokretnog mehanizma: al zaokretni mehanizam u zadnjem delu bu~ceg ~ekica: 1 _ ozublje­ ura za vezu. 10- usadnik.
ni venae, 2 - helikoidni umetak (racka), 3 - ustavlja~, 4 osoviniea, 5 - opruga, 6 _ helikoidna
~upljina u klipu i klipnja~i, bl zaokretni mehanizam na sredini bu~eg ~ekica, 1 _ klip, 2 _ klipnja.
~a, 3 - helikoidni kallal, 4 - pray kaoal, 5 - ozubljeni venae, 6 - ~aura. 7 - iZdanak-rebro u ~auri.
-t
A
r­

A-A

II,
kA 5

5.
'c-c

a
'. ID• /':' .0' 9

SI. 27.

SI.25.
Presek kroz bUSaci cekic RK-21: 1 cilindar,2 zavrtanj. 3 - dr~ka, 4 usadnik, 5 - driac dleta,

Zaokretni mehaniLam dleta na srecin ""Saceg ~ekica: 1 - ozubljeni cilindar.2 opruga,3 zavr­ 6 dovo::: vazduha, 7 izduvni kanal, 8 za podmazivanje, 9 dovod vode, 10 - klip, 11 - ploCa·

tani. 4 skakavica,5 - klipnjaca, 5 -.elikoidni kanal, 7 - pray kanal, 8-9 _ caura za vezu, 10
sti venti!, 12 kanal za vazduh, 13 ozub!jeni venac, 14 - skakaviee, 15 umetek (ruckal sa heli­

usadnik.
kOldnlr1' .](ezima, 16 - cev za vodu. 17 - caura.

, 40
41

Ovakvo resenje zaokretnog mehanizmaje cesce, i uglavnom se danas primenjuje

kod vecine srednjeteSkih i teSkih busacih cekica. Tabela 12
Odstranjivanje nabusenog materijala iz minske rupe, vdi se izduvavanjem kom­ "Ravne" - Slovenija
primovanim vazduhorn iIi ispiranjem pomoeu vode. Ponekad se odstranjivanje nabu§e. Tehnicke karakteristike
nog materijala viii i usisavanjem pomoeu narotitog usisivata pmine. Odstranjiv~e na­ RK-18 RK-2l RK-28 VK-30
bu§enog materijala komprimovanim vazduhom vdi se tako, §to komprimovani vazduh
prolazi kroz ~uplju iglu koja prolazi kroz supalj klip i klipnjatu i jednim delom ulazi u masa cekica, kg 20 23 28 29
utikac dleta, a zatim kroz luplje dleto vrSi pritisak na dno buootine i odstranjuje nabu~e­ duZina cekica, nun 570 590 680 680
ni materijal. Ovakav natin odstranjivanja nabu!enog materijala ne sme se primeniti u pretnik klipa, nun 62 65 90 90
podzemnoj eksploataciji zbog stvaranja pramne. Odstranjivanje nabu~nog materijala broj udara klipa, ud/min. 2000 2250 3100 3100
vodom vrsi se posrednim dovodenjem vode u bUSaci teki!':, koja kroz ruplju iglu, ulazi u broj zaokreta klipa, z/min. 170. 220 320 320
§uplje bUSace dleto i pod pritiskom od (4-5) lOS Pa vrii odstranjivanje nabu~nog ma­ potrosnja vazduha, m 3 /min.
2,0 2,3-2,5 4,5 4,5
pri pritisku od 5 bar.
terijala. Treba napomenuti da pritisak vode mora bili manji od pritiska komprimiranog
vazduha, da voda ne bi prodirala u buSaCi tekic i stetila gao radni pritisak, bar 4-7 5-7 4-7 4-7
usadni deo, mm 22 x 108 22 x 108 22 x 108 22 x 108

5.3.1. STUBNI BU5ACI CEKrCI

Stubni busaCi cekici su uglavnom teze konstrukcije (preko 35 kg), vece udame
snage, zbog cega se proizvode zajedno sa postoljem i montiraju na razne vrste manipula­
tora.
Kod podzemnih radova pri izradi hodnika, iIi u otkopima manje visine, bUSaci
1I
I
SI.28.
l$pirna gl- za indirektno ispiranje: 1 - glava, 2 - zaptivat, 3 dollOd vode, 4 _ usadnik. 5 _ cilin­
cekic se postavlja na vertikalni iIi horizontalni stub, koji se ucvrscuje izmedu krova i
poda, iii izmedu bokova hodnika. (
drii!noobradeni deo, 6 - kana I za vodu. Kod visokih podzmenih prostorija, ili na povrsinskim kopovima teski bUSaci
cekici postavljaju se na tronosce ili na busaca kola. Preko posebnih vodica i obrtnog
zgloba mogu da buse u svim pravcima. Vodice bUSaceg cekica opremljene su potiskiva­
Neposredno dovodenje vode, preko ispime glave, u bUSaCe dleto rede se prime­
cima koji mogu biti razlicitih konstrukcija, od kojih su najcesce u upotrebi konstrukci­
njuje, jer u tom slutaju utikac dleta mora biti posebno odreden. Na sl. 28 prikazanaje
je sa vretenom, sa klipom, i kombinovane. Na sl. 30 i 31 prikazani su stubni busaci
ispirna glava na posebno obrru1enom usadniku dleta.
cekici.
Odstranjivanje nabuSenog materijala usisavanjem moZe se
Znacajan razvoj u konstrukciji automatskih pneumatskih potiskivaca stubnih
vriiti kroz ruplji klip buSaCeg kekica, iIi neposredno kroz
busacih cekkca je kombinovani potiskivac-izvlakac, koji je od narocitog znacaja pri
suplje dleto.
bUSenju dugackih buSotina pri upotrebi produmih busacih Sipki. Stubni bUSaci cekici,
RuCni buSaCi tekicj Oake konstrukcije) upotre­
obzirom da su teze konstrukcije, koriste se za bUSenje u cvrstim stenskim masama za
bljavaju se uglavnom iz ruke za pomoene radove, a pri
dugacke minske busotine u kombinaciji sa raznim vrstama manipulatora koji IIIogu biti:
bu~nju na dole (u oknima iIi bu~nje negabaritnih ko­
mada) upotrebljavaju se dvorucni srednje teSki. Uglav. - mehanicki.
nom se srednje teSki j te§kj bUSaci cekici postavljaju na hidraulicni,
razne \TSte oslonca. pneumatski, i
U tab. 12 date su tehnicke karakteristike bu­ - kombinovani.

SI.29.
Sacih cekica lake, srednje-te§ke i teske konstrukcije do­ ;\a sL 3::: data je kinematicka ,,,rna manipulatora.

Ovorutn i bu~ci tekic.

mace proizvodnje "RAVNE" Slovenija.
 43
42

Q. -----<:I c
n I~
r:::'1
It If

It

SI. 30.

Stubni bu~ci eekie;: al sa ruenim potiskivanjem; b) sa mehaniekim potiskivanjem: eekie,2 _

SI. 32.
sanke, 3 - pneumatski motor za potiskivanje, 4 - puzno vreteno, 5 - navrtka.

Kinematieka kma manipulatora: a) mehanieki; b) hidraulicni; cl pneumatski; dl pneumatski sa ko­

rektorom; 1 - mehanizam obrtnog postolja u horizontalnom polotaju, 2 - mehanizam za dizanje i
spu~anje, 3 - strela, 4 - postolje sa bu!:<icim eekieem.

SI. 31.
al Stubna bu~ilica sa dubinskim
5.3.2. USKOPNI BUSACI CEKICI
eekicem.
1 - stub, 2 - pneumatski eilin­ Namenjeni su za busenje vertikalnih ili koso na gore usmerenih minskih rupa.
dri, 3 - bu!:<ica ~ipka, 4 - uro­
Za ra7Jiku od rucnih busacih cekica, uskopni cekici snabdeveni su bocnim driacem sa
njeni bu~ci eekie, 5 - kruna za
buknje, 6 - pult za upravljanje, ugraaenim regulatorom pritiska komprimiranog vazduha u pneumatskom osloncu. Izra·
7 - ventil za isplaku, 8 - crevo auju se za mokro i suvo busenje, kao i za usisavanje nabuSenog materijala. Ova vesta bu·
za vazduh, 9 - crevo za vodu; sacih cekica odlikuje se ugraaenirn pneumatskim osloncem u produzetku bUSateg ceki­
b) dubinski eekic:
1 zadnja glava, 2 - razvodnik, ca, iii paralelno s njim. Pneumatski oslonac-potiskivac najcesce je konstruisan sa iz·
3 - filter. 4 telo eilindra, 5 ­ vlacnim cilidrom i nepokretnim klipom sa dugackom klipnjacom na koju se bUSaci ce­
klip, 6 prednja glava,7 - za­ kic osianja. Pustanjem komprimovanog vazduha u prostor iznad klipa osionca, vrsi se
drzee usadnika. 8 - gruna.
pritisak na klip, tako da se cilindar osionca izvIaci, i potiskuje bUSaci cekic na gore.
Karakteristike dubinskog eekica
PUS-6 (SSSR):
Regulisanje jacine potiski\'anja vrsi se preko ventila ugraaenog u rucicu bUSaceg cekiCa.
Srnanjenje jacine potiskj v 31lja postize se delimicno delovanjem na venlil regulatora po·
- preenik eekiea 95 mm
- debljina zidova eekiCa 7 mm tiskivaca kroz odgovarajuci venti].
- potrosnja vazduha pri pti· Na sl. 33 prLl(azane su karakteristicne konstrukcije uskopnih busacih cekica.
? 3 (: 7 8 tisku od 5 bara 2,8 m 3 /min.
Uskopni busaci cekiCi sluze uglamom za busenje minskih rupa pri izradi vertikalnih
srednja brzina busenja u
stenama tvrstoce f=12-18. rudnickih Z3 minskih rupa pri ugradivanju sidera i dL
pri pretniku krugen od
6 100 mm 50 mm/min.
 45
44

c SI. 34.
BUSaca kola Promec T 285, namenjen za rad u tunelima i otkopima pOvr~ine 30-90 m' . Koristi te~ki
SI. 33.
bUSaci cekic BBC 120F.
Uskopni bUSae; cekic: a) pneumatski oslo­
nac u osi cekiCa; b) pneumatski oslonac pa­
ralelan sa cekieem; c) 1 - dovod vade, 2 ­
minska rupa, 3 - dleto, 4 - bUSaci eekie,
6 5 - pneumatski oslonac, 6 - dovod vazdu­
ha,7 - mazalica.

5.3.3. SAMOHODNA BU8ACA KOLA

Savremene metode otkopavanja mineralnih sirovina u podzemnim uslovima za­

htevaju i savremenu tehniku i tehnologiju bu~enja minskih rupa i minskih buSotina. Nye
retkost da se u podzemnoj eksploataciji bu~ busotine precnika i do 150 rum i duZibne
do 50 m. Ove zahteve stubni i uskopni busaci cekici nisu mogli ispuniti, zbog cega se
preSlo na rad sa bUSacirri kolima_ Ove mliSine izradene su za kretanje po sinama, na guse­
nicama iii su na pneumaticima. U zavisnosti od povrsine koju treba da bu~ izraduju se
sa vise grana na kojima su montirani bUSaci cekici time se omogucuje paralelan rad sa
vi~ bUSacih cekica. Svaka grana, odnosno busaci cekic pokriva odreden deo prostora,
cime se gubici vremena oko premestanja smanjuju. Manipulisanje granama je najcesce
pomocu hidraulike, sa jednog mesta, a jedan covek radi sa viSe busacih cekica.
Na s1. 34 prikazana su busaca kola na gumenim tockovima Promee T 285,
svedske finne "Atlas Copea", a na s1. 35 busaca kola za kretanje po sinama Rotaboom
SI. 35.
625 finske finne "Tam rock". U tab. 13 i 14 date su telmicke karakteristike sarnohod­
BUSaca kola za keetanje po 510ama Rotaboorns RP 625.
nih busacih kola za busenje minskih rupa i minskm b'lsotina nekih stranm firrni.
 -L.....

.I.>

T elmicke karakteristike samohodnih busilica za bUSenje minskih rupa

Tabela 12
SAD Svedska F :n.s k a
Fir m a
f" IlIlick, pokazatclji Gardner Denver Ingersol rand Atlas Kopko Tamrok
Mar k a
Minibur Univer. DC-65 DC-95 Kavodril Bummer Bummer Bummer MiLimatik Minimatik Maximatik
d!ambo 555 122 131 H-1l5 H H
PovrSina busenja sa
Jcdnom masinom, m' 5,2x4,2 7 ;Jx6x9 5x4 9x7 5,6x4,5 7,6x5,6 10,2x6,2 5)x3,7 do 24 m' 10,7:\7,65
Prccnik minskc wpe. 111m 36-41 34-50 45-102 36-41 41-51
~~---.
41-51 41-51 41-51 4'-42 40-42 33,51
Oubina bUM!nja, m 2,4 3 3,6 4,27 2,75 3,35 3,6-4,0 2,8 2,8
J.lloj bliSaCih cckica, (korn) 2 3 2 3 2 2-3 3 2 2 2 2-3
Tip bUSaccg cekica PN PN PN PN PN PN PN HD PN HD HD
Potrosnja kornprrnovanog
vazduha, tTl J Imin 17 25 24 36 15 15 30 18
Vrsta pogona D,P D D D D,P D D D D D D
Pogonska snaga, KW 33 49 49 74 33 81 87 40 40 70 74
Brzina krctanja, klll/h 2,4 5,5 15 15 3,6 14 9-14 6,0 5,0
Prcdviclcni nagib, 0 14 18,5 14 14 9,5 15 9,5 20 16-18
Prccnik zaokretanja (m) 4,5 7,0 6,5 7,0 4,5 4,6 5,4 4,6 5,0 6,8
(;abariti u transporlnom 9,Oxl,63 9,75x2,2 IOx2,Ox ll,97x 8,8xI,9 ll,Ox2,0 12,Ox Il,lxl,83 10 ,Ox 11 ,Ox
polozaju, m xI,73 x2m13 x2,95 2,5)( x2,3 x2,33x 2,33x x,2lS l,55x xll,9x
3,3 x270 2,25 1,78 xI;J
~asa, I 8,4 12 12 1;J oko 10 17,5 23 14 14,6 14,1
PN - pneumatski; HD - hidraulicni; D dizel, P - pneumatski.

Tehnicke karakteristike samohodnih buSilica za buSenje minskih bulotina Tabela 13

• SAD Svedska Finska
Fir m a
Tehnicki pokazatelji
Gardner Ingersol Atlas kopko Tamrok
Denver Rand

Mar k a

Fen~il Simba-24 Sirnba-312 Simba H-221 Promek Tviring Duo

M-I03-M.135 duolt-2a DLV-20
Ilroj busccih ccki~a. korn. 2 2 2 2 2 2 2
Prccnik bUSotine, mm 43,64 50-101 48-51 48-64 48-89 64 50-64 64

Ollbina busenja. ll\ 9-35 25-35 25-30 25-30 2.5-30 20 20

Pogon P P P P E P (D) P D

Snaga pogona. KW 2x11 2x11 2x4,4 4x3,7 45 2x8,8 2x11

Brzina kretanja, km/h 2,4 4,5 3 1,5 3,6-9 2 9

Prcdvideni nagib. 0 8,5 16 8 14 8-15 20 15

Gabariti, duZina x Sirina x 4,9x2,31x 5;J3x2,2x 4,4x2,13x 6,5x2,5x -xl,8x 4,lxl,8x 3,7x2.2x 7,85x2,5x
visina, rn 1,6 1,87 1,4 2,0 2,76 1,42 2,3 2,8

Masa, I 6,8 8,0 3,67 9,7 9,4 8,5 6,1 11.8

Minimalna velit!ina pros­

4,3x3,2 4x3 4x3 4,5x3 2,4)(3,5 4,3x3,25 4,5x3,65
lorije, SIina x visina, m

P - pneumatski; E - elektrit!nij D ­ diu!.

.j>.
--.j
 48
49
5.4. OSTALE VRSTE BUSACIH CElUtA
5.4.2. BENZINSKI

U novije VIeme konstruisani su bUSati cekiti na principu udamo.rotacionog bu­ Ovaj bUSaci cekic.pripada grupi srednjcte~ih busacih cekica sa udamom sna·
Senja sa elektricnim i benzinskim motorom. Obe vrste namenjene su za bUSenje minskih gom od 0,17-0,19 KN. Radi pomocu ugradenog benzinskog motora i kolenastog me­
rupa male dubine. Zbog.glomaznosti, komplikovane konstrukcije i osetljivosti na kvaro­ hanizma, dok Se ciscenje busotine od nabuSenog materijala vdi gasovima sagorevanja,
ve, nisu naW siru primenu. iii komprimovanirn vazduhom koji proizvodi cekic. Cekic je snabdeven jcdnocilindric­
nim dvotaktnirn motorom. Klip motora i k1ip za nanoSenje udara po temenu bUSaccg
dleta smdteni su u istom cilinciru. tako cia meilu njim:! ci()l~7i rln • .,hU=jA • l'~h.. HJ"
5.4.1. ELEKTRICNI BU5ACI CEKIC smese benzina i vazduha. Pod dejstvom eksplozije zapaljene smesc dleto prima oko
2400 udara/rnin.. pri cemu se gasovi sagoravanja koriste za ciscenje buSotinc. Potros·
nja benzina je prosecno 0,14-0,17 11m' busotine. Maksimalna dubina busenja je do
Savremena konstrukcije ovih cekica koriste za rad visokofrekventnu struju
4 m, i moguee je busiti u svim pravcima zahvaljujuci karburatoru bez plovka.
(200 Hz), koju dobijaju od sopstvenog generatora visokofrekventne struje ill preko pret­
varaca od naizmenicne struje. Zapaanonemacka firma Bosch proizvela je visokofrekven­
tni elektricni bUSaci cekic, koji rotaciono okretanje elektromotora pretvara u aksijalno­
-udarno kretanje koje se prenosi preko kolenastog mehanizma i opruge na dIeto. Zbog
ovakve konstrukeije cekic je glomazan i nepogodan za rukovanje. Tehnicke karakteristi.
ke su mu: masa cekica 27 kg, broj udara klipa 1450 udara/min., broj zaokreta dleta
80 z/rnin, udama snaga 0,12-0,15 KN. Potrosnja elektricne energije 1,7 kW. Na s1. 36
na:-pretR83AGi .s:t:nei: prikazan elektricni busaci cekic.

a.

SI. 37.
Benzinski bUSaci cekic; a) opsti izglOO, b) preliek: 1 rezervoar,2 karburator, 3 - SIIeCica, 4 - reo
gulator gasa, 5 - pu~tac, 6 - kompresor, 7 klip cekica, 8 - zaokretni mehanizam, 9 - iskljucivac,
cl bUSaca dleta koja se mogu koristiti pd primeni "kobre".

Na sl. 37 prikazan je benzinski bUSaci cekic ,,kobra" svedske firme ,,Atlas

copeo". Benzinski busaci cekici su narocito podesni za rudarske istraine radove, i druge
radove na povrsini, obzirom da su laki i nezavisni od kompresora. Zbog zagadivanja at·
mosfere. izduvnim gasovima, ne moZe se koristiti u pod7.emnim jamskim prostorijama.
SL 36.
9 Elektricn, visokofrekventni bUSaci ce­
kic (Bosch): 5.4.3. HIDRAULIC:-..'} BUSACI
1 kuciste motora, 2 - reduktor, 3
eksentar, 4 - pustac, 5 klip, 6 gla.
usavrscnu masina umesto
vna opruga, 7 - udarna glava, 8 - zao­
kreln; mehanizam, 9 - driae dleta, 10
crevo za uSlsavanje prasine. liea krece se 150<-:50 tara. 510
 50
51

dimenzija. Klip pri udaru na buSacu sipku u ovoj izaziva talase sa cetvorougaonim ampli­
drugi osnovni mehanizam je elektro iii pneumatski rotor koji se nalazi izvan
tudama kOje se kroz buSacu sipku bolje prenose, sto ima direktnog uticaja na stepen
buwtine - na katarci, i preko bUSacih lipki prenosi rotaciju na uronjeni bu·
iskoriscenja predate .energije. Zahvaljujuci vecem stepenu iskoriscenja energija udara,
obim razaranja stene je veei, a samim tim i brzina bu~enja. faci tekic, koji zajedno sa dletom rotira u bulotini. Iz ovog proizilazi da je
uronjeni buSaCi cekie 'konstruisan sa nezavisnom rotacijom. Broj udara k1ipa
Osim toga, visok pritisak ulja, kOje se koristi za pokretanje klipa ne uslovljava
po temenu dleta nije sinhronizovan broju zaokreta. Brzina obrtaja ~ipki,
dugacak put klipa, sto utice na broj udard klipa koji se krece od 5000-10000 ud/min.
preko rotacionog motora, iznosi 60'-150 o/min. Brojudara klipa po temenu
Prednost hldraulicnih bUSacih cekica nad pneumatskim ogleda se u sledecem:
dleta zavisi od konstruktivnih karakteristika cekica i iznosi 1000-2500
- veca brzina bu!enja i do 50%,
ud/min. Sila udara klipa po temenu dleta zavisi od precnika i duzine hoda
vece iskoriscenje energije udara.
klipa kao i pritiska komprimovanog vazduha.
- vece iskoriscenje ukupne energije,

ne zagaauje okolinu,
U zavisnosti od precnika, uronjeni bufaCi cekici se mugu podeliti na:
- povecava vidljivost pri radu, nema magie,

cekicemalihprecnika.do105 mm,

- smanjena je buka,

cekice velikih precnika, preko 105 mm.

- niZi troskovi eksploatacije.

Uronjeni bu~aci cekici malog precnika primenjuju se na povdinskim kopovima

Kao nedostaci ovih bUSacih cekica mogli bi se navesti:

i u podzemnoj eksploataciji za bUSenje kompaktnih i krupnoblokovitih stena. Odlikuju

velika dunna i tenna,
se prostom konstrukcijom razvoaenja komprimiranog vazduha, velikim brojem udara
- znatno veca cena od klasicnih (na komprimovani vazduh),
klipa i zadovoljavajucom brzinom buSenja.
teze popravke.
Prema nacinu odstranjivanja nabuSenog materijala, i vesti agensa, muguca su tri
konstruktivna resenja, ito:

odstranjivanje nabuSenog materijala sme~om voda-vazduh,

odstranjivanje nabuSenog materijala komprirniranim vazduhom,
odstranjivanje nabuSenog materijala vodom.

U prvom slucaju, smesa voda-vazduh stvara se u posebnom uredaju - ventilu,

SI. 38.
Hidraulicni bUSaci cekic COP 1238: 1 - adapter, 2 - separatno ispiranje, dozvoljava pritisak vode do
18 bara, 3 mehanizam za ublazavanje vibracija, 4 - kratak hod klipa produzuje vek bu~ilice, 5
mehanizam za podeSavanje duzine hoda klipa, broja udara i rotacije,6 - motor sa 4 brzine rotacije.
5.4.4. URONJENI - DUBINSKI BUSACI CEKIC
Uronjeni - dubinski bUSaci cekic je posebna konstrukcija pneumatskog buSa­
ceg cekica koji se konsti kod udamo-rota.::onih busilica na povrsinskim kopovima. Pos.
Jednjih godina koristi se i u podzemnoj eks?!oataciji. Rotaciono-udarna busilica sa uro.
njenim busacilTI cekiCem imaju dn. osnO\TI~ :nehanizma:
jedan je sam busaci cekic koji za Heme busenja ulazi u busotinu lajednosa
kratkim bUSacim dleton. i direk:no nanosi udarce na dno bU50tine,
koja se kroz buSaCe sipke i bUfaci cekic salje na dno busotine.
U drugom s1ucaju, komprimirani vazduh salje se kroz bUface fipke, gde se u
ureaaju za automatsko razvoaenje vazduha, preuzmerava za rad bufaceg cekica i za iz·
duvavanje.
U trecem slucaju, kod odstranjvanja nabuSenog materijala vodom, cefi su sa
duplim zidovima. Kroz unutra.snju cev dovodi se voda, a keoz meduprostor spolja!nje i
unutraSnje cevi, dovodi se komprimirani vazduh.
Glavna karakteristika uronjenih pneumatskih bufacih cekica je, da se sa pove·
canjem dubine busotine do odredene granice, mehanicka brzina bUSenja ne smanjuje.
Ovo iz razloga sto masa organa za busenje sa povecanjem dubine ostaje neizmenjena.
Kao faktor koji moze uticati na smanjenje brzine bUSenja je otpor pri odstra·
njivanju nabuSenog materijala. Ekonomitna budina busenja sa uronjenim buSatim ceki·
cimaje do 100 m.
Na sl. 39 dat je presek kroz dubinski cekic teSke konstrukcije Americke firme
"Ingersol rand" DHD 1090.
 52
53

bu~enje izradenom zajedno sa sipkom tzv. monoblok dleta, j dleta sa izmenjivol11 g1i1VOIl1
koja se sa sipkom spajaju navijanjem ill konusno-frikciono. Obzirom da su dicta pri upo­
trebi izlozena habanju usIed cega dolazi do bdeg ili sporijeg habanja, i smanjenja precni­
ka glave dleta, u savremenoj praksi se iskljuCivo upotrebijavaju dleta sa secivima od tvr­
de volfrarn karbidske legure. Na sl. 40 prikazana je konstrukcija monoblok dleta i dleta
sa izrnenljivom glavom.

lam ' }~

~LI I
t.r b
:!
c
]lID
1'1 g I
2

~ 3
SI. 40.
Konstrukcija bu~ceg dleta: 1 - monoblok dleto, 2 - dleta sa izmenljivim glavama, 3 izmenljive
glave: a usadnik, b granicnik, c - ~ipka, d - glaV<) dleta, e - sacivo od tvrde legure, h otvor
za vazduh-vodu, f stopa, 9 - navojna veza, k - konusna veza.

SI.39_
Oubinski cekic "Ingersol rand" DND-l060:
1 - usadnik, 2 opruga,3 ventil,4 _ cev za
vazduh, 5 - klip, 6 cep-zaptivac, 7 _ telo,
a- cev, 9 - noseei prsten, 10 - dleto;
b) detalj cekica: 1 telo krune za bu~enie. 2 _
klip, 3 - kanal, 4 razvodnik za vazduh.

a. b c d

~~
.
55. DLETA ZA BU8ENJE
. "'- . . ~ .0·.
-.' .. t •

Kod u~arno.rotacionog busenja, radni element direktno na dnu busotine

SI. 41.
razara stenu, naziva se dleto. Dleto je celicna Najcesci oblici kruna: a sa jednim secivom. b i c sa dva ukr~tena seciva, d - Sa bradav;cama od
tv,de legure.
ranog celika da bi bilo Sio otpornije na habanje. Na
utikac koji se u grlo busaceg cekica. i prsten sprecava da se dIe to pri
ne moue izvaditi iz grla busaceg cekica. Na glave dleta mogu bili sa viSe seciva. Najcesce su u upotrebi glave sa
sipke nalazi se glava dleta sa
Hi vise seciva. Prema konstrukciji krstatskim secivima, seCivima U obliku slova "X" i bradavicasta seciva. Na sl. 41 prika­
se monolitna dleta s g1avom za
zalli su razni tipovi scciva.
 54
55

Pri izradi paralelnih zaloma. sa srednjom busotinom veceg preenika ili pri buse­
Tabela 15
konturnlh busotina razliCitog prenika, upotrebljavaju se stepenaste "pilot" krune,
!--oie imaju u sredini prethodni deo sa secivom oko 1/3 precnika, i dva boena seciva ill Pilot kruna Monoblok dleto za
bradavice k:oj": :hj" konacan preenik busotini. Na s1. 42 dat je izgled pilotne krune. <:brnrn pilot krunu, mm

22,2 x 108 x 800

22,2 x 108 x 1600
22,2 x 108 x 2400
76
22,2 x 108 x 3200

Izbor usadnika dleta zavisi od konstrukcije usadne eaure na cekicu za busenje

i ceveice za ispiranje. Postoji vise vesta usadnika razlieite konstrukcije i dunne. Za mo­
noblok dleta duzina usadnika je obicno 108 mm a popre eni presek Sestougaoni. Pose­
ban oblik usadnika je ako se vrii direktno ispiranje nabusenog rnaterijala odnosno ako se
voda dovodi direktno u dleto. Kod njega je usadnik duzi za Sirinu ispirne glave j posebno
obraden. Na sl. 43 prikazane su neke konstrukcije usadnika i detalj ispirne glave.

SI. 42.

i Stepenaste "pilot" krune: a - sa brada.

vicama ad tvrde legure, b - sa se¢ivima

ad tvrde legure: 1 - prethadna "pilot"
kruna, 2 - narmalna kruna.
'" .. -::..:..:..::....: =-=.....::...:= - ... ­
.. _-----_ ...

c
$

Tabela 14

Serija
Efektivna
duzina
dIeta (nun)

800
1600
Precnik
seeiva
(mm)

34
33
Usadnik
ti~~.:=~::::::-::.-Fe-
b
8 ~'
.
j

OJ 2400 32 3
3200 31 22,2 x 82
4000 30

25,7 x 108
4800 29
800 40
1600 39 c
02 2400 38 22,2 x 82
3200 37 25,7 x 108
4000 36 SI. 43.
4800 35
Vrste usadnika bu~aceg dleta: a sestastrani, b - kruini sa krilcima. c Sestastrana kruzni. g) ispir·
u seriji 02 su seciva 'Ieee sirine za abrazime Slen~.
ns glava; 1 - cilindar, 2 - zaptil/ac, 3 dOl/ad vode, 4 usadnik dleta, 5 - cilindricna abradeni
usadnik dleta, 6 kanal za vodu.
 56 57

r
Za izradu dugackih busotina (stubne busilice) sluZe produtne bUSace sipke koje
se sa usadnikom, medusobno spajaju spojnicama. Na 51. 44 prikazan je pribor za busenje.
p~":JL~

<-----0 == ~:~ ::~::J c:C1J

z
~ I ~
3 [ : :m :i : ::]

SI. 44.

Pribar za bu§enje: 1 usadnik,2 - spojnica. 3 - sipka, 4 - kruna za bu§enje.

S1.45.

Pneumatski oslonac: a) princip

b rada, 1 - cilindar, 2 ~uplja kli.

5.6. POMOCNA OPREMA ZA BU8ACE CEKICE pnjaca, 3 - regulator potiskiva.
nja,4 - klip, 5 nastavak oslo·
nca, 6 - drzac, b) opsti ;zgIOO,
c) kinematicka §ema rada.
Pomoena oprema za bUSace ~ekiee obuhvata opremu za dd.anje busacih ~ekica
pri radu, opremu za odd.avanje bUSacih cekica i dleta u ispravnom stanju.
Tabela 16

5.6. L PNEUMATSKI OSLONAC Tehnicki podaci

RVN-60 RVN-IOO RVN-130 RPN··IOO RPN-130
Hod klipa, mm 600 1000 1300 1000 1300
Pneumatski oslonac je mehanicka naprava kOja predstavlja vainu dopunu busa. Precnik klipa, mm 53 53 53 67 67
tim ~ekitima. Sastoji se od cilindra sa klipom i dugackom supljom klipnjacom, kOja na Masa osionca, kg 9 I 1,5 13,5 15 17,3
Sila pritiska, N 1300 1300 1300 2080 2080
gomjern kraju ima pipak za spajanje sa bUSacim ~ekicem. K1ipnja~a je preko regulacio.
nog ventila spojena sa crevom za komprimirani vazduh, koji pri pustanju, prolazi kroz
mplju klipnjacu i pritiska na klip. Na sl. 45 prikazan je pneurnatski oslonac. U oprernu za odrtavanje busacih cekica i diet a spadaju: rnazalica za podrnazi.
Prieurnatski oslonac ima zadatak: vanje i oprerna za ostrenje brusenje seciva d1eta, kao i ostala pornocna oprerna.
- da potiskuje bUSaci ~ekic pri radu,

- da prima i arnortizuje povratne udarce,

5.6.2. ~1AZALlCA
- da nosi teret busaeeg cekica.

Mazalka sluzi za podmazivanje uljern pokretnih i habajuCih delma cekiCa. Zap·

PO upotrebi pneurnatskog oslonca moze se postici znatno jace potiskivanje
2000 N, pa i vise, a bez pneumatskog oslonca do 500 K U tab. 16 date su tehnicke
karakteristike pneurnatskih oslonaca domace proizvodnje.
U opremu za odrzavanje busacih cekica i dleta spadaju: mazalica za podrnazi.
vanje i oprema za ostrenje brusenje seciva dleta. kao i ostala pomocna oprerna.
rernina mazalice je 0,3-·0,51, i prikljucuje se na crevo za dovod kompri.rlllfanog vazduha
na 2 -4 III od busaceg cekica, iii se nalaze u sarnorn cekicu.
Funkcionise tako sto pri prolazu komprimirani vazduh zahvata kapljice ulja
koje dospevaju u kanal, i odnosi ga u busaci cekic i pneuIIlatski oslonac. /l.'a 51. 46 dat je
izgled mazalice.
 59
58

O,S mm

0'S"'=T1
~t~..,~
• ~...M' i:'3p
tr. .' . (JID ~
1.0 0

tt·,<~'
no·
... Q

@J:
~y ... ~
~~-~
a .6
SI.46.
Automatska mazafica: a) u samom tekicu; 1 - ulje. b) van bu~ceg tekitB.
.1.L r=1i~
U tabeli br. 17 date su tehniCke karakteristike domacih mazalica.

Tabela 17

Tehnicke karakteristike MAZ-l MAZ-2 MAZ-3 MAZ-4

Dutina bez prikljucka, mm 345 345 345 345

Maksimalna Sirina, mm 130 130 130 130
Masa prazne mazalice, kg 4,8 4,8 4,8 4,8
Kolicina ulja u rezervoaru, I 0,5 0,5 0,5 0,5
Radni pritisak, ban 4-7 4-7 4-7 4-7 SI. 47.

Protok kom~rimiranog Elementi o~renia i kontrole setiva za monoblok dleta i krstaste krune.

vazctuha, m fmm 0,5 -0,8 0,8-1,5 1,5 -2,8 2,8-4,8

5.6.3. MA5INE ZA BRUSENJE
Pri busenju, seciva krune se habaju. Nacin habanja seciva zavisi od vrste stene u
kojoj se busi. Najcesce se javlja h3banje seCiva po visini ihabanje po precniku. Habanje
seciva po visini javlja se pri bUSenju u vrlo tvrdim stenama preko 50 HS (granit, gnajs).
Povecavanjem povr~ine seciva povecava se optereeenje na kmnu, a brzina busenja opada.
Zbog toga je vrlo vamo da interra] izmeau dV3 ostrenja ne bude suvise veliki, jer moze
doci do osreeenja krune pa cak j cekiea.
Habanje seciva po precniku javlja se pri busenju u stenama sa sadrzajcm kvarca
-lbrazivnim. pa dolazi do habanja ivica seciva. pri cemu se ivice trose i zaobljuju stvd­
rajuCi "kontra konus". Busen}: sa ovabim seci\ima smanjuje napredovanje busenja,
do·;odi do zaglave i lorna pribora, :\a sl. 47 dati su elementi ostrenja seCiva dleta.
Ugao ostrenja (0:) obiCno je oko 100° za bUSenje u mekim i srednje tvrdim
stenarna ispod 50 HS, 110-120° za busenje u tvrdim stenarna preko 50 HS. Radijus
zaobljenosti obiCno je R 65-80 mm. 5irina seCiva zavisi od preCnika krune i veliCi·
ne umetka tvrde legure, za manje precnike sirina seCiva kreee se od 0,3-1,0 mm, sa
uglovima zaobljenja za 2-3 mm. Isto tako treba voditi raCuna 0 slobodnom uglu. Posto
je seCivo izradeno od tvrdog metala volfram karbida, to je materijal koji je sinterovan iz
praha, potrebno je bruSenju posvetiti narocitu paznju, jer greSke u bruSenju dovode do
brusnih "riseva" na secivu. Za brusenje se upotrebljavaju brusne ploce od silicijum kar­
bida sa mekim vezivom. Masine za bruSenje mogu biti ruCne i poluautomatizovane. Pri
mcnom brusenju manje se gubi tvrde legure, ali je potrebno veee radno iskustvo i duze
\'Ieme. Poluautomatizovane brusilice imaju veei ucinak, ali povlace nesto veei gubitak
tvrde legurc. Sa sL 48 prikazane su maSine za brusenje.
 60 61

5.7. MASINE ZA BUSENJE BUSOTINA

5.7.1. LAKE LAFETNE BUSILICE SA ZAVISNOM ROTACIJOM

Busilice sa klasicnim busacim cekiCem na komprimirani vazduh obuhvataju

konstrukcije sa srednje teSkim i teskim busacim cekicirna smestenim na katarci busacih
kola koja mogu biti lafetnog tipa ill samohodna na gusenicama iIi tockovima.
Lafetna busilica sastoji se od cevastog celicnog rama postavljena na tri tocka­
pneumatika, dva veca pneumatika nose tezinu busilice, a treCi manji sluzi za manevri­
sanje pri pomeranju busilice po etazL Na cevastom ramu nalazi se katarka sa srednje tes·
kim ill teskim busacim cekicem sa zavisnom rotadjom. Katerka je montirana na hori­
zontalnoj osnovi koja omogucuje postavljanje katarke u svaki polozaj od horizon tale
do vertikale. Busaci cekic krece se po vodicama duz katarke pomocu motora i galovog
lanca. Galov lanac pomocu posebne pneumatske turbine vrsi potiskivanje bu~ceg ceki­
ca, se osovmski pritisak preko busaCih sipki, spojnica i krune prenosi na radnu sredi­
nu. Kod teskih konstrukdja busaCih cekica na velikim busilicama, osovinski pritisak 05­
SI.48.
tvaruje se pomocu hidraulicnih potiskivaca. U pribor za bUSenje spadaju:
Ma~ine za bru~nje; a) za monoblok dlela, b) za dleta sa ukr~tenim sei!ivima.

produfue busace sipke,

usadnik,
spojnice, i
krune.

.~~
Busace sipke su suplje, produznog su tipa, izradene od visoko kvalitetnog legi­
ranog celika. Na oba kraja imaju spoljasnji navoj a medusobno se spajaju pomocu spoj·
';K.UP~P
,WIOIA·
nica kOje imaju unutrasnje navoje. Duzina busacih sipki odgovara duzini katarke i obic­
~~.
~
....
no su 2,5-3,0 m. U grlo caure busaceg cekica postavlja se usadnik sa navojem za spaja·
sa busacom sipkom. Krune za bUSenje su obicno sa ukrStenim secivom (krstaste) iii
sa ,,x" secivom. Seciva su ojacana sa ulosdma tvrde volfram-karbidske legure. Na slici
50 prikazana je jedna lafetna busillca sa klasicnim busacim cekicem teSkim sa zavisnom
rotacijom, a na slid br. 51 prikazan je pribor za busenje.
Navoji na krajevima busacih sipki su razliciti. Jos uvek ne postoji internacio­
nalni standard za navoje, mada postoje standardi za dimenzije. Te standarde je prihvati·
la vecina razvijenih zemalja, ali navoji na priboru za busenje su iIi po zelji narucioca iii
po standardu zemlje iz kOJe se narucuje, a kvalitet je prema kvalitetu koji proizvodi do­
ticna fabrika.
Danas se najcesce koriste
c
0. CORDEL ili uzetni navoj.
HL
SI. 49. FI
Kontrola i brusenje bradavicastih kruna. a) kontrola bradavicastih umetaka kontrolnika, bl bru~nje
umetaka, c) oblik i velicina bradavicastog u...,etka, d) element za bru~nje. Kod o\ih vrsta gubi se najmanje energije, jer se cnergija udara prenosi
direktno sa sluzi same kao veza izmedu dye sipke.
 62 (13

CORDEL ili utctni se za do

35mm.
HL navoji se sa uspehom primenjuju za precnike sipki preko 38 mm.
FI navoji su najnovija vrsta navoja. Njegova osnovna prednost je u tome da se
lako odvija bilo da je nov iii istrosen, a i trajnost mu je veta. Na sl. 51 prikazanc su na­
vedene vrste navoja.
Spojnice se izraduju sa Corder (ui.etnim) HL ili Fl navojima. Na sredini spo}
nice su navoji omeoeni da se spreci "putovanje" spojnice.
Usadnici su svi cementirani, i isporucuju se u potrebnim dimenzijama.

5.7.2. BUSILICE SA POJACANIM ZAOKRETNIM MEHANIZMOM

1 SI. 50.
a. OpW izgled lafetne bu~ilice: 1 - ram, 2 - Yodice, 3 bu~ci /::ekic,4 motor za posmak. 5 _
osovina za promenu ugla, 6 kruna. 7 ~ipka. b. Oetalj katarke sa klasi/::nim bu~im /::ekieem.
Sa povecanjem dubine i precnika bUSenja, masa busacih sipki postaje sve veta,
energija udara klipa i obrtni momenat sve manji a samim tim i manja brnna busenja.
Ova je zahtevalo i primenu sve tezih bUSacih cekica. Da bi se ovaj problem resio komtru·
isani !lU busaci cekici sa pojacanim zaokretnim mehanizmom. Cekic za busenje oprem·
Ijen je ventilima za posebno snabdevanje komprimiranim vazduhom cekica koji sada vrsi
sarno udamo dejstvo, a posebno pneumatskog klipnog motera, sa velikim obrtnim mo­
mentom, koji rotaciju prenosi na usadnu cauru sistemom reduktora preko zubcanika
i Ianca. Na sl. 52 dat je presek sa konstruktivnim karakteristikama eekica sa pojacanim
zaokretnim mehanizmom Svedske firme "Atlas Copco" tip BBE 57-00, i Americke fir­
me "Gardner Denver" PRJ 143, U tabeli 18 date su tehnicke karakteristike bUSaceg
cekica BB£57-00 koji se koristi na busilici ROC-601, koja je prikazana na 51. 53. U
tabeli su date i tehnicke karakteristike busilice ROC 60 I.

,0 (;

~ ! [ 11 2
Tehnicke karakteristike b uSaCeg cekiea BBES7 -00

Tip cekica
Tabela 18

BB£57-00

~I~I~ Precnik cilindra

Hod klipa
120mm
66mm

ix,l~
Broj udara klipa 1950 ud/min.
Masa cekica 170 kg
11U3~L Jtld. Dunna cekica 900mm
Obrtni momenat 3,5 KNm
'<Q'1DEL HL FI Broj okretaja ISO o/min
Potrosnja komprimiranog vazduha kod
SI. 51, normalnog izduvavanja 15 m 3 /min.
Pribor za busenje; 1 usadnik, 2 - spojnica, 3 - s,pka, 4 r1avoji, 5 _ kruna; b) vrste navoja; c)
obiici setiva kruna, 1 - krstasta, 2 - "X" seelva,
 b5

64 $1. 53.
Konstruktivne karakteristike bl!­
~ilice ROC 601 :
1. zatez~ lanca.
2. lanac za posmak.
3. cekic za bu~nie BBE57 sa
klipnim motorom.
4. motor za posmak.
5. Komandna poluga •
6. yodice ~ipki za bu~enje.

gusenica.
7. vibraciona
osovina

cilindar
za oscila­
S. hidraulicni
ciono vibriranje,
9. prenos nici •
10. rezervoar za ulje sa klipnim
motorom,
11. klipni vozni motor,
12. poluga za pasfuzivanje vozllog \
motora.
13. paluge za posluzivanje hidrau­
lienih cil1nda ra.
1
~
\

SI. 52.
a) Presek sa konstruktivnim karakteristikama cekica 88E-57: 1 prikljucak za vedu iii vazduh,2­
ratka, 3 klip,4 _ cev za ispiranje-izduvavanje, 5 kanal za podmazivanje, 6 - usadnik, 7 - zadr­
lac, S _ zubcanik lanca na osovini prenosnika, 9 - kuciste lanca, 10 -klipni motor, 11 - dovcd va2­
a
duha za uclarni mehanizam.

b) presek kroz bu~ci cekic "Gardner Denver" PRJ 143.

 66
67

Tehnieke karakteristike busilice ROC 601

5.8. LAKE BUSILICE SA URONJENIM-DUBINSKIM

Masa bumice BUSA(;IM CEKI(;EM

- busilica bez lafeta i eekica 3730 kg

lafet 480 kg Predstavljaju posebnu konstrukciju bu~eeg eekica koji za vreme bu~nja ulazi
eekic u buwtinu zajednosa kratkim bu~cim dletom, koje pod dejstvom klipa nanosi udarce
170 kg
ukupna tezina na dno buSotine.
4380 kg
Zaokretni mehanizam je van buwtine - na katarci, koji preko bu~cih sipki i
Snaga motora spojnica prenosi rotaciju na bu~ci eekic. Broj udara klipa i broj zaokreta nije sinhroni·
zovan. Opsta odlika ovih eekica u poredenju sa kllasienim bUSaCim eekicima na pneu·
pogonski motor, svaki 7 PS matski pogon koji se naIaze van buwtine, iste teZine, je u tome da se postiiu znatno ve·
motor za posmak 5PS ee dubine i znatno veci ueinci bu~nja. V~i ueinci buknja postiZu se zbog toga sto kod
rotacioni motor ovih eekica nema gubitaka pri prenosu energije preko kolone bu~Cih sipki i spojnica.
4,5 PS
motor za hidraulienu pumpu Veliki broj svetskih firmi proizvodi busilice sa dubinskim eekicem. U naSoj
4,5 PS
zemJji Ravne - Slovenija proizvodi nekoliko tipova lakih busilica sa uronjenim busacim
Snaga busilice eekiCima, manjeg prenika. ave busilice smestene su na pneumaticima, tako daje kreta·
nje po kopu pomocu pneumatskog motora iii vitia, a manipulisanje busilicom je pomoeu
brzina kretanja kompletne busilice sa hidraulike. Na s!. 54 prikazane su domaee buSilice HGW i GW-81 , a u tab. 19 date

~
prikaeenim kompresorom PR 600 teiine
1100 kg na ravnom terenu
prenosni odnos 71: 1 (standard)
prenosni odnos 48: 1
vuena sila, maksimaIna
sila posmaka
Zapremina rezervoara za ulje
ukupno u hidraulienom sistemu
rezervoar ulja za podrnazivanje
Gabariti busilice
duZina sa spustenom katarkom
visina sa spustenom katarkom
sirina buSilice
duzina gusenica
sirina gusenica
razmak osovina gusenica
su njihove tehnieke karakteristike.
Na sl. 55 prikazana je busilica BVB 25 Svedske frrme ,.Atlas Copco" priblimo
3,2 km/h iz iste klase kao i domaee busilice HGVV i GVV-8l. BusiIicaje konstruktivno tako re­
4,5 km/h Sena da se moZe opremiti dubinskim bu~cim eekieem. Postoji osnovni model busilice
40KN BVB 25, prikazan na slici, sa pet posebnih varijanti od kojihje svaka u veeem iIi manjem
20KN stepenu mehanizovana.
Osnovni model busilice BVB 25 je opremljen konzolom (6) i cilindrom za di·
zanje koji se pokrece pomocu hidraulienog uredaja (3). Pokretanje hidraulika se os tva·
ruje pomocu ruene pumpe. Dva mehanieka oslonca (4) na zadnjem kraju kola pode!a­
451 vaju se rueno. Kola su opremljena vazduSnim motorom na zadnjem toeku, i predvidena
121 su da koriste dubinski eekic COP 4, iii eekic sa posebnom rotacijom sa lafetom BMM.
Tehnieke karakteristike ove busilice date su u tab. 2l.
Za bUSenje u mekim i srednje evrstim stenarna na povrsinskim kopovima za
preenike do 150 mm koristi se domaea hidrauliena rotaciona buSilica BRH 80-36
5630mm
proizvodnje "Fagrarn" Smederevo (s!. 55a). BusiIica BRH 80-36 predstavlja modemu
1750 mm masinu, koja je prilagodena za rad na povrSinskim kopovima kreenjaka, boksita, uglja i
2200 mm drugih materijaIa evrstoee do 1800 dN/cm 2 . U zavisnosti od evrstoce materijaIa moZe
2470mm da radi rotaciono i udrano-rotaciono. Sila potiska do 80 kN omogucuje bu~nje mins·
254mm kih busotina precnika do 130 mm, a kod meksih materijaIa kada se radi sa spiraInim
1760 mm svrdlima i do 150 mrn. Dubina minskih busotina je do 36 m. Odstranjivanje nabu~nog
materijaIa vrsi se komprimiranim vazduhom, koji proizvodi kompresor "Fagram" pritis­
ka 7 bar. Busilica je snabdevena otpra!iivacem.
68
69

Tehnicke karakteristike buSilice HGW i GW-81 Tabela 19

/l61/j/
Tehnicki podaci HGW GVV-81

Cllind8( 1a polrnal( 11
Agregar u pomak .;411111'\ - ukupna masa, kg 1100 1250

e,l/ndar za naglb
duZina u po1ozaju bUSenja, mm
- maksimaIna sirina, mm
4650
1900
5700

2000

II
Clhn~r ?a pod1zanlt' .

- maksimaJna visina busenja u

horizontalnom polozaju, mm 2350 1800
II

- minimaIna visina bUSenja, mm 520

- potrosnja vazduha pri 6 bara,
m 3 /min. 8,5 7,0 II

prikljucak, mm 38 38
- brzina busenja, m/h 6-16 4-12 tI
maksimalna dubina busenja, m 80 100

Busaci cekic n
tip busaceg cekica GK-22.88
GK-22.88
- precnik cekica, mm
masa cekica, kg
75

19

75
21

iI
- precnik busacih kruna. mm 85,88
88

BUSace cevi

- precnik cevi, mm
- duzina cevi, m
70,90

1,5;2,0;3,0

70,90
1,5; 2,0; 3,0
I I

Pogon tocka

- brzina kretanja. km/h 2-4

2-4
c
SI. 54.
Lake domaee pneumatske busilice sa uronjenim bUSacim cekicem. a) HGVV,
bJ GVV-81, c) uronjeni-dubinski cekic GK-22.88.
 -.J
o

TElINICKE KARAKTERISTlKE NEKIH DUBINSKUl CEKICA SSSR

Tabela 20

Pokazalclji P-75 M-1900

P-·1-75 M-48 P-I05 P-125 PK-150
UK M-32K P-160 I' 20 ,
'

I'rc0nik krUllc, 111m 75 105 105 105 105 125 150 155 160 200
Encrgija udara
klipa (J) 29,4 64 76 98 96 152 137 137 314 412
llroj udara klipa,
min- 1 1800 2010 1800 1780 1620 1250 1900 1900 1275 1150
Snaga udara, KW 1,2 2,9 3,12 4,8 5,9 5:J
I'otrosnja vaztluha
1n'/lIlin. 3 4,5 4,2 6,8 5,7 7 12,2 10 12 16
:'vlasa, kg
21 31 56 110

TEHNICKE KARAKTERISTlKE BUSILICA SA DUBINSKIM CEKICEM, STRANIH FIRM1

Tabela 21

SAD Svedska Engleska

l'okazatclji F r m a
lngersol rand Atlas Copeo Kompejr konstrak~n end majlllng

Prccnik busotine, min 114-165 105-165 . 110

Ugao nagiba od vertikale, 0 12-15 12-15
Dubina busenja, m do 183 100
3
Potrosnja vazduha, m /min. 5,5-8,2

Pritisak komprillliranog
vazduha, GPa 6860-15200 5500-11000 8630

Pogonska snaga, KW 10,3

Sila potiskivanja, KN 44 34

Gabariti, m 3,2xl,4xl,88
-x 1,4x2,1

Masa, t 3,8

Brzina busenja, m/min. 0,107-0,229

0,257 (granit) 0,257 (granit)
a~ = 206-240 MPa
0,33 (kre~njak)

-.l
 73

Telmicke karakteristike dubinskog cekica COP 4

J
- dui:ina cekica 985mm
-
-
precnik
precnik ldipa
93mm
66mm 1
- hod ldipa 120mm
36 kg
masa cekica
potrosnja vazduha pri pritisku

3
\
od 6 bara
3,6 m /min.
6,6 m 3 /min.
a pri pritisku od 10 bara

_ maksimalni kapacitet ispiranja:

pri 6 bara 6,8 m 3 /min.
L-l I
12,0 m 3 /min.
pri 10,5 bara

Rotacioni motor BBR 4

_ maksimalni obrtni momenat na
-11 \
90dNm

o----=--tf.,J;l
startu
- obrtni momenat
- potromja vazduha
70dNm
2 m 3 /min.
'1
82,5 kg

~
6 - masa motora

SI. 55.
novn; tip bu~ilice BVB 25 sa dubinskim cekicem: A - laneani lafet. B - uredaj za rotaciju. C ­ Telmicke karakteristike bu§lice BRH 80-36
za bu~enje. D - dubinski cekiC COP 4.1 - prednji tockovi. 2 - kornandni uredaj. 3 - hidrauli·
lumpa. 4 - oslond. 5 - mazalica. 6 - konzole. b) dubinski eekic COP 4. 1 - navoj za spajanje
korn, 2 telo bu~ceg cekica, 3 - klip. 4 cev za dovod agensa za odstranjivanje nabu~nog
-
-
sila potiska
brzina prodiranja bUSacih cevi
80kN
0-30m/min.
1 \1 1

q
1 'J
ijala. 5 - kruna. cl op~t; izgled dubinskog eekica. _ brzina izvlacenja bUSacih cevi 0-30m/min.
- precnik bUSacih cevi 76,1,88,,9 mm
icke karakteristike busilice BVB 25 Tabela 22 - dui:ina buSaCih cevi 4,Om
- broj cevi u saruru 8kom.

:a se sastoji iz:

aCih jednooso\~nskih kola na gumenim tocko~ma.

- precnik bUSenja 90-130(150)mm
36m
1
'1
ta BMM sa lancanim uredajem za pneumatsko potiskivanje i izvlacenje busacih
- max. dubina bUSenja
i. _ obrtni momenat rotacione glave 0-420dNm
~ceg cekica COP 4. BBC -100 odnosno BBC-120F.
- broj obrtaja buSaCih cevi 0-90o/min.
na bUSenja do 50 m.

la busenja 10-20 mill. za~sno od karakteristika radne sredine.

_ mogucnost busenja pod uglom 0-85 (0)

78KW

~
- snaga motora
i busilice:
- kapacitet kompresora
10,5 m 3 /min.

busilice 805-1325 kg 7 bara

a 3040 mm pritisak vazduha

specifieni pritisak gusenica na tlo

0,6 kg/cm 2

a sa !afetom u po!olaju za transpon 3430 mm

brzina kretanja masine
3,Okm/h

1600 nun
2050 mm - tezina busilice
18 t

oso~ne od tla 370 mm ~_ mogucnost sav!adivanja uspona

30%

-- kapaci tet otprasivata

1500 m 3
 74 75

0>(

<ci
1 ~1r---=:2--i~N-IT1l1nlr"l:iI---r
n
I

'":r:
W

0::

'"
u
~

;,;; c
D
~
C ~
°
·u
~

.§
C I

I
~
.
:;
:0
i'
.
on
Il"I
;:

Vi
009E:

- -- "------,..---~
S1.56.
al Op~ti izgled bu~ilice Bva 25 opremljene sa kolektorom pra~ine - otpra~iva~em; bl deta/j otpra­
~ivaca.

.
'II. 5.9. TESKE SAMOHODNE BUSILlCE
:,-
,,1
-:..
.11

'"
..."
~ i Imaju u sastavu pneumatski dubinski bUSaci cekic teSke konstrukcije, na koji se

t
10
J mogu stavljati rami tipovi krona za buknje u uvisnosti od fizicko-mehanickih i tehillc­
kih karakteristika radne sredine. Na sl. 57 prikazana je teSka kombinovana maSina za
,.'" busenje minskih busotina Drillmaster DM-3, firme ingersoll Rand - SAD.
Masina je postavljena na gusenice sa tornjem koji se moze postaviti u vertikalni
ili kosi polozaj (do 30°). Snaian rotacioni motor radna glava, smeStena je na tornju i
sluzi za zaokretanje dubinskog cekica pri udarno-rotacionom bUSenju, ill obrtanje busa­
cih sipki sa trokonusnom krunom kod rotaclOno-udarnog iii rotacionog busenja u zavis­
nosti od iZJ~ranog sistema busenja.
Spustanje i dizanje busacih sipki i njihova zamena olaksana je hidrauiicnim ure­
dajima sa kojima se vrsi prihvat busacih sipki. Pored usisivaca prasine, koja nastaje pri
busenju. masina je snabdevena posebnim orositeljem u cilju smanjenja zapraSenosti vaz­
duha oko masine.
 77
76
Tehnitke karakteristike bu~ilice "Drillmaster" sa dubinskim tekicem
DHD-I090 ("ingersol Rend" - SAD)

Op§te karakteristike:
40,85 t
_ neto masa busilice (bez pribora)
45,85 t
- brow masa
_ 'lisina sa dignutun tomjem
1:).,1.0 ­

4,OOm
\
_ 'lisina sa polotenim tomjem 11,70 m
_ duZina sa polotenim tomjem 5,73m
- radna sirina O,76m
_ §irina gusenica
oko 10m
- duZina sipki
1,69m i

~ :".,
_ duZina cekita sa krunom

_ dubina btiSenja
40,0 m
~ \

-7
Rotaciona glava
896 kg
~
- neto masa

_ pogon; dva paralelno vezana vazdusna

\1
motora (reverzibilna)
24,6:1
SI.57.
_ odnos prenosa zubcanika
,J

_ regulisanje brzine vrsi se uljem pod

Te~ka bu~ilica "Drillmaster" Ingersoll-Rand: 1 - postolje, 2 - toranj, 3 - lIodice radne glalle, 4 ­

radna glava, 5 - kompresor, 6 - kabina, 7 hidraulicne stope, 8 - pumpa. bl bradallicasta kruna za pritiskom

_ rokovanje je daljinsko, pomocu

dubin.ski ~ekic.
komprimiranog vazduha
II'
Karakteristike nekih tipova dubinskih eekiea ftrme ,,Ingersol rend" - SAD
Kompreso r
;,
Tabela 23 2
- broj kompresora HL900
Tip cekiCa - tip kompresora
8 ban
Karakteristike
DHD-27S DHD-325 DHD-400 DHD-500 DHD-1060 DHD-I090
_
_
pritisak komprimiranog vazduha

kolicina vazduha

25,5 m3 /min. \
Pre~nik krune, mm 120 152 118 226 152 229 pagon kompresora; elektroili dizel 184kW
121 165 191 165 motorsnage
Broj udara klipa ud/min. 1000 1000 1000 1000 1000
Pr itisak kom primiranog
vazduha. bara 7.0 7.0 7.0 7,0 7,0 7,0 Ucinak busenja
Ukupna potrosnja vazdu­ 229m
lIa pri pJitisku od 7 bara 7.7 9.1 11.2 11.0 11,0 _ precnik bUSenja
Precnik cckica. mm 108 130 1.52 184 132 184 brzina buscnja, (krecnjak, f= 10-12), 4,5 m/h
Dunna cekica sa krunom. _ pri pritisku vazduha od 5,6 bara 9,0 mth
mm 1270 13-10 1540 1650 1369 1692 _ pri pritisku od 10,5 bara
~lasa cekica. kg 7U 1072 168.~ 266.5 182,9 242,6 _ ukupna potrosnja vazduha (buSenjc i iz­ 11,Om"jmin.
~!asa~.kg 11.7 21.8 ;O.~ 57.5 25.0 60,3 duvavanje) pri pritisku od 7 bara
l~T<>
 79
78

5.10. SAMOHODNE BUSILICE SA HIDRAULICNIM CEKICEM _ elektricni sistem 24V

- akumulatori 2x 12 V, 88 Ah
_ rezervoar za gorivo 1301

Vee je range receno da se hidraulicni butlci cekici, zbog niza svijih prednosti u
odnosu na klasicne - pneumatske cekice. sve vise primenjuju na povdinskim kopovima.
Kao i pneumatski, i hidraulicni bUSaci cekiCi. mogu biti: Kompresor

-: na povrSini (na katarci). XA50

- tip
...: dubinski - uronjeni: _ max protok vazduha pri pritisku od 7 bara SOljs

Na 51. 5.8 prikazana je hidraulicna busilica na gusenicnom postolju ROC 512

HC-OO: sa hidraulicnim cekicem na katarci, Svedske firme ,,Atlas Copeo". Njene teh­ Hidraulicni sistem
nicke karakteristike su:
jedna pumpa sa promenljivim i tri sa stalnim
kapaeitetom
Telrnicke karakteristike: - max radni pritisak 210 bara
zapremina hidraulicnog sistema 210 1

- specificni pritisak na tlo 0,081 N/mm2 _ zapremina rezervoara za hidraulicno ulje 160 I

- visina od tla (klirens) 350mm

brzina kretanja 2,7 km/h
- vucna sila 50KN Transportne dimenzije
0
- savladivanje uspona 30
2400mm
- sirina
7000 mm ,
_ duZina (sa lafetom)

Lafet - visina bez otpraSivaca

2400mm
- visina sa otpraSivacem
2785 mm
duZina (za kretanje cekica) 4400mm
- max sila posmaka 13KN
- max sila podizanja 13KN Pribor za bu!!enje
max brzina kretanja cekica 0,56 m/s
32 x 3050mm
- bUSace sipke R32

48-64mm
- precnik krune

Hidraulicni cekic 32 x 3600 mm

bUSace sipke T 38

64-89mm
- precnik krune

- tip cekica COP 1238LP

- masa cekica 150 kg
snaga udara II kW Dodatna oprema
- broj udara 3000-4800 ud/min.
- broj obrtaja sipki 0-110 ob/min. DCT 8001 F
- otprasivac

max obrtni moment 4kNm sadcr za sipke

4-5 sipki
instrument za merenje ugla busenja
DSA - 81
_ oprema protiv zamrzavanja

Dizel motor uredaj za sprecavanje zaglavljivanja

i uredaj za spasavanje ako dodc do

- sa turbo punjacem Deutz BF 4L 913 zaglavlj ivanja

- snaga pri 2300 ob/min. 69kW _ hidraulicni drzac busaceg p(bora

 80
81
. hidraulicni oslond
- hidraulicni vitao. Lafet s.e sastoji od nosetcg rama sa gusenicama, katarke sa bu~cim ceki6em, hidraulic­
nog i vazdusnog s.istema za manipulaciju i sistema za otpraJivanje. Bubfi eekic je te§ce
konstrukcije sa zavisnom rotacijom. Udari klipa preko usadnilca, spojnica i lipki prenose
se na krunu za buSenje. Krune za bUSenje su sa ukdtenim secivima, krstaste' iIi sa ,,x"
secivima.
U toku rada busilice, kompresor i lafet su odvojeni, a komprimirani vazduh do­
vodi se crevom ¢76 mm i duZine 25 m. BusaCi cekic troSi oko 15 m 3 /min vazduha.
Maksimalna brzina kretanja busilice bez kompresora je 6,4 km/h.
Swavni dec busilice je i bubfi probor ito: usadruk, spojnice bu~ee sipke
¢32 rum, i duZine 3,0-3,5 ill. Komprimirani vazduh proizvodi kompresor, koji pokreee
dizel motor od 147 KW. Na st. 59 prikazanaje "Crawlir-ir busilica.

51.59.
Op~i izgled bu~ilice "Crawlir·ir".
SI. 58.

Bu~ilica ROC 512-HC-OO sa hidraulifoim fekieem oa katarci. al d~talj hidraulifoog ¢ekica.

Teh.nicke karakteristike:
5.11. SAMOHODNE BUSILICE ZA SEKUNDARNO BUSENJE
precnik busenja 89mm
Za busenje minskih busotina u vece negabaritne komade za sekundarno usit. - pogonska energija komprimirani vazduh
njavanje. iii za busenje etainih neravnina - pragova na povrsinskim kopovima, upotreb. - radnl pritisak 7 bara
Ijavaju se samohodne mobilne busilice manjeg precnika busenja. ledna od takvihje busi. - potrosnja vazduha pn pritisku
Iica tipa .. CRAWLAIR" firme "Ingersoll Rand"- SAD. Ova busilica je samollOdnog od 7 bara 15 m 3 /min.
tipa. i sastoji se od lafeta i kompresora koji su medusobno povezani polugom za \'\Jcu. - nacin gusenice
 h'
83
pogonski motor GM-6-61, dizel
- snaga !notura I29KW voIjan dIeto ce odskakivati sa dna busotine, a ukoliko je pritislK preveIiki dleto ce se te­
kapacitet komprcsora Sko zaokretati. I u jednom i u drugom sIucaju efekat bUSenja ce bili mali.
17,0 m 3 /min
- masa bUSaceg cekica "DA-4S" 99 kg Za dobar rad bUSace m~ine potrebno je ostvariti optirnalni pritisak na alat za
- brzina kretanja sa kompresorom 4,8 km/h bUSenje, to jest onaj pritisak po kojem se postiie najveca brzina busenja. Kod manjih
bUSacih masina i pri rucnom radu optimaIni pritisak se teSko ostvaruje, jer na busili­
cama ne postoje memi instrumenti koji bi pokazivali vrednost osovinskog pritiska, paje
to prepusteno samom buSacu da osni pritisak reguliSe po svom nahodenju. Zbog toga
nije redak slucaj, da se dnevni ucinci i brzina bUSenja sa istom busilicom i u istoj radnoj
5.12. OSNOVNI FAKTORI TEHNIKE BUSENJA sredini razlikuju i do 30%.
Kod Iafetnih i sarnohodnih savremenih busilica, optimalni pritisak se skoro
uvek moZe postici, a kod teskih busilica nO\ije proizvodnje renm bUSenja je automatizo­
van i kompjuterski se podeSava u zavisnosti od fizicko-mehanickih i tehnickih osobina
Osnovni principi tehnike busenja vaze za sve vrste bUSacih cekica i m~ina. Pot.
radne sredine.
rebno je zapravo, materijal na dnu busotine zdrobiti, razrezati i usitniti, sto se ostvaruje
Osovinski pritisak izrazava se u KN/precniku krune ill u KN/cm precnika
stalnirn kontaktom alata za bUSenje sa dnom bugotine, a zatim taj zdrobljeni materijal
krune. U zavisnosti od karakteristika radne sredine i drugih faktora kreee se od 0,3-10
odstraniti sa dna bu~tine. Kontakt sa dnom busotine se ostvaruje stalnirn pritiskom na
KN/cm precnika krune. Na sl. 60 dataje zavisnost brzine bUSenja, udarno·rotacionim
alat za buSenje. Taj pritisak je razlicit, u zavisnosti od nacina bUSenja, vrste busace
masine i karakteristika radne sredine u kojoj se bUSenje izvodi. postupkom, od osnog pritiska za stene razlicite cvrstoee.
Radni element, krona za busenje nalazi se pod dejstvom tri sile, ito:

- staticke sile osnog pritiska,

mm/min
170'1- - - - - - - - r [ - - - - - - - - y - - - - - i
- dinamicke sile udara klipa,

- sile rotacije.
7/ w&g~1
Udarci klipa po temenu dleta su velikog intenziteta i ucestalosti, radi cega je
901
I
ovaj postupak bUSenja moguce primeniti u stenama cvrstoce f= 6-20. t
160 390
5.13. REZIM BUSENJA
SI.60.

ZavisnoS1 brzine bu~nja od osnog pritiska.

Pod relimolll bUSenja podrazumevamo sIedeee osnovne faktore: kriva l;za stene sa f= 10-12
kriva 2; za stene sa f 12-14
- osni pritisak.
kriva 3; za stene sa f= 14-16
rotaciju braj obrtaja.
kriva 4; za stene sa 16-18
odstranjivanje nabusenog materijala.

l'Cll1~l: udamo-rotacionog bUSenja ne zavisi sarno od konstruk!ivnih karakte­

5 13.1. OSNI PRITlSAK
Da bi radni element za busenje - kruna bUa stamo u kontaktu sa stenom na
dnu busolin-:. neophodno je na krunu nsi!! odredt'll pritisak. Ukoliko je pritisak ncdo­
ristika busilice i busaeeg cekica, vee i od rei.ima busenja. Na cistu brzinu bUSenja litice
viSe faktora kao sto su:
- Fizieko.meh.anicke i tehnicke karakteristike radne sredine u kojoj se busi.
IJ stenama veee evrstoce cista brzina busenja, i ukupan ucinak bUSenja se
smanjuje.
 ,I., .. 85

I'recIllk busenja; pri smanjenju precnika busenja od 110-95 mill cista brzi­
busenja raste,
nll t1 cvrstim stenama 30-40'lb, u srednje cvrstim /0--15%, u
mekim 2-5%.
Smer i ugao nagiba bUSotine utice na izno~enje nabu~nog materijaia, ~to
se odrazava na brLinu cistog busenja.
Dubina bUSotine i pritisak komprimiranog vazduha. S povecanjem dubine
bu~otine raste potrosnja vazduha, pogodava se proces odstranjivanja nab use­
nog materijala iz bu~otine, narocito za dubine preko 30 m
Broj obrtaja bU~Ceg pribora i broj obrtaja krune. Ukoliko su stene cvrsce,
broj obrtaja treba biti manji pri istom broju udara klipa.
Tip busaceg cekiCa; broj udara i energija jedinicnog udara. U mekim stena­
rna, energija jedinifuog udara krece se do 5 KN/em precnika krune, u cvrs­
tim stenama energijajedinicnog udaraje veca i krece se od 5-10 KN/em
precnika krune.
druge materije kOja pored iznolJenja nabusenog materijala mote i hemijski delovati na
stenu, u cilju povecanja brzine buSenja. Kolicina agensa za odstranjivanje nabuSenog rna.
terijala moraju biti dovoljne za iznoSenje §to krupnijih cestiea. Medutim, kolicina agensa
koja se mote dovesti i na dno busotine zavisi od cevcice kroz koju agens prolazi"ili od
velicine supljine u §ipci za busenje. Mogucnost iznoSenja nabuSenog materijala iz busoti­
ne u odnosu na velicinu cestica, zavisi od brzine strujanja vazduha u meduprostoru iz­
medu busacih ~ipki i zidova busotine, tj. od same kolicine vazduha. Ukoliko je veca ko­
licina vazduha, a manji meduprostor utoliko je veca bnina strujanja vazduha, a time su i
cestice koje se iznose vece. U tab. 24 date su kolicine vazduha koje moramo dovesti
na dno busotine, da bi se dobile bnine strujanja vazduha 10,20 i 30 mis, pri datim od­
nosima precnika bUSotina i Sipki.
Tabela 24
PI e en ik, mm Potrebna kolicina vazduha, m' Imin, pri bnini
BUSotine Bubtih
10mjs 20 m/s 30m/s
~ipld

5.13.2. ROTAClJA - BROJ OBRTAJA 40 0,5 Of) 1,4

64 25 1,6 3,2 4f)
75 2,4 4,7 7,1
Rotacija kod busacih cekica mole biti zavisna i nezavisna. Zavisna rotacija se
50 0,5 1,1 1,6
uglavnom primenjuje kod manjih precnika. Ovde je broj obrtaja dleta odnosno sipki us­ 64 37 1,3 2,6 3f)
. kladen sa brojem udara klipa, i priblitno iznosi 1/9-1/10 broja udara. Okvirne bnine 75 2,0 4,0 6,0
su 150-300 obi min. U novije vreme sve viSe se izraduju busilice sa nezavisnom rotaci­ 87 2f) 5,8 8,8
100 4,0 8,0 12,0
jom, 5tO znaci da takve busilice imaju pose ban motor za rotaciju, narocito ako se radi
o vp-cim prccnicima Broj obrtaja se obicno mote regulisati i okvimo se krece od 60­ 64 0,8 1,5 2,3
75
150 ob/min. Treba naglasiti da je manji broj obrtaja obicno bolji kad se lice izdrZlji­ 50 1,5 2,9 4,7
vosti alata i pribora i eftkasnosti buSenja. 87 2,4 4,8 7,2
100 3,5 7,1 10,1
OsJanjajuci se na analize rewltata busenja bUSacim cekicima sa razlicitim bro­
75 1,0 If) 2f)
jem obrta i razlicitim brojem udara kJipa u stenama razlicite cvrstoce, dosio se do zak­
87 60 If) 3,7 5,6
Ijucka da je za vrlo cvrste stene (f = 14-18) optimalan broj obrtaja n = 20-40, u stena­ 100 3,0 6,0 9,1
rna srednje cvrstoce (f = 10-12), n = 40-60, i u rrekim stenama (f= 6-10), n =60­
75 0,3 0,6 1,0
90 ob/min. Ova ispitivanja vrSena su sa precnikom krune od 105 mm, i brojem udara 87 70 1,3 2,5 3,8
klipa od 1900 ud/ min. 100 2,4 4,8 7,2
87 Of) 1,8 2,8
75
100 2,1 4,1 6,2
5.13.3. ODSTRANJIV ANJE NABUSENOG MATERIJALA 100 80 1,7 3,4 5,1
100 90 0,9 1,8 2,7
Materijal koji se u procesu bUSenja razdrobi na dnu busotine fXltrebno je ods­
150 90 6,8 13,6 20,4
traniti sto pre, da ne bi na dnu busotine doiazilo do naknadnog usitnjavanja ,.mrtvog
mlevanja",jer se time smanjuje brzina bUSenja a radnl organ se nepotrebno haba. 150 5,7 11,4 17,1
175 102 9,5 19.1 28,6
Za eksploataciono bUSenje, kao agens za odstranjivanje nabuSenog materijala 14,0 28,0 42,0
200
moze se koristiti komprimovani vazduh. voda, smesa vode i vazduha, smesa vodc i ncke
 87
b6

Tabela 24 (nastavak) otezano je odstranjivanje nabuSenog materijala, naro¢ito u dubokim bu~oti·

nama (preko 30 m), jer se cestice prasine lepe na zidove bUSotine i sprecava.
Pre¢nilc, mm Potrebna Icoli¢ina vazduha, m' Imin, pri bnini ju norrnalno izduvavanje. pogotovu ako postoje spojnice koje su ve¢eg pree·
Bu!iotine Bu~~ih 10 m/s 20m/s 30 mts nika od §ipkL
t!~ki

175 .8,5 17,0 25,0

112 13,0 26,0 38,0
200
225 18,0 36,0 54,0 'e :;!t
t L ..... . ~. " ....
175 7,1 14,1 21,2 N

200 11,5 23,0 34,5 ",,­

.. .. . . . . ., ... . ....
'.."
~ ~

225 125 16,5 33,0 50,0

250 22,0 44,2 66,3 ~s;I
Ci.
200 10,0 20,0 30,0 ~..,
225 137 15,0 30,0 45,0 ..... -. , .......
250 20,0 41,0 61,0 " ,············7:
"'"
...~
. ~ ..r
~~
Izbor agensa za odstranjivanje nabuSenog materijala je zavisan od fizi¢ko·meha· -.;
::0­

nickih i tehnicki uslova, a manje od Zelje da se upotrebi najefikasniji sistem. '"

10 14 16 20 24 28 30
4 6
Smatra se da je odstranji~'anje nabuSenog materijala vodom bolje jer voda:
Brz.OQ strujQnjQ VQzduhQ m/s
- sprecava stvaranje prasine.
51. 60a.

- obara cestice silicijumove prasine,

Zavisnost velifine festica koje se mogu izneti iz bulotine od brzine strujanja vazduha.

- oddava povrSine seciva cistim,

- Wadi dleto,
- dubina bUSenja nema tako veliki uticaj na brzinu bUSenja,
- tete dolazi do zagIavljivanja.
Mei1utirn, odstranjivanje n,abuSenog materijala vodom moze imati i negativne
strane kao:
- skupe su instalacije za dm'od vode.
moZe doei do ispiranja zidova bu§otine i do zarusavanja busotine,
- dolazi do zasicenja vazduha vlagom (u podzemnoj eksploataciji) Uo je stet·
no po Ijudski organizam.
Odstranjivanje nabuSenog materijala komprimiranim vazduhom je jednostavnj·
~'7?--.I.ic.aI:2J1i~
~ .I~
C
je i ce~e se upotrebljava, narocito na povrsinskim kopovima i uopSte pri busenju sa po·
vrSine. Prednost komprimiranog v3..Zduhaje:
- za odstranjivanje nabuSeDog materijala komprimiranim vazduhom obiCno
nisu potrebne dodatne instalacije. ':ec nesto ve6i kapacitet kompresora.
- busilice su obicno mobt:I:lJC pa se pri busenju gubi manje vremena. ~--.-'

Nedostaci su;
stvaraju se velike kolicine prasine. koje stetno deluju narocito ako u se bi sa· SL 61.

drze silicijum, Olprasivac oeD 90: 1 uredaj za usisavanje prasine, 2 - usisno crevo, 3 - suvi eiklon,4 - filter,
5 - izbacivac, 6 - vibrator. 7 kolektor - dzak.
 ,"";;-"
89

Stvaranje vecih kolicina praSme nije poze!jnu jer zagaduje atmosferu. i u mno­ Smenski kapacitet busenja busacim kolima (mali preenici) maze se izracunati
girn zemljama propisima je zabranjena upotreba busilica bez otprasivaca. Kolicina pra­ po obrascu:
~ine moZe se smanjiti na dozvoljenu meru primenom:

otprasivaca - ciklona, Vb = 60· ko . kv' ~ . Ilb/ 1 kl k2 / vo' Tsm, m/sm, (23)

- dodavanjel1l vodi raznih vrsta deterdzenata kOji stvaraju penu i obaraju cesti­ gde kO koeficijent jednovremenosti rada busacih eekica,
ce prasine.
kv koeficijent iskoriscenja busatih kola u toku'smene, krete se u rasponu
Prvi naein je bolji, i danas uglavnom sve savremene buSilice na povrSinskim ko­ 0,5-0,75,
po\ima imaju uredaje za otprasivanje. Uredaj se sastOji od prstena oko bUSace sipke na kp - koeficjent koji ulima u oblir premestanje busacih kola sa eela na eelo
uscu busotine, creva i samog ciklona. radilista (kp = 1,0 ako se kola ne premestaju, kp = 0,7-0,8 akose kola
Na s1. 61 prikazan je otprasivac OCT 90 8vedske firme "Atlas Cop eo": potros­ premestaju),
nja vazduha je do 4,0 m 3 /min., masa otprasivaea 260 kg. nb broj busacih cekica,

kl koeficijent koji uzima u oblir vreme za zamenu krune,

k2 koeficijen t koji ulima u obzir vreme za pomoene operacije,

vo cisto vreme busenja, m/lTlin.,

5.14. ODREDIVANJE KAPACITETA BUSILICA Tsm - traajanje smene, h

Smenski ueinak udarno-rotacionih busilica velikog precnika (busotine) moze se

Vazan pokazatelj bUSacih masina je njen kapacitet koji se odreduje brlinom izracunati po obrascu:
busenja. 1\1oze se razlikovati: Tsm - Tpe Tnz
mehanicka brzina buSenja.
N sm ,m/sm (24)
100 2tl (L Ls) t2 t3
komercijalna brzina busenja,
;-+ L·L, +R+L
- racunska - teoretska brzina busenja,

tehnieka brzina busenja.

gdeje: Nsm smenski ucinak busilice, m/sm,
Tsm - trajanje smene, min.
Za busilice malog preenika (minske rupe) smenski kapacitet buslice moZe se Tpe - vreme za prlpremno-zavrsne operacije, 1Tlin.
odrediti preko fomwle: Tnz vreme nepredvidenih zastoja, min.
60 (Ism - - To) v - mehanicka brzina busenja, m/min.
Vb m/sm; (22) tI - potrebno vreme za zamenu sipki, min.
+ tv)(1 + ko)J .
L dubina busotine, m
gde je: Ism trajanje smene. (h) Ls - duzina busaCih sipki, m
t2 - vreme potrebno za zamenu krune, min.
I pz i To - odgovarajuce osnovno - cisto vreme busenja j pomoeno vreme
bUSenja 1 m' busotine, (1Tlin) t3 vreme potrebno za premestanje busilice, min.
R - trajnost dleta, m.
ko koeficijent koji uzima u obzir normirano vreme za odmor u toku smene
=0.1, za ruene: ko = 0,8 za teleskopske; ko 0.07 za busaca kola).
Vrednost za pripremno-zavrsne operacije:
Busaci cekic 5.15. ODREDIVANJE POTREBNOG BROJA BUSILICA
0.355 0,045
teleskopski 0.411 0,045
busaca kola 0.773 Potreban buSilica na nekom rudniku zavisi ad:
0.23
proizvodnje rudnika. m 3
fiLi(:ko·meilanickih i tehfllcklh karakleristika radne srdine,
 '10 'II

konstruktivnih karaktcristika busiltce i njene mehanicke brzine bUSenja,

II svetski rat, konusnc ozubljene krune primenjene su i l1a povrsinskim kopovima za
m/h,
bUSenje minskih busotina. Posle II svetskog rata ovaj sistem busenja se naglo razvio,jer
broja radnih dana u godini,
u uslovima gde je primenljiv, ekonomicniji je od ostalih postupaka buSenj", tako da
broja smena,
danas u mnogim zernljama sveta predstavlja osnovni sistem bUSenja minskih buSutina.
zahtevane granulacije miniranop' nr()izvoda,
II tab. 25 prikazana je zastupljenost pojedinih sistema bUSenja u SSSR-u, a u tab. 26
drugih faktora.
zastupljenost stena sa koeficijentom cvrstoce (t).

Potreban broj busilica moze se sracunati po obrascu:

Tabela25
QgOd.

N '" V. k ' kom,

(25) Obi m pro i Z v 0 d nj e
- L - 'Vb 'Tg
Sistem builenja
1965. 1970. 1975. 1980.
gde je: N potreban broj busilica, kom.

Qgod - godisnja proizvodnja rudnika. m 3

mil.m' % mil.m' % mil.m' % mU.m' %
V - kolicina odminiranog materijala po bUSotini, m 3 .

L duzina busotine sa probusenjem, m

Udarno 752 47,4 80 4,4 65 3,0 55 2,0
Vb - mehanicka brzina busenja, m/h
Rotaciono-spiralno 240 19,8 380 21,2 120 6,0 200 7,0
Tg - godisnji fond efektivnih casova rada busilice

Rotaciono-udarno sa
k koeficijent rastresanja materijala.

trokonusnim krunama) 322 26,5 1165 64,8 1580 75,0 1890 70,0
Potreban broj busilica moze se odrediti i po obrascu: Udarno-rotaciono 70 5,8 150 8,4 250 12,0 470 16,0
k'Q Termicko 6 0,5 25 1,3 85 4,0 135 5,0
N n' p. M ' kom. (26)

gde je: N Ukupno; 1200 100 1800 100 2100 100 1750 100
potreban broj busilica. kom.
Q dnevni kapacitet sekcije. bloka ill celog kopa, m 3

k
koeficijent koji uzima u obzir neophodnu rezervu busillca
n broj radnih smena u toku dana
Tabela 26
P - smenski kapacitet busilice, m'

M- kolicine materijala po m' busotine. m 3 , m 3 Zastupljenost sa koeficijentom (f)

Godina Masa
mil.m' do 6 6-10 12-14 14-16 preko 16

1965 1200 565 200 145 180 30

1970 1800 690 415 290 235 45
6.0. ROTACIONO UDARNO BUSENJE 1975 2100 520 700 380 275 65
1980 :2750 600 900 535 440 75

6.1. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA KO~USNIM

OZUBUENIM KRllNAMA
17 tabel::! 25 i 26 vidi se da su najzastupljeniji sistemi busenja rotaciono-udami
i udarno·rotacioni. U cesce stena sa koeflcijentom cvrstoce f = 6-16 iznosi prcko 60%
Busenje minskih buSotina. punog preseka. konusnim ozubljenim krunama od ukupnih mas:!.
prvo je primenjeno pri buscnju i eksploatadji r,arle u Istocnom Teksasu SAD. Pred
 9~ 93

6.2. TEORETSKE OSNOVE RAZARANJA STENA

Suvi~ veliki osni pritisak na dleto dovodi do prevelikog utiskivanja zuba u ste­
ROTACIONO-UDARNIM POSTUPKOM
nu, pri cemu susedni zubi ometaju slobodnu deformaciju dela stenske rnase, nabukni
.'
materijal se blagovremeno ne odstr.mjuje, dolazi do "mrtvog mlevenja" pa su u~inci
buknja takode mali. S1. 62 (c). U tim uslovima treba smanjiti broj obrtaja i pobolj~ti
Karakteristike ovog postupka bu~enja proizilaze iz konstrukcije same krune proces odstranjivanja nabu~nog materijala.
za bu~nje. Proces razaranja se obavlja pod dejstvom osnog pritiska kojim se kruna op­ Najbolje busenje ce biti ako je dubina utiskivanja zuba u stenu (h) jednaka
terecuje, i rotacije celog pribora za burenje i svakog konusa ponaosob. Pod dejstvom koraku zuba (t z ), s1. 62 (b). 0 karakteru rada krune more se zaklju~ivati i po krupnoei
osnog pritiska obezbeduje se kontakt zuba krune i stene na dnu buwtine izazivajuci nabuSenog materijala.
visoku koncentraciju naprezanja u steni na mestu kontakta. Ukoliko je koncentracija
naprezanja, tj. osni pritisak dovoljan, doci ce do razaranja stene na mestu kontakta i
utiskivanja zuba u stensku masu. Rotacijom krune za buknje preko busacih sipki,
izaziva se rotacija svakog konusa oko svoje ose, ciji zubi na razlocitim mestima dna
busotine ostvaruju kontakt sa stenom razarajuci tako citav pr?fLl busotine. Kontakt 6.3. KONSTRUKCUA I RAJ) KONUSNIH

izmedu p'!jedinih zuba i stene vreme­ OZUBUENIH KRUNA

a nski traje vrlo kratko (oko 0,02 s)

izazivajuci veliko opterecenje stene na
mestu kontakta, sto u zavisnosti od Principijelna serna i izgled trokonusne krune dat je na st. 63. Krona se sastoji
konstrukcije zuba ima karakter udara od tela krune (1), Sape (2) na koju je pricvrscen rukavac (3) koji na sebi nosi konus (5)
u na stenu. Ovo znaci, da i ako se koji se na valjkastim (4) i kuglicnim (6) lezajevima mogu slobodno okretati. Na bo~nim
<I 1 V<
buknje konusnim ozubljenim kruna­
rna u literaturi testa deklariSe kao ro­

~
Tip ST Tip 1, Til Tip II
Tip H,HS Tip S
taciono busenje, one ima odlike raza­

~ ...,~~rr
~ t<. t,1*
ranja udarom (narocito krune sa du­
~L: 5<1· '\ 50-5 •
gackim i ostrim zubima) i ta

,c; h
omogucuje primenu ovog nacina buse­
nja k1asicnim alatom za bUSenje u ob· ~$t&~&cl
~~~'~~
c liku ribljeg repa.
Sam mehanizam razaranja ste­
! @
.AAA~
ne na dnu bUSotine tj. utiskivanje zuba 4
krune u stenu teoretski je objasnjen, a i~6

sarna priroda utiskivanja zavisi od kon­ 4 5

strukcije i oblika zuba. Na sl. 62 data
je Serna razaranja stene na dnu busoH­ 51. 63.
SI. 62. ne krunama sa dugim i relativno os trim Trokonusna kr'ma; 1 telo krune, 2 - ~pa, 3 rukavac,4 - valjkasti Ielaj , 5 - konus,6 kuglit·
Serna razaranja stena na dnu buwtif'e zubima
zubima. Dubina utiskivanja mba u ste· ni lezaj, 7 - 0'01", agensa, 8 zubi; b) Polozaj ose konusa prerna osi krune za pojedine tipove krune.
krune.
nu (h) zavisi od osO\inskog pritiska
(P os) karakteristika radne sredine wlicine. iblika i koraka zuba (t z ) - ukoliko je osovin. stranama konusa po odredenom rasporedu postavljeni su zubi (8). U zavisnosti od broja
ski pritisak nedovoljan, ili je jako veiki korak mba (t z) dubina utiskivanja zuba (h) ce Sapa. odnosno konusa ka kruni, krune mogu biti: jednokonusne, dvokonusne, trokonus­
biti mala imace karakter ..struganja" a ne razaranja pa ce i ucinak busenja biti mali ne visekonusne. Za busenje minskih bU50tina na povrsinskim kopovima uglavnom se
(sl. 62a).
 , I •• 95

pnmCDJUJU {fokonusne krune. Gornji deJovi Sapa su mcdusobno sjedlIljeni i obrazuju

konus na koji je narezan navoj za spajanje sa teSkom busacom sipkom. U zavisnosti od
vrste i tipa krune, od velicine i oblika zuba kao i od ugla zaostrenosti, odnosno zaoblje­
nosti zuba, rasporeda zuba na kruni, osa konusa u odnosu na osu krune postavlja se pod
razlitHim uglovima, 51. 63 (b).
Busenje trokonusnim krunama, vdi se tako, lito se osovinski pritisak i obrtni
momenat od radne glave na katarci, prenosi preko bUSacih sipki na krunu koja se obree.
Konusi koji se odupiru 0 stenu na dno bUSotine, zajednosa krunom, obreu se i oko svo­
jih osa. Prj tome se pod dejstvom osnog pritiska, zubi koji se nalaze na povrsini konusa
Uti5kuju u stenu na dnu busotine i razaraju jet NabuSeni materijal sa dna busotine, ods­
tranjuje se pod pritiskom komprimiranog vazduha ili vode, koji se dovode kroz suplje
bUSaee sipke, i specijalnim kanalom u Sapi dleta. Agens za odstranjivanje nabusenog
materijala sluti i za hladenje dleta.

6.4. IZBOR TlPA KONUSNE OZUBUENE KRUNE

Konusne ozubljene krune izraituju se za busenje stena razlicite cvrstoee. Krone

za bUSenje u me kim i srednje cvrstim stenama izradene su sa celicnim zubcima zajedno
sa telom konusa. a za bUSenje u cvrstim i abrazivnim stenama, konusi su izradeni sa zu­
bima od tvrdih legura. razlicitog oblika koji su utisnuti u telo konusa. Danas se u svetu
proizvodi viSe tipova kruna po velicini i obliku zuba. Za bUSenje u mekim stenama gde
su potrebni manji osni pritisci primenjuju se krune sa celicnim, ostrim i dugackim zu­
bima sa velikim korakom izmedu zuba. Za busenje u tvrdim i cvrstim stenama primenju­
ju se krune sa tupim i niskim zubima u obliku tupog klina iii polusvere. sa manjim ko­
rakom izmeitu zuba. Na sl. 64 prikazani su neki tipovi kruna.
U principu. za svaku vrstu stene treba birati krunu sa duZim zubima, ako ona p.
•
mote izdrtati potreban osni pritisak.. jer se duzim zubima postize veei obim razaranja.
U suprotnom. dobijaju se losiji rezultati bUSenja, a krune za bUSenje u vrlo cvrstim ste­
nama su neupotrebljive za bUSenje u mekim sredinama. Utiskivanje zuba u stenu na dnu
bustone vrsi se pod uticajem osovinskog pritiska na krunu. Ovo utiskivanje nije proporci. ';

onalno pritisku. U pocetku zubi se utiskuju u stenu vrlo spor~. i pored toga sto specific·
ni pritisak. dostize vrlo visoku vrednosr. Sporo utiskivanje zubaca produzava se do kritic·
nog pritiska (Pkr ) odnosno do momenta kada osovinski pritisak postane veei od otpora
stene na utiskivanje, kada dolazi do vrlo brzog, cak trenutnog razaranja. Za razlicite
stene potreban je raz!icit osovinski pritisak, i to za celo vreme busenja.
51. 64.
Trokonusne krune; al Zil rneke stene, bl za tvrde i evrs1e stene, cl presek konusa sa izgledom leiaja,
dl krune sa detalj,ma ld ocsHanjivanJe nabUSenog matedjala, cl oblik zuba za busenje u Nrdim j evr'
s1im stenama.
 q(;

97
U zavisnosti od tlzitkll-r:·chafHe'klh I tehnickih karakteristika stena kao sto su:
nrJo"::a_ cITstoca, abnllJmosL [J'puc'alos! I dr, postoji vise !ipova dicta sa odgovaraju­ L: tab, 18 data je oblast primene pojcdinih vrsta kruna i za SSS-a,
tim oznakama, U SSSRu u d!c:l~ imaju sledece oznake tab, 27, U Americi vcliki broj firmi kao sto su: HUGNES, SMITH, REED, DRESSER i
dT- proizvode trokonusne krune za busenje na povrsinskim kopovima, precnika od
Tabela 27 130,2 -445,5 mm, ~aj teSce se koriste precnici od 171,4-311 J. mm (77 ,5%), Oplite oz­
nake tiDO\'a kruna i njihova oblast primene je:
Karakteristika stena Koeficijent l'
cvrstoee, (f) dl~fa Omaka A za meke stene koje se lako buse (Skriljci, g1ine, soli, betoniti i dr.).

Plasticne. meke Omaka B za meke stene sa uklopcima srednje tvrdih (nevezani ill slabi skrilj­
2-3 M,MS
d. anhidridi).
Kruto'plasticne. male
do srednje cvrstoce 4-6 S,5T Omaka C za srednje tvrde i meke stene (skriljci, meki kreenjaci, gips, slabo
Kruto·plasticne. delimicno cemen tovani peseari).
abrazime i c;vrste 6-& T,TK Omaka D za srednje tvrde stene (skriljci, gips, meki kreenjaci peseari).
Krte, woma cvrste i abrazivne 8-14 K Oznaka E tvrde i srednje tvrde stene (tvrdi skriljci, krecnjaci, tvrdi anhidrj·
K rte. iZlIzctno cvrste i
abrazime 14-18 OK Oznaka G tude stene sa uklopcima mekih (tvrdi skriljci, tvrdi kreenjaci.
meki dolomiti),
Oznaka H tvrde stene (vrlo tvrdi Skriljci, tvrdi krecnjaci, dolomitizirani !cree-

1100 ----J'-----,-----:;,
OmakaJ (vrde i abrazivne stene dolomitizirani krecnjaci, tvrdi dolo­
mi t i, piriti. tvrdi pescari),
.:.:
- 80) ~i
Oznaka K \rJo tvrde i abrazivne stene (tvrdi i abrazivni krecnjaci i dolomiti,
'"
.:.:
c:
<.)
t\'fdi pescani skriljci, kvarciti, graniti i dr.).
"

'"o
0..
6.5. REZIM BUSENJA
M MS S ST T TK K OK
lip dlela _ _ _ _ _ __ p
(;
Izbor reiima busenja konusnim ozubljenim krunama ima prvorazredni znacaj,
kako sa tehnickog tako i sa ekonomskog stanovista. Udeo bUScnja u ceni kostanja jedini­
S1.65,
ce proiz\oJa je dosta \eliki. a udeo busenja trokonusnim krunama (u ukupno miniranoj
Potreoan specifitni pritisak za busenje ~ stenama razlicite cvrstoce. b) zavisnosl brzine busenja od
Pas za a:~:a ST i MS, masi. ) jt? takode " elJkl I krete se od iz cega proizilazi da rezimu
treba rosdJr;~

\"3j cesce se -:::~:J 53 OZLc.~3Illa T, K i OK, Dleta sa oznakallla S, i PoJ [cLlJ;h)'"';" b ~lse~nJa razumeV<l se osnovnih parametara buse·
01( S r -C'-':e dok se ostale manje prilllenjuju jer te stene spadaju a to su;
u PO-::~L:":je primene rotaciono-sr';:~:':::og bUSerlj:l,
\" a sl. 65 prikazaIl je busenje 1I SI<?na1l13 razli..:ilc
CYfStI.1':C'
materijala,
 49

! 6.5.1. OSNI PRITISAK

r l co
::; I ;:; 0 N "
.....
I I
I·~·~
OC!
J
.!::; i 0
, 0 N
'"'
:-
2;:3 <D V
I

OC! 00 Poznato je da ovaj sistem busenja zahteva velike osovinske pritiske da bi se jz­
'"
o
::'::'0
s:
V>
V
'-'
II
'-'
II
'-'
II
'-'
II
'­
II
'­
II
'­ vrWo utiskivanje zuba u stenu, odno$no da bi se ostvarilo burenje. Prema tome, masine

I za burenje moraju imati veHku sopstvenu masu: kako bi se ostvaiio veliki osovinski pd­
tisak, i preko pribora za bUSenje prenco na dno buSbtine odposno na stenu. Priblizno

I se moze uzeti da
(27)
Pos = O,7G, ili
..;
.,­ ....
"0
(28)
·U
0 C Pos 6-7' f D,
...>
"0
~

Q)
'">c v
gdeje: Pos osovinski pritisak, KN
;:2 '2 . 'N -0
....
Vl
Vl
., -o;S
-0
....
'"
.c
....:> G tezina bu~iliee, t

Vl
C Q)
.... .... <> D precnik busotine, em

'-'
<:t:
~
VI
v
V>
.;~
:>
co
'" C
> ...'"
"0
Q)

....
-0 -0
....
Q)
C
:>
Q)

f koeficijent cvrstocc stena.

l­ C ";:; >
~ i:. i:. 'N
=E .:::; .§ ....
'" ;::
:l '"
·C ~ .~ .c C) Q)
c
Q)
c .c Veliki broj autora proucavao je zavisnost brzine busenja od osovinskog prWs­

.:l .c
.... _0
0 '" ~ :> :>
'"'"
< ;;;'" '" (j .... 0
"0 '"
'2 'N .~ .~ ..;( ka. Ta zavisnost se u opstem obliku tcoretski moZe izraziti kao funkcija osovinskog

f-
CIl ...'" 0
«l c.. «l "0
<>
....
....
'"
.£:;)
....
.c
....
.c
0
VI
~ '"
;,G ::E '" ::E
V> (/J < <:t: <:t: ;> tiska Vb = f (P05)' gde je:
>
Vb brzina buscnja, em/min.
Z
Q Pos osovinski pritisak, KN/cm.

:..:J

U-l
dok se prema L.A. 5reineru, P.A. Badalo\'u i de. zavisnost brzine burenja od osnog
tiska izrazava kao eksponencijalna funkeija vb:; f (Post, gde (n) moze da ima razlici­
L:
U-l te vrednosti zavisno od stepena odstranjivanja nabusenog materijala.
::;;:
2
:;;,
~
.... ~'" ....­
::)
"0
~
<>0
.
0
'"e .c.... .;:: ..... 6
'03
","0
:> 0
­ Mnogobrojni opiti su pokazali da pri cost. broju obrtaja i cost. potrosnji age­

I­
VJ
'"
~

] .~
cOl)
.­
~

--: ~
~

""" ~
-::;J
'0
'0'
~ 0
"0
..;(

.r;;
c
~
nsa za odstranji\'anje nabllsenog materijala, zavisnost brzine bllsenja od osnog pritiska
moze se nrikaz311 krivom u obliku slova "S". Kriva se uslovno moze podeliti na
< 0 -::;J hb -;;; "0 0
bJl
....l
U
.... "0
.g '> 0
.... e'" ~~
'" '" ""C E'"_
::l ';::;
::0 .~

.... '0
<2 c..
u .­.... ~
tri dela:
0 'on ~ ....
..;( V
..:.:
"" '"
c.. 'u T; <i .... '" :::l
on .­u '"
:> .- 0 GIl :~ pm deo odgovara promeni osovinskog pritiska od nule do neke vrednosti
'(1 'c:;
"CS 2 "0
'" 0
..;("0
.s: V>
0
C
'"
<J
'V>

'"c..
'"C >0'" ]~
.~

'0 ....
'- w_ ....
)(if.l

Co.-.;:: c .:.! =
:::l

..
e,)
'c:;
.­
'2
'0

'"
....
Q
:~
;::; c
.~ '"
~ - '" ""....c
V>

g eo
.~

...:
.-=:
(PI)' pri kome brzina buscnja raste po parabolicnom zakonu,
deo odgovara promeni pritiska od (P t ) do (P 2 ) pri kome brzina bu­
.... c '"V>
.... .:.! ....
''-1 r;.o.':
'"c d0 ~8 .:.!'" <>c: '"'" .5 .~ -.= >
.!::
;;1 u '"
;'tJ '2 "0 '
.8 .,g .9
N ...
senja raste po lineamom zakonu.,

'-' 0 ., eo :::: ~..:.: '2 l:! ""'" .- "0

c :'!:;\
'" treci deo odgovara promeni (Pos) koji je jos uvek veci od (P 2 ). ali intenzi­
:,) ::
<:J ._
V>
'"....> <.> '"
.!:: '"
>
'"'"
~
0
.c
..:.: ::; g ~~ Eb -:J -­ tet orir3313 brzine b:Jsenja se znatno snizava,

'" --' - :3 2 ~.
'U "00 .-:= ...:
'" f!)~
<>
"2 '"
-;;; "2 c .... 0
C':l
.... .c
C ~.::::,
5 -::;J 12 .:i :.::2 <J ;:: '2 0 '"
3 )iC ~ .... ·U . "0
e ~ :\351. 6(' SU o\·c zav"nosti.

I>
<> > "-' CJ
:..J ....
'"
'"
',if ~~ <~ Q c.. ~ C ;:: kruna mOle da izdrZi daju proizvodaci kruna, i on je zavisan
od velicine lezaja nJ kopma su montirani konusi, a velicina lezaja zavisi od precnika
kame Z3 postizani~ efekata busenja potrebno je ostvariti maksimalno
1 on se. ok virno krece:
l- N
C/l
;;L ;;L
"<> ;;L ;;L
I
I ~"3 C/l
:­ '"
0
 100
10J

Odavde sledi, da krune manjeg prccnika pod nose manji osni pritisak., pa se
zbog toga krune sa precnikom od 145 cm smatraju najmanjim prakticnirn prel:nikom
krune sa ozubljenirn konusom.

If, m/h
-[ -.-.- -b/:
.,..
: IT,m!h
! 6.5.2. BRO] OBRTAJA

I
~·
,,
pE ! Broj obrtaja pribora, odnosno krune za bUSenje je drugi parametar reZima bu­
senja, i od njega takoae zavisi brzina bUSenja i trajnost krune. Savremene konstrukcije

.
~ ,
'
I
busilica omogueuju izbor broja obrtaja u granicarna od 0-200 ob/min.
Od broja obrtaja krune zavisi braj udara zuba na dno busotine. Sa smanjenjem
broja obrtaja smanjuje se broj udara zuba, a time i obim razaranja odnosno brzina bu­
I I

o 'I Q Pz Pkr Pas 1; Pos c '0 Pos

Senja. Sa poveeanjem broja obrtaja povecava se broj udara zuba u jedinici vremena, pa
i brzina busenja.
51. 66.
Medutim, sa povecanjem broja obrtaja smanjuje se vreme kontakta zuba sa
Zavisnost brzine bu~enja od osn09 pritiska pri cost. bro­
ju obrtaja; al teiretska, bl prema l.A. Sreineru i dr.: 1 _
stenorn, napredovanje za jed an obrt krune je manje, ali s obzirom na veei broj obrtaja,
dobra izduv3vanje, 2 - slabo ;zduvavanje; cI eksperime. ukupni ucinak je yeti. Povecanjem broja obrtaja od stene se otkidaju manji komadici
ntalna: 1 - kret':njak, 2 - mermer, 3-dolomit, 4 _ gra­ stene koji su povoljnlji za odstranjivanje, busotina se bolje cisti pa je i brzina busenja
nit,5 - kvarcit.
veta. Medutirn, kod veceg broja obrtaja lezajevi konusa na kruni bIie se habaju pa buse­
nje postaje skupJje. Na s1. 67 prikazana je opilta zavisnost specificnog osnog pritiska
4-6 KN za krune tipa S,ST
i broja obrtaja od cvrstoce stena, a na sl. 68 zavisnost brzine busenja od broja obrtaja.
6-10 KN za krune tipa T

10-14 KN
ClPos.kH/cm
za krune tipa K
]Ocfl,ob/mlfl
14-25 KN/cm za krune tipa OK
18 ~'8a- \ LlfOs
. I \
16f/6Of- '-­
i I \ n
Ii. ["or \
11 f1.?Or "­

10~'OO~ / "­
8 8Of.I "­ -....

6 50[ . . . • . . ~ .
6 8 10 12 II. 16 18 10 f

51.67.

Zavisnosl specifienog 05n09 pritiska i broja obnaja od t':vrSloCe Slena.

Na osnovu medusobnog odnosa osovinskog pritiska. velicine lezaja i velicine

Ako se prihvate literatumi podaci, da je za sprovodenje mehanizma razaranja,
konusa, strucnjaci Americke firme "Ingersoll·rand" dali su ovu zavisnost izrazorn:
tj zuba. potreban \'rernenski interval od prlbliz.no 0,02 s, onda se optimal­
Posmax. 57 D2. d~/po precniku kru:;c. odnosno III Z3 busenje moze sracunati iz odnosa:

::400· L\
Posmax. 57 D. d~/crn precnika krune, 110 --- Of min. (29)
Z'D
gde je: Pos - osovinski pritisak, dN
gde jc: no - broj
D - precnik krune, em,
 102 103

Dk pre cn ik kanusa, em,

Z broj zuba u obodnol11 veneu konusa,

D precnik laune" em,

"'b. m/ h
~---+-----'- l.mm
"" - rtb. m/ h
'0 '0
5
36 35
31
2'U;Y I,YI
30
"
15
3
101

15 1

10

S'· .
8S0 100 "0 180 ,0 60 80 100 110 "0 n,o/min
Q
n, a/min b

SI. 68.
Zallisnost brzine bu~enja od broja obnaja; at za razlitite kolicine IIszduha, 1-12 m'/min,2-16,5,
3-24,4-28,5 m'/min; b) zavisnos! brzine bu~nja i jedinicnog napredovanja od broja obrtaja kod
razlicitog osovinskog pritiska 1-420 dN/cm, 2-630 dN/cm, 3-B40 dN/cm.

6.5.3, ODSTRANJlVA:\JE NABUSENOG MATERLJALA

c
Odstranjivanje nabusenog materijala sa dna busotine moze biti:
SI. 69.
komprimiranim vazduhom.
Zubcaste krune: a) sa centralnim prolazom vazdu­
ha za izduv8vanje. b} sa difuzorom. cl op~ti izgled

I' - vodom,

- smeSom voda,vazduh. difulOra.

U poslednje vreme, kao agens za odstranjivanje nabusenog materijala cesce se Dobro odstranjivanje nabusenog materijala komprimiranim vazduhom, postiZe
koristi komprimirani vazduh zbog nekih prcdnosti kao: se obezbeaenjem odgovarajuce brzine strujanja vazduha u prostoru izmeau bu!!acih
sipki j zidova busotine, Ova brzina postize se podesavanjem odnosa izmeQu kapaciteta
povecava se mehanicka brzina busenja jer komprimirani vazduh dobro cisti

kompresora na busilici. prc.:nika krune-busotine, i precnika busatih sipki.

dno busotine.

PotrebE" kolil:ina \aJollha za odstranjivanje nabusenog matcriiala moze se izra·

pogodnijije u zirnskom periodu. kod niskih temperatura.

nisu potrebne instala~ije za vodu,

cunati iz odnoS3:
pogodniji je u susnir.: predelima.
ID~ ) , " , 60
(30)
/min,
-+
Konusne ozubljene kWl'e koje se hlade komprimiranim vazduhom konstruktiv.
no se razlikuju od kruna koje Sf Ill3de vodom. u;
 lU4 105
0\
N
D:)' v. v'" ~~
-
1 ,­
OIl
Q, '" -P,I o G.I 00 r--­ v", tr> o'D
-{il :a '2 E-<O V")
...... I
M
I
E-< .... >'" o o o
.;::l
t~~' ~
V")
gde Q v -- potrebna kolicina vazduha, koja je kod vee poznate busiliee odredena -0
t:: !:! ..-,. M
kapacitetom
I
kompresora na busiliei, m 3 Imin. '§..g .§ E-< "'"
Ok precnik krune, em, E.!::l ...::::.
o '"
":':N
v potrebna brzina vazduha, koja zavisi od krupnoce nabusenog materijala
'" '"
5-3 00
...... N N o
i njegove zapreminske tei.ine. Smatra se da je minimalna brzina kretanja 0-0
t:;~ I
N
I '7 "'I"
vazduha za izduvavanje 15,0 mis, ada se optimalna krece izmedu 20 i !:: ~
Vl" E-<" V") o r--­ V")

J:; > N N M
35 mis, zavisno od vrste materijala. Za zapreminsku tezinu od 2,5
, i velicinu komadiea od 1,0 em, potrebna brnna za izduvava­
nje je oko 25 m/s.
.-..
cr: o oV") o oV") oV") oV")
N~
Ds precnik bUSaeih sipki, cijim se izborom kod poznatog kapaciteta kom­
presora i precnika krune postiie zahtevana brnna izduvavanja. Precnik
Vl
Vl
Vl
----
-( :<j
.,'" ~o
~~
....
V")

o
00
I
......
o00
I
'"
......
o00
I
......
~ o00
I
......
o
00
I

busaeih sipki moie se odrediti iz odnosa: ;:is "'..-,.

Os jOk - 47~vV' m (31)

~
cr:
·~.s
t.: E

-86

~ o
",---­
~
~I 8N o 8
~ 'r:l
....
E-<~
VlE-<
N
1o
Na 51. 70 data je zavisnost brzine busenja od kolicine komprimiranog vazduha. J J
-

Z !Xl r.nE-<" oV")

w V") V")
....
V")

10 Ir-------------~---,--------~--__. :J
I1b,m !Xl
"<: ::>
~
Ii' o~

~, !--------1--------L t3
<:>
;:'
<>
06
.::E
Z
Vl
~
B
.!!l
-0
~~
E-<O
~:r :i
-J
oN

00
o
V")
N

o
N
N
I
o
~
J
;q
o
V")
M

8
M
I
o
o
v
o
-0
8
II)

-0
o
~ O~ '"
~

~ ~

:J

:E.~

02

o
E-<
-( '
c..
....
....
5i
­ t:;~
o
\0
...... ~I
oII)
N
oV")
M
I
Z o r.n E-<" J o oN
I
oV")
" 8
6
It) 12 1£

H",
t~

~
U-l
"'"
...... 00
N N

­
a:I
SI. 70.
;:is
al Zavisnost brzine bu~enja od kolicine komprimiranag IN
vazduha pri bu~enju u krecnjaku sa asavinskim pritis.
kom ad po. ~ 940 dN/cm, pri razlicitim brojem abrta
~
dleta: 1, n = 66 a/n,in, 2-88,3-132,4-176 o/min. ~ , ....
b) Zallisnost jedinl~nog opadanja brzine bu~enja ad duo
~
>0":': N o M­
o
0\ tr> M
r--­
bine bu~otine za razli~ite koli~ine komorimiranog lIaz­
~.~
0...""
tr> 00
N N "'"
('0' N

ha pri Pos ; 950 dN/cm i n 100 o/rnrn.: 1-·0 10

m' Imin, 2-0 20 en' min., 3-0 = 30 m' 'mrn.
(2

Na sl. 71 je prar:lena brZlne buscnja u zavisnosti od promcne pojedi­

nih parametara rezima
U tab. ::9 dat je reilm bu:>cnja trokonusnim olublJenim krunama iz SSSR-a. a
25
lJtab. 30 data je oblast primene i [cz;m buscllja trakonusnim krunall1J fimle ,Yarer'
SAD
<=: '"
>0_
Il)

'"'­
j o...~
..,
oC\
­
f".
v I'""';

r~
Co
('-c"'
V"l
r-,c­
o
N

 -..--'

o
~

OBLAST PRlMENE I REZIM BUSENJA TROKONUSNIM KRUNAMA

FIRME "VAREL" SAD
Tabela 30

Tip Osni pritisak Broj obrtaja

dleta Vrsta krune Oblast primcnc na dlcto dleta
(dN/cm) (o/mi.n)

V3S cclicna Meke stene (meki krecnjaci, kalciti, sJabi

nevczani konglomerati i tlr.( 180-540 60-100
VIIJ tclitlla Srednje tvrde stene (krecnjaci, pe~cari,
g/inci, slabi doJomiti
180-900 50-110
VII cclicna Tvrde stcne (bazaIti, tvrdj krecnjaci i

dolomiti)
720-1260 40-110
VMIG cclicna Stene povecane tvrdoee (mermerisani krec­
njaci, do]omiti, tvrdi pescari)
720-1260 40-110
VQM kombinovana Tvrdc i cvrste, malo abrazivne (krecnjaci,

dolomiti, cvrsti skriljci sa sadrzajem kravca)

720-1260 40-110
VQC7 sa uloscima Srednje tvrde i tvrde abrazivne stene (krec­
Ivrde legure njaci, tvrdi dolomiti i konglomerati, tvrdi

silifikovani krecnjaci)
360-900 65-90
QMCS sa uloscima Tvrde abrazivne stene (bazalti, graniti,

Ivnlc legure kvarcni skriljci i dr.)

720-1260 26-90
QMCII sa uJoscima Vrlo cvrste i abrazivne stene (cvrsti graniti,

kvarciti, silicijumovc fonnacije i dr.)

900-1600 65-90

)';'::> > ~.
... "a
33 .OJ 3
I» ('l) n ..
gc::
V> , ::I. -:::>
"'OJ
::l C!:l.
en 0
2.cr
g' 0\ O:N
vJ "'-i 4')';'CIl<1l<: 0.. ;' 5'
t"" 2 ~ ~ .E. r::: ~
.....; ICIl 3 Ol
.. .cr
~ "0 "0 V> ~ I» ~ ::::'
'"::l '" "
~ 1) 0. <11 (; 3:::: ~
>; 0
8:. Ia. ~til< ~ ~
"0 .=:. ;:1. ~ .g
t"'" t-c:l V> ~ 2.
0' l/i ~ ('l) N ..
3(0 ...,.
::> ,... g-'R"'~ 3 52
::l ~ <: .... Ol
t"C> c::
'"ccr ~ =; tTl
('f) ~( ::l ~ < _. <11 )';'0 cr
I» g
~ ~ E ::> )';' ~::> :::-. :::: N 8.N
c <l> n r= cr C cr '" ;l>- ~
!!I ~
r= ~ ~(,3 ..9, 00;3 ~ OJ
_...
V> v"
3 '" .... <l>
'"3 '"cr t:x:! :::> :::>
~ <11 (0 '" (it
'" f1l :::l PO c:: £ _.2. d' ,,?:::. :::.
'-' N4 ("j r;.::.
::l
'" 11) :J
P
l..-o.
no ~ t? 3 ~ 2.
I»
en
(0 5' c: g- .......
C
til<
~.
III
!!
_.
;}
CII

\\\~ \\\~
~ ,Jl £) CII
- tv ­
n _. 2'.s. (0
3 :1 <11 I» ~. 8.
p.)
V> g- "0 "0 ::l :::> '0
'.0 '"'" I» ~ . ~

'" "" 1:!: ::s o~· cr 0

()' ,£ t:r ~ ;;. 3
.. CD (IJ
: r::r (3 E til
o::>:::> ­
•
<11 ~(g.~ to i. ':::!
.=:.'0' g ~ OJ
I» 3 <;:; ; 3
~, tv ~
II e --)
1.1 ';:"0
b ...,II
0\ 0 " 0
v.
-- ~
~
"0 ::l
I»
3 ::>
I»
.;, ;
!...,
:::.
\\\1
e e -!l
\\\~
: :. . 1.0'" tv'" _...
Ol ..
O I I I ~ I 8- 'g ~~ "0 . ii
oL'-..l "'-i'-..l ~ .., I» 0
100 , ';:'0 --~ ~
..... 0 "0 ~wo N~b ::t. ~~ N 3
00 ~ 0 c: I»
~
aS' .

§ ~ ~ - s. !..

§-~[-
'2 )';'.=:. )';' .g
!
0
~ o '"
"0 en "0
01»0 ~ Ii)
\\\~
,J ~ ~
. \\\1
II) 1.0'" tv'" _"'tl
;S. ;:.'
[3 2 s·~
I» c:: I» ~
~
'" ~
cr c !2:
t""l
,..,. ::>
_ . '"
<
'" cr
.2..,
8.-. a )';'
a. o
.....,
~ ~ C ~
 a
00

TEHNICKE KARAKTERISTIKE NEKlH BUSILlCA (SSSR)

Tabela .\ I

Tip buHlice
Karklerist ke
2SBS~200 SBS-250 BAS-250 SBS-320 BAS 320

i'rccllik buscnja, mill 190,214 243,269 250,275 320 320

Dubina buSenja, m 32 32 27,5 40 30
Osni pritisak, KN 220 300 400 600 700
Koeficijent cvrstoee stena, f 6-12 10-14 12-14 do 18 12-18
Broj obrtaja dleta, o/min. 40-180 80-150 0-300 0-300
Snaga pogonskog motora, KW 320 322 262 550 468
3
Kapacitet kompresora, m Imino 18 18,25 30 48
Pritisak komprinliranog vazduha, bara 7 7 6 7 7
Masa busilice, t 40 50 50 100 98

TEHNICKE KARAKTERISTlKE NEKlH BUSILlCA (SAD)

TabeJa 32

Marka: Bucyrus-erie
Karakterist k e 40R 50R 60R 6lR
Pip: 30R

170,227 250,311 311 311,380

157,200
Prccnik krune. 111m

245 294 400 405

136
OSlli pritisak, KN

0-100 0-100 0-100 0..:..100

0-100
iJroj obrtaja, 0/ min.

18,6 19,4 39,4 42

3
Kapacitet kompresora, m / min.

37,3 50,7 66,2 85,0

21,8
Mas;1 bliSilicc, t
8,5 10,0 10,0 15,0
6,1
Dul.in:! busacih sipki, In
Dimenzije busilica, m
- u radnom polozaju
10,0 14,0 14,0
6,6 8,9
dutina
4,5 5,8 5,8
3,3 4,3
sirina
14,3 16,2 24,0 24,0
10,9
visiJla

_ u transportnom polozaju, m 4,5 6,0 6,0

3,9 3/1
visilla

.....
a
'"
 111
to
6.7. PRIMEl\A AMORTIZERA - STABILIZATORA

U tabelarna 31 i 32 dale su osnovne karakteristike nekih buSilica iz SAD i PRIBU8ENJU

SSSR-a, a na sl. 72 prikazana je buSilica Americke proizvodnje tipa ,,Bucyrus-erie".

U procesu busenja dubokih minskih busotina na povrSinskim kopovima sa t£O­

konusnim krunama, naroCito u Skriljavim i izdrohljenim stenama, precnik dobijene bu­
sotine je znatno veti od precnika krune. ( . L:::::::::::
G
U takvim slucajevima dolazi do vibracija
busacih sipki, i pribora za busenje, busace
7
sipke taru 0 zidove busotina, habaju se i
smanjuju svoj precnik. Pored toga, velika
razlika izmedu precnika bUSacih sipki i
'6
precnika busotine utice na smanjenje
brzine komprimiranog vazduha cak do
25%. usled cega se smanjuje brzina
busenja, dolazi do zaglava, ostecenja pa i
havarija.
Za sprecavanje ovih pojava koris­
te se razne vrste amortizera-stabilizatora.
To su pomocni elementi pri bu·
Senju koji icnaju zadatak da odrzavaju
koncentricnost elemenata za busenje sa
zidovima busotine. Sarno u tim uslovima
bUSaci pribor ce se stvarno okretati oko
51. 72. svoje prave ose, osovinski pritisak ce se
"Bucyrus.erie SO-R, 1 - trokonusna kruna, 2 - bu~ca ~ipka, 3 - vreteoo, 4 - reduktor, 5 - elek­
tromotor,6 agregat, 7 - komprescr, 8 - elektromotor za dizanje i spustanje pribora, 9 - hidrauli­
aksijalno prenositi na krunu, pa ce i utis­ J ~

cne stope, 10 ~rzer za bu~ce sipke.

kivanje zuba u stenu biti odgovarajuce.
Poslednjih godina veliki broj fir­
mi koje izraduju pribor za busenje, izra­
Busilica je montirana na gusenicnom postolju, i ima sloz.enu elekt£Omehanicku
duju i razne vrste arnortizera-stabiliza­
opremu koja je smestena u kabini busilice i na katarci. Pogan busilice ostvaruje se po 8is­
temu motor-generator, sto omogucuje ravnomeran rad sa bUSacim priborom, promenu tora.
U odnosu na nacin funkcionisa­
broja obrta u zavisnosti od cvrstoee stena, i ima visok koeficijent iskorlscenja. BUSaca
kruna spaja se sa slpkom za bUSenje (duZina 10 m) pomoeu kosih navoja. Gornji kraj 8i­ nja mogu biti;
_ nerotirajuci-ugradeni. koji se
pke spaja se sa vretenom radne glaye. Radna glava pomera se po vodicama na katarci
okrecu zajedno sa bUSaCim priborom,
~I
sa kojom se zubci. Obrtanje pribora ostvaruje se elektromotorom. Prenos osovinskog
- rotirajlJcL koji rotiraju oko
pritiska ostvaruje se hidraulicnu:1 PJ!em. Na ramu busilice u kabini smesten je genera­
svoje osovinc i zajedno sa busacim pri­
tor, elektromotori. kompresor i opremi>. Za nivelisanje busilice pri radu koriste se
hjdraulicne stope. Busace sr..e>lene su u Sarzer, i njihova zamena je mehanicka, borom
vreme zamene sipke je manje od jedr:e minute. Po!ozaj stabilizatora lJ priboru za

Smenski kapacitet busillCe ;.: stcnama sa f.= 10-12, je 45-60 m, u me kim busenje moze biti: neposredno uz krunu,

stenama i vise. Za odstranjivanje materijala koristi se komprimirani vazduh izmedu busacih . na gomjem spoju
51.73.
pritiskom od 6- 7 bara. izmedu busace Amortizer-nerotirajuci.
 II::!
113
6.8. SRACUNAVANJE KAPACITETA BUSILICA
gde je: tl vremc potrebno za rastavljanjc i nastavljanje buseeeg pribora, h

t2 - vreme potrebno za prihva~.anje bu§aCih sipki, h

Brzina busenja je osnovno pitanje na kOje treba dati pdgovor kada se razmatra 1 - duZina busacih sipki, m

primena bilo kog nacina busenja. Ona svakako zavisi od karaktepstika radne sredine u X - trajnost dleta, m'.

kojima se busi, a kod busenja konusnim ozubljenim krunama i od pararnetara reZima Casnovni kapacitet buSilice se posle izvrrenih zamena izraza (35) i (36) u izraz
busenja. Ovde posebno treba obratiti patllju na izbor krune za bUSenje od koje bfzine (34), a zatim u (33) mote napisati kao:
bitno zavisi, kao i od eIemenata reZima bUSenja: osnog pritiska, broja obrta i odstranji­ H
vanje nabusenog materijala. sin (J + lpr
Za odreoivanje mehanicke brzine busenja, u literaturi se mogu naci fazni ~ H H I ' (m/h), (37)
obrasci koji su manje ili viSe tacni. Jedan eksperimentalno utvroen izraz za mehanicku ~ + lpr + ~ + lpr (t1 + t2 + t3 -X) + tp
brzinu bUSenja gIasi: Vrn I

19Pos'n - Smenski kapacitet busilice:

Vb 2 , m/min., (32)
G
c •D Lsrn = T· 17' L h , m/sm, (38)
gde je: Pos - osovinski pritisak, dN
gde je: T duZina trajanja smene, h
n braj obrtaja, o/min.
17 koeficijent iskoriscenja busilice u toku smene.
Ge cvrstoea stene na pritisak, dN/cm 2
D precnik busotine, em. GodiSnji kapacitet busilice:

easovni kapacitet busiliee Lgod = N· n . Lsrn ' m'jgod_, (39)

H gde je: N broj radnih dana u godini,
. + I
L sm (J pr
h n broj smena u toku dana,
te ' m, (33)
Lsm - smenski kapacitet busilice.
gdeje: H visina etate, m
lpr duzina prabusenja,
(J ugao nagiba busotine, 0

tc - vreme busenja jedne buwtine sa svim pomoenim operaeijama, h

te tb + tv + t p ' h, (34) B. F I Z I C K 0 - HEM IJ SKI P 0 STU pel

BUSENJA
gde je: tp vreme potrebno za prelaz busiliee od izbuSene ka novoj busotini, h
tb vreme busenja jedne busotine, h
H
-- + {pI
tb = .h (35)
7.0TERMICKIPOSTUPAK BUSENJA
gde je: Vrn mehanicka brzina busenja, rnh
tv vrerne potrebno za pomoene operacije, h

Termicki postupak busenja je jedini od nemehanickih postupaka busenja koji

+
tv =t I -'---~-;-- + t2 + .h
je. za nasao prakticnu primenu. Primenjen je pm put posle Drugog svetskog rata,
1949 god. od strane Arnericke firme "Bucurrys-Erie". U periodu od 1949-1955 god.
 I 15

U4
01 [(A.Jl.E.
na povr~inskim kopovima takonita u Minesoti - SAD, izbuseno je 7600 m' bUSotina
gdeje A toploprovodnost stena, KlJkg QC
srednjeg precnika 236 mm i dubine oko 9.5 m. Postignuta srednja brzina busenja bila ~ koeficijent lineamog sirenja minera1nih zma, pri povecanju temperature
je oko 4,65 m'/h.
za 1 ce.
Sustina termickog postupka busenja sastoji se u razaranju stenske mase posred­
E modul elasticnosti, DN/em;!
stvom visokotemperatume gasne struje (2500-3200 QC), koja izlazi iz reaktivnog goria­ 2
q specificni toplotni protok, KJJh . rn .
nika nadzvucnom brlinom (1500-2000 rnJs), udara na dno minske busotine, zagreva
povrsinski sloj stenske mase i u njoj izaziva termicka naprezanja. Obzirom da su stenske Plarnena glava za busenje gorionik, s1. 74 srneSten je na supljoj bUSacoj sipki,
masc sastavljene od razlicitih vrsta rninerala, izmedu ostalih i SiO l (kvarea) koji u iz­ koja istovrerneno sluZi za dovodenje goriva (kerozina) kiseonika i vode kroz posebne
gradnji cvrstih stenskih masa ucestvuje sa oko 12,8%, i koji ima osobinu da pri zagreva­ kanale. Sagorevanjem goriva (kerozin + kiseonik) u gori· Z
nju do tacke topIjenja. trpi citav niz modiflkacionih preobraiaja pri cemu povecava svo­ oniku, plarnen izbija u obliku mlazeva zajedno S3 vode- 3 f 1
ju zaprerninu za odredeni proeenat. Razlicita termicka naprezanja pojedinih rnineralnih nom parom, kroz otvore u glavi i obree je, pri cernU se
zrna, uticu na razaranje stenske mase. U tab. 33 date su modiflkaeije kvarea sa poveca­ gorionik spusta niz yodice tornja. Kiseonik pod pritis­
njem zapremine. korn 12-20 bara i kerozin pod pritiskom 8-12 bara,
dolaze u komoru za sagorevanje gde u reaktivnorn gori­
Tabela 33 oniku sagorevajlJ, stvarajuci temperaturu 3000-3200 Qe
i pritisak od 20-40 bara.
Modifikaeije kvarea Promena zapremine, % Gasna struja izlan kroz otvore nadzyucnom
brzinorn 1500-2000 mis, udara na dno busotine i usled
~
0
kvare 575 """ ex kvare ± 2,4 temperaturne kontrakcije pojedinih mineralnih sasto­
~ - kristobalit 230
0
""" ex kristobalit ± 5,5 jaka, dolazi do razaranja stene. Razoreni otkinuti
0
materijal odstranjuje se sa dna busotine produktirna sa­
l' - tridimit 117 """ Jl tridimit ± 0,6
gorevanja i vodenom parom. Voda se dovodi pod pritis­

I' ex kvare 870° """ a tridimit

ex - kvare 1300-1350° """ ex kristobaljt
± 12,7
± 17,4
kom od 8 bara, radi bladenja gorionika i iznoSenja nabu·
senog materijala. Za obezbedenje ravnomernog zagreva­
nja dna busotine i razaranja stene po eeloj povrSini, bu­
(J kvare 1350-1350° """ ex kristobalit ± 19,8
saca sipka sa gorionikom okrece se brzinom od 6-30
(J - kvare 575; 870° """ ex tridirnit ± 15,1 o/min.
ex - kvare 1710° --- rastopina ± 19.9 Busilice su rnontirane na gusenieama iii sanka­ SI.74.
rna (s1. 75). U zavisnosti od dimenzija gorionika, precnik Serna reaktivnog gorionika 1 ­
bUSotine se krece od 250-300 mm a dubina do 60 m, u kiseonik, 2 - kerozin, 3 ­
stenama sa sadrZajem kvarea cvrstoee f= 14-20. veda.
Termicka naprezanja u steni bite utoliko veca ukoliko je veCi ternperatumi
gradijent dt/ dl, tj. prenos toplote od zagrevanog sloja u dubinu stene. Velicina tern­
peratumog gradijenta zavisi od gustine toplotnog protoka (q) na povrlini stene, i od top­ Potrosnja radnih kornponenti pribliwo je:
loprovodnosti stena (A). _ kerozina. 125 kg/h,

J
klseonika. 240 m /h,

~ q t,) 3
t40) _ \ode. 1,5 3,5 m /h.

d' -, '"
Obzirom na nizak koeficijent korisnog dejstva termickog busenja (1) 0,15­
gde je: tg i t5 temperature gasa i stene. 0,20) cine se pokusaji da se on popravi, tako sto bi se u zoni oksidacije dodavali odrede­
ex - koeficijent predaje toplote od gasne struje ka steni. ni stimulatori katalizatori, da bi se postiglo potpunije sagorevanje.
Opstu zavisnost za termicka naprezanja ad osnovnih uslovnih velicina mozerno
predst,niti u vidu:
 116
117
PrednOSli termickog busenja su:
Tabela 34
visoki ucinci bUSenja u odreaenim vrstama stena.
rnoguenost bUSenja bu~otina velikog precnika sa

I
Karaktcristicne Raina bu~nja Precnik Smenski
stene m/It profuenja UQnak
prosirenjem u bUSotini po ielji. m/sm
neznatan uticaj ovodnjenosti terena na ucinak
srednja maksimalna
busenja.
Magnetitne i karbonatno
Nedostaci su: magnetitne stene 5,2 8,0 320-390 34

rnoguenost bUSenja stena sarno sa odreaenim

Magnetitne i magnetitno
ternperat'.Jrno-fIzickim osobinama,
amfibolitske sa kvarcom 5,:> 6,7 350-500 36
ogranicena dubina bUSenja,
Kiseli i po!ukiseli
velika potro~ja radnih kornponenti,
kvarciti 6,0 7,:> 400-450 37
zagaaenje radne sredine.

TehniCke karakteristike butilica Tabela 35

Na sl. 76. prikazani su gorionici - pro~iritelji, za iz­
radu prosirenja u busotini. Marke busiliee
Tehnicki pokazateIji
Razlikuju se od klasicnih gorionika po to. Soo-IB 800-160/1 SBO-160/40
me 8tO irnaju dva otvora za izlaz gasne struje ito: Precnik bu§otine, mm 250 200 240
centralni otvor toji je manji, precnika 6-8 mm i Maksimalni preenik proSirenja
usmeren je paralelni osi gorionika, irna zadatak da bu§otine, mm 400 500 600
Sf. 75.
poboljila iznoSenje nabuSenog rnaterijala. Glavni Dubina bUSenja, m 19 20 40
Op,ni izgled busilice. 1 - guseni­
bocni otvor, namenjen je za neposredno prosirenje Proseena potroSnja radnih
ce, 2 - kabina, 3 - hidraulici, 4 _
komponenti:
toranj,5 - pomicni stub.
bUSotine, ima precnik otvora za izalz gasne struje kiseonika, m' /h 240 350 400
16 mm, i ugao nagiba prema OSI gorionika oko 55°. kerozina, kg/h 125 150 190
vode, m' /h 3,6 3,:> 3,6
Preenik gorionika, mm 145 135 160
~b/min. 6-30,4 3,8-38 15-30
Rad na brzina dizanja i spuSianja
gorionika. m/e 1,9-14,4 3,9-39
Spedfieni pritisak guseniea na
tio, kg/em" 1,0 10,2
Brzina Iaetanja buSilice, kID/h 0,65 0,62
lrutalisana snaga motora, KV 80 111
Osnovne dimenzije buSilice u
radnom polofaju, mm:
dunna 7106 8250 6880
fuina 4250 5000 4480
vlsina 22500 24150 11000
SI. 76. Osnovne dimenzije u transport nom
poloi'aju, mm:
Prosirivaci za izradu prosirenja (kotla) u busotini:
duiina 20500 23200 10200
fuina 4250 5000 4480
Za vreme izrade prosirenja, gorionik se ne spusta po vodicama. U tab. 34 dati su ucinci visina 4850 8000 5000
u nekim vrstama stena, a u tab. 35 date su tehnicke karakteristike termickih Tetina busilice, t. 40 43 33
busilica (SSSR).
 j J ';i

ill)

7.1. REZIM TERMICKOG BUSENJA ~

"> 100 I 7'
~
.....
r-.- ratunske krilt'el
- I O P l t n e .krive
"
.~ .........

til

~6DI ._I~
Pod retimom termiekog buienja podrazumeva ~: n :30 J$...
mm
potro~nja radnm komponenti (kiseonik, kerozin, voda), ' .0

broj obrtaja eadne glave - gorionika, III

rastojanje gorionika od dna buwtine. .= 2D --+--jr---r­

N
~
1-1

.Q

Potro~nja radnm komponenti i rastojanje gorlonika od dna bUSotine su u dieek­ o 0.04 0.01 0.12 0.16 0.20 l,lm)
tnoj zavisnosti. Ukoliko je veca potro~nja radnih komponenti utoliko je veca temperatu­
ra, pa i rastojanje gorionika od dna bu~otine more biti vece. SI. 77.
Brzina termiekog buienja mote se dati izrazom: Zavisnost brzine busenja ad rastojanja gorionika od dna burotine: 1 - hematitno-magnetni roznaci,
2 kvarcno-hloritski ~rilicL
q
Vb A' r' t ' m/h, (41)
~
gdeje: q srednji specifieni toplotni protok od gorionika do povrline stene, '-..
.-:.~-
~ II,
KJ/h'm 2 ,
A srednja vredno5t toploprovodnosti stena, KJ/kg °C,
specifiena tezina stene, gr/cm 3 ,
~ 12
r
temperatura pri kojoj dolazi do razaranja stene, °c.
10
Precnik kotlovskog prosirenja busotine dat je izrazom:
S2 8
Dk = k (Db + 2v - . tg tfJ), m; (42)
SI

6
gee je: Dk - pretnik kotlovskog prosirenja, m

k
Db - pretnik busotine. m
popravni koeficijenat, k = 0,8-1:;
, ~t3 n ~6
£,0 iN
v brzina bu~enja, m/h n o/mtn
52 - brzina isticanja gasne struje. m/s
51. 78.
51 - brzina kretanja gorlonika po vodicama, m/h
Zavisnost brzine bUSenja od broja obrtaja gorionika za razlicite precnike bu~otina: 1 - d 160 mm,
tfJ - ugao nagiba mlaznica prema osi gorionika.
2 - d = 190 mm, 3 d = 200 mm, 4 - d = 220 mm.
Na brzinu busenja veliki uticaj ima rasotjanje otvora mlaznice gorionika od tela
busotine. Ukoliko je rastojanje gorionika do cela manje od optimalnog, nece doei do ra­
zaranja stene na komadice vee do topljenja stene, sto je nepovoJjno sa aspekta odstra­
njivanja nabusenog materijala. L'koliko je rastojanje preveliko dolazi do malog obima
razaranja, poveeanja precnika busotine. slabog odstranjivanja nabusenog materijala. Na 7.2. BCSENJE MINSKIH BUSOTlNA EKSPLOZIVOM
sl. 77 dat je uticaj rastojanja gorionika na brzinu busenja za neke vrste stena.
Kod savremenih termickih busilica. optimalno rastojanje gorionika od dna bu­
sotine, i procentualni udeo radnih komponenti regulise se automat5ki. Na sl. 78 data je Busenje minskm busotina eksplozivom u rudarstvu se primenjuje dosta retko,
zavisnost brzine bUSenja od broja obrtaja gOrionika za razlitite precnike busotina. jer je ovaj postupak busenja 2-3 pUla skuplji od klasicnih mehaniiSkih postupaka
 120
121

U koliko se i primenjuje onda je to sarno u vrlo cvrstim stenama. Sustina ovog

7.2.2. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA TECNIM

postupka bUSenja - produbljivanja minskih bUSotina, sastoji se u tome da se na dno

minske busotine spustaju posebno oblikovana eksplozivna punjenja u evrstom ill tee­
EKSPLOZNIMA AMPUlAMA

nom stanju, koja se speeijalnim detonatorom ili udarom aktiviraju.

Ostvaruje se tako da se krdz buSacu cev,zajedno sa teenoscu za o~stranjivanje
nabusenog materijala, spuStaju na dno'busotine eksplozivne ampule. Ampula se sastoji
7.2.1. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA EKSPLOZIVNIM
iz dva dela, koja su pregradena slabom - krhkom pregradom. U jednom delu pregrade
PATRONAMA U CVRSTOM STANJU
nalazi se kiseonik a u drugom goriva komponenta kerozin. Pri nailasku ampule na ste·
snjeni deo eevi, pregrada ampule puca, dolazi do meSafija komponenata i stvaranja jakog
eksplozivnog sredstva. Na sl. 80 prikazana je Serna ampulnog buSenja.
Eksplozivna punJenJa izradena su od jakih brizantnih eksploziva trotila ill
flegrnatizovanog heksogena, gustine oko 1,5 grlem 3 , teline 150-500 gr. Oblik eksplo­
zivne patrone je cillndrican sa odnosom h: d = 1: 1 (najee~e). Pri primeni patrona
vece visine efekat busenja se ne poveeava. vee se povecava preenik busotine. Patrone
eksploziva spustaju se kroz bUSace cevi pomocu komprimiranog vazduha. Broj spustenih
patron a je 20-25 kom/h pri rucnom spustanju, i znatno vise pri primeni pneumatskih
punjaca. Pri padu na dno busotine eksplozivna punjenja se preko inicijatora aktiviraju,
razarajuci stenu u komadice koji se pomoeu komprimiranog vazduha iznose na povrsinu.
Pri razaranju, dno busotine ima karakteristican izgled sl. 79a. U eentralnom delu, nepo­ 3
sredno ispod eksploziva, razaranje se vrsi u obliku levka. Boeno razaranje, po visini bu.
sotine, zavdava se priblifno na 2h (h - visina eksplozivnog punjenja),

51. SO.
~ema bu!enja eksplozivnim ampulama; 1 CfN.2 - $Oteni deo u cevi. 3 ampula.

6
U zavisnosti od dubine bUSenja i fizieko-mehaniekih karakteristika stena, zona
51.79. razaranja stene po dubini krece se od 0,6-1,2 a po precniku 1,2-3,0 preenika punjenja.
Obljk razaranja dna bu~tine eksplozivnim patronama; a) 1 - eksplozivna patrona. 2 _ zona botnog U proeesu busenja otkidaju se komadiCi stene teZine 30-100 gr i viSe.
razaranja. 3 - direktno razaranje dna bu~tine. d pretnik patrone, h _ visina patrone, h - napre.
dovanje od jedne patrone; b) patrone eksploziva; 1 eksploziv,2 _ detonator, 3 udarni mehani­
zam, 4 - oIJloga pallone,

Eksperimentalna busenja koja su vrSena u SSSR·u u kvarcitima cvrstoce f= 14 7.3. BUSENJE BUSOTINE STRUJOM EKSPLOZIJE
-16, patronama eksploziva tezine 160 gr. dobijena je krupnoea materijala 10-15 mm,
je pomocu komprimiranoj!: \3zduha odstranien u roku od 8-10 s. Za odstranjivanje
nabusenog materijala koriscen jc a postignuta strujom ekspJozije sastoji se u razaranju stene na dnu busotine
brzina busenja napredovanja bilaje 35-~O mm po jednoj Dalforn. ucestahm materija ,koje u trenutku postaju
 1.~2
123

jak eksploziv, slicno kao kod ampulnug naema. Goriva komponenta je kerozin, a kao ok­
sidans sluzi cetvorooksid azota. Treca komponenta je u stvari, hemijski inicijator. Na
sl. 81 data je !lema uredaja za bu!lenje.
od 60 m/s. Ispitivanja koja su vrSena posIednjih godina, pokazala su, da ako se postignu
pritisci vode od 200 bara/cm2 mogut!e je uspesno butiti stene srednje cvrstoee kao lito
su pdcari, krecnjaci i dr. Na sl. 82 prlka!'ima je trostrujna mJaz·
nica hidromonitora.
Ispitivanja Prof. A.N. Zelenina sa pritiscima vode od
700-1000 bara/ cm 2 , sa nadzvucnom brzinom isticanja iz mlaz·
nice, pokazala su da je mogut!e busiti i najcvrsce stene kao Uo
su menneri, graniti i dr.
Najvet!e razaranje postignuto je pri precniku mlaznice
od 0,8-1,0 mm, i rastojanJu mlaznice od stene 40-50 mm.
Velicina kriticnog pritiska vode u mlaznici odredena je flZicko·
mehanickim karakteristikama stena i priblimo se moZe uzeti
daje:

p> Pier 0,25 CTc = 25· f (43)

SI. 82. gde je:
Mlaznica hidromon·
tora; 1 - rastojanje
mlazn ice od stene.
kriticni pritisak vode, pri kojem se povr~inski
sloj stene pocinje razarati, bara/cm2
CTc cvrsto<sa stene na pritisak, dN/cm 2
f koeficijent cvrstoCe stena.

51. 81.

~ma uredaja za bu&enje strujom plazme.

7.5. RAZARANJE STENA ELEKTROTERMlCKIM METODAMA

MeSanje radnih komponenti i inicirajut!eg sredstva ostvaruje se u uredaju
Gorivo i oksidans iz rezervoara (2) i (3). dolaze neposredno u uredaj (l), a inicija<vI
(K + Na) dovode se iz rezervoara (5), kroz pregradeni rezerovar (4) napunjen kerozi.
nom u prostor (A) gde se dovodi voda. Dovod vode sastoji se od turbine (6) glave i sto­
ka, voda preuzimajuCi inicirajucu komponentu iz prostora (A), dolazi u prostor (B) ure­
daja ubacuje kroz dovodni kanal i vrsi iniciranje.
Sustina razaranja stena elektrotennickim metodama sastoji se u nerevnomer­
nom zagrevanju pojedinih mineralnih zrna cvrstih stenskih masa, neposredno elektric·
nom energijom Od fizicko-mehanickih i tennofizickih osobina stena, kao i od specifi­
cne jacine izvora elektricne struje zavisi efekat zagrevanja i razaranja. U zavisnosti od
nacina predaje e1ektricne energije na stenu, mogu se razlikovati:
- beskontaktne me tode,

- kontaktne metode.

Beskontaktne metode zasnivaju se na razaranju stena pod dejstvom a) jakog

7.4. HIDRAULICNI NACIN BU5ENJA
elektrienog polja koje se stvara iSpod kondenzatora, b) elektromagnetnog polja koje se
MINSKIH BUSoTINA
stvara pomocu magnetrona. c) jakog magnetnog polja induktora. Na sl. 83 prikazane su
beskontaktne elektrotermieke metode razaranja stena.
pojedinih rnineralnih zma u sten! vrsi se razlic:itom brzjnom, usled
Hidraulieni postupak razaranja stenskih masa (mlazom vode koji izlazi iz mlaz­ c:ega se stvara napon i dolazi do razaranja kohezije. Utvrdeno je da ukoliko je stena eve·
nice hidromonitora) poznat je odavno. Uglavnom se ovaj postupak koristio za razaranje sea. utoliko se ona lakse razara elektricnim poljem. potrosnja energije na ra­
stena male cvrstoce (ugljcvi) sa pritiskom vode od 30 bara/cm 2 i brzinorn isticanja vode zar:mje 1 stene je od 5.3-31 KWh.
 l24 125

Kontaktne metode razaranja stena zasnivaju se na jednovremcnom dejstvu stm­

ja visoke frekvencije i struja industrijske frekvencije; kao i visokoueestalim impulsivnim ,

metodama. Neki minerali imaju vrlo mali specifieni elektrieni otpor, pa se razaraju
strujama industrijske ucestanosti.
2 •
.",.... 'r~, __ 7JlII"""""'" 3

,"
\1\' -"",
" ~jll .........
/
I \'-/
'--.~I "

51.85.
Sema razaranja stena strujom industrijske frekvnecije: 1 - elektrode, 2 iniciraju63 masa, 3 - trans­
formator.
a c
51.83.
Beskontaktno elektrotermil:ko razaranje stena.

Na sl. 84 data je Sema elektrotermiekog razaranja stena sa strujama visoke
frekvencije, gde se od generatora struja kablom dovodi do transformatora (2) a zatim
gibkim kablom (1) spaja sa radnim instrumentom - klestima (3) koja na kraju imaju
metalne kontakte kojima se oslanja na stenu - negabarit. Maksimaino rastojanje meau
kontaktima kldta je 120 em
51.84.
Elektromagnetno razaranje stena strujama visoke frekvencije.
7.6. RAZARANJE STENA ULTRAZVUKOM
E1asticni zvueni talasi koji imaju frekvenciju vecu od 200000 Hz naZIvaju se
ultrazvuenirn. Po svom dejstvu, uluazvuene metode mogu se podeliti na: pasivne
(hldroakustika, ispitivanje kvaliteta odlivaka i dr.) i aktivne. Aktivno dejstvo uluazvuka
mou se koristiti za razaranje stena, spajanje stakla i
keramike, kaptazu i dr. Izvor ultrazvuka su razlieite
materije koje zraee: piezo-kvarc, stroncijum i dr.
Magnetostriikcioni emiteri - izraeivaei najvise se
primenjuju za aktivno dejstvo na radnu sredinu. Nji­
hoy rad zasniva se na principu promene linearnih ve­
lieina kod metala i legura pod dejstvom promenlji­
vog magnetnog polja odreaene frekvencije. Elektri­
ene frekvencije preobraiavaju se u ultrazvuene.
Principijelna Sema magnetostrikcionog emi­
tora prikazanajena sl. 86.

Za razaranje stena negabarita strujama industrijske ucestalosti, umesto klesta

i strujnoprovodnog kabla. koriste se dve elektrode. Elektrode su grafitne. precllika
35 mm j d utine 750 mm. Na sl. 85 prikazano je razaranje stena strujama industrijske
ucestanosti.
Rastojanje menu elektrodama je 30-·\00 mm. Radni napon je 60-\50 V.
Ovim postupkom uspesno se razaraju negabariti siderita od 1.1 t, kvarcita do 121. i
Zelezne rude sa sadrl.ajem harca do 4.5 t.
SI.8B.
Serna magnetostrikcionog izvora ultrazlluka; 1 sr~ magne·
ta od nikla sa namotajirna, 2 - cilindar, 3 - oslonac cilind­
ra,4 dOllod vode, 5 odvod teenosti, B - transformator,
7 - instrument, 8 - materijal za obradu, 9 - dovod teen os­
ti S(j abrazivorn.
 126
U zonu kontakta, izmedu instrumenta i obradiavanog materijala dovodi se Yo.
dena suspenzija abrazivnih materijala (karbid bora, alumokiselina. karbid kvarca i sl.).
Razoreni materijal je rezultat, uosnovi, utiskivanja zma abrazivnog materijala pod dejs.
tvom ultrazvucnih oscilacija, saopstenim radnim instrumentim.
7.7. RAZARANJE STENA STRUJOM PLAZME
Plazmeni procesi nalaze sve siru primenu u mnogim oblastima tehnike, pa i u
rudarstvu. Plazma omogucuje dejstvo na materijal energijom visoke koncentracije, vrlo
visoke temperature uporedo sa elektri()nim i magnetnim poljem. U takvim uslovima mo.
gu se ostvariti procesi koji su u normalnim usJovima neostvarljivi, i ubrzati njihov pro.
ces i do hiljadu puta.
Plazmeni procesi ostvaruju se u specijalnim reduktorima koji se sastoje iz tri
osnovna deJa: pJazmotrona, reakcione komore i kalionice. U plazmotronu vrsi se zagre­
vanje predmeta do visokih temperatura dok se ne obrazuje plazma. U drugom delu (re.
akcionoj komori) plazma uzajamno deluje sa obradivanim predmetom, rezultat cega se
dobijaju novi hemijski produkti. Na kraju u treeem delu (kalionici) naglo se snizava tern·
peratura u cilju sprecavanja raspadanja novoobrazovanog proizvoda pod djestvom viso.
kih temperatura. Na 51. 87 prikazana je sema plazmotrona.
6
SI.B7.
Principijelna ~ma plazmotrona; 1 - telo, 2 - obloga. 3 - izolacioni prsten, 4 - kana! za dovod gasa,
5 elektritni luk, 6 - oslonac eleklroluka, 7 - kanal za vazduh, 8 - kanal za hladenje tela vodom,
9 - mlaznica baklja.
Koeficijent korisnog dejst\3 pl3..Zr::atrona za\lsi od tipa. od radnih komponenti.
i reZima rada. Kod savremenih piazillotrona k.k.d je 60-907r. Kao elektrode za plazma­
tron' koriste se metali koji imaju visoke temperature topljenja. visok koetlcijent prevo·
oenja toplote. neophodnu stabilnost U odnosu na radnu komponentu gas. Najvise sc
koriste bakar. volfram. molibdcl1. grafit. cirkonijum i dr. Struja plazme koristi se i za
cvrstih stena. Pri b lzom zagre\ .lnju. pojedina Illineralna zma povecavaju
127
zapreminu, dolazi do napona u steni. Stepen naprezanja zavisi od zaprerninske teZine,
hecnijskog sastava, temperature i dr. Veoma efikasna je kombinacija plazme i mehani~kog
razaranje. U tom slucaju struja plazme koristi se za prethodno slabljenje stene usled
termickih naprezanja. Praksa je pokazala da je plazmu opravdano koristiti pri razaranju
teSko topivih i tvrdih stena.
,
C. K 0 M BIN 0 V A NIP 0 STU pel
BUSENJA
8.0. KOMBINOVANI POSfUPCI BUSENJA
MINSKIH BUSOTINA
Oprema za buknje minskih buwtina na povr!insldm kopovima razvija se u dva
pravca:
- usavrbvanje, razvoj i uvodenje novih visokoproduktivrtih bumIica na princi·
pu mehani~kog razaranja stena,
- kori!Cenje novih samanja i metoda na bazi fizi()kih procesa razaranja stena
kombinovano sa mehani()kim postupcima razaranja.
Primena kombinovanih postupaka bu!enja nije ogranicena u pogledu cvrstoee
stena, te se moZe o()ckivati da ovaj postupak bu!enja u doglednoj budutnosti igra sve
znacajniju ulogu. Na danasnjem stepenu razvoja, najvi!e se koristi kombinacija mehani()·
kog i termi()kog dejstva. Termicko dejstvo koristi se za prethodno sniZenje otpora stene
kako bi mehani()ko dejstvo imalo veci efebt. Mogutnost razaranja stena takvim postup·
kom je nekoliko puta vece od sarno mehani()kog ill sarno termi()kog postupka razaranja.
U praksi se najvi~e koristi:
- termoudami postupak,
- termoobrtni postupak (sa konusnim krunama),
- termoobrntni postupak (sa elementima retueeg tipa).
Na sl. 88 prikazane su tei varijante uredaja za termoudarni postupak busenja.
Na sl. 88(a) u gorionik (1) dovode se radne komponente (gorivo i vazduh). Bu·
saci cekic (3) smesten je na vrhu busacih sipki (2) i udarnu energiju na radni element
 128
129

prenosi preko ullutrasnje Sipke (4). Posebnim motorom sipka sa gorionikom okrece se, i
sUom (P) potiskuje radni element. ddu komore za sagorevanje. Komponente, gorivo i voda za hladenje dovode se kroz
sipku (2).
Dalji razvoj u tehnici termoudamog bu~enja i~o je za tim da se ostvari veta
Hl ~u 'I~ dutina hoda udamog mehanizma. To je omoguCilo upro~nje konstrukcije kombinova­
'w nog busaceg organa i zaStitu mehanickog dela ureoaja od prevelikog zagrevanja, tako 5to
bi posle nanoSenja udara po dnu busotine dleto bilo udaljeno iz zone visokih tempera­
J ~
,/,
/
tura. Na s1. 88(e) prikazano je jedno ovakvo reSenje. Na unutrasnjoj Sipki (3) na donjem
delu, postavljen je gorionik (4) a na gomjem delu sipka je spojena sa rotacionim moto­
2 rom Druga sipka (2) na gomjem kraju je spojena sa mehanizmom za nanoSenje udara,
...:."..:
ana donjem kraju nalazi se dleto (1). Broj udara dleta je 20-60 ud/min.
Pri nanoSenju udara dleto se kratko vreme nalazi u zoni visckih temperatura, a
pJ J zatim se due na visinuod 300 mm.

t.
T·
z Termoobrtni kombinovani postupak buAenja sa konusnirn krunarna ostvarllje
se zagrevanjem stene na dnu buwtine znatno nilim temperaturama 200-300 °c, da bi
se konusi zastitili od ostecenja. Agens koji sluti za zagrevanje je pregrejana vodena para
kOja se obrazuje u parogasogeneratoru, i kOja ima visok koeficijent predaje toplote.
Kao radne komponente koriste se benzin, vazduh i voda. Na sl. 89 prikazan je termo­

.~. ! I i~
r
obrtni uredaj za bUSenje sa konusnim krunarna.

); r! [:.;_'1

:. ~.!1 ~I
1-:.<\
1
~
"§oj I, .. _5
:s:: 1 I :,>­
ijtr jilt:.~
I
~ r",':;J\ v~ 6
6 .~.~
~ ~/~
SI.88.
Sema uredaja za termoudarni postupak bu~nja.

Zastita dleta od pregrevanja spreeenaje eirkulacijom vode i vazduha na dnu bu­

sotine. Dizne na gorioniku postavljene su koso u odnosu na osu gOrionika, tako da se
zagreva obodni deo busotine, a eentralni deo se mehanicki razara. Ispitivanja koja su u to
SSSR-u vrSena ovim postupkom bUSenja u kvarcitima cvrstoCe f= 18, sa precnikom bu­ z
senja 170-19.0 mm sa brzinom obrtanja gorionika od 20 ob/min i sHorn potiska od
0,5-10 KN. Sa 0\1m parametrima retima busenja postignuta je srednja brnna bUSenja: 12
- mehanickim postupkom 2,3 m/h

- termitkim postupkom
2,7 m/h

-- termodmamickim - kombinovanim
13.5
SI. 89.
Sema termoudarnog postupka busenja sa uronjenim busacim cekicem prikaza­
Termoobrtni uredaj za bUSenje sa konusnim krunama; 1 konusi, 2 ulo~ci od tvrde legure, 3 - guo
na je na s1. 88(b). Usadnik dleta prik3zan je u vidu komore za sagorevanje (5). Kup
meni prstenovi, 4 - cev za vodu, 5 komora za sagorevanje, 6 ~ telo gorionika, 7 - periferni prsten,
busaceg cekiCa (3) pod dejstvom ko:npnrr>jranog vazduha nanosi udarce po gomjem 8 glav(;ina,9 dovod radf'ih komponenti, 10 - dovod vode u konus, 11 - levkasti poklopac go·
rionika,12 kanal za dovod \lode.
 JJO

Na sl. 90 sematski je prikazana mogucnost termoobrtnog busenja konsunim

krunama i prosirenje busotina terrnickim postupkom; a) pri napredovanju dejstvom boc­
ne struie; b) pri povratku deistvom bocne

..
Ii III EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA MINIRANJE
!

9.0.ISTORUSKI RAZVOJ EKSPLOZlVNIH

MATERUA I EKSPLOZIVA

Pocetak razvoja eksplozivnih materija i eksploziva smatra se period u kome je

pronaden crni barut. Prema nekirn podacima nastao je iz ,,grcke vatre" jos 667 god.,
nove ere, i u pocetku je sluZio kao zamena za kresivo. U periodu od 160. do 122. godi­
ne pre naSe ere kinezi su pronaSli cmi bamt, smeru od 76,2% kalijumnitrata, 15,4% dr­
SI.90.

venog ublja i 8,4% sumpora. Tek pocetkom 14-tog stoleca, primenjen je kao sredstvo
Tehnolo~ke ~eme izrade bu~otina i prosirenja

komhinovanim postupkom konusnim krunama

za "pucanje" u rucnom oruzju i artiljeriji. Zabelezeno je da je cmi bamt u vojne svrhe
sa parogasogeneratorom.
prvi primenio nemacki istra:i.ivac Berthold Schvarc jO§ 1388. godine. Mnogo kasnije
ceni barut dolazi u upotrebu kao eksploziv, tek na pocetku 17. veka.
Termoobrtni postupak bufenja
U protokolu tzv. Semnickog rudarskog zakona od 8. februara 1627. god. stoji
sa efemel1tima reiuceg tipa
da j.e rudar iz Tirola, Slovackog porekla po imenu Kaspar Veindl izveo prvo miniranje sa
/:;1
cmirn barutom u gomjem Dabarskom rudniku kod Banjske Scavnice u Slovackoj (tada
Ovaj postupak busenja nije nasao
u sastavu Madarske).
!liru primenu jer je znatno skuplji od klasi­ 7 Tehnika prvog miniranja sa crnim barutom, kao i ostalih miniranja koja su ubr­
nih postupaka busenja u s1enama za koje
zo pocela da se primenjuju u rudnicima Slovacke i Se§ke, i ako dosta primitivna, prilZila
je namenjen. Uspesno se primenjuje za
je mnoge, dotle nenaslucivane prednosti. U poredenju sa radom cekicem i dletom, mi­
busenje u srnrznutim terenima. Prethod­
nim zagrevanjem vrsi se "omekSavanje"
fA' niranje je omogucavalo 6-10 puta yeti ucinak. Miniranja sa cmim barutom u rudnicima,
SI. 91. izvedena su 1632 god. u Klaustalu u Harcu, 1635 god. u Stajerskoj, 1645 u Frajbergu,
stene a zatim busenje sa reznim elemen· Sema lermomehanitkog blJsaceg uredaja sa ele­ 1670 u Engleskoj i 1724 u $vedskoj. a prosirilo se i van Evrope kao nova tehnika sa
tima. t-ia 51. 91 data je sema ovog po­ memima rezuceg tipa.
stupka busenja. mnogim preirnucstvima.
Prva iskustva sa crnirn barutom kao eksplozivnim sredstvom, pokazala su da. on
Na busacoj sipki (1) smesten je gorionik (5) i dleto sa reznirn elementima (6).
ima slabu razomu moe, i da pri eksploziji razvija dosta stetnih gasova. No, i pored toga,
Radne komponente, gorivo dolazi u komoru za sagorevanje kroz do\"od (2) i kroz diznu
crni barut je dugo vremena ostao u upotrebi kao jedino sredstvo za miniranje. Cinjenica
(4) gde se rasprasujc i dolazi u komoru za sagorevanje. Komprimirani \"azduh dolazi u
da je imao dosta nedostataka. ogranicila je njpgovu primenu u rudarstvu i neodlozno
gorionik po unutrasnjoj cevi )a) dolazi do dna gorionika (7) Wadi busaci element zatim
zahtevala dalja istraiivanja u cilju dobijanja novih eksplo7ivnih materija.
se po prstenastom zazoru vraca i ulazi u kn:lic'ru za

13~
Krajem 18. i pocetkorn 19. veka usledila su velika otkrica na polju nauke i teh­
njke. Brzi razvoj hemije i hemijske industrije u{;inili su, da su ubrzo pronadene mnoge
cksplozivne materije.
Tako je 1786. god. pronaden J.;alijumhJorat i srebrov fulminat, 1788. god. i
zivin f1uminat. Polovinom 19. veka pronadeni su novi eksplozivi i sredstva za palenje.
Englez Bickford je 1831. god. prona~ao sporogoreci ~tapin, 1845. god. Fridrich Schon­
bein prona~o je praskavi pamuk. Dve godine kasnije, 1847. Prof. Ascanio Sobrero u
Turinu u svojoj laboratoriji pronalazi nitroglieerin, jedinjenje veoma osetljivo na udar i
ogromne razaome snage, i upoznavsi njegovu snagu, prestao je sa istrafivanjem vise od
20 god. pa je ovaj pronalazak skoro pao u zaborav. Pronalazak novih ekspIozivnih rna­
terijala nije istovremeno znacio i njihovu bezbednu primenu, i masovnu proizvodnju, pa
se u tom periodu desavao veliki broj nesreca. Poznato je da svaka ekspIozivna materija
nije tehnicki upotrebljiva, niti se u tehnickom smislu moze nazvati eksplozivom.
Dalja istraiivanja u vezi sa nitroglieerinom, i mogucnost njegove prakticne pri­
mene vezana su za genijaJnog Svedskog inzenjera Alfreda NobeIa, koji je izgradio prvu
fabriku za proizvodnju nitroglicerina 1863.god_ u Helenbergu u Svedskoj: U toj fabiriei
je 1864. god. detonirao reaktor za nitrovanje g1icerina, i fabrika je porurena do teme­
Ija. U toj nesred poginulo je nekoliko desetina radnika. medu kojima i Nobelov mladi
brat, a otae ostao dozivotni invalid. Neobeshrabren i izdasno finansiran, Nobel 1865.
god. podize novo postrojenje u KriinuneJu, pored Hamburga. U svojim daljim istrafiva­
njima na proizvodnji nitroglicerina Nobel je za apsorbovanje opasnog nitroglieerina upo­
trebio kaleiniranu dijatomejAu zemiju (kizelguhr), i na taj naein dobio stabilan eksplo­
ziv koji se mogao puniti u patrone i nazvao ga .,gurdinamit".
Alfred Nobel ipak nije bio potpuno zadovoljan sa svojim dinamitom, zbog mo­
gucnosti istisldvanja migracije nitroglicerina u v1ainim sredinama. U meduvremenu,
Schonbein, 1846 god. u Nemackoj pronalazi praskavi pamuk, koji je Nobel upotrebio
kao zamenu. i dobio jos bolji eksploziv, kome je daonaziv minerska zelatina. Usavrseni
dinamit. zelirani dinamit javlja se kao Nobelov izum 1879. god. Kadaje ogledima usta­
novio da kolicinu nitroglieerina moZe znatno smanjiti kOrilCenjem natrijumnitrata i
drvenog braSna. i tako dobio eksploziv za 8iru upotrebu, koji je prihvaeen u svim delovi­
rna sveta.
Rezultati Nobelovih istrazivanja utleali su na brza otkrica novih eksplozivnih
materija. Svedski fizicari Ohlsen i Norrbin predlozili su 1867. god. amonijumnitrat sa
dodatkom nitroglicerina kao eksplozivnim sredstvom. Ove eksplozive je
ipak usavr~io i uskoro patentirao Alfred Nobel.
Prvi metanski sigurnosni eksploziv na bazi amonijumnitrata sa dodatkom
nitronaftalina i drugih dodataka patentirao je franeuski istraiivac Favier, 1886. god.
Medutim, metanski sigumosni eksploziv sa dodatkom natrijumhlorida, koji se znatno
,i~e koriste, poceJi suda se proizvode prvo u .Kemackoj tokom 1893-1896 god.
Detonirajuci Stapin. kao sredstvo za palenje. pojavio se pm put 1879. god. u
Francuskoj. U pocetku je imao sri od nitroeeluloze. kOja je kasnije zamenjena fulmina­
tom live, a jos mnogo kasnije pentritom.
133
Elektricni detonatori za milisekundno palenje mina pocell suse prinlenjivati
tek 1946. god. kao proizvodi strucnjaka firme "Atlas" u Amerid.
Prve pojacnike detonacije. za detonaciono nesposobne eksplozive predlozio je
Naum u Nemackojjos 1923. god.
Eksplozivne smese na bazi granuliranog poromog amonijum nitrata i gorivog
ulja prvi je primenio Melvin Cook 1945. god. u Americi.
Skoro 100 god. posle pronalaska Nobelovih dinamita, Melvin Cook i Farnham
su 1956. god. patentitali vodoplasticni - ka~sti iIi Slurry eksploziv izraden na bazi za­
sicenog rastvora AN u vodi sa dodatkom trotila i dr. komponenata, koji je kasnije raz·
raden u vise vrsta prema sastavu i nanleni, sa nizom prednosti u odnosu na neke druge
eksplozive.
9.1. DEFINICDA,PODELA I KARAKTERISTIKE
EKSPLOZIVNIH MATERUA I EKSPLOZIVA
9.1.1. DEFINICUE
_ ~ksplozivne materije~u hemijska jedinjenja ill mehanieke smere hemijsldh
jedlnjenja u evrstom ili teenom stanju kOje u sebi sadrZe neophodne elemen­
te za proticanje hemijske reakcije, praeene oslobadanjem toplote i gasnih
produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnieki upotrebljiva, niti se u
tehnickom smislu moze nazvati eksplozivom.
Eksplozivi su jednorodne iii sloZene eksplozivne materije kOje imaju osobi­
nu da se pod utieajem spoljnjeg impulsa (udar, trenje, topiota) naglo razloZe
i predu u gasno stanje, pri ecmu se razvija visoka temperatura i pritisak, i
koji pri tome mogu da izvrSe mehanicld rad.
Eksplozija se javija kao zvucni efekat, koji je posledica veoma brzog stva­
ranja toplotne i mehanicke energije, praeen pojavom gasova pod pritislcom,
vecim od pritiska sredine u kojoj je nastala eksplozija. Usled razlike u priUs­
cima, stvorenim procesom eksplozije, nastaje $irenje gasova, pri cemu se
energija pretvara u mehanicki rad.
Eksploziju ne karakteriSe sarno kolicina oslobodene energije, vee je 'mnogo
vainija brzina kojom se ova energija oslobada. Kolicina oslobodene energije
u jedinici vremena je snaga. pa je snaga bitna karakteristika svakog eksplozi­
va. Ako bi se energ~a oslobodena za vreme eksplozije odvijala u duzem vre­
menskom intervalu proees bi mimo protekao i ne bi imao karakter eksplo-
Prl eksploziji jednog kilograma plastiCnog eksploziva oslobodi se oko
134
4200 KJ /kg energije u trenutku. Sagorevanjem jednog kilograma kamenog
uglja oslobodi se 39000 KJ/kg energije, ili kerozina gde se oslobodi 47000
KJ/kg energije, ali nema eksplozije, jer sagorevanje nije bilo u kratkom
vremenu.
9.1.2. KLASIFIKACUA EKSPWZUA
Po svojoj prirodi eksplozije mogu biti fizicke, hernijske i nukleame.
Fizicke, kod kojih dolazi sarno do flzickcg preobraiaja jednog oblika ener­
gije u drugi, bez promene hemijskog sastava materije (munja - grom, eks­
plozija parnog kotla, pad meteora i dr_).
Nukleame, koje nastaju kao poslediea trenutnog pretvaranja nukleame ener­
gije u toplotnu putem nukleamih reakcija, gde se oslobadanje oko 6,8-1010
kJjkg energije. Nukleame eksplozije su znatno jace od hemijskih i fizickih
eksplozija. Energija koja se kod nukleamih eksplozija oslobada nastaje na
dva nacina: eepanjem (flsijom) jezgara te~kih elemenata, na jezgra lak~ih
elemenata, ill spajanjem (fuzijom) jezgara lak~ elemenata u jezgra teZih
elemenata. Za miniranje u privredi uglavnom se koriste hemijske eksplozije,
mada se u poslednje vreme cine poku!aji da se i nuklearne eksplozije koriste
za miniranje na povrfuskim kopovirna niskoprocentnih leZista obojenih
metala.
Hernijske, koje se karakteri~u brzim pretvaranjem hemijske energije u top­
lotnu putem odredenih hemijskih reakcija. Za hemijsku eksploziju je neop­
hodno da su produkti reakcije u gasovitom stanju. Porast pritiskaje posledi­
ea istovremenog oslobadanja toplote i gasova. Oslobodeni gasovi su jako
zagrejani na racun oslobodene toplote. Da bi do~o do hemijskog razlaganja
i eksplozije nekog jedinjenja iii sme~ jedinjenja, potrebno je da budu ispu­
njeni sledeci uslovi:
a) Da se proces hemijskih promena u eksplozivu dovija velikom brzinom.
Da bi se obezbedila potrebna brzina, neophodno je da su molekuli koji
ulaze u reakciju dobro homogenizirani, da su reakcije izmedu molekula
egzotennne, d,a
, je obezbeden veliki pritisak.
b) Da je proces hemijskog razlaganja pracen oslobadanjem toplote. Toplota
nastaje kao posledica pregrupaeije atoma. Pri tome nastaju nova stabilni­
ja jedinjenja, koja sadrze manje hemijske energije nego prvobitni moleku­
Ii. ygak hemijske energije pretvara se u toplotu.
e) Da se proces razlaganja odvija uz oslobadanje gasova. Oslobadanje gasova
je neophodno. da bi se obezbedio porast pritiska. Kod vecine eksploziv­
nih materija i eksploziva, sva materija prelazi u gasovito stanje. mada imJ
135
i takvih eksploziva kod kojih je prelaz u gasovito stanje sarno delimitan,
~to znati da u produktima eksplozije ima i materijala u tvrstom stanju.
9.1.3. KLASIFIKACIJA EKSPLOZIYIH PROCESA
Proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije, uz istovremeno oslobadanje
gasnih produkata, moze biti viSe iii manje snaian, i obavljati se brZe iii sporije. Da bi
nastupio proces hemijskog razlaganja treba saop~titi molekuIima eksplozivne materije
minirnalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivni, jer su sarno ak­
tivni molekuli podlomi hemijskim promenama. Zavisno od naCina na koji se dovodi
energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija moze se odvijati na tri nacina:
gorenjem, deflagracijom i detonacijom_
Gorenje: sve su eksplozivne materije podlome proeesu gorenja, zavisno od
temperature i vremena kojem su izlozene visokirn temperaturama, ali ispod
temperature pri kojoj dolazi do eksplozije.
Gorenje eksploziva se po spoljnjoj fonni ne razlikuje od gorenja goriva, ali
tu postoji sustinska razlika: sagorevanje goriva odvija se na racun kiseonika
iz vazduha, dok se gorenje eksploziva odvija bez prisustva kiseonika iz vaz­
duha.
Detlagracija: pri deflagraciji eksplozivne materije, brzina hemijskog razlaga­
nja je relativno niska (nekoliko em do nekoliko me tara u sekundi) a ener­
gija aktiviranja molekula eksplozivne materije predaje se od sloja do sloja
prenoSenjem toplote.
Detonacija: je proees razlaganja eksploziva, gde se energija potrebna za akti­
viranje molekula eksploziva prenosi od sloja do sloja putem udamog talasa,
koji se kroz cksplozivnu materiju krece nadzvucnom brzinom. Ovako se
energija aktiviranja prenosi neuporedivo bru nego provodenjem toplote
Bitna hemijska razlika izmedu deflagracije i detonacije je u tome, ~to se pri de­
flagraciji nastali gasoviti produkti udaljavaju od povrsine reakcione zone, dok se pri de­
tonaciji priblizvaju reakcionoj lOni, povecavajuCi u njoj pritisak:, koji moZe preci i
200000 bara.
Zona hemijske reakcije je pri detonaciji znatno uza nego pri deflagraeiji. Brzi­
na razlaganja pri detonaciji cHstih i tecnih eksplozivnih materija dostiZe vrednosti od
1300-9300 m/s. i ona zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, precnj­
ka obloge patrone i dr. Brzina detonacije eksperimentalno se odreduje k1asicnom mew­
dom po Dotrisu (Dau tricheu). svetlosnom ili optic kim hronografom i elektronskirn
brojacem.
 13(1
137

9.1.4. KLASIFIKAC'UA EKSPLOZIVA OBZIROM NA PRIMENU

Materije za snizel* temperature eksplozije. Ove materije dodaju se radi sni­

zenja pocetne temperature eksplozije, kako bi se sprecilo palenje eksplozi­

Pod eksplozivima podrazumevamo hemijska jedinjenja iIi mehanicke smeie

vno-zapaljive smeie u jarnskom vazduhu, kao materije za snizenje tempera­

ie~injenja, koje su sposobne da pod uticajem spoljnjeg dejstva (udar, trenje,

hCII"lijd.:ih
ture dodaju se natrijumhlorid, kalijumh.lorid i druge inertne soli.

iskra, toplota) ?-a vrlo \.to.tic() vreme razviju visoku temperaturu velike koliCine gasova i
ogroman pritisak. Materije koje obezbeduju stabilnost suspenzije i viskozitet. Dodaju se sup­

stance koje lako hidrolizuju i obicno se koriste natrijumova so karboksime­

Svaka eksplozivna materija nije tehnicki upotrebljva, niti se u tehnickom smis­

tilceluloze, guar i dr.

Iu moze nazvati ekspIozivom. Da bi se odreaena eksplozivna materija mogia smatrati

ekspIozivom potrebno je da ispunjava sledeee uslove: Prema agregatnom stanju i opstim fizickim osobinarna, sve eksplozive i eksplo­
Mora imati minimalnu razomu snagu,
zivne materije motemo klasifI.kovati u stede&: grupe:
Mora biti prikladna za rukovanje i upotrebu,
gasovite eksplozivne smde (metan-vazduh, acetilen-vazduh),
Mora bili siguma za rukovanje.
eksplozivne smeie cvrstih i tecnm materija sa gasovima (ugijena prasina-va­
zduh, derivati nafte-vazduh i dr.),
Klasifikacija eksploziva i eksplozivnih materijala vrsi se najcesee prema slede­ tecne eksplozivne sme~e (nitro-benzo-azotna kiselina),
tim osobinanla:
smeie cvrstih i tecnm eksplozivnih materija (nitrogiicerin-arnonijumnitrat,
Po hemijskom sastavu,
amonijumnitrat-tecno dizel gorivo), i
Po agregatnom stanju,
cvrsta eksplozivna jedinjenja iii smese (trinitrotoluol, heksogen, amonijum­
Po reIativnoj konzistenciji,
nitrat-trinitrotoluol).
Po nac;inu delovanja.
Prema relativnoj konzistenciji, sve eksplozive motemo podeliti na:
Po hemijskom sastavu sve eksplozive delimo na: praSkaste,
Cista hemijska jedinjenja,
poluplasticne,
- Mehanicke smeie hemijskihjedinjenja.
plasticne.
vodoplasticne - kasaste,
U cista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule, granulirane,
u kojima su komponente (ugijenik, vodonik. kiseonik i dr.) medusobno hemijski vezani pre sovane ,
ujedinstven sistem (troW, nitrogiicerin, pentrit. heksogen, fulminat Zive i dr.). semiplasticne.
Svi privredni eksplozivi su mehanicke smeie hemijskih jedinjenja. Ulazne kom­ Prema brzini razlaganja nacinu delovanja eksplozive mozemo podeliti na:
ponente su medusobno sarno pomesane, i ne predstavljaju hecnijska jedinjenja. Ovakve
- brziantne,
smeS€! sadrze u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.
- deflagrantne.

Da bi eksplozivi imali odredene minersko-lehnicke karakter!stike izradeni su od razlici­

tm komponenti, koje imaju odredene uloge kao: Brizantni eksplozivi mogu biti:

Nitrati kalijuma i natrijuma ulaze u sastav eksploziva kao potencijalni nosi­ a) Inicijalni - primarni, koji zahtevaju veoma malu energiju aktiviranja da bi

oci kiseonika.
Senzibilizatori, materije koje se dodaju radi povecanja osetljivosti i radne
sposobnosti eksploziva (trotil, nitrogiikol, zelirani nitrogiicerin i dr.).
Sagorljive materije. u cvrstom iii tecnom stanju, koje potpomazu sagore.
vanje i povecavaju kolicinu energije (metalni prahovi, retortni ugalj i dr.).
Flegmatizatori, materije koje smanjuju osetljivost eksploziva, tako sto krista.
Ie eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije, cime se sprac;ava
kontakt kristala i medusobno trenje. Za flegmatizaciju koriste se razne vrste
sintetickih voskova i razne vrste poIimera.
nastupila eksplozija, i veoma su osetljivi na udar, trenje, toplotu. Koriste
se za izradu sredstava za iniciranje brizantnm eksploziva.
b) Brizantni - sekundami, eksplozivi su manje osetJjivi na mehanicke i toplot­
ne uticaje, i detoniraju pod dejstvom udamog talasa izazvanog inicijalnirn
eksplozivima. Poseduju veliku brzinu razlaganja do 9300 m/s.
Deflagrantni ekspi.ozivi imaju relativno nisku brzinu razlaganja, jer se
energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provodenjem toplot'! (cmi
barut). lmaju izrazito potisno deJ.>tvo pa se koriste pri dobijanju ukrasnog
kamena.
 lJ9
3X

9.2. KARAKTERISTlKE EKSPLOZIVA gustina

brzina detonacije
grjcm 3 m/s

0,8
3400

Svaki eksploziv ima odredene fizicko-hemijske i minersko-tehnicke karakteri­ 4100

1,0
stike. na osnoVlJ kojih se odreduje njihov kvalitet i celishodnost primene u odredenim 5000
1,2
radnim sredinama. U vai.nije karakteristike spadaju: gustina, brzina detonacije, gasna 6000
1,4
zapremina, radna sposobnost, torlota eksplozije i dr. 6900
1,6 max

Kod pra!kastih i plasticnih ekspIoziva, sa povecanjem gustine, povecava se i

9.2.1. GUSTINA detonaciona brzina, ali sarno do tzv. optimaIne gustine (Po) kod koje detonaeiona
brzina dostigne maksimaInu vrednost. Sa daljim povecanjem gustine detonaciona brzina
Predstavlja odnos rnase eksploziva i njegove zapremine i izraZava se u gr/em 3
opada i kod kriticne gustine (Pkr) detonacija potpuno izostaje, kao na primer, kod plas­
Pri radu sa eksplozivima mOZerno razlikovati vi~ gustina ito: tienog eksploziva sa 75% nitroglicerina. Na s1. 92 prikazanaje zavisnost brzine detona­
a) Kristalna gustina, je maksimalno moguca gustina, koju bi eksplozivna ma­ cije od gustine eksploziva.
terija imala kda bi se say prostor koji zauzima popunio kristalima. Ova gu­
stina je teoretska i nema praktican znaeaj. gu.~ brzina detonacije
~~ mjs
b) Gustina punjenja, je odnos mase eksploziva prema celokupnoj zapremini,
ukljucujuci i nepopunjen prostor meau kristalima eksploziva, koja se dobi­ 0~3 1991
ja pri patroniranju, presovanju iii livenju eksploziva. Ona je uvek manja od OJ9 2397
O~ 2562
~
kristalne gustine, ali se ten da bue sto je moguc<: veca, jer se tada u odgova­
rajucoj zapremini koneentriSe veca kolieina energije. 1~4 3670
1~4 5203
c) Gravimetrijska - nasipna gustina, je ona gustina koja se postize pri slobod­ 6794
1~0~
nom padu eksploziva, kada zauzme zapreminu od jednog litra. Vrednost
nasipne gustine zavisi od velicine i oblika kristala, visine sa koje pada, sadr· 1,65 4207

zaja vlage i sl. Kod eksploziva koji se direktno uSipavaju u bu~otine (AN-FO 1,71 2460

1,74 eksplozija izostaje

granulisani TNT i dr.) nasipna gustina i gustina punjenja minske busotine su

jednake.
d) Gustina minskog punjenja, je odnos mase eksploziva i zapremine dela mins­
. ke busotine u koju se stavlja eksploziv. Ova gustina je karakteristiena kod
primene patroniranih eksploziva i utoliko je veca, ukoliko je manja razIika
izmei1u preenika bUSotine i preenika patrone.
9.2.2. KRITICNA GUSTIr\A
Kriticna gustina je maksima1na gustina pri kojoj eksploziv sigumo (stabilno)
detonira. Pri daljem povecanju gustine iznad kriticne, eksplozija izostaje. Kod livenih
eksploziva, sa povecanjem gustine povecava se brzina detonacije. i kod postignute mak­
simalne gustine dobija se i maksimalna brzina detonacije. kao na primer. kod livenog
trotila.
9.2.3. KRITICNI PRECNIK
Za svaki eksploziv postoji minimaIni pFeenik patrone ispod koga se ne moZe
izazvati detonacija. Taj preenik naziva se kritieni pretlnik. UUcaj preblikana proces
detonacije vezan je za delovanje gasnih produkata koji nastaju pri razlaganju eksplozivne
materije, i koji se prema bokovima sire, sto u zoni hemijske reakcije izaziva naprezanje
na istezanje (razredenje). U zoni koja je zahvacena talasom razgraddenja dolazi do opa·
danja temperature i pritiska sto uslovljava usporavanje hernijske reakcije. Kao rezultat
toga nastaje smanjenje energije udamog talasa, a time i brzine proticanja detonacionog
talasa kroz eksplozivnu materiju. Na sl. 92 data je zavisnost brzine detonacije od pree­
nika minskog punjenja.
Velieina kriticnog preenika zavisi od sastava eksploziva. Pomato je da se svaki
prlvredni eksploziv sastoji od oksidatora goriva i senzibilizatora. Kada naii1e udami talas
 140
kroz eksplozivnu materiju u patron~ u zoni hemijske reakcije, razlaganje se vrsi sledecim
redom:
a) razala1e se senzibillzator (nitroglicerin ill trotil),
b) razlaiu se AN i gOrivo, obzirom da su dobill energiju od nitroglicerine i tro­
tile,
c) medusobno stupaju u reakciju produkti razlaganja goriva i amonijumnitrata.
D Kao faktori koji mogu uticati na osetljivost eksploziva na inicijaciju su:
8 nama apsorbuju molekule vode iz vlafne atrnosfere, a uslovljenaje obostra­
Dtd
o~,,~
dKt: d.1t: d 9.2.5. BILANS KlSEONlKA
SI. 92.
Zavisnost brzine detonacije ad pre~nika minskog punjenja.
Odavde proizilazi da, ako se oslobodi veea kolitina energije u fazi (a) postoji
veca rnoguenost daljeg sirenja eksplozije, i krititni pretnik moze biti manji. Ukoliko u
eksplozivu ima veci procenat senzibilizatora, i ukoliko je on dobro homogeniziran sa
ostalirn komponentalna, krititni pretnik Ce biti manji. Kod eksplozivnih materijala
(pentrit, trotil) krltitni pretnik jako zavisi od granulacije.
9.2.4. POCETNI INICUALNI IMPULS
Za potetak razlaganja eksplozivne materije, potrebno je spolja utrositi neop­
hodnu kolWnu energije, tj. stvoriti dovoljno snaian pocetni inicijalni impuls kako bi
se eksplozivna rnaterija potpuno razloZiia sa najvecom brzinom detonacije. Za svaki
eksploziv odredena je minimalna kolcina inicijalnog eksploziva koji izaziva njegovo
potpuno razlaganje.
141
Velitina potetnog inicijalnog irnpulsa zavisi i od osetljivosti eksplozivne mate­
rije prema spoljaSnjim uticajima kao ~to su~ vlaga, gustina patroniranja, homogenost
mase i sl. Potetni inicijalni irnpuls more biti razlititog porelda kao 510 je:
toplotni (plamen, zagrevanje, snop zraka i sl.),
- mehanitki (udar, trenje i sl.),
- hemijski (reakcije sa oslobadanjem toplote).
Vlaga; jedan broj eksploziva i eksplozivnih materijala pod uticajem vlage iz
vazduha podlefu flzitkirn promenama i postaju neupotrebljivi. Higroskop­
nost je osobina hemijskih jedinjenja i smeSa da na svojim kristalnim povrsi­
nom privlatnom silom. Na higroskopnost, pored koncentracije vlage u vaz­
duhu i poviSene temperature, utite i velWna kristala. U koliko su kristali
manji, utoliko ~e viSe apsorbovati molekula vode iz vazduha.
Gustina patroniranja; takode utite na potetni inicijalni impuls, zbog tega se
gustina, pri fabrikaciji eksploziva, redovno kontroIiSe.
Homogenizacija; obzirom da se privredni eksplozivi sastoje od komponenata
koje su vrlo osetljive na inicijaciju (nitroglicerin, trotil) i onih koje su manje
osetljive (amonijumnitrat, drveno bramo i dr.) masa mora biti dobro izmes­
ana - homogeniziran.a. Homogenost mase je faktor od kojeg u velikoj meri
zavisi osetljivost eksploziva na inicijaciju.
Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva i eks­
plozivnih materija, zavisi od hemijskog sastava i brzine reakcije uslovljene i sredinom u
kojoj se proces odvija (zatvorena ill otvorena).
U zavisnosti od toga da Ii u gasovitim produktima razlorenog eksploziva ima i
molekula kiseonika, ill ih nema, mOlemo razlikovati tri slutaja:
a) eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja, na­
stalim posle eksplozije, ima i slobodnog kiseonika, kji je preostao poSle
potpune oksidacije ugijenika u CO 2 i vodonika u H2 O. Jako pozitivan bi­
lans kiseonika iznad 1% je stetan, jer dolazi do gorenja i stvaranja azotnih
oksida. Najbolje je da eksploziv irna nulti iii blago pozitivan bilans kiseonika.
Materija sa pozitivnirn bilansom kiseonika
I. nitroglicerin
4C 3 Hs (ON0 2 )3 -> 12COz + 10Hz 0 + 6N z + Oz
 t42

2. Amonijumnitrat Primer:
NH4 N0 3 ~ 4H 2 0 + 2N2 + O 2
nitroglicerin: C3 Hs (ON0 2h
,

b) Eksploziv ima nulti (uravnotezen) bilans kiseonika kada u produktima sago­ [9-(6 +5/2)1-16
revanja nema s1obodnih molekula ~iseonika, kada je suv ugljenik pre~ao u Kb = 227 . 100 = 3,5%
CO 2 a vodonik u H2 O. Takav odnos komponenata naziva se stehiometrijs­
227 - moIckulama masa nitroglicerina
kim.
Materije sa nultim (uravnotezenim) bilansom kiseonika. nitroglikol: C2 H4 (ON0 2 h
1. nitroglikol (6 - (4 +4/2)] - 16

Kb = 152 . 100 0%

H2 C - ON0 2

I ~ 2C0 2 + 2H 2 0 + N2
trotil: C 7 H5 (N0 2h
H2 C - ON0 2

(6 (14 + 5/2)] - 16 . 100 = -74%

c) Eksploziv ima negativan bilans kiseonika ako u produktima sagorevanja ima Kb = 227

veca kolicina, nego sto je dozvoljena, otrovnog ugljenmonoksida (CO), jer

U tab. 36 dat je bilans kiseonika nekih materija, u %.
nije bilo dovoljno kiseonika za potpunu oksidaciju ugljenika u ugljendioksid
(C0 2 ). Tabela 30
Materije sa negativnim bilansom kiseonika
1. troti! Materija Bilans kiseonika, %

4C 6 Hs (CH 3 ) (N0 2 )3 ~ l2CO + 2CH 4 + H2 + 3N2 + 47,0

natrijumnitrat
kalijumnitrat + 39,6
2. pentrit
amonijumnitrat + 20,0
C(CH 20N0 2)4 ~ 3,5C0 2 + I,5CO + 3,5H 2 0 + O,SH + 2N2 nitroglikol 0,0
heksogen - 21,6
Bilans kiseonika predstavlja jednu od najvainijih karakteristika, od kojeg - 47,4
tetril
zavisi sastav gasova u produktima eksplozije. - 89,0
aluminijum
S obzirom da opsta formula eksplozivne materije ima oblik CgHbNcOd' vidi se drveno brasno -137,0
da se u produktima eksplozije mogu nati sledeci gasovi: ugljendioksid, vodonik, kiseo­ nitroglicerin + 3,52
nik, azot, a takode i smeSe zasicenih i nezasicenih ugljovodonika. Ako eksplozivna rna­ trotil - 74,0
terija ima sastav u vidu Ca HbNcO d , to ce i kiseonicni bilans u % biti: papir -130,0
drveni ugalj -191,0
b parafm -346,0
(d (2a + -:;-) I- 16
Kb M - . 100,

gde je: 16 - atomska masa kiseonika.

9.2.6. SASTAV I OSOBINE GASOVA KOJI NASTAJU

Me molekulama masa eksploziva.

POSLE EKSPLOZlJE

akoje d> 2a + b/2, imamo pozitivan bilans kiseonika,

ako je d = 2a + b/2. imamo nulti bilans kiseonika. Posle eksplozije obrazuje se znatna koliCina gasova. Ako je eksploziv imao pozi­
ako je d < 23 + bn. imamo negativan bilans kisconik3. tivan iii nulti bilans kiseonika, i ako se razlaganje vdilo pri normalnoj eksploziji, gasovi
koji nastaju su: azot. ugljendioksid, vodena para i even!ualno nesto kiseonika. Medutim,
 144 145

sastav gasnih produkata posle miniranja ne zavisi sarno od hemijskog sastava eksploziva, Tabela37
vet i od obloge patrone eksploziva, uslova miniranja, fizickog stanja eksploziva, karakte­
Zapremina Cvrste materije
ristika stena, zacepljenja i dr. Zbog toga se u produktima razlaganja eksploziva mogu Naziv eksploziva "gas. ekspl. H,O
CO, N. O.
pojaviti i otrovni gasovi kao sto su: ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (C0 2 ), oksidi Ilk % .% % % %**
azota; azotmonoksid (NO) i azotdioksid (N02 ), zatim sumpomi gasovi; sumporvodonik
(H2 S) i sumpordioksid (S02) i rede tivine i olovne pare. Sumporni gasovi nisu proizvod Vitezit 100 709,0 60,7 22,6 19 , 0,2 0,.5
ekspiozije, jer savremeni eksplozivi i sredstva za palenje mina (izuzev sporogoruteg sta. Vitezit 80 639,4 49,4 18,7 16,8 3,1 12,0
pina) lie sadr1.e sumpor. Ovi gasovi se izdvajaju iz sulfidnih minerala pod uticajem Vitezit 60 788,1 46,6 29,2 221> 0,8 0,6
eksplozije. Vitezit 50 829,3 38,8 32,2 25,4 2,2 0,4
Vitezit 40 841,4 36,.5 341> 26,3 1,8 0,6
Livine i olovne pare nastaju u relativno malim koltinama pri upotrebi detona.
torskih kapisli iii elektrodetonatora. Vitezit 30 828,6 32,4 49,9 26,7 2,4 3,6
Vitezit 20 774,.5 29,3 31,4 26,0 41> 8,9
B.D. Rossi je 1966. god. na bazi iaboratorijskih ispitivanja sistematizovao uzro­
ke stvaranja otrovnih gasova, po velicini uticaja kako sledi: Vitezit 5 901,3 27,0 40,9 33,9 1,2
Vitezit 5u 922,8 2~,4 43,6 30,.5 2,.5
svojstva stena koja okrufuju eksplozivno punjenje,
- hemijski sastav eksploziva,
omotac patrone eksploziva,
Maksimalno dozvoljena koncentracija otrovnih gasova u vazduhu prema JUS·u
- uslovi izvoaenja miniranja.
Z.B.O. 001-1971. god. prikazani su u tab. 38
Z.C. Pozdnjakov i B.D. Rossi su 1971. god. razvrstali stene, prema kolicini
otrovnih gasova koji se stvaraju pri miniranju, u tri grupe: Tabela38
a) Prva grupa stena (apatitno.nefelinske, kalijeve soli, bakame i molibdenove
Vrednost max. dozvoljene
rude, polimetalicne rude) koje stvaraju do 40 I CO/kg eksploziva. Otrovni gas koli(;ine, mg/m3
b) Druga grupa stena (ugaJj, Skriljci, Pb-Zn rude, andeziti Fe rude) 40-100 I
CO/kg eksploziva. Ugljenmonoksid (CO) 5,8
c) Treta grupa stena (najcvrsce rude Fe' dzespiliti) vise od 100 I CO/kg Azotmonoksid (NO) 3,0
eksploziva. Na osnovu svojih istrazivanja izve1i su sledece zakljucke:
Sto je veta cvrstota stena stvara se veta kolicina CO.
Azotdioksid (NO z ) 9,0
Pneumatsko punjenje minskih busotina macajno utite na smanjenje
Sumporvodonik (Hz S) 10,0
stetnih gasova.
Sumpordioksid (S02) 10,0
Polozaj udarne patrone u minskom punjenju i smer iniciranja ulite na
Olovne pare (Pb ) 0,15
sastav i kolicinu otrovnih gasova.

NajrnanJa kolicina otrovnih gasova se izdvaja ako se udama patrona stavi

Zivine pare (Hg) 0,10
na dno minske busotine.

Van pri 20 ·C i 1,01 • 10' PI.

Velicina zazora izmedu minskog punjenja i precnika busotine utice na
stvaranje otrovnih gasova. Najmanja kolicina stetnih gasova stvara se pri
- Ugljenmonoksid (CO), je gas bez bOje, mirisa i ukusa. Molekulska tetina mu
najmanjem zazoru.
je 28,016. Zapremimka tezina je 1 kg/m 3 , te je prema tome nesto teti od vazduha.
Vrsta materijaJa za zacepljenje matno utite na pojedinatnu i ukupnu
Kriticna temperatura mu je -140°C a kriticni pritisak 34.5 bara. Sagorljiv je. Stvara se
kolicinu otrovnih gasova. f'ajvece kolicine otrovnih gasova stvaraju se uz
pri nepotpunom razlaganju eksploziva. pri jamskim pozarima, prl eksploziji metana i
primenu glinenog tepa. Primenom f'a CI, vode, rastvora Km i 0 4 ,
NaHC03 zelatinoznog gela. smanjuje se pojedinacna kolicina otrovnih
'" Kod O°C i }.01 . 10' Pa.
gasova. U tab 37 dat je procentuaJni udeo gasova koji nastaju pri nom1aJ.
.. Na 2CO" K,CO" Caco,. Fe,O,
noj eksploziji, za neke domace eksplozive.
 146 147

zapaljive ugljene prasine, pri radu molora sa unutrasnjim sagorevanjern. Ugljenmonoksid
je otrovan gas. Smrt od trovanja ugljenmonoksidom nastupa usled toga sto se crvena
krvna zmca vetu sa njim umesto sa kiseonikom, tako da celije covecjeg organizma osta­
nu bez kiseonika. Vazduh sa 0,1% CO smrtonosan je nakon 4 h udisanja. Pri koncentra­
ispod 0,005% CO u vazduhu, ne veze se viSe od 10% hemoglobina sa ugljenmonok­
sidom pa je udisanje takvog vazduha bezopasno. Dopustena kolicina ugljenmonoksida u
rudnickoj atmosferije 0,02 mg/I (0,0016% zapremina).
9.2.7. ZAPREMINA GASOVA PRJ EKSPLOZIJI
Zapremina gasova koja nastaje posle eksplozije odreduje se teoretski, iz jednaci.
na hemijskog razlaganja, i opitnim putem. Teoretski, zapremina gasova, odreduje se po
Avogadrovom zakonu koji kate, da gasovi posle eksplozije nastali u nonnalnim uslovima
(G°C i 0.,16 bfH'a) imaju stalnu molekularnu zapreminu 22,4 m3 /k. molu.
e
c- ii, (P J .'c:iZapremina gasova pel eksploziji 1 k. mola eksploziva
-~.-- - '!)

- Oksidi azota (NO, N0 1 ), Azotmonoksid (NO) je bezbojan gas, a azotdioksid Vo 22,4 In,

(N0 2 ) je nuke boje. Zapreminska tezina imje 1,340 i 1,591 kg/m3. Oba gasa su veoma
gde je: In - ukupna kolicina k. mola svih gasova eksplozije,
otrovna i opasna jer ne postoji donja granica ispod koje ne bi moglo nastupiti trovanje.
Azotmonoksid (NO) deluje kao ugljenmonoksid (CO), a azotdioksid (N0 2 ) razara Zapreminu gasova pri eksploziji I kg eksploziva, nazivamo spedficnom zapre­
tkivo. Ovi gasovi nastaju pri nepotpunom razlaganju eksploziva deflagraciji. Pri vlaz· minom
nom vazduhu u rudnickim prostorijama oksidi azotajedine se sa vodom i obrazuju azot· Yo' YL _ 22,4 In
nu i azotastu kiselinu, koja se kondezuje na zidovima rudnickih peostorija. Sadrzaj ok­ M - M
sida azota u vazduhu od 0,02% smrtonosan je za vrlo kratko vreme. Dopustena koncen­
0,005 mg/I ili 0,001% zapremine. gde je: M - molekulama masa eksploziva, kg/k. molu.
Ako je eksplozivna materija mehanicka smeSa, a ne hemijsko jedinjenje, sped­
- Sumporvodonik (H 2 S), zapreminska tetina 1,53 kg/m 3 , molekulska tezina
ficna zapremina gasova izracunava se iz obrasca:
34,OB. Ima ostar miris na pokvarena jaja pa ga je 1ako osetiti i kod malih koncentracija
u vazduhu. Boravak u vazduhu u kojem ima 0,07% H 2 S, prouzrokuje teSko obolenje, a 22,4 In
V' - ,
pri koncentraciji od 0,1% H2 S, u vazduhu posle kratkog vremena nastupa smrt. U smesi o - MINI + M2N2 + .. , MnNn
sa vazduhom pri temperaturi od 6oo"C je zapaljiv, a pri sadrzaju od 4,5% obrazuje sa
gde je: Mt. M2 ... Mn molekulama masa pojedinih komponenti eksplozivne sme­
vazduhorn eksplozivnu smesu. Stvara se pri trulenju organskih materija koje sadrze
Se, kg/k. molu,
sumpor.
Nj, N2 broj kilomola komponenata eksplozivne smeSe,
Sumpordioksid (S02), zapreminska tetina mu je 2,26 kg/m3. Bezbojan gas kn ukupan broj kilomolova svih gasova dobijenih pri detonaciji
sa oStrim razdrazujucim mirisom i kiselim ukusom,jako otrovan, ne gori i ne potpomaze odredene kolicine eksplozivne smeSe.
gorenje. Pri jedinjenju sa vlagom obrazuje sumporastu kiselinu. Ako ga u vazduhu irna
Beoj mola (In) i kvalitativan sastav produkata eksplozije proisticu iz reakcije
0,03% opasan je po Zivot. Dopustena koncentracija u atmosferi je 0,0007% zaprem.
hemijskog preobrataja. Pri nultom bilansu kiseonika, predpostavlja se da se say azot
- Vodonik (Hz), je najlaksi pornati gas. Njegova zapreminska tetina pri nor· javlja u molekulamom obliku, a elementi (C) i (H) da oksidisu u CO 2 i Hz O.
malnim uslovima irnosi 0,0898 kg/m 3, a molekulska tezina mu je 2,015. Bez boje mili­ Primer: odrediti zapreminu gasnih produkata pri eksploziji jednog kilograma
sa i ukubll. Nije otrovan. Sagorljiv je i daje plamen sa visokom temperaturom. Konacan nitroglicerina,pli O°C ipritisku 1,01' lOS Pa
produkt sagorevanja je voda 2H2 + O2 2H2 O. Vodonik pomeSan sa vazduhom, od­
nosno sa kiseonikom stvara jaku eksplozivnu smesu. 22.42 (12 + 10 + 6 + 1)

Vo ::: 4.227 ::: 716I/kg

Dejstvo eksplozije je naiiace pel 28,6% H2 u vazduhu.

- Zivine pare; Ziva je srebrnasto beD metal, tacka topljenja je na ­

a tacka kIjucanja 375°C kada isparava u modrikaste pare. I najmanje kolicine zivinih 9.2.8. TOPLOTA EKSPLOZIJE
para u vazduhu su skodljive po zdravlje i otrovne. Znad trovanja su nervoza i drhtanje.
Toplotom eksplozije nazivamo toplotnu energiju koja se oslobodi prilikom raz­
Stet no deluje na zeludac i sluzne zlezde.
jecnog mola ili 1 kg eskploziva. Toplota eksplozije moze se odrediti eksperi·
mentalno pri standardnirn uslovima 1 (ponekad 25°C) i pritisku 1,01 . lOS Pa.
 149
;48

Vrednost toplote u zavisnosti od temperature odreduje se po obrascu:

Toplota cksplozije peeko hemijskih fOIDlUla razIaganja eksp107iv'ue materijc,

racuna se tako, da se najpre nade ukupna topIota stvaranja svih produkata eksplozije, Cv
= a + b . t;

a zatim toplota stvaranja prvobitne eksplozivne materije, i te dye vrednosti oduzmu jed­
na od druge. gde su: a i b - koeficijenti koji se dobijaju opitnirn putem.

Zarnenom vredosti za (Cv) u formulu za temperaturu eksplozije dobija se:

Primer: Odreditj toplotu eksplozije nitrogiicerina ako se razIaganje vdi po

jednacini: -a + +4 Qb

t
2·b
2C3RsNJ09-6C02 + 5H 2 0 + 3N 2 + 0,50l
Toplota nekih gasova u zavisnosti od temperature odreduje se po formuli:
toplota stvaranja produkta eksplozije:
Za dvoatomne gasove:
CO 2 • • • • • • • . • • • • • . • • • • • .. .395,6' 6 = 2373,7 K1 Cv
"" 20,1 + 18,8 . 10-4 tJ/(mol. 0c)
H 2 0 ....................... 242,0' 5 :: 1210,0 K1
Za cetvoroatomne:

N2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 0 .3 =0 toplota stvaranja
O2 . . . . • • . • . • . . . . • • • . . • • .. 0 . i == 0 ~lemenata jednaka
Je
Cv
= 41,9 + 18,8 . 10- 4 tJ/(mol. 0c)

Za vodenu paru:

3583,7 K1
Cy 16,76 + 90· 10-4 t JJ(mol. 0c)

toplota stvaranja nitroglicerina

Za ugijendioksid:

2C 3 RSN3 0 9 700,7 KJ
Cv
= 37,7 + 24,3 10-4 tJJ(mol. 0c)

Q produkata Q rea.1.;.tanata
Q = 2 . ').27 . 1000 Za tvrde produkte:

Cv == 26,8 J/(moL 0c)

2583,7 700,7 . 1000 = 6350 KJ/kg.

Q= 2·227 Za odredivanje toplote smeSe gasova prema datim formuIama, svake ponaosob i
ukupne veIicine a i b, racunska formula dobija oblik:
~a + ....; (~a)2 + 4(~b) . Q. 1000
9.2.9. TEMPERATURAEKSPLOZUE = 21;b 1 '

Pod temperaturom eksplozije podrazurnevarno temperaturu gasnih produkata Primer: lzracunati temperaturu eksplozije nitrogiicerina ako se razlaganje vrsi
koji se obrazuju pri hemljskom razIaganju eksploziva. Temperatura eksplozije zavisi od po focmuli:
hernijskog sastava eksploziva i produkata eksplo7jje. TelJ1peratura gasova eksplotijc C3 Hs (ON0 2 )3 .... 3C0 2 +2,5H1 0 + 1.5N 2 +0,250 2
moZe Se predstaviti formulom:
Qy eksplozije je 1443 KJ J mol. Toplota svih produkata eks·
Cy ' plozije. na osno'vu datih formula je:
Za COl:
gdeje Qv - toplota eksplozije, KJ! molu,
- srednja toplota svih produkata eksp!ozije pri cost. zaprernir:; u intervalu 3(37.7 + 24,3· 10- 4 t) = 113 + 729,9
od (0) do tT) °C. J;rllol. Dc.
 150 151

Za 2,511 2 0:
9.2.10. PRITISAK GASOYA PRI EKSPLOZIJI
2,5 (16,76 + 90.10- 4 t) = 41,9 + 225· 10- 4 t
Pritisak gasova pri eksploziji (Pa) moze se odrediti pO Bojl Mariotovom i Gej
odavde Usakovom zakonu pO obraseu:

a 154,9; b = 297,9' 10- 4 . Ako ove vrednosti uvrstimo u fonnulu za

dobija se: Po . Yo . T (Pa),
P ~
-154,9 + ...; 23994 + 4'297,9' 10 -4. 103
4780°C
2· 297,9 . 10- 4
gde je: Po - atmosferski pritisak gasova pri temperaturl O°C i pritisku od 1,01 . 105 Pa
T temperatura eksplozije, °c
Tabela 39 Y - zapremina komore u kojoj se eksplozija odvija, m 3 .
Hemijska Molekularna Toplota stva- Kiseonicni
Materija fonnula
Ova formula je pogodna za idealne gasove. Pri stvamoj gustini punjenja eksplo­
masa ranja pri post. bilans
zaprem. % ziva (0,5-1,0 t/ m 3 ), veliki znacaj ima i sopstvena zapremina molekula materije (kovo­
Kl/mo!. lumen) produkata eksplozije, koji se uzima da je a = 0,001 Yo. Sa ovim faktorom gomji
obrazae dohija oblik:
Voda (tecno stanje) H,O IS 283 0
Voda (gasov. stanje) H,O IS 241 0
P= PO'Yo'T
Ugljendioksid (gas) CO, 44 396 0 273 . (Y -a) , (Pa)
Ugljenmonoksid (gas) CO 28 113 -57
Metan (gas) Cli. 16 74 -200 Pri gustini eksploziva veCoj od 1,0 gr/em 3 , a 0,006 Vo.
Azotmonoksid (gas) NO 30 90,5 52,2
Amonijak (gas) NH, 17 43,5 -140 Stavljanjem u odnos zapreminu komore, gde se eksplozija odvijala (V) i gustinu
Amonijurnnitrat NH.NO, 80 355 +20
punjenja eksploziva (p = M/V). dobiCe se pri jedinitnoj masi (M = 1), formula u obliku:
Katijumnitrat KNO, 111 II I 490 +39,6
Po·Yo·T Po ·Vo · T
Troti! C,H,(N 227 56.6 -74 P = , (pa)
Tetri!
1
C,H,O.N, 287 41,8 -47,4 273 (- a) 273(I-a·p)
p
Heksogen C,HoO.N o 222 87.4 -21,6
Nitrogticerin C, H. (ONO, ), 227 350.1 +3,5
Nitroglikol C: H. (0 NO , ), 152 233.6 0 Primer: Odrediti pritisak gasova eksplozije 1 kg nitroglieerina koji pri razlaga­
Kolodium pamuk C"H,.,SO,oN •• , 1000 2722.2 -35,5 nju obrazuje 0,716 m 3 gasova, pri temperaturi od 5053 °c, pri gustini punjenja od
Steara! kaldjuma C,. H,oO,Ca 607 2686 0,8 gr/em 3 •
Drveno bralino C,SH"O,o 362 -137 1.0 lOs. 0,716·5053· 0,8' 103 9
Cgalj C 12 - 266.7 P= 3
'" 2,5 . 10 Pa
273(! - 0,716' 0,0006' 1,2 . 10 )
Parafin C"H,. 33S,5 -346
Aluminijum Al 27 -89 Pri od 1;2' 1~ kg/m 3 .
Kerozin -343,0
Kalljumsulfat
1.01· 105 . 0,716.5053'12.103
K,SO. 1442.2 P = ,0.0006'1,2, 10 3 )
3,3 . Pa
 J52
9.3. TEHNICKE KARAKTERISTIKE EKSPLOZIV A
9.3.1. BRZINA DETONACIJE
Brzina delOnacije oznacava brzinu detonacionog talasa koji se krece kroz masu
eksploziva konstanlnom brzinom.
Razoma snaga eksploziva zavisi od detonacione brzine. Ukoliko je detonaciona
brzina veta, razoma snaga eksplozivaje veca. Detonaciona brzina kod privrednih eksplo­
ziva krece se od 3000-7300/1 mIs, dok se kod nekih vojnih eksploziva krece i do
93000
Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom njihove
gustine, tj. sa povecanjem gustine povecava se i detonaciona brzina, ali ne kod svih. Brzi­
na detonacije odreduje se po metodi Dotrisa (Dautrich), svetlosnim iii optiekim hrono­
grafom i elektronskim brojacem. Klasicna metoda za odredivanje brzine detonacije je
metoda po Dotrisu.
10
--i
T
b Radna sposohnost je radno dejstvo eksploziva, tj. snaga koju eksploziv proiz­
51.93.
al Metoda po Datri~u: 1 telitna plota,2 - olovna plata,3 _ detonirajuci napin, 4 _ kartonska
iii telitna cev, 5 - patrone eksploziva, 6 - sporogoreei stapin. bl Merenje brzine pomocu oscilogra­
fa: 1 - eksploziv, 2 - uzemljenje, 3 i 4 - davati, 5 i 6 - kondenzatori, 7.8 i 9 otpornici, 10 _ iz­
vor struje, 11 - elektrodetonator.
Eksploziv koji se ispituje stavi se, u obliku patrone, u kartonsku cev <:130 mm
duzine 400 mm, za odredivanje brzine det0nacije praSkastih eksploziva. dok se za od­
redivanje brzine detoanacije plasticnih eksploziva upotrebljava celicna bezsavna cev,
unutrasnjeg precnika 30 mm i duZine 500 mm (4). Patrone ispitivanog eksplozi\'a u
cevi moraju biti u kontaktu. Cev je na obe strane otvorena i izbusena sa dye rupe pre':;­
nika 7,0 mm, na rastojanju od ::!00-300 mm 0), u kOje se stavljaju krajevi, detonira.
stapina (3) poznate brzine detonaciie_ od kojih je jedan dugacak 600 mm (5) a
153
a drugi 900 mm (S.). Slobodni krajevi Stapina preklope se (jedan pored drugog) u duZini
od 300 mm i privezu tankim kanapom. Preklopljeni dec stapina postavi se na olovnu
plocu cije'su dimenzije 300 x 100 x 7 mm, a olovna ploea postavi se na eelicnu plocu
cije su dimenzije 350 x 120 x 7 mm (1).
lniciranje eksploziva vrSi se kapislom br. 8 ili elektrodetonatorom. Kada deto­
nacioni talas dode do ftapina (Sd on ga inicira na SVOm daljem putu (posle odredenog
vremena) iniciraaee i Stapin (S).
Susret detonacionih talasa (D) ostvarice vidljiv zarez na olovnoj ploei. lzmeri se
udaljenost ovog zareza od tacke (C) u mm, pa se izraeuna detonaciona brzina ispitiva­
nog eksploziva po formuli:
1
Vx = V~, mis,
gdeje: Vx - detonaciona brzina ispitivanog eksploziva, mis,
1 - duzina eksplozivnog punjenja, mm,
a odstojanje C-D, mm
V poznata brzina detonacije standardnog detonirajueeg Stapina, m/s.
Ispitivanje se izvodi tri puta, a kao rezultat, uzima se srednja vrednost. Za eks­
plozive neosetljive na klasicna sredstva za iniciranje uzima se patrona eksploziva 1/>70
mm, a iniciranje se vrsi pentolitskim pojacnikom 50/50. Na sl. 93 prikazano je ispiti­
vanje detonacione brzine po metodi Dotriiia (a) i merenje brzine detonacije V Lit,
pomocu oscilografa, slika (b).
9.3.2. RADNA SPOSOBNOST
vede pri upotrebi. Eksperimentalno odredena radna sposobnost naziva se jacina eksplo­
ziva. Postoji vise eksperimentalnih metoda za odredivanje jacine eksploziva kao sto su:
- Prosirenje u olovnom bloku - metoda Trauc1a,
Balisticka klatna razlicitih konstrukcija,
- Merzer sa oprugom,
- Podvodne eksplozije,
- Krater test.
Svaki od ovih postupaka omogucava da se utvrde relativni odnosi. koji karak­
terisu dva uporedJvana eksploziva.
Metod prosirenja u oIo\'nom bloku. Traucl test. predstavlja jeda.'1 od najstari­
jill i primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva.
;-';acin odredivanja i di.l11cnzije OIO\1lOg bloka utvrilene su jos 1903. na
V Internacionalnom kongresu za primenjenu hemljju u Berlinu_
 154
155

Ovaj opit daje indiciju 0 specific nom pritisku, i izraiava se brojem cm 3 prosi­
Tabela 40
rcnja cilindricne rupe u propisanom olomom bloku precnika 200 mm i visine 200 mm.
U sredini olomog bloka izbusi se cillndricni otvor precnika 25 mm i dubine 125 mm. Temperatura Korekcija Temperatura Korekcija
Za ispitivanje se uzima 10 gr. eksploziva koji se patronira u kaJajnu foliju _ staniol DC % °c %
odredenih dimenzija i kvaliteta. Patronirani eksploziv zajedno sa sredstvom za inicira­
-10 + 6,25 +20 - 1,25
nje, stavlja se na dno otvora. Deo otvora iznad eksploziva'se popunjava sa suvim kvarc­
5 + 5,00 + 25 -2,00
nim peskom, takve granulacije da 100'% prolazi kroz sito otvora 0,6 mm. Na sI. 94
0 + 3,75 + 30 -3,75
prikazan je postupak odredivanja radne sposobnosti po metodi Traucla.
+ 5 + 2,50 +35 -5,00
+10 + 1,25 +40 -6,25
+ 15 0,00

Za odredivanje relativne radne sposobnosti eksploziva najce~e se koristi balis­

ticko~atno - mu7..ar. Relativna radna sposobnost eksploziva primenom balistickog kIat­
na u principu se sastoji u poredenju jacine eksplozije 10 gr eksploziva koji se ispituje
prema jaeini eksplozije eazoene zelatine pod istim uslovima.

a,... .... 2lJ(} -I

b
2

SI. 94. I
I
Radna sposobnost po Trauclu: a) Olovni blok pre eksplozije. b) olo\lni blok posle eksplolije, cl kalaj­ I
na foUja.

I
Posle iniciranja eksplozivnog punjenja. olomi blok se izvrne da se istresu even­ '3 ;'
tualni ostaci od peska ili delovi detonatora. Zatim se zapremina supljeg prostora u cilln­ /
dru izmeri nalivanjem vode iz menzure cime se odredi bruto zapremina. ad ove zapremi­ i
3
ne oduzme se 61,3 cm (prvobitni cilindricni otvor>' te se dobije neto prosirenje, koje
nanl sluzi kao merilo radne sposobnosti eksploziva.
Oslomi blok se pre upotrebe tempira 24 h u prostoriji cija temperatura iznosi
IS or. Ucinak iii radna sposobnost ispitivanog eksploziva izraeunava se po obrascu:
V = (VI ± K) Vo. cm 3 • SI. 95.

Balistitko klatno; 1 prangija,2 - uzorak eksp/ozi\la, 3 zatvarat, <k - ugao otk/ona klatna.

gde je: VI zapremina bruto prosirenja posle ekspJozije. cm 3

Yo zapremina cilindricne rupe pre eksplozije. Balistieko klarno je ceheni cilindar obesen tako da se moze kretati kao kIatno.
CiJindar inla [he' kC'r:1ore. l' veeu smesta se jedan eelieni valjak, koji ima ulogu
K korekciona vrednost VI u zavisnosti od temperature bloka pre eksplo­
zije u 'Jr. zalvaraCa. a u zadnju manJU ' PriJikom detonacije, gasovi izbace zatvarae unap­
red a dindar se pokrene za iZ'.eSlan ugao unazad. Na sl. 9S datje sematski izgled balis­
Ispitivanja se izvode od svakog uzorka tri puta. i iz rezultata sva tri ispitivanja tickog klatna,
uzima se prosek. Ukoliko se temperatura oiomogl bloka pre upotrebe razlikuje od Jedan den rad:.! Ie U obliku kinetieke energije zalvaraea, dok drugi
IS °c dobijeno prosirenje se koriguje prema sledecoj tabeli. pokrece cilindar. RJd od 10 gr nekog standardnog eksploziva (U SAD.
 I'';
157

(i. I U I r;JnCUsKoj pikrinska kiselrna. II nasoJ lemlji i Engleskoj razoma zelatina. 92% ci­
slog nitrogliccrina i 8% nitroceluloze) obelcLava se sa indeksom 100. Kao jacina nekog
eksploziva definise se odnos izmedu rada dobijenog prilikom eksplozije ispitivanog eks­
ploziva i rada standardnog eksploziva. 2
P 100 1 - COSQ 3
1 cos (J

gde je: P- relativna radna sposobnost ekspJoziva, '7c

4
Q - ugao otklona klatna sa testiranim eksplozivom,

f3 - ugao otklona klatna sa standardnim eKsplozivom.

'a
U praksi se koriste razne vrste klatna. Medutim, princip je uvek Istl: klatno us­
led eksplozije u njemu, iii izvan njega, pokreee se od svog ravnoteznog polozaja. U zavis­
nosti od lineamog, iii otklona izrazenog u Iucnim stepenima, ocenjuje se radna sposob­
nost nekog eksploziva.
51.96. \
Metoda odredivanja brizantnosti po He$U: 1 - elektrodetonator, 2 - posuda sa eksplozivom, 3 - t:e­
lit:na plo~ica. 4 - olovni blokovi. 4a - olovni blokovi posle detonacije.

9.3.3. BRIZANTNOST- MOC DROBLJENJA Ovaj natin odredivanja brizantnosti jos uvek se konsti u fabrikama eksploziva,

kao kontrola kvaliteta proizvoda na kraju tehnoloSkog procesa, iIi pre isporuke potroSa­

Brizantnost je osobina eksploziva da pod odredenim uslovima drobi stenu. Od­ tima.
reduje se po metod! Hesa, mada se moze odrediti I po metodi Kasta. Za razliku od osta­ Eksperimen tal no je utvrueno da ne postoji uzajalIU1a veza izmedu brizantnosti
Iih istraiivaca. Bes je predIoiio ispitivanje brtzantnosti u siobodnom prostoru, pei cemu po Hesu i kvalitativnih pokazatelja miniranja. Sovjetski nauenici Beljajev i Sadovsld su
je samo jedna povrsina eksplozivnog punjenja u kontaktu sa ravnom povrsinom olov­ 1952. god. u knjizi ,,0 pruodi fugasnog i brizantnog delovanja eksplozije" dali osnove
nog cilindra. Hesova metoda se zasniva na spljostenju olovnih cilindara koje izvrsi eks­ savremenog gledanja na ovaj problem. Prema ovim autorima brizantnost je definisana
ploziv pri detonaciji u slobodnom prostoru, preko celicne ploce. manjim delom impuslom eksplozije, a znatno vecim, maksimalnim pritiskom detonacije:
Na celicnoj ploei postave se jedan na drugi dva olovna cilindra visine po 30 mm pD 2
i preenika 40 mm, a na njih celicna plociea istog precriika, debijine 5 mm. Na celicnu Pmax == 400
plocieu postavi se limena posuda istog precnika sa 50 gr eksploziva. Iniciranjem eksplo­
ziva, prttisak detonacije se prenese preko celicne ploce na olovne biokove, koji se, u za­ gde je: p gustina eksploziva, gr/em 3
visno.ti od jacine eksploziva manje iii viSe defonnisu. Razlika u visini olovnih blokova D brzina detonacije, m/s.
pre i posIe detonacije predstavlja meru brizantnosti. Na sI. 97 prikazana je metoda od­
redivanja brizantnosti po metodi Hesa.
U tabeli 41 dat je odnos izmedu brzine detonacije i vrednosti brizantnosti za 9.3.4. OSETLJIVOST NA UDAR
neke praSkaste eksplozive.
Tabela 41 Pod osetljivoseu eksploziva na udar podrazumeva se najmanja visina izrai.ena u
(em) sa koje pad a teg mase od 1,2, iii 5 kg na celicni nakovanj Kastovog aparata.
Vrsta eksploziva Brzina detonacije Brizantnost po Hesu
m/s mm Za ispitivanje osetljivosti na udar sluii aparat koji se zove padajuCi cekic. Ovaj
se sastoji od tega koji klizi izmedu dye sine. I koji moze da se ucvrsti na odrede­
Amonal pojacani 4400 ::6 noj visini padanja. a podesenje tako, da se moze lako otkaciti radi padanja. Teg ne pada
Amonal obican 4200 25
direktno na eksploziv vee na mali Kastov aparat (Sl. 97). Uzorak eksploziva stavlja se
Kamniktit I 3700 23
Kanmiktit II 3400 ::1 izmedu malja i nakovanja Kastovog aparata.
Metankamniktit 3000 16 lspitivanje osetljivosti na udar mora se otpoceti sa one visine padanja tega, sa
koje moze da se postigne potpuna detonacija eksploziva.
 159
1511

Visina padanja tega postepeno se smanjuJe, dok se ne postigne nepotpuna ili
nikakva detonacija. Na ovoj visini padanja tega vrsi se sest ispitivanja i ni jednom ne sme
doci do detonacije. U koliko dode do detonacije, visina se ponovo srnanjuje sve dotle
dok u Sest uzastopnih opita detonacija izostane.
A B
9.3.5. PRENOS DETONAClJE
Pod prenosom detonacije podrazumevarno najmanje rastojanje kod koga aktivi­
rana patrona energijom udamog talasa izaziva detonaciju pasivne patrone. Prenos deto­
nadje se ispituje na sledeci nacin: uzmu se dve patrone ispitivanog eksploziva, postave
se horizontalno u praveu jedna iza druge, na celicnu plocu dimenzija 700 x 100 x 100
mm. Uz kraj pasivne patrone, u istoj liniji, postavlja se kontrolna patrona da se dodiruje
(kontakt). Izmedu prve (udame) i druge patrone izmeri se Zeljeno rastojanje, pa se udar­
na patrona aktivira.
Ako pri detonaciji udame patrone, detonira i druga (potpuno) na predvidenom
rastojanju, onda se rastojanje izmedu patrona povecava sve dok se ne utvrdi maksimalno
rastojanje prenosa detonacije. U protivnom, ako ne dode do prenosa, rastojanje izmedu
patrona se smanjuje. Ispitivanje se zavrSava kada se ustanovi udaljenost u (em) pri kojoj
u tri uzastopna opita dolazi do prenosa detonacije.
Potpuni prenos detonacije se kontrome preko kontrolne patrone kOja takode
detonira, dok se u slucaju nepotpune detonacije kontrolna patrona biva sarno osteeena
i odbacena. (SI. 98).
2 3

SI. 97.
Ispitivanje osetljivosti eSkploziva na udar: al ~ema uredaja sa padajucim ¢ekicem. bl Kastovaparat
na koji pada ¢ekic.

U tabeli 42 data je osetljivost nekih eksplozivnih materija na udar.

S1.98.
Tabela 42 Tabela 42
Odredivanje prenosa detonaciie; 1 - udarna patrona, 2 druga patrona, 3 - kontrolna patrona, 4 ­
¢eli¢na plo¢a, 5 - sporogoreci ~tapin.
Visina padanja tega
V rsta eksploziva
mase 2 kg, em Za eksplozive osetljive na klasicna sredstva za iniciranje uzimaju se patrone pre­
cnika 30 mm, a za eksplozive neosetljive na klasicna sredstva za iniciranje, uzima se naj­
Zivin fulminat 4 manji precnik patrone u kojem se doticni eksploziv praizvodi. Iniciranje se izvodi po­
Nitroglieerin 6 moeu pentolitskog pojacanika 50/50.
Razorna zelatina 40
Cmi barut 70
Tratil 90 9.4. BRIZANTNI EKSPLOZIVI
Kamniktit I, II preko 200
Brizantni eKsplOLl dele se na:
1. Proste brizantne eksplozive (eksplozivne materije).
Poznavanje osetljivOStl na udar omogucuje da se preduzmu odgova·
2. Slo:zene brizantne eksplozive.
rajuce mere predostroinosti rukovanju. transportu i upotrebi.
 !60
Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu, najceSce Cisti hemijski spo.
jevi pa se, osim inicijalnih eksploziva, retko (osim za vojne potrebe) upotrebljavaju sami.
Najee~e prosti eksplozivi sluZe kao brizantne komponente pri izradi sloZenih eksplozi­
va koji sc primenjuju u privredi.
Sioieni brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu smese viSe hemijskih spo.
jeva. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva kao osnovnog sastojka, danas se u
privredi uglavnom primenjuju amonijunmitratski i nitroglicerinski sioieni eksplozivi.
Prema agregatnom- stanju, sloieni brizantni eksplozivi proizvode se uglavnom u
evrstom stanju ito; praskasti, poluplasticni, plastieni, vodoplastieni - kasasti, granu­
lirani.
Prema nameni - slozeni brizantni privredni eksplozivi dele se na:
Eksplozive opste namene
Sigurnosne - metanske eksplozive.
9.4.1. PROST! BRIZANTNI EKSPLOZIVI
9.4.2. NITROGUC'ERIN C'3 HS(ON0 2)J
Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta teenost. bez mirisa. sladunjavog uku­
sa, specitlene tezine 1.6 gr/cIll 3 . Dobija se kada se na g1icerin deluje sumpornom i azo­
tnom kiselinom. U novije vreme dobija se sintetieki glieenn iz propilena u rafinerijama
nafte. Dobro je rastmrljiv U org31lskun materijama. a malo U vodi (vodostabilan). Cisti
nitroglicerin nema priIllenu zbog svoje velike osetljivosti i nepogodnosti za transport
jer je u teenorn stanju. Medutim. za izradu eksploziva predstavlja nezamenljivu kompo­
nentu.
Veoma je osetJjiv na spoljne impulse udara i trenja i zahteva veama pailjivo
rukovanje. Osetljivost na udar tegom od 2 kg iznosi 6 em. a uetonaciona brzina mu je
oko 8000 m/s. Bilans kiseonika je pozitivan.
Losa osobina nitroglicerina je u tome SlO se mrzne vee na +8 °c pri cemu je
jako osetljiv na udal. Zbog ove osobule nitrogjicerinu se pre izrade privrednill eksplozi·
va dodaje nitroglikol.
Nitroglikol ima tacku mrz.nJenja-~::.3 0('. Eksplozivi izradeni na bazi nitrogli·
cerina. gde je 25'( nitroglicerina zamenjeno nitrogllkolom. ima tacku mrLnjenja oko
0
_30 C, te ga ova ':ini pogodnim za proizvodnju eksploziva.
Toplota eksplozije nitroglicerina je oko 6300 KJ/kg. brizantnost 19 mm.
radna sposobnost 550 cm 3 , temperatura eksplozije oko 4100 °c gasna zapremina
7151/kg.
161
9.4.3. NITROGLIKOLC 2 H.. (ON01 ).2
Dobija se iz diglikola, dejstvom sulfonitri~ne smek. To je bezbojna pr~zima
tecnost nalik na nitroglicerin. Sa nitroglicerinom se meb u svim odnosima. Manje)e
osetljiv na udar od nitroglicerina. Osetljivost na udar tegom ad 2 kg imosi oko 15 em.
Ima nisku tacku mrmjenja oko -22,3 °c. Dobro rastvara ,nitrocelulozu. Dodaje se ni­
troglicerinu za sniZenje tacke mrinjenja nitroglicerinskih eksploziva. ZahvaljujuCi nitro­
glikolu, dan~nji eksplozivi se mogu cuvati i upotrebljavati na tem~raturi do -25 °c.
9.4.4. NITROCELULOZA C1 0H 6 0 S
Nitroceluloza je bela ill zuckasta vlaknasta masa, lako zapaIjiva, osetIjiva na
udar i trenje. Za izradu nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamucna celuloza. Po
spoljnjem izgledu ne razlikuje se od obicnog pamuka, iIi celuloze, ali ima sva svojstva
brizantnog eksploziva. Upotrebljava se za izradu plasticnih i amonijum-nitratnih plastic­
nih eksploziva i malodimnih baruta.
9.4.5. TROTIL (TRONITROTOLUOL) C1H.s(N02)3
,j
Dobija se nitracijom toluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oIeumom. :I
Bez mirisa je, gorkog ukusa, nagriza koiu, a gasoviti produkti deluju otIOvno na Ijudski
organizam. Vrlo je stabilan, nije higroskopan, u vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna
svojstva pa se moZe upotrebljavati i pod vodom. Ima odlicne minersko-tehnicke karak­ ,I
I
teristike. Brzina detonacije iznosi od 6500-6900 m/s. Osetljivost na udar tegom od
2 kg iznosi 90 cm. Lako se presuje, i pogodan je za izradu u rame geometnjske forme.
Najpovoljnija gustina mu je 1,44-1,48 gr/ cm 3 . Mana mu je sto ima vrlo nepovoljan
bilans kiseonika (-74%). Trotll ulazi u sastav, kao brizantna komponenta, vecine pri­
vrednih eksploziva.
I
9.4.6. PENTRIT
Pentnt je estar azotne kiseline i cetvorovalentnog alkohola pentaeritrita. To su
tlni beli kristali, netophi 1.1 vodi, a potpuno topivi u acetonu. To je jak brizantan eksplo·
ziv, koji se kao cisr. za miniranje retko upotrebljava. Osetljivost na udar tegom od 2 kg
iznosi svega 25 em. Brzina detonacije mu je oka 8400 m/s. Upotrebljava se za izradu
detonirajuceg stapina. i kao sekundarno punjenje kod nekih detonatora. Ako se pentrit
pomesa sa trotilom. osetljivost na udar se matno smanjuje. Takav eksploziv pod nazi·
yom pentoJit, upotrebljava se za izradu pojaenika (bustera) za iniciranje eksploziva i ek·
splozivnih smeSa koji nisu osetljivi na k1asiena sredstva za iniciranje.
 II>::
9.4.7. AMONIJUMNITRAT NH4 N0 3
Amonijumrutrat je neorganska so amonijaka i azotne kiseline, i javlja se u obli.
ku belih kristala. U cistom obliku on sadrii 34% azota, 5% vodpnika, i 60% kiseonika,
od od eega se 20% nalazi u s1obodnom stanju. Speeificna teZina kristalnog amonijumni.
3
trata je 1,725 gr/ em , tacka topljenja je 170 °c, higroskopan je, lako apsorbuje vlagu ii
vazduha, u toploj vodi lako se rastvara. UskladiStenje je oteteno pa se mora hermeticki
pakovati. Amonijumnitrat predstavlja slab eksploziv a jak oksidans. Pri eksploziji 1 gr
AN dobije se 0,2 gr k.iseonika. Toplota eksplozije muje oko 1430 KJ/kg, radna sposob.
3
nost 160-230 em , brzina detonaeije 1500-4200 m/s (zavisno od vrste arnonijumnit­
rata). Temperatura eksplozije je 1550 °c, zapremina gasnih produkata 980 llkg. Kritie­
ni precnik zavisi od granulacije kristala i kreee se ad 100-300 mm.
Prema JUS·u ako AN sadrZi 0,4% i vik gorivih materijala dolazi do eksplozije
amonijumrutrata. Poveeanje osetljivosti na detonaeiju i zapaljenje postize se dodava­
njem 3,5% kaoIina i 0,75% voska. Kritiena kolieina ANje oko 123 t. To je kolicina AN
koja zapaljena plarnenom na slobodnom prostoru ne detonira. Poveeanjem te kolicine,
iznad 123 t, mote doei do detonaeije.
Dugo godina smatralo se, da je AN neeksplzivno i bezopasno jedinjenje, i da u
sastavu eksploziva s1uZi sarno kao nosiic kiseonika - oksidans. Medutim, kasnija sazna­
nja demantovala su takva miSljenja. Prve nesreee sa amorujumnitratom zabelezene su
1921. god. Kod Orri-a pri poku§aju da se stvrdnuti arnonij~rnnitrat rastrese miniranjem.
Sledeee nesreee desile su se 1947 god. u Texas Sitiju, 1 ~restu, kada je dollo do eksplo­
zije na brodovima usled potara. U oba slucaja AN nije bio cist, vee pome§an sa 0,5% ka.
oIina i 0,75% voska, da bi se sprecila apsorpcija vlage i stvrdnjavanje.
9S.INICUALNI EKSPLOZIVI
lnicijalni eksplozivi s1u!e za izazivanje podsticanje na detonadju brizantnih
eksploziva. Dovoljno su osetljivi da detoniraju pri udaru, vamid, toploti, ill trenju, posle
veoma kratkog vremena sagore vanj a , a istovremeno su dovoljno neosetljivi pri proiz­
vodnji i preradi. Zbog takvih svojih osobina upotrebljavaju se za izradu detonatorskih
kapisli i elektrodetonatora, sa kojima se vrsi inidranje brizantnih privrednih eksploziva.
Veei broj supstanci mo~e se koristiti kao inieijalna eksplozivna materija, medutim, naj­
eesee se upotrebljavaju:
9.5.1. ZrvIN FULMIKAT Hg(CNO)2
Zivin fulminat nastaje pn reakeiji etilnog alkohola !ive i azotne kiseline. U he­
mijskom pogledu on predstavlja :livinu so fulminske kiseline.
163
Io je_Q~lildo svetlo siv~kristall1a _f!1atcrija, ~ vrlo osetljiva na udar, trenje i~
varnicu i detonira na temperaturi ad 190 °c, zbog toga sa njim treba oprezno postupa­
~ VJaga smanj;.;j~ ~ksplozivne karakteristike Zivinog fulrninata, i pri vlainostC0d5%
dolazi do delimiene eksplozije pri udaru. Pri vla!nosti od 10% fulminat se razla!e bez
detonaeije, a pri vlaznosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. Brzina detonacije,
pri gustini od 4,0 gr/em 3 , je oko 5400 m/s. a osetljivost na udar tegom od 2 kg iz­
nosi sarno 4,0 em, 81:0 znaci da je jako osetJjiv na udar. Ima negativan bilans kiseonika ­
17.0%, kristalna gustina mu je 4,42 gr I cnl a nasipna 1,22-1,6 grl em". Specifiena
zapremina gasova je 243 l/kg. Relativna energija u odnosu na TNT je 50%. Zivin fu~­
~~_~~rv~l!~t~el!5> koristi kao primarnopunjenje .1). g!lionatQrmm kapislarn..i\. Kolicil!'!
--- -----
zivinog fulminata u kapisli bI. 6 je oko 1,0 gr a u kapisli br. 8 oko 2,0 gr_
9.5.2. OLOVNI AZID (Pb(N3)2
Q1o.Vlll'pi<ijebela kristalnils()koja _s~_~~_lja iz oloV11()~~(;.etata illIl!tr~~
natrijeva azida. Manje je osetljiv na plamen i udaro_'!uZivinog fulminata. MoZe se pr~
~!l:tLp~d.!.!.sokiIl1"pritiskpm, a danegubl svojtl_ osetljivu()s.t, ~~tno j~~ P<U(~2$
fulminata.
-----~
Zbog svojih dobrih osobina, sve vise potiskuje Zivin fulminat jer je jeftiniji,
sigU~nii.iza ~ukovanje. Nedostatak~u je§to irnaVisoku tackuzapaljivosti jio-=­
360°C. Drugi ned~statik· mu je sto se pod utieajem ugljendioksida (C02 )raspada,
stvarajuci azotvodonicnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Zbog toga se u kapisJarna iz­
nad olovnog azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva najeesce olovotrinitro·
resoreinata.
Brzina detonacije olovnog azida, pri gustini 3,8 gr/em 3 je 4500 mis, a pri gus­
tini od 4,6 gr/em 3 ,5400 m/s. Osetljivost na udar tegom od 2,0 kg iznosi 10 em, sped­
fiena zapremina gasova je 308 I/kg, temperatura eksplozije 3730 "C. Nije higroskopan.
Kapisle i elektrodetonatori punjeni oIovnim azidom moraju biti od aluminijuma, a ne od
bakra, jer azid olova hemijski reaguje sa bakrom. ElektrodetonatofSa-azidomOIova kao
primamim punjenjem ne smeju se upotreb'ij;Wati na mestima gde se pojavljuje metan")
!~paljiva ugljena prasina.
9.5.3. AZID SREBRA Ag(N 3)2
nasao siru primenu jer je dosta skup.
se reakcijom srebrovog nitrata i l1'l.trijevog azida u vodenom rastvoru u obliku bezbojnih
ortorombicnih kristala koji su veoma osetljivi na udal. Kristalna gustina mu je 5,1
. temperatura samozapaljenja 290 relativna energija u odnosu na TNT je
45;".
 165
[64 M
~

'"
o:l ~
-
~ .....
V',
q
o
o
M
M ~ N V"l
V)
N
M

­
00 00
9.6. PRIVREDNI EKSPLOZIVI .J:J
~
I I 8 00
v
I \0 I
'"
E-o 0. 8 M V"l
M
.!Iii:
M

Su slozeni brizantni eksplozivi koji se prema nameni dele na; .... o o

:;: 8. o V"l
00
- eksplozive opste namene, = I
~ M
I ~ M
\0
J
o M

6v
J o 0\
0\ r-­
sigurnos[;";;-=--meialiske eksplozive. ct o M
\0 M
M

c;l
8 o
I""­
9.6.1. EKSPLOZIVI OP5TE NAMENE ~ ..... v 00 .....
0\ I""- M
o I I I""- ..... J
VI
r-­ 6
8. g
0\
~ V \0
9.6.1.1. Amonijumnitratski praSkasti eksplozivi 0\
M
M

g o
Su mehanitke smese kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinje. c;l ..... M 0\
.....
~.....
0\
n-;ek;plo~~~g~rucimdo~a~im;. Eks~fr>zi~~ ~it:()i~~~~_qia .s1~__~_pr~S!casto~ ~ 00 M
njima i
><.l M o
o '" I \0 ~ J 00
6
ill ~ecn~mstanju..!..~og\J_~iti troti!, nitroglicen.n_,--I~ek!<>gen ltd. Nitrojedinjenja se dodajy ~ '[ q 0\ V 00
M
V
da bi povecali brizantnost. osetljivost i radnu sposobnost. Goruci neeksplozivni dodaci
su~r~~n.a strugotina.drvenobrasno i dE. I dodaju se da bi se odrzala praskasta struktu·
><
q 8v V"l
o
\0
N
'" o M

J
f.a. Najbolje je kada je odnos gorucih i eksplozivnih komponenata takav da imaju uravno­ M
~ o
Ov
6. o
I g 0\
00 r-­ 6
~
teien bilans kiseonika. M
o V"l
N M
O~tljiv<?§.t()vih~~!9z!van~ pocetni inicijalni impuls zavisi od kvaIiteta M

~~:~~!?ista~~i k~licine .~e.nzibilizatora. usl()va primene i cuv~j~ u magacinima: Ini~iraju

>< 8
8. 00 o
r-­
se klasitnims~edstvima za inici.@..!lj~ (rudarskanlc~pisla. elektrodeJgnator i detonirajuci U
g ..... \0 M

g
M
~l!!). Domaci arI1ontiumni~.!?tski praSkastL elcsplozi~~4::l_!>.!.i~antnl!...ko_mpo_n~ntu 8M o I N
r-­ I
~ 6. ~ v @
sadrze troti] i lIitrogliceri!:. \0
M
M

o
9.6.1.2. AmonijulIUlitratski praskasti eksplozivi ~
o
sa sadriajem trotila
...>< v \0 M I""-
00
M
8 N I I""- .....
N
J
tr>
I""­
6r-­
~
tr. g 0\ V
Sastoje se od 60-8570 An. trotila (do 17%), dinitrotoluola. drvenog brasna 0. 0\ M
M
osovinskog ulja i po potrebi boju. Malo su osetljivi na spoljni impuls udara i trenja, zbog g o
cega spadaju u eksplozive sigume za rukovanje i transport. Pri niskim temperaturama
nisu osetljivi i ne mrznu se. Prema vlazi su dosta osetljivi rugroskopni, zbog cega se
><
§ .....
I
,-g
M
V"l
V"l
0\
~
N
V
00
J
o
00
0\
M
o
[
E V"l 00
pakuju u parafinisani papir i polietilenske kese. Primenjuju se za miniranje mekih ste· '" o. ..... M
v
na (kamniktit II) do srednje tvrstih i tHstih stena {amonaI pojacani) kada im se u sas·
tav dodaje spraseni aIuminijum {do U tab. 43 prikazani su domaci amonijunmitrat·
ski praskasti eksplozivi. sa dodatkom tfotila kao brizantne komponente. i aIuminijums· :tf
kog praIla z.a pojacanje (amonaIj), S3 niil:o\im osnovnim mincrsko-telmickim karak­ '" -.
"" E '"E
teristikama. ;;­
"" ~ u u
'l)
"::3 Q ,.; :~ '"u
:,:::"
::1
o "'- :::" N
'-' .~ o ::1
Q.. Q
'" '"oc: ...
s
-::; :-J
9.6.1.3. Amonijumnitratski praskasti eksplozivi ~ Q..
sa sadriajem nitroglicerina ...'"
..>t
·E
""
c<)
~
"-'
0. ~ .,'" ....<> t~ E-o
o
Q '"
-::; :-J
....:-Jo
"0 ..c c..
.:;;; E 2 '" ::; 00
c '"
'" c:
Su brizantni cksplozivi koji u 5\0::". sastavu imaju odredenu kolicinu zeliraJ1e
~
~
'" '"
::l
';:3
....
..c '"
""
Q..
E ec.. ~ 'c..8
smese nitrogiicerin-nitroglikoL Pored tog~ 5adrze jos amonijunmitrat. nitrocelulozu. '"' 00
'"
 IbG 167
v
v

drveno brasno osovinsko ulJt' ild, Zbog sadrZaja uko 5~( nilruglicerina sa nitroglikolom ~ 'N vI N ~ 9 ~ ~ v. I' :5 0 R

. ' . n '" .o~ NOOO 00

ne mrznu se ni kod najniiih zimskih temperatura. Manje su osetljivi na vlagu od praikas- ;: :;: 0 + 0\ v N V M

tih eksploziva izradenih na bazi trotila. Pakuju se u parafinisani papir i polietilenske

kcse. Primenjuju se za miniranje meklh i srednje cvrstih stena. U tab. 44 prikazani su

domaCi amoniiumnitratski praskasti eksplozivi sa sadrzajem nitroglicerina (viteziti) sa

, .
:i:j M
I
V')
0
- V
O\~
~ ~ N
-\0
:5 00
I'~
~

njihovim osnovnim minersko-telmickim karakteristikama, .~ 0 - + 0\ ~ ;; 0\ ~ M

9.6.104. Praskasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi

i eksplozivne smese sa sadri.aj~1l1 gorivog ulja .f;; N 00 v 00 N 0 0

",I 0,60\ c;-; V')~~~

Izradeni su na bazi kristalnog ili granuliranog poroznog amonijumnitrata i .~ 0 0 + 0\ v N M

odredcnog procenta gorivog ulja (Nafte) bez dodatka bilo koje brizantne komponente.

U svetu su poznate. na zapadu kao AN-FO smese, na istoku (SSSR) kao Igdaniti. Ove

eksplozivne smeSe zbog svog prostog sastava spadaju u najsigumije eksplozive za rukova· .;;i -I ~ <>q. ~ 00 :;:: ~ '<t gO "" ~

'" .00 O\M' 1'""

pa se i mehanizovano mogu puniti u bu~otine. Nepostojane su u vodi te se u ovod- .~ 0 0 + ..... M N 0\ M

i vlaznim busotinama ne mogu koristiti. Ovaj nedostatak mOze se otkloniti ako

se eksplozivna smesa pakuje u plasticna creva. ili usipava u busotine u creva. Mogu se

proizvoditi i pakovati u patrone ili vrece. a mogu se proizvoditi na mestu upotrebe. 'N 00 :;:; 8 S t3 :5 0 g

ci.:
V')

Kod nas je ova vrsta eksploziva nasla najsiru upotrebu na povrsinskim kopovima. .~ .g 0 ~ ~ ~ v ~ I' ""

Praskaste eksplozivne srnese izraclene na bazi kristanog amonijurnnitrata i od­

redenog procenta gorivog ulja poznate su kod nas pod nazivom Nitrol 1 i Nitrol 2.

Nitrol I J'e eksplozivna smeSa izradena od kristalnog amonijumnitrata sa cvrs· 'f;; ~ 0 ~ C; N :;:;;:: :5 0 9
"" - .• 0 • I'~'
.~ ~ ~ ~
V')
tim i tecnim organskinl gorivima u kombinaciji sa sredstvima protiv stvrdnjavanja. Oset- V') :;:'. 0\ M

Ijiv je na impu!s kapisle br. 8. Kriticni precnik mu je 32 mm, brzina detonacije je

3::!00 m/s. Koristi se za miniranje pod zemljom.
Nitrol::! je smesa izraclena od 9::!';( AN i 8% gorivog ulja. Minersko-tehnicke 'N V') ~ "" V') :q I' :5 V') 0
. ik'e dosta se razl'k'
k ar ak tenst I 'UJu 0 d mtro
. Ial K . . 'ntlcm
" . 6
precn ik mu Je 0
mill. pa se'IS· . ~
"" S ;;
O. ?0 0\
0\ v
0 '"<t
N <'!.
0\ '" v
N I' ~
kljucivo koristi za miniranje na povrsinskim kopovima. Nije osetljiv na klasicna sredstva
za iniciranje vee se mora koristiti pojacnik buster. Pre nos detonacije je samo u direkt­
nom kontaktu. Pakuje se u plasticne vrece za nasipanje u bu~otine iii pneumatsko pu· .-::; N - V') '" M 0\ 0 0
N _ 0 I' \0 '<t v''" 0 V') 00
nienJ·e. 2 V') • 0 0\ N V'). "" I' M
" .~ + v N 0\ v
U tab. 45 date su minersko-tehnicke karakteristike amonijurnnitratskill smesa
sa sadrzajem gorivog ulja fabricke izrade.
AN-FO smese koje se proizvode na mestu upotrebe. izradene su na bazi gra· ~ '"
nuliranog porornog AN i gOfl\'Og ulja u od reclenom procentu ito: 94-97<;; AN i G-3,} ~ ~ '" '"'~
.... ..... -- .- -..... t::
gorivog ulja. SmeSa od 94.5C:; A:'\ i 5,S";,· gorivog ulja smatra se klasicnom i eftkasnom "'- ~ u E u

smesom. >
':;:J
~
""
-3; , , : ; : ;oi> ; : : : :
Pri takvom odnosu komponenata smeSa [ma nulti bilans kiseonika i razlaie se ].
..:..c: .....
~ ~
':)
co ': 2 ~
t­
po uproseenom obliku po jednacini: <:),~ i;l 2'- 0..
.,0 ,,0
~, 0
h .- Q ~ I""

~ ~~ ~ Vi~OO;;
3NH 4 NO] + CH 2 .... 7H 2 0 + (0 2 + N2 + 3784 KJ -3 ;; g ;::- g ,!:i ~ -g

;;
.:..::.
~:-=:~
!:..O,.t;::;~
E
.j,.J
~t:!:;'"''''''

o....cc.r._
 169
168 V)
v '1' 0
~e: ....,
I \0
ers ::E V) 0 M CC \0 a u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. AN-FO smes.: su neidealni eksplozivi
<U 1:-. 0 I \0 V) \0
.c >< 0
l:­
0 0'\ V
V)
00 koji zahtevaju idealne radne uslove. Njihove minersko-tehnitke osobine zavise od tita­
ers ~ N 0
v N
v.
l- e:: .><: M 0\
ers vog niza faktora kao §to su:
_ granulaeija amonijunmitrata,
M
0 pretnik buliotine,
~
I
0 ~
V) V)
00 00 '"0
V)
or-­ M
I '"'l M ...., N gustina punjenja u busotini,
><
t­
0 N
t::0 0 ~
0\
0\ V
v
N
~ N.
.><: M

0\ - velicina i snaga pojatnika,

~
M

- vlainost bUSotine,
_ kontakt sa zidom buwtine, itd.

..... 0
., Stehiometriska AN-FO smeSa izratJena na mestu upotrebe (,.,zakic" - kruSe­ \j.
>< 0 7i I M

0 00 N 0\ ....,
0
~
V)
t­ oV) M

q M r-­ M vae) ima sledece minersko-tehnicke karakteristike: :r

e:: 0 t::0 0 0 N
M
.,; N
.><:
...., 0 M N
q _ radna sposobnost oko 320 em
3 t
M 0\
_ zapremina gasnih produkata, 980 l/kg, I
\

N
'0
...
.....
0\
0
0
0
\0
.;;: 0....,
'" M0I
C
V)

'i
v
N
0,
0\
0\.
M
M
v
M
N
.

\0
_ brzina detonacije od 2400-4200 mls
nasipna gustina 0,8-0,9 gr/ dm
_ kriticna gustina oko 1,2 gr/cm
3

3
r
~
M
'2 0\ <'!.
N N _ kriticni precnik oko 100 mm '-.

_ nije osetljiva na klasicna sredstva za iniciranje.

v
N
0 0
t'·
0
v ....,
0 '"0
'0
!::
q M
I
\0

v
, M
I
V)
t-
V).
o
v
N
0
0\
0\.
M
v
M

9.6.2. AMONUUMNITRATSKI POLUPLASnCNI

0 0 + M N
\0
EKSPLOZIVI

'2 0 0\ N
N
M
N 0\
U SVOlll sastwu illlaju 20--40% zelirane smeSe nitroglicerin-nitroglikol. Ostale
komponente koje ulaze u sastav su: amonijumnitrat, trotil, drveno bralino, stabilizatori i
dr. Koriste se za miniranje cvrstih i vrIo cvrstih stena, i svuda tame gde pra~asti eksplo­
zivi ne daju zadovoljavajuCe rezultate. postojani su na visokim i niskim temperaturama.
Otpomi su na utieaj vlage i vode. Osetljivi su na klasicna sredstva za iniciranje. U tab. 46
date su minersko-tehnicke karakteristike domacih poluplastitnih eksploziva (vitezita).
U grupu amonijumnitratskih poluplasticnih eksploziva mogu se svrstati i eks-
PIV':'" namenjcni za geofizicka i scizmicka miniranja - Geoviti. To su amonijunmitrat­
u
0 ski poluplasticni visokobrizantni eksplozivi koji u svom sastavu illlaju zeliranu smeSu
.,;
''"
­ E O£l
.><:
::;'1
N '"
c.. nitroglicerina sa nitroglikololll. alllonijurnnitrat, barijeve sulfate i druge komponente.
c:
- u
::::: 0
i'\amenjcni su za geofizicka istrazivanja, odnosno za vestacko izazivanje seizmickih ta­
:>
'N
o
-a ~'"
,.,
E
.~
'1:3
'"
N
:i
:::l
'"
.><:
'c;
"
'"
:=­
N
0
].
.:.: lasa u steni. Mogu detonirati pod visokim hidrostatickilll pritiskom. Otporni su na viso­
VI
-0 C ...'" 0.. ;: ke i niske temperature. Pogodni su za podvodna miniranja. Iniciraju se elektrodetona­
..,
.:.: ~
'00
­
~
0
Eo-< ~ 0
""
'"
.><: :::l
'"
.;:: .><: -0 0
a.. .c .~
.><: '" e e:
':.J
torom posebno nalllenjenim za izvoaenje ovih radova. Patroniraju sc u specijalne plastic-
'"
~ .'§" '" Oc,
e: ""e: '"a.. <;:::
ne tube izraaene ad polivinilhJorida. polietilena ili polistirola. U tab. 47 date su miners­
...'" c := '"VI
::: T)

'"
..0.:
'":::lbO ] '"c.. i:ti '"
;;;;l
.c §h
-

E
""
<.)

VI
c.. ko-tehnicke karakteristike neklh 'irsta geoVl ta.
 170 171

Tabela 46 9.6.3. NlTROGL1CERINSK1 PLASTlCNI EKSPLOZIVI

eksploziv vitezit vitezit vitezit vitezit vitezit I U svom sastavu imaju preko 80% ulirane smeSe nitroglicerin-nitroglikol sa
20 25 nitrocelulozom u zelatinoZJIom stanju, kao i druge organske i neorganske kompomente
30 35 40
u manjem procentu. Zeiatinirani viteziti su najjaei privredni eksplozivi i primenjuju se
karakteristike
za miniranje najtvraih stena i za miniranje u specijalnim uslovima. Vrlo su otpomi na
vlagu i visoku temperaturu,.mogu se koristiti za miniranje pod vodom. Obzirom na visok
gustina. kg/ dm 3 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 sadrzaj nitroglicerina vrlo su osetIjivi na udar. Iniciraju se kapislom hr. 6 i br. 8.
bilans kiseonika, % +4 +3,4 +2,5 +0,9 +0,5 U tab. 48 date su minersko-tehnieke karakteristike domacih nitroglicerinskih
gasna zapremina, I/kg 856 853 897 915 906 plastienih eksploziva.
energija eksplozije. KJ/kg 4157 4318 4570 4940 5104
temperatura eksplozije, °c Tabela48
2639 2722 2797 2962 ·3040
specifieni pritisak, Kbar. 8,6 8,83 9,53 10,24 10,38 eksploziv vitezit vitezit vitezit vitezit vitezit
pre nos detonacije. em 6 6 6 6 6 100 SO-II 80 60 50
brzina detonaeije, 6000 6100 6200 6300 6400 karakteristike
strenght. % 80 82 85 88 90
proba po Trauzlu, em 3 390 gustina, kgldm) 1,5 1,5 1,5 1,48 1,48
400 420 440 460
brzina detonaeije, m/s 7300 6,800 6,.800 6500 6300
Prenos detonacije, em 6-.8 6-8 6-8 8-10 8-10
proba po Trauzlu, em' 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480
gasna zapremina, Ilkg 709 670 639 788 829
topIota ekspJozije, KJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982
Tabela47 temperatura ekspJozije, or 41.87 3937 3644 3390 3030
specificni pritisak dN/em' 11979 10673 9477 10923 10366
eksploziv geovit-26 geovit-36

karakteristike
9.6.4. VODOPLASTlCNI - SLURRY EKSPLOZIVI
gustina, kg/dm 3 1,55 1.55
bilans kiseonika, % +0.03 +1.10 Vodoplastieni eksplozivi, u svetu pOZJIati pod imenom "Slurry" su savremeni
zapremina gasova.l/kg eksplozivi koji spadaju me(fu najinteresantnije eksplozive poslednjih decenija, koji se
849 837
koriste za miniranje na povrSinskim kopovima.
energija eksplozije. KJ /kg 4538 4664
Za razliku od dobro pOZJIatih nitroglicerinskih plastienih eksploziva, gde teenu
temperatura eksplozije. 0 e 2926 3018 komponentu predstavlja ekspioziv (nitroglicerin). vodoplasticni eksplozivi u svom sasta­
specifieni pritisak, Kbar. 9.40 950 vu. kao teen,; komponentu, sadrze vodu. Ostale sasta\TIC komponente ovih eksploziva su
prenos detonacije. em 10.0 10,0 najcesCe amonijum i natrijurrmitrat kao oksidacione soli, senzibilizirajuce materije
brzina detonacije. m/s 6000 6500 eksplozimog i neeksplozivnog karaktera, metaIni prahovi kao visoko energetska goriva
strength. '7c 80 85 sa dodatkom stabilizatora i visokomolekularnill plastifikatora. ZahvaIjujuCi vodi i pogod­
nim plastifikatorima zgusnjivacima ovi eksplozivi imaju kaSastu konzistenciju, veliku
proba po Trauzlu. em 3 330 360
172
173
V)
0
V)
.,
o
gustinu i dobru vodootpomost. Zbog sadrzaja vode osctljivost na udar i trenje je izrazito ~ 'E0::8
IX!
f­
V)
\0.
t-
V)
j
~
... V \0
a- N 0 8.....
c:: <Xl v \0 t­
smanjena, sto povecava sigumost primene i omogucuje mehanizovano punjenje minskih fJ .eo 0 0 V)
\0 \0 v.
f- N 0 .loo: (""I
bu~otina. Nisu osetljivi na klasicna sredstva za iniciranje pa se mora primeniti pentolit­ V)
V)

ski pojacnik - buster, ili patrona obicnog eksploziva (amonala). Gustina im je 1,4-1,6
gr/em) , a brzina detonacije 5000-6200 mis, prerna vrsti i nameni. Koriste se za minira­
0
V)

'"
...
~
.,
0
nje sarno na povrsinskirn kopovima jer imaju veliki kriticni precnik (60 mm). Sigumi su 'c0 0
~
V)
"I,
V)
I i::
N
(,",
(""I
v
\0
V) 0
t­ 8

.eN 0 0 \0 \0 \0 "1.
u radu, imaju veliku gustinu pa i veliku koncentraciju energije po jedinici zaprcminc. 0 .;,( 0,...,
0
Iskoriscenje zapremine bUSotine je 100%. Koriste se za miniranje cvrstih stena. Mogu V)

se izradivati fabricki i pakovati u patrone odredenih dimen7jja, ili na mestu upotrebe i

direktno upumpavati u busotine, Mogu se izradivati sa sadrzajem metalnih prahova ili 0
0 .,
bez njih. Kod nas su poznati pod komercijalnim nazivima ,,Boriti" (',Miloje Zakoc") i ~~ 0
0
V)
I
~ V)
t-
a­
,..., M
0
0
0 8
0 "!. i::0 t­ a- \0 t­
"Kemeksi" (Kamnik), U tab. 49, 50, 51 date su minersko-tehnicke karakteristike pa­ 0
.eN 0
0
V) 00.
00 .loo: a­
troniranih vodoplasticnih eksploziva tipa Borit i Kamex, sa i bez metalnih prahova. v

Tabela 49 0
f­
V)
'".....
0
eksploziv obilic-2 borit-50 borit-60 detonex .§ ~ 0
t-
V)
j
~
... 00
t­
a-
N v 0 0
0
\0.
0 c:: \0 v V)

V)

0. t­
.eo 0 0 V)
M
karakt~ristikc V)
V)
.;,(
.....
gustina, kg/dm ' 1,4 1,5 1.5 -1,55 1,5-1,55
brzina detonacije, mjs
gasna zapremina, Ukg
5500-5700'
1016
5000-5200'
980
6000-6200* 5500-5700*
920 878
0
0
V)
...
~ V)
.,
0

toplota cksplozijc. KJ/kg 3784 3997 4554 5023 1:::::8

00
VI
"1.
V)
I ....c:: t­
00 v
(""I
V)

v 0
t­
0
0
.e 0 \0 V)
V)
"'l
kontakt kontakt 0
prenos detonacije, em kontakt kontakt V)
N .loo:
kriticni precnik, film 60 60 60 60 V)

minimalni pentolitski
pojacn ik. gr. 100 .LOO 100 100 0
V)

~c::
N
... !XI
.;:: ::8 V) V) ..... a­ M 0
/ * detonaciona brzina u c~1icnoj ':':'; 060 mm. "'­ I ao (""I
a- 0 'b
.....
0
t­ 0
]0 0 0 a­ V
V)
o .;,(
0 "1.
V)
,Tabela 50, Tabela 50 Tabela 50 0

eksploziv kamex-e kame x M-15 kamex M-5

karakteristike

gustina, kgjl 1.4

1.5
1,5

brzina dctonacije. mls 5600

5000
4800
]
prenos deto!'acije, em kontakt
kontak!
konukt
tIQ
.;,( ...0..c::
kriticni precnik, mm 60
60
60
J:i
'­
'­
Z ..:;
PD-80
PO-80
PD-80
> -, 'c:I
nacin iniciranja, gr ~
~ OJ)
'N u ;2
~
bilans kiseonika, '7r
gasna zapremina, I/kg
+0.9

828

0,0

720

-2.7

850

0
0.. cJ
::'* d ""

<1)

:~
'"0 '.~
<1)'

<)
S
~
c::
>0

energija eksplozije, MJ /kg 3,78

5.39
4.19
...'"
~
<J
Q

'"c::
:: 0
c.. 0 >< '"
:: :: '"
'0'
temperatura eksp\ozije. ·C 2960
3160
2655
5 .8 <:i
~'"
.8 <1)
>U
...Q. 0..
,~ Q. ~ '2
spccificn i pritisak, Pa 9.25'10'
8A3-I0'
8.6010'
<J
'"
c::l
s'"' '"
!! <E
'c:I
-;:J '2 Cd
~
e
.§ '"0 '" 0 '2 '"
~..l ,S
'"
::l ~ ~ ;; 0.. 'c:I
'c0. -'"... '8::
'"
..:.< "'l Q.
'"
OJ) .8 '"....
 174 175

9.6.4.1. Vodoplastiini - Slurry eksplozivi

Dalja istrativanja i usavrsavanja vodootpomih eksploziva tipa slurry rezultiraJa
za mehanizovano punjenje
SU, trenutno posIednjom generacijom, emulzionim eksplozivima.
Osnova za emulzioni eksploziv je stabilna neeksplozivna emulzija izraoena na
Su vodoplasticni eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Sastoje se od , bazi klasicnog sisema oksidans-gorivo. U tehnickom srnisIu emulzije predstavljaju dis·
zasicenog rastvora amonijunmitrata u vodi sa drugim dodacima za pojacanje kao slo su perzni dvofazni sistern u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. SuStinski posmatra·
Iroti, bezdimni barut, aluminijum i dr. kao i sredslva protiv segregacije kao sto su nat­ no emulzije'predstavljaju intimnu smesu dYe tecnsoti koje se ne meSaju. S obzirom da su
rijumova so karboksimeiilceluloze, guar i dr. Njihov procenat se krece oko 2%. Ova sred­ u vecini slucajeva pomenute tecnosti vodeni rastvori neorganskih soli i razliciti tipovi
stva ob~zbeduju stabilnost suspenzije i viskozitet. Kod nas industrija "Miloje Zakic" - ulja, dizel gotiva i rastopljenih voskova. emulzije mogu biti: tip emulzije, voda u ulju, iii
Krusevac, pro izvodi vodoplasticne eksplozive tipa .,Slurry" na mestu pnmene pod ko­
obmuto tip emulzije, ulje u vodi. Da bi jedna ovako dobijena emulzija posedovala eks­
mercijalnim nazivom .. Majdaniti" po tehnologiji koja je bazirana na sistemu poznate
plozivna svojstva sa odreoenim minersko·tehnickim karakteristikama, dodaju joj se aditi­
Americke finne "lreco".
vi sa razlicitim ulogama kao sto su: stakleni iii plasticni mikrobaloni, per/Hi, granulirani
Ni jedna od komponenata kOje ulaze u sastav majdanita nije sarna za sebe eks­
amonijunmitrat, kao i metalni prahovi, atomizirani aluminijum, ferosilicijum i sl. koji
ploziv. Majdaniti su kiseonicno balansirane smese vodenog rastvora oksidanata i neeks­
povecavaju Strenght emulzionim eksplozivima.
plozivnih gorivih materijala. Energije eksplozije oslobada se iz ovako komponovanih eks­
Emulzioni eksplozivi pokazuju idealne detonacione karakteristike cak i pri ma­
plozivnih smeSa kao rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije izmedu goriva i
lim precnicima upotrebe, za razliku od drugih Slurry eksploziva.
oksidanta. koja nastaje kada se smesa inicira snalnim pOjacnicima visokog detonacionog
Ako kao kriterijum za podelu emulzionih eksploziva uzmemo njihovu osetlji­
pritiska. yost mogu se razlikovati dYe vrste:
Spajanje goriva i oksidanta u detonaciono sposoban sastav vrlli se u toku punje·
nja minske busotinc. To se ostvaruje na Slurry vozilu koje u separatnim bunkerima nosi emulzioni eksplozivi osetljivi na klasicna sredstva za iniciranje,
rastvor oksidanata i smeSu goriva do minskog polja, gde se pomocu elektronski progra­ - emulzione eksplozive koji za svoje iniciranje zahtevaju znatno jaci impuls ko­
mirane opreme gorivo i oksidant mesaju i odmah se pomocu pumpe i gumenog creva ji se ostvaruje pOjaenikom.
nastala kasasta smesa upumpava direktno u minsku bUSotinu, Majdaniti su eksplozivi Emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost u proizvodnji, u pogledu
koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nadu u minskoj busotini, konzistencije, delonacionih karakteristika i primene. Moze se primeniti za miniranje ste­
daleko od svog kriticnog precnika. Kod ovog sistema postoji mogucnost punjenja mins­ na razIicite cvrsloee, sa precnicima od 30-300 mm. Poseduju veliku brzinu detonacije,
kih busotina. bez prekida. sa energetski razlieitim eksplozi\ima. Majdaniti zalltevaju relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. U tab. 52a date su neke minersko-tehni·
snalan inicijallli impuls koji se postize pentolitskim pojacnicima - busterima. Slurry eke karakteristike emulzionih ekssploziva fabrike "Miloje Zakic" KruSevac.
vozilo u sustini predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. U svom radu vezanaje za
svoju baw .. Slurry stanku" gde se skladiste gonya, priprema rastvor oksidanata i vrsi Tabela 52a
punjenje vozila. U tab. 5.2 date su minersko-telmicke karakteristike "Slurry" eksplozi­
Naziv em ulzionog eksploziva
va za mehanizovano punjenje.
Karakteristike Dctolit Detolit Demulex Demulex Demulex
PE PEM 3M SBM EP
Tabela 52
- bilans kiseonika, % 0 0 0 0 0
eksploziv majdanit-IO majdanit-15 majdanit-20 847
- gasna zapremina, lfkg 947 898 896 900
karak teristike - energija, kJJkg 3015 3560 3307 3851 3294
_ tcmp.eklpiozije, OK 2087 2372 2352 2606 2345
gustina. kg/ dm 3 1.6-1.25 106-1.25 1.6-1.25 gustina. kg!1 1.1 1,3 1,1-1,3 1,1-1,25 1,1-1,25 1,1-1,3
brzina detonacije. fill S 3500* 3700* 400* - min. prccnik, mm 90 90 30 30 50
toplota eksplozije, KJ 'kg 3139 3558 4102 inicijacija 300 g 300 g R.K. R.K. 100
pentol penta! Dr. 8 br. 8
gasna zapremina, ljkg 875 835 780 - bIZ. detonac, kmjs 4,8-5,0 4,6-4.8 4,8-5,0 4,6-4,8 3,5-3,7
kriticni preCnik. mOl 60 60 60 stabilnos! 15 dana 15 dana 6 mcseci 6 meseci 3 m~seca
pojacnik, pod vodom pod vo(lom
gr. pentolita, 360 360 360 - vodootpornost odlicna odhcna odlicna odlicna odlicna

c~licnoj CI!VJ ¢50 mm. ~ 1I celicnoj ceVl debljinc zlda 3 !lUll. prj minimalnom precniku upotrebc.
 177
176

9.6.5. METANSKI SIGURNOSl'! EKSPLOZIVI Tabela 54

Su posebna vrsta eksploziva namenjena za miniranje u rudnicima i radnim mes­ eksploziv metankamniktit-l metanvitezit-5
Uma na kojima postoji opasnost od metana i eksplozivne ugljene prasine. Njihova sigur­
nost zasniva se na prisustvu natrijumhlorida iii kalijum hIorida, koji u proeesu eksplozije karakteristike
prelaze u pamo-gasovito stanje, te snizavaju pocetnu temperaturu eksplozije za oko
1,10 1,15
1000 °c i skracuju duzinu i trajanje plamena. Sadrzaj ovih dodataka u eksplozivu izaziva­ gustina, kg/I
ju znatno smanjene radne sposobnosti ovih eksploziva. bilans kiseonika, % +4,2 +2,10
zapremina gasova,lJkg 698 702
9.6.5.1. Praskasti metanskieksplozivi energija eksplozije. MJJkg 2,34 2,69 1

Kod nas se proizvode dye vrste praskastih metanskih eksploziva ito: Metan­
temperatura eksplozije, °c 1670 1795 I ,J
4,68·1(f 5,0' lOS i
speeificni pritisak, Pa
kanmiktit - I i Metanvitezit 5. U tab. 53 dat je pregled hemijskog sastava ovih eks­
ploziva. a u tab. 54 minersko-tehnicke karakteristike ovih eksploziva. Praskasti metan· pre nos detonacije, em 4-9 4 , 11
brzina detonacije, mJs 3200-3400 3200 j II
ski eksplozivi su higroskopni. te se pri upotrebi u mokrim bUSotinama moraju zaStititi
proba po TrauzIu, ern 3 170-190 185
plasticnim folijanla. U skladu sa propisima dozvoljen je samo elektricni nacin iniciranja.
45
II
Moraju se upotrebiti specijalni metanski elektricni detonatori. strength, % 40
ciozvoljena kolicina po jednoj
minskoj bUSotini, gr. *600 500
9.6.5.2. Poluplasticni metanski eksplozivi
*800
Izradeni su na bazi amonijunmitrata sa znatno vecim proeentom nitroglicerina rok trajanja, meseei 2 3
(21-31'1(,) uz odgovarajucu kolieinu inertnih soli (35-4010) natrijumhlorida iii kalijurn­
hlorida. Nisu higroskopni i imaju vecu radnu sposobnost u odnosu na praSkaste.
Posebnu vrstu sigumosnill eksploziva predstavljaju tzv. ,.OklopIjeni" pIa,tieni
,. 600 gr. ako su patrone od 100 gr.
** 800 gr. ako su patrone od 200 gr. I
metanski eksplozivi. Ovde je patrona plasticnog eksploziva obavijena slojem vrlo slabog 9.6.6. RUDARSKI CRN] BARUT I 1
ekspIoziva sa dodatkom inertnih materija koje deluju kao zastita od pocetnill vrelih gao
sova i plamena. Po svom sasta\u izradi i svojstvima erni barut cini posebnu grupu eksploziva,
ima tu osobinu, d? ne detonira vee sagoreva. To je dobro homogenizovana mesavi­
Tabela 53
na kalijumnitrata (75%), drvenog uglja (15%) i sumpora (10%). Spada u najstarije pozna­
te eksplozive koji Sll se nekad upotrebljavali za miniranje. Kasnije je u praksi bio zame·
eksploziv metankamniktit - I metanvitezi t - 5
njen jaCim i savremenijim eksplozivima, ali se uprkos tome, na izvesnim specijalnim pod­
sastav rucjima miniranja, jos uvek zadrzao. Rudarski emi ~arut je eksplaziv koji, zbog izrazito
~porog i pretezno potisnog dejstva...!ll'0treblja\,amo svuda~rilik~m miniranja ielim....Q
amonijumnitrat 62.2% 38.8% ~obiti velike neosteeene blokove stena, na primer u kamenolomima ul<~~()g.,1(~e_n~
trinitrotoluol 7,4% 2% Ldrugih gradevinskih materijaIa, za vajarstvo i sl. N~zamenljiv je pri izradi sp~rogoreeeg
ugljcna prasina - ksilit 1.5<;(­ stapina. Vrlo 'Ie lako pali plam~nom anaroCitoelektricnom vamicom. N! <Jtvorenom
natrijumhlorid 27.5~( =:9 .5~~, yrost_o!U gor! brzinorn od ~ -5 In/ s, a u zatvorenom oko 400m/ s.. y!'lo je_ higr_o~~panj
karboksirnetilceluloza 0.5-2'/;' ? 159<- vlage ne moie se z~pali~i. U tab. 55 date su neke fizicko-hemijske osobine cmog
kalcij uIIlstearat 0-1,0::" 0.2(0
bamta.
nitroglicerin-dinitroglikol 57< Zrna obicnog rudarskog emog baruta prolaze kroz sito saotvorima od 3 mm, a
drveno brasno 4,5<;(­ ostaju na situ sa otvorhna od 0.2 mm. Zbog toga sto ~drii drveni ugaIj i kalijul1mitrat,
 17<)
178

emi barut je higroskopan i treba ga cuvati na suvom mestu. Vlazan barnt pomaje se po Osnovni podaei 0 dimenzijama i pakovanju amonijumnitratnih
praSkastih eksploriva
tome ~to zma postanu mutna, i mogu se drobiti medu prstima. Ako takav barut osu~i­ Tabela56

I'
mo, na njemu se pojavljuju mali beli krstiali kalijumnitrata, to je tzv. pojava "evetanja".
Unutras. ambalaza Spaljna ambalaza
Takav barut se ne sme upotrebiti, treba ga uni~titi. Rudarski emi barut standardno se PATRONA polietilenske kese kartonske kutije
patronirano u
pakuje u polietilenske kese teZine 2,5 kg., koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Pri Teiina Neto eea
Precnik Teiina Duiina
punjenJu bUSotina, ako se one suve, i ako su vertikalne, emi barut se usipava u bu~otine. mm gr em Komada jedne spoljne
kg kg mere, mm
Ukoliko su bUSotine kose iii su vlafne iIi sa vodom, onda se emi barut stavlja u p1trone

od poli<!tilena i ria kanapu spusta u buSotine. Patrone emog baruta ne smeju se nabijati parafinisani

25±1 100±2'70 18-21 papir 10 2,5 25 390x265x350

u bu~otinu. Za palenje emog baruta upotrebljava se sporogoreci ~tapin sa ill bez detona­ 200±2% 28-41 " 5 5 25 390x265x350
25±1
tora iii detonirajuci stapin. 28±1 100±2% 14-16 10 2,5 25 390x265x350
28±1 200±2% 29-32 5 5 25 290x265x350
32±1 100±2% 11-13 9 2,5 22,5 410x345x250
Tabela 55 32±1 200±2% 23-25 3 7,5 22,5 41Ox345x250
32±1 300±2% 34-36 5 5 25 41Ox345x250
eksploziv er ni barut 38±1 200±2% 16-18 5 4 20 390x265x350
38±1 500±2% 40-42 5 5 25 390x265x350
42±1 500±2'70 35-38 5 5 25 390x265x350
karakteristike 25 390x265x350
45±1 500±2'70 34-36 5 5
50±2 500±3% 30-33 10 2,5 25 390x265x350
spoljni izgled polirana zrna sjajno erne boje 26-29 polietilen 8 3 24 390x265x350
60±2 750±3'70
sadrzaj vlage. '7r 1,5 60±2 1000±3'70 31-34 crevo 6 4 24 3:l0x265x350
70±3 1000±3% 28-31 6 4 24 410x345x250
gustina zma. gr/ em 3 1,72-1,77
36-40 4 6 24 390x265x350
80±3 2000±3%
sadrzaj pepela. ~~ 0,8 90±3 2000±3% 28-31 4 6 24 390x265x350
100±3 2000±3'70 23-26 5 4 20 390x265x350
nasipna tezina. gr / I 900-1000 1200x800*
125 ±3 10000±1% 78-84 90 10 900
energija eksplozije. M1 /kg 3,2 180±3 20000±1% 76-82 48 20 960 1200x800*
temperatura palenja. °c 300-320 230±3 25000±1'70 55-60 36 25 900 1200x800*

osetIjivost na udar. Nm 13,7

gasna zapremina. l/kg 300
temperatura sagorevanja. °c 2380 Osnovni podaci 0 dirnenzijama i pakovanju
vodoplasticnih eksploriva
Tabela 57
Unutras. ambalaz.a Spoljna ambalaia
9.6.7. PREGLED PAKOVANJA PRlVREDNIH EKSPLOZIVA PATRONA polietiinske kese kartonsk:e kutije
patronirano u
Precnik TeZina Duiina Teiina Neto eca spoJjne
mm kg em kom. jedne kg mere,
Pri fabrikacijL privredni eksplozivi pakuju se u patrone eilindricnog oblika kg mm
odredenih dirnenzija i teZine. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene
Polietilensko
zavisi i nacin pakovanja. Pra~asti eksplorivi precnika ispod 60 mm, patroniraju se u pa­ 33-35 erevo 5 6 30 350x260x370
60±3 1.5-3'7c
rafinisanisani natron papir. a kao zamta od spoljne vlage upotrebljavaju se polietiIenske 70:d 2,0-3'7c 33-35 5 6 30 350x260x370
80±3 2,5-2'7c 33-35 4 7,5 30 350x260x370
kese za skupno pakovanje koje se hermeticki zatvaraju. 33-35 5 6 30 350x260x370
'10±3 3,0±2'7c
Precnici iznad 60 mm patroniraju se u polietilenska creva iIi vrecice. Po:.ieti­ 100~3 4,0±2S1c 33-35 4 8 32 350x260x370
125::3 10 :: 2~(- 51-55 90 10 900 1200x800*
lenske vrece ill pojedlne patrone stavljaju se u kartonske kutije do odredent: tezine. Na 48 20 960 1200x800*
180=3 20 =17 49-53
zahtev potrosaca pakovanje se moze vrsiti u drvene sanduke. Dirnenzije i tezine privred­ 230=3 25 :: 1 r;c 37-41 36 25 900 1200x800*
260±3 30 = 1<;;
36-·.0 28 30 840 1200x800*
nih eksploziva su standardizovane. i proizvodaci su dumi da se pridrzavaju usvojenog
standarda. N! poseban zahtev potrosaca moguca je izrada i vanstandardnih patrona pre­
• Paleta

rna dogovoru. U tab. 56 i 57 date su standardne dirnenzije patrona i njihovo pakovanje.

za arnonijurnnitratske praskaste i vodoplasticne domace eksplozive.

 180 i1>1

10.0. SREDSTVA I PRWOR ZA INICIRANJE MINA Ostali prazan prostor u kapsli (oko 1/3) sluzi za umetanje i ucvrscivanje sporo·
goreceg stapina kao sredstva za pripaJu.

1 3
"
Da bi privredne brizan tne eksplozive doveli do detonacije, potrebno im je saop·
mti pocetni i!licijalni impuls. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposob·
nost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. U ova sredstva spadaju:
- detonatorske (rudarske) kapisle, L -.
elektrodetona tori, 51.99.
sporogoreci stapin, Detonatorska Irudarska) kapsla; 1 - metalna ~aurica, 2·- metalna pokrivka, 3 - inicijalno punjenje,
- detonirajuci 4 - brizantno punjenje.
- pomocna sredstva za sporogoreceg stapina.
Ako je inicijaJno punjenje :livin fulminat tada metalni delovi kapslemoraju biti
izradeni od bakra ili njegovih legura, jer livin fulminat razomo deluje na aJuminijum.
Ako je inicijalno punjenje olovni and tada metaIni delovi kapsle moraju biti izradeni od
aJuminijuma ili njegovih legura, zbog delovanja olovnog azida na baku.
10.1. SREDSTVA ZA INICIRAJE MINA OTVORENIM PLAMENOM Prema svojoj jacini kapsle se rade od br. I do br. 10. U praksi se obicno upotre.
bljavaju kapsle br. 6 i br. 8, i to br. 8 za aminijumnitratske praSkaste eksplozive, a br. 6
za nitroglicerinske. Nase domace kapsle imaju oznake:
U sredstva za iniciranje mina otvoreninl plamenom spadaju: DK-6-Al, gde je:
detonatorska (rudarska) kapisla. DK-8-Al, DK - detonatorska kapsla,
- sporogoreci stapin, DK-6-Cu, 6 i 8 - jacina kapsle,
pomocna sredstva za palenje {minersko sace, minerski i minerske 5i· DK-8-Cu, Al i eu simbol metala caurice.
bice).
U tab. 58 date su oznake i dimenzije kapisli br. 6 i br. 8.
Detonatorska (rudarska) kapislaje namcnjena z.a dovodenje do potpune deto·
r1.~gj~ elcspl.ozivn?g pUrlj~.rlJ.~i detofl~aju~JL. u suvim radnim uslovirna. . llem,a Tabela 58
!>.ojave metana i opasne ugljene prasine. Detonatorska kapisla sastojise oc!:
oznaka D(mm) L(mm) E (mm)
metalne caurice standard nih dimenzija.
metalne pokrivke. DK-6-Al. DK-6-Cu 7,O±O,1 35 15

- inicijalnog punjenja (primamog). DK-8-Al. DK-8-Cu 7,O±O,l 45 15

- brizantnog punjenja (sekundamog).

Caura i pokrivka izradene su odba1ra ili_~§kamih legura (kod fulminiltskih) i\.l Kapsle se ne smeju baciti tumbati nili pritiskati. lnicijalno punjenje je veoma
od_a!IHl1inijuma.i nJegovih legur<!Jkou .lZlJnih). L cauru je smestena (upreso~ oset\jivo na: udar. trenJc. plar::w i varnicu. Temperatura saIl1odetonacije kapsli viSa je
na) potrebna kolicina brizantnog 1 inil.l:.llnog eksploziva. 1"a dno kari51e Sl11csta se brio od 120 haps!e riC 5" funkcionalne osobine pri temperaturanla od -20
~a~ino. (sckundarno) .punjenje koje je obicno od lrotila. heksogena iii pen trita. Kohci~a +25 0c.
ovog punjenja kod kapsli br. 8 iznosi O.S gr.. a kod kapsle br. 6 oko OJ gr. lwad brio Ispitivanja rudarskih k.J.pisli u fabrikama \Tsi se na:

zantnog eksploziva (sekundamog) nalazi se 0.4-0.5 gr. inicijalnog - funkciju.

va fulminata live ili OlovIlOg azida sa oiumim trinitroresorcinatorn.

metalnorn pokrivkol1l. :\3 sl. 9<) :'ni-:anl1:J je detonatorska
 J82
lspitivanje na funkciju je ustvari ispitivanje brizantnosti rudarske kapsle. Prove­
ra se vrsi iniciranjem kapsle na plocid od cistog olova cije su dimenzijeAOx40x5 mm za
kapslu br. 8, i 40x40x4 mm za kapslu br_ 6. Eksplozija kapsle koja se ispituje mora da
probije olovnu plocicu u precniku koji je ravan iii veei od precnika kapsle. SI. 100.
4 D3.0SS odnosno JUS H.D3.0S0, i iznosi 110-140 s/m' sa toierancijom od ±IO s, iz
PraViJan I potpun proboj olovne plocice pri ispitivanju
rudarske detonatorske kapisle na funkciju
51. 100.
Serna uredaja za ispitillanje rudarskih kapsli na funkciju. 1 - spotogoreei ~tapin, 2 _ kapsla, 3 _ 010.
IIna ploe ic:a. 4 - drzat kapsje i ~tapina.
Provera na sigumost vrsi se tako sto se kapsle puste da slobodno padaju kroz
vertikalno postavljenu celicnu cev (spoljnjeg precnika 26 mm i unutrasnjeg 20 mm)
sa visine od 1,5 m na betonsku podlogu_ Prilikom pada kapsle na betonsku podlogu. ista
ne sme da dctonira nili da dode do ispadanja pokrivke i eksplozhnog punjenja. Za pro.
veru se koriste 10 kapsH, od kojih se 5 pusta da padne sa dance tom okrenutim na dole, a
drugih 5 sa otvorom okrenutim na dole.
Pakovanje rudarskih kapsli vrsi se po 100 kom. u kartonske ili limen.: kutije sa
~tvorom okrenutim na gore. Prazan prostor otvora kapsli. kao i svi meduprostori izmedu
kapsli napunjen je sitnom suvom strugotinom. Po pet kutija sacinjavaju jedan paket,
183
omotan hartijom i povczan kanapom. Paketi se slaiu u dvostruke drvene sanduke, a
meiluprostor je ispunjen drvenom suSkom. Sadrzina sanduka moze iznositi 5000 i
10000 korn. kapsli.
Sporogoreei ~apin je sredstvo namenjeno za pale'nje (iniciranje) detonatorskih
.J:.~sli i minskih punjenja od cmog baru tao Za sigumo inicirarijerudarskih detonatorskil;
kapsli potreban je pJamen - va-;:;Jca=-iSkra (plameni impuls). To se ost;:llIUJI:. p!i!!le_flOm
sporogoreceg stapina, koji se stavlja u kapslu, zatim zapali, i kada dogori daje plameni
impuls pomocu koga se inicira rudarska kap~. ------ - - -
Vreme gorenj sporogoreceg stapina krece se u granicama koje propisuje JUS H.
cega proizilazi da 1 m' kvalitetnog itapina moZe goreti najbrZe 100 s, i najsporiJe 150 s.
U praksi se obicno uzima da 1 m' stapina gori 120 s. Treba mati da se vreme gorenja
bitno skracuje kada stapin god pod pdtiskom (pod vodom iii u jako nabijenoj bu!Otini)
o cemu treba voditi racuna prilikom izbora duzine stapina.
Sp~()g<:.>.r~i~pins_e~raduje ~~~1I vrpce ~~~~J)a)_i sastojise ()d barutne sr~i
i omotaca. Srz stapina je od sitnozrnog cmog baruta, sa pamucnim koncem koji prolazi
kroz sredinu srZi~i una zadatak daprilikom izrade stapina oialda ravnomerrio dovodenje
~im;g-baruta,au is10 vreme predstavlja zastitni znak fabrike (svaki proizvoaa~lma svoju
2£i~~~~ca). O!li?tac Stapina Te-Odi{udeljfleili pamucne prede. IE:a~Ele~-dva_~~2
koji su unakrsno pleteni i spolja su presvuceni slojem bitumena. O}akav ()rI!0tac spreca­
Vl!__pro!!()r:e!~I~~llpi'!!l1ji: -V!f£I_~~c:nj~\1_b_ocne str3l1.e~ _9~~Oizrail.en stapin '!..amen~n
je~.Cl.Jlld_'!..suvim_~e~l!I.~a bez_v<?_de: Z~!a~_ u mokdm i vla1nim_!:!~oviIT1.a.._il!za fad P.2d
v!l~()m kods!i~sP~'?!i~~_s£or()goreci stapin. ~~ku~~_o~ pretl'1odnog po tomeu~o
je umesto bitumena presvuten PVC masom, pa je tako srt stapina potpuno zastieena od
u'ticaja;:Iage, pa se m-Oze-up()!~biiirpocfvOdo~.------ -------- - ­
~ vc !Z()l.~l!iJA-
OM6Ttte J
"".~
N i 1 · · · .)
b S{2.~ •
""lise" II I r
sp-i. Q, oko7ttt!
51.101.
Izgled sporogoreceg ~tapina; a- obiean, b - specijalni.
Obe vrste stapina pakuju se i isporucuju u drvenim sanducima i kartonskim
kutijama. Pre pakovanja stapin Sf; navije na kolute cija duZina iznosi 8 m, i po tetiri
takva koluta vezu se u namotaj. Da bi se zastitili od vlage, namotaji se stavljaju u poll­
etilensku kesu, a kese se pakuju u kutije od talasastog kartona iIi drvene sanduke po
1000 m stapina.

184
.%~
/ ~--
•:~\
\\\~. '/I,
j( ((,.('($.11."'1/-'.'.' J'Y ,~
~! .. \~
"-~.
SI. 102.
O~i izgled pakovanja obicnog i specijalnog sporogoreteg
U toku transporta i skladiStenja sporogoreci stapin treba da bude zasticen od
vlage, visokih temperatura i plamena. Temperatura u skladiStima treba da se krece u gra­
nicama od -20 do + 25°C, a relativna vlaga ne sme da prede 75%. Cuvan u ovim uslovi­
rna sporogroeci stapin treba da se upotrebi u roku od 6 mesecL
Da bi se sprecile nezgode koje se desavaju pri radu sa sporogorecim stapinom,
proizvedena su pomocna sredstva za njegovo palenje. Ova sredstva omogucuju da se pale.
nje vrsi brzo i sigumo. U pomocna sredstva s p a d a J U : : ·
- minersko
- minerski tuljci,
minerske siblce.
Minersko sace omogucava istovremeno palenje veceg broja s~pina odnosno
mina. Izradeno je od kartonskih cevCica medusobno povezanih u vidu saca, premazanih
na jednom kraju zapaljivom masom. Drugi kraj cevcicaje otvoren radi stavljanja stapina.
Pakovano je po 30 kom. zajedno, ali se po potrebi moZe otkinuti i upotrebiti sarno to·
liko cevcica koliki broj mina palimo. Rukovanje sa6em je prosto i bezbedno.
Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno palenje 5 kom. stapina odnos­
nO mina koje nisu suvise udaljene jedna od druge. Izradeni su od kartona u vidu cevcice
cije je dno premazano zapaljivom smesom. U tuljak moze da se stavi 6 kom. stapina. od
kojih 5 kom. vode do minskih punjenja. a sestim se pripali upaliiva smesa u ,amom
tuljku.
Minerske sibice upotrebljavaju se za pripaljivanje sporogoreceg stapina neposre·
dno ili preko minerskog saca. Vrlo burno sagoreva, una visoku temperaturu i zbog toga
pali stapin skoro trenutno. Osigurana je proth' uticaja vlage, a gori na promaji i vetru.
Izradena je tako da goo priblizno 1 min. GaSenjem sibice znak je rnineru da treba da sc
skloni, ako je najkrab stapin koga palL duzine I m.
Ih5
i
!
~'
H
"~
;.
SI. 103.
~tapina.
Pomoena sredstva za palenie mina otvorenim
plamenom; a minersko sate, b minerski tu­
Ijci.
10.2. PALENJE MINA SPOROGORECIM STAPINOM
Napred je receno da se sporogoreci stapin koristi pri pojedinacnom palenju rna·
njeg ill veceg broja minskih punjenja na povrsini ili pod zemljom, ukoliko ne postoji opa·
snost od metana iIi zapaljive ugljene prasine. Pojedinacna otpueavanja mins-kih punjenja
najcesce se primenjuju tarno gde se ne postavljaju strogi zahtevi u pogledu granulacije
i
!I
miniranog proizvoda. Pri pojedinacnom otpueavanju, minska punjenja detoniraju ne· r*:
zavisno jedno od drugog i u razlicito vreme. Razlika u vremenu izmedu detonacije po·
jedinih minski punjenja zaVisi od duZine sporogoreceg stapina. Stapini pojedinih mina
moraju biti toliko dugacld da se pilioe mina maze bezbedno udaljiti sa mesta miniranja.
Stapin mora biti dugacak najmanje jedan metar pa makar palili sarno jednu minu. Pri
pojedinacnom palenju mina, svaki naredni stapin mora biti duzi za 10 em ad prethod­
nog. Aka se pojedinacno pali veci braj mina, jedno lice sme paliti najvise pet mina, od·
nosno stapina. Istovremeno,na jednom radiliStu smeju sarno dva Uca paliti mine. To
maci da se pri pojedinacnom palenju, na jednom radilistu sme paliti najvise 10 mina.
Medutim, cesto postoji potreba da se pali daleko \'CCl braj mina. U tom slucaju palenjc
se vrsi pomocu minerskog saca ill rninerskih tuljaka. Sarno palenje sporogoreceg stapina
maze se vrSiti na viSe nacina. '>:ajbolji i najbezbedniji nacin je pomoeu minerske sibice,
ona gori tacno odredeno neme, burno sagoreva tako da se ne moze lako ugasiti.
11)6 187

Spajanje sporogorcccg Slapina i rudarske veS! se taka, Slo se sporogoreci 10.3.1. SREOSTVA 1 PRIBOR ZA ELEKTRlCNO PALENIE MINA
§tapin ostrim nozem, na drvenoj podiozi, odsece ravno - upravno pod uglom ad 90°,
I
i stavi u rudarsku kapslu do zastitne kapice, a zatim se specijalnim minerskim kle~tima U sredstva za elektricno palenje mina spadaju:
rudarska kapsla stisne uz stapin. Minerska k1esta su tako konstruisana da izvrSe spajanje ,
elektricni detonatori (ED),

a da se ne povredi barutna srt i da se stapin ne mote izvuci iz kapsle. U patroni eksplozi­

provodnici elektricne struje,

va, bakarnim iIi drvenim siljkom, izbusi se rupa dovoljne duZine da se rudarska kasla
izvori struje za palenje,

na stapinu moZe staviti. Ceo postupak izrade spajanja stapina i kapsle sa patronom nazi­
memo-kontrolni instrumenti,

va se "adjustiranje" a patrona opremljena sa kap5lom i stapinom "udama patrona".

pomoeni pribor.

Udarna patron a je namenjena za iniciranje minskih punjenja postavljenih u minske bu­

soline, komore i 51. Izrada udame patrone i konstrukcija minskog punjenja bice pokaza­
na u posebnom poglavlju.
,--..
10.3. PALENJE MINA ELEKTRICNOM STRUJOM
Pri izvodenju minerskih radova siroko se primenjuje elekricno palenje minskih
punjenja. Zasniva se na toplotnom dejstvu elektricne struje koje se mote izraziti odno­
som: Q f2 R, gde I jacina elektricne struje (A), R - otpor strujnog kola (n). U
odnosu na stapinsko palenje, palenje mina elektricnom strujom ima vise prednosti kao
.(f,
10.3.1.1. Elektricni detonator (ED)
'
Sastoji se iz dva osnoVJla dela: detonatorske kapsle (OK) i elektricnog upalja­
ca (EU). Oba ova dela smestena su u istu metalnu cauru dovoljne duZine i cine jedins­
tvenu celinu. Elektricni detonatori (ED) imaju tacno odredene elektricne karakteristike
koje defingu njihovu funkciju i sigumost pri radu.
Elektricni upaljac (EU) sluZi za stvaranje plamenog impulsa, koji je sposoban
da izazove detonaciju inicijalnog punjenja (primamog) i glavnog (sekundarnog) koji su
smesteni u detonatorskoj kapsli (OK).
Elektricni upaljac se sastoji od zapaljive glavice, uredaja za njeno palenje i
provodnika. U zavisnosti od toga kako struja prolan kroz elektricni upaljac i kako se
vrsi palenje zapaljive glavice, mogu se razlikovati tri tipa EU.
EU sa metalnim mosticem (mostni),

sto su: EU sa strujo-provodljivom zapaljivom glavicom,

EU sa rascepkom (varnicni, naponski).

omogucava jednovremeno palenje velikog broja mina,

omogucava palenje u tacno odredeno vreme,

Na sl. 104 data je serna elektricnog upaljaca.
vremensko palenje, pri cemu interval zastoja mote da se krece
od nekoliko rns do I s.
omoguceno je palenje minskog punjenja sa zeljenog rastojanja. glalfica

jedini je nacin koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim retimom. I trio.'

a. lam "0
moze se primeniti u svim vremenskim uslovima, pri toplom i hladnom vre­ izo/acija
menu, na suvom i vlamom terenu.
J.levr.tilfot
Elektricnom strujom moraju se paliti mine:

"ozie,
na rnestirna gde jc zabranjena upotreba OTvorcnog plarnena.
na mestima gde nije obezbedeno r.l:o se Ijudi. koji vrse prolfod"it;i
meno sldone na sigumo mesto, 2. J
1
gde palioe i njego\' pomocnik treba da pale vise od 10 mina odjednorn, bez
upotrebe rninerskog saca i tuljka.
SI. 104,
aj principijelna sema EU; 1 sa me!alnim mosticem. 2 sa strujno-provodljivom glavicom, 3 - sa
rascepkcrn (naponskii ~; sas:a"nl delovi EU.
 liN
188

EU sa metalnim mbsticem sastoje se od zapaljive glavice mostica i provodnika.

10.3.1.2. Vrste clektricnih detonatora
Palenje zapaljive gIavice VIii se posredstvom toplote koja nastaje zagrevanjem mostica Prema nameni, u savremenoj praksi miniranja, postoje sledece vrste elektricnih
pri prolasku elektri<:ne struje kroz njega. Materijal od koga je izradena zapaljiva glavica detonatora:
moga bili:
L trenutni elektricni detonatori,
osetljiv na toplotni irnpids-, .

2. vremenski elektricni detonatori.

stabilan - da ne stupa u hemijsku reakciju,

a) dugovremenski elektricni detonatori (sa zak<dnjenjem izrazenim \.I sekun­

ne sme biti higroskopari,

sposoban da stvori phuneni irnpuls.

dama),
b) kratkovremenski-milisekundni (sa zakasnjenjem izrarenirn u ms..
Uglavnom kao materijal za zapaljivu glavicu konsti se: acetilid bakra, pikrit, 3. metanski - sigurnosni elektrodetonatori.

pikriininat olova, mononitroresocrinat olova i sl. a) trenutni metanski elektrodetonaton,

.Mostic EU izra<tuje se od metala koji ima veliki specificni otpor, koji je otporan b) milisek undni metanski elektrodetonatori.

na koroziju i iako topiv. Kao materijal za mostic obicno se konste legure nikl-hroma
4. Specijalni elektricni detonatori - seizmicki.
(80:20%), invara (36%Ni j 64%Fe),legtI!CPlatin~drl4~Il1aJ sl. '
Precnik mostica lcreee se u granicarna od 0,02-0,05 mm a dutina mostica je Na sl. 105 prikazane su neke vrste ED.
oko 0,5-5 mm. Ucvrscivanje mostica u zapaljivoj glavici moze biti elasti<:no i cvrsto.
U zavisn~~tj od dutine i precnika mostica EU se izral1uju:
EU malog otpora (do 0,5 0),

EU srednjeg otpora (0,5-5,00),

EU velikog otpora (50-ISO 0).

Danas se za miniranje uglavnom prirnenjuju EU sa metalnim mosticem srednjeg 1

otpora. Sarno l!~u~_ajevi.m~k'!<ia.na mes.tu minirani;l.pOStojdlltajl,lk.stI1ljemQr.~j!!..~
primen~tJ EIJ. sa.!¥~pkom.
. . - EUsa strujno-E.!~?!~.<~l,J.ivom zapaljivom glavicom izral1eni su tako da je zapa­
Ijiva glavica sirujnop~o~odljiva i lalw £ap~ji~a. Strujoprovodljivost se postiZe tako 8to [~~~
se u smesu zapaljive glavice ugraduje sitnomleveni metalnipraJI,igr.!f!!.. EU sa dodat­ .2
kom metalllog 'praha - u zap3.Ijivoj glavici su vrlo osetljivi. Za pojedinacno palenje EU
ovog tipa potrebno je svega nekoliko ~ prj< naponu o_d 2-~ Ove EU lako mogu
upaliti lutajuee struje, pa se oni ne upotrebljavaju za minerske radove.
EU sa rascepkom (varnicni) konstruisani su tako da su d6vodne nee za struju
u zapaljivoj glavici razmaknute. Napon neophodan za palenje zapaljive smese zavisi od
.3
rastojanja tica elektr.oda, od oblika njihovih krajeva kao i od vrste zapaljive smek
koja je upresovana izme<tu elektroda. EU sa rascepkom namenjeni su za radove, kada
se kao izvor struje koriste masine koje daju '~ap;;-~ 2i:lOO=3000 V~§to -;;;Tu cini ve­
oma otpomim na lutajuee ~F=-
Detonatorska kapsla (OK) je cilindricna metalna caunea izradena od bakra
i aluminijuma i njihovih legura, koja je priblizno 2/3 ispunjena primamirn i sekundar­ 4
nim punjenjem. Preostala 1/3 sluti za umetanje i ucvrscivanje EU. Prirnamo i sekundar­
no punjenje je kao i kod rudarske kapsle. Oetonatorske kapsle od aluminijuma ne smeju SI. 105.
se upotrebljavati u jamama sa metanskim retimom, jer se aluminijum lako usija i moze trenutn; eiektrlcn: upaljac, 2 rrenutn. elektroddonator,3 - vremenski elektrodetonator, 4­
izazvati eksploziju u ovak\im sredinama. 'petanski milisekundni elekuodetonator <
 190
191

Trenutni elektricni detonator (TED) sastoji se od bakame ili aluminijumske

Metanski milisekundni ED izraduju se sa bakamom cauricom i fulminatskim
caurice sa primarnim i sekundamim punjenjem, zapalive glavice sa mostieem, provod.
inicijalnim punjenjem. Provodnici su bakarni sa PVC izolacijom zelene boje po cemu se
nika i cepa od plastfcne mase. Provodnici su bakami ill pocinkovani sa izolacijom od
razlikuje od ostalih vrsta ED. Naspram mesta gde se nalazi usporivacka masa, preko cau·
PVC mase. Standardna duzina provodnika je 2x2.~m. Trenutni ED pali trenutno od.
mah po ulcljucenju struje, i narnenjeni su za pojedinacno palenje iii kada je potrebno da re detonatorske kapsJe sa spoljne strane, navuce~ je mesingani za~titni prsten. Ovaj
sve mine opale odjednom (zalomne i sl.). prsten ima ulogu da spreci cepanje caure pri sagorevanju uspoovacke smek lzmedu
usporivaca i inicijalnog punjenja postavljen je mesingani podmetac (plamenik) cija je
Vremenski elektricni detonator je iste konstrukcije kao i trenutni, s tom raz. uloga da usmeri plarnen usporaca u eksplozivno punjenje kapsle. Metanski miJisekun·
Iikom sto je izmedu elektricno& upaljaca zap alive giavice i inicijalnog punjenja dni ED su specijalno radeni i namenjeni za upotrebu u metanskim jamama. Mogu se
ugraden.\J~p?rivac (usporivacka smeS!) koja je prograrnirana da gori odredeno vrem-e~Na
koristiti na suvim, vlaznim i mokrim radiliStima kao i pod vodom do dubin!_od ~!o m.
ovaj nacin palenje inicijalnog' punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa
zapaljive giavice, vee taj impuls pali usporivac, a ovaj zatim inicijalno punjenje. Vremen­ 10.3.1.3. Parametri eleltricnih upaljaca
ski,~[) ~bicnolmaju r:ekoliko stepe.na usporenja kao 0,~5 -Lg~.?-,JP i 2,0 !.cdugovre.
menski). Domaca industrija proizvodi !!~Il1enske ED,sa deset stupnjeva usporenja (1­ Sve vrste naSih ED imaju odredene elektricne karakteristike koje defmi~u nji.
10) sa vremel.1skim intervalom izmedu brojeva u seriji od 0,5 s. U tab. 59 dati su podaci hovu funkciju i koje karakterisu njihove osnovne osobine kao sto su:
za domace vremenske ED. ..~~".= Otpor ED (re) sastoji se od otpora mostica i otpora provodnika u h1adnom
Tabela 59 stanju. Otpor ED zavisi od materijala, precnika mostica, duZine mostica i provodnika i
odreduje se iz odnosa.
brojna oznaka stupnjeva usporenja primedba
1m 2/p
-2- -D2
2 3 4 5 6 7 8 9 10 odstupanje od 7T Dm rr p

normalne VIed·
re = Pm' 4 + Pp . -4­
vreme uspor. 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 nosti je ±O,25 s
5,0
(5) gde je: Pm i Pp specificni otpor materijala mostica i provodnika, mm2
Dm i Dp - duZina mostiCa i provodnika, m.

Kod vremenskih ED, na dnu caurice utisnuta je brojka koja oznacava stupanj
usporenja, a na provodnicima je prikacena plasticna plocica sa brojem, koja takode oz­
nacava stupanj usporenja.
Kratkovremenski mllisekundni ED je iste konstrukcije kao i vremenski ED,
stom razlikom sto usporivac koji se nalazi izmedu zapaljive giavice i inicijalnog punjenja
sagoreva mnogo brie. Milisekundni ED primenjuju se pri tzv. milisekundnom palenju
minskih punjenja, kada pojedinacno minsko punjenje, iii grupa punjenja treba da detoni­
raju jedna za drugom u vrlo kratkom vremenskom razmaku (intervalu). Interval izmedu
ekspIozija pojedinih punjenja biraju se tako, da svaka sledeca ekspio:tija _nastaje u
vreme karla sestenska masanalazi pod naponoITl nastalim usied dejstvl! pr~d!I~d~e-eks.
plozije. iii pri pojavi dopunske otkrivene povrsine. Ovakav nacin iniciranja minskih pu.
njenja omogucuje sitniju granulaciju. i smanjuje seizmicke potrese koji nastaju pri mini.
ranju. U raznim zemljama broj stupnjeva usporenje je razliciti i obicno se kreee od
1-15. Interval usporenja meau pojedinim stupnjevima je do 10 ms do 100 ms.
Domaca industrija proizvodi milisekundne ED od broja 1-10 sa vremenskim
intervalom izmedu pojedinil1 stupnjeva od 34 ms. Boja izolacije provodnika razlikuje se
od boje kod trenutnih ED.
Bezopasna struja (lb) je rninimalna vrednost istosmeme struje koja pri prolazu
kroz mostic u neogranicenom trajanju ne moze izazvati palenje ED. Na osnovu veli~ine
bezopasne struje moze se dati oeena u pogledu otpornosti na lutajuce struje, kao i veliti·
na struje koja sme teci kroz mostic pri merenju otpora ED. Velicina bezopasne struje
zavisi od materijala, precnika i duZine mostica.
Trajna struja palenja (Itr) je minimalna vrednost istosmerne struje koja izaziva
palenje ED proticuci kroz mostic neograniceno vreme. Prj struji koja je jednaka iIi veca
od trajne struje palenja ED kroz neko vreme ce opaliti, dok pri struji manjoj od ove
neee opaliti ED bez obzira na vreme proticanja.
Stomilisekundna struja palenja (Ism) je vrednost istosmerne struje koja prolaze·
ci kroz mostic ED za vreme od 100 ms. izaziva njegovo palenje. Ovaj parametar daje
najmanju vrednost struje koja prakticno obezbeduje sigurno palenje pojedinacnih ED.
Impuls p;:lenja (Kp) je najmanja vrednost impulsa istosmerne struje, pri kome
dolazi do palenja ED. Kako je impuls struje proizvod kvadrata struje i vremena, to se
impuls palenja odreduje iz odnosa
Kp [2. tp , A2 S ,

gde je: struja, A: tp - vreme palenja, s

 192 193

Ako se zna velicina impuIsa palenja, na osnovu datog vremena moZe se odrediti U tab. 60 i 61 date su vrednosti za navedene parametre za ED domacc proiz­
velicina struje palenja. vodnje.
Poznavanje velicine impulsa palenja potrebno je za odredivanje struje, pri kojoj
naizmenieno vezani ED bezotkazno pale. ,Velicina obrnuta impulsu palenja naziva se Tabela 60
_()~~t1j~~()s~!~) odreduje se iz odnosa.

I parametar vrednost parametar vrednost

S:; =:-­
parametra
p Kp 11 t
parametra

Impuls topljenja mostita (Kt) je najmanja vrednost impulsa struje pri kome do­
otpor ED sa bakar­ 1,4-1,8 (n)stomilisekundna 0,4 (A)
lan do topljenja mostita ED, odreduje se iz odnosa.
nim provodnic. struja palenja
Kt=ll.·tt, (2x2

gdeje: struja, A
otpor ED sa eelie­ 3,2-3,6 (n) rninimalni impuls 0,8-3,0 (Al·s)
tt vreme topljenja mostita, S
provodnicima palenja
(2x2 m)
Po impulsu topljenja moZe se oceniti da Ii ce doti do pregorevanja mostita
bez palenja zapaljive glavice.
bezopasna struja 0,18 (A) minimalno vreme 1,8 (ms)
Vreme prenosa (T pr) je vreme koje protekne od momenta palenja ED, do mo­
palenja prenosa
menta stvaranja plamenog impulsa usled sagorevanja zapaljive glavice. Vreme prenosa
ima veoma vainu ulogu pri grupnom palenju naizmenicno vezanih ED razne osetlji­
trajna struja 0,32 (A) vreme prekida 0,25-4,65 (ms)
vosti.
palenja
Vreme prekida (T pr) je vreme koje protekne od momenta uldjucenja struje,
do momenta eksplozije ED.
Gianitna struja palenja (Ig). Pri primeni izvora istosmerne ili naizmenicne stru­
je, koji je potreban za bezotkazno palenje svih ED uldjueenih u mrezu, moZe proti kroz
mreiu za palenje sarno u tom slucaju, ako kroz ED bude proticala struja odgovarajuce Tabela 61
jacine. Minimalna vrednost struje koja pri prolazu kroz naizmenieno vezane ED izaziva
palenje svih ED naziva se garantna struja palenja, i odreduje se iz odnosa: vrsta ED Braj ED vezanih u naizmenicnu mrezu

Ig -
_~ KmaxT - Kmin
~ 2 - za jednosmernu struju 2 3 5 10 20 ~o 100
pI
garantna struja palenja

Kmax - K min TED-AI. TED-C u

Ig za naizmenicnu
T T. TMED-C u ' TSED-Al
pr 2 sm 20:
34-MSED-A 1 ,
gde Kmax, K min impulsi palenja najosetljivijeg i najneosetljivijeg ED. 34-.MSED-C u 0,92 0,95 0,98 1,02 1,05 1,08 1,10
(mostic ~32-35 mikrona)
TpI - minimalno vreme prenosa.
T vreme trajanja jedne periode kod naizmenicnc struje ucestanosti od
50 Hz, T =
Ism - stomilisekundna struja
 195
194

Tabela 62 U tab. 62 date su pojedinacne vrednosti otpora u (n) u zaviSIlosti od tipa ED,
vrste i duZine provodnika.

VIsta tip
Max. pojedinacna vrednost otpora ED u (0) ()

za duZinu provodnika u (m)

Zaka!njenje detonacije kod pijedinih ED, predstavlja vreme od momenta uklju­
i:m"",,". detonatora
civanja struje u kolo pa do momenta detonacije. To zaka§njenje zavisi odjacine propus­
2xl,5 2x2 1x2,5 LX] h3,5 1x4 2x5 2x6 2x8 tene stmje. U tab. 63 date su vrednosti zakamjenja sa stmjama iZaserijsko spajanje
bakami normalni 2). 2,3 2,35 1,4 2,47 2,53 2,65 2,77 3,0 (1100).
(ka1aisani)

4>0 ,6/1,3 mm neosetljivo 0,93 1,0 1,05 1,1 1,17 1,23 1,35 1,47 2,03

PVC 10.3.2. PROVODNICI STRUJE ZA ELEKTRlCNO

izolacija visoko

neosedjivo 0,26 0,32 0,38 0,44 0,50 0,56 0,68 0,80 1,04 PALENJE MINA

2x1 2x3 2x5 2x1O 2x15 2x20 2x30 2x40 2x50 Mrete za elektrico palenje mina izradene su od provodnika k()jL~l1_()bicno i?:~­
seizmicki lovani PVC masom, rede gummn. Zila provodnika moze biti od bakra, aluminijuma ill
1,1 1). 1,45 2,05 2,65 3,25 4,45 5,65 6,85
~ozdena :- pocinkovana. Zila kabla mote bili izraden~u~du~ce iIi u~!a:~()~()~ci
gvozdeni seizmicki 3,3 4,4 6,6 12,1 17,6 23.1 34,1 45,1 56,1 mo~_~iti _s~~~m Zil~!D_@!,!oilln!) .il(v!~Ell\('1Setilni).
(kalaisani) Pri izbom velicinePoprecnog preseka provodnika, koji Ce se upotrebiti za izradu
4>0,6/1,35 normalni 2xl,5 2,2 2,2,5 2x3 2x3,5 2x4 2x5 2x6 2x8
mm normalni mreze za palenje mina, treba voditi racuna 0 jacini stmje koja Ce kroz provodnik proti­
PVC 3,9 4,5 5,0 5,6 6,1 6,7 7,8 8,9 11,1 cati. Provodnici malog poprecnog pre.seka, pri prolazu struje veee jacine, mogu se jako
izolacija zagrejati, usled eega im se povecava otpor i dolazi do velikog pada napona. Otpor pro­
neosetljivi 2,7 3,2 3,8 4,3 4,9 5~ 6,5 7~ 9,8
vodnika koji je po celoj duZini istog poprecnog preseka, racuna se iz odnosa:
p ./
R=­
1 S
gde je: P specificni otpor materijala od koga je provodnik izraden,
1 duZina provodnika, (m),
Tabela 63 S pOVIsina poprecnog preseka provodnika, (mm2 ).

tip ED s t e pen z a k a s n j en j a (8) Ako je temperatura vazduha na mestu miniranja veca od +20 °c, otpor provod­
nika se poveeava, pa se topoveeanje mora proracunati, jer kod mreza sa velikom duZi­
o 2 3 4 5 6 7 8 9 10 nom provodnika poveeanje otpora mote biti znacajno. Povecanje otpora mote se prora­
trenutni 0,005 tunati iz odnosa:
O

polusekundni R = P [1 +oc(t -20)]' L

0,005 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0
(domaci) S
cetvrtsekundni 0,0050,25 0,5 0,75 1,0 1,25 1,5 1,75 2,0 2,25 2,5 gde je: Q' temperatumi koeficijent otpora (za Cu i AI imom 0,004, za telik
-

0,006);
34-milisekundni
0,005 0,34 0,68 0,1 0,1360,17 0,20 0,24 0,27 0.30 0,34 to _ temperatura za koju se trati otpor provodnika, °c
(domaci)

S povr~ina popretnog preseka, mm

23-milisekundni 0,005 0.023 0,046 0,069 0,092 0,115 0,138 0.16 0,1840.2 0,23 P specifitni otpor materijala provodnika,
L duZina provodnika, m.
manjc

seizmicki od

U tab. 64 dat je specificni otpor za pojedine vrste materijala, a u tab. 65 OtpOI

0,001
bakamih i gvozdenih provodnilca.
 96 197

TabeJa 64 lOA. IZVORI STRUJE ZA ELEKTRICNO

PALENJE MINA

naziv materijala specificni otpor specificn a telina

alurninljum 0,029 2,7 Elektricno palenje rnina mora se vrsiti:

mekani bakar 0,0175 8,9
bakar tvrdo vuceni - na mestima gde je zabranjena upotreba svetiljki sa otvorenim plamenom,
0,Q179 8,9
bronzana zica svuda tame nije obezbedeno da se ljudi koji vr!ie miniranje mogu blago­
0,021 8,8
gvozae {elektrolit.) vremeno skloniti na sigumo mesto,
0,10 7,88
zlato tame gde palioc mina i njegov pomocnik treba da pale vise od 10 mina bez
0,224 10,32
olovo 0,24 upotrebe minerskog saca i minerskih tuljaka.
11 ,3
srebro 0,0162 10,6 Izvori struje koji se koriste za elektricno palenje mina mogu biti:
cink 0,06 6,86
celicna zica izvori jednosmeme struje,

0,14 7,9
nikelin - izvori naizmenicne struje.

0,43 8,7
U izvore jednosmeme struje spadaju: masine za elektricno palenje mina, bate­
rije i akumulatori. U izvore naizmenicne struje spadaju: rasvetna i energetska elektricna
mre.za, prenosna elektricna stanica (agregati) idr.
tabela 65 lzv~ri naizmenicne struje nisu pogodni za palenje rnina jer struja periodicno.
menja velic!J1u i smer, pa se ukljucenje moze izvrsiti u nepovoljnom trenutku.
precnik presek otpor u (n) za 100 m'jednostruke lice
Pri upotrebi gradske mreie za osvetJjenje, moze se desiti da u nizu ne opali ni
.lice lice
jedan ED, jer zbog nepovoljnosti struje mostic ED tako brzo pregori da se ne upali za·
(mm) (mro 2 ) gvozdene kalaisane bakame iice
paljiva smeSa mostica. Zbog toga je "propisima 0 zastitnirn merama pri rukovanju eks­
.lice
plozivnirn sredstvima i rniniranju u rudarstvu" zabranjena upotreba struje iz graske mre·
0,5 0,169 68,6 8,9 ze za palenje mina.
0,6 0,283 46,9 6,1 Najpodesniji izvori struje za elektricno palenje mina su maSine za palenje mina,
0,7 0,285 34,6 4,5 jer daju jednosmemu struju bez pulzacije (kondezatorske i elektronske). Danas postoje
0,8 0,503 26,1 3,4 sledece vrste masina za elektricno palenje mina:
0,9 0,636 20,7 2,7 - magnetno-elektricne, -'"

1,0 0,785 16,9 2,2 dinami-elektricne,

1,2 1,131 ll.s 1,5 kondezatorske,

1,4 1,539 8,4 1, I elektronske,

1,6 2,011 6,6 0,87 visokofrekventne. ,.,

1,8 2,545 5,2 0,68

2,0 3,142 4,2 0.55 Savremene masine za elektricno palenje mina moraju biti sposobne da u mreiu
3.0 7,069 1,8 0.24 za palenje pcsalju impuls struje dO\'oljan za bezotkazno palenje odgovarajuceg broja ED
vezanih u mrezu za palenje koja ima odgovarajuci granicni otpor (koji vail za odredeni
tip masine) kako bi masina u mrezu za paJenjc po siala garantnu struju.
Pri izradi mreia za elektricno palenie. krajevi proyodnika Magnetno-elektricne masine imaju kao izvor struje elektricni generator sa stal­
spajaju, moraju biti ociSceni od izolacije, a eventualno i od korozije. KraJeVl se nim magnetima. Obzirom da su oni teSki j nepcdesni a njihove elektricne karakteristike
dobro uviti upresti i izolovati izolir trakom. Lmesto izolir t~ake mogu se karistiti ne odgovaraju za palenje naizP.1enicno vezanih ED, ove masine su zamenjene savremeni­
kontaktni stezae!. To su cevcice od PVC koje se navlaee na spojenc krajevc provodnika.
1'.'a sl. 106 orikazani su neki naeini spajanja pral.'odl1lka.
 1<J'.,
199
Dinamo-elektricne masine kao izvor struje koriste elektricni generator jednos­
meme struje sa samopobuaivanjem. Ovi generatori mogu biti sa naizmenicnim, paralel.
nim i meSovitim pobuaivanjem. Za dinamo elektricne maSine koriste se generatori sa
meSovitim pobuaivanjem. Dinamo elektric.
I fA) 1111111.11111111111111111111111111111111
ne masine moraju imati ureaaj za automat. •
sko ukJjucenje generatora na mrezu za pa­
lenje kada njegov napon dostigne najvecu
3
vrednost (ureaaj za prvi konacni kontakt).
Masine koje su namenjene za radilista sa
pojavom metana i opasne ugljene praSine,
moraju imati i ureaaj za tzv. drugi konacni
21111.1111111111111111111
kontakt koji automatski iskljucuje genera.
tOr od mrei;e za palenje najdalje za 4 ms
od momenta uspostavljanja prvog konac.
nog kontakta.
SI. 106. Na dinamo elektricnim masinama o
Elektri~na ma~ina za palenje mina MZP­
153. op~ti izgled.
obieno se nalaze podaci 0 tipu masine, vre­
dnosti nominalnog otpora mreze za pale.
nje, naponu i struji koju masina daje pri normalnom otporu mreze za palenje. Na masini
100 200 300
SI. 101.
Dijagram ja~ine struje
'00

mil~ine
- 500

MZP-153.
St

se nalaze i podaci 0 kolieini naizmenicno vezanih ED koji mogu jednovremeno da se

pale. ako se otpucavanje vrsi serijski, iii znatan kapacitet jacinu struje, ako se otpucavanje
Sve masine za elektrieno palenje mina imaju unutrasnji otpor koji se u momen­ vrsi paralelno. Pored ovoga veoma vaZan zahtev je da vremenski porast impusla bude ve­
tu palenja mreze automatski vezuju sa spoljnim otporom mreze. Ovaj unutramji otpor oma kratak, po mogucstvu od momenta pus­
je razlieit kod razlicitih tipova maSina. tanja stroje u kolo trenutan. avo je potrebno
Domaea industrija proizvodi dinami-elektrienu masinu pod nazivom MZP­ zbog toga da ne bi doSlo do pobuGivanja samo I(~J
153 (masina za elektricno palenje mina (koja se sastoji iz sledecih delova: dinamo-ma­ najosetJjivijih ED, kada mote doCi do kidanja
sine (generatora, kontaktne napreve, uredaja za pogon kljucem i kucista sa poklopcem mreze, pre nego sto svi drugi ED dobiju max.
u koje se stavlja cela masina sl. 106. jaeinu struje. Dinamo-elektriene ma~ine kao
Dinamo-elektricna masina MZP-153 izradena je na nominalni napon od 300 V, mehanicki uredaji, ovaj uslov teSko mogu da
nominalne struje od 1 A, pri otporo spoljne mreze od 300 n. Jacina stroje pri otporima ispune, sto se vidi iz sl. 107a.
od 300, 200 odnosno 100 n koji se jedan za drugim prikljucuju na masinu, ne sme biti Kondezatorske masine za palenje mi­
manja od 1 A, 1,4 A odnosno 2 A. Na sl. 107 dat je dijagram pomocu koga se moze na sastoje se iz primamog izvora struje ikon­
odrediti jacina struje u mreZi odgovarajuceg otpora. dezatora koji su smesteni u zajednickoj kuti­
Braj ED povezanih naizmenicno u mrezu za jednovremeno palenje zavisi od ji. Primami izvor stroje sluZi za punjenje kon­
vrste ED, odnosno od njihovih elektricnih karakteristika. Za odredivanje braja ED koji dezatora, a napunjeni kondezator sluZi kao iz­
se mogu jednovremeno paliti u naizmenicnoj mreZi, sluze podaci 0 garantnoj struji pa­ vor struje za palenje ED iIi mreza od ED. Na S(107a.
lenja i otporu ED. Ovi podaci za domace ED dati su u tab. 44 i 45. Na osnovu ovih po­ sl. 108 data je principijeJna elektricna Serna Elektri~ni impu/s dinamo-elektrtne ma~ine.
dataka i dijagrama struje masine, moZe se odrediti braj ED koji se mogu jednovremeno kondenzaton.ke masine.
opaliti masinom MZP-153. Princip rada kondezatorske masine sastoji se u relativno sporom punjenju kon­
Tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred elektricne masine za palenje mina pri dezatora (C) iz primarnog izvora struje (G) (oko 5-30 s), i vrlo brzom prafnjenju kon­
serijskom ili paralelnom povezivanju ED, u zavisnosti od njihove osetljivosti i drugih pa­ dezatora u mrezu za palenje, od svega nekoliko (ms), i utoliko je brie ukoliko je manji
rametara, veOma su strogi. ad takvih masina zahteva se da imaju znatno visok napon otpor mreie za palc;lje. Na ovaj nacin postignuto je da snaga struje koju kondenzator
u mrezu za p3.Jenje bude nekoliko stotum puta veCi od snage kojom se kondezator
 201
200
Na 51. 109 dat jt> opsti izgJed 1113sine, a na 51. 110 dat j.: elektricni impuls mao
punio. U poredenju sa dinamo-elektricnim masinama, kondezatorske masine imaju niz
prednosti ito: sine i dijagrama praznjenja kondenzatora­

- jednostavnije su konstrukcije i sigumije u funkciji,

malih su dimenzija i mase (oko 2 kg), •
snabdevene su svetlosno-signalnim ure<1ajima, koji ozna~avaju kada je kon·
dezator napunjen, ­
u trenutku u.ldju~nja, kondezator u mrefu Salje max. jacinu struje, te svi
ED u istom trenutku dobijaju max. ja~inu struje ~ime je spre~eno prevre­
meno palenje ED sa manjim otporom.
1
K, KZ

Q~-F·J-~
1 '

51.108.
Principijelna elektrifna ~ma kondezatorske ma~ine.

U zavisnosti od toga kakav je primami izvor struje, postoje tri vrste kondezator­
skih masina ito;
induktorske sa malim induktorima (generatorima) kao primamim izvorom 51.109.
struje, Opsti izgled kondezatorske ma~ine.

akumulatorske, sa akumulatorom kao primamim izvorom struje,

bateriske, sa suvim baterijama.
I (AI
Domaca industrija (Unis - Goratde) proizvodi tranzistorski kondezatorski ure·
',8
<1aj tipa TKU-7S0 V kojije namenjen za palenje ED vezanih userisku, paralelnu i meso­ ICA!
vitu mrew. l,O
Tehnicke karakteristike uredaja TKU-7S0 V su;
1,2
napon 750 V
prik1jucni otpor soon 2,'

kapacitet kondezatora 16mF ',6

korisna energija uredaja 3 Ws
1:\8
struja praZfijenja pri 500 n 1,35 A
trajanje napona na prildjucima
izvor struje: dye baterije
3 m5 1 0
+------+
00 300
I
,00
I
SOO R (AI
4.5 V 4
CV
vek baterija je 1000 paljenja za vreme od 3 meseca
maSina se aktivira specijalnim klju~em SI. 110.
masa masine sa futrolom 2 kg al elektricni impuls kondezatorske masine; bl dijagram praznjenja kondezatora.
dimenzija sa futrolom 170x90x200 mm
 202 ..'0'

Visokofrekventne masine za paJenje mina namcnjcne su za radiliSta sa pojavom 10.4.1. MIKROVREMENSKI UKUUCIVACI - KOMUTATORJ
metana i opasne ugljene prasi.ne. Sigumust se obezbeduje time, lito iskre koje nastanu u
mreti visoke frekvencije odlikuju se znatno manjom sposobnoscu paIenja eksplozivne Su uredaji namenjeni za palenJe trenutnih ED sa vremenskim intervaIom izraze­
atmosfere, za razliku od iskri koje se pojavljuju u mrezi od istosmeme iIi neizmenicne nim 'u (ms) (do 10 ms ili viSe). Snabdeven je mehanil:kim ukljucivacem koji radi sa
struje niske frekvencije. U visokofrekventnirn masinama, struja visoke frekvencije dobija oprugom za navijanje pomocu rucice. Koristi se sarno zajedno sa elektricnom rnasinom
se putem preobrazaja istosmeme struje ili struje kondezatora pomocu elektronskih za paIenje mina. Upotrebljava se uglavnom na povrsinskim kopovima kada nc
lampi. Primena lampi omogucava ogranicenje struje, koju masina saIje u mrezu i ne doz­ mo milisekundnim ED, a potrebe zahtevaju takav nacin miniranja. Na sl. 112 prikazan
voljava da struja prede veIi6nu od 2,5 ~. Kod ovih masina, ukoliko i dode do eksplozije je komutator.
gasa unutar masine, telo rna sine ildrzi tu eksploziju bez ostecenja, a gasovi nastali tom
eksplozijom prolaze kroz ,)avirint" kanaIa i komora u telu masine, tako da pri izlasku
iz masine njihova temperatura spadne na vrednost koja ne moZe dovesti do eksplozije
metana.
MaSine ovog tipa moraju imati uredaj, pomoeu koga se masina za palenje is­
od mreie za paIenje nakon odredenog vremena. Kod savremenih masina ovaj
masinu od mreZe za paIenje najdaIje u roku ~d" !'!:!E..:...
Masine ovog tipa podesene su za normaIan rad od -10 do
+40 °e, kao i relativnoj vlazi od 98%.

iTJ//T/ll/mIl/V/llmOZIlIl{jTTII

o (~SNOVN/ vOO

l 0
KOMUTATOR
======t[J
MASINA ZA
PALJENJE

c
51. 112.
Komutator. a) opW izgled; bl bez poklopca. 1 - ukljutivat. 2 - kontakti sa intervalom 10 mS; cl ~e­
me povezivanja minskih punjenja.

10.4.2. MERNO·KONTROLNI APARA TI

81. 111
Za kontrolu ispravnosti ED, masina za palenje mina i mreza za palenje mina,
Masina za eie<t(onski programirano paienje sa daijinskirn upravijacem i razvodnorn kutijorn.
koriste se rami merno-kontrolni aparati.
GaIvanoskop sluZi za ispitivanje ispravnosti ED, i ispravnosti
godina kod nas je konstruisano nekoliko tipova elektronskih masina
tricnih mreza za palenje mina. Aparat se sastoii od palvanometra i
za palenje mina. medutim. one se jos serijski ne proizvode.
nje koja mali intezitet
 204
205

registruje da struja prolazi kroz kolo, znakje da su ED ispravni, a kolo struje neprekinu.
to, te da je mreia za palenje mina pravilno povezana. meduprovodnika (01) koji mcdusobno povezuju krajnje provodnike izmedu
sve susedne bUSotine,

Ommetar shill za merenje i kontrolu otpora svakog ED pre ugradnje u mrefu

za palenje, kao i merenje otpoca cele mret.e. spojnih (s) koji povezuju medusobno kcajeve krajnjih provdnika sa g1avnim

vodovima.

~J s
2.~ o-!LIf. s m m m

a III '!it Ill.,;. Iff" n "."" '" IFf ~ #1 '.1:'1'11 =-111:;" 1l:1J'" ...:' '" HI Il~ k
I
f;
I;
a. I
I

51. 113.
Merno-kontro/ni aparati: a) galvanoskop,

1 - suva baterija, 2 - otpomici, 3 _ galva­

metar,4 - kontakti; b) ommetar "dreomin";

i.
c) kontrolni most za dinamo ma~ine, 1 _ ti­
51. 114.
njalica, 2 kontaktori. Naizmenitna mreta: k - krajnji provodnici ,m - meduprovodnici, S - Spojni provodnici, 9 - glavni

vodovi.

Tinjalica sluzi za proveru ispravnosti dinarno-elektricnih masina. Mogu biti

Pri eksploziji minskih punjenja, svi kcajnji, meduprovodnici i veliki deo spojnih
univerzalne ill sarno za odreden tip masine. Instrument ima tinjalicu, na koju je naizme­
provodnika se uniStava, dok g1avni vodovi treba da ostanu neoSteeeni i da se koriste viSe
meno vezan otpomik, eiji je otpor takav da pei odgovarajueem naponu masine omoguca­
puta, zbog toga se spojni provodnici ostavljaju nesto dun. Raspodeljujuca mreza (k, m,
va da kroz tinjalicu prode struja jacine 1 A. Ako tinjalica instrumenta zasvetli, masina
s) ne mora imati zastupljene sve provodnike, sto zavisi od dubine bUSotina i njihovog
je ispravna, u suprotnom masina je neispcavna, iii generator ne daje struju koja je za do­

tienu masinu propisana. medusobnog rastojanja. '1

10.5.1. SEME MREZA ZA ELEKTRlCNO PALENJE MINA

10.5. MREZE ZA ELEKTRICNO PALENJE MINA U zavisnosti od nacina medusobnog povezivanja ED u mren, mret.e za elektrc­
no palenje mogu biti:
naizmenicne,
Mreze za elektricno palenje mina sastoje se od ED, raspodeljujuCe mreze i paralelne,
g1avnih vodova (g). RaspodeljujuCa mreza sastoji se od sledecih provodnika: mesovite.
krajnjih (k), koji ulaze u bUSotine, ukoliko su bUSotine duze od provodnika
ED. Oni su ustvari nastavci provodnika od Ed.
Naizmenicne rnreze, kod se ED medusobno spajaju po naizmenicnoj se-
rni 51. 115.

 206 107

w: -~
J 0'
;------'-'--­
t'

"'1''''''''
" ~m If .,..-1I

t--K r-k

..,
.Q
'

"
.#."
...

~.
,
'

II
.: .

4 a~
un
f9
"

....
a
.;::.
',~::
r-
.
ED
~ IJDlfP-NH

p ~T/l.()"'A·
£L: :* b

~
SI. 115,
Sema naizmeni'::ne mre!e za palenje: k - krajnji prollodnici. m - meduprOllodnici, S spojni prollO­ d
dnici. 9 - glallni lIodolli, Ib - dub ina bullotine, a rastojanje izmedu bullotina,
c
Proste neizrnenicne mreie imaju sledece dobre osobine:
Kroz sve ED prolazi struja iste jacine.
SI.116.
Palenje velikog broja ED moze se vrSiti pomoeu izvora koji daje relativno rna·
Naizmenicne mrel!e: a. b. c dvoredne. troredne i '::etllororedne sa bo'::nim dOllodom glallnog kabla.
lu struju (dinarno-elektric:ne maSine). Uz to glavni vodovi rnogu biti rnalog
d - dlloredni sa centralnim dOllodom 91alln09 kabla.
poprecnog preseka.

Provera ispravnosti mreie je relativno laka, proracun mreie je jednostavan.

s
Ove mreie imaju i nedostatke ito:

u slucaju prekida jednog provodnika, ili u slucaju neispravnosti jednog ED

dolazi do otkaza cele mreie.

Paralelne mret.e; Ove rnreze rnogu biti: paralelne kitaste i paralelne stepenaste.
Kod paralelnih kitastih rnreza sve paralelne grane vezane su u jednoj tae:ci, dok kod ste­
penastih serna grane su vezane u razlicitim tae:kama raspodeljujucih provodnika, sl. 117. a..
Paralelne mreze imaju sledece osobine:
ako se preklne neki od provodnika raspodeljuj!lCe mret.e kitaste serne, dolazi

do otkaza sarno jednog ED,

•
•
ukoIiko u rnreZi ima neki neispravan ED, on ne izaziva otkaze ostalih,

kod stepenaste seme kroz pojedine ED ee proticati struja razliCite jaCine,

~It:: 9
m rn

potreban je izvor struje veee snage, koji daje struju jaCine 0,5-1 A na svaki

ED, odnosno na svaku granu. zbog e:ega dinarno masine nisu pogodne za ove

• k

mreze.

provera ispravnosti mreze je dosta teSka.

(, l ~ V ~
serna rnreze je slozena.
SI. 117.

Paralelne mreie; a - stepenasta, b kitasta.

 209
:::08

MeSovite mrek mogu biti: Naizmenicno-paralelne i paralelno-naizmeniene.

Kod naizmenicno-paralelnih mreza ED u gropi povezuju se meausobno po naizmenic­

~'m
noj !!emi, a grope se medusobno povezaju poparalelnoj Semi. Kod paralelno-naizmenicne
mreu ED u grupi se povezuju meausobno po paralelnoj Semi, a grope po naizmenicnoj
Semi, s1. 119.

51. 119.
Kombinovana mreza patenja elektritnom strujom i detoniraju¢im !tapinom.

El:;.g Zbog poveeanja sigumosti palenja ponekad se primenjuju dvojne mreze za elek­
trieno palenje. Kod dvojnih elektricnih mreza, za palenje svakog minskog punjenja pri.
menjuju se po dve ED Gedna se uldjucuje ujednu mrezu, a druga u drugu). Dvojne mre­
'iJ:! mogu biti sa zajednickim glavnim vodovima, ili duplim g1avnim vodovima, sl. 120.

b
<J
q"

~ :=tmr
,
k

a. I
~

II
'----v---t

111
: ~

51. 118.

,:
Serna meSovito naizmenitno-paralelne mre!e; a - kitaste. b - nepenasta.

MeSovite mreZe iroaju sIedeee osobme:

- za paJenje mreZe mo'iJ:! se prirneniti izvor struje relativno male jacine,
g1avni vodovi mogu biti izraaeni od provodnika matno manjeg poprecnog
:~

presek, nego kod paralelnih mreia, '/ ~ ~

lako se mok dobiti ujednalSena struja po paralelnim granama,

u poreaenju sa naizmenicnim mreiama, mesovita mreia je sloZenija, zahteva 51.120.
wei utroSak kabla, g1avne vodeove veeeg poprecnog preseka, proracun mre­ Duple mreze za elektricno palenje; a - sa posebnim glavnim \todom. b - sa zajednickim glavnim vo­
k je znatno sIoZeniji. dom.

Ako snaga ill napon izvora struje nisu dovoljni za paljenje svih minskih punje­ Cesw se radi sigumosti u minsko punJenje, odnosno u udamu patronu stavlja­
nja, dec minskih punjenja moZe se paliti eIektricnirn putem, a oStali dec detonirajucim ju po dve ED koje se medusobno spajaju parno-naizmenieno ili parno-paraleJno, sl. 121.
stapinom, s1. 119.
 211
210

SpoIjni otpor naizmenicnc lllreze sacinjavaju otpori svih ED i svih provodnika

od kojihje mreza izradena, Ovde treba imati u vidu i uIlutrasnji otpor dinamo--clcktricne
ma!ine, koji se pri palenju vezuje naizmenicno sa spoljnim otporom mrcze i povecava
--- ]

'·1 i'l
Q ga,

1_
'I rW-­
I
I
l
i
,I
I
I
U koIiko su u mrezu ukljuceni provodnici razlicitog poprecnog preseka, i od
razlicitih materijala, opSti obrazac za proracun spoljneg otpora mreze ima oblik:

L _____ J
Ro = m re + , rk + Lm . rm + ls ' Rs + 2Lg . rg ,

gde je: m - broj ED u mreZi,

re - otpor jednog ED,
~ • .!...m __ !..m. Lk , Lm , Ls, - duzina krajnjih, meiluprovodnika, spojnih i g1avnih vu<iova,

,_ r-W-- l
1
I
r
r
rk, rm' rs' rg otpor jednog m' ovil-. provodnika.

Ukoliko su provodnici raspodeIjujuce mreze (k, m, s) istog poprecnog preseka

I I i od istog materijala, predhodni izraz moze se napisati kao:
l -. _ _ _ _ .....J1

Ro = m - re + Lr ' rr + 2Lg . rg , (n),

SI. 121. gde je: Lr - duzina provodnika u ra~puuelJuJ

Sema paralelne mreze; a 5 parno-naizmenicnim spajanjem;b - s parno-paralelnim spajanjem. rr otpor jednog m' raspodeljujuce mrei.e,

Otpor jednog m' provodnika odreduje se iz odnosa:

10.5,2. PRORACUN MREZA ZA ELEKTRICNO PALENJE p'l
S
10.5.2.1. Proracun mreza za elektricno palenje
gdeje: p - specl'fi" .. 1a prov od n ik a, (n -
1,,111. otpor matenJa )

Da bi mreze za elektricno palenje mina bile sigurne u radu, mora se obezbediti

I - duzina provodnika, (m)

da kroz svaki ED prode impuls struje koji je dovoIjan za njegovo palenje, odnosno da
S - poprecni presek provodnika, (mm 2 ).

kroz svaki ED prode struja jednaka garantnoj ili veca od nje (i ~ ig)' Da bi se ispunili
napred navedeni zahtevi, svaka mreza za elektricno palenje mora biti proracunata, Pro. Jacina struje dolazi u svaki ED odreduje se iz osnovnog obrasca I = ~ ,
racun moze biti kontrolni ili potpunL Kontrolnim proracunom proverava se da Ii svaki odnosno
ED dobija impuls struje koji je dovoljan za bezotkazno palenje, odnosno da Ii je
veca od garantne, U
Rp + N. ru
,(A)
Puni proracun ima za cilj da se odabere ~ema mreze, raspored ED po granama,
odredi velicina poprecnog preseka provodnika, kako bi mreza bila sigurna i ekonomic­ gde je: U napon izvora struje, (V),
na, Da bi mreza za palenje, narocHo raspodeljujuca mreza koja se unistava, bila sto rna­ Rp- otpor provodnika, (n),
nje duzine, u rudarstvu se uglavnom tezi primeni naizmenicnih mreia. a ako to nije mo­ N - broj ED u mrezi,
guce, primeni mesO\itih lllreza sa sto manjinl brojelll paralelnih grana. fu - otpor svakog ED, (fl),
Manji bro.! paralelnih grana zalneva manji utrosak provodnika i manju jacmu
struje, Za palenje naizmenicnih rnrcza 1I nacelll su predvidene di112mo-elektricne masi. Da bi doslo do bezotkaznog palenja, jacina struje mora biti veca od garantne
ne, ali se one mogu koristiti i za palenje paralelnill i mesovitih rnreza, sa manjim brojem paJenja (i >
grana, Pri prirneni naizmenicnih mreza, proraCllnom treba odrediti Pri prora?unu mreza za palenje, potrebno je odrediti otpor rnreze,
(lIkoliko se ne m<' ri) i proveriti da ]j takvom otporu masina za te na osnovu toga proveriti da Ii masina moze da
g:lruntnu
 212

poSalje u mrezu struju odgovarajuce jaCine. Kod ovih mreza, dinamo masine se ne upo­ gde je: r u ~ otpor jednog ED, (S2)
trebijavaju, jer ne mogu da obezbede potrebnu struju za bezotkazno palenje. Za ove n broj ED u jednoj grani.
mreZe koriste se ja~i izvori'struje.
Struja koja prolazi kroz mrezu moZe se sracunati po obrascu:
Spoljni otpor mreze moZe se odrediti iz odnosa:
rm rk + ru u , (A)
I
Ro = Rg +2 + N za paralelnu stepenastu n . ru

R +-­
P m

R o -- Rgr
~- + Iss
r + 2lgrg , za paralelnu kitastu gdeje: Rp ~ otpor provodnika, (Q)
N n - braj ED u grupi,
g
m braj grupa u mrezi.
gdeje: Rg otpor glavnih vodova, (U)
Rgr ~ otpor jedne grane, (U) Potreban bro] grupa sracunava se po obrascu:
Ng braj paralelnih grana,
N braj ED u mreZi. u
m 2· Rp . Ig ,
Spoijni otpor jedne paraleine grane moze se odrediti iz odnosa:
gde je: Ig ~ garantna struja palenja.

Rgr = ru + (lk . rk + 1m . r m ), (U)

Broj ED u grupi
Struja potrebna za palenje mreze po kitastoj semi je:
N

n m

I _ - C : -_ _ , (A)
ru
gde je: N - ukupan broj ED u mrezi.
Rp +V

lacina struje koja pro de kroz mostic svakog ED je:

lacina struje koja prede kroz mostic svakog ED je:
i :: :::.;" I
i-I m "" g
- N' (A)

Kod proracuna mesovitih mreza takode je ptorebno odrediti otpor mreze i pot­
rebnu Jacmu struje za njeno palenje, te na osnovu toga odrediti tip masine kOja ce moci
da poSalje u mrezu struju odgovarajuCe jaCine. '\l/
Spoljni otpor mesovite naizmenicno-paraieine kitaste mreze, moze se odrediti 10.6. DETONIRAJUCI STAPIN I
iz odnosa:
Rgr DetonirajuCi stapin je ekspiozivno sredstvo za prenos detonacije od rudarske

R = -n - + 2Lg . r g' (Q)

kapsie, ED i1i neposredno, na proizvoijan broj minskih punjenja. Sastoji se od eksploziv­

gde je: Rgr otpor jedne grane. ne srZi, omotaca i izolacije. Danas se najcesce srz detonirajuceg stapin a izraduje od ful­

n braj paralelnih grana. minata zive i penrrita. Ako se upotrebljava fulminat zive, on se flegmatizuje sa para­

duzina glavnih vodova. (m) finom, i njegova brzina detonacije je oko 5000 m/s. Ako je srz stapina od pentrita onda

Lg
fg otpor jednog m' glamill vodova. (U). mu je brzina detonacije oko 6500 m/s.

Domaci delOnirajuci stapin je pentritski, i izraduje se u vrise vrste, zavisno od

Otpor grane sracuna\'a se po obrascu: kolicine punjenja pentrita po m'. Sri. domaceg stapina cini fini suvi brizantni prall pen·

taeritritetranitrat po hemijskom sastavu, a u minerskoj praksi poznat kao "pentrit".

Rgr n ru + '1'
~
L'r
m m
+1,
"
(n)
 215
214

Eksplozivnim prahom pentritom je ispunjcna plasticna celofanska cevcica koja sluZi
kao cvrsti spoljni omot punjenja, a pentrit je po celoj dutini rasporeden sa istom gusti­
nom. U sredini eksplozivnog punjenja je pamucni konac koji omogucava ravnomeran
raspored pentrita. Celofanska cevcica je spolja cvrsto omotana pamucnom i kudeljnom
I, predom u dva sIoja navijena u suprotnim smerovima. Preko preae je izraaen homogeni
sloj od PVC mase jednake debljine, koji stHi srz stapina od vlage, vode i mehaniekih uti·
caja (udari isl.) i cini stapin elasticnim (fleksibilnim), sl. 122.
2 U odreaenim slucajevima kao Sto su: miniranje u blizini voda visdwg napona,
51.122.
ja", pojave statickog elektnciteta, atmosferskog pramjenja, iii ako su busotine dublje od
Detoniraju6i rupin; 1 - izolacija, 2 - omota?:, 3 - sri.
tri metra, miniranje sa detonirajucim Stapinom postaje pakticno jedino siguran nacin
Uoma6i detonirajuci stapin klase "cn izradenje prema JUS-u H.D3.053 i JUS-u
H.D8.006 i njihove minersko-telmicke karakteristike date su u tab. 66.
Tabela 66
uticaja seizrruckih efekata. Uspesno se koristi za miniranje na povrsinskim kopovima i
kamenolomima, u jamama bez metana i eksplozivne prasine po odobrenju rudarskog or­
gana, za specijalna miniranja, za podvodna miniranja i sl.
Sa aspekta sigumosti, nezamenljiv je pri izvoddenju masovnih miniranja na po­
vrsinskim kopovima sa dubokim minskim busotinama, sa kontinualnom i diskontinual·
nom konstrukcijom minskih punjenja, pri izvodenju komomih i kotlovskih miniranja.
U kombinaciji sa usporivcaima konektorima, nadopunjuje sve 'nedostatke miniranja sa
elektricnim milisekundnim ED.
koji se ne moze iskljuciti za vreme miniranja, kada postoji opasnost od ,)utaju6h stru­
rada.
Sve vrste detonirajueeg stapina iniciraju se na klasican nacin: detonatorskom
kapslom br. 8, elektrodetonatorom, koji se na kraj stapina pricvrste izolacionom trakom
ili nekim drugim sredstvima sl. 123.

karakteristike
detonuajuci ~tapin

~ ~-- ~
~_~on. !fapin
c
!
~po-""".•,.
C-10 C-12 C-I.5 C-20 C-40
~tr.q;i?C ;; de<"" ' ...." " ' .

kolicina punjenja, grjm) lOtI 12:1:1,5 15±2 20±3 40±4 b { .'P01'ogorecl

-~ ~ftH'\It.;ut,
spoljni precnik, mm 5,2 5,2 5,7 6,3 8,3 - jl<l()~n

tetina stapina,grjm' 23,0 2.5,0 33,0 42,0 70,0

brzina detonacije, m/s 6300 6300 6500 6500 6700
cvrstoca na istezanje do u

~
~::
kidanja, kg/<1> 50-100 kg. za sve vrste
e
prenos detonacije po
uzduinoj osi, em 2 4 4 4 4 1t1tf'l8P ~~
(j 9
temperaturna postojanost df,ttN'UrtfUC
'

na toplati, °c 60 60 60 60 60
, ttlf>lt\
IT
potpuna felksibilnost na
hladno6i,oC -25 -25 -25 -25 -25 51.123.
I niciranje detonirajuceg ~tapina.
boja PVC izolacije oker plava Ijubic. zelena narandi.
prenos detonacije na krst
i cvorove potpun kod svih vrsta Grananje detonirajueeg stapina moze se izvesti na jedan od sIedeCin nacina:
osetljivost na rezanje noiem pomocu rudarske kapsle iii ED, na koje se moZe privezati najvise 5 krajeva
na drvenoj podlozi neosctljiv
detonirajuceg stapina,
otpornost na vodu pod pri­ 'odootporan
tiskom od 3 bar. (kJ'ajeVl propisno zastlceni I
pomocu patrone brizantnog eksploziva - udame patrone (¢30 mm) uz koju
se moze vezati 12 krajeva detonirajuceg stapina,
primenom visestrukog evora, upravnog evora, momarskog evora itd. s1. 124.
Detonirajuci stapin Se koristi Z3 trenutno iniciranje jednog iii vise minskih pu­
njenja. iIi u kombinaciji sa milisekundnim usporivacima - konektorima. za milisekund· Pri izradi mreza od detonirajuceg stapina postoji potreba da se na pojedinim
no miniranje kad sc zeli posti':i zahtenma granulacija miniranog materijala. ili mestima usi nastavljanje stapina sl. 125.
 216 217

10.6.1. MREZE OD DETONIRAJUCEG STAPINA

Prema naeinu izrade, odnosno me(fusobnog povezivanja minskih punJenJa,

postoje tri vrste mreZa od detonirajueeg stapina ito: naizmeniene, paraleIne i meSo­
vite.
sporogorecl
Naizmeniene mreze uglavnom se primenjuju kod jednorednog miniranja, i ka­
Atapln

da su minska punjenja raspore(fena u prvoj liniji. Zavisno od toga kako su minska pu·

-
deton. kaplsla

br.8
c ~ammin~?/U12lena . _ __1221 722
njenja medusobno povezana, mogu se razlikovati to slueaja sl. 126.

J J j j J
a.

.: n ~ R n J
J J J)
S1.124_
Grananje detonirajuteg !1apina; a) pomotu rudarske kapsle; bJ pomotu udarne patrone; c) na prek­
lop, 1 - rudarska kapsla, 2 - glavni vod, 3 - ogranak; dl primenom upravnog ¢vora; e) primenom
mornarskog ¢vora. J j j
'==
a. ...
!, dwtonator

dllttbnirajuci

/ ! f Ii ~d tOl)irujuti
'tapin
51. 126.
Naizmeni¢ne mre!e.
stapin
d
U slueaju (1) od glavno voda granaju se ogranci do pojedinih minskih punjenja.
Spojevi ogranaka sa glavnirn vodom izvode se primenom preldopa, upravnog evora ill
g momarskog evora. U slucaju (2) izrada mreie sastoji se u meausobnom povezivanju mi­
.!lSkih punjenja, odnosno Stapin sledeceg punjenja vezan je za predhodno minsko punje­
nje. U slucaju (3) irnamo dva glavna voda, pa je svako minsko punjenje vezano za oba
glavna voda. Tako se postize veca sigurnost, alije mreza skuplja.
e \!IIII!~
[ I I I I I Paralelna mreza koristi se pri palenju rninskih punjenja koja su nesirnetrieno
c rasporedena. Prema nacinu povezivanja postoje dva Upa paraleInih mreza sl. 127. Jedno­
stepena paralelna mreia (I) koristi se pri palenju manjeg broja minskih punjenja (do 12).
Ovde se svi ogranci detonirajueeg stapina dovode na jedno mesto i vezuju za detonator­
sku kapslu ED iIi udarnu patronu. ViSestepena paralelna nueza (2) koristi se pri palenju
veeeg broja minskih punjenja. Ovde se pojedini ogranci ne spajaju na jednom mestu,
51. 125. vee se odreden broj ogranaka vezuje u zasebne evorove, a zatim medusobno povezuju
Nastavljanje detonirajuceg stapina; a) sa detonatorskom kapislom, b) na preklop, 1 _ traka, 2 _ glav­ cvorovi. Na ovaj nacin, detonacioni talas se ne prenosi direktno preko detonirajueeg
ni vod, c) upredeni krajevi. d) obi¢nim cvorom, e) mornarskim cvorom. stapina do minskog punjenja. vee preko cvorova koji pojacavaju detonacioni talas.
 :-!18 219

punjenja za odreoeni vremenski interval izraien u (ms). Sastoji sc od I1lctalne (alumilliju.

mske) caurice koja je otvorena sa obe strane, u koje se stavlja detonirajuci stapin. U sre­
dini je postavljena smeSa kojaje programirana da gori odredeni vremenski period izraten

I' u (ms), sl. 1

n
~ ~/o (I:;::::@~~i1i;'i:~;:J 'I

--u ~ ~~ .3 2 1 ..,'

'~~~ SI. 130.

Usporivat - konektor; 1 - metalna tau rica, 2 - usporivatka sme§a. 3 -
nirajucim ~apjnom.
~upljjna za spajanje sa deto·

SI. 127.
U funkciji zeljenog rezultata i svrhe primene, mote se upotrebiti proizvoljan
Paralelne mreie; 1 - jednostepena.2 - '/i~tepena.
broj usporivaca u raznim kombinacijama usporenja:
MeSovite mreze koriste se najvise kod viSerednog miniranja, gde su minska pu­ u samoj busotini,

njenja u redovima rasporedena uglavnom u pravoj liniji. Minska punjenja u jednom redu izmedu pojedinih bUSotina, ili grupe busotina u redu,

povezuju se uglavnom naizmenicno (na jedan od tri nacina), a zatim se naizmenicno izmedu redova busotina,

mreze medusobno povezuju u jedinstvenu paralelnu mrezu sl. 128. pri drugim kombinacijama unutar minskog polja.

Izbor pravilnog interval a usporenja je osnov za postizanje optimalne granula­

cije minirane rnase, i smanjenje seizmickih potresa, pa je za svaku vrstu radne sredine ne­
ophodno utvrditi tacan ili priblizno tacan interval usporenja.

cv
10.8. POJACNICI DETONACIJE - BUSTERI

SI.128. Za iniciranje eksploziva i eksplozivnih smesa koji nisu osetljivi na klasicna sred­
M~ovita mreu. stva za iniciranje (rudarska kapsJa br 8, ED i detonirajuCi Stapin), moraju se prirneniti
dosta snainiji pojacnici busteri.lzraduje se od eksploziva velike gustine, velike brizant­
nosti i velike detonacione brzine, sa detonacionim pritiskom ne manjim od 200000
bara. Izraduju se uglavnom kao liveni i presovani. Ako se rade liveni koristi se pentolit,
TNT -pentrit, 50/50 i 2'k voska kao flegmatizatora. a ako se rade presovani onda su od
10.7, USPORIVACI - KONEKTORI
trotlla i t1egmatizovanog heksogcna u odreocnom odnosu.
Domaca industrija proizvodi uglavnom livene pelltolitske pojacnike. Preduzece
Milisekundni usporivaci - konektori koriste se iskljucivo u kombinaciji sa de­ "Kamnik" prooz\'odi dva tipa pentolitskii1 pojacnika ito: PD-20 i PD-40.
tonirajucim stapinorn, i imaju zadatak usporenje sirenja eksplozija pojedinih minskih PentoHtski pojacnik PD-20 izradcn je od pentolita 50/50 koji je smesten u
aluminijumsku cauru. koja se sa vrha zatvara plasticninl osiguracern. U sredini irna ot·
 220

vor za umetanje rudarske kapsle br. 8 ili elektrodctonatora. Pod odredcnim uslovima
moze se upotrebiti i pod vodom.
Pentolitski pojacnik PD-40 ima slicne osobine kao i PD-20, ali je namenjen
za rad sa detonirajucirn stap in om. Njegova snaga iniciranja je ekvivaJentna sa 40 rudars·
kih kapsli be. 8

IV ME HAN I Z AM E K S P L 0 Z I J E

11.0. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE DETONAClJE

Kao sto je ranije reeeno, detonacija je proces razlaganja eksploziva gde se ener·
SI. 130 .....
potrebna za aktiviranje molekula eksploziva prenosi od sloja do sloja udamirn taJa·
Poja¢nici detonacije - busted
som, koji se kroz eksplozivnu materiju krece nadzvucnom brzinom. Za razjaSnjenje pro­
blema i pojava u vezi teorije detonacije posluzila je HIDRODlNAMICKA TEORIJE
Industrija "Miloje Zakic" KruSevac proizvodi visoko brizantne pojacnike ci· detonacije. Ova teorija razmatra udame talase koji se krecu kroz inertnu sredinu vazduh,
ji su osnovni podaci dati u tab. 67 vodu, zatim kroz gasovite zapaJjive i eksplozivne smeSe, pa su zakljucci i rezultati pri.
i na cvrste eksplozivne materije, sa malim odstupanjima. Karakteristicnirn svoj­
Tabela 67 stvima udarnog taJasa smatra se pojava kretanja sredine u pravcu kretanja taJasa. Sabija­
tip dimenzije, mm teiina brzina rpitisak pakovanje nje sredine kao posledica udarnog taJasa dobija se na racun prelaska cestica gasa iz slo­
pojacnika gr. detonacije detonacije kom/kut. jeva koji leze neposredno iza zone kompresije. Zbog ovoga se u predhodnim slojevirna,
precnik duiina m/s dN/cm ' formira zona razreaenja u kojoj je pritisak manji od pocetnog pritiska sredine sl. 131.

PP-360 70 59 360 7000±200 204000 60 i

PP-300 50 95 300 1000±200 204000 72 .l:l.p
PP-80 41 45 80 7000±200 204000 180 front udarnog
talasa

centar.. ~ L:.0na kompres;je

eksplozlJe ed"
ran JenJa
ona atmos. duiina udarnog talasa
prit iska
SI. 131.
$irenje udarnog talasa izazvanog detonaci)om u vazduhu.
 223
222

Rastajanje izmeau tela talasa i zone razredenja naziva se duZina udarnog talasa. u pocetnoll1 stanju, a sa PI, PI i T I pritisak, gusrinu i tCIIl(1craturu gasa
Ova duZina manje je od 10- 4 mm jer je u njemu gas jako sabijen. Na 51. 132 prikazano nog udarnim talasom vidimo da je klip za vreme (t) preSao rasatjanje D . t. pa je rastoja­
je odvajanje udamog talasa od produkata detonacije. . nje izmedu klipa i fronta udarnog talasa jednaka (D - U) 1. Zapremina sabijenog gasa

Pritisok c

J
A 8
front
udornog
toloso otmosfer.
--- pritisak u ~o
TO U=O

~
°"1 I-- (0- uH -I-.J
Vo'orf)og \-. o· t -1

SI. 132.
Odvajanje udarnog talasa od produkata detonacije. S1. 133.

Serna za izvodenie osnovnih jednacina teodje udarnih talasa.

,
jednaka je (D - U) t . S, dok je pocetna zapremina te iste kalicine gasa bila D . t . S.
Masa sabijenog gasa je PI (D - U) . t· s, amasa gasa pre sabijanja bila je Po(D' t . S).
11.1. HIDRODINAMICKA TEORUA DETONACUE Posta se za vreme kompresije masa gasa nije promenila imama da jc:

Po . D . t . S = PI (D - U) . t . S
v iii
Razaranje stena i njihovi kretanje pod dejstvom eksplozije u51ovljeno je kreta­ (1)
Po . D '" PI (D - U)
njem stenskog materijala razlicitim brzinama koje su raspodeljene u prostoru oko mesta
eksplozije. avo se kretanje mo~e odrediti na osnovu hldrodinamicke teorije detonacije Ho predstavlja zakon 0 neunistivosti mase po komresiji. Komprimovani gas krece se
koja polazi od predpostavke, da se stenski materijal pod dejstvom eksplozije krece slic­ brzinom (U), pa shodno tome pri kompresiji masa Po . D . t· S ostvaruje kolicinu kre­
no idealnoj nestiSljivoj tecnosti bez viskoziteta. Bez obzira sto ove predpostavke ocigled­ Po . t . S· U.
no odstupaju od stvarnosti, ipak se rezultati, koji se dobijaju na osnovu ove teorije u Prema drugom zakonu mehanike promena kolicine kretanja ravna je impulsu
mnogim sJjucajevima dobro poklapaju sa podacima dobijenirn eksperimentalnim istra­ sile, tj. proizvodu sile i vremena. Rezultujuca sila koja deluje na gas izmeau klipa i ravni
zivanjima. Prema ovom hldrodinamicka teorije se moZe primeniti za priblima racuna­ jednaka je (PI - Po) S, a njen impuls za vreme (t) jednak je (PI Po) S . 1. Ako
nja pri reSavanju teoretskih i prakticnih problema. Pioniri ove teonje su Cepmen (1899. uporedimo promenu kolicine kretanja sa velicinom impulsa dobija se:
god.) i luge (1905. gOd.) koji su objafujenje i izvoaenje osnovnih jednacina hldrodina­
micke teonje udarnih talasa posmatrali kao kretanje klipa u cilindru sl. 133. (PI Po) S . t Po . D . t . S . U
Ako se u cilindru preseka (s) nalazi gas, u kojem se krece klip sa stalnom brzi­ ill
nom (u), pod dejstvom klipa u gasu ce se pojaviti udarni talas. Na prednjem delu udar­ PI Po
Po . D . t; (2)
nog talasa, "frontu" udamog talasa, javlja se trenutna promena stanja gasa: pritiska, gus­
Ova predstavlja zakofl a ncunistivosti kolicine kretanja za vremc
tine, temperature. Sabijeni gas krece se brzinom kIipa, odnosno brzinom (u). "Front" toplotu. prema to­
udarnog talasa kretace se u mirnom gasu brzinom (D) vecom nego sto je brzina (U). Ako S druge stra­
se klip u pocetku nalazi u ravni (A), za vreme (t) kIip ce se nalaziti u ravnl (B). Front gasa u
udarnog talasa u prvom momentu nalazice se u ravni (A), a u momentu (t) nalazice se u ne, puna encrglJa sasl')JI se 1Z
Ako sa E[. i E I oznacimo cncrgiJu. kineticka
ravni (C). Ako oznacimo sa Po, Po iTo odgovarajuci pritisak gustinu i temperaturu gasa
 224 225

energija jedinice mase komprimovanog gasa jednaka je U 2 /2. pono je masa komprimo­
vanog gasa Po • D . t· S, onda te promena gasa pri kompresiji iznositi

Po . D· t . S (EI - Eo + U2 /2)

Rad spoljne sile nad gasom je rad klipa koji deluje na gas silom Po . S na putu
~p

U . t. Ako uporedimo energiju rada sile i skratimo sa t· S dobicemo

Po D (El - Eo) U 2 /2 = PI . U (3) SI. 134.

Sema detonacionog talasa. 1 - produkti hemijske
ova jednacina predstavlja zakon 0 neunistivosti energije pri kompresiji, i ima znacaja za reakcije, 2 - zona hemijske reakcije, 3 - front de­
ovu teoriju. Ako u jednacini (2) zamenimo gustine sa reciprocnim vrednostima specific­ tonacionog talasa, 4 - eksplozivna materija.
nih zapremina dobija se \ I
~
Povdina koja razdvaja zonu hemijske reakcije i produkata detonacije pri stacio­
D=Vo j~

a za (U) po istorn postupku dobijamo

(4) namoj detonaciji naziva se povdina ill ravan Cepmen-Zuge. Parametri produkta de to­
nacije na toj povrsini nazivaju se parametri detonacionog talasa ill parametri Cepmen­
Zuge.
II
Na osnovu hidrodinamicke teorije detonacije, pritisak detonacije moZe se pri­
U = (Vo -Vd j PI -Po
Vo -VI (5) bliino odrediti iz odnosa:
p'D
2

Ako jednacine (4) i (5), ali sa specificnim zapreminama uvrstimo ujednacinu P

4
(3) dobija se
gdeje: P gustina eksploziva, gr/cm 3
PI - Po
EI - Eo (V 0 - Vd (6) D brzina detonacije, m/s
P pritisak detonacije, N/m2 •
Ako ovo stavimo u jednacinu gasnog stanja P = p' R . T, a posto je ,
R PI:V _ _I _ P

E = Cy ' T = K _ 1 . -R- - K _ 1

PI
11.2. MEHANIZAM DEJSTVA EKSPLOZUE NA OKRUZUJUCU SREDINU
Cp
gdeje k paza EI -Eo - REFLEKSNA TEORUA
Cy
dobija se
Drobljenje stena miniranjem je veoma sloten fizicko-mehanicki proces koji za­
1 ~ _~) visi od citavog niza faktora. Da bi se energija eksplozije mogla u najveeoj meri da iskoris­
EI - Eo K _ 1 t PI Po (7)
ti za drobljenje potrebno je kompleksno poznavanje kak6 sarnog procesa eksplozije, ta­
daljom transformacijom ove jednacine i resavanjem po vrednosti gustine dobija se vaina ko i radne sredine koja se zeli drobiti. Proucavanja koja su vdena u cilju iznalafenja
jednacina za interpretacijU udamog talasa uzroka razaranja stenskog materijala posle eksplozije, pokazala su da postoji direktna
veza izmedu naprezanja izazvanih prolaskorn udamog talasa i obima razaranja. Radi toga
PI (K + I) p + (K - 1) Po
(8) je potrebno stvaranje pukotina u stenskorn materijalu, izazvanih dejstvom eksplozije,
Po (K + 1) Po + (K - I) P razmatrati kroz promenu naponskog stanja izazvanu prolaskom udarnog talasa. Brzina,
Ova jednacina veze vrednosti gustine i pritiska ispred i pozadi fronta i karakte­ pritisak i energija udarnog talasa sa rastojanjem od minskog punjenja brzo se menja.
rise proces kompresije u udamom talasu. Na sl. 134. data je sema detonacionog talasa. Vee na rastojanju od lO-15 precnika minskog punjenja udami talas se kreee brzinom
zvuka, a u cvrstim stenarna prelazi u talas naprezanja koji se rasprostire na daljinu do
 226 227

100 precnika minskog punjenja. Aka predpostavimo da u ogranicenoj sredini dode do
eksplozije minskog punjenja, i da se udami talas §iri koncentricno izazivajuci u stenskoj
masi veoma jaka pritisna naprezanja (up)' Ako na bliskom rastojanju 10-15 precnika
punjenja izdvojimo elementamu cesticu stene (A V), tada se naprezanje na ,tom elemen­
tarnom delu mofe prikazati kao na sl. 135a. Iz sllke se vidi da udami tal as svojim kreta­
njem u radijalnom pravcu izazva pritisna, a u tangencijalnom pravcu zatezna napreza-'
nja. Kako stene mnogo slabije pod nose naprezanje na istezanje nego na pritisak, te kao
posledica ovih naprezanja u steni ce se pojaviti radijalne pukotine. SI. 136-1. U trenut­
ku kada udami talas dospe do slobodne povdine SI. 135b pritisna naprezanja slabe i
c;l.
6R =O I \
i ".
SI. 135c. Ova naprezanja uslovljavaju razaranje stenskog materijala i pojavu koncentric­
nih pukotina cije se sredi§te nalazi u nekom imaginamom centru. Sistem ovih pukotina
prikazan je na sl. 1]f;.3. U trenutku kada se pritisak gasovitih produkata snizi tad a
zbog naglog smanjenja unutra§njeg pritiska na stenski masiv dolazi do "razredenja"
sl. 135d. Ova pojava dovodi do toga da se stvaraju koncentricne pukotine oko minskog
punjenja s1. 136-4.
Citav ovaj proces razaranja stena more se podeliti u tri faze od kojih prve dye,
pojava radijalnih i koncentricnih pukotina su vezane za delovanje talasa naprezanja. dok
je treca faza vezana za gasne produkte detonacije, koji svojim delovanjem §ire ranije
nastale pukotine i pomeraju izdrobljeni materijal ka slobodnoj povdini. Velicina zone u
kojoj dolazi do stvaranja pukotina zavisi od energije eksplozivnog talasa i ogranicenaje
radijusom (R) koji defini§e onaj deo stenskog masiva koji je u stanju da izazove plastic­

~
\ ne deformacije. Van ove zone nema razaranja vee sarno kretanje materijalnih cestica u
I \
domenu elasticnih osobina stena (seizmicko dejstvo).

s r ~
7,7//////////////,0/
6 f5R Poluprecnik zone drobljenja moze se priblimo odrediti iz odnosa

6
R

a...
Gr

b
; ~~ "R
~ DR Dt:.

d
R = 7 J Q
up
,m

C gde je: Q - kolicina upotrebljenog eksploziva, kg

up - pritisna cvrstoca materijala, dN/cm2 •

51.135.
U predhodnom razmatranju dat je mehanizam razaranja kada je u pitanju deto­
Raspored glavnih naprezanja pri eksploziji minskog punjenja.
nacija pojedinacnog rninskog punjenja. Medutim, u praksi rniniranja veoma retko se iz­
vode pojedinacna iniciranja, vee vise njih, koja su rasporedena po unapred utvrdenom
pod uticajem zateznih naprezanja pojavljuju se radijalne pukotine upravne na slobodnu rasporedu. Kod grupno iniciranih punjenja, talasi nastali od svakog pojedinacnog punje­
povr§inu, cija je tendencija razvoja prema centru eksplozije. SI. 13"-2. OdbijajuCi se od nja pri svom prostiranju od centra eksplozije, i obmuto, uslomjavaju rasmatranu §emu.
U ovom slucaju dolazi do sloZenog uzajamnog dejstva talasa naprezanja na masiv. Pri
susretu tih talasa dolazi do menjanja stanja sredine, koje povecava rezultantu naprezanja

"/~A7

u masivu sl. 137. U slucaju (a) talasi se susrecu na liniji rasporeda bu§otina, zatezna na­
prezanja su veca te dolazi i do veceg razaranja, nego u slucaju (b) kada je susretanje ta­

~\-fr'

lasa izmedu linije rasporeda bu§otina i slobodne povrsine.

f Na osnovu laboratorijskih ispitivanja na modelima od opticki aktivnih matiri­

'¥~,I
51. 136.
prezanja. U ovu grupu spadaju: pesak, peskovita glina, glina i dr. stene. Akusticna impe­
Raspored glavnih pukotina.
dane a ovih stena ne prelazi vrednost 5· lOS gr/cm 3 cm/s.
slobodne povrsine udami talas se krere nazad, ka eentru eksplozije izazivajuei "razvlace­
nje" u posmatranoj materijalnaj cestici pri cemu se u njoj javljaju zatezna naprezanja.
jala, koja su u pogledu miniranja posluma za razja§njenje nekih problema, ustanovljeno
je (A.N. Hanukajev i dr.) da se u pogledu ponaSafija prema dejstvu eksplozije sve stene
mogu podeliti u tri osnovnc grupe ito:
I grupa - u ovu grupu spadaju stenske mase koje se razaraju uglavnom pod
neposrednim dejstvom pritiska gasova eksplozije, uz neznatnu ulq;u energije talasa na­
II grupa - u ovu grupu spadaju stenske mase koje se razaraju pod dejstvom ta­
lasa naprezanja na slobodnoj povrSini i kineticke energije razvijene u okolnoj stenskoj
masi pri sirenju gasova eksplozije. Razaranje se vrsi kako od slobodne povrsine ka
 228
229

minskom punjenju, tako i od minskog punjenja bocno. Ovoj grupi pripadaju stene sa
11.3. L DEJSTVO EKSPOZUE MINE U NEOGRANICENOJ
koeficijentom cvrstoCe f = 1-10, plasticne stene podlome sabijanju, kao i cvrste stene
CVRSTOJ SREDINI
koje su ispreseeane sistemom prirodnih pukotina (vecina stena).
a b
Dejstvo eksplozije mine u homogenoj cvrstoj neogranicenoj sredini, gde ono ne
- 6, -6,
doseze do slobodne povr~ine, javlja se u svim pravcima, podjednakom silom, a talas eks­
- - - 6]
rAN, - - - 6]
plouje rasprostire se koncentricno oko minskog punjenja. To dejstvo eksplozije usIov­
no mozemo podeliti u tri zone sI. 138 i to:

N1~·
+ t --=-i N
] ~:/

(,]
6,+6]
Zona drobljenja javlja se kao nastavak zone spra§ivanja na rastojanju vecem od
51. 137.
Akusticna impendanea ovih stena kreee se od 1,5 . lOS - 15 . 105 gr/em 3 .
. em/so
III grupa - u ovu grupu spadaju stene koje se razaraju ugiavnom pod dejstvom
udarnog talasa i talasa naprezanja. Uloga pritiska gasova eksplozije je ovde beznacajna.
Razaranje stenske mase ugiavnom se vrli od slobodne povrfue ka minskom punjenju.
Ovoj grupi pripadaju monolitne i krupnoblokovite stenske mase sa koeficijentom cvrs­
tote f= 10-20 i akusticnom impedaneom veeom od 15 :-105 gr/em 3 • em/so
11.3. DEJSTVO EKSPLOZUE ~U:\E
Dejstvo eksplo~je mine obicno se prikazuje uprosceno u neogranicenoj i ogra.
nicenoj homogenoj sredini (cvrstoj). Na O\·oj predstavi zasniva se veeina metoda za odre.
c1ivanje kolicine eksploziva pri miniranju.
SI. 138.
Zone dejstva eksplozije u neogranitenoj sredini; a ­ z
zona spra~ivanja, b - zona drobljenja, v - zona potre·
sanja, 9 - eksplozivno punjenje.
Zona spra§ivanja, koja se nalazi neposredno oko eksplozivnog punjenja (5-8)R.
Ova zona je izloiena najsniainijem dejstvu, pod cijim uticajem dolazi do zbijanja plastic­
nih stena i sprasivanja cvrstih stena s1. l38a.
(5-8)R - (R - precnik minskog punjenja) u kojoj je naprezanje znatno oslabljeno, ali
jo§ uvek dovoljno snaino da izazove stvaranje prsilina i pukotina, s1. l38b.
Zona potresa javlja se na jos veeoj udaljenosti gde su naponski talasi toliko osla­
bili da su u stanju da izvrse sarno pomeranje cestiea stenskog materijala u domenu elas­
ticnih deformacija - potres s1. 138v. Izmedu pomenutih zona ne postoji o§tra graniea
vee postepen prelaz iz jedne u drugu. U praksi miniranja praktican znacaj imaju sarno
zona spra§ivanja i zona drobljenja, koje se zajednicki mogu nazvati zona razaranja. Treca
zona u kojoj se vr§i sarno pomeranje materijalnih cestiea poznata je i kao ,,seizmicka
zona" koja ne utice na razaranje stenske rnase, ali mote biti
§tetna u pogledu otpomosti objekata iii stabilnosti stenskog
l' materijala.
Mine bez vidnog dejstva na slobodnu povrlinu poznate su
kao mine "unutrasnjeg dejstva" a profuenje koje nastane
pod njegovim dejstvom ,,kotao" (karnutlet). Ovaj siucaj na­
staje kadaje duZina linije otpora izmedu minskog punjenja i
sIobodne povrline suvi§e velika u odnosu na snagu eksplo­
zvinog punjenja, to jest, kada je radijus razaranja (R) znat­
51. 139. no manji od Iinije najmanjeg otpora (W) sl. 139.
Kotlovska mina U praksi miniranja ovo dejstvo mine retko se koristi.
 ':;3]
230
u slutaJtI kada je eksplozivno ptlnjenjc postavljeno blizc slobodlloj povrsini,
11.3.2. DElSTVO EKSPLOZUE MINE U OGRANrCENOJ
iii Sf one poveca pri istom rastojanju (W), radijus sfere razaranja bite veci od LNO
CVRSTOJ SREDINI
R > W, to ce prema slobodnoj povrsini nastati levkasta zona u kojoj pored drobljcnja
dolazi i do odbacivanja materijaJa iz konture levka, sl. 141.
Dejstvo eksplozije mine U ogranicenoj srMini, to jest sredini ogranicenoj slo­
bodnom povrsinom, bitno se razlikuje jer je ovde nai:uScn princip koncentricnosti sfe­
ra dejstva eksplozije, tako da na povrsini dolazi do promena na st'enskom materijaJu. Ka­
rakter ovih promena moZe se posmatrati pIi Cost. kolicini eksploziva i promenljivoj liniji
najmanjeg otpora (W), ill pri Cost. liniji najmanjeg otpora (W) a promenljivoj kolicini r<W
eksploziva 81. 140. R£W

_ ~k__ --
-~
--~

, a..

r.W
n >1
R:>W

I' 51. 141.

Dejstvo eksplozije mine u zavisnosti od radijusa sfere razaranja (R) i L.N.O (WI pri Cost. kolicini
51. 140. eksploziva.

MoguCnost promene karaktera dejstva eksplozije; a - pri Cost. kolil;ini eksploziva, b - pri Cost. liniji
najmanjeg otpora. Odnos izmeau radijusa kratera razaranja (r) i velicine L.N.O (W) oznacen je
kao ,,indikator" (pokazatelj) dejstva eksplozije i oznacen sa (n), r/W = n·c
Pri rniniranju u homogenoj sredini ogranicenoj jednom slobodnom povrSinom, U zavisnosti od odnosa r/W n, mogu se razlikovati sledeci slucajevi:
promene na povrSini mogu se javiti u tri vida, zavisno od odnosa radijusa sfere razaranja n = r/W < 1 oslabljeni levak

(R) i duZine linije najmanjeg otpora (W) ito: n r/W 1 norrnalni levak

u slucaju kadaje R <:"W nastaje prema slobodnoj povrsini levkasta zona raz­ n = r/W > 1 pojacani levak.

drobljenog materijaJa, koja je manje iIi vise ispupcena. kao posledica povecanja zaprerni­
ne, ali je materijaJ 05tao u konturama levka. Takvo dejstvo mine je poznato kao "rastre­ .\!ine sa pokazateljem dejstva n < I, odnosno nune sa oslabljeninl dejstvom
sno" a mina kao "rastresna milla". pripadaju grupi rastresnih mina, bez odbacivanja rniniranog materijaJa. Ovakvo dejstvo
mina koristi se kod nuniranja ~ rastresanja mekih stena (ugljevi i druge meke stene,
- u slucaju kada je R;;' W na slobodnoj povrsini stvorice se levak eksplozije sa
f < 6). Pokazatelj dejstva eksplozije najcesCe je n =0,5-0,7, za manje vrednosti od 0,5
razdrobljenim materijaJom, koji ce delirnicno biti izbacen van kontura levka, ali ce ug­
efekat miniranja je sli can ,,kamufletu".
lavnom veci deo ostati na mestu.
 232 233

Mine sa pokazateljem dejstva n = 1 se najcesce koriste u praksi miniranja, sto
zavisi od tehnoIogije rada. Ovde je najce~e n = 0,7 -1,0.
stvara posle ekspIozije od najveteg znacaja je defomlacija sabijanja koja zavisi od cvrsto­
te tla, a kar31cteriie se modulom defomlacija poasonovim koeficijentom i drugim fmc­
ko-mehanickim karakteristikarna. Do momenta Waska fronta detonacionog talasa na
povrtinu sva masa ekspIoziva se pretvori u gasovite produkte detonacije.' Pritisak ovm
produkata na okolnu sredinu stvara pro~irenje komoru cija je velicina ekvivalentna
delovanju gasnih produkata.

,. < 'IN ,. =W r') W 11.4_ UTICA] BROJA SLOBODNIH POVRSINA NA KARAKTER

SI.142. DEJSTVA EKSPLOZUE
Tipovi kratera lavaka; a - oslabljeni levak, b - normalni lavak, C - poja~ani lavak_

Mine sa pokazateljem dejstva n > 1 poznate su kao mine sa pojacanim odba­ Pored linije najmanjeg otpora na karakter dejstva eksplozije veliki uticaj ima i
cujucim dejstvom. Ovde je n 1,0-3,0. Ovako dejstvo mina koristi se u rudarstvu i broj slobodnih povdina. Dejstvo ekspIozije mina najslabije je u prisustvu sarno jedne
gradevinarstvu. PokazateIj dejstva n = 3 koristi se u gradevinarstvu pri premestanju ste­ slobodne povdine, jer je minsko punjenje ukljesteno, pa se manji deo energije ekspIo­
nskih masa sa jednog na drugo mesto (pri izradi brana). PokazateIj dejstva veci od tri se zije u vidu elasticnih taIasa odbija od siobodne povrSine a yeti deo gubi u stenskom
ne primenjujejer bi takvo punjenje prakticno bilo na povrSini. masivu. Na efekat dejstva eksplozije u prisustvu jedne slobodne povrSine, veliki uticaj
ima i velicina te slobodne povrSine, ukoliko je ona veta otpor je manji. U cilju smanjenja
ovog otpora stvaraju se naknadne slobodne povrSine izradom takozvanog ,,zaloma"
11.3.3. DEISTVO EKSPLOZUE MINE U MEKOI
na celu prostorije. Na stvaranje slobodnih povdina i smanjenje otpora veiliki uticaj
I PLASTICNOI SREDINI
ima i redosled aktiviranja minskih punjenja, kao i vremenski interval pri iniciranju su­
sednih rninskih punjenja s1. 144.
U mekom plasticnom stenskom materijalu kao §to su peskovi, peskovite gline i
gline, vibracije izazvane udamim talasom vrio brzo oslabe, tako da u slucaju slabog eks­
pIozivnog punjenja, iii vellke linije najmanjeg otpora moZe doci sarno do proSirenja oko Q...
_ r---_-..,-­

f'{~~lr~7
ekspIozivnog punjenja bez znacajnijeg razomog dejstva s1. 144.

2 ,~///j'
3. '~ ...:: ~
W

5
::>:.;;:::::7,:':J.\'.:.::. ?/:?:~~

"V
'.: ;.: :::~::" ::;~.;:)::;}y:.:.:;.::~::/\
1
1 "< //
_0_ C

<,9ft .:~\::~~.;.~.:::::.:.::(:/.:~;.:::.; ~. II , 71
I~/¥~
1

SI. 143.

Dejstvo eksplozije u mekoj sredini, 1-7 faze dejst\la eksplozije.

Ako je minsko punjenje smeSteno blizu slobodne povrSine gde ce nastati izba­ SI. 144.

civanje materijala, tio oko minskog punjenja se sab~a, drobi i razara. Za levak koji se Uticaj broja sfobodnih po"r~ina na karakter dejstva eksplozije mine; a - jedna slobodna po"r~ina, b­

dve slobodne povrtine, c u prisustvu dva minska punjenja.

 234 235

Ako se miniranje izvodi u stenskoj masi jstih fizicko-mehanickih osobina i sa
istom koli~inom eksploziva, ali u prisustvu dYe slobodne povriine, tada se otpor dejstvu
eksplozjje smanjuje za oko 2 puta, u prisustvu tri i vi~ sIobodnih povrMna ovaj otpor se
smanjuje za oko 4 puta.
11.5. SEIZMlCKO DEJSTVO EKSPWZIJE
PO detonaciji eksploziva dolazi do naglog oslobaiJanja energije, koja se delom
tro~i na drobljenje stenske rnase, na razbacivanje izdrobljene rnase, zagrevanje neposred­
ne okoline na druge nekorisne oblike rada kao Ito je stvaranje seizmickih talasa sl. 145.
Seizmicke oscilacije tla izazvane miniranjem veoma su slicne oscilacijama koje
izaziva zemljotres, jednak po kolicini oslobodene energijc i istog rastojanja. Razlika koja
postoji izmeiJu ove dye pojave manifestuje se uglavnom u vremenu trajanja i duZini vre­
mena oscilovanja. Kod zemljotresa nastaju oscilacije kOje dugo traju i u kojima je duZina
perioda oscilovanja od 0,5-5,0 s, dok je kod miniranja duZina trajanja oscilacija znatno
kraca i krece se od 0,004-0,25 s. Me<llltim, seizmicki efekti prollzrokovani potresirna
istog stepena, znatno su veci kod miniranja nego kod zemljotresa. Uzrok tome je ucesta­
lost pojave. Miniranje se po pravilu obavlja dosta cesto, te je objekat na koga deluju
seizmlcki potresi stalno izlo.z.en njihovom utieaju_ Zbog ovoga se kod miniranja, u zavis­
nosti od stanja objekta, dozvoljavaju potresi obicno za jedan do dva stepena nW nego
8tO je to slucaj kod zemljotresa.
11.5.1. VRSTE SEIZMICKUi TAlASA

potMcijolna ~lHtrgijo Kada udami talas, udaljavajuCi se od eksplozivnog punjenja, toliko oslabi da
~k$plozjlfo izaziva sarno elasticne deformaeije cestiea, on ima sve odlike elasticnog talasnog kreta­
nja te se i zakoni za ovakvu vrstu kretanja mogu na njega primenitL Sa povecanjem uda­
ljenosti od mesta eksplozije, pomeranje cestica dobija sve slo.zeniji karakter, jer se vdi
izdvajanje raznih vrsta seizmlckih talasa. Cak i u slucaju prostiranja talasa u idealnoj
h~mi$ki ela~ticnoj homogenoj sredini, razlikuju se dye vrste talasa ito:
gl.lbici
zapreminski,

id~olni gl.l bit: i

povrsinski.

toplot~
Kod zapreminskih talasa razlikujemo dva osnovna tipa. Prvi longitudinalni ­
9l.lbici 'oplot~
no zogr~lfanj~ uzduini, pod cijim dejstvom se cestiee krecu napred-nazad po liniji koja odreduje pra­
okolnih st~na vae prostiranja talasa. Obzirom da se na taj nacin elasticne deformaeije prenose najkra­
cim putem, i da.uzduini elasticni talasi najpre stignu do memog mesta, to se ovi talasi
n~korisni oblici
m~honilkog rada nazivaju jOs i primarni talasi i oznacavaju se sa (P). Brzina prostiranja uzduinih elastic­
nih talasa na uzorku mo~e se odrediti iz odnosa.
IE:;:
-v---­ Vu j -;--r- mis,
korisni oblici
m~hanjlkog rada
gdeje: Vu brzina prostiranja uzduwih talasa, m/s
51. 145. E modul elasticnosti, dN/em3
Sema bilansa energije pri miniranju. g ubrzanje zemljine gete, em/s"
r zapreminska teZina, gr/cm 3 .
seizmickih talasa manifestuje se u vidu oscilovanja tla odnosno potre­ Kada longitudinalni talas dospe do slobodne povrsine, ill do graniee sloja sa
sa. POlfesi su slabijeg ili jaceg intezitela, 5tO zavisi od rastojanja (r) i kolicine eksploziva drugim fizickc-mehanickim osobinama, onda pri upadnom uglu od 90° dolazi do nje­
koji se aktivira u jednom vremenskom intervaIu (Q). Osirn toga intezitet potresa zavisi i govog odbijanja nazad, pri cemu se obrazuje Transverzalni - poprecni talas kod koga
od nacina miniranja, kao i od fizicko·mehanickih osobina tla i karakteristika prigu.senja cestiee pobudene sredine oseiluju u ravni upravnoj na pravac prostiranja talasa zadrzava­
seizmicki\-j potresa.
juti medusobno rastojanje i izazivajuCi na taj natin elasticne deformacije koje su para­
 237
236

lelne praveu kretanja talasa. Zbog ove osobine popre<:ni elasticni talasi jos se nazivaju i
smicucim talasirna. Njihova brzina prostiranja je manja nego kod longitudinalnog tala­ 20 --­
sa, on kasnije sti.te do memog mesta pa se ponekad naziva i sekundami talas, i oma<:ava
se sa (S(. Odnos brzina uzduZnih i popre<:nih talasaje V 3 ,odnosno Vu = 1,73 Vp. ,~II ---- !------­

Brzina prostiranja elasti<:nih talasa u steni zavisi od elasticnih osobina stene i njene gus­
tine. Ukoliko je u stenskom masivu E =cost. onda je brzina uzduZnog elasticnog talasa
E

1z 16 ' - - - I-~ - - ­ --­ -­ - /

(Vu) jednaka brzini zvuka u steni. U elasti<:no-plasticnoj sredini uzdutni talas se uvek '0
~I(
/
krece brzinom zvuka. U tab. 69 date su brzine prostiranja uzduZnih elasticnih talasa za
neke vrste stena
<t
ut2 I
z
<t /
a J
.... 10
Tabela 69
/
•

Il..
:l:
I
vrste stena Vu. m/s
.... 6
!I)
--­ /
Granit
Krecnjaei, peilcari
5000-5700
2500-4500
:::>
!>:::
<t
L
/
Laporae, gips 1700-2300 I
Sljunak
Peskovito tIo
900-1100
600-1600
V
o 1000 2000 3000 (000 5000 6000 1000
Glinovito tIo 500-1500
Q. 8RlINA Im/sl
Rastresito tIo 200-500
Voda
Vazduh
1430
340 8060 -----

Il 1000 .-
Statistickom obradom velikog brojamerenjana uzoreirna i in sity ustanovljena
~
.§
5
<t 6000
1000
L! ~ 1000
E.
5- 6000 -- ,------
;/
/
--

-
I------

je zavisnost izrneiJu brzine uzduZnih elasticnih talasa i ostalih karakteristika stena

l-
tI1

<t

-
<t
sJ. 146. -' tI1 /'
~ 5000 :5 5000
Brzina prostiranja poprecnog talasa mofe se odrediti iz odnosa ::r: ;:!
/
Z (000
/

~
.g
::x: (000

V
p
=
21(1 + p)
mis,
'N
:::>
Z 3000
I 'N
Z
is 3000 7 /
V
.-

gde je: Vp - brzina prostiranja poprecnog talasa, m/s

:::>
<t
z 2000
/ N
::>
:t 20001
~
N
E - modul elasticnosti, dN/em 2 a: N
g - ubrzanje sile tefe, em/s2 m 1000 a:
COIOC ~
-
/
p - poasonov koeficijent, koji se najcesce krece od 0,20-0,40. ,
o IS 25 3 soc 100() 2000 D:JO
Dok se uzduZni elasticni talasi (p) prostiru kroz cvrste, tecne i gasovite sredine, ZAPREM!NSKA TEZiNA '6 (:VRSTOCA NA PRITlSAK 5p(dN/c~

dotIe se poprecni talasi krecu same kroz cvrste sredine. Na s1. 147 dat je sematski prikaz
kretanja pojedinih vrsta talasa.
Povrginski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kome se prostiru i koja je
pribliZno jednaka njihovoj talasnoj duZini. i u vecim slucajeva iznosi 100-200 m, tako
da se na dubini dvostruke talasne duZine. oscilovanje talasa prakticno i ne oseca. Povr­
b c
SI. 146.
Zavisnost brzine elasticnih talasa od ostallh osobina; a - z.visnost akusticne impendance od brzine
uzduznog talasa, b _ zavisnost brzine uzduznog eiasticnog talasa od zapreminske tezine. c _. cvrstoCe
na pritisak.
 23X
239
sinskih talasa ima viSe vrsta - tipova u zavisnosti od trajektorije kretanja cestica sredine.
Engleski naucnik Reyli, prvi je analiticki pokazao moguCnost postojanja ovih talasa po gde je: a koeficijent apsorpcije tla,
jednolil urr.!jctr,-"ru (1931, god.) i nazvao ih (R) talasi. Kod ovog tipa talasa oscilovanje ·t. rastojanje tacke od centra eksplozije, m
materijalnih cestica tla vrSi se po elipticnoJ putanji, tija jc glavna OSl'I vertikaIna. U gor. Ao pocetna amplituda.
njem delu elipse cestice se krecu u pravcu izvora, a u donjem delu od izvora ekspozije.
Kod drugog tipa povrsinskog talasa cestice se krecu upravno na pravac prostira­

.,
nja talasa, pri temu se kretanje odvija u horizontaInoj ravni. Dvi talasi nazvani su (0)
talasi.
Treei tip povrsinskih ta1asa je (C) talas koji nastaje kombinacijom (R) i (0) ta­
lasa, gde se materijaIne cestice pomeraju po dijagonaInoj putanji.
U memu tacku obUno prvi stiZu (C) talasi, zatim (Q) i na kraju (R) talasi. Sa
aspekta seizmitkih potresa, povrSinski talasi su interesantniji jer oni dovode do os1.ece­
nja objekata Y..oji su udaljeni od mesta eksplozije 13 jednu ill viSe talasnih dUfina. S kretonje test icc tlo
Razmatrani seizmitki taIasi prakticno se mogu deSifrovati na sei:m1ograrnima, ~
ako je udaljenost izmeau mesta eksplozije i memog mesta dovoljno ~lika. Na seizmo­ .2, f smer kretonjo toloso
c ...
grarnima snirnljenim na manjim rastojanjima oscilacije predstavljene praitomim talasima
slivaju se u jedno vrlo sloieno kretanje, kOje predhodi g1avnim oscilovanjima izazvanim ~ 01
1;:;:1
povrsinskim talasima. Potetna faza oscilovanja odgovara prosmmim talasima. Dna se .3 ..., 8 1
~:;:I
karakterlSe kratkotrajnim oscilacijama relativno visoke frekvencije i male amplitude.
Glavna faza odgovara povrsinskim talasima i karakterise se veeom amplitudom, manjom
.....
0"'1
CUt..>

frekvencijom i 4uzom periodom. Sredine kroz kOje se prostiru seizmicki talasi su ooic­
no heterogene. UsIed toga u posmatranu tatku stiZu 00m talasa koji se prostiru po Ii­
niji najmanjeg rastojanja jOs i talzi refleksije od raznih slojeva, koji se testo pokiapaju

sadirektnim talasima cineei na taj nacin oscilacije jos sIoienijim i teZim za proucavanje.
51.141.
EksperiroentaIna merenja su pokazala, da za svaku vrstu stena brzina seizmickih
.Rasprostiranje seizmitkih talasa: 1 - uzduini talas, 2 - popretni talas,3 - popretni povriinski ta­
las,4 - talasi ReVli, 5 - pomeranje testica, 6 - talasi SlMjanja.
talasa varira u sirokim granicama, zavisno od njegovog sastava poroznosti, \iainosti i sl

Pored toga brzina se menjasa povecanjem dubine sloja. Talasna duZina, graficki
Cvrste stene imaju matno vecu elasticnost nego nevezane, pa bolje prenose ta­
prikazana, je rastojanje izmeau dva susedna maksimuma ill minimuma. SVaka materi­
lase. Pri prelazu talasa kroz nevezana tla dolm do znatnih energetskih gubitaka usled
jalna taeka pri prostiranju sinusoidnih talza vrSi oscilovanje oko mvnoteinog polozaja
trenja izmeau cestica, te se zbog toga talasi daleko bri.e prigutuju. Nasuprot tome kod
sa periodom (T) koja odreauje dUZinu talasa i krumu frekvenciju (W). Izmeau perioda
nevezanih rnaterijala amplitude oscilacije ee biti znatno ve6e nego kod cvrstih stena,
oscilovanja (T) krume frekvencije (W) postoji prosta veza W'" 2n/T. U reaInim sredi­
naravno za eleasticni talas is1.e seizmitke energije. U tab. 70 date !11 vrednosti koefi­
nama sinusoidaIni talas astavljen od niza talasa raznih frekvencija imaju raz!icitu brzinu
prostiranja te se sloZeni talas razlaU u niz sinusoidaInih talasa. cijenta apsorbcije (a) za neke vrste stena.
Slabljenje sinusoidaInih talasa, sa udaljavanjem od centra eksplozije prouzroko­
Tabela 70
YanO je njihovim sirenjem i gubitkom energije, a izraiava se opadanjem amplitude u od­
nosu na pocetnu sI. 147.
vuta tla koeficijent apsorpcije (a)
Smanjenje amplitude u reaInim sredinama za sve vrste talasa menja se sa udalje­
njem po eksponencijaInom zakonu cvrste stene

Al Ao • e- a • r ,
zbijen pesak, gIina u cvrstom
stanju
°
0,025-0,050
vlaian pesak, plasticna gIina 0,050-0,075
nanos, mocvamo tlo 0,075-1,0
 240
11.5.2. REGISTROVANJE ELASTICNIH SEIZMICKIH TALASA
Registrovanje elasticnih seizmickih talasa koji nastanu usled miniranja mole da
se izvdi na samom tIu, graclevici ill objektu ito zavisi od cilja j namene ispitivanja oscilo-
vanja.
Za ovu svrhu se dans najvi!e koriste seizroografi posebno konstruisani za regis­
trovanje oscilatomih pojava. Seizroografa ima vi!e tipova, ali je svima zajednicko da ~a­
ju detektor za opa2:anje oscilaeija pobuclene sredine, i ureclaj za njihovo registrovanje
oscilograf. Seizmomentri su konstruisani na principu fizickog klatna sa polugom ili
inercionom masom, elasticno obe!enom.
KucUte seizmometra se intimno vele za tIo Ii objekat, tako da kada tio pocne
da osciluje, kuCi§te seizmometra osciluje zajednosa njim, dok inerciona masa ill klatno
ten da ostane u stanju mirovanja. Oscilacije t1a koje se opa1aju pomocu seizmometra
mogu se registrovati optickirn, elektricnim ill elektromagnetninb putem. Registrovanje
oscilacija tIa mole da se obavi na papirnu, fotopapirnu traku ill na magnetni zapis, u
zavisnosti od tehnike sa kojom se raspolafe. Brzinakretanja zapisa predstavlja vremens­
ku osnovu za ana1.tzu snirnljenih oscilograma. Kod veCine danas upotrebljavanih lBzmO­
grafa vremenska osnova se direktno upisuje na zapis tako da se parale\no sa oeitavanjem
amplituda moZe odrediti i frekvencija (t) ill perioda (f)registrovanog oscilovanja. Seiz­
momentri sa inercionom masan danas se uglavnom primenjuju jer su manjih dirrenzija
i lak!i u oonosu na seizmometre sa klatnom.
Detektori su najce!6e tako konstruisani da sadrle po tri seizmometra orijenti­
sana u pravcima x, y, z - osa pravouglog koordinatnog sistema, te ~na taj nacin isto­
vremeno opa1aju dye horizontalne, meclusobno upravne i vertikalna komponenta (BCi­
lovanja. Osim toga, savremeni seizmografi su tako konstruisani da mogu registrovati
brzinu oscilovanja (V) ubrazanje (a) ill pomeranje pobuclene sredine (x). Najce§Ce se
kao parametar za ocenu seizmickog dejstva miniranja uzima brzina (BCilovanja (v), jer
je brzina oscilovanja proporcimaina gus1ini energije seizmickog talasa, te je zbog toga i
najpogodniji parametar za ocenu potresa usled miniranja. Ukoliko a'l registrovanje brzine
vrti sa trokomponentnim detektorom, to se rezultujuca brzina oscilovanja pobuclene
sredine moZe sracunati jz odnosa
V= ";Vp+Vu.+Vv em/s,
gde je: Vp poprecna komponenta brzine osci1ovanje, em/s
Vu - uzduma komponenta brzine oscilovanja, cm/s
V v - vertikalna komponenta brzine oseilovanja, em/so
Sa ovako snimljenog velosigrama moie se ocitati maksimalna brzina oscilova­
nja (V max) i stvarna brzina oscilovanja (V st).
Maksimalna brzina oscilovanja dobija se na taj nacin, §to se sa snimIjenog ve­
10sigrama ocita maksimalna amplituda, posebno za swIm komponentu, a zatim sracuna
241
rezultujuca stvarna brzina oscilovanja. Uzimanjem maksimalne brLine oscilovanja
(Vmax) za oeenu seizmickog dejstva miniranja uvek ~emo biti na strani sigumosti, jer
je maksimalna brzina oseilovanja uvek veta od stvame, a stvarna je ta koja deluje na
I
objekat.
~
51. 148.
Primer registrovanih oscilacija.
11.5.3. KRITERUUMZA OCENU SEIZMICKOG DEJSTVA
ledno od najstarijih pitanja u seizmologiji je problem odredivanja jacine seiz­
mickog potresa. Vee pocetkom 17. veka javljaju se pm poku~aji da se potresi klasiflku­
ju po svom intezitetu. Italijanski naucnik: Poardi dao je pm proog u smislu podele ze·
mijotresa po intezitetu, kada je opisujuei jedan zernljotres 1627. god. dao Cetiri gradaci­
je njegove skale. I veliki Ruski naucnik Lomonosov 1757. god. deli pokrete zernljine
kore pri zernljotresirna na 4 kategorije, ukazujuci pri tome posebno, da su za zgrade
narocito Stetna horizontaina pomeranja, postavljajuei time jednu od osnovnih postavki
savremene inZenjerske seizmologije. On kate: ,,Kada se u horizontalnoj ravni sva silina
potresa usmeri, tada kao da zemlja ispod zgrade nestaje, ~ graoevine kao da lebde u
vazduhu, tako da se razaraju sve veze u njima, a zgrade se ru!e".
Krajem 18. i pocetkom 19. veka pojavljuje se veliki broj opisnih OOila za klasi­
fikaeiju jacine potresa Ako se za ocenu ~izmickog dejstva koristi brzina pobuclenog tla
(v), onda je vrlo pogodno da se koristi i seizmicka skala za ocenu potresa usJed rninimnja
koja je ustanovljena u Institutu Fizike Zernlje Sovjetske akademije nauka, y..oja se zva­
nicno koristi u SSSR-u GOST -6249-52, tab. 71.
Ova skala je opisnog tipa i saddi 12 seizmiCkih stepeni, a usag1aSena je sakon­
vencionaInom (evropskom) skalom. Mercalli.Cancani-Seiberg (MCS), koja se koristi za
oeenu potresa usled zemijotresa. Koriscenje ave skale je vrlo jednostavno, jer ako :;e u
mestu osmatranja brzina oscilovanja tla usled miniranja (v) registruje odmah se moze
ustanoviti cdgovarajuCi stepen seizmickog inteziteta potresa, kao i opis dejstva koji on
izaziva na objektima koji su izlozeni dejstvu potresa. Kao sto se vidi iz tab. 71 ostei:enja
na zgradama ne ocekuju se za potrese cijije intezitet manji od V.·tog stepena seizmicke
skale (IFZ).
242
Stepen seizmi~kog o pis Brzina oscilovanja, cm/s
intenziteta
zemljotresu
Sarno aparati registruju
oscilacije
II Pojedini Ijudi u rniru i 0,125-0,25
na viim spratovima
osetaju oscilacije
III Zapata se malo ldaeenje
viseCih predmeta
IV Mnogi Ijudi osecaju os­
caju oscilacije a posude
i staklo zveckaju
V Svi Ijudi osetaju oscila­
cije a javljaju se puko­
tine kod slabijib zgrada
VI Javljaju se sitne pukoti­
ne a slabije zgrade se o~
tecuju
VII Javljaju se onetenja i
kod solidnih zgrada o~
tecenja dirrmjaka
VIII Javljaju se zna~ajna olte­
cenja, pukotine u nose­
tim zidovima, ru!enje
venaea i dirrmjaka
IX Ru!enje zidova, tavanica
i krovova
X-XlI Veta razaranja, pojava
pukotina u tIu, ru~nje
mnogih zgrada
243
Tabela 71 U domenu V. stepena moze doei do o!tecenja na zgradama ako su one usia­
born stanju,dok se za zagrade u dohrom stanju ostecenja mogu o~ekivati tek u domenu
VI. seizmi~kog stepena.
Prema tome za procenu seizmitkog dejstva miniranja na zgrade i druge objekte,
pri pri
neophodno je da se uzme u obzir stanje objekta, uslovi tla kao broj i natin miniranja.
eksploziji
Ukoliko je objekat u slabom stanju, a broj miniranja se gesto ponavlja, kriterijum treba
pooStriti cak i za dva stepena.
0,125 0,2
U pogledu otpomosti na potrese usled miniranja gra(ievinske objekte motemo
podeliti na tri osnovne kategorije:
0,2-0,4 a) zgrade od neobradenog kamena, seoske zgrade od nepetenih cigalai kuce od
gline,
b) obicne zgrade od opeke, zgrade od velikih blokova i zgrade od prefabriko­
0,25-0,5 0,4-0,8 vanog materijala, zgrade sa delimicnom drvenom konstrukcijom kao i zgrade od prirod·
no tesanog kamena,
e) armirano betonske gradevine i obiene drvene gradevine.
0,5-1 0,8-1,5
Najotpornije na potrese usled miniranja su zgrade (e) kategorije, dok su najma­
nje otporne zgrade iz (a) kategorije. Dok se za zgrade (a) kategorije o~tecenja mogu ote­
kivati u domenu V. tog seizmickog stepena, do tie se za zgrade (e) kategorije poeetna
1-2 1,5-3 oStecenja mogu ocekivati tek u domenu VII. og seizmickog stepena.
Na brzinu oscilovanja, pored fIzieko-mehaniekih osobina realne sredine, veliki
utieaj ima kolicina eksploziva i rastojanje od mesta eksplozije do posmatrane t;ltke.
Na osnovu zakona slicnosti, moze se doei do zavisnosti navedenih parametara. Ovaj
2,1-4 3-6
zakon je eksponencijalnog karaktera, i defmisan je izrazom:
V = Kv'R- n
4,1-8 6-12
gdeje: V brzina oscilovanja tla usled miniranja, cm/s
Kv seizmoakusticna konstanta tia,
R redukovano rastojanje, m/kgl/3
8-16 12-24 n eksponent.
Redukovano rastojanje je funkcija rastojanja i kolitine eksploziva i data je
vezom: ....
24-48 R == r/Q 1 / 3
Odredivanje stepena seizmickog inteziteta empirickim putem moze da bude
>48 sarno orijentacionog karaktera,jer su faktori koji uticu na intezitet potresa usled minira­
nja mnogobrojni i razliciti, pa se zbog toga ne mogu tacno predvideti. Zbog toga intezi­
tet potresa treba odredivati instrumentalno in Situ, gde ce svi uticajni faktori biti obu­
hvaceni prolaskom elastic nih seizmickih talasa kroz doticnu sredinu. Treba napomenuti
da je u sadasnjim uslovima rniniranja moguee svesti seizmieke potrese na najmanju meru
izborom najpovoljnije vrste eksploziva odgovarajuee metode miniranja, odgovarajucim
 245
244

iniciranjem minskog punjenja, izborom optimalnog antiseizmickog intervala usporenja radne sredine, kOje se izraiavaju kroz seizmlcke karakteristike, i ova metodologija se
koji se takode mote eksperimentalno odrediti. dans sve vUe koristi.
Da bi se pri eksploziji minskog punjenja stvorili uslovi za uspeSno drobljenje,
radnoj sredini treba sopstiti odgovarajuci specifi~ni impuls

_:y t :1. (1)

I - - Vu J Ur dt, g' s/em ,
g 0
11.6.IZBOR NAJPOVOUNUE VRSTE EKSPWZIVA J
gdeje: 7 zapreminska teZina radne sredine, grI em
2
g ubrzanje zemljine tete, gr . em/s
Drobljenje stena miniranjem je slozen fIzicko-mehanicki proces koji je uslov­ Ur brzina prostiranja uzdti!nih seiz.rni~1dh talasa, m/s
ljen ~itavim nizom faktora. Da bi se energija eksploziva mogla u najvecoj meri iskoristiti Vr maksimalna radijalna brzina pomeranja ~estiea u periodu opterecenja,
za drobljenje, potrebno je kompleksno poznavanje kako samog procesa eksplozije, tako i mIL .
radne sredine koja se zeli drobiti. Pri tome treba proces drobljenja - usitnjavanja razli­ Iz navedenog odnosa vidi se da je za odre4ivanje potrebnog specifItnog impulsa
kovati od proeesa rWenja. U rudarstvu, miniranje se koristi za drobljenje stena, pri temu neophodno poznavanje brzine prostiranja uzdutnih elasti~nih talasa. Ova brzina mote se
se uvek jasno naglaSliva potreba za odredenom fragmentacijom miniranog materijala. To
odrediti:
podrazumeva stvaranje uslova za postizanje maksimairlog iskoriscenja mehanizacije za
utovar, transport i drobljenje uz najniie troSkove eksploatacije. - merenjem IN SITU, 1
Jos odavno je uoceno da pd miniranju jedne. te iste sredine eksplozivima razli­ - laboratorijski na uzorcima stene, "

~itih energetskih karakteristika ne postoji proporcionalnost izmedu energije eksploziva s ra~unski iz odgovarajucih obrazaca.

jedne strane, i kvaliteta drobljenja s druge strane. Ta prakticna informacija pokazuje da Treba napomenuti da se najta~niji rezultati dobijaju merenjem brzine in situ.
je potrebno za svaku sredinu ponaosob odrediti vrstu eksploziva. Neracionalno je da se U zavisnosti od ftzitko..mehanitldh osobina, radna sredina pruta pri eksploziji
za sredine koje zahtevaju eksplozive ni!ih energetskih karakteristika upotrebe visokobri­ otpor drobljenja, koji se mote odrediti iz odnosa:
zantni eksplozivi.

J~)
2
Na osnovu dosadasnjih saznanja 0 odnosima izmedu odredenih osobina eksplo­ [1 + ·U
Ur + 1 +E:~ 7 r
ziva i radnih sredina, navesce se neke koje uticu na efekte miniranja. , dN/em1
(2)
00 E 2 Vu 2

- velika tvrstoea na pritisak, istezanje i smicanje po pravilu zahtevaju primenu

l
jacih - brizantnih eksploziva. gde je: E - modul elastitnosti, dN/cm .

- poroznost stena, pogotovu ako je jasnije izraiena, utice na izmenu mehaniz­

Pri velikim vrednostima modula e1asti~nosti (E> 100000 dNIcm
2
) izraz
rna dejstva eksplozije i sruzava stepen iskoriscenja energije ekspJozije.
- stene sa malom tvrstoeom na pritisak, udamom zilavoscu i malim modulom
elasticnosti uspesno se miniraju sa eksplozivima cija je detonaciona brzina relativno rna·
\~J
[1+ - -
1 + E2
-+ 1
'
la, koji daju velike kolicine·gasova pri eksploziji i mali detonaeioni pritisak.
paje
Za odredivanje vrste eksploziva na bazi fIzicko-mehanickih karaktedstika Ur 7U;
radne sredine postoji \iSe teorisko-eksperimentalnih metoda, koje poseduju relativno
1 (3)
00 = E 2 Vu +-2-' dN/em
visok stepen tacnostL C poslednje Heme istraiivanja l1a ovom polju razvijaju se u dva
osnovna pravca, te su S~ na osnOHI njih razvile i dve posebne metodologije metodo­ Da bi se radna sredina energijom eksplozije dovela do faze drobljenja, potrebno
logijaodredivanja vrste eksploziva na bazi deformaeionog rada ill metoda levkastih opita je da specifitni pritisak koji l1a nju deluje bude veci od njenog otpora
koju je razvio Svedski isuazivac C. V. Livingston. Ova metodologija daje rezultate vrlo
visoke tacnosti, pod uslovom da su osobine radne sredine dovoljno ujednacene. Nedos­ ad > 00

tatak ove metodolog~ie Je u tome sto je fad na terenu skopcan sa \1sokim troskovima i Specificnl pritisak koji deluje na radnu sredinu odreden je iz jednacine i iz­
teSkim fizickim radom. - Druga metodologija polazi od fizicko-mehanickih osobina nosi:

 247
24{;

odnosno cksploziv sa PflInom detonacije koji najvise odgovara doticnoj radnoj sredini.
- Ur Vu 'Y , dN/cm 2 (4)
ud - g Ut, rdeno je da postoji generalna zakonitost i medusobna zavisnost izmedu po­
jedinih karakteristika stena. U principu moze se prihvatiti, da sa povecanjem zapremins­
parcijalnim difercnciranjem izraza (4), dobija se akustitna impendanca radne sredine ke tezine raste i brzina uzdilZnih elastitnih talasa, i obrnuto, i da sa povecanjem tvrstoee
3ud Vu'Y na pritisak raste (Vu)' Time je Omoguceno da se u zavisnosti od akustitne impendancc
Z =-­ sve stene pode1e na:
S Ur g

koja ima veliki znataj za odreltivanje karakteristika eksploziva za odredenu radnu sredi­ Meke, (kod kojih je Zg .;;; 4500)
nu. Iskoriscenje energije eksplozije kod miniranja zavisi od odnosa akustitne impedan­ Srednje - vrste (3000 < Zg .;;; 15000)
ce stene (Zs) i akustitne impendance eksploziva (Ze) koja je odreltena odnosom:
Cvrste (Zs ;;;.
..:1-0
Ze = -g ­ ,
do c reklapanja dijapazona dye vrste stna dolazi usled raspucalosti, koja utite na brzinu
prostiranja uzdilZnih talasa, tj. dovodi do njihovog priguSenja tab. 72.
gde je: ..:1 -zapreminska tezina eksploziva, grlcm3
71:10 ~~~-'T

o - detonaciona brzina eksploziva, ml s.

90
Najveca kolitina energije iskoristi se za drobljenje ako je ispunjen uslov
Zg
80 ~ ,6..~,""_~~_~ __
Z==k=l,

e ~
:::J 70
odnosno ako su flZitke osobine radne sredine i eksploziva iste tj. ako je :::J
~ 60
Vu "y 0 '..:1, 11\
:::J
50
ako to nije slutaj onda se pri eksploziji na granici eksploziva i radne sredine reflektuje .E
~
jedan deo energije u obliku naponskog talasa, dok se drugi prenosi u radnu sredinu i ~ '0
....
koristi za drobljenje. U praksije veoma teSk:o da se ostvari odnos uzrok tome je Q..

u prvom redu heterogenost radne sredine, a takode i eksploziva. Osim toga prsline i pu­ o
:::::.­ ]0

kotine u steni igraju veoma veliku ulogu na apsolutne vrednosti brzine uzdutnih elastit­ f:I
~ 20
nih talasa. Zbog svega toga, opsezna istrativanja (A.F. Beljajev i dr.) pokazuju da izmedu ~

tI
akusticne impendance eksploziva i stene postoji sarno visokokorelaciona zavisnost, te se ~ 10
u vezi sa tim obrazac
"5
-;
Vu "y ::; 0'..:1, Q:: 0 ~2 ~, ~6 ~8 ~o l2
Odnos impedanci eksploziva i stene
moze napisati u obliku SI. 150.
Zavisnost ene'gije koja S~ prenese na stenski mas;v od odnosa irnpedanci.
Vu 'Y'k D'Ll,

gde je: k - koeficijent refleksije (k == 0,6-0,9). Izbor eksploziva moze se izVrS1ti i prema iskustvenom dijagramu 51. 151, gde su
stene podeljene U Hi klasc
Posto su ..:1, 'Y, i parametri koji se mogu odrediti, reSenjem jednatine po (a)
dobija se: Klasa I zahteva eksploziw oa detonacionom brzinom, D = 2800·-4400

Vu'Y' k
KJasa II. D 4"00-5500 m/s.

D , mis,

.:l KJasa IlL D = 5:)00-6300 m/s.

 24')
248

N 6tJX)
r-­ 0 0
:<I 80 o 0
4)
~ ., r-­ ....
0
N
"<t
N
N
7(J)()
' ---.
f-< .,....c: ~tJX)
.,'" 0
0
888
N 00 V> -=
V> ~
00
i?l
>
\C) 0\
....
0
N sow
>U lIJ
0
0
888
-

00 0 N

---
/'­
0
\C)
\C) 00
....
0\

N
::.
II
::J
0
0
V>
V>
0[0
000
M "<t V>
............

"<t V> \C)

° 0
\C)
r-­
'-'
u
z ,­., ... 0
8o 818 80
<
Cl
t.t.l
Q...
:§
.... .,c:
t::
>­
>(.)"'.,
GloO.>"t;;
'a- i?l !;:
8
V>
0
0
0
"<t
M
0
"<t
....
0

-­
V> \C)
0

"0>>(.)
az ~>(.)
0
0
800 8r-- 8 8 \C) V>
w o
>U
V>
"<t .... N M
.­
f-<
til
::>
0
0
0
0 8 8 STENE
~ 0
"<t
\C)
0\
~S!
<
...... -~ SI. 151. Izbor eksploziva u zavisno$li od klase $lena i njihove akusticne impedance.
0 ....., 0
Z
>U
....
'"
> .,
0
V> 8g~~o::
818 8
;:;: >(.) c: M

U ~~~
.,.... o
~ '1:1 0 0 0 0
0 0 oo 0 0
til 0 "<t \C) N
W M V> \C) \C) r-­
~
t.t.l
11.7. PRORACUN POTREBNE KOLlClNE EKSPLOZIVA
P::: G).a' .....
-- (l) 4)
0 o 0 0 o 0
C>... ~"Oe:l 0 o 0 0 oo 0
., ., > V> V> 0 V> V)
<
Z
:::El;j>(.) N M "<t "<t V) V)

t.t.l Kolicina eksploziva za punjenje minske bu§otine odreduje se na osnovu kolici·

fo<
til
o ne energije, koja je potrebna za drobljenje stenske mase do odrel1ene granulacije, njiego­
::it.t.l ., 0
8"<t 800 o
0
0
8N N \0 vo odbacivanje po obrazovanju kretera eksplozije, dok se najveci deo energije utrosi na
0 .,c: N N M M
nekorisne oblike rada. Za sada jos nije utvrl1eno, na zadovoljavajuci nacin, kako se trosi
2 .... '-­
'"., 0 0 0 0 energija za savlal1ivanje na\'edenih otpora i na nekoristan rad, Zato se potro!nja energije
~
.,
:::E
-
-

0
V)

0
0
00

0
0
;::; :f
r-, uzima sumarno na jedinicu stenske mase u granicama kratera eksplozije, prikazanog u
obliku trougla, fadi jednostamosti, a potrebna kolicina eksploziva, po teiini, uzima se

-
-
proporcionalno zapremini stenskog materijala u granicama levka eksplozije. Prema tome
0 0
0 N
obrazac za sracunavanje koliCine eksploziva ima opsti ob\i1c
"<t.
N
..... -:; ?';; 0 ("1 ~. \C) 00 0

::I N.
"­ ....., ...: ...: ('" ("4 ('~ N N ,.,) M Q=f(n)'q'\', kg,
/'­
 ,,\,,)
~51

jc: Q kolicina eksploziva, kg

pri cemu koeficijent (q) obuhvata sve cinioee koji zavise od eksploziva i stene kOja sc
q specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3
rninira. Ovaj klasicni obrazac koji je predlozio francuski vojni strucnjak Voban, poslt~io
v zapremina miniranog materijala,
je kao osnova za vecinu do sada uvedenih obrazaca za orijentaciono sracunavanje koli­
t{n) funkeija pokazatelja dejstva eksplozije, koja uzima u obzir promenu spe­ cine eksploziva. Ako se kolicina eksploziva, koja je potrebna za postizanje norrnalnog
eificne potrosnje eksploziva u zavisnosti od dubine postavljanJa minskog razomog levka, menja zaddavajuci istu liniju najmanjeg otpora (W) to se menja i dejstvo
i ugla u temenu trougaonog kratera eksplozije. eksplozije. Povecanjem kolicine eksploziva povecava se i pokazatelj dejstva eksplozije
Pri normalnom pokazatelju dejstva eksplozije n = I, formula ima oblik. (n), a pri smanjenju kolicine smanjice se, tako da pri izvesnoj kolicini eksploziva ne6e
uopSte doci do odbacivanja. lz izloZenog sledi da ako se menja (n) promenice se pod tim
Q = q . V. kg istim uslovima i kolicina eksploziva (Q). Prema tome, kolicina eksploziva (Q), pri osta­
lim jednakim lIslovima, javlja se kao funkcija pokazatelja dejstva eksplozije (n). Za eks­
Zapremina kratera eksplozije normalnog odbacujuceg dejstva s1. 152, odgovara plozivna punjenja normalnog dejstva bice fen) = I, za punjenje oslabljenog dejstva
uprosceno zapremini obmutog pravougaonog konusa, pa se moze izraziti formulom fen) < 1, a za punjenje pojacanog dejstva fen) > I.
Vrednost fen) odre{!uje se teoriski na viSe nacina, od kojih su najpoznatiji
_ 1 1T 3
V - 3" 4 -h, m obrasci dati u tab. 73.

gdeje: d precnik osnove konusa,

h visina konusa.

11.7.1. OOREDIVANJE SPECIFICNE POTROSNJE

Ako se (11) zall1eni sa (wt a (0) sa (2\\'). zapremina kratera levka je: EKSPLOZIVA

1 (2W)1 4
-1 V = 3
1T

4 'W = ·W 3 Specificna potrosnja eksploziva (q) zavisi od otpora radne sredine, pri upotrebi
odredene vrste eksploziva, i Zeljenog dejstva eksplozije. OefinHe se kao kolicina eksplo­
odnosno sledi da ziva potrebna da se izminira m 3 cvrste stenske mase do zeljene granulacije i izruava se
u kg/ m 3 • Kao takva nalazi se zastupljena u svim uobicajenirn minerskim formulama
V"'" W3 koje su se u tehnici miniranja razvile za sracunavanje kolicine eksploziva_ Ona se moZe
odrediti eksperimentalno ill racunski.
\~ Eksperimentalno odre<livanje specificne potrosnje eksploziva vr§i se obicno
\L tako Sto se na ravnom terenu (etaZnoj ravni) u homogenom materijalu izbuSi viSe verti­
kalnih bUSotina pribliino iste dubine, na dovoljnom rastojanju jedne od druge da bi se
, izbeglo medusobno dejstvo eksplozije. Ogledi se pocinju sa minimalnom kolicinom
!

I
I
eksploziva, koja se zatim povecava, pri cemu se svaka mina posebno pall i anallzira dejs­
'- I // tva eksplozije. Ako je (Q) kolicina eksploziva koja je upotrebljena za feljenu granulaci­
",--1 ju, (q) specificna potro§nja za doticnu radnu sredinu, a (W) linija najmanjeg otpoca, spe­
ciricna potrosnja eksploziva iZraZunava se iz odnosa
51.152.
Q ,
Za;)remina kratera eksplozije prj sracunavanju kOlie.­ '7
/v ~ = - Q3 , kg/ rn,
3
ili q V' kg/rn
3
,
"e el(solozjva (normalni levak _.Voban"l. W

Odavde proizilazi da Je n'liclna ekplozivllog punjenja normalnog odbaeujuceg gde V - zapremina u konturi levka eksplozije, rn 3 •
dejstva proporcionalna kubnorn stepenu linije najmanjeg otpora (\\'). Kada se ova \'fed­
U tab, 74 data je orijentaciona specificna potro~nja eksploziva u zavisnosti od
nost zameni u obrascu za kolicine eksploziva. dobija se
koeficijenta cHstoce (f) i stepena blokovitosti masiva za arnonijumnitratske prai!kaste
Q q -W 3 , eksplozive ract ne sposobnosti :\, = 3GO , gustine b. = 1,0 gr / em 3 ,
 25~
~53

'Tabela 73. Tabela 74

"-
Vrednost pokazatelja dejstva ekspl. stepen q (kg/m') u zaV:tsnosl; od koeficijenta i5vrstoCe
f(o) pri (n) jednako blol!;ovitosti
Autor i god. , maSlva do 2 2-3 3-5 5-7 7-9 9-13 13-18 18-20 i vi~

I
publikacije f(nJ
formule I 0,15 0,18 0,2 0,25 0,3 0,35 0,4 0,45
0 0,5 11•0 jl.S 12.0 I 2.5/ 3,0 II 0,2 0,25 0,3 0,35 OA 0,5 0,55 0,6
III 0,3 0,35 0,4 0,5 0,6 0,65 0,75 0,8
I
lOp
(' t n't
2 0,35 0,49 I
2,07 3,95 6,90 11,18
IV
V
0,4
0,5
0,45
0,55
0,5
0,6
0,6
0,7
0.7
0,8
0,8
0,9
0,85
0,95
0,9
1,0 i viSe

~KO
nlVI t n!
0 0,20 I
2,87 6.3211,90 20,12
napomcna: za kosc buiiotine uvodi sc popravni koeficijent k = 0,95.

If (4 + 3n)'
0,19 0,49 I 3.08 6,9713,93 22,43 Na sl. 153 data je zavisnost izlaza negabarltnih komada od specifi~ne potros­
npH n ~ 1,0;
7
nje eksploziva za razne kategorije stena po stepenu raspucalosti, gde je na ordinati dat
(O,09-f·O,9In)S "PH n ~ I,D procenat komada iznad 7 00 mm koji se nalaze u masivu za pojedine kategorije stena po
.J. ~p
I + ll~';l + n 2 0 0,23 I 2,47 4,72 7,78 11,67 stepenu raspuca1osti, pre miniranja.
2 -1"2 VH,~ (>700mm)

:3 3
O,16(1+4n ) (1+0,25 II) 0,16 0,27 I 3,19 7,92 16,44 30,52
.\ O.lOI! 0,5+0,51/ 3 0,50 0,56 I 2,19 4,50 8,31 14,0

M ,eCKOII 0,4...!..O,6n~ 0,40 +0,48 I 2,43 5,20 9,78 16,6

r n3 0 0,125 I 3,38 8,0 15,63 27,00

I
E If O,2+0,8/l 3 0,20 0,30 1 3,19 7,92 16,44 30,52

M ~II
<. 'I + fI~ - 0,41)3 0,20 0,35 I 2,696,08 11,86 20,8

A ~
I
fI!(1 + }rJ + fll) 0 0,23 I 2,62 5,37 9,57 15,57 SI. 153,
I, Zavi~nost izlaska negabaritnih komada od specificne potro~nje eksploziva, I-V kategorija stena po

(. r-r
1+)1'2
I I raspucalosti,
r. + ~ I + 1I~
I 11- 0,125 0,26 13,02 7,16 14,20'24,94

jo.21~ 0.347 I/"',/,-8,18'"

1 + .. 1 + fli Tabela 75
o. )R
I {1-:!-1l~\9!, 37,38
buiiotine
q, kg/m' u zavisnosti od koeficijenta cvrstoCe (0

".~ I, 1'·6r-~II3·"i25.0
r. do 2 2-3 3-5 5-7 7-9 9-13 13-18 18-20
CKuil
P
(954) (--
, 2
'-1. IV."' I vertikalnc

I12,35'5,1'IIO'41J9'~2
D=106mm,
T. M. Ca,laMa­ 2(3n= + 4)2 10,33 0,46 I H do 15 m 0,3 0,36 0,44 0,48 0,54 0,59 0,65 0,69
Xliii (1960)
n + 97 I I ,
D; 150-250 mm 0,29 QA!. 0,47 0,54 0,58 0,64 0,68
4>. A. Aa;teea (1·.1-11')(, I)...!...
1
0 ,357: 0,44 0,27 0.29 0.34 0,39 0,42 0,47 0,52 0,60

(1975 ) 1 I ,2,70!6,90!J2,30!21.50

+
0,35

1 +n~ I f I kosc
D 106mm

I
I
II II H do 15 m
D 150-250 mm
0,28

0,23
0,34

0,37
0,4
0,40
0,33
0,46

°0,37
0,52
2
0,42
0,56
0,56
0,47
0,63
0,63
0,52
0,67
0,67
0,56
napomena: vazi za amonijumnitratske praSkaste cksp]ozivc A = 360 em' i l> = 1,0 gr/em'.
 254
255

lj tab. 75 data je spc.::iflcna potro~!lJa eksploziva u za\;snosti od kocficijenta
cvrstoce radne sredine, precnika i nagiba minskih buwtina na etaiL
Pri povecanju specificne potro~nje eksploziva u poectku se intenzivno pobolj­
5ava stepen drobljenja masiva sl. 154, a zatim nastaje zasicenje masiva energijom koja se
tro!i nekorisno, i na razbacivanje stene, a kriva ide paralelno apscisi.
VH ,% l)700m m }
s koeficijcnt strukture stenske rnase, gde se uzima u obzir s!ojevitost, ras­
puca!osti sl (tab. 76),
v koeficijent steinjenosti mine, koji se uzima u zavisnostiod broja slobod­
nih povr5ina: jedna slobodna povrSina s = 2,5; dYe slobodne povdine
s = 1,0; podno etatna bUSotina s 1,3.
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva, sracunat Ii odnosu na radnu
sposobnost eksploziva usvojenog za uporel1ivanje (V-lOO, A 480 em 3 ).

I 100

e Ax'
70
gde je: A - radna spoeobnost eksploziva od 480 em 3 po Trauzlu,
60
Ax - radna sposobnost upotrebljenog eksploziva.
50
g koeficijent zbijenosti eksplozivnog punjenja,
"0 d koeficijent stepena zacepljenosti bUSotine; uzima se 1,0 pri ,,normalnoj"
30
izradi i 0,9 pri slabijoj izradi cepa.
20
10
Tab'!la 76
o
I,lq,kg/m 3 strukturne karakteristike stena koeficijent (s)

SI.154. masivna homogena struktura 1,0

Zavisnost izlaska krupnih frakcija od specifitne potro~nje eksploziva za razlitite pretnike punjenja: debela uslojenost 0,8

1,2 - izlaz negabarita iz zone neregulisanog drobljenja prj pretniku punjenja d, i d .

tanka uslojenost 0,7

raspucale stene, otvorene pukotine 0,9-1,1

Orijentaciona specificna potro!nja eksploziva moze se odrediti i pomocu veceg poremecena, nepravilna slojevitost
broja empiricnih obrazaca koji su dati od strane rallicitih autora, i koji u manjoj ili i raspucalost otvorene pukotine 1,2-1,4

vecoj meri, uzimaju U obzir fizicko-mehanicke i petrografsko-geoloske karakteristike plasticna struktura, rastrdena struktura 2,0

radne sredine kao i karakteristike primcnjenog eksploziva, te su prema tome manje iii
"i~ tacni. Medu najce56e primenjivane formule za sracunavanje specificne potrosnje
eksploziva su: Laresova formula posluiila je kao baza na osnovu koje se razvilo vi§e formula
od kojih se neke navode:
Po Laresu (F. Lares) orijentaciona specificna potrosnja eksploziva moze se
sracunati iz odnosa 70 3
q = A ;;T , kg/m 3 ,
e
q . 3,
ql' s· v' -g . d , kg/m
gde je q specificna potromja eksploziva,
gde je: ql -- koeficijent otpornosti stene. usvojen prosecno kao A radna sposobnost upotrebljenog eksploziva,
deo f koeficijent cvrstoce stena.
tisne cvrstoce (a _ ) doticne stene.
3 ­
0" q 0,27::; f , kg/m] , f koeficijent cvrstoce stena,
ql 2000­
iormula A.F. Suhanova
gdeje: 0, c"rstoca na pritisak dotiene stene. d:-J/cm2,
S
2000 - prosecna vred nost pritisne cvrstoce granita, uzeta za uporect.ivanje. q ql -;- + q2 , kg/m3,
 251
r­

'"
-.:;
.
E E ~"
g

:­
:>
r.i
...
.~

!)
-
o ,­c:
ro
,::I
gde je: ql __ specificna energija eksplozije utro~na na savlatiivanje sile kohezije pl
.0 ~ .~ l\l -" :::l 1>1 - :::l
c:: S
'"
f- 8. ,~
.~~ o E:; -g r:.l bocnoj povr§ini levka eksplozije,
o ::I -g..s ....
sill ::I
...o ,-c: l:!
q2 - specificna energija utro~na na savladivanje sUe zemljine tere,
o '6 ~':r ~ E I-< :::
~

> E >'" ...0

s - povdina levka eksplozije, m •
2
on
<w/~'1 '£AIZ m.
e V) V)
I
..,., "" .,.,
-OIds'l~ llfU~Ollcd eU;,J!J!JadS o f""l", "'#"., ~-~ \0 '" "'~ M.M. Protodakonov
'0 00 00 00 0";;
e
_ [f_ l_2 /3
-
8 e o.... .-­o q - 0,4 0,2+...;-:; ] , kg m ,
-

V)

o o o 8
+ '"
c:
" '0
""
;; s gde je: f koeficijent cvrstoee siena
E
.
',;; E
~
- o
o
.-­+
]
~:.::=
o
'"o
o.-­
o
o
'"o s - slobodna povrSina, m •
2

~
::I :u
:.::I
.n
"" c:
::I
"" 'tl 'tl

~ ~ Analiza prikazanih obrazaca pokazuje da svaki od njih sadrii sarno odredel

Ei o
o
.... s o
.-­ o
'"o
o
S broj faktora koji mogu uticati na tacno odredivanje specificne potromje eksplozivl,
.0.. 0E o o o 8tO upucuje na zakljucak da specificnu potro~nju eksploziva treba odrediti In Situ, Zl
'" -'" +
"" "" 't:l 'tJ
svaki rudnik i za svaku vrstu stene posebno. U tab. 77 dat je uticaj neklh ftzicko·mt­

,0 I ' A
S IlUJ
eupsnll nr;n an W
' EWJ Ii!
o
oc
I
'"I
00
-
""I
M
isu
's:' '"
""
hanickih i struktumo-geoloSkih karakteristika cvrstih stenskih masa na specifico[
potrosnju eksploziva, na osnovu cega je izvrilena ldasiflkacija steoa na otpor preml
""
V')

miniranju.
"'. "".fAo
V')
N '"I '"I
ElU,' III 'llu!lSn9
o "C \0 .-­ .--.
NM '" 's:' '"
'tl
'"
- \0 00
-,
J 'nAOUOljEpOl 00 '"I I I .­ <>
-Old cd <l;>OlS.IA;,J luafp!Ja 0)[ o 00 '" \0 co ""
- 's:'
'tl
11.8. KONSTRUKCUA MINSKOG PUNJENJA

tW eA!SiW ,lU ru '"I \0

I
N
I
eU!IQljnd IHUPO.rpd ru!~.lIIOd ""
"" ""
<"I
'" \0 N
Eksplozivno punjenje u minskim Supljinama (buSotmama, komorama) m02e
-::;; <> oc: 0' biti:
o "
:~ ,~ 0. t:
~ lzduteno, i
.s:o" ] o
& ::I 0
E
o
-'"
.>l
.n
-'"
.2
.2
.n
-'"
o
:<5 ..
::I
-'" OJ
~
-"'~
o '"
~ 'J;
Koncentrisano.
c: .. .n '" oc: .. ~
8. ,~
'is' 0. E 0 " 0 Izduiena minska punjenja najcesce se primenjuju kod minskih bu§otioa verti...
Q .. -S -g ::I 0-'"
... 0
'=='~
~..2
_ .n
en S E ,); ~ >:<5 kalnih i kosih, dok se koncentrisano minsko punjenje primenjuje kod komomih i kol­
lovskih miniranja, mada mote biti i kombinacija izdu!enih i koncentrisanih punjenja.
W'eweUlIOlj
-nd np,'UI ~fuef(\1S1l1 ~fUNIS
-

o
.g
"',
o
I
q,
I
"l
"l
.....
I
"l

.-.:i;l> ""
lzduiena minska punjenja se daleko teste primenjuju,jer imaju niz prednosti kao:
_ manji obim radova (buSenja) za smestaj potrebne kolicine eksploziva,
o o 0
_ proces punjenja minskih supljina eksplozivom ne stvara posebne teSkoce,
raspored koncentracije energije po duiini mmskog punjenja (visini etaie) je;
ravnomeran, 51.0 pozitivno utice na fragmentaciju.
'"
-;
'iii ~ ., "
:l
lzduieno minsko punjenje moie biti:
..
.2
U
<J
::I
e,­ "
n;
-;
U

:::l
.,
.S!
~
~
..2 kontinualno - stubno, kada su patrone eksploziva u neposrednom dodhiL---­
:::l
e,­
e: U &­ U

el

o
:::
:::l
~ el

:::l
e,­ E jedna sa drugom,
,~=
-:>
'" '" '"E0>­
-'"
()
"'­
en'"

>
.
"t : _
~ ~

~
~~

.
0­
-"':::::'
-.
t:_

"'*
Vi
,,~ .

2~
:::i1
~

>
,.. ~
 "'':; ;" ~5l}

kada stub moze biti na iii vik mesta razdvo­ l11inskim punjenj<.'m postiZe se ramomcrniji rasporcd cnergije eksplozije po duiini min­
jen. ske bUSotine, iii u s1ucaju kada se radi 0 slojevima sa razlicitim fizicko-mehanickim ka­
rakteristikama. Kod mehanizovanog punjenja sa kaustim eksplozivima ovo se reguIBe
eksplozivima razlicitih energetskih karakteristika po visini minske buSotine.
z Razdvojeno minsRo punjenje moze se ostvariti vazdusnim meouprostorom, ill
po motu inertnog materijala (nabuSeni materijal, pesak, prosejana kamena sitnd i
U praks! se, ralli jednostavnosti, ceste koristi inertni materijal, mada su mnoga eksperi­
mentalna ispitivanja pokazala da v3zdusni meduprostori pozitivno deluju na usitnjava­
nje, jer menjaju karakter dejstva eksplozije, povecvaju vreme aktivnog dejstva eksplo­
zije na stenu, dovodi do interferencije tala sa naprezanja u masivu od razdvojenih punje­
nja, sto prosiruje zonu kontrolisanog uSitnjavanja. Ukoliko su buwtine ovodnjene, onda
se za razdvajanje eksplozivnih punjenja primenjuje inertni materijal.

SI. 155.
h b
Raspodela energije eksplozije po visini etafe (po B.I. Kohanovskom) 1 - eksploziv, 2 tep. a. a·

~~::;'~;:;;;,~;:tt)X~ttC1Zt~::~~

~~~~;:;;;;~;;:y~»1~11»j~
;', ~;..
:~:;U;C~H'"
7 : l§J¢rt}:!htH~rWM;t~
u ,

.
,

." ~

SI.156.
c
Konstrukcija minskog punjenja malog precnika i dutine; 1 - udarna patrona prva,
2 udarna patrona u sredini, 3 - udarna patrona poslednja.
SI. 157.
Konstrukclja minskog punje'113. a - stuono, b - razdvojeno, c kotlovsko,d komorno,l kon·
Na povrsinskim kopovima kontinualno-stubno punjenje primenjuje se kod ma­ centrisano minsko punjenje, 2 - detonirajuci stapin. 3 - elektrodetonator, 4 - zacepljenje.
njih visina etaza do 15 m, ako proracunata kolicina eksploziva koja se smesta u busoti­
nu obezbeouje dovoljnu duiinu za zacepljenje minske buwtine. DliZina meduprostora u vecini slucajeva uglavnom se odreduje em­
Razdvojeno minsko punjenje primenjuje se kod minskih bUSotina na visokim i zavisi od dutine minske busotine, fizicko-mehanickih karakteristika radne
etazama, i svuda tame gde je nezapunjeni deo minske bUSotine, min ski cep, preveJiki sredine, kolitine i \'rsti;' Vazdusni meouprostori male duiinc ne daju skora
pa iz tog dela minske bUSotine moze doci do nekvalitetnog usitnjavanja. Sa razdvajenim nikakav efekat. a vazJ usni velike dliZine mogu negativ!lo uticati na usit·
njav3nje,
 260 ':t) 1

Za stene koje se srednje teID<o miniranju,

1 2 3
I\m = (9 10) d p

Za stene koje se lako miniraju,

lIvm =(11 -12)d p ' d p - pretnik minskog punjenja.

Broj vazdu!nih meiluprostora je:

Ehym
n :::--­
hvm
SI. 158.
Zone regulisanog drobljenja kod kontinualnog i razdwjenog punjenja. 1 - kontinualno punjenje,
2 - razdwjeno punjenje sa inertnim materijalom. 3 razdvojeno punjenje sa vazduinim medupro.
slOrom.

Ukupna duzina vazduSnih meouprostora u minskom punjenju moze se odrediti :;]Q3

iz odnosa:
Za stene sa f> to
'\I "2 2

2 ]°2
Eh ym ::: k(O,15 - 0,2) Ip .
2
:::
Za stene sa f =: 8-10
:;1"1- ___ _ t Q
, ----
!:hvd ::: k(O,2 - 0,25) Ip .
J w ::1 W
Za stene sa f::: 6-7
51.159.
EhVd = k(O,25 - 0,30 ) Ip
Razdvojeno miniSko punje,..e sa jednim i sa dva va:zduina m~uprostora. 1 - tep miniSke bulotine,
2 - vazdu!ni meduprostori; 0, - glavno punjenje, 0. ,a. - razdvojena punjenja, W linija najma­
1
Za stene sa f = 2-5
njeg otpora.

EhVd = k(O,30 0.40) Ip •

UkoUko se radi 0 sarno jednom vazdulnom metJuprostoru onda se eksplozivno
gde je: k - koeficijent zavisan od nagiba bUSotine, punjenje deli na dva dela i to
k = 1,0 za vertikalne buSotine.
glavno punjenje: Q 1 = (0,6 - 0,7) Q, kg

k::: 1.2-1.3 zakose buibtine.

razdvojeno Q2 = (0,4 - 0,3) Q, kg

Ip - duzina eksplozivnog

Duiina svakog vazdusnog medu rrostora zavisi od kategoIije stena na Ukoliko ima dva ill vile razdvojenih punjenja, onda glavno punjenje moZe biti
otpor prema miniranju i precnika punjenja. smanjeno i do 5()7", odnosno QI = 0,5 Q, za vertikalne bu§otine, i do 60% za kose bu­
§otine, odnosno Q1 ::: 04 Q, kg. Ostali deo eksploziva rasporeiluje se na ravne delove
Za stene koje se tesko miniraju
Q -QI kg.
::: (8 - 9) d p Qn = n '
 262
263

11.8.1. PRIPREMA UDARNE PATRONE - POJACNlKA

,. U zavisnosti od nacina iniciranja potrebno je razlikovati udarnu patronu op­
remljenu rudarskom kapslom i sporogoreeim Stapinom, elektrodetonatorom i detoni­
Posle izrade odgovarajuce supljine (minske bu!otine, komore) za smestaj odgo­
rajucim 81apinom. Svaki od navedenih nal!ina zahteva i posebne radnje vezane za izradu
varajuce kolicine ekspJoziva, vrSi se priprema udarne patrone. Udama patrona predstav­
udame patrone, pa ce svaki od navedenih nacina biti posebno prikazan. Udarna patrona
Ija odredenu kolicinu rksploziva koji moie biti razlicito oblikovan (u vidu patrone, u
se\. priprema na pogodnom i sigumom mestu u blizini rnesta miniranja, i to neposredno
vidu razucitih oblika pojacnika is\') dovoljne snage da izvdi prenos detonacije na glavno
pre punjenja minskih buSotina eksplozivom.
punjcnje za potounu detonaciju i maksirnalnu brzinu.
Priprema udame patrone za palenje sporogorecim Stapinom vrSi se tako da se
potrebna dutina stapina odsel!e, na drvnoj podlozi, na jednoj strani ravno upravno
na osu Stapina, a na drugoj strani koso, da bi se otvorila 810 veca povriina barutne srZi.
Ravno odsel!eni kraj Stapina stavlja se u rudarsku kapslu, iz koje je predhodno istresena

.~
strukgotina, i rudarskirn kIestima vdi se spajanje Stapina i kapsle. PriprernIjena rudarska
kapsla sa Stapinom stavlja se u patronu eksploziva, pOSto se predhodno u patroni eksplo­

"b( ziva pomocu IDa (drveno iii bakarno) napravi rupa dovoljne dutine. Po stavljanju kapsle,
omot kapsle se priveze za 81apin da ne bi doSlo do izvtaC!enja kapsle iz patrone.
z U slucaju da je udama patrona od livenog eksploziva rudarska kapisla se stav­
lja u supljinu koja je predhodno izradena u procesu livenja patrone.
Priprema udame patrone za elektricno palenje mina je isto kao i priprema sa

~~
sporogorecim stapinom, s tim ito se osiguranje od izvlacenja elektrodetonatora iz pat­
rone ostvaruje pornoeu zamke (oml!e) od elektroprovodnika.

8 1

~
~~ . ..
1
n
<I
ti
2
.-.­
Q­ ~

\,

~ 6 i

/~ I \1
SI. 161.
Priprema udarne patrone za elektril:no palenje mina. 1 ­
elektrodetonator.2 - elektroprovodnici. pin, 2
SI. 162.
Priprema udarne patrone detonira­
tim ~apinom. 1 - detonirajuti ~a­
patrona eksploziva. 3
pljiva traka.
!e­

SI. 160.
Udarna patrona opremljena za paJenje detonirajucirn itapinorn izraauje se tako
Priprema udarne patrone kapslom i SporogoreCim ~tapinom; 1 secenje stapina, 2, 3 priprema
!to se detonirajuci i!tapin pricvrsti uz patronu eksploziva pornoeu lepljive trake;ill se de­
rlldarske kapsle, 4 - stavljanje ~tapina u kapslu, 5 - spajanje minerskim kJestima, 6,7,8 i 9 stav­

IJanje kapsle u patronu. tonirajuci gtapin ornota oko patrone u vidu zamke, ill pak detonirajuci 81apin provuCe
kroz patronu eksp!oziva i na dnu veie evor, 810 je redi slucaj.
 265
264

Umesto klasitne patrone eksploziva, za detonaciono neosetljive eksplozive i

smeSe (tipa Slurry i AN-FO) kao udama patrona moie da se koristi pojatnik - booster,
koji je izra<fen od jakih birzantnih eksploziva livenjem ill presovanjem, u razlicitim for­
6C
mama i teiinama. Booster u sredini ima jedan iii dva otvora kroz koj se provlati detoni­ "r/"')7'
.
:f(.::,)
(~

rajuci Uapin. Boosteri se na detonirajucem Stapinu spuStaju u buootine na odredenu du­

binu. U zavisnosti od dlLtine eksplozivnog stuba, vrste eksploziva i konstrukcije punjenja
u minskoj bu§otini se moZe nalaziti viSe boostera na odre<fenom rastojanju jedan od
drugog.
Otvor za detonirajuci stapin
51.164.
~J'- ;'''l
Zavisnost pritisi<a produkta delo nacije od vre·
mena.
-t
Radi objamjenja flZicke su!tine procesa koji nastaju pri drobljenju stenske rna·
se kod primene iniciranja sa vrha, odnosno sa dna, rasmotrice se slucajevi odnosa brzina
rasprostiranja udamog talasa (Du) i bIZine detonacionog talasa (D) ito:
_ brzina detonacije (0) manjaje od bIZine udamog talasa (D < D u)'

evor _-.-.
_ brzina detonacije jednaka je brzini rasprostiranja udamog talasa (D :; Du)' 11

_ brzina detonacije je veea od brzine udamog talasa (D > Du)'

obloga
Ako je brzina detonacije veca iIi jednaka brzini rasprostiranja udamog talasa

kroz stenu, kod iniciranja odozgo sl. 165a, vreme prolaska udamog talsa do slobodne
)
pentolit

~ pentolit
•
, ...
b
I
I
51.163.

Izgled pOja~nika boostera.

:1
11.8.2. POWZAJ UDARNE PATRONE U MINSKOM PUNJENJU
I NJEGOV UTICAJ NA EFEKTE MINIRANJA "1
Kao !to je poznato, pri miniranju u rudarstvu uglavnom se koriste izdlLtene 51.165.
konstrukcije minskih punjenja, kod koga udarna patrona moZe biti postavljena na vrhu,
na dnu iIi u sredini minskog punjenja. Kod nekih konstrukcija rninskih punjenja moze
Serna za odredivanje vremena prolaska udarnog. detonacionog i reflektovanog talasa; a - iniciranje
odozgo, b - inicira nje odozdo.
1
biti i viSe tataka iniciranja. Na osnovu laboratorijskih i terenskih ispitivanja, doSlo se do
zakljucka da broj inicijatora, njihov polozaj u minskom punjenju, nacin i redosled ini· povrsine, i vreme detonacije eksplozivnog punjenja od tacke (A) do tacke (A), kao i
ciranja igraju znacajnu ulogu u procesu uSitnjavanja stenske mase. jer obim i kvalitet vreme dolaska reflektovanog talasa u tacku (A) ce bitL 1
usitnjjavanja zavisi od dlLtine vremena u kome je stena izlozena visokim
ZI Z2 2Z 1 Zz +Z3

Pri iniciranju minskog punjenja odozgo (kriva I) pad pritiska u masivu nastaje za krat­ tl = D' t2 = D D'=: D

ko vreme, a pri iniciranju odozdo (k riva 2) naprezanje u masivu d ute t raje) od poeetka
detonacije do pocetka drobljenja stene). gde je: ZI
u

rastojanje od u3ca minske bUSotine do ekspJozivnog punjenja,

1
 267
266
Aksijalno iniciranje minskog punjenja u susret karakteri!e se postavljanjem ini­
Z2, Z3 - rastojanje od centra punjenja do njegovih krajeva,
cijatora,na vrhu i dnu minskog punjenja, zbog Cega se dobija dvostrano aksijalno dejstvo
t.,. du1ina rninskog punjenja.
na gore i n3 dole sl. !66c.
Kod iniciranja sa dna 51. ~ 65b ovaj praces se moze izraziti na sledeci naCin: VBetaekasto iniciranje rninskog punjenja neophodno je primeniti kod dubokih
minskih busotina, ili kod primene razdvojenih rninskih punjenja kao i kod minskih
Z3 2Z r . t.,

tJ =0 ' t2 = D\.i + D '

punjenja gde se oeekuje da stub eksploziva nije kontinualan iz bilo kojeg razloga. Prime­
na osnovu 'napred izlozenog, proizilazi da je vreme pocetka drobljenja stenske rnase,
od momenta iniciranja, u drugom slucaju, pri iniciranju odozdo, duie za velicinu ttt =
t.,/D, odnosno za taj vremenski period se stenska masa duie nalazi u napregnutom sta­
nju sto pozitivno deluje na fragmentaciju.
Pri aksijalnom iniciranju minskih punjenja sa vrha, naponski talasi u stenskoj
masi me se konicno prema dubini. U gornjem delu etUe naponski talasi vrlo brzo
dolaze do slobdne povrtine, formiraju se pukotine kroz koje gasov'i delimieno ~,oteknu"
usled cega dolazi do pada pritiska, dok se ceo proces razlaganja eksploziva u donjem
delu jOi nije zavrSio. Prema rni!ljenju nekih autora (Mosinec V.N., Mec lU.S) kod ovak·
vog naeina iniciranja 40% energije eksplozije usmereno je na stranu ka slobodnoj povr­
fini, a 60% u unutra!njost masiva !to utiee na stvaranje kraterskih efekata i pukotina
iza minskog polja. Sl. 166b.
a) b) c)
~/."v.<~v/;';"::t"'· '~;AV~ 7-,;~
'fjL~~/
na vi!etaCkastog iniciranja mora biti detaljno analizirana posebno kod detonaciono neo­
setljivih eksploziva, kao na primer, kod AN-FO smesa koje se karakteri§u pojavom pro­
menljive brzine .detonacije, kao i fenomenom detonacije rri!eg reda i prekomernim brzi­
nama detonacije. Ovde je takode vaZno odrediti potreban broj pojaenika i njihov racio­
nalan raspored. Mali broj pojacnika moze dovesti do nepotpune detonacije, a vema broj,
ako su blizu jedan drugom, mogu dovesti do komprimovanja AN-FO smeSe preko kri­
tiene gustine, no takoae moZe dovesti do otkaza.
Potreban broj pojacnika i njihov raspored u minskom punjenju moze se racun­
ski odrediti na osnovu poznate brzine detonacije primenjenog eksploziva i brzine deto­
nacije primenjenog detonirajuceg Stapina, kao i pomoeu nomograma. Na sl. 167 dati su
nomogrami za odredivanje polozaja pojacnika u stubu jednorodnog eksplozivnog pu­
njenja. Koriscenje nomograma je sledece: predpostavimo da imamo stub eksplozivnog
punjenja duzine Lp = 14 m, eiji je odnos brzina eksploziva i ftapina Ve/Vs 0,435,
onda {;e odgovarajuce rastojanje medu pojaCnicima prema nomogramu biti: 13/ L = 0,07,
12 /L '" 0,18, 1\ /L::: 0,39, to jest, pri duiini punjenja L 14 m, rastojanje pojacnika od
dna busotine (;e bili: 13 = 14xO,07= I,Om,13 +h = 14(0,18+0,07)=3,5 m;13 +12 +
+/\ = 14(0,07 +0,18 +0,39) =9,4m.

.,. ;~f::;.:~~~~ , 1,0 - ­

,/ 1-r-rn 1,000-1
...
'M~~/ ......)1~.'::;:' .........
) III

TI
-f-:::
~---\-

"'
t~ 4/ '- ~ J.'/ 0,75 \ -f
'- /X
4\ ":::.:..--../';.*­
---ll
\\ - -JJ
/''::::::-/,
L:.­

~
/"---
I "'­ ,
/
......
"

,J.
,...
l.':::
I
0.50
---,----+----~ --+­

.t;~ ocl'
... .:::

I .--...
51. 166.
r, 0.6 0,1 v. /I!s ..., , OJ 0, OS 06 07 oe V./V..
RazlI'Oj detonacionog talasa pri iniciranju minskog punjenja. a - odozdo. b - odozgo. c - u susret. b
0.

Aksijalno iniciranje minskih punjenja odozdo ima prednost u odnosu na iill­ SI. 167.
ciranje odozgo, jer je front naprezanja u obliku usmeren ka s!obodnoj povdini sa 60%, a Nomogra m za "dredivanje poloZaja pojacnika u minskom punjenju. a sa dva pojacnika. b sa tri
40% u stranu masiva. pojacnika.

Kod ovakvog naCina iniciranja u najvecem stepenu se koristi duzina bUSotine,

eksploziva Cija je brzina detonacije bliska brzini detonacije detoni·
potpunije se koristi energija eksplozije, ostvaruje se podno pokretanje stenske mase, a
rajuceg vBe inid] atora ncma smisla pa se moze primeniti jcdan inicijator odgova·
duzina probu§enja moze se smanjiti za 50% u odnosu na iniciranje odozgo.
jacine.
 16X 269

Za iniciranje minskih punjenja koja su kombinovana od viSe vrsta eksploziva

1

racionalan razme!taj ta(!aka iniciranja treba odrediti tako da se frontovi detonacionih

talasa susrecu na granici dva tipa eksploziva, da bi se iskljul!io pre nos detonacije Oct sIo--*
slabijeg najal!i eksploziv.
Iniciranje razdvojenih minskih punjenja moze se izvrSiti sa usporenjem u spolj­
noj mreZi iii u samoj bUSotini, sr. 168.

- 1

I I

, 51. 169.
Kuka za spu~tanie patrona eksploziva u minske btAotine. 1 - uze, 2 - igla, 3 - zamka na patroni ek­
sploziva, 4 - kanap za potezanje i9 le .
b
Q.

SI.168.
Konstrukcija razdvojenog minskog punjenja. a - sa usporenjem u spoljnoj mreii, b - sa usporenjem
u samoj buWtini. 1 - eksplolivno punjenje, 2 - inertni materijal, 3,4 - inicijatori, 5,6 - detoniraju­
Ci ltapin, 7 - gumena iii pla$ti~na cev,8 - uspori\l~.

11.8.3. PUNJENJE MINSKIH suSonNA EKSPWZIVOM

Punjenje minskih bukltina eksplozivom moze biti ru(!no i mehanizovano, I

jedoim i drugim nail!mom mogu se puniti buiotine patroniranim i nepatroniranim ek·
splozivima.
Rueno punjenje minskih buiotina patroniranim eksplozivima u zavisnosti od
nagiba bUSotine, vrii se spuStanjem - slobodnim padom ukoliko je nagtb bUSotine takav
da se patrone same krecu, iIi potiskivanjem patrona minerskim Stapom motkom ako je
nagib' bUSotina takav da se patrone samt' ne mogu kretati. U zavisnosti od nagiba bUSoti­
ne, njene dubine, nacina potiskivanja patrona. vrste eksploziva kao i odnosa precnika
bUSotine i precnika patrone. postite se razlicit koeficijent popunjenosti buSotine.
Kod praSkastih patroniranih eksploziva koeficijent popunenosti bUSotine je
manji od 1,0, kod vodoplasticnih patroniranih blizak 1,0 a kod kaSastih i granuliranih
51. 170.

ako se mehanizovano pune koeficijent popunjenosti je jednak 1,0. Ukoliko su bUSotine

Pneumatski punjac za patronirane eksplozive Svedske proizvodnje.

velikog nagiba i dubine. nacin spustanja patrona treba uskladiti sa propisima.

 ~-o
Rucno punjenje minskih busotina nepatroniranim eksplozivima u rifuznom
stanju vr§i se jednostavno uspavanjem eksploziva u buSotinu. Ovaj eksploziv je obieno
pakovan u lliakove, ako se fabricki proizvodi, inac.':\e se moze proizvesti i na lieu mesta.
Mehanizovano punjenje rninskih buootina patroniranim eksplozivima vrsi se
pomoeu pneumatskih ureaaja (punjaea) tako ~to se kroz specijalnu cev od metala iii
plastic.':\ne mase komprimiranim vazduhom potiskuju patrone eksploziva. Kod novijih
konstrokeija ovih punjaea na poeetnom delu creva ugraauju se specijalni nozevi koji
seku omot patrone c.':\ime se postiZe matno veta gustina punjenja. Ovim postupkom
pune se uglavnom patrone malog prec.':\nika do 50 mm., a vreme punjenja u odnosu na
roeno, skratuje se za 50-60%.
Mehanizovano punjenje minskih buootina nepatroniranim eksplozivima moze se
vr!iti:
ureaajima koji mehanic.':\ki ubaeuju u bUSotine fabrieki spravljen eksploziv
u rifuznom stanju,
ureaajima koji na lieu mesta proizvode eksploziv ili eksplozivnu smesu i
direktno je ubacuju ill upumpavaju u minsku buSotinu.
51. 171.
koja se pumpom preko creva upumpava u minsku buSotinu.
Izgled pneumodozera.
Promenom kolieine i vrste doziranih sirovina mogute je bez prekida rada dobiti
Mehanizovano punjenje fabricki spravljenih nepatroniranill eksplozimih smesa
moze se vrsiti raznim vrstama punjaca. Na sl. 171 prikazan je pneurnodozer domace
proizvodnje ,,MHoje Zakic" Krusevac, koji je namenjen za meharuzovano punjenje
271
minskih bUSotina AN-FO eksplozivnom sme~om. Radi na principu potiskivanja, odnos­
no isisavanja smde pomocu dodatnog ejaktorskog uredaja. Rukovanje pneumodozerom
vrm se preko pneumatskih razvodnika. Snabdeven je antistatiekim crevom elektrienog
otpora 1-30 kn duiine 20 m, preenika 22-28 mm.
Ovim ured.ajem mogu se puniti bu~otine pod svakim uglom.
Osnovne tehnieke karakteristike pneumodozera 100 koji proizvodi "M. Zakit"
KruSevac su:
tirina 870 mm
visina 1250 mm
maksimalni pritisak u liniji punjenja 700kPa
maksimalni pritisak u posudi 150 K.Pa
ispitni pritisak 200kPa
brzina punjenja 22 kg/min.
Proizvodnja eksploziva i eksplozivnih smeia na lieu mesta i njihovo ubacivanje
odnoso upumpavanje u minske bUSotine vcli se pomoeu specijalnih proizvodno-pumpnih
jediniea koje su postavljene na Sasiju teretnog vozila, tako da vozilo u stvari predstavlja
malu fabriku ekploziva na toekovima Za proizvodnju eksplozivnih smeia (AN-FO) i
Slurry, u blizini rudnika podiZe se stanica za uskladiStenje i pripremu sirovina kojima se
pune AN-FO odnosno Slurry vozilo.
AN-FO vozilo sastoji se od sasije teretnog vozila na kome se nalazi trodelni
bunker za smeftaj granuliranog poromog amonijurnnitrata (AN), rezervoara za gorivo
(DG), vazdume ustave - meiaca Dotok AN preko pufnog vretena i (DG), u meiae je
sinhronizovan za odnos 94% AN i 6% DG. Iz vazd~me ustave - meiaca, gde se u vazdu!­
noj struji stvara intimna smeia AN/DG, pneumatskim putem kroz crevo, eiji je precnik
ispod kriticnog precnika za dotienu smeru, pri kolifini od oko 200 kg! min. AN-FO se
ubacuje u minske bu§otine.
Pre pocetka ubacivanja AN-FO smek, u btiSotine se rta detonirajutem stapinu
spu§ta potreban broj pentolitskih pojacnika.
Kapacitet vozila dOlIlOOe proizvodnje je lO t AN-FO smele. Kvalitet smek
zavisi od kvaliteta ulaznih sirovina i tafnosti doziranja AN/DG.
Slurry vozilo po spoljnjem izgledu slieno je AN-FO vozilu, nie/lutim, po svojoj
konstrukciji matno je slozenije. U posebnim delovima - bunkerima nadgradnje vozila
cuvaju se teena i cvrsta goriva, rastvor oksidanata i aditivi. UkljuCivanjem elektronski
programirane opreme u meiac.':\ doticu sastavne komponente gde se formira slurry smeia
slurry smesu razlieitih energetskih karakteristika. Po upumpavanju zadate kolieine za
jednu minsku bUSotinu vozilo se automatski iskljucuje. Rad pumpe za ubacivanje slurry
smde je sinhronizovan sa kapacitetom meSaca. Brzina punjenja je do 150 kg/min. Prec­
nik ereva je ispod kriticnog precnika pripremljene smeSe, a smeb postaje eksplozivna
tek posle izvesnog vremena (10 min.) posto se upumpa u buiiotinu.
 272 273

1
f
t I

51. 173.
Sematski prikaz slurry \/o2ila. 1 rezervoar za tecno gorivo, 2 rezervoar za vrucu vodu, 3 ­ rezer­
51. 172.
voar toplog rastvora oksidanata, 4 - bunker za Cvrste oksidante, 5 bunker za cvrsto gorivo, 6­
Sematski prikaz punjenja AN-FO vozila u stank; i vozilo na terenu. 1 dOVOl AN, 2 ­ dozirni silo­ prostor za aditive, 7 bubanj za namotavanje creva,8 kontrolna tabla, 9 rezervoar za hidro ulje,
si,3 - AN-FO vozilo, 4 - rezervoar za gorivo, 5 - bunker; za AN, 6 me~{:, 7 - sipanje DG u re­ 10 venti!, 11 komprimirani vazduh, 12 - puzasti transporter. 13 ­ me~c, 14 ­ slurry pumpa.
zervoar vozila~
 274 275

Pored masinskih mogu~nosti sarnog vozila, za proizvodnju slurry sme~ potre­ Vlatnost vazduha utice na flZieko stanje granula AN uprocesu punjenja. Ako se
bna su i odrei1ena hemijsko-tehnolo!ka znanja oko pripreme ~astvora ta¢no odrelJenih zasi~en vazduh pri temperaturi od 70 of kornprimuje na 10 bara i ako pri izlasku iz pu­
karakteristika, podeSavanje viskoziteta aerizacije, vodootpornosti i regulisanje f1zi¢ko­ njaea ekspandira na 1 bar ima~e relativnu vlaZnost sarno 10% Ito ~e uticati na su!enje
hernijskih karaktenstika finalnog slurry sastava. granulaAN.
10 I .......

11.8.4. ELEKTROSTATICKE POJA VE PRJ PNEUMATSKOM

> 8 11----4-.
PUNJENJU MINSKIH BUSOTINA )C

..J

Pneumatski na¢in punjenja minskih bUSotina eksplozivirna u rifuwom stanju ~ 61

U ~~ --~}~t----,
vezano je za rnogu~nost stvaranja statiekog elektriciteta i njegovog nagornilavanja do z
UJ
razmere koja moze dovesti do prevrernene detonacije minskog punjenja i ugrozavanja ~ \

ljudskih zivota i materijalnih dobara. U literaturi je zabeleteno da su u p06etnom perio­ ~ 4\ ,", ,

du uvodenja pneumatskog punjenja bile registrovane nesrece i havarije kao posledica
stati¢kog elektriciteta.
2
Istrativanja koja su u vezi stirn vr~na pokaza1a su da je pojava stati6kog elek­
triciteta u procesu pneurnatskog punjenja minskih bUSotina zavisna od vi~ faktora ito:
elektrienih svojstava i flZi¢kog stanja eksploziva, 51. 174.
40 SO 60 70 80
- stepena vlatnosti eksploziva i okolnog vazduha, Zavisnost elektrostati~kog potencijala ad vlat·
nosti vazduha. 1 - polietilensko crevo, 2 ­ VLAZNOST VAZOUHA,"'.
- brzine pomeranja tanll~ih povrSina jedne u odnosu na drugu, gumeno crevo.
disperznosti eksploziva i njegove brzine transporta,
- vlaZnosti eksploziva i vlatnosti komprimiranog vazduha, 11.8.4.2. Zavisnost statickog elektriciteta od

dutine transporta, specificnog otpora.creva za transport

stmjoprovodljivosti creva i okolnih stena.

Priroda rnaterijala od koga je izradeno crevo za transport pn pneumatskom pu­
11.8.4.1. Zavisnost statickog elektriciteta
njenju igra veliku ulogu. Specificni elektrieni otpor za razlieite rnaterijale je razlieit,
od vlainosti vazduha
ukoliko je manji to je manja rnogucnost elektrizacije. Za creva izradena od polivinil­
hlonda sa specifienirn otporom 2,9 . JOII n maksirnalni potencijal je 11,5 kV, dok je
Vlatnost vazduha po pravilu utice na pove~anje provodljivosti tela, utoliko za gumena creva sa specificnirn otpororn 1,6 . 10 8 n potencijal statickog elektriciteta
bIte ukoliko je ve~a hidrofllnost tela. Ukoliko je rnanja vlafnost vazduha i elektroprovo­ 2,1 KV. Za creva izradena od poluprovodnika potencijal ne prelazi 0,1 KV. U tabeli br.
dljivost tam~ih tela i kontakt rnedu njima utoliko je v~a mogu~nost pojave stati¢kog 79 data je zavisnost rnaksirnalnog potencijala od specifienog otpora za creva izrai1ena
elektriciteta. U tab. 78 dat jc uticaj vlatnosti vazduha na potencijal creva. od razli¢itih materijala.

Tabela 78 Tabela 79
mat e r ij a I ere va Polietilen
Poluprovo­
potietilen guma Gurna Polivinil
niksog visokog dni polie ti­
pritiska pritiska len
vlamost vazduha, % 50 60 70 80 50 60 70 80
Specificni
maksimalni pOlen·
otpor (il) 2,1'10 10 1,4'10 10 1,6'10 3 2,9.10 11 2,7'10 6
cijal, v 9500 8200 6000 100 450 2300 1100 300

MaksimaIni
potencijal (V) 8.000 7.250 2.100 11.500 100
 276 277

II.S.4.3. Zavisnost elektrostatickog potencijala

od 0- 20 m/s. Sa daIjim povecanjem brzine intenzitet eJektrizacije sporije raste do

"'. od~bJZine transporta

vrednosti brzine od 50-55 m/s a zatim prestaje rasti. U zavisnosti od fuickog stanja

Brzina transport a materijala kroz creva bitno utife na pojavu stati~kog elek­ materijala koji se transportuje, vrednosti stati~kog potencijala mogu se menjati. Na

triciteta na crevo za punjenja. Raspodela potencijalnog napona na crevu proporcionalna sl. br. 175' data je zavisnost potencijaIa od brzine transporta za odredene vrste kompa­

je poprecnom preseku creva, a gustina naboja je u funkciji poprecnog preseka materijala nenata kroz polietilenska i gumena creva. Brzina transporta pri kojoj elektrizacija pres­

koji se transportuje i brzine transporta. Raspodela potencijaInog naboja u crevu mote se taje da se javljaje u granicama 1-2 m/s.

dobiti uz pomoc priblifnog modela triboelektriciteta a intenzitet struje dat je jednaci­ I1.S.4.4. Stvaranje uljne magle i prasine u

nom: procesu pneumatskog punjenja

q·u+a·s·e Pri pneumatskom punjenju rninskih bu§otina AN-FO smeWna, usled nedovolj­
nog meSanja komponenata, nepravilnog doziranja i primene neujednacenog pritiska
gde je: elektricna struja,
komprimiranog vazduha mogu prouzrokovati stvaranja uljne magIe koja mole stvoriti
q priblifna gust ina elekticnog naboja po jedinici dutine,
eksplozivnu atmosferu u podrucju punjenja minski.h buootina. Isto tako kod neusklaite­
u - priblifna brzina transporta kroz crevo,
nih parametara u procesu punjenja stvara se para i prama koje ~etno uticu na zdravlje
S - poprecni presek creva,
zaposlenih. Da bi se ovo izbegIo tehnoloSki postupak i doziranje komponenata pri pri­
a - elektroprovodljivost stena,
meni AN-FO smeSa moraju biti tacno odredeni i precizirani. Pritisak komprimiranog
e - Ilk

k dielektricna Cost.

vazduha mora biti regulisan na odredenu i konstantnu vrednost, u protivnom narocito

kod visokog vazdusnog pritiska nastaje stvaranje uljne magIe. Visoka vlafnost vazduha l
izaziva pad temperature i stvaranje uljne magIe, pa je neophodno vlainost komprimira­
Uticaj brzine transporta eksploziva na stvaranje statickog elektriciteta tesno je nog vazduha redovno kontrolisati,
povezan sa granulometrijskim sastavom i flZickim stanjem eksploziva kao i oblogom sa­
mog creva za transport. Ispitivanja stirn u vezi vrSena su na crevima od polietilena i gu_ I I.S.4.5. Mere zastite od statickog elektriciteta

me sa protokom od 8-10 icg/m 3 vazduha i vlafno~u smeSe od 0,3-0,5%. Vlafnost pri pneumatskom punjenju

okolnog vazduha bila je od 45-5<m a temperatura 15 °C. Rezultati ispitivanja u ovak­

Stvaranje statickog elektriciteta pri pneumatskom punjenju minskih bUi:ltina
vim uslovima pokazali su da je najintenzivnija promena potencijaIa pri brzini protoka
je prateca pojava sa kojom se ozbiljno mora racunati, narocito ako se u minskom polju
10 I radi sa elektrodetonatorima. Rudarski biro SAD propisao je pravila sigumosti u rudars­
:> ~ I-.---~';'.
koj industriji pri pneumatskom punjenju rninskih buSotina. Kao opSte pravilo za~ite
:.:: od statistickog elektriciteta odnose se na:
~8~~-,----+--~~~
a 7 r----~~--+--:,L-~~­
- Primenu creva za punjenje od poluprovodnih materijaIa.
Uzemljenje strujoprovodnih elemenata i mama za punjenje.
~ 6 MinimaIni procenat vlafnosti vazduha koji se koristi za punjenje.
I­
o Ogranicena brzina vazdume struje u crevima za punjenje.
0.. 5

4 U raznim zemljama primenjuju se creva sa razlicitom provodljivoscu. Smatra

/ ,,­
3 ~./-/ ~
se da otpor creva treba da bude u granicama od 17-66 K.I1I m'. U Kanadi se primenjuju
/ ,/ creva za punjenje sa otporomod 10 K.I1/m', Svedskoj 10-30 K.I1/m'. Za izradu creva
2 6 <!
i drugUl nemetalnih delova u svetu se primenjuju razlicite plast mase i guma. U SSSR-u
su vrsena obimna istraiivanja ovih problema. U podzemnim uslovima punjenje je beza­
SI. 175. ~­ pasno ako stena ima veci otpor od 1.10 7 .11' i ako je vlafnost vazduha veca od 65%. Ispi­
o 5 10 20 25 su pokazala da u takvim slucajevima nisu potrebne posebne mere zaStite od sta­
Zavisnost elektrostati¢kog potenc.jala BR ZI NA PROTOKA I mIs
od brzine transporta kroz creva. tickog elektriciteta. U svim drugim slucajevima moraju se primenjivati poluprovodna
AN-FO/AI,2 - AN, 3 - AN-FO. creva sa specificnim otporom izmedu 104 i 106 P./cm. Utvrdeno je da opasnost od
 27X
statickog elektrieiteta pri punjenju minskih busotina postoji sarno u llsIovima sllvih pro­
siorija ill bUSotina, i ako je vtainost vazduha manja od 4ox,. U takvim slutajevima mora
se prostorija ovlaiiti, a malina za punjenje uzemljiti. Uzemljenje masine - punioca ne
treba vrSiti p'reko opUe mreie za uzemljenje, niti preko masa u kojima mogu dase jave
lutajuce struje. DovoIjno je ako se maSina za punjenje spoji sa zemljom preko spleta tan­
kih iica koje leze na zemlji u dui.ini od 1 m., pod uslovom da je zemlja stalno u vIa!­
nom stanju. ('reva za punjenje moraju biti laka i gipka, ali i dovoIjno cvrsta da bi mogla
izdriati radni pritisak i mehanicke udare i potrese. Njihova elasticnost i mehanicka cvrs­
toea ne smeju bitno menjati svoje osobine u rasponu temperatura od 15-35 °C. Unu­
trasnja i spoljna povrSina moraju biti gJatke. Isto tako neophodno je da rukovaoc dozera
- punjaca ima na sebi odecu takvih osobina da ne akumulira staticki elektricitet.
11.8.5. ZACEPLJENJE MINSKIH BU,SOTINA
Posle smeStaja potrebne kolicine eksploziva u minsku bUSotinu, preostali deo
minske bu~tinezaI:t§~\la sf.odredenim vrstama m~terilala·~~'::-~e nalazenalicu meso
Osnovna uloga cepa je da omoguci no dui.e delovanje produkata eksp!ozije~~
~nsku_masu, i obezbedi st() vece_}skoriscenj~.~~~!g~eks"p~~iie.:~epeJ1..isk.0ri.¥~~
energije eksplozije zavisi od kvaliteta izrade cepa, odnosno od toga kol!k~_dug()_~
~oze da se odupre dejstvu£~Clduka!a ekspIQzije.. Erekat za(~plj~\,anja_u velikoj.-!!le_ri
;a.,iSiOdd"uiine minskog cepa. Potrebna duzina minskog cepa ie o.l1ajtl!i!!a..§a_kojom se
Postiie potpuno hermetltio -;aEepii~~j~d~~~nta iniciranja mins~...mIDjeJ!ia Ra
do pocetka odlamanja i odbacivanja stenskog materijal.!,: ~oznaci da minski cep.!I~1!.a
d,TO.stane_1I ~~Sotini za sve ~eme _razlaganja.mins.!cQg puerljnja ida izleti zajedno sa o~­
~a_cenim materijalom.
Na optimalnu du.tinu minskog cepa uticu sledeei [aktori: cvrstoca stene, vrsta
i kvalitet materijala od koga je cep izraaen, mesto iniciranja minskog punjenja i sl.
Kod miniranja u stenama razlicite cvrstoee, pri istim ostalim uslovima minira­
nja, i pri istoj dutini minskog cepa, sa povecanjem cvrstoee stena smanjuje se otpor min­
skog cepa potisnom dejstvu gasnih produkata eksplozije. Samim tim smanjuje se koefi·
djent iskoriscenja minske bUSotine zbog delimicnog gubitka energije usled prevremenog
izletanja cepa. Kod miniranja u stenama manje cvtStoee usled njihove manje akusticne
impedance. razaranje stena se vrsi uglavnom na racun dejstva kineticke energije gasnih
produkata. Prema tome. u stenama manje cvrstoce minski pee ima veti uticaj na iskori·
scenje energije, pa i veti eiekat na miniranje.
Vrsta i osobine materijaJa za zacepljenje minske bUSotine od sustinskog su uti·
caja na velicinu otpora kojim se cep suprostavlja sili gasnih produkata. On mora biti lak
za izradu, da se lako ubacuje u busotinu bez opasnosti od povrede pro\'odnika za inicira­
nje, da dobro prijanja za bokove minske busotine, da ne stvara staticki elektricitet pri
punjenju.
279
U praksi se najtelCe koriste plastitni i zmasti materijali. Od plastitnih materl­
lata najtelCe se koristi smdagline i peska u odnosu 1:3; C~ od 6iste gline oije dobar jer
ima mali koeflgjent unutramjeg trenjll,urUje sti!S.jiv i brzo izle~ iz bu§otine.
Minski tep od zrnasto~ma.~rijalll (pesak, kamenasit~~, 8!anulisana Iljaka
V!sokih peei) pruta matno veti otpor potisnoj sill gasnih produkata, jer ima veCu silu
~!amjeg trenja izme1!u testiellE1ateril~a.
Pored plastitnih i zrnastih materijala kao dobro zatepljenje m~e poslutiti i
~da. Napovriinskim kopovima vece dubine, testo se pojavijuju buftone pune vode.
Vodootporni eksploziv koji se stavija u buSotinu potiskuje vodu i ona m~e posluiit.!
Iiao eep.
U jamskim uslovima testo se koriste plastiene ampule napunjene vodom, sa
kojima se vri zatepljenje u kombinaciji sa zmastim i plastitnim materljalima. Ove am­
ewe pozitivno deluju na smanjenje zapraSenosti posle miniranja. Zaeepljenje minskih
~uSo.!ina maZe se vrSiti rutno i mehanizovano.
ll.9.IZBOR OPrIMALNOG INTERVALA USORENJA
Iniciranje minskih punjenja u minskim bulotinama maZe se izvesti na jedan od
slede~ih naeina: trenutno, usporeno (vremensko) i kratkousporeno (milisekundno).
Trenutno inieiranje minskih punjenja se jot uvek dosta koristi i pored toga fto
ne daje najpovoljnije ekonomsko-tehnitke pokazatelje. Sastoji se u tome da se sva mins·
ka punjenja u bUSotinama iniciraju istovremeno. Mo~e da se obavi elektrodetonatorima
iIi detonirajucim Stapinom. Na taj naein se postiie simultani razvoj proeesa eksplozije u
svim bulotinama. U pogJedu seizmiekog dejstva, ovaj natin iniciranja manifestuje se kao
jedinstven impuls potresa, a u pogledu fragmentacije miniranog materijala ne daje re­
zultate, jer se dejstvo eksplozije manifestuje u praveu linije najmanjeg otpora, tj. punje­
nje iz prvog reda bliSotina razara stenu u pravcu nagiba etate, a punjenje drugog i ostalih
redova buSotina pomera stensku masu prema gore st. 176a.
Usporeno (vremensko) iniciranje rninskih punjenja sastoji se u tome da se
izmedu dva susedna rninska punjenja stavlja vremenski usporivat sa intervalom uspore­
nja od najmanje 0,5 sekundi pa do nekoliko sekundi. Ovo usporenje mote se obaviti
izmed:u svakog punjenja, grupe punjenja u redu, odnosno izmedu redova minskih buSo­
tina. Ovaj po stupak dovodi do toga da se svako posebno inieirano punjenje, ill grupa pu·
njenja manifestuje kao poseban impuls potresa. Na ovaj natin intezitet potresa je sma­
njen u odnosu na intezitet kada bi se iniciranje izvrSilo trenutno. Deo seizmitke energije
na ovaj nacin utroSen je na korisne oblike rada.
Kratkousporeno (milisekundno) iniciranje sastoji se u tome da se izmedu dva
susedna minsk a punjenja stavljaju milisekundni usporivaei,od najmanje 5 pa do nekoliko
 281
280

desetina milisekundi (ms). Velieina milisekundnog intervala je uglavnom funkcija flzi­ Interferencija talasa naprezanja pri eksploziji dva susedna minska punjenja nas­
cko-mehanickih karakteristika radne sredine i geometrije miniranja. Kod milisekundnog taje onda kada se pravac pomeranja Cestica od dejstva talasa predhodne eksplozije p<r
nacina miniranja velicina seizmickih oscilacija ne zavisi od ukupne kolicine eksploziva' klopi sa pravcem pomeranja cestica od naredne. Talas naprezanja sl. 177 koji se raspro­
koji se inicira, vee je rezultat uzajmnog dejstva eksplozije ogranicenog braja minskih stire od punjenja (Ql) do slobodne povmne,i odbijajuci se od nje, transformi!e u iste­
punjenja. zuci talas koji se !iri u dubinu masiva. Drogo punjenje (Q2) mora biti inicirano u mo­
mentu kada istefuci - odbijeni talas od prvbg punjenja (Qd prolazi kroz rriesto postav­
Ijanja punjenja (Q:z).
Q., F. \ I \ I \ I
1 /
\ ;

\ J/
I I ~
;
\; I '7":

\ I
\\ t\;
1\ t >.1 t 1/
Q,
\ I \ / \\ ; 51. 177.
- - -~--- Serna interlerencij e talasa naprezanja pri mUise­
kU'ndnorn iniciranju dva susedna rninska punje.
nja.

Potreban interval usporenja (t) za obezbeC1enje interferencije talasa naprezanja

moze se odrediti po formuli G.L Pokrovskog

t = .J a2 +4 W2 IV , ms ,

gde je: a rastojanje meitu buwtinama u redu, m

W- linija najmanjeg otpora, m
l. ~;t:- V- brzina rasprostiranja talasa naprezanja, ml s.

51. 176.
Trajanje elasticnih oscilovanja u masivu u zoni razaranja ne prelazi 6 ms, dok
Dejstvo eksplozivnog punjenja. a trenutno miniranje, b - milisekundno rniniranje.
primeniivani interval usporenja u praksi iznosi 10-100 ms.
Dopunske otkrivene povrSine obezbeituju u masivu stvaranje odbijenih talasa
Usled ovoga, seizmicke osciIacije kod milisekundnog miniranja, sa dobra oda­ rastereeenja,povecavajuci na taj nacm kvalitet usitnjavanja. Povecanjem broja slobodnih
branim parametrima. dostiZu odreC1enu velicinu i ostaju na tom nivou do kraja eksploz­ povrsina (od jedan na tri) poveeava se i efekat razaranja srazmemo tom poveeanju.

.
je, nezavisno od ukupne kolicine aktiviranog eksploziva. Pri proracunu vrednosti za (t)
polazi se od zahteva da eksplozija pojedinog minskog punjenja treba da otpocne pre
nego ~o do njega stigne udami talas eksplozije predhodnog punjenja, t < WIV, ms.
Pri orimeni milisekundnog nacina miniranja, sa dobro odabranim intervalom
",Ptiifrl&iJ!!P$!j!ii!)
......
-..
/
P "
/
/

odreden je sledecim faktorima: interferencijom talasa

obrazovanjem dopunskih slobodnih n{'\vr~in~
a b
S1. 178.
J a - promena usiova dejStva eksplozije u zavisnosti od broja slobodnih pov~ina; b - obrazovanje do­
I
punskih slobodnih povrliina pri miliseKundnom miniranju.
 283
282

Odre<livanje optimalnog (antiseizmickog) intervala usporenja (t) za datu teh­ t = (l,5 - 2,0) A . W ,ms
nologiju rada, geometriju miniranja i radnu sredinu, mofe se odrediti: A.N. Hanukajev je predlofio sledecu formulu:
eksperimentalno, i
- pomocu empiritkih obrazaca. t tl + t2 + t 3 , ms,

Jedan od nacina eksperimentalnog odre(fivanja milisekundnog intervala uspo­ gde je: tl - vreme koje karakteri~ stadijum napregnutog stanja stene do pocetka ru­
renja je merenje brzine oscilovanja tIa, na odre<lenom rastojanju od centra roiniranja za Senja, i pribli1:no je jednako 1,0-2,0 ms.
trenutno (Vtr ) i milisekundno (Vms) iniciranje, naravno za istu kolicinu i vrstu eksplozi­ t2 - vreme stvaranja pukotina u masivu do pocetka izbacivanja iz kontura lev­
va, isto rastojanje i istu geometriju miniranja. Formiranjem odnosa registrovanm brzina ka eksplozge.
oscilovanja da Vu/Vms mofe se zakljuciti koliko je seizmicld efekat manji kod inici­ t3 vreme poslednjeg stadijuma, odnosno vreme odvajanja od masiva pdzme
ranja sa odgovarajucim milisekundnim intervalom usporenja, i kakav je kvalitet frrag­ levka.
mentacije. Vreme (t 2 ) odre<luje se iz uslova stvaranja pukotina od minskog punjenja do
Ako se miniranje izvodi sa razIicitim intervalom usporenja, paralelno sa trenut­
konture levka sl. 179, iz odnosa
nim, onda se mogu formirati odnosi brzina oscilovanja da za trenutno i odgovarajuce
milisekundno miniranje Vtr/Vm s' Formiranjem ovog odnosa za razlicite milisekundne y

intervale usporenja mo~e se konstruisati dijagram koji ce pokazivati promenu seizroic­ ,'!:>/:'''ij)'\.~~'\.''h~

kog efekta u funkciji milisekundnog intervala usporenja.

Za empiricko odre<livanje najpovoljnijeg milisekundnog intervala postji vi~
obrazaca od raznm autora. Ophi oblik formule je: ~

t = A· W. ms,

gde je: A - koeficijent koji karakteriSe radnu sredinu (tab. SO),

W - linija najmanjeg otpora, m.

Tabj\a 80 51. 179.

Serna za odre<!ivanje vremena stvaranja pukotina.

kategorija vrednost
stena po vrsta stena koeficijenta
¢vrsto<:i (A)
w
t2 = Vp . tl
1'[ COS.,/
'2 ' ms,
vrIo Cvrste granitni, peridotiti sulfJdne cvrste rude 3
gde je: W - linija najmanjeg otpora, m
Cvrste pd¢ari. rnetamodisani ¢vrsti kre¢njaci, 4 V p- brzina razvijanja pukotina, zavisno od cvrstoce stena, ms, i ravna je:
felezni k varciti
u bliinoj zoni do 5 precnika punjenja (500-1500 m/s),

! sred nje cvrste kre¢njaci mermeri

Skriljci, serpentini
magneziti
5 1'[ -
u daljoj zorn
koeficijent raspucalosti masiva,
(150-300 m/s).
1,0-0,6
(3 - ugao levka eksplozije, 90°
melee laporci. Skriljci, kameni ugalj 6 2
h = 80' 10-6 W • ')' tg (3/2 , ms,
D
Za vi!eredna miniranja ako se teli kontrolisati oblik gomile odminiranog mate­ gde je: ')' zapreminska tezina stene, grl cm 3
\ rijala koristi se formula u obliku: D precnik minske bUSotine, m.
 284 285

U tab. 81 data je zavisnost milisekundnog intervala od ~vrstote stene i veli~ine

Milisekundni interval usporenja pri rniniranju u podzemnoj eksploataciji letitta,
pre~nika buwtine.
naro~ito za meke materijale (ugalj) mote se odrediti:

Tabela 81 _ 31,5W 4 -­
t - •• • -:- 6 ..J Vu • "( + 9,6, IDS,
preenik bUSot inc koeficije nt cvrstoee
mm
f"4-1O f=IO-16 gdeje: V u - brzina prostiranja uzdu1nih e1asti(jnih talasa, m/s
20-25 10-20 3
100 'Y - zapreminska tetina stene, grl em
100-200 25-40 20-35 W linija najmanjeg otpora, In.
200-300 35-50 25-50
milisekundni interval

A.N. Hanukajev predloiio je formulu:

11.10. TEHNICKI ZAIfi'EVI KOD MINIRANJA

t=2W ;-;­
J .1.., ms
q
t

Pri savremenoj tehnologiji dobijanja metalicnih i nemetali(jnih mineralnih siro­

gde je: 'Y - zapreminska tezina stene, gr/cm 3 Yina na rudnicirna, izminirana masa imarazli(jitu krupnotu koja zavisi od niza faktora
q - specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3 . kao Ito su:
_ rtzi(jko-mehani~kih svojstava i strukture radne sredine,
I
Po formuli Johansona i Langeforsa milisekundni interval se moie sra~unati iz
vrste eksploziva, konstrukcije minskog punjenja, J ;

I
odnosa:
- rasporeda eksploziva u radnoj sredini,
t = 3,3 K . W , ms, na~ina miniranja i dr.

gde je: K - koeficijent koji karakteri§e radnu sredinu, upotrebljeni eksploziv i druge
parametre, ( K = 1,0-2,0),
Na povriinskirn kopoviroa gde se utovar minirane mase obavlja bagerirna ka!i­ 11
karirna, postavlja se uslov da najveCi komad miniranog materijala zadovolji sledeei uslov:
W - linija najmanjeg otpora, m.
3­
3
d , 0,15 ;; Vk ' m ,
U tab. 82 dat je milisekundni interval u zavisnosti od koeficijenta cvrstoce (f) i
linije najmanjeg otpora (W).
gde je: d najveei komad rniniranog materijala, rn3
Vk zapremina ka!ike bagera, m 3 •
Tabjla 82
koeficijent milisekundni interval (t) u zavisnosti od Iinije zapremina ka§ke, m 3 1,0 2,0 3,0 4,0 6,0 8,0
vrste stena cvrstoee(f) najmanjeg otpora (W), m
1.5-3 3-4,5 4,5-6 6-8 8-10 maksimalna zapremina 0,15 0,9 1,0 1,1 1,3 1,5
komada, m 3
Cvr8te i krte lomljive stene. kor­ 10-11 15-17 20-25 25-30 30-35
niti, gramti, peridotiti, gabro, 20 -12 19-21 25-31 31-37 37-44
i dr Dozvoljena veli~ina kornada u zavisnosti od veli(jine sanduka transportnog sred­
srednje cVTste stene. raspucali 15-17 20-25 25-30 35-40 stva, mote se dobiti iz odnosa
korniti, dolomiti, krecnjaci. pi­ 14-8 19-21 25-31 31-37 43-50
rfiriti i dr.
nevezane i meke stene, gips. 20-25 25-30 30-35 35-40 40-45
d ..;;;. q,$ VV; , rn 3 •

Iaporac, slabi kreenjaci 8--4 25-31 31-37 37-40 43-50 50-65

gde je: Vt veli~ina sanduka transportnog sredstva, m 3 _
 28b 287

Dozvoljena velicina komada u odnosu na zev drobilice canjem dimenzija komada stene iznad neke optimalne velitine za 2,5-5,0%, kapacitet
utovame mehanizacije se smanjuje za 20-30% sl. 180.
d ~ (0,75 0,85) b, m, v.oo
gde je: b ~irina prijemnog otvora drobilice, m. m
Dopu!tena velicina komada pri transportu trakama je: M£I 00 '\
'\
d ~ 0,5 b + 0,1 , m, f'
-"",
.! ICD
"""
i'"I'"
gde je: b - Sirina trake. 11 -...
~ 7al "­
Q.

-!c {1J
"­
"­
~m
11.11. OeENA STEPENA USlTNJA VANJA STENA III
00 SI. 180.
MINIRANJEM
- '-­ Zavisnost kapaciteta bagera od procentualnog u/!:e­
300' 2 4 6 8 10 12 14 ~a negabarita.
Ucdte M'gaOOrtto 0'0
Posle miniranja stenska masa se razdrobi u komade razlicitog oblika i dimenzi­ Met1utim, preterano usitnjavanje takot1e nije ekonomicno. Mnogobrojnim opi·
ja, zavisno ad karakteristika stenske mase i kvaliteta same tehnologije miniranja. U za· tima u industrijskim uslovima utvrt1eno je da se najbolji ekonomsld i tehnitld pokaza­
visnosti od velicine komada i zastupljenosti pojedinih frakcija stene u miniranoj masi, telji na utovaru, transportu i drobljenju postiiu ako je srednja velicina komada u izmini·
zavise tro!kovi ostalih faza daljeg tretiranja mineralne sirovine, 81. 179. ranoi masi (dn ) manM,5 puta od ~irine utovame kaMke (b) sl. 181.

In tenzi tet drobUenja ::; ::;

.;;
.~ ~d) .~ ~e) .~t o '-;'
....o .......
.II< o

~ ~ ~.
t!:: g
':g ~ e

--
,I... ~

Intenzite t drobljenja
......
'-,- - - ' - - - ' ' - - -

SI. 179. 345678910

fragmentacija _
ZavisnoSt tro~kova od inteziteta usitnjavanja za pojedine operacije. a - bu~enje j miniranje, b uto. Odnos sirine ko!'ike B i sredrltg preenika ds-~

var, C - transport, d - usitnjavanje negabarita, e - mehanicko - usitnjavanje. f optimalno mini­ - krupniji komad
SI. 181.

ranje. SI. 182.

Za"isnost tro~kova bu~nja i miniranja, uto·

vara i transporta ad odnasa ~irine ka~ike ba­ Karakteristicne zavisnosti tra!kava pojedinih

Kapacitet utovarno-transponne mehanlzacije na zavisi sarno od karakteristika gera i srednjeg precnika komada u miniranaj faza eksplaatacije ad stepena usitnjavanja stena

masi. miniranjem.

opreme, vee u najveeoj meri ad stepena usitnjenosti materijala koji se utovara. Sa pove·
 288 289

Sa ovim je tesno povezan problem optimalnog miniranja. Optimizaeija se moze

"L Ii' Pi

odnositi sarno na troSkove bUSenja i miniranja, pri <:!emu se posmatraju tro!kovi sarno In = ,em,

ovih procesa. Me4utim, optimaIno miniranje treba da da najniZe tro!kove me4usobno
zavisnih tehnologija s1. 182.
DosadaSnja istraiivanja su pokazala da se svaki stenski materijal miniranjem
drobi po odrectenoj zakonitosti, pri <:!emu se u<:!e§Ce pojedinih frakcija granuIometriskog
sastava javlja u odgovarajueem odnosu prema ukupno miniranoj masi. Intenzivnost
i ravnomemost usitnjavanja moze se oceniti granulometriskim sastavom ukupno mini­
rane mase ill sarno u<:!eseem negabarita. Za oeenu po prvoj metodi neophodni su dosta
obimni i teSki flZi<:!ki radovi, koji nisu u svim slu<:!ajevima opravdani. Zbog toga se vrlo
testo koristi metod ocene kvaliteta miniranja prema u<:!eseu negabarita. Ukupna zapre­
mina negabarita u odnosu na ukupno miniranu masu mote se odrediti iz odnosa
, Vng
Vng =y-. 100, % ,
gde je: Vng ukupna zapremina negabaritnih komad&., m
100
gde je: Ii - srednja linearna veli6na komada odgovarajuce frakcije, em
Pi -, tezinsko uCeSce frakcije, %.
Granulometriski sastav rniniranog materijala moze se odrediti na vBe nacina
kao:
klasiranjem celokupnog ill jednog reprezentativnog dela rniniranog materi­
jala, sto je vrlo tezak, ali i najta<:!niji postupak,
- lineamim ill linearno-unakrsnim merenjem svih komada koji leze na povrSi­
ni stenske mase. Pri tome se predpostavlja da je granulometriski raspored
materijala jednak u svim pravcima.
Proeentualno ucesce svake pojedine frakcije pri lineamom merenju na povrSi­
3 ni gomile odre<!uje se iz odnosa:

V zapremina rniniranog materijala, m 3 • "LLx

Me<!utim, oeena kvaliteta miniranja prema proeentualnom uceiCu negabarita, ne moze

Vx ="LL ·)00, %, 1
se prihvatiti kao merodavna, jer za razlicite ustove mehanizovanosti povdinskog kopa gde je: L x
- ukupno izmerena dui.ina Svill komada odre<!ene frakcije, m
razlicita je i velicina komada koji predstavljaju negabarit. Sa promenom dozvoljene L - ukupno izmerena dufina eele gornile, m.

veli<:!ine maksimalnog komada rnenja se i proeentualno ucesce negabarita, i pored toga

ho je kvalitet usitnjavanja miniranog materijala ostao isti st. 183. Pri lineamo-unakrsnom merenju, procentualno u<:!esce svake frakcije odre<!uje
se kao odnos ukupne povrsine odgovarajuce frakcije (Sx) prema povrini ukupne gomi·
KlO 'l­ Ie (S)
..­ I "LS x

i1'S
.~ /
,/" I
/2
V =~'IOO, %.

j / /'
U novije vreme za lineamu i lineamo-unakrsnu metodu koriste se fotoplanime·
g!O / ".".

/ ..­
triski i fotogrametriski sisterni merenja.
:§ / //
~25
:::I I/'
/

IS 30 45 60
Precnlk komada(cm)

SI.183.
Prikaz granufometriskog sastava miniranog materijala: 1 - materijal previ~e usitnjen, 2 - neravno,
merno uSitnjen, 3 - ravnornerno lJsitnjen.

Zato je ispravnije i tehnicki realnije ocenjivati stepen fragmentacije prema ve1i<:!ini

srednjeg komada. Velicina avog komada moze se odrediti na viSe nacina, ali je za prak­
su najprihvatljivij2 metoda preko velicine pajedinili frakcija, i njihovog proeentualnog
ucesca u ukupno masi. il' odnosa :
 V METODE MINIRANJA

12.0. METODE MINIRANJA NA POVRSINSKIM KOPOVIMA

Glavni zadatak pri eksploataciji rnineralnih sirovina na povdinskim kopovima

je, da se u zavisnosti od rudarsko-geoloSkih i proizvodnih uslova izahere odgovarajuca
metoda miniranja. Pravilan izbor metode miniranja zavisi od niza faktora kao 8to su:
struktume karakteristike leziSta,

predviaeni kapacitet povrsinskog kopa,

uslovljena granulacija rniniranog materijala,

maksimalna velie ina komada u izminiranoj masi,

zahtevane oeuvanosti rniniranog proizvoda,

stepena mehanizovanosti povrSinskog kopa,

propisanih mera sigurnosti i dr.

U zavisnosti od ovm i drugih faktora, na danamjem stepenu razvoja bUSenja i

miniranja, i stepena mehanizovanosti ovm operacija na raskrivanju i otkopavanju mine­
ralnih sirovina, primenjuju se sledece metode miniranja.
L Metode miniranja sa kratkim rninskim bu§otinama malog preenika.
2. Metode miniranja sa dubokim rninskim bUSotinama velikog preenika (verti­
kalne i kose).
3. Metode rniniranja sa proSirenim bUSotinama (kotlovsko miniranje).
4. Metode komomog miniranja.
5. Metodc sekundamog miniranja.
6. Metode specijalnog rniniranja.

Da bi se postigla maksimalna proizvodnost povrsinskog kopa, uz 5to nile proiz­

vodne troSkove, izabrana metoda rniniranja treba da obezhedi neprekidan rad utovamo
 292 293

transportne mehanizacije. Kao najekonomicnija metoda proizvodnog masovnog min ira­ Paremetri miniranja kod metode kratkih minskih bu~otina slicni su parametri­
'nja je metoda miniranja sa dubokim minsk:im buwtinama (vertikalnim i kosim) velikog rna kod metode dubokih minskih bmotina, pa & se njihovo mre objdnjenje dati kod
pretnika. Tehnieko-ekonomski pokazatelji miniranja na povdinskim kopoviroa zavise obrade parametara za duboke minske bu!otine.
od niza parametara buknja i miniranja koji moraju biti uskla~eni. Unija najmanjeg otpora u notici eWe sra~unava se iz odnosa:

W = 0,87 j P
q'm
, m,

gde je: p kolicina eksploziva po m' buwtine. kg/m'

12.1. METODA MIMRANJA KRATKIM MINSKIM BUSOTINAMA q _ specificna potromja eksploziva, kg}m 3
m - koeficijent zblitenja buwtina koji se kr~e: kod tren~tnog palenja 0,9­
1.5 , kod milisekundnog palenja 1 ,1-1,5. Vik vrednosti odnose se na
Metoda miniranja sa kratkim minskim buootinama malog preenika, primenju­ stene manje cvrstote, a nite vrednosti na stene vec!e evrstote.
je se na povdinskim kopovima malog kapaciteta sa kratkim frontovirna otkopavanja i sa
Rastojanje izme4u bu!otina u redu (a) je:
polumehanizovanim radom. Ova metoda se tako~e primenjuje i kod radova na ukrasnom
kamenu, kada se ne sme narufiti ill oMetiti minirani proizvod. Tako~e se primenjuje i
kod selektivnog otkopavanja tanjih tilnih letiMa gde se ne dozvoljava me!anje rude i a=m'W,m,
jalovine. Kod ove metode miniranja visina etale ne prelazi 5 m, a precnik buootine je
do 75 mm. gde je: W linija najmanjeg otpora, m.

t t Rastojanje izme<l.u redova bUSotina je:

b = O,85W, m.

Dutina bu§otine je:

4 =H + Ipe. m,
gde je : H - visina eWe, m.
Ipe duZina probuknja ispod nivoa eta1.e, m koja se kod ove metode minira­
nja uzima da je:
o Ipe = 10 d - za cvrste i tvrde stene,
Ipe = 6d za srednje evrste stene,
Ipe = 3 d - za meke stene,
S1.184.
d preenik bu§otine, m.
Raspored buWtina kod etainog miniranja. 1 - bu~tina,

2 - za.!epljenje, 3 - eksplozivno punjenje. Kolicina punjenja u busotini je:

Miniranje sa kratkirn mlnskim bUSotinarna nije ekonomicno, jer uslovljava pos­ Q = q'a'W'H, kg,
tepen razvoj povdinskog kopa, ne obezbe<l.uje velike kolicine miniranog proizvoda i ne
3
omogucuje kontinualan rad utovamo transportne rnehanizacije. Kratke minske buootine gde je: q specificna potrosnja eksploziva, kg/rn
bUk se uglavnorn vertikalno u jed nom do najvik tri reda. Kod miniranja u tvrdim i evrs­ a rastojanje izrne<l.u bUSotina u redu. m
tim stenama ponekad se primenjuje kornbinovan raspored vertikalnih, kosih i horizon· W linija najrnanjeg otpora, m
talnih bUSotina da bi se savladao otpor u nozici etale. Na sL 184 dat je vertikalan raspo­ H visina etale, rn.
red bUSotina na etali visine do 5.0 rn.
 294 295

12.2. METODA MINIRANJA DUOOKIM MINSKIM BUSOTINAMA

Metoda miniranja dubokim minskim bulotinamaje najrasprostranje~ja metoda

dobijanja ~YIStih mineralnih sirovina. i mote Ie reCi da Ie danas oko 90% miniranih
proizvoda dobija ovom metodom. Primenjljiva je za sve vrste stena za eije je dobijanje
potrebno upotrebiti eksploziv. Razvoj ove metode miniranja uslovljen je i osvajanjem i
uvodjenjem u eksploataciju opreme za bulenje kojom Ie postitu dubine do nekoliko
desetina metara, sa pre~nicima i nagibom buJotina prakti~no po lelji. Sa energetskog
stanovib pdmena dubokih bulotina na povriinskim kopovima predstavlja optimum, jer
se za postizanje istih rezultata, u odnosu na druge metode, utroli. daleko manje energije.
Za ow metodu miniranja koriste se vertikaIne i kose bulotine.
Vertikalne bulotine najeeiCe se primenjuju za eta!e visine 6-30 m i nagloa
etafe preko 70°. Primena vertikalnih bulotina pri uglu nagiba eta!e manjim od 70° je
neracionalna zbog pove6anja linije najmanjeg otpoca u no!ici etate, koje minsko punje­
nje ne mole da savlada te se obrazuju neravnine - "pragovi" na etatnoj ravni, za koje
je potrebno naknadno bu!enje i miniranje.
SI. 185.
Kose minske bulotine obi~o se koriste na etatama ~iji je nagib manji od 70°,
Serna rasporeda b~otina. a vertikalnih. b - kosih: 1 - cep. 2 - goroji dec punjenja. 3 donji dec
tako da se bulotine bule obi~no paraleIno kosini etate, ~ime se posti!e da Iinija najrna­ punjenja. 4 - rne(fuprostor od inertnog rnaterijala.
njeg otpora u notici eta!e ne bude velika, odnosno da bude jednaka po celoj visini eta­
Ie. Kose minske bulotine dobijaju sve ve6i zna~aj i primenu obzirom na razvoj i mogut­
nosti buiacSe opreme. U pore4enju sa bulotinarna male dubine i pre~ ova metoda
12.2.1. IZBOR PRECNIKA MINSKE BUSOTINE
miniranja ima sled~e prednosti:
- v~i proizvodni u~inak: za 4-5 puta, Precnik minske hu.sotine je pararnetar koji je od bitnog uticaja na stepen usit­
- manja potroinja eksploziva za 2~ po jedinici miniranog proizvoda, njavanja stenske rnase, od cega zavisi i efikasnost utovarno-transportne mehanizacije. Do
- daje mogumosti jednovremenog miniranja neograni~ene koli~ine materijala, skora se smatralo da se intenzivnije usitnjavanje pri miniranju na povrSinskim kopovima
- dozvoljava primenu savreroone mehani.zacije velikog kapaciteta. moze posUei sarno bUSotinama malog precnika. Ali ovakva gledanja na problem izbora
- omo~uje regu1isanje potrebnog stepena usitnjavanja, !to stvara preduslove preenika ima svoje teoretsko i prakticno opravdanje, sarno kada se posmatra jedna bu­
za primenu kontinualne telmologije. Sotina, a donekle i u uslovima kada se minira sa jednim redom minskih buSotina. UvoCle­
Teoretskim prou~avanjem i praktic':!nom potvdom do§1o se do zak1ju~ka da njem viSertidnog milisekundnog miniranja, moguce je sa pove6anjem preenika (u odreCle­
tehn~ko-ekonomski pokazatelji dobijanja mineralnih sirovina dubokim minskim buloti­ nim uslovima) pobolj§ati kvalitet usitnjavanja i sniziti troSkove eksploatacije ..
nama zavisi od izbora pravilnog odnosa osnovnih pararnetara bUlenja i miniranja, kao Ovo se objamjaava time sto se s povecanjem precnika minskog punjenja pove­
Ito su: cava vreme dejstva energije razlozenog eksploziva na okolnu stensku masu, ~o dovodi
do intenzivnijeg procesa usitnjavanja. Pri tome se ne smeju zanemariti geoloSki faktori
- pre~nik bulotine,
koji karakterisu stenskl masiv, posebno struktume osobine, odnosno velicinu prirodnih
- racionalna visina etate,
komada (blokova) u stenskom masivu. Izmedu precnika minske bUSotine (d) i maksimal·
- otpor u nolici etate,
ne dozvoljene velicine komada (D) postoii zavisnsot sl. 186. koia se moze izraziti od­
- probulenje ispod nivoa etate,
nosom:
- raspored minskih bu§otina,
- rastojanje izme4u bu§otina u redu, d = k· D,mm ,
- rastojanje izme4u redova bulotina,
- konstrukcije minskog punjenja, gde je: k - koeficijent proporcionalnosti zavisi ad stepena drobljenja stene i iz­
- naeina iniciranja, itd. nosi:
 296 297

k::: 0,1 za teSko drobljive stene, spt!cifit:llo po'ro~njo t!ltsplozivo. Itg 1m3
k 0,2 za srednje tesko drobljive stene, (l82 '166 (ISO Q3S
(131 Q27 d3 d2 d'.mm
k =0,3 za lako drobljive stene.

I e e e
~ ~ :3
I
I
o I
I ~3 2,59!291
(mm) 1591292 328
500

o :::
. E
E
c: ... 'Q
Q
600
700
i\
I,r\ ,J I
1292 ius ~67
il28 3.67 'P7
, '00 I I I Q.o
;:,.a. ~K 3.67 I.D7 1"53 •
Q 800
~ 1..07 ',53 1.{97
.a.:Q 0E
'­ 0
900
.a. 1000 I ~,53 ',97 5,50
r--­ " N;r\
r\ I iI..97 ~,5116.02
~600
~ \ r\ ' ~51 60.2 6"
1000 1 II; '~'i 0700
c: 0 E
'Q.a. 'Vi800
~ I'l! -1-­ .­ 6,01 6" 6.93i
.. 0
' - ­ ~900 r\ 1\ - 6" Ifi9j 1.35
VloQ
e,o.oO '\J ~93 735 191/
---­
tI 600 '\ 7;35 1.97 8'2
~ c: I 7,97 8.1.1 9.07
600 I I A /1
'­-"
';;; iU 700
00
I '\ 'l'-. 81.2 ~O~ 9As
c:.a. 800
:: ~
VloQ
!It.
900 ~ 9,07
-­
9,65 12'
I '\ I"- hi !~ 9,95 121. 155
1000 . -
100 150 100 150 300 350
200~1 ________L -_ _ _ _ _ _- L______ ~
prttf!nilt buiotiM, mm
o 100 200 d(mm) 51. 181.
Nomogram za odredivanje parametara miniranja u mnama sa (fl. Krive: 1 ­ 6do 10,2 11 do 14,
3- vi~ ad 14.
51.186.
Zavisnost krupnote miniranog materijala ad precnika buootine. 1 - t~ko. 2 - srednje t~ko, 3 - la­
ka drobljive stene, Precnik minske bUSotine korelaciono je povezan sa drugim parametrima mini­
ranja, pa se moze odrediti iz osnovne jednacine za kolicinu eksploziva.
U tab. 83 prikazana je zavisnost precnika minske bUSotine od struktumih ka­
Q ::: f(n) . q . V, kg (1)
rakteristika stenskog masiva, a na s1. 187 nomogram za odreltivanje nekih parametara

buiacko minerskih radova u zavisnosti od precnika minske buootine i struktumih karak­ odakle se za: f(n) = I, V = a . W . H, a = m' W, dobija:

teristika stene.
Q ,; q . W2 • m . H ,kg,
Tabjla 83
gde je: n - pokazatelj dejstva eksplozije,
stepen blokovitosti precnik rninske bUSotine, mm 3
q specificna potroSnja eksploziva, kg/m ,
krupno blokovite stene sa srednjom V zapremina materijala od jedne busotine, m 3
velicinom bloka do 0,5 m 100-150 W - linija najmanjeg otpora, m
a - rastojanje izmedu busotina u redu, m
srednje blokovite stene sa srednjom
velicinom bloka od 0,5-1,2 m 150-200 H visina etaie, m
m koeficijent zbliienja busotina.
sitno blokovite i kompaktne stene
sa srednjom velicinom bloka preko 1,2 m 220-350 S druge strane, kolicina eksploziva koja moze da stane u bUSotinu je:
 298
299

Q p[H + [pr-/e]' kg, (2)

12.2.2.IZBOR RACIONALNE VISINE ETAZE
gde je: p - kolicina eksploziva po metru dutinom buSotine, kg/m'

i lpr- dufina probuSenja, m

Ie ~"1ina minskog cepa, m

lz jednakosti levih strana jednatina (1) i (2), proizilazi da je:

Racionalna visina etate bira se u zavisnosti od uslova sigumosti rada utovarno­
transportne mehanizacije. U direktnoj je zavisnosti od fizitko-mehanitkih karakteristika
radne sredine. Visina etde takode zavisi od parametara bagera, kao i od natina minira­
nja odnosno od oblika, visine i ugla nagiba gomfie odminUanog materijala.
Sa ekonomske tatke gledista treba poveeavati visinu eWe,jer se pri tome sma·
p(H + lpr Ie) = q . w2 • m . H,

njuju troSkovi buienja i miniranja, i dolazi do koncentracje radova na jednoj koti. U

odakl se zamenom
zavisnosti od svega napred iznetog, visina etate moze se odrediti po formuli N.V. Meljni­
kova iz odnosa:
p= ..:1

4
H = 0,7 B ,m
dobija:
4qmW' H gdeje: B = 0,8 (Rk + R i ) - §irina gomile stenske mase poste miniranja, m,

d 11 • ..:1/H + Ipr _ I) ,m , Rk - maksimalni radijus kopanja bagera, m

e
Ri - maksimalni radijus istovara bagera, m,

gde je: d - precnik minske busotine, m a: - ugao nagiba etaie t),

~ koeficijent punjenja minske buSotine.

Pretnik minske bUSotine koji obezbeduje siguran rad pri datoj visini etaie i
\'\ , (3 ugao nagiba odminiranog materijala (0),
rk - koeficijent rastresitosti stene,
fl' - odnos velitine linije najmanjeg otpora prvog reda bUSotina prema visini
uglu nagiba, moze se odrediti iz odnosa:
etde (fl' = 0,55': 0,7),

d
[H cot a: + c] ..,r;y 11 odnos rastojanja meau redovima buwtina i velitine linije najmanjeg otpo­
30 (3 _ m) , dm. ra (11" = 0,75 - 0,85). .
gdeje: c - berma sigumosti (najkraee rastojanje od prvog reda buwtina do ivice eta­
ze),m
3
ri~
~f
"y - zapreminska tezina stene, gr/cm •
,
Za male visine etda, precnik se moze sracunati i iz odnosa:

d W
'­
-.J

If
,m
24

Ako je poznata godisnja proizvodnja povrsinskog kopa (m 3 ) potreban pretnik

minske bUSotine se orijentaciono moie sracunati iz odnosa: SI. 188.
Aadni parametri bagera kasikara: Ak - maksimalni radijus kopanja. Lk - maksimalna visina kopanja,
d 100 - 150 V' Qgod . ,m R j - maksimalni radijus iSlova,a, Lo - optimalna visina kopanja, LI maksimalna visina iSlovara,
At - radijus cik::enja poda eta.l:e.
gde je: Qgod. - godiSnja proizvodnja povrsinskog kopa u milionima, m 3 .
Data formula pribliino odre(luje racionalnu visinu etaie zavisno od tehnoloskih
parametara rada bagera. Pri radu u cvrstim stenama bagerom kaSikarom, visina etaie
uzima se obicno 1,5 puta maksimalne visine kopanja bagera (H = 1,5 4:). Najveei kapa­
citet utovamo-transportne mehanizacije postiie se pri visini etaie od 8-10 m, dok se u
 300 301

pogledu sigumosti i efikasnosti rada utovarno.transportnih uredaja visina etate krece Za odredivanje velicine linije najrnanjeg otpora u podu etate postoji vise ernpi·
od 10 - 15 rn. rijskih formula. U principu treba koristiti formule koje u sebi sadri:e veei broj uticajnih r
faktora, pod uslovorn da se oni pravilno odrede. Jedna od takvihje formula Sojuzvizpro..
rna (SSSR) za vertikalne minske bu§otine koja glasi: J:'
12.2.3. L1NIJA NAJMANJEG OTPORA (L.N.O.) .J 0,56 p' + 4· q . m . p . H· I 0,75 P
W rn
2q·rn· H
Linija najmanjeg otpora je najkrace rastojanje od minskog punjenja do slobod­
J
gde je: p kolicina eksploziva po m' bU§otine, kg/m'
ne povrsine. Kod nagiba etaza manjeg od 90° i kod vertikalnih buootina, ovo rastojanje
2
je promenjiva velicina i najvete je u notici etate. Linija najrnanjeg otpora (W) u notid, p = -1T4d - A, kg/rn' 1.
podu etate, predstavlja rastojanje od ose minske bu§otine do slobodne povdine na nivou J
poda etate. Srednja (prosecna) linija najrnanjeg otpora (uzeta na polovini visine etate)
flguri!e u proracunima kod sracunavanja zaprernine izminirane rnase. Unija najrnanjeg
q - specificna potrosnja eksploziva, kg/ml
I
II
rn - koefidjent zbliZenja bu§otina,

otpora u podu etate figuri!e u proracunima pri sracunavanju potrebne koIicine eksplo. H - visina etaZe, rn

ziva (Q) i sracunavanju dtdine probu!enja. I - duiina bUSotine, m.

Racionalna velicina otpora u podu etate moze se sracunati i po obrascu S.A.

Davidova.
,I
W=53~dF,m
gde je: Kt - koeficijent koji uzima u obzir smanjenje zapreminske tezine stene usled
1
raspucalosti, Kt 1,0 - 1,2,
d precnik minske busotine, drn I'
A gustina eksplozivnog punjenja, kg/dm 3
r zapreminska tezina stene, kg/dm 3 •
I
Prema De midjuku , linija najmanjeg otpora moze se sracunati po obrascu: I.
II

51. 189.

W=k.d
e .JIE
e 'm I:,
Dsnovn; parametri miniranja kod vertikalnih minskih bu~otina.
gde je: k - koeficijent drobljenja, i iznosi:
k ::: 48 za krupno drobljenje,
Velicina linije najmanjeg otpora u notid etate zavisi od rnnogih faktora koji se k = 40 - za srednje drobljenje,
mogu svrstati u tri grupe: U prvu grupu dolaze faktori koji karakterisu radnu sredinu k = ~8-36 za srednje drobljenje sa odbacivanjem,
kao ~o su struktume osobine, raspucalost, uslojenost, drobljivost itd. U drugu grupu de - precnik eksplozivnog punjenja, em
spadaju faktori koji karakterisu punjenje u busotini i koji odreduju oblik i duiinu E zapreminska koncentracija energije (KJ / dm 3 ), (proizvod specificne ener­
eksplozivnog impulsa, vrstu eksploziva, precnik i konstrukciju minskog punjenja. U tre­ gije i gustine punjenja),
cu grupu spadaju faktori koji karakterisu raspored punjenja u masivu kao: rastojanje iz­ e - energetski kapacitet ruSenja (KJ/dm 3 ) i zavisi od cvrstoce stenskog ma­
medu buootina u redu, rastojanje izmedu redova busotina, probusenje i 51. terijala.
Pravilno odredivanje linije najmanjeg otpora je od osobitog znacaja za kvalitet
miniranja, jer pri velikom otporu u podu etate dolazi do IOSeg usitnjavanja stenske rnase, f I-~ 3-4 5-8 9-12 13-16 17-20
a pri rnalom otporu moze doci do prevelikog razbacivanja stenske n~ase. e 0.8 1,0 1,1 1,4 1,7 1,9
 302 303

Po A. Ricardsu, za Sahovski raspored bUSotina, linija najmanjeg otpora moZe se

odrediti iz odnosa:

W = (25 - 35) . d, m
W = 28 dp
.
Za proracun linije najmanjeg otpora moze se koristiti i sledeca fOIIIlula:

J¥f--,
q 'm
.o.
m,

gde d - precnil< bUSotine, m. . gde je:. d p - pretnik minskog punjenja, m

1'/ - odnos visine punjenja prema visini etafe (1'/ = 0,7 0,9),
Linija najmanjeg otpora moze se odrediti i iz odnosa: .0. - gustina punjenja, kg/dm 3
q specifitna potramja eksploziva, kg/m 3
W e + Heota, m m koeficijent zblitenja busotina.
gde je: e - najrakce rastojanje od gomje iviee etafe do prvog reda bUSotine (prema
inostranim propisima c min = 3,0 m),
12.2.4.1ZBOR RACIONALNE VELICINE PROBUSENJA
Za kose minske bUSotine koje se bu~ paralelno kosini etate, linija najmanjeg
otpora jednaka je po celoj visini etate sl. 190. Osnovni cilj probuSenja minske burotine ispod nivoa etafe je osiguranje drab­
b ljenja stene u donjem delu etaie kako bi se elirninisala pojava etatnih neravnina
~v;...~~ "pragova", i time omogucio ravan nivo poda etaie. SuStina se zasniva na dejstvu eksplo­
zivnog punjenja ispod nivoa etaine ravni, pri cemu se obrazuje levak eksplozije sl. 191,
kod koga je linija najmanjeg otpora jednaka radijusu dejstva eksplozije, a dubina probu­
Senja je dubina sme~taja eksplozivnog punjenja, odnosno visina levka.

:::&:

..::

a
~

51. 191.

Sematski prikaz dubine probu~nja.

SI. 190.
Osnovni parametri kose minsk!! bu~tine. Dubina probuSenja (fpr) treba da bude raeionano odre<lena jer probuSenje po­
vecava obim bUSacih radova, a time i eenu kostanja jediniee proizvoda.
i.moze se sracunati po fOIIIlUli Sojusvzriproma: Pored toga koefieijent iskoriscenja energije eksplozije u delu probilSenja je vrlo
V 0,15 p2 + 4 . q . m . p' H . I - 0,5 p mali. pa se veci deo energije prenese u stenu u vidu seizmitkih talasa i stvaranje pukoti­
w ,m na ispod nivoa etaie, odnosno u gomjem delu sledece etaze. Ovo utite na smanjenje efi·
2 'q'm' H
kasnosti buwnja sledece etaie za 20-30%. Ovo za sobom povlati ostavljanjeveceg si·
gde je: p kolicina eksploziva pO m' bu~otine, gumosnog rastojanja (e), a time i vecu I· n . o. Stvaranje pukotina u gornjem delu
q specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3 etaie utite i na pojavu negabaritnih komada.
m koeficijent zblitenja bu~otina, Ouzinu probuSenja rninskc busotine odreduje citav niz faktora, ali u prvom re­
H visina etate, m du fizicko-mehanicke i strukturne karakteristike stena, odnosno polozaj fronta etaie u
I - duiina minske bUSotine, m. odnosu na usloienost stene. SI. 192.
 304 305

Pored ovoga na veticinu probu§enja uticu i velicina linije najmanjeg otpora, vi­ 12.2.5. MREZA MINSKIH BUSOTINA
sina etate, preCnik buJotine, geometrija rasporeda buJotina, nacin miniranja, VISta eks·
ploziva i dr. Manje probu§enje iIi cak bez probusenja moze se obezbedi~i odgovarajuCim Efekat masovnog miniranja na pominskim kopovima u najveCoj meri zavisi od

rasporeda minskih buSotina. U zavisnosti od dliZine, odnosno iirine fronta etaie, busoti­

c ne se postavaljaju u jedan ill vile redova. Mreia rasporeda minskih hu§otina kod odreile­

ne vrednosti linije najmanjeg otpora moze biti odreilena koeficijentom zbliZenja bU'Soti­

na (m), odnosno odnosom linije najmanjeg otpora (W) i rastojanjem izme<1u buwtina u

redu (a).

a
m W
/- :::r Ako su minske buwtine postavljene u jednom redu onda so njihova rne<1usobna
§ . rastojanja odredena velicinom linije najmanjeg otpora i zavise od koeficijenta zbliZenja
buJotina (m) koji treba da budu oko 1,2. U koliko su buwtine rasporeilene u vi§e redo­
SI. 192. va, raspored buwtina zavisi i od rastojanja izmedu redova (b). Buwtine u viSe redova
Uticaj uslojenosti stene na veli{;inu probu~nja. al veliko probu~nie, b - srednje. c moze i bez pro· rasporeduju se tab da obrazuju kvadratni, trougaoni ill pravougaoni raspored sl. 193.
busenja. Busotine u trougaonom rasporedu obrazuju jednakostranicne trouglove, kod kojih su
stranice jednake rastojanju izmedu buwtina u redu, a rastojanje izmedu redova bu!btina
rasporedom minskih buwtina. prime nom kosih buwtina, primenom parno-zbliZe­ odreduje se iz odnosa b = a sin 60° 0,87' a. Koeficijent zbliZenja bu!btina za prvi
nih bUSotina kao i punjenjem buwtina eksplozivima razlicitih energetskih karakteristi­ red je m = a/W, a za drugi i sledeee redove m = a/b. Koeficijent zbliZenja minskih bu­
ka. DliZina probu§enja moze se odrediti u odnoso na: wtina varira u granicama od 0,8 - 1,6 (za klasicne §erne rniniranja) u zavisnosti od
stepena rusivosti stena. NiZe vrednosti odgovaraju stenama kOje se teSko miniraju.
visinu etate: Ipc 10 15 % H, m

precnik bUSotine: Ipc = 10 ­ 15 d , m , 5 6 , 5 6

<;>- - -?- - "'9 P; - -p;- -p <;>- __ --<;>-- __ --<?

najmanjeg otpora: Ipc = 0,15 - 0,25 W, m. I I I I \ / \ I

0- -6---6 Q...-~ .{j 0- - -6- - -...0

1 1 3 113

ill po obrascu:
SI. 193.
I pc =.v I Hl + W1 _ H, m Osnovni raspored buSotina pri bu~nju. I
\
gde je: H - visina etafe, m Povecanjem rastojanja izmeilu minskih bUSotina, ui smanjenje otpora u podu
W - linija najmanjeg otpora, m
d - precnik buSotine. m.
etaie dovodi do povecanja koeficijenta (m) kod kosih minskih buwtina i mill sekund­
nog naCina palenja. Optimalnu vrednost koeficijenta zbliienja moguee je odrediti eks­ II
perimentalno vecim brojem opita. Neki autori (Sovjetski) predlatu da se optimalna vred­
Probusenje se mote odrediti i po obrascu: nost koeficijenta zbliienja (m) odredi u zavisnosti od odnosa Vu/Vp s1. 193a, gde je
Vu brzina prostiranja uzduznih e1asticnih talasa, Vp - brzina prostiranja poprecnih
= 0,5' W, q. m trenutno ill milisekundno. U minerskoj praksi najcesce se
krece od 0,8 1.2. Rastojanje izmeau redova busotina zavisi od ostalih parametara
gde je: q specificna potromja eksploziva, kg/m 3 . busenja i minJranja i obicno se uzima da jc jednako Iiniji najmanjeg otpora za kose bu­
sot inc ili b 0,85 W za venikalne busotine. Ako je poznato rastojanje izmedu busotina
u reulI, (b) se moze odrediti iz ounosa:
 306
307

m=A Ako se minske buootine buSe pod nagibom prema horizontalnoj ravni, onda ce
2 w njena duiina biti:
n~----';----
L -- .H
- +1pr' m,
sma

1.51 \ I' gde je: 0: - ugao nagiba minske buootine prema horizontalnoj ravni, e).

Nagib minske buootine utice kako na tehnologiju buknja, tako i na efekte mi­
niranja. Iskustva pokazuju da se sa kosim busotinama postiZe bolje iskoriscenje energije
I
~ ~'lY). ).~
"~lJt~,< eksplozije,51. 194, smanjuju seizmicki efekti i postite veca stabiInost kosin a etata i veca
5igurnost rada.

051-1_ o J

01 L 1'>.).).1).'>.'),'>1 !

o 0,5 1 15 2 Vu/Vp
SI. 193a.
Zavisnost koeficijenta zbli~enja od odnosa Vy/Vp. 1 - milisekundno iniciranje, 2 - trenutno ini.
ciranje.

a v'3

b= ,m

Ako su poznati ostali parametri, rastojanje izmeilu redova buootina moze se

odrediti i iz odnosa:
p(L - I()

b=
a' . q ,
m

SI. 194.
Uticaj nagiba buwtine na iskori~nje energije eksplozije. a vertikalna b~otina. b - kosa buWtina.
gde je: p - kolitina eksploziva po metro dutnom bulotine, kg,
1 - izgubljena energlja, 2 - reflektovana energija.
L - duiina minske bUSotine, m
Nedostaci kosih bUSotina su u tome, sto kod konstantne visine etate ukupna
Ie - duiina tepa minske buootine, m
duiina bUSenja se povecava proporcionaino povecanju ugla nagiba buootine. Vrlo teSko
a - rastojanje izmeilu bulotina u redu, m
se odriava paralelan poloiaj minskih bUSotina, cesto dolazi do zaruSavanja zidova bu­
H - visina etate, m
ootine, veca je potrosnja kruna i bUSacih sipki u odnosu na vertikalne bUSotine, i najzad
q - specificna potromja eksploziva, kg/m 3 •
oteiano je punjenje minskih busotina eksplozivom naroeito ako je patroniran.
Stepen iskoriscenja minske busotine
12.2.6. DUZINA MINSKE BUSOTlNE I NJEN NAGlB L "
1] L+l ,'it
pr
Duiinu minske busotine cini visina etaie (H) i duiina probuSennja (lpr):
gde je: L duiina busotine, tn
L = H + L., m duiina tn.
 308
309
12.2.7. DUtlNA STUBA EKSPLOZIVNOG PUNJENJA

Te.tina eksploziva po 1m' bUSotine u zavisnosti od preenika

I DUtlNA CEPA
bUSotine i gustine pwajenja
Tabela 83a
Duiina stuba eksplozivnog punjenja u minskoj bUSotini odredena je dutinom
busotine, kolicinom eksploziva koju treba smestiti u minsku bUSotinu i potrebnom du­ ~..; Gustine punje"j.' Ill/em l
tinom cepa. ~~ E 0,&0 .:~
0.70 0.80 0.85 0.95 '.00 1.05 1.10 1.15 ',20 1.25 '.30 1.35 '.40 1.45 1,50 1.55
'."
~ ~ E Tetina eksploziva
Kolicina eksploziva koja mote da stane u minsku bUSotinu je: 2$
2.
029
.,37
0,"
0.<3
0,39
.,,"
O.tZ
0,52
0.44
U5
°16
0."
0,<19
0.62
0,52
0,66
0,"
0.69
.,""
0.72
.,59
0,75
0.61
0,78
.,64
0.81
0.81
0,84
0.69
0,81
.,72
.,90
0.7.
09.'1
0.76
.,96
0.19
.,99

d2 30 0.42 0.49 0,56 0,60 0." 0.68 0.11 0.75 o,m 0,112 US 0.89 0.92 .,96 • .119 ',03 .Jl6 1.10 1.13
Q = P (H + Ipc 'e), kg odnosno IT
Q =- 4- '.1. Ip, kg 32 .,48 0,56 0,64 0611 0.72 0.76 0,,", •.84 0,88 0.92 0.96 1.00 U14 1.08 1.12 1.16 ',20 1.24 1.28
3. M" 063 .,72 0,77 G.82 0.87 0.91 0,96 1.00 1.05 ',09 1.14
....
'.18 '.23 1.27 1.32 ..," ..." 1.<15

dokje dutina stuba eksplozivnog pwajenja

J6
38
40
0.61
.,611
.,15
0.71
0.79
0,88
0_81
0,110
1Jn
.,86
0,96
1.01
0.91
',02
1.13
0.91
"\.£16
1.19 ...
',02
1.13
1.07
1.19
1.33
1.12
1.25
1.:19
1.17
'.30
1.45
1.:!:!
',36
1.50
1.27
I.tZ 1.47
1.31
1.53
1.88
....
1,tZ

1.75
',48
1.64
',53
1.70
1.58
1.76
US
',63
UI2
2.01
Q 0.83 0.97
••• 1,11 1.2< 1.31 '38 , .•5 1.52 '.08 ..... '.56
1.12
',62
1.78 1.8' 1.92
Ull
2,00
UI9
2.01 2.14 2.21

Q •• 0.91
.,99
1.06
1.15
1.21 1.29 1.31 •.« ',52 160 1.66 1.14 1.112 1.90 1.98 ',0$ 2.13 2.21 2,2\1 2.35 2,43
Ip ::; (H + Ipr) -I;:, m odnosno Ip p ,m, ill
'6 ••32 1.40 ',<19 1.51 1.66 1.75 1.83 1.9' 2,00 2,09 2.11 2." 2.35 ...Q 2.50 2.57 2.65

" '.011 1." 1.•• ',$3 1.61 1.71 1.al

1.9.
',110 1.99 2.011 2.11 2." '.35 VIS '.54 2." 2.71 2.80 2.M

.,..
SO 1.11 1.37 ',56 1.66 1.76 UIS 2.0$ 2.15 2.25 2.35 ,,45 2,$<0 2.64 ',7' 2.84 2,94 '.03 3.13
52 1.27 1.48 169 .00 .l.O1 2:!:! 2.65 2,96 3.18 3,39
Ip = 4, -Ie' m 55 '.tZ 1.65 1.119 2.01 "'"
2.13 225
2'2
2.31
'.33
2,60
2.43
2,72
254
2,8< 2.96
2.75
3,011
2.86
3.'9 13.
3.07
3.43 US
3.26
3.67 J.79

""eo u.
1.69
1.84
1.97
2.11
',55
2.2.
2.39
2.31
253
2,SO
2.67
2.64
2,82
2.71
2,96
290
3,10
3,03
3.24
3,'6
338
',30
3.52
3,"
',66
3,56
3."
3,69
3.94
3,82
.,""
3.96
',23
'.09
•.31
•••
• 5'
gde je: P kolicina eksploziva po m' bwotine, p IT d2 62 '80 2.10 2." .55 2,70 2.85 3.01 3.16 3.3' 3.46 3.G1 3.7$ 3.9. ',06 4,3' ,,:16 4.51 ',M Ul:l

4
. .1, kg/m' 65 US 2.31 2.64 ~.81 2.97 3.14

..
3.31 3_.7 3.64 3,80 3_97
4,5,
•. 13 '.30 "'6 4,63
....
',79 496 5.13 5.29 I

H
Ipc
visina etaie, m
duiina probuSenja, m
611
10
72
7S
2.11
230
Vl4
2.64
2.54
2.66
28<
3,08
2110
3.07
3,2$
352
3,08
3,2$
345
3.74
'2$
3,45
36<1
3,96
3.••
"
3,66
•. 18
3.63
'84
407
·L41
,81
',03
427
<6,
',99
••22
.,47
US
•. 11
4,,41
u.
5,01
...
.35
'60

',29
",",
5,08
5,51
4_71
U9
5.29
5,73
',110
5.'.
5.49
5,"
S,08
5.'1
5.119
6.17
5,56
5.110
6.39
5.••
5.111
6.10
6.61
',62
5.95
6.30
683
.,SO
6.1.
8 ••
7.05
Ie dutina cepa, m 78
60
266
3.01
3.33
3.51
3.81
•.01
"'5
U6
',29
4.51
',53
•.76
•.47
••2
5,00
5.27
5.2.
552
5.48
5,77
5.72
6,02
5,96
8.27
6.20
.,52
6.43
6,77
6.67
1.02
1.91
7.27
7.15
1.5l
7,)9
7.'"
7,63
8.03
.1 gustina punjenja, kg/dm 3 62 3.16 3,69 4.:!:!
4,5,
'.48 4.1'5 5.0' .>S 5," 560 6.07 .,33 .,60 6,86 7.12 7,39 7.155 7,92 S.18 8 .••

Ip dutine minskog punjenja, m

as
88
90
3,40
364
3,81
3,.
',2$
•. 45
'.86
',08
'.8'
5.'6
5 .•0
5, ••
5.47
.n
5,38

....
,,77
5.61
6,08
6,36
5,"
8,38
6.61
....
623

699
6.52
8,99
7.31
6.80
7.29
7.83
1.08
7.60
7.95
7.37

....
7.110
7,65
6.20
•.58
7.93
8.5.
8.110
8,22
8J1I
•.22
8.so
....
9.12
8.78
9.42
9.85
9.07
9,72
10.17
Q
.,.
kolicina eksploziva, kg 92 3,98 '.64 5.31 5,64 5.91 &.30 6.64 &.97 7.3JJ 7.63 ',98 .,30 •.63 8.96 9,2_ Ul! 9.116 10.29 10.62
9S 4.2. US 5.66 6,01 637 6.12 708 7,43 7.78 8.14 8.•9 8.85 9,20 9,55 9.9' '0." '0,112 10.97 11.32
4­ dutina bUSotine, m. 98
100
'52
4.71
527
5.49
&.03
6,211
840
•.•7
6.7.
7,06
7.'6
7."5
7,54
7.115
7.91
8.2.
•.29
.,63
8.67
..02 .,<12
9••2
9.8.
9.ao
10.20
HU7
.o.sO
' ••155
11.00
'.,9)
11.38
11.31
11.71
11.68
12.17
12.06
12.56
103 ',99 5.83 6,86 7,08 7.SO 7.91 833 8.74 9.16 9,58 1000 10.41 10.83 11.25 11 •• 12.08 .2.50 12.91 13.33
.05 520 6,0$ 6,92 1.35 7,78 .,22 US 9,08 9.51 9,95 1038 10.61 11.2. 11.67 12.11 12,67 f2.97 12.54 13,84
.08 '.50 6 .•1 7.33 7,78 6.2.( .,7. 9.16 9.112 .0.07 1.,53 11.00 11.45 11-91 12.37 12,112 '3.28 117. 1•.20 14.65
11.
113
115
5,'"
602
.,22
665
7,02
7,26
7.60
8,02
430
8.07
8.52
682
8.55
9.03
934
9,02
9.53
9./18
950
10.02
•• 38
9.91 10.•5
10.53 11.03
10.90 .11.38
10.92
11.53
11.94
11.40
12.03
'IL42
11.87
12.54
12,91
'2,3$
13.0.
12••5
.2.112
13.54
14.01
.....
13.30

13,50
13.71
14.54
15.0$
14.25
'5,04
15.53
1.... 71
15,5$
1&.09
15.20
16.05
16.57
US 656 7,65 8.14 930 984 10.38 10.93 11.47 12.03 12.55 13,11 .360 H.21 14.75 15.30 15.85 ' •.40 16.94 17."9
.20 '.78
7,:16
7.9. 90s '.fit 10 \1 fO.74 12.3\ 11,87 12.•• 13.00 '3.57 1..... 14.70 lS.27 15.83 ".40 .6.11' n.53
19.02
18,09
19,00:
'25 8.58 9.81 10.43 t1 04 lUiS 12.27 12,se '350 H.l1 ".72 15.34­ 15.95 16.56 11.11 11.79 18. •
'30 HIS 9,211 10.11 11.28 11." .HO 13.27 15,92 .8.59 ",25 11.91 'U8 • 9.24 10•• 20.57 21.23

-
13.93 14.59 15.26
13'
'40
.,58
8,13
10,01
10.17
" ...
12.31
12.11
.306
12.87
13.85
13.$1
14.&2
14.31
15.3'9
15.02 1$.1.
11.18 '6.93
1.,"
",90
","
.447
11,88

'22.011
902'
lB.eo
200'
19..31
20.77
20.03
2'.114
20.14
2U'
21.<1"
23....
22.18
23.M
22,89
24.62
159 1.,60 12.37 1•. 13 15.1)2 15.90 16.78 11,61 18.5$ 1943 20,32 21.20 22.91 23.l15 2<.13 25.112 21.39 21,27
175 1443 18.83 19.24 20.... 21.64 22,84 24.05 25,25 26.45 21.&5: 28,86 30,06 31.26 32.46 33,117 34.87 315.07 31.28 38,46
200 18.es 21.ft
3<1,:16
25,'3 26.10 21127 2'iI."
46,83
31.42
.(9.09
32,99 3456
51.S.( 5<00
36.13 37.70 39.27
61.36
"",8<
83,112
.42.42
68.27
<13,l1li
l1li.12
"5.56
71.18
".13
7:1.63
'$.70
"',09
.so.27
78,5§
2$0 29," 39.27 41.72 44.18 56.45 :Sa.91

b) Ipr
S I. 195.
Elementi punjenja i zafepljenja minske burorine. a - kosa bUSotina, b - vertikalna busorina.

Ie (0,75 1,0) W, rn ,
Duiina cepa minske bUSotine utice na efekte miniranja, tako da povecava vrerne
traja.lja eksplozivnog impulsa, obezbelluje potpunu detonaciju eksp\ozivnog punjenja i gde je: W linija najmanjeg otpora u podu etaie, m.
sprecava nekontrolisano razbacivanje stenske mase. Eksperimentalna istraiivanja su po­
Prerna formulama Svedskih autora za sracunavanje parametara miniranja, du­
kazala da dutina minskog cepa u najvecoj meri zavisi od precnika minske bUSotine i ot­
zina minskog cepa moze se odrediti U odnosu na precnik minske bUSotine, i u odnosu
pora u podu etaie, te se za proracun duzine minskog tepa mogukoristiti sledece fonnule:
na karakteristike stenskog materijala ito:
 310 311

Ie; = (20-40)d ,m, gde je: Q - kolicina eksploziva po jednoj minskoj buiotini, kg
V - kolieina izminiranog materijala od jedne minske busotine, m 3 •
gde je: d - precnik minske bUSotine, m

Ie; :::: 20 d - za evrste stene,

Ie; = 40 d za meke stene.

Ukoliko'se koristi diskontinualno-razdvojeno punjenje, minski eep mote biti

do 2/3 duzine linije najmanjeg otpora, s napomenom da se minske bUSotine obavezno If
moraju zaeepiti do samog vrha. II
I' 'I
I I
I, i'
4 r
12.2.8. KOLICINA EKSPLOZIVNOG PUNJENJA I ZAPREMINA I' I, ~
II " "
MINIRANOG MATERIJALA 11 I, I:
)J, II II 'I
, -'-u~_ I, II
-"'b_ •
Kolicina eksp1ozivnog punjenja u minskoj bUSotini zavisi od fizicko-mehanic­ , -'\
kih i struktumih osobina stena, parametara i mrete minskih bUSotina, konstrukcije \

minskog punjenja, redosleda iniciranja i nacina pokretanja stenske mase.

Za proracun punjenja u minskoj bUSotini polazi se od osnovnog obrasca
51. 196.

Qq'V, kg, Zapremina prizme obr1J~avanja. a od jedne minske bukltine. b - ad vi~ minskih bu~otina.

gde je: q specifiena potromja eksploziva, kgl m 3

V zapremina stenske mase od jedne minske bUSotine, m 3 ,i

V:::: a 'W' H, m3

Za prvi red bUSotina, 12.3. METODA MINIRANJA SA PROSIRENIM BU80TINAMA

(KOTLOVSKO MINIRANJE)
Q = q·a-W·H, kg,

za drugi i sledeee redove,

Metoda kotlovskog miniranja na povrSinskim kopovima vrlo retko se prime­
Q:::: q·a·b·H, kg. njuje _Njena primena opravdana je sarno u slucaju kada pri zadatoj dUZini bUSotine, po­
trebna i proraeunata kolicina eksploziva ne moze da se smesti u minsku buiotinu. Ova
gde je: b - rastojanje izme<lu redova bUSotine, m. metoda miniranja primenjuje se za ernte, malo raspucale stene sa visokim koeficijen­
tom drobljivosti. Takffile se moze primeniti u srednje cvrstim stenarna sa maIim nagibom
Zapremina prizme obruSlivanja od jedne minske bUSotine, sI. 196 bice:
kosine eWe, kada je linija najmanjeg otpora velika, pa se stubnim punjenjem ne mote
V a ' W' H, m 3 , savladati.
Princip kotIovskog miniranja zasniva se na prosirenju predhodno izbuSene bu­
a zapremina stenske mase po m' buwtine je: kltine, u dnu putem viSe uzastopnih miniranja sa malim kolicinama eksploziva, s1. 197,
radi stvaranja prosirenja ,,kotla". Pro~reni dec minske' buootine ocisti se izduvavanjem
V' = V ,m 3 1m' komprimiranim vazduhom iii kaSikovanjem, a zatim se vrsi punjenje.
Cesto puta kod visokih etaia i vertikalnih bUSotina kombinuje se kotIovska
Provera specificne potro~nje eksploziva dobija se iz odnosa: mina sa razdvojenim min skim punjenjem s1. 197 (3), iIi kod kosih bUSotina kombinuje
se kotlovsko i stubno punjenje.
q V ' kg/m3 ,
 313
312

J 2. J Rastojanje izmedu buwtina u redu:

a m'W, m,

gde je: m koeficijent zbliienja buwtina kotlovskih punjenja, m =0,9-1,4.

Rastojanje izmedu redova kotlovskih punjenja.

b = 0,85 W , m.

SI.197.
Redosled operacija pri izradi •• kotla". 1 - bukltina, 2 - bukltina sa pro~irenjem, 3 - bukltina napu·
njena eksplozivorn. .
~

:t :!!
Kolitina eksploziva za izradu proSirenja - kotla odreduje se opitnim putem, i
~
iznosi pribliZno 20% od kolitine eksploziva za gIavno miniranje., i mote se orijentaciono
sratunati iz odnosa:
Q
_Q.
Qp k·.6.,kg,

p :1
gde je: Qp
kolitina eksploziva za prosirenje bUSotine, kg. 11
Q kolitina eksploziva za gIavno punjenje, kg.
/--- ......

kp pokazatelj prosirenja bUSotine, dm3 /kg.

~\
'- _ ..... I !I!.

.....

i
Vp
,-
kp =0'
p

Q ( Q )
,1/
gdeje: Vp zapreroina pro~irenja, dm 3
Ii
gustina gIavnog punjenja eksploziva, kg/dm 3 . b
.6.
'- /
Kolicina eksploziva za g1avno punjenje moze se orijentaciono odrediti iz odno­
sa (H.V. Meljnikov):
SI. 198.

Q = q . W3 [ W+ I 3/2
2W 1 ,kg, Serna rasporeda kotlovskih punjenja na etaZi.

gde je: q specifitna potroSnja eksploziva, kg/m 3 ,

W Hnija najmanjeg otpora, m.
Metoda kotlovskog miniranja ima citav niz nedostataka kao sto su:
-radi proSirenja dusotina komplikuje se organizacija rada na kopu.
Ostali parametri sratunavaju se iz odnosa:

-zbog koncentrisanog punjenja, dobija se neujednacena granulacija materijala.

Unija najmanjeg otpora
-stvaraju se jaki seizmicki efekti i obrazuju pukotine u podu etaie.

W H,m gde je. H· visina e taie.

314
315
12.4. METODE KOMORNOG MINIRANJA
povrtinom kosine eta1:e. SI. 20O-b. Na kraju bocnih hodnika izraduju se minske komore
za smefu.j eksplozivnog punjenja.
'Sustina metode komomog miniranja sastoji se u drobljenju stenske mase eks­ C1 b
plozijom koncentrisanih minskih punjenja tetine 10, 100 pa i viSe tona eksploziva. To
A-A li

,~
je najstarija metoda m'iniranja i potice od Sebastijana Vobana, Francuskog vojnog strue­
njaka za fortiflkaciona utvrdenja, koji se bavio i miniranjem.
Ova metoda miniranja, sa razvojem i modernizacijom bUSa6e opreme i tehnike ~.
izgubila je ~~j prvobitan znacaj, ali se jos koristi u svetu pa i kod nas. Primenjuje se
!IIi 'iT!
ugIavnom u kompaktnim i vrlo C\tt:Itim stenama, iIi u stenama sa ravnomemom raspu­ '11
--jI-,­
calo~u po celoj masi. Stepen usitnjavanja moze se sarno doneklc regulisati kolicinom -= -';, 18
minskog punjenja, nacinom smestaja eksploziva u komori i izborom odgovarajuee vrste :Pol

eksploziva. Komorno miniranje je slozen i delikatan posao, pa mu je potrebno posvetiti

posebnu painju. Narocito je vaZno dobro izuciti strukturne i tekstume karakteristike :;11
stenske mase. Mora se utvrditi pravac pruianja slojeva i pukotina. Pri padu slojeva prerna
kosini etaZe (oko 70°) postitu se dobri rezultati miniranja,jereksplozivno punjenje irna
dobre efekte kako po sirini tako i po dubini masiva sl. 199a. Kod horizontalne uslojeno­ SI.200.
sti ugIavno se dobijaju loSi rezultati sl. 199c, a narocito lost rezultati se dobijaju ako Serna razrn~taja komornih punjanja. a - pristupna prostorija - okno. b - pristupna prostorija ­
slojevi padaju suprotno od cela etaie. SI. 199b. hodnik - pOtkop.

a c d Kod visina etaZa manjih od 15 rn kao pristupna prostorija za izradu komore,

urnesto hodnika radi se okno sl. 200-a. Ako visina etate ne prelazi 9,0 m tada se prime­
njuje metoda rniniranja sa malirn komorama - rukavcirna. Rukavci su ustvari horizontal­
ni ill malo nagnuti potkopi profila oko 0,5xO,5 m2 • i duiine (0,5. -:0,85) H, sl. 201.

SL 199.

Uticaj uslojenosti stenske mase na efekte komornog miniranja.

Zbog svega napred iznetog, za svako komomo miniranje mora se uraditi pose­
ban projekat rniniranja sa svim potrebnim geoJoilim i geodetskim snimanjern terena.
Sam proces pripreme za izvodenje komomog miniranja moze se podeliti u tri etape ito: --=i
1-!~~
izrada pristupnih prostorija (potkopa. hodnika, okana i komora),

punjenje komora proracunatom kolicinom eksploziva,

izvodenje samog miniranja.

Kod izrade komora priprernni radovi odreduju se prema svrsi i karakteru samog SI. 201.
miniranja, i zavise od visine etaie. Kada je visina etaie veca od 15 m kao osnovni Sema raspored punjenja u malim komorama - rukavcima. 1 urkavac, 2 - minski tep, 3 - minsko
punjenje.
pripremnih radova primenjuje se izrada potkopa. upravno na bocnu povrSinu kosine
ettie, i sa bocnim hodnicima rasporedenim obicno u obliku slova "T" paralelno sa
Dimenzije pristupnih prostorija za izradu komore (potkopi, hodnici i okna) po
pravilu treba da bude sto manjeg poprecnog preseka. Velila profili ovih prostorija
 317
316

gde je: m - koeficijent zbliZenja komora, m = 0,9-1,4,

poveeavaju obim pripremnih radova, smanjuju brzinu izrade i poveeavaju tro!kove. Me­

l
W - linija najmanjeg otpora, m
dutim, ako se radi 0 velikom komornom miniranju i velikoj zapremini komora, gde se
eksploziv ne mote rucno unositi vee vagonima, onda se pristupna prostorija mora di­
menzionisati prema transportnom sredstvu koje se kroz prostoriju kreee.
U slucaju da linija najmanjeg otpora komora nisu iste, onda je:
WI + W2
i
Obicno je poprecni presek potkopa - hodnika u cvrstom materijalu zasvoden a = 2
, m.
sa dimenzijama 1,2x 1,5 m, a u mekom materijalu koji se mora podgradivati poprecni
presek je trapezni sa istim ill neSto veeim dimenzijama. Poprecni presek okna je obicno Unija najmanjeg otpora je proporcionalna visini etafe i obicno se uzirna
pravougaoni dimenzija 1,2xl,2 m do l,5xl,5 m ako se podgraduje. daje:
Tehnika i tehnologija izrade hodnika i okana biee obradena u posebnom pog­
H
lavlju. ""3 <W< 2H
3
,m
Punjenje komora eksplozivom vIii sePO zavrietku izrade komore. Eksploziv se
unosi u komore u sanducima ill kutijama. Ako se radi 0 veeim kolicinama eksploziva odnosno
onda se dovozi malim vagonetima, a kod okana eksploziv se spuSta preko posebno iz·
radenog tljeba, iii se spu~ta dizalicom. Pod komore treba da bude prekriven ter papirom W =(0,7 0,8) H, za visine etafa 12-18 m
u nekoliko slojeva radi zdtite eksploziva od vlage ako je na nju osetljiv. Posle sme~taja
W = (0,5 0,67) H , za etaie visine 18-30 m.
eksploziva, izrade udarne patrone i rnreze za palenje, vIii se zacepljenje pripremnih pros­
torija materijalom iz iskopa. Udama patrona je obicno 10-15 kg eksploziva koji se
Rastojanje izmedu redova komore je:
sme~ u centar minslcog punjenja, odakle se vade dupli vodovi detonirajueeg Stapina ill
g1avnog kabla do mesta odakle ee minslco punjenje biti inicirano. Vodovi ~tapina iii b = 0,85 W I
I
kabla se kroz priprernne prostorije moraju zamtiti da ne bi bili oSteeeni prilikom I

zacepljenja sI. 202.

I
I
f:r.

- .....-=--== =..:::!J
SI.202. .
Punjenje minskih komora.
::,:,/J
w;~,~
12.4.1. GEOMETRUA RASPOREDA I PRORACUN MINSKIH PUNJENJA
SI. 203.
OdreOivanje rastojanja izmedu komora je od posebnog znacaja. Ono mora da
Dvoredni raspored komora. 1 - okno, 2 eksplo~ivno punjenje u komorama,3 - komora.
bude u odredenom odnosu sa linijom najmanjeg otpora.
Rastojanje medu komorama u redu
KoHCina pojedinacnog komomog punjenja odreauje se iz odnosa:

a m·W. m • Q = q' W3 • kg
 3 Pi
319
gde je: q - specificna potrosnja eksploziva.
f (n) = (0,4 + 0,6 n 3 ) , pa je:
Za slui::aj vi§(: komora sl. 203 kolicina eksploziva se odreduje iz odnosa:
paje:
Q = q . W3 (0,5 + 0,4 m), kg , Q (0,4 + 0,6 n 3 ) . q . W3 , kg,

gde je: W - linija najmanjeg otpora u noiici etate, m

gde je: W - linija najmanjeg otpora, m
m - koeficijent zbliZenja komora, m =0,8 - 1,4.
q - specificna potromja eksploziva za norrnalno miniranje, kg/m 3
f (n) - pokazatelj dejstva eksplozije, i ima sledeee vrednosti:
Zapremina komore iznosi
n 1,0 1,25 1,5 1,75 2,0 2,25 2,5 2,75 3,0
K Q 3 9,17 12,88 16,6
Vk = k Lr' m , fen) 1,0 1,57 2,42 3,61 5,20 7,23

gde je: V k - zapremina minske komore, m 3

a b
Kk - koeficijent povef!anja zapremine komore (zavisno od vrste podgrade i
nacina razmestaja eksploziva u komorama) i iznosi 1,1 1,8,
Ll - gustina eksploziva, gr/cm 3 •

Zapremina prizme obru~avanja kod dvokomornog miniranja sa jednakim

1/
I.n.o, moze se sracunati iz odnosa:

V = [(W+b)a+(W+b)2]H, m3 51. 204.

Serna usmerenog dejstva eksplozije na odbacivanje. a - jednostrano. b dvost/'ano.

gde je: b srednja sirina pristupne prostorije (potkopa, hodnika), m

a rastojanje medu komorama, m Pri vrednosti linije najmanjeg otpora veeoj od 25 m (W>25)uvodi se poprav­
W linija najmanjeg otpora, m ni koeficijent .J
W/25 , pa u tom slui::aju obrazac za srai::unavanje koliane eksplo­
H - visina etate, m.

12.4.2. MINlRANJE KONCENTRISANIM MINSKIM PUNJENJIMA

NA ODBACIVANJE
ziva dobija oblik:

Q = n (0,4 +0,6 n3 ). q' W3 ,kg.

Su~tina met ode miniranja koncentrisanim minskim punjenjem na odbaciva­

nje, sastoji se u primeni jakih koncentrisanih minskih punjenja u komorama, tako da
dolazi ne sarno do drobljenja stenske mase vee i donjenog odbacivanja iz konture
levka eksplozije. Koristi se pri izgradnji razlicitih objekata kao 510 su: jzgradnja na·
sutih brana, kanala vecih dimenzija, raskrivanje IezBta mineralnih sirovina i dr.
s1. 204.
Razmestaj eksplozivnih punjenja i njegov proracun, karakteriSe se time, da
su to minska punjenja sa pokazateljem dejstva eksplozije n 2-3. Proracun potreb.
ne kolicine eksploziva za ovakva miniranja moze se sratunati po obrascu M.M. Bores­
kova.
Q = f . q . W3 • kg ,
gde je: pokazatelj dejstva eksploizije i u ovom slucaju iznosi:
12.5. METODE SEKUNDARNOG USITNJAVANJA
PosJe primarnog miniranja. u izminiranoj masi, u zavisnosti od kvaliteta mi­
niranja nalazi se manji ill vef!i procenat krupnih negabaritnih komada stenske mase
koji se moraju naknadno usitnjavati.
Visoki procenat negabaritnih komada pogorSava tehnitko-ekonomske poka·
zatelje rada na povrSinskom kopu. smanjuje ucinak utovamo-transportne·mehaniza.
cije) vidi poglavlje lLll, sl. 179 i 180) i povef!ava cenu ko~tanja jedinice proizvoda .
Od bIZine i eflkasnosti uSitnjavanja ovih negabaritnih komada zavisi ritam i organiza­
cija rada na povrSinskom kopu. Za usitnjavanje negabaritnih komada postoji vi§(: pos­
tupaka i metoda ito:
 321
320
da je duiaod 1,2 1,3 deblji!l~_komada. lniciral~e minskih punjenj~.!!eba vrsiti e~~.
uSitnjavanje negabaritnih komada miniranjem,
trodetonatorima ill detonirajuCim Hapinom~~lisllodno je, na povdinskim k()P.?vima,
mehaniCki postupci usitnjavanja,
vriiti sekundamo miniranje ~edno sa primamim miniranjem. Potrosnja eks.E!oziva
termiCki postupci usitnjavanja,
!s.rece se oko 150-200 grlrrl. Ova metoda usitnjavanja negabaritnih komada im~ sv;:
elektrofiziCki postupci usitnjavanja,
jih prednosti i nedostataka. Prednosti su: mala potroSnja eksploziva, srazmemo mali
kombinovani postupci.

udarrtUala~.u zVllCnj_efe~at.L-;oie,~p~!i vlll!ki ,broJmin.a. Ne<J.osiaci su:potrebnaje.

TermiCki, elektrofoziCki i kombinovani postupci, zavise od elektriCnih i PJt~~~ oprema jprjQQr.l..veliko razbacivanje kom_ada, malo iskoriSCenj~J:lp.reIT.J,e}ljl!di~

toplotnih karakteristika stena (vidi poglavlje 7.5) dok su mehaniCki postupak i pos- '
tupak miniranja, malo osetljivi na ova svojstva stena. ~;:I I I I J I
~
Usitnjavanje negabaritnih komada miniranjem moze se izvesti: ['II
bu~njem minslcih rupa u negabaritni komad, ['11-­
nalepnim minama, 1'111
; I;
kumulativnim minama. 111
111 ill I
'
:: -t-.
,
I
I
~
,
' t - - ,~

12.5.1. BUSENJE MINSKIH RUPA U NEGABARITNJ KOMAD

USitnjavanje negabaritnih komada bu~njem minskih ropa malog preCnika

u negabarltni komad i njegovo miniranje, jedosta raSiren postuPak.. SastOjise'u tome
I'Ji
~ se -b~~ei~ {;ek!cem, u zavisn,<lsti odVelicin; '~lib-;rlt8: tzbuSi Jed~a iliVi~ min-; ,I i i , I i I
~rul'a odredene,duiine. Duiina minskih ropa pribliZno se moze odrediti iz odnosa: ff I't 1'.1 8'+ fI'S' ff5 " n film}

l=if, m
51.206.

Dijagram za odredivanje du!ine minske rupe u negabaritu.

gde je: I duiina minske rope, m.

V zapremina negabaritnih komada, m 3 •
12.5.2. USITNJAV ANJE NEGABARITNIH KOMADA

NALAPNIM MINAMA

Qv~IT.Jetoda sastoji se u tome da se,lIa nag~baritni k(:ll11ad, 1Ia_~redinu ~ip() mo·

~tvu u neko udubljenje. stavi odgovarajuca kolil!ina eksploziva koja se sa spdjne Itt!·
ne prekrije ineriillmmaterijalom'(pes3k sa g1inom) u sloju kojije deblji ~d minskog pu­
~enTa~kao prekrivkamoze po-si~iti i,vo_da u.i>Ii~ti1enskoj VT~ sl. 2.07.

51. 205,
Bu!enje minske rupe u negabarit,

Duiina minske rupe moze se odrediti i iz dijagrama !d. 206. SI. 207,

Eksplozivno punjen.ie zauzima 1/4 - 1/5 dliZine minske rope, a ostali deo Usitnjallanje negabarnnih komada nalep· ~<"':"5if:(.5t%:%/"""''v:,0///
nim minama.
se za{;epi do vrha, Za negabritne komade debljine do 1.5 m dubina minske rupe
 323
EkspJozivpo_punjenje inidra se klasicnlm src~tvjma za iJliciranje:~ega?~ritni
primer, negabaritni komad). Ukoliko tiZa nije u visini spoljne povrsine kumulativnog
komad drobi se dejstvom udamog talasa, dok gasni produkti ovede nemaju uticaja, pa
udubljenja, ona se mote dovesti na povriinu objekta postavljanjem notica, tj izdizanjem
~i.~~risti sanlo deo energije ekSPlozije. Specificna potroonj~_~k.!'e!c:>zivamotebit~ i1"9
punjenja na potrebnu visinu sl.209.
puta veea u odnosu !lllJ~le~Q..du_~us<:!!i~_min~~t.:':Ipe u negabarit, i krete se od 1,0-2,0
kg/ml. Pri tome se javljaju veliki zYUcni i talasni efeiti, ~ ~idijus opasne ione odrazleta
~jj·k()m~daizi;OsiidO -jO~m_ i}og·svega o~~g~u~upn~k~lltTn.a eksploZlvakoja se .~
r}s!i_zll se1~n..darno_rniniranje nal.eplnirl:tmillama ne tr~Qa.Aapreae20 g~.

12.5.3. USllNJAVANJE NEGABARITNlli KOMADA

KUMULA TIVNIM MINAMA

Ova metoda sastoji se u usitnjavanju negabaritnih komada posebno oblikova·

nim minskiJll punjenjirna, koja se izraduju od visoko brizan tnih eksploziva livenjem iii
presovanjem. U eksplozivnom punjenju sa jedne strane izradeno je udubljenje, koje SI.209.
Kumulativna patrona opremljena nozicama. 1 - kowljica. 2 - eksplozivno punjenje, 3 - metalna
moz.e biti rwiti tih oblika (konusno, polusferitno, pirlll11idno), a na suprotnoj strani je
obloga. 4 - mesto za inicijator. 5 - no~ice patrone.
mesto za inicijator sl. 208.

Kumulativno-Monrovo dejstvo (otkrio gaje Americki flZitar Monro 1890), po­

jacava se ako se udubljenje u eksplozivu obloti tankom metalnom oblogom (gvotde,
bakar, alurninijum). Iniciranje rninskog punjenja vrsi se sa suprotne strane kumulativne
supljine, da bi se detonacioni Was usmerio u pravcu prepreke - negabarita. Brzina kreta­
nja kumuiativnog mlaza je 2 i viSe puta veta od brzine detonacije doticnog eksploziva i
kre6e se do 15000 mis, a pritisak u liii iznosi i do 100 000 dN/mm 2 , a temperatura
20000-30000°C.
Usitnjavanje negabaritnih komada kumulativnim patronama je vrlo efikasno. Za
razbijanje negabaritnog komada do 5,0 m3 dovoljno je jedno punjenje od 1000 gr.
eksploziva. Osnovni parametri koji odre<luju efekat dejstva kumulativnog punjenja
su:

sa. 208. - eksploziv (vrsta, osobine, gustina i raspored oko ose punjenja),
Dejstvo kumulativne mine. inicijator.7l - eksplozivno punjenje, 3 - udubljenje sa metalnom
- visina kumulativne mine u odnosu na precnik udubljenja, treba da se kre6e
oblogom. 1,5 D do 2,5 D,
oblik udubljenja,
Dejstvo kUnlulatirvnog minskog punjenja je specific no u odnosu na dejstvo obi· udaljenje od elementa - bloka koji se minira,
cnog eksplozivnog punjenja. Dok se kod obicnog (koncentrisanog iii uzdutnog) rninskog natin iniciranja,
punjenja dejstvo eksplozije ispoljava ug1avnom podjednako na sve strane, dejstvo kumu­ omotac mumulativnog punjenja. Ukoliko je spoljni omotac cvr~­
Iativnog punjenja se ispoljava u jednom pravcu u vidu kumulativnog mlaza. ti, efekat kumula tivne mine je yeei.
lz udubljenja eksplozivnog punjenja, pri detonaciji, stvara se udarni talas koji
na odredenoj udaljenosti postiie najvetu koncentraciju tzv. ,,kumulativni mlaz"
ima vrlo veliku prodomu moe. Mesto gde je gustina kumulativnog mlaza najveea naziva 12.5.4. MEHANICKJ POSTUPCI USITNJAVANJA

se fokus iii ziZa, koja se ispoljava u vidu tacke iii kruga. Kumulativno minsko punjenje NEGABARJTNIH KOMADA

ima najvecu probojnu moe ako se iiza nalazi na povrsini na koju je upravljena (na
Ovi postupci sa aspekta sigurnosti su najpouzdaniji i u poslednje 'Ire me se sve
viSe primenjuju. Zasnivaju se na mehanickom razaranju negabaritnog komada, pomoeu
 324
tega koji pada na negabarit, ili u poslednje vreme se posebno konstruisu mehanicki raz­
bijati, koji rade na komprimirani vazduh na principu otkopnog cekica. Pravolinijskim
kretanjem klipa u cilindru nanose se udarci po temenu klina koji se utiskuje u negaba­
ritni komad i tako ga razara.
13.0. SA VREMENE METODE INTENZIFIKACIJE USITNJA VANJA
STENA MINIRANJEM
Sve veci zahtevi za eksploatacijom mineraInih sirovina, i tehnitka dostignuca
na polju utovamo-transportne mehaizacije. bUSace tehnike i opreme, razvoja i proizvod­
nje eksploziva i sredstava za iniciranje kao i nova saznanja 0 transformaciji potencijaine
energije eksploziva, teoriji ruSenja stena i odnosa stena - eksploziv uticali su da se u
metode eksploatacije uvode savremeni postupci rniniranja kao jedan od bitnih faktora
vece proizvodnje i produktivnosti rada. Zahvaljujuci uvodenju novih postupaka i metoda
miniranja kao sto su:
viSeredno milisekundno miniranje,
racionalna konstrukcija punjenja,
rniniranje usteSnjenoj sredini i poveeanje visine etate,
primena usporivata u spoljnoj mreti i unutraSnjosti minskog punenja,
(l.o)l/k
primena neelektritnog iniciranja minskog punjenja,
a = ao L
savremena Serna miniranja.
Stvoreni su u.>lovi za primenu kontinualne utovarno-transportne mehanizacije
jer se savremenim postupcirna postiZe zadovoljavajuce usitnjavanje. a procentualno
ucesce negabarita u izminiranoj masi teste imosi sarno 0,5%. Masovna ill industrijska
miniranja sa viSe redova buwtina su prihvatena na svim vecim pominskim kopovima,
gde se rninira od 5-15 redova buWtina. Isto tako koriste se i viSeetaina miniranja. visina
etate je povecana i u proseku se krece od 15-25 m. Kolitina eksploziva po jednom mi·
niranju testa se krece i do 1.000 tona, Sto mogucuje da se broj miniranja smanji, a ovo
utite na stepen iskoriSCenja utovamo-transportne mehanizacije. Pri rniniranju se prime­
kompletne mere bezbednosti a problemi seizrnitkih potresa resavaju se primenom
usporivaca iii miIisekundnih ekektrodetonatora, kao i delenje minskog polja u sekcije
koje Se zatim aktiviraju jedna za drugom, Sa povecanjem dubine povrsinskih kopova i
bUSaeko-minerski radovi postaju S\'e slozeniji, jer se radne povrsine smanjuju a priliv
~ode povecava sto utice na izbor \'Tste eksploziva. Savremeni eksplozivi spravljeni na
mestu upotrebe imaju uvecanu sinn:] zone hernijske reakcije sto omogucuje bolje isko·
riscenje potencijalne energije. Primenom iniciranja sa usporivacem u jednoj
325
busotini omogucuje da se izvrSi aktiviranje po zelji sa vrha ill dna, kod bu~tina koje
su punjene razlititim vrstama eksploziva ill kod razdvojenib punjenja_ Kod visokih etata
primenjuju se vilie inicijatora cije se optbnaIno rastojanje moze izracunati. Neki od glav­
nih uticajnih faktora na rezultate miniranja biee detaljnije razmatrani.
13.1. TRANSFORMACIJA ENERGIJE EKSPWZUE
U STENSKI MASIV
Predstava 0 mehanizmu ruSenja i usitnjavanju stena irna u osnovi sarno kvalita­
tivan karakter. Visok pritisak gasova koji se obrazuju pri eksploziji u rninskoj bu~tini i~
dejstvuje na zidove izazivajuCi deformaciju i pomeranja, koja se rasprostiru u vidu elas­
ticnih talasa sa brzinom koja je odredena fizitko-mehanickim karakteristikama sredine.
Oblast zahvacena dejstvom elasticnih talasa, nalazi se u napregnutom stanju. Ukoliko su
ta naprezanja veca od kriticnog naprezanja za dotitnu stenu, dolazi do pojave mikro­
pukotina (ukoliko ranije nisu postojale) koje se Sire, obrazujuci sistem pukotina. VeliCi­
na krititnog naprezanja zavisi od oblika naprezanja i razmere sistema pukotina u pos­
matranoj oblasti. Znataj statitkog kriticnog naprezanja odreduje se srazmernim efek·
tom u srednjoj ravni tvrstoee materijala.
Uticaj srazmemog efekta moze se predstaviti izrazom:
Maksimalna brzina rasta pukotina odredena je flzicko-mehanitkim svojstvima
materijala. Vreme za koje ce puktoine dobiti maksimalne dimenzije zavisi od nivoa
napregnutog stanja, koje se progresivno srnanjuje sa rastom pukotina. Ispitivanja meha­
nizma ru§enja stena eksplozivom pokazala su da pri pr01azu detonacionog talasa kroz
stenu sa dosta pukotina, dalje Sirenje pukotina produzava se pod uticajem potisnog de}
stva gasova sve dotle dok gasovi ne isteknu kroz pukotine, odnosno dok pritisak ne
opadne. Tatan uticaj pojedinih dejstava na terenu nije odreden, ali se pribliZno moze
odrediti kod rniniranja pod vodom pOSto je energija udarnih talasa u vodi analogna ener­
giji udamih talasa u tvrdim telima. Na osnovu takvih ispitivanja ustanovljeno je da dejs­
tva udamih talasa utestvuje sa 15% u ruSenju stena, a energija potisnog dejstva gaso·
va sa 50%. Dejstvo eksploziva u stem karakteriSe se impulsom pritiska u minskoj
busotim, koji podstite impuls naprezanja u steni, Impuis pritiska i naprezanja odredeni
su sa dva parametra ito:
promenom velicine pritiska i naprezanja u odredenom vremenu,
- intervalom prirasta napona po vremenu.
Parametri impulsa naprezanja u steni odreduju se parametrima impulsa pritiska
u minskoj buSotini. Velieina impulsa pntiska odredana je zavisnoscu
 3:;6 327

Pud P---=--­ (5)

I = Jp(t) dt (1) Pe ·D
o +---

Pc 'Dc

Maksimalni pri'tisak na zidove busotine jednak je detonacije i odreduje Ova zavisnost mo:ze biti prikazana u prostijem obliku
se kao
P P I +N
P = Pc 'D'V max (2) ud

1 + N Pc' D

gdeje: Pc - gustina punjenja u busotini, grlem 3 ps'D c

D - brzina detonaeije, m/s gdeje:
V max - masimalna pocetna brzina cestica. PI (Vd +V)
N (7)
Pei detonaciji eksploziva Pe'D

D gde je: PI gustina produkata detonaeije, gr llit.

V max k+T V brzina zvuka u produktima detonacije, m/s.

Ako se usvoji da je za brizantne eksplozive k =3 izraz 2, moze se napisati Zavisnost broj 4 predstavlja odnos impendansi produkata eksplozije
pocetnu impedansu eksploziva. Znacajno je da vrednost N bude blizu L
P = 41 Pe . D3 (3) Ako je:
Pe' D

a srednji pritisak detonaeije u minskoj bUSotini ravan je polovni pritiska detonacije, tj. "'" 1

Ps '

Psr ! Pe ' D2, dN/em

2
odnosno

Pe . 0 Ps ' D (8)
Ako se brzina detonacije razlikuje od stacionarne brzine detonacije, ill se koris­
ti nehomogeni eksploziv u kome brzina detonacije protice sa promenljivom brzinom, Odredivanje impendanse na ovaj nacin moguce je samo ako se detonacioni talas
gomja jednacina se ne moze koristiti, vee se mora koristiti analiticko izratunavanje, ill krece penpedikularno na granieu razdvajanja dye sredine. Ukoliko se detonacioni talas
detonacioni pritisak odrediti eksperimentalno. Eksplozivi sa saddajem inertnih primesa krece paralelno zidovima busotine, u tom slucaju (N) se mora odrediti na osnovu kosih
detoniraju u rninskoj bUSotini sa smanjenom brzinom ill sa promenljivom - progresiv. upadnih i prelomnih talasa, pa je za njihovu interpretaciju potrebno eksperimentalno
nom brzinom po duiini minskog punjenja. ispitivanje.
Da bi odredill parametre talasa koji se pojavljuju na granici dYe sredine, koriste
se zaYlsnosti koje postoje izmedu karakteristika dttonacionog i udamog talasa u steni
koji se granite sa eksplozivom. Dopunski uslmi koji potpomaiu reoonje su jednakost
pritiska i masenih brzina sa obe strane graniee razdvajanja,
Pritisak na frontu udarnog talasa u sredini odreduje se zavisnoscu 13.2. RACIONALNA KONSTRUKOJA PUNJENJA

=ps·D~·V.d~ (4)

gde je: P s gustina sredine. gr/ PO\'ccano iskoriscenje energije eksplozije se i racionalnom raspodelom
Dc- brzina udamog talasa. m/s zapreminske koncentracije energije u busotini odnosno konstrukcijom punjenja (16,58),
V - masena brzma. mis. Razvoj detonacionog pritiska u busotini moze se prikazati izrazom

Pri normalnor:, upadu deton3cionog talasa n.l granicu eksplozivnog punjenja­ t) <;(h). i (t - tf (9)
stena, zavisnost u sr(,:1i od dctcl:1a,;;j,-, odreden je odnosom impedansi.
 329
328

gde je: ",(h)

f(t)
funkcija pritiska od promene dubine buootine,
funkcija pritiska od vremena racunato od vremena iniciranja,
P(h) tp 02
h - Ito
(17)

r(t t)' - funkcija zavisna od vremena koje prode od iniciranja do posmatra­ Analiza date formule govori od maksimalnoj energiji u centralnom delu busoti­
ne tacke., ne, sto se potvrduje i zonama drobljenja u masivu stena. Pri promeni koncentracije ener­
l' vreme za koje detonacioni tal as prode od mesta iniciranja do memog gije punjenja koriscenjem eksploziva razlicite brzine detonacije izraz 15 dobija oblik
mesta. 2
p0 h
Pri promeni brzine detonacije po osi buootine vreme (n mote bili odredeno iz­ p(h,t) -8- r [t - f ] (18)
h D(h)
razom
Odavde proizilazi da pri odredivanju karaktera izmedu detonacionih svojstava
t'(h) = l
h.
db
0
(10) eksploziva po dubini bUSotine moze biti naden polozaj maksimalnog detonacionog pri·
tiska. Ako pretpostavimo da se sa izmenom dubine busotine i njenog precnika brzina
iii pribliZno detonacije i gustina menjaju po funkciji:
i::m hi hi_I d d(h): 0'" O(h); p p(h) (19)
t'(h m) L (11 )
i= I
pa ce razvoj detonacionog pritiska u busotini sa vremenom biti dat jednakoscu
Na osnovu ovakvog principa, realnu funkciju f(t) mozemo zameniti impulsom
(r),paje .p(h) = d(h) 02(h) p3(h)

Oa bi oobili ravnomeran raspored impulsa pritiska po visini stuba punjenja, mo­

f( t) = r [t t'] r [t - (t' + r)]
ramo menjati parametre busotine iIi sastav eksploziva od koga se formira punjenja. Obzi·
Prema ovome detonacioni pritisak u bUSotini moze biti predstavljen sledecim rom da je promena parametara bUSotine, u prvom redu djegovog precnika u odnosu na
izrazom dubinu teSko tehnicki izvesti u praksi, to ostaje da se ravnomeran raspored impulsa po·
desi izborom i pravilnim razmestajem punjenja u busotini.
P(h,t) = {r [t - t'] - r[t - (t' + r)] } (13)

Ako pretpostavimo da je sirina (r) impulsa detonacionog pritiska u bUSotini

srazmema sa produz.enim dejstvom eksploziva na povrmni kosine eWe, to je dovoljno u
gomjoj jednacini ograniciti se samo na prvi clan 13.3. MINIRANJE VISOKIH ETAZA

P(h,t) = ",(h) r( t - 1') (14)

Pri postojanoj brzini detonacije U savremenim metodama miniranja povecanje visine eWe, iznad 15m, je
h
dan od preduslova za povecanje produktivnosti i ekonomlcnosti rada, kao i bolje iskoris.
t' '" D
cenje energije eksplozije. Prednosti visokih etaza ogledaju se u sledeeem:
velikoj koncentraciji rada na malom prostoru,
P(h,t) = 'P(h) ,(t _ h·- flo (15) boljem kori3Cenju busacih maSina,
izt-egavaju se testa novih etata,
PredstavIjena funkcija pritiska u dubini busotine predstavlja i maksimalni - st\'araju se uslovi za primenu kontinualne mehanizacije,
pritisak gra\itacionom spustanju vece kolicine odminirane mase na osnovnom etaZu,
mogucnosti iniciranja minskog punjenja iz \iiie tacaka,
2 koriscenju buSotina.
"'(h) Pm n 8 P0
;';'0
331

t 2/3
Uticaj \isine ctaze na bolje iskorisccnje energije eksplozije, dolazi do _ 2/3 I - ( --­ )
max
narocjto pri pnmeni eksplozivnih sme:!a koje imaju duii eksplozivni impuls. Na slid P - Pmax ( t ) e t (25)
max
br. 210 dat je oblik razvoja impulsa sa vremenom. Prema ovim krivim pritisak pri ini­
c:iranju brzo raste do svoje maksimalne vrednosti, zatim pada po krivoj (orerna nekim Ako uzmemo da se maksimalni pritisak u bUSotini dobija u momentu zavrSet­
ka detonacionog procesa moZe se odrediti da je
3utorillla cksponencijalnoj) do pocetnog pritiska.
L'
t max = D (s) .
p ~JNlcm2

12000 ~ -
Maksimalni pritisak pri ekspIoziji dat je izrazom

6000 \\ Pmax = gPeD

Ako se uvrsti u izraz broj 25 dobija se izraz za zavisnost pritiska ekspIozije u

bu§otini od visine etaie
o "-. I

20 1.0 60 80 p =1/8. p' D 8 / 3 • C2/3 . eol ( D

L
t
/13 . 2 3
t / (26)
0) b)
gde je: p gustina ekspIoziva, dN Icm 2
SI.210. D - brzina detonacije, m/s
Oblik razvoja eksplozivnog punjenja sa vremenom. a teoretski, b - opitni.
L duiina stuba punjenja u bUSQtini, m
e - osnova naturalnog logaritma,
Ove krive pritiska mogu se dosta priblizno aproksimirati zavisnoscu: produZno dejstvo gasova na sredinu, m/s.
p a.t 213 'e bt:,3 (21) Racionalna visina etaie od koje bi najveci den energije bio iskoriscen za usitnja­
vanje stene dat je izrazom:
P pritisak gasova pri dN/cm 2
vrerne. s ~ = Ie + Ie Ip (27)
e osnova naturalnog logaritma,
b koeficijem, gde je: Ie racionalna duZina eksplozimog punjenja, m
(Vp + V)Vs
Ispitivanjem na ekstremum Ie = (Vs: + V') Vp W (28)
dp 3. t l/3(l_bt 2 / 3 ) 0
dt :: 2/3 a' e (22) gde je: V p - brzina razvoja pukotina u pravcu slobodne povrsine, ml s
V - brzina prostiranja elasticnih talasa, m/s
odreaujc se vreme u (s) za koje pritisak dostigne maksimalnu vrednost V ~ - brzina detoancije detonirajuceg Stapina, ml s
V' brzina prostiranja elasticnih talasa paraleJno sa busatinom, m/sek
:: (23) W linija najmanjeg otpora, m.
b.1, :

tm a\. U izraz .: : I dobija se maksinlaini pritisak Brzina prostiranja elasticnih talasa kroz stenu je razlicita. Ukoliko su stene
kompaktnije. brzina prostiranja elasticnih talasa je veca, pa se racionalna visina etaie
a
(24) moze kretati npr. kod granita 32-40 m, a kod kompaktnih krecnjaka 29-32 m. Pri po­
Pm.\. b'e
vecanju visine etaie od 15-75 m, dejstvo produkta detonacije na stenu produiuje se
Z:l\1Stl0S1 izmedu eksplozija u busotini i viSlle etaie moze se ustanoviti 5-6 puta. sto znaci da se stena 5-6 puta duze nalazi u napregnutom stanju. Isto tako
ako izrJz" 23 i:;~ UIT5::::10 :::37' 1 tada se
 332
333

analitickl Je utvrdena z3visnost vremena dejstva produkta detonacije u busotini od visi­ Lt (n-I)·lpr
ne stuba punjcnja sto je prikazano u tabeli br. 83 i sl. 211 i 212_
a opUe skratenje na celom bloku
TabeIa 83
L N·Lt(n I)
lI(m) 5 10 IS 30 45 75
gde je: Ipr- probuSenje ispod nivoa etaie pri nonnaInim visinama etaie,
t ll11s) 6,1 7,15 8,5 13,2 19,8 26,8 N - broj bUSotina u bloku_

U tabeli br. 84 dati su neki parametri miniranja sa visokim etafama na povr~n­

P.r:htkm 2 skom kopu "CGOK" koji potvrduju opitu zakonomemost povecanja tehnitko-ekonom­
30000rf~~~----"--------~------~~------~-------~
skih pokazatelja miniranja sa visokirn etaiama.

Tabela 84
10000 " I ~ .. '< '\ "
Po k a z ate Ij i Visina etaie (m)
18 21 25,6 27 23

'0000 I \ ,,\ I\: " "i Koeficijent

cVfstore (I) 10-15 10-16 8-15 10-14 12-17
7S Dubina bUSotine (m) 21,2 24 29 30 36,3
60 Duiina proburenja (m) 3,2 3 3,4 3 3,4
60 '20 ,eo 21.0 t,ms Linija najmanjeg
otpoca (m) 11,4 9,6 12,2 11 ,8 12,3
SI. 211.
Promena pritiska u busotini sa vremenom u zavisnosti od visine elaze. Mxeu bUSotina (mm) 8,2x8,2 6,9x6,9 9,Ox9,4 9,4x9,4 8,5x8,5
Duiina cepa (m) 8,6 10,3 8,5 11,2 8,8
Na slid br. ::! 13 data je Sema rasporeda bUSotina miniranja i utovara odminira­ Specificna potrosnja
ne mase kod visoldh etaia. eksploziva kg/m' 0,58 0,66 0,5 0,52 0,68
Kolicina materije
po m'buSotine (m') 65 45,5 83,0 83,0 67,6
Izlaz negabarita u % 0,35 0,2 0 0 0

E:
01
"'I
~I
13.4. MINIRANJE U STE8NJENOJ SREDINI
J
Najpotpunije iskoriscenje energije kod etainih miniranja, postiie se kod minira­
SI. 213.
nja na nepociscenu stenu iii tzv. miniranje u ,,stesnjenoj sredini". Pri miniranju u ste!inje­
Serna miniranja i utovara kod visokih etaza.
noj srcdini zbog nepociScene etaie koja slufi kao potporni zid smanjuje se pomeranje
odminirane mase sto dovodi do povecanja vremena dejstva eksplotiva na stenu, boljeg
Ako ..isoka etaZa zamenjujc (n) ctaza male iii srednje visine. to ct' dutina iskoriscenja energije eksp\ozije i boljeg usitnjavanja. Osim toga, ovako miniranje dopri­
bUSotine visoke etaie biti kraca za nosi vecem intenzitetu radova sto je vrlo bitno kod sistema eksploatacije sa veoma
 335
334

rnalim povrsinama. Postupak miniranja u stesnjcnoj sredini primenjujc se u nekoliko va- Sirina razbacivanja gomile odminirane mase moze se dati izrazom:
koje se razlikuju prisustvom ili odsustvom slobodnih povrsina, karakterom nepo-­
'::ts;;~ ... e rnase, redosledom aktiviranja mina i nacina formiranja stesnjene sredine. Pri L=II
B3 / 2 ~ • W + Bl J'1..0
B 3/2 Kp'W + B

I
I
miniranju u ap:;<;,I,.. too stesnjenoj sredini postoji sarno jedna slobodna povr~ina, a sarno I
punjcnje iii grupa punjenja 6g1""';""na je monoJitnim masivom. Ovakva varijanta prime­ gdeje: BI Sirina prethodno izminiranog materijala, pri kojoj ne dolazi do razbaci­
njujc se pri izradi useka kod otvaranja novih el~:!<lo, vri izradi kanala i st. Najveci prakti­ vanja,m
can znacaj obzirom na kvalitet usitnjavanja, kolicinu odminJr3flij/:l mllterijala i tehnicko-­ ~ duZina razbacivanja odminirane mase pri istim ostalim uslovima, m
-ekonomski znataj ima miniranje kod koga kao potporni zid sIuZi nepociscen materijal W linija najmanjeg otpora, m
od prethodnog miniranja. Potencijalna energija eksploziva bice najpotpunije iskoriscena Kp koeficijent iskorl~enja energije eksploziva za drobljenje.
kada su osnovni parametri miniranja (Sirina nepotiscene mase), tvrstoca stene, konstru­
kcija punjenja, specificna potrosnja eksploziva, vrsta ekspIoziva, optimalni za konkret· DuZina razbacivanja miniranog materijala zavisna je od speeificne potrosnje
ne rudarsko-tehnicke uslove. Kvalitet usitnjavanja stena nalazi se u upravnoj zavisnosti eksploziva, visine stuba punjenja u buSotini, konstrukcije punjenja, seme miniranja itd.
od Sirine prethodno izminirane rnase, a duZina razbacivanja u obmutoj srazmeri. Opti­ Praksom je potvrdeno da se prime nom rednih Serna miniranja postiZe minimalno, a pri·
malna sirina nepociscene stenske mase moze se dati izrazom menom dijago.nalnih Serna maksimalno razbacivanje odminirane mase. Isto tako je potvr­
dena da razdvojena stubna punjenja daju manja razbacivanja nego kontinualna. Koefi­
B Kp . W ( Y .Q . E I)
cijent iskoriscenja energije eksploziva u datim slucajevima je relativno visok Sio potvr­
up
duju pokazatelji granulometrijskog sastava i ueinei utovame mehanizacije.
gde je: K p koeficijent razbacivanja stene,
W linija najmanjeg otpora, m
q specifitna potroSnja eksploziva. kg/m 3
Q specificna energija eksploziva, KJ /kg
E modul elastienosti stena, dN/em 2 13 5. SAVREMENE SEME MINIRANJA
up - evrstoca na pritisak. dN / em 2
K·I koeficijent iskoriscenja energije utroSene na drobljenje.
U razvoju metoda dobijanja mineralnih sirovina na povriinskim kopovima naj­
Ova formula oddava zavisnost sirine prethodno izminirane stenske mase od znacajnije mesto zauzimaju Seme miniranja. Upravljanjem dejstvom eksplozije najjed­
fizicko·mehanickih karakteristika stena koja se min ira. svojstava eksploziva i osnovnih nostavnije se postiZe pravilnim izborom Serna miniranja. Njihova prirnena ne zahteva
parametara busacko-minerskih radova. Brojcano odredivanje ovih karakteristika u pro­ nikakve naknadne troskove a moguca je pri svim usvojenim parametrima bUSacko-mi­
izvodnim uslovima nije tesko. Vrednost koeficijenta K I menja se u granieama od nerskih radova. U protekle dYe deeenije milisekundnog miniranja. savremene Seme koris·
0,05-0,2 u zavisnosti od vrste stene. Na slid br. 214 prikazano je miniranje u stesnje­ eene su za sniZenje seizrniekog efekta. povecanje stepena uSitnjavanja stena, dobijanje

",r:iil{t?{:',~1t,:n
noj sredini. potrebnog oblika gomile odminiranog materijala, i postizanje drugih neophodnih fezul·
tata kod masovnih miniranja. Isto tako, pomoCu Serna miniranja mogu se dobiti zeljeni
redosledi optereeenja minskih buSotina. Pri jednoj semi miniranja karakter rusenja stena
I
u konturama jedne prizme, ogranicene ostalim punjenjima, je jedinstven. U zavisnosti od
~. " mreze rasporeda busotina u datom bloku dobijaju se naprezanja od 3 iii 4 stubna punje.
nja. Slika br. 215. Promenorn Serna moze se utieati na redosled njihovih iniciranja, izbor
optimalnog HC'mena usporenja izmedu minskih punjenja iii niihovih delova, a takode i
sIDer lllieiranja. Isto tako pomocu serna moze se
busotina. oblik i smer dobijanja mineralne sirovine.
Rastojanje izmedu bu~otina i Iinija najmanjeg otpora predstavljaju g1avne ele·
SI. 214.

mente miniranja. Promenom njihovih dimenzija i njihovog medusobnog

Miniranje u steSnjenoj sredini.

odnosa maze se uticati na raspodelu raspolozive energije. Na taj nacin, moze se poveeati
smaIlJi!! uticaj jedne iIi vise komponenata koje igraju ulogu kod pokrdanjd stenske
 336
337
rnase. Ilorizontalno pokretanje stenske mase je vrlo vaina komponenta jer ona reguliSe
sve cesce se primenjuje intervalno usporenje unutar minskih punjenja u buSotinarna.
i diktira rastresitost j usitnjavanje izminiranog materijala, sto se odrafava na produktiv­
Uporedo s tim razvile su se nove Seme miniranja kao i novi sistemi aktiviranja minslnJ.
nost utovarne - transportne mehaniLacije. Koeficijent zblifenja bu§otina u praksi se
punjenja.
Prema smeru otkopavanja minerhlne supstance i vllgovarajuce ravoi etaia
savremene Seme viferednog milisekundnol! mirulaflP mogu se podeliti na:
I. Frontalne §eme miniranja:
redlle feme miniranja,
redne - sekcione Seme,
redno-dvokrilne Seme
redno-pame feme,
redne sa srediSnjim zalomom. .~
b
2. Dijagonalne feme: t~.·
diajagonalne Seme sa klinastim zalomom na kraju bloka, I~
~
a
rednim miniranjem, zalom na kraju bloka, ·f
51. 215.
miniranje blokova sa nekoliko slobodnih povrSina,

Serna raspored naprezanja od 3 i 4 stubna punjenja u masivu stene.

dijagonalne - redne feme,

radjalne Seme,

najcesce reguliSe promenom rasporeda i redosleda intervala aktiviranja. On direktno Seme miniranja sa poprecnim zalomom,

utice na horizontalno pokretanje stenske mase napred, pokretanje stenske mase unazad, sekcione Seme sa poprecnim zalomom.

odnosno stvaranje pukotina iza minske serije. kolicinu blokova iz podrucja cepa minske
busotine kao i razbacivanje stenske mase. Koeficijent zblifenja busotina utice na kvalitet 3. Klinaste Seme:

usitnjavanja te je odredivanje njegove vrednosti potrebno utvrditi za svaku radnu sredinu Seme miniranja sa jednim klinastim zalomom,

posebno. U osnovi treba razlikovati dva pOjma ito: seme miniranja sa dvailinasta zaloma.

- koeficijent zbliienja rasporeda busotina. i

- intervalni koeficijent zbliienja busotina.

Pri svim raznovrsnim Semama miniranja u masivu stene, u periodu neposredno

Koeficijent zbliicnja bUSotina kod kvadratnog. pravougaonog i Sahmatskog ras­
pored a busotina obicno se kreee od 1.0-1.5. Promenom intervala aktiviranja u mins­
kom polju dimenzije rastojanja bUSotina i linije najmanjeg otpora mogu da se promene
tako da intervalni koeficijent zblifenja bUSotina bude duplo veei. Ukoliko su busotine
tako rasporedene da su vrednosti rastojanja busotina i linije najmanjeg otpora iste.
gonalnim aktiviranjem stvarno ruSenje stene se odvija pri dvostrukoj vrednosti rastoja­
nja busotina u odnosu na vrednost linije najmanjeg otpora. lskustvo je pokazalo da ras­
tojanje izmedu busotina treba da bude vece od Iinije najmanjeg otpora. sto garantuje
uspesno miniranje. a pokazatelj m: 'I busotini se takode poveca\·a. cime se srnanjuju
troskovi busenja.
Posto se inter,alni koefkijenr zblifenja busotina moze kretati od I - 10. lini­
ja najmanjeg otpora za pf\i red busotina u izvesnirn slucaje\ima mora biti \'eca kako bi
se izbeglo razletanje stena. posebno ako je celo etaie raspu.::ano od prethodnog mini­
ranja. Niska "rednost linije najm:mjeg olpora omoguca\'3 bolJ';~ pokretanje i pomeranje
stenske mase, sto je kod \1Serednih miniranj3 od \·a1nosti. l' poslednje Heme
pred ruSenje, mogu se razlikovati cetiri slucaja naprezanja stenske mase ito: jednostra.
no, dvostrano, trostrano i cetvorostrano naprezanje. Na slid br. 216 predstavljene su
moguce varijante red0'\leda iniciranja punjenja pri kvadratnoj rnrezi buSotina. Njihove
,I
osnovne osobenosti ogledaju se u sledecem: !I
-Jednostrano naprezanje sl. 216a minirana masa izlaie se jednovremenom
cetvorostranom pritisku. U vertikalnim ravoima simetrije dolazi do uzajarnnog gaoonja
suprotno usmerenih vektora pomeranja_ RUSenje je moguce sarno na racun velikih zatez­
nih naprezanja, koja su veta od otpora stena na pritisak. Ovakva miniranja mogu se pri­
meniti sarno za nekoliko redova bUSotina bez usporivaca. Ovakav nacin rada prime­
je uglavnom do pojave milisekundnog miniranja.
D':nstrano naprezanje sl. 216b karakteristicno za frontalne Seme miniranja
(redna i popre tne) sa srediSnim zalomom. Dva reda punjenja iniciraju se u odredenom
optimalnom vremenskom intervalu. lzmedu busotina u prvom redu koje se iniciraju jed­
novremeno nema nikakvog pomeranja cestica. Kretanje cestica izmedu redova l!smere­
no je penpedikularno frontu dobijanja i to u pocetku prema unutrasnjosti masiva, a
zatim na stranu reda koji se minira. lednovremeni razvoj dinarnickog polja naprezanja u
 33.'-: 339

redu prcdstavlja pomeranja cestice sredine i u najudaljcnijim tackama date izotropnim
oblastirna. Siabo ruSenjc u izotropnim i predizotropnim oblastima vezano je za razvoj
pukotina Roje poticu iz oblasti intenzivnog drobljenja.
usitnjavanje. Pri iniciranju punjenja u prvom redu tacke masivapomerajuse radijalno u
stranu drugog i treeeg reda. Par pWljenja drugog reda u srednjem delu prizme ne poka­
zuju znake pomeranja eestica. Pri jednovremenom razvoju polja naprezanja u momentu
susreta, talasi se spajaju i mogu izazvati deformacije na raeun pritiska. Na strani pu.njenja
prvog i treceg reda pomeranje eestica se vrSi slobodno. Razvoj talasa naprezanja treeeg

~ ~ ~.~
reda izaziva radjalno pomeranje cestica u stranu ranije iniciranih punjenja. Trostrano
• naprezanje obezbeC1uje primena dijagonalnih i klinastih §ema mreta kada se spajanje pu­
njenja vrSi paralelno dijagonali pravougaonika. Dobre strane su im u tome Ito se uzajam­

~ i ~
no dejstvo punjenja duZ kosine etate javlja u momentu kada je masiv vec pretrpeo nap­
• • • regunuto stanje. Unija najmanjeg otpora u procesu dobijanja odgovara radijusu dejstva
2 2 2 minskog punjenja i jednako je 0,7 od \.n.o pri obicnim frontalnim §emama, pa na taj
naein mine deluju u olak1lanim uslovima. Punjenja svakog narednog reda pomerena su

~ ~ *.~

u odnosu na prethodna za polovinu rastojanja menu bUSoinama, pa pri miniranju dopun­

• ski usitnjavaju vee minirani masiv izmenu bUSotina prethodnog reda, umanjujuci tako
izlaz negabarlta. Primenom kvalitetnih dijagonalnih klinastih i trapezoidnih §ema minira­
nja prakticno ne postoje zane niskih naprezanja. Osim toga. zahvaljujuci ravnom frontu
a) b) dobijanja raste i efikasnost sudaranja pokrenutih masa, pa se kinetieka energija komada
maksimalno koristi za dopunsko usitnjavanje. Siroka primena dijagonalnih i klinastih
lema potvrC1uju preimucstva koja su ovde izneta. Talasasta lema ,,grebenka" prlkazana
na slici br. 218 ne razIikuje se rnnogo od dijagonalnih lema. Sem oblika i smer fronta

1t3==1~ ;l~~
dobijanja su manje pogodni polto se jednovremeno iniciraju punjenja iz dva reda, pa se
zbog toga dobija izlomljena linija fronta dobijanja. Punjenja rasporeC1ena bliZe prednjem
kraju imaju tri slobodne povriine i deluju u olak§anim uslovima dok ona u sledeeem re­

'~ I' 2~ '% du deluju u stesnjenoj sredini.

~3 '~3
, l'
,
- Cetvorostrano naprezanje sl. br. 216d eksperimentalni opiti izvedeni u
2 J 3
laboratorijskim i industrijskim uslovima pokazali su da susret talasa naprezanja nije je­

1t~*. :l;h=, it
dini faktor koji utice na kvalitet usitnjavanja, vee i duZina vremena dejstva dinarnickih
C) d)
51. 216.
Sema pomeranja karakteristitnih tataka masiva pri razlttitim natinima eksplozivnog oPteretenja.
a - jednokratno. b - dvokratno. c trOkatno. d tetvorokatno naprezanje.
Trostrano naprezanje 51. 216.: za razliku od frontalnih Sema (redniJ1 i pop­
rccnih) ovde se prizrna okonturena punjenjima nalazj pod trostranirn naprezanjem. sa
odrei'lenim vremcnskim zastojern. dovoljnim za maksimalno pomeranje sredine pod dej­
stvom prethodnih punjenja. lzotropne oblasti obrazovane pomeranjem punjenja u
gonalnom redu, padaju u zonu vee minirane mase j ne pokazuju neki veci uli~al na
talasa. lniciranje punjenja posle toga, kada je susretni talas naprezanja proSao, omogueu­
je bolje iskori~enje energje. Takve uslove ispunjava eetvorostrano naprezanje koje se
odlikuje malom du7:inom pomeranja eestica, a veIikim vremenom procesa rulenja. U
najudaljenijoj zoni od punjenja javljaju se eetiri ciklusa elasticnih pritisaka i istezanja.
Brze promene naprezanja u razlicitim pravcima pomeranja, izazivaju intenzivan razvoj
pora i mikropukotina bez obzira kako su oni orijentisani u odnosu na punjenje. Ekra­
nizujuce dejstvo pukotina i povrSina usporenja u procesu raznovremenog i raznostranog
razvoja polja naprezanja ne manifestuje se u takvom obimu kao kod obienog eetvoro­
stranog napreLanja. Delujl.:::i u razlicitim vremenskim intervalima naprezanje ne izlazi
lZ domena cvrstoce materijala, ali pri cestom ponavljanju naprezanja izazivaju mikro­
pomeranja cestica na rllcun pora i pukotina i nejednorodnosti mineralnog sastava. U
porei'lenju sa dvostranirn naprezanjern period uzajarnnog dejstva talasa naprezanja ovde
se povecava do tri puta, sto stvara uslove za intenzivnu deforrnaciju u svim tatka.lUI ste·
nskog masiva. C industrijskirn uslovirna ovakav nacin naprezanja stenskih rnasiva omo­
gucuje dijagonalne seme rnilisekundnog rniniranja.
 340
341
Analiza granulometrijskog sastava izminirane mase pokazuje da se poveeanjem
broja raznovremenih naprezanja od 1 - 4 precnik srednjeg zma proporcionaIno se sma·
Na sl. 219 date su dvokrilna redna Serna miniranja (a) i pamo-paralelna lema 1
miniranja (b). Ove Ierne roiniranja priroenjuju se radi sniZenja seizmii5l6h potresa i po­
njuje, a koeficijent korisnog dejstva eksplozije raste do 1-1,41. I
boljSanja stepena usitnjavanja, jer se sva minska punjenja u redu ne aktiviraju odjednom
vee iz dva dela.
13.5.1. SEME MILISEKUNDNOG MINIRANJA

NA POVRSINSKIM KOPOVIMA
Q..

13.5.1. 1. Frontalne sme miniranja

Frontalne Ierne milisekundnog miniranja karakterUu se bu§otinama raspore.
denim u jednom ili vile redova paralelno frontu etate. Aktiviranje minskih punjenja
vrSi se sa usporenjem izmedu svake, svake druge iii grupe minskih punjenja u redu sl. 217

0) => rrrrl1-rrl

123'56789
Jilin l! l' rL!EJ ~ IN L!~ 1T L!l
SI. 219.
b) =>- 1tIt I tIt I
121212121
Redne ~me miniranja. a - dvokrilna redna ~ema. b - parno paralelna ~ma.

el!J ~ II! I!J Il'!!] !:[l Cllr l!J ~1'I! L!J Ut\)OrWOt.i

=>(lt1'
c)
Itl' 11
2 3 2 1 2 3 2 T2
l! [! eEl'I' L!l Tl! l!J:J ~ TI!J ~II! eJ!l
SI. 217.
Jednoredno milisekundno mmoranje. a uspOfenje izmedu svake bu~tine, b usporenje izmedu
svake druge. c - usporenje izmedu svake tre(e bu~tine.

j.p!fIt\f1 _ L:' I ~ J_ ,_ [ .!.. I ~ ] ..! OJ _, ] ~T:.!"'L

SI. 218.
Redna ~ema miniranja. I, II, III, IV - redov; buiotina, 0, 1, 2,3 - redo sled aktiviranja minskih
punjenja.
SI. 220.

Redne ~me miniranja sa uzdufnim zalomom. a pri izradi useka 0,1,2,3 redosled iniciranja redo·

ill da se kod viSerednih minskih punjenja minska punjenja u redu aktiviraju trenutno, va.

odnosno da se usporenje postavlja izmeau redova bU50tina st. 218.

 342 343

Na sl. 220 data je Serna miniranja sa uzduinim zalomom. Ova Serna miniranja
primenjuje se pri izradi useka, gde se prvo inicira srednji red busotina, koji deluje u ote­
zanim uslovima jer ima sarno jednu slobodnu povr§nu. U busotine tog reda stavlja se
malo veea koli~ina eksploziva jer su i buwtine srednjeg reda malo dufe u odnosu na
ostalt' redove. Busotine u ostalim redovima deluju u stesnjenim uslovima (sa ekranom).
Ova Serna miniranja obezbeduje vrlo dobru granulaciju miniranog materijala i malo raz­
bacivanje. Medutim, kod ove Seme rniniranja je veei obim bUSenja, veea specificna po­ l'l1JTITI' rITlTc.I~T}Tl::J.TITI
trosnja eksploziva kao i veee potresanje stenske mase izvan granica miniranog bloka.
Sve frontalne Seme miniranja imaju mali broj impulsnih naprezanja, mali koe­ b)
zbliienja busotina (oko I), nejednakomerno usitnjavanje sa relativno visokim SI. 222.
u~escem negabaritnih komada iz RJ"vog reda bUSotine, velike seizmic::ke potrese. Da bi Dijagonalne Serne miniranja. a - sa klinastim zalomom na boku eta1nog bloka, b - kombinacija di­
jagonalne i paralelne Seme. I!:etiri pravca aktiviranja.
se ove Seme uspesno primenile potrebno je izabrati racionaJan milisekundni interval
usporenja.
Dijagonalno-paralelna Serna aktiviranja sl. 223 karakteriSe se dobijanjem sten­
ske mase pod odredenim ugiom prema ivici etaie, i aktiviranjem svakog punejnja odre­
13.5.1.2. Dijagonalne Seme milliranja
denim intervalom usporenja, i sa razlic::itim koeficijentom intervalnog zbliZenja buSotina.
Dijagonalne seme miniranja odlikuju se jednostavnoscu, i prakticno se mogu
primeniti za svaki raspored busotina kod viSerednog miniranja. Aktiviranje mreze bullo­
tina vrSi se dijagonaJno tako da je broj intervala aktiviranja znatno veei od broja redova.
Kretanje stenske mase ka iviei etate moze biti usmereno pod razli~itim uglovima, tako
da je stvarna linija najmanjeg otpora, pri kojoj se materijal rusi, znatno manja nego kada
bi se minska punjenja aktivirala po redovima. Zbog toga se ovde mogu razlikovati, buSo­
tinska linija najmanjeg otpora i intervalna linija najmanjeg otpora sl. 221.
Q a
o
/
/0 j)
///
p ;:r -0., fT1
''-'­ oj b)
r:f p/ a...!Jf 0., '0" "q, 'n--.....
/~/<>
/ ''- , -. ,
6' / \,/ ,.0--0" " '0, ~. 51. 221. 51.223.
/0: / - i...,/ ' " '- Sema promene intervalnog rastojanja (a) Dijagonalno-paralelne seme miniranja. a • sa uglom r.nenja od 26" b - sa uglom r.nenia od 64~
6" p if 0 /0- --0" 'b.. 'b.. ,,:t i intervalne linije najmanjeg otpora (W) oj
/
kod dijegonalnih Serna.

Ako je pri kvadratnom rasporedu bUSotina, busotinski koeficijent zbliZenja

m = a/W = 1,0, onda ee intervalni (stvami) biti I11j =a/Wi = 2,0 , pri uglu od 45°.
lJkoliko je ugao pod kojim se rusi stenska masa manji, inlervalni koeficijent, koeficijent
zblizenja busctina raste i moze dostiCi vrednost 8-10. Kod dijagonaJnih Serna miniranja
mora se posebna patnja pokloniti izboru intervalnog usporenja. On treba da bude iza­
bran prema karakteristikama radne sredine. Pri rasporedu usporivaca u minskom polju,
mora se voditi racuna 0 polozaju slobodne povrSine. ukljestenosti i metodi miniranja.
Rastojanju izmedu redova (reba posvetiti posebnu painju. jer je ono sada manje nego 51 224.
kad bi redno minirali. Posebna painja mora biti posveeena kolicini eksploziva po redovi· Dijagonalna sema miniranja sa vi~e slobodnih povrSina. a - otvaranje sa jedne strane. b - otvaranje
mao Prakticno za svaki red treba odrediti kolic::inu ebpJoziva. konstrukciju punjenja i sa dl/e strane.
51.
 344
Vi8eredno miniranje sa radijalnim rasporedom bUSotina primenjuje se za mini­
ranje tvrstih stena, jer polukrufni raspored bUSotina obezbelluje uzajamno dejstvo su­
sednih eksplozivnih punjenja. Po linijt busotina uvetavaju se naponi u stenskoj masi fto
doprinosi boljem usitnjavanju. Zadnji red minskih bUSotina deluje bez stvaranja pukoti­
na iza zadnjeg reda buSotina.
345
13.5.1.3. Klin3ste §erne miniranja
Sustina k1inastih Serna rniniranja je utome da red rninskih bUSotina istovreme­
, no pomera deo stenskog masiva u pravcu jedne iii viSe geornetrijskih osa, time se obez­
b~duje sudaranje komada stenske rnase. Klinaste Seme miniranja mogu biti sa jednim ili
dvoJnim k1inastim zalomom u obliku k1ina ili u obliku trapeza.

SI. 227.
Klinasta ~ema sa jedinilnim zalomom.

Klinaste Seme miniranja u poredenju sa frontalnim, imaju veei broj impulsnih

naprezanja (oko 4), koeficijent zbliZenja bu~otina je veC:i (oko 2), fragmentacija materi­
jala je dobra, moguca je promena smera fronta otkopavanja. 8irina razbacivanja je mala.

S1.225.
a)
Principijelna ~ema dejstva minskog punjenja pri radijalnoj ~emi miniranja. a - redosled aktiviranja ra­
dijalno rasporedenih minskih punjenja, b dejstvo punjenja prvog reda bu~otina, posle eksplozije
prve grupe bu~otina.

., u 3 2
-
b)

SI,226,
SI. 228.
Dijagonalna ~ema rniniranja u uslovima st~niene sredine, 1,2 .... 7 - redosled iniciranja minskih
Dunjenja, u usporiva':'i. Sema minirnaja sa klinastim zalomom. a - sa jednim klinastim zalomom, b - sa dva klinasta zaloma.
 J4(, 347

J 3.S.:!. UTICAl SEMA MINIRANlA NA SNIZENJE Tabela 85

SEIZMICKOG EFEKTA
Broj impuJs.. Koefic.
Naziv Ierne nih napreza­ zblite­ Ostale karkateristike
Pravilan izbor ~rna rniniranja je od bitnog znacaja za sniZenje seizmickih potre­ , nja nja bu­
sa. Utvrdcno je da stepen srnanjenja intenzivnosti potresa pri rnilisekundnorn rniniranju §at.(rn)
zavisi od broja grupa i intervala vrernena za koje se one aktiviraju. Zbog toga se biok za Serne sa trenutnirn 1 Nejednako memo ust­
rniniranje deli u sekcije ili grupe u kojirna je ukupna kolicina punjenja neka odre(!ena iniciranjern njavanje, visoki seizroic:­
ki efekti
velicina. Dozvoljena tezina punjenja u grupi zavisna je od seizrnickih kolebanja za rela­
tivna rastojanja u blokovirna se rniniraju, a duZina sekcije (Ls) se ogranicava na: Frontalne !erne (redne 2 Nejednako rnerno ust­
i poprec:ne sa usporenjern njavanje, visoki seizmic­
rne(!u redovirna) lei efekti
Ls ~ D (T - t) . J.i2 Frontalne !erne sa 2 Ostaju pragovi uzduZ
zalornorn zalomnih redova
Talasaste !erne tipa 3 1,4 Ostaju pragovi uzduZ
gde je: D brzina detonacije detonirajuceg ~tapina, rnls ,,grebenka" zalomnih redova
T vrernenski interval usporivaca, rns Dijagonalne !erne 3 1,4 Smanjuje se Sirina razba­
interval vrernena rne(!u gruparna, rns. civanja gomile materijla
la usrn. sudar. korn.
stena
Seizmicka opasnost pri rnasovnirn ITumranjirna prakticno je bila otklonjena Klinaste Seme 3 2 Srnanjuje se Sirina razba­
prirnenorn dijagonalnih Serna, koje se rnogu prirneniti pri svakoj Sirini i konfiguraciji civanja gomila materija­
bloka. Spajanje punjenja u grope po dijagonali ornogucuje povecanje rastojanja meau la usm.sudar.korn. stena
njirna do 1,4 puta u odnosu na paraleJne i poprecne !erne. Kolicina eksploziva po jedi­ Parno-redne 4 2 Srnanjuje se Sirillit razba­
civanja gornile rnaterija­
nici vrernena sc smanjila, ali se poveeala opSta duiina dejstva eksplozije na stenu, tj. la usm.sudar .korn. stena
prornenio se pokazatelj koji se izraiava odnosom: Dijagonalno-redne 4 2,2 Mogucnost prornene
srnera fronta dobijanja,
Q srnanjuje se Sirina razba­
T :ET civanja

gde je: Q kolicina eksploziva, kg

T - opste vrerne dejstva eksploziva, ms 13.5.3. UTICAJ SEMA MINlRANJA NA FORMIRANJE

:Et - ukupni vrernenski interval me(!u grupama, ms. OBUKA GOMILE ODMINIRANIH MATERIJALA

Naglo smanjenje tog pokazatelja pri dijagonalnim ~rnama objamjava se poras· Oblik gorniIe odminiranog rnaterijala karakteri~ se sledecim parametrirna:
tom tog intervala rnedu punjenjirna u grupi. Analizirajuci karakter promene seizmickog sirinorn otkopne rnase ispred c:elaetafe (iza poslednjeg reda busotina),
efekta pri masovnirn miniranjima i stepen drobijenja stene pri razlicitim Semama minira· izbacivanje rninirane rnase van bocnih granica otkopnog bloka,
nja moze se medu njirna ustanoviti uzajamna veza. Sa povecanjem broja dinamickih prisu~tvorn iii odsustvom oSiro izratene granice izrneau minirane rnase i do­

naprezanja pri miniranju seizmicko dejstvo se smanjuje. Iz toga proizilazi da Serne mi·
niranja koje daju najbolje usitnjavanje daju i najrnanje seizmicke efekte Sio je prikaza·
no u tabeli br. 85.
dela etate.
Srnanjenje sirine gornile odminiranog rnaterijala omogucuje povecanje ucinka
bagera, na ratun broja zastoja i pornoenih operacija. Velika visina gomile pogorSava
uslove uto\ara, na ovo u velikoj meri utice izbor reme rniniranja. Frontalne Serne po
pravilu se odlikuju velikorn Sirinorn gornile i odbacenirn materijalorn iza zadnjeg reda
348
349
bu§otine, posebno pri nepravilno odabranim milisekundnim intervalima. Unija najma­
Gomila odminiranog materijala je ravnomema jer punjenja u svim grupama de­
njeg otpora i rastojanje medu redovima bUSotina zavisno od mrefe veei su od radijusa
1uju u jednakim uslovima. Klinaste §erne irnaju nedostatak §to obrazuju neravnomemu
dejstva (R) pa tirina gomileodgovara dalfmi odbacivanja komada stene, ~ = s, gde je
gomilu materijala velike visine, neefikasne su u stenama gde je izratena velika raspuca­
Lp §irina gomiIe, s daljina odbacivanja pojedinih komada. Smanjenje tirine odba­
nost. Uglavnom se primenjuju pri izradi useka, pri otvaranju kopova za izradu kanala gde
civanja mo1e se smanjiti prirnenom uzdufnih i poprecnih zaloma. Kod dijagonalnih
imaju preimuCstvo nad svim drugim Semama.
Serna koje su najrasprostranjenije prirnenjuju se tri i viSe redova buSotina. Za stvaranje
dopunskih slobodnih povrSina iniciranje pocinje sa zalornnim buSotinama. Kinematika
proces& dobijanja i obru~vanje gomile materijala ima oblike frontalnih Serna ali 1m je
Iinija najmanjeg otpora usmerena pod uglom ka celu etafe i ravan je radijusu ruSenja tj.
R =W slika br. 217. Kod ovih §ema tirina gomile je:
13.6. METODE KONTURNOG MINIRANJA
~ = s'sina

gde je: Q ~ ugao izmedu Iinije fronta i cela etaie. 13.6.1. POREMECENOST STENSKOG MASIV A MINIRANJEM

Primena sve vecih kolicina eksploziva za miniranje nastala je kao rezultat pove­
canog obima proizvodnje na povrSinskim kopovima. Usled toga, pod uticajem stalnih
dinamickih naprezanja od eksplozija, naru~va se ravnotefno stanje stenske rnase, ~to u
odredenim uslovima moze izazvati obru~vanje bokova etaZa, odnosno stvoriti uslove
za njihovu nestabilnost. Na povrSinama iskopa mogu nastati razne anomalije koje sma­

~O'( l~'
njuju sigurnost rada, a tokom vremena dovode do pomeranja stenskih masa. Stabilnost
iskopa je posebno vaina kod izgradnje objekata dugorocnog karaktera.
\1..-0 .".1 I.ev
~
,!?'b
III ~\;).~ r i
II t.:;o<::t ()r-,
2!!!!;~ .v!Ei'. f!!!!t~lo-.j ~'b ~
... IODd ../
SI. 229.
Redna tema rasporeda buJotina.

Naruseni
masiv

~fI
\,()

SI. 231.

!)ejstvo eksplozije mina na okolnu stensku masu.

Kod pO\'fsins~og otkopavanja ovo ima poseban znacaj kod miniranja na zavrs·
SI. 230.
nim kosinama kopa. Pri povrSinskim miniranjima nastaju tri zone deformacija stenske
Tatasasta ~ema tipa "grebenka".

mase: zona pukotina, zona potresa iLOna seizmickih oscilacija. Zona pukotina prostire
 351
350

sc na 2 -3 m, a u nekim stenskim masama i nepovoljnim okolnostima i 9-11 m iza za·

dnjeg reda minskih buwtina. Zona potresa mote da se prostire i do 40-60 m, a zona
seizmil:kih potresa zavisi od primenjene kolil:ine eksploziya. Prema V.K. Rubcovu po­
o remecenost stenske mase na povrsini krece se u dutini od 100 precnika eksplozivnog pu­
njei'lja, a ispod dna buwtine 5-7 precnika eksplozivnog punjenja. Sl. 231. a
Poremecenjt: stabilnosti stenskih masa moze se preduprediti ako se pri minira­
nju pridrlavamo odredenih principa kao:
ogranicenje kolicine eksploziva u granicnim delovima iskopa,

primeniti milisekundno miniranje sa sto vecim brojem intervala,

izvrSiti pravilan izbor eksploziva,

primeniti buwtine pod nagibom,

po mogucstvu smanjiti prel:nik buwtine.

:JrT:­
13.6.2. UTICAJ KONTROLISANOG DEJSTVA EKSPLOZIJE
[ ., .,
.,

._0
.,
Q

SI. 233.
Uobicajenil1l miniranjem bez narocitih kontrolnih mera u pogledu dejstva eks­ Raspored konturnih bu~otina. a metoda predhodnog obrazovanja pukotina, b - metoda zavr~nog
plozije, projektovana granicna povrsina iskopa uvek se prema~i, uz to stenska masa ne­ konturnog miniranja. c - bu~enje zavr~nih konturnih b~otina.

posredno iza gran ice konture iskopa izlofena je manjem iii vecem potresu pracenim pu­
kotinama i prslinama cime se smanjuje stabilnost stenskog materijala. U cilju izbegavanja
ove stetne pojave, 60-tih godina primenjeno je tzv. ,,kontumo" miniranje, kod koga se
koriste postupci kontrolisanog dejstva eksplozije u granicama konture iskopa, iii profila
ako se radi 0 podzemnoj rudnickoj prostoriji.
Postupak kontumog miniranja koristi fizicku pojavu da brzina prostiranja elas­
ticnih talasa naglo slabi pri prelasku iz sredine vece gustine u sredinu manje gustine. U
tom cilju, du.t konture iskopa posebno se izbusi niz kontumih bUSotina na odredenom
rastojanju. sa posebnim minskim punjenjem. koja pri detonaciji stvore usku zonu pove­
zanih pukotina. koje ustvari predstavljaju branu proiasku eiasticnih tala sa van ko~ture
iskopa. SI. 232.
Usled toga stenska masa iza konture iskopa ostane neostecena, a povrSine osta­
nu ravne i u granicama projekta. Kontume mine uvek se konstirusu sa oslabljenim dejs­
tvom eksplozije, ali dovoljno snaZnim za stvaranje pukotina izmedu buSotina. Stvaranje
pukotina izmeclu dYe susedne buSotine je pQsledica sudara dYe grope kompresionih tala­
sa. Ovaj sudar talasa prouzrokuje izmedu susednih busotina smicanje, odnosno odseca­
nje po zamiSljenoj ravni koja spaja njihve ose. sl. 234.
0:

JrT
I(O'<";'U a..':£
Bl.!lvl'iWE

-0­

.,.,
o

.,
.,
0.

SI. 232.
S1.234.
Raspored konturnih bl.dotina. a na etaii. b - u podzemnom prostoriji.
Susret kompresionih talasa izmedu dve bu~otine.
 3 )")- 353

13.63. KONTURNO MINIRANJE NA POVRS!NSKIM

Doterujuce ill izravnavajuce miniranje izvodi se tako da se glavno roiniranje
KOPOVIMA
obavi najpre, pri temu se ostavi jedan relativno uzak stub stenskog masiva (kao zona pri:
gu~nja) izme(iu poslednjeg reda bufotina i granitne ravni iskopa. Zatim se pristupa mi­
Na povr~nskim kopoviroa uglavnom se primenjuju tetiri osnovne metode kon­ niranju prigu§ujuCe zone doterujuCirn miniranjem. Po§to je na taj natin smanjena Jinija
turnog miniranja: najmanjeg otpora, i ona je jednaka po celoj dubini bufotine stabilnost etate nije poremc­
- linisko bu~nje ili linisko-zvutno miniranje, cena, nasuprot tome dobijana je ravna povriina etate. Ova metoda je efIkasna kod mini­
prigu§ujuce miniranje, ranja na zavdnirn kosinama. Sirina prigu~ujuce zone zavisi od vrste materijala. Sve buoo­
glatko miniranje, tine na granitnoj ravni iskopa se pune eksplozivom, i aktiviraju trenutno.
predminiranje,
8USOTINE IA IZRAVNAVANJE
G
13.6.3.1. Unisko bUSenje iii linisko-zvucno

miniranje

Primenjuje se prvenstveno kod malih'i srednjih precnika bUiltina, tako da se

busotine bu§e u jednom redu na malom rastojanju. Rastojanje izmedu bUSotina iznosi
2-4 prel::nika busotine. BUSotine se ne pune eksplozivom, osim u slutaju ako se radi
o cvrstoj i zilavoj steni onda se u svaku treeu iii cetvrtu bUSotinu stavi mala kolicina " PR~ARNO
eksploziva. ""IZ~INIRANI OEO
'-1 _ __ - - - - - - - ­
Red busotina koji je loci ran neposredno uz liniski red praznih bUSotina, puni
se sa manjom kolicinom eksploziva pribliino 5070 od punjenja busotina za primamo
81. 236.
miniranje. Rastojanje izmedu liniskih bUSotina i prvog susednog reda iznosi 50% od nor.
Izravnavajuce rniniranje na zavr~nim kosi nama eta:ta.
malne linije najmanjeg otpora, sl. 235.
e eoeeQeee e • e e e e e e .a
~
Prigo§ujuce miniranje sa bUSotinama, razlititog pretnika u istom redu izvodi se

e Ii) G e "
.s::o
"" " r c -. tako da se na granicnoj ravni iskopa, bu§e bu~otine malog i velikog precnika sa rastojanji­
rna manjim nego kod primamog rniniranja. Posle svake dYe ill tri builtine malog pret·
nika buti se po jedna bUSotina velikog pretnika. Eksplozivom se pune sarno buootine
..co

e Q a e e

31:

SI. 235.

Unisko bu~enje i linisko·zvutno miniranje.

fR,~"'R~O
Ova metoda konturnog miniranja nije efikasna u tankim s!oje\'ima sediment· ........ \l~\~ \R"'~\ OEO

--
nih lezista iii u naboranim fonnacijama metamorfnih stena. 'J_-----"""
SI. 237.
13.6.3.2. Prigusujuce miniranje Prigusujuce miniranje sa bu~otinama razlicitog precnika.

Ova metoda primenjuje se u \iSe varijanti ali najcesee kao: velikog precnika. Sirina zaone prigusenja je 1,5 - 2 puta veea od rastojanja izmeau
iii izravnavajuee rniniranJe, i busotina u granicnoj ravni. BUSenje busotina razlicitih precnika je ponekad organizacio­
- prigusujuce miniranje sa busotinama razlicitog precnika u istom redu.
 354
000000000000 355
o
no te~ko pa se primenjuju i buwtine jednakog precnika. Minsko punjenje je razdvojeno
sa bikarbit patronama izmedu eksplozivnih punjenja kao cepovi. Bikarbit patrone pre­
nose detonaciju ali same ne detoniraju. Po pravilu za kontuma miniranja upotrebljavaju E> E> ~
E> E>
se eksplozivi sa iZraZenim potisnim dejstvom.

13.6.3.3. Glatko miniranje

o E> a E)
lzvodi se kod Idasicnm ~ma miniranja kada ulima da jedan bok iIi deo etai.e
ostane neporemecen pri primamom miniranju. Efikasno se mole primeniti kod radijal·
nih ~ma ili pri miniranju iskopa u usecima. Perifeme bu~tine se mogu aktivirati zajed. E) e o e e
no sa aktiviranjem minskog polja, pri cemu se one uldapaju u aktiviranje po redovim~,
iii se za~itna zona minira posle g1avnog miniranja.

{IIII I'I~J IIIII IIIII IIII

U u

\'I'I _

51. 239.
Predmlnlranje se Izvodl zajedno sa glavnlm mlnlraniem.

Aktiviranje busotina za predm.i.niranje zajedno sa aktiviranjem ostalm bu~ti·

na u poIju je cesto primenjivana metoda. Vremenski razmak u aktiviranju buwtina za
predminiranje i ostalm bUSotina mora biti najmanje 50 ms. Precnik bUSotina se krece od
50 - 125 mm a rastojanje izmeau bu~otina 0,45 1,05 m.
8uSoTIHE ZA PRED­
MIHIRAN.E IZBUSEHE
BUSOTIHE ZA PREDMIHIRAHJE UNAPRED

E)-a---E>-E)r-E)r-E)'--E> E> E> E> e

G o E> E>

8U50TIHE ZA GlAVHO MIHIRAMJE

51. 238.

Raspored buwtina j aktiviranja kod miniranja iskopa sa glatkim miniranjem.

o E) G
13.6.3.4. Predminiranje "
Kod ove metode miniranja sve bUSotine na granicnoj ravni iskopa se aktiviraju
pre glavnog rniniranja. Pri tome se mogu razlikovati dva slucaja:
kathiranje busotina za prcdminiranje trenutnim putem, pri cemu se odmah
111'1 1'1'1 1'1' r [IIII51. 240.
1'1 II IIII r
nastavlja akthiranje u minskom polju. i Predminiranje $e izvodi unapred.
akti\iranje busotina za predminiranje uvek unapred za sledeeu seriju rninira·
nja. Za g1avno rniniranje vee ranije je stvorcna pukotina dut busotina na gra· Busotine za g1avno miniranje u minskom polju aktiviraju se zajedno sa buSo­
nicnoj ravnL tinama za predminiranje u sledecem minskom polju. Ova varijanta se na povrsmsldm
kopovima retko primenjuje.
356
357

13.7. METODA MINIRANJA PARNO I PARNO-PARALELNIM

Z8UZENIM BUSOTINAMA

Ova metoda miniranja primenjuje se u stenskim masama kod kojihje jako raz­
vijen sistem prirodnih pukotina. Primenjuje se za srednje cvrste stene sa koeficijentom
cvrstoee od 6-12. U stenama sa jako razvijenim prirodnim pukotinama vrlo je te~o
dobiti odgovarajucu fragmentaciju miniranog materijaIa. Gasovi koji nastanu pri eksplo­
ziji vrlo brzo se izgube kroz pukotine. U takvim slucajevirna potrebno je prodlditi dejs­
tva eksploziva na stensku masu, zbog cega je korisno primeniti pamo zblitene bUSotine,
koje u ovakvirn usIovirna daju zadovoljavajuce rezultate. Orijentacija bultoina u odnosu
na pravac pukotina i pravac otvorenosti cela etaie je odlucujuca na rezultat miniranja.
Pravac bUSotina i pravac pukotina treba da zaldapaju ugao od 45°. BUSotine se aktivira­
ju milisekundno. Sa ovim nacinom miniranja u odredenim vrstama stena moguee je sma­
njiti procenat negabarita, smanjiti potromju eksploziva, a povecati iskori§Cenje utovar­
no-transportne mehanizacije, sI. 243.

o 0
51.241.
Raspored buootina i aktiviranje iz sredine sa primenom obostranog predminiranja.
o 0
.
13.6.3.5. Konstrukcija punjenja minskih busotina

kod kontumog miniranja

00 00 00 00 00
1«'D ..
00 00 00
0o-r
Konstrukcija minskog punjenja bira se tako da diskontinualno minsko punjenje 00

bude rasporedeno po dmini minske bu§otine. Diskontinuitet punjenja postiie se na raz­ 1

licite nacine s1. 242. Uglavnom se bira manje brizantan eksploziv. sa izra!enim potisnim
dejstvom. a. &:
I,":
c.
, .'
d. e. J. g.
00 00 00 00

LJ-'-'

------
° 0

'~.~,
4.
'.

51.243.
Serna miniranja par no zblizenim buootinama. a - parno zblifene buootine, b - paroo-paralelne mli­
~: zene buootine.

~
.~I
"
.~ Suslina ove metode miniranja sastoji se u tome da se nekoliko burotina (2 iii 4)
.,'
uobicajenog precnika rasporeauju na zbliienom rastojanju, paralelna jedna drugoj na
51. 242.
taj nacin stvara se minsko punjenj~ ekvivalentno velikom precniku. Raspored pamo zbli­
Konstrukcija punjenja kod konturnog miniranja. a spljo~tene patrone - plasticni eksplozivi, b. rev­
rle patrone postavljene na suprotnu stranu grani~ne pov~ine, c - vazdu~ni m~u~epovi, d niz pat· zenih busotina moze da bude u vi~e redova sa kvadratnim iii trougaonim rasporedom
rona na detonirajueem ~tapinu, e - diskontinuirano punjenje - me<5u~epovi, f patrone malog pre­
cnika na polutci drveta i 9 - detoniraju~i Stapin sa malim punjenjem na dnu.
sr. 243. Ovakav raspored se primenjuje u slucajevima kada je u pod nom delu etate velika
linija najmanjeg otpora, a ne raspolaie se bu§ilicom velikog precnika.
Parametri rasporeda minskih punjenja kod pamo zbliienih bu~otina su:
358 359

Rastojanje izmedu parno zbliZenih busotina je: 13.8. UZROCI LOSIH REZULTATA MINIRANJA
I NACIN NJIHOVOG OTKLANJANJA
al =(3 6)d,m

gde je: d - precnik busotine, m. Losi rezultati miniranja mogu nastati iz viSe razloga, ali u prvom redu zbog:
neadekvatne specifi~ne potromje eksploziva,
Racunski ekvivalentni pre~nik busotine veceg pre~nika
neodgovarajucih parametara rasporeda minskih punjenja,
neodgovarajuce Seme miniranja,
de :::: d' n z ' m
neodgovarajueeg na~ina iniciranja minskih punjenja,
neodgovarajueeg pre~nika minskih busatina,
gde je: d - pre~nik busatine u grupi, m
neadekvatnog izbora vrste eksploziva, itd.
n z - broj zbliZenih busotina.
Kao posledica napred nabrojanih faktora dobija se:
Rastojanje izmedu centara grupe busotinaje:
- povecan procenat negabaritnih komada, odnosno dolazi do veceg procentu·
alnog u~e~a srednje veli~ine komada Sio umanjuje efikasnost utvorano·transportne
a=m'W, m
mehanizacije i drobilicnog postrojenja (vidi poglavlje ILl 1).
gde je: m koeficijent zbliZenja izme1tu grupe busotina (m = 0,8 ". 1,2), - povecano izbacivanje stenske mase na gomji plato etaie sl. 244-1, sto do­
W - linija najmanjeg otpora, m. vodi do dopunskih troskova ~iscenja etaZe, kako bi se stvorili normalni uslovi za rad
busilica.
Linija najmanjeg otpora
- stvaraju se "pragovi" - neravnine u podu etaZe sl. 244-2, Sio otezava rad
:!p utovame meharuzacije, i zahteva dopunske radove na bUSenju i miniranju.
W = ili W :::: 0,9 2p
q <t~ , stvaraju se nadvesci na gomjem delu kosine etaZe sl. 244-3, sto dovodi do
gde je: p - kolicina eksploziva po m' duznom busotine, kg/m' nesigurnosti rada ljudstva i meharuzacije i tako1te zahteva naknadne troSkove za elimini·
q - racunska specifi~na potroSnja eksploziva, kg/ml sanje ovih opasnosti.
qs - stvama specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3 . 1 2 3

~~ W Jt!II ntIW

.iJ
Kolicina eksploziva u grupi busotina .......~, ~,

ft

Qg ::: q . a . W . H , kg ,
..::J{_
If ;; -
gde je: a - rastojanje izmedu centara grupa punjenja. m 5
H - visina etaie, m.
" ~

~W
"
Kolicina eksploziva u jednoj busotini u grupi je:
ri -

01
O,z
::: - ' .kg
,"):.<..Y7K - ~~~J
n
51. 244.
Zaprernina miniranog matetijala ad jedne grupe bU50tinJ je: Sematski prikaz uzroka nekvalitetnog miniranja na povr~inskim kopovima.

\.g 3
a' W· H •m•
stvaranje pukotina iza zadnjeg reda minskih busotina sl. 244-4, sto dovodi
do otezanog busenja narednih busotina. Iz tog dela etaZe u narednom miniranju treba
ocekivati povecan broj negabaritnih komada.
 360
- preveliko razbacivanje komada minirane mase sl. 244-5, dovodi do smanje­
nja produktivnosti utovarno-transportne mehanizacije, zatim velike zastoje oko sklanja­
nja mehanizacije na sigumo mesto, kao i mogu~ havarije i hete.
U tab. 86 dati su uzroci loIDl rez~ltata miniranja i nacin njihovog otklanjanja
prema A.F. Suhanovu i B.N. Kutuzovu.
rezullati miniranja uzroci Iosih rezultata miniranja
Nije dobro prora~unata specifi~na
potrosnja eksploziva, nedovoljna je
koli~ina eksploziva po minskoj bu­
poveean Sotini. Nije dobro ilabran eksplo­
procenat ziv, nepravilan redo sled aktiYiIanja
negabaritnih minskih punjenja. Nije dobro ila­
komada bran milisekundni interval uspo­
renja. Nije dobro izabran pre~nik
minslce bUSotine (prevelik je) mllo­
cito kod krupno-blokovitih i stena
koje se teSko miniraju.
poveeano iIbaciva­ Prevelika specifi~na potrosnja eks­
vanje stenske mase ploziva. Nepraviian redo sled akti­
na gornji plato eta­ YiIanja minskih punjenja. Nije do­
f.e. i pojava puko­ bro izabran interval usporenja za
tina iIa zadnjeg re­ doti~nu radnu sredinu.
da minskih buSo­
tina.
Mala dufina probuknja minske bu­
stvaraju se pragovi 5otine. Nedovoijna snaga eksplozi­
U oofici etaie va u donjem delu buSotine. Suvik
velika linga najmanjeg otpora uno­
lici etate.
stvaranje nad veska Mala koli~ina eksploziva. Veliki
na gornjo j ivici ~ep minske buiiotine.
etaie
poveeano razara· Prevelika ra~unska specificna po.
nje i odbacivanje trosnja eksploziva. Mala linija naj­
stenske mase manjeg otpora u podu etaie za da­
ti precnik minske buSotine.
Tabela 86
postupci za njihovo otklananje
Poveeati specifi~nu potrosnju
eksploziva. Poweati kolicinu ek­
sploziva po buSotini. Primeniti
vr~u eksploziva, praviino odre­
d iti milisekundni interval uspo­
renja. Smanjiti precnik bUSoti­
fie.
Smanjiti specifi~nu i ukupnu
potromju eksploziva. Poveeati
duZinu cep a. Pravilno odrediti
interval usporenja. Promeniti re­
dosled aktiviranja minskih pu­
njenja.
Poveeati probuknje. U donjem
delu bUSotine upotrebiti jaci ek­
sploziv. Smanjiti liniju najma­
njeg olpora. Primeniti kose iii
parno...zbliiene buSotine.
POVl:eati punjenje u buSotinama.
Primeniti razdvojena minska pu·
njenja.
Smanjiti specificnu potrosnju
eksploziva. Powcati tiniju naj­
manjeg otpora U podu etaie.
36]
14. ODREDIVANJE SIGURNOSNIH RASTOJANJA
PRJ I\flNIRANJU
Odredivanje sigumosnih rastojanja pri izvodenju minerskih radova odnosi se
na:
Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva seizmickih potresa.
Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva vazdumih udarnih talasa.
Odredivanje sigurnosnih zona od razletanja komada pri miniranju.
Ova sigumosna rastojanja zavise od:
- Upotrebljene kolicine eksploziva, rasporeda minskih punjenja, izbora mill­
sekundnog intervala usporenja i natina iniciranja, pokazatelja dejstva eksplozije i drugih
faktora.
14.1. ODREBfV ANJE SIGURNOSTNIH RASTOJANJA
USLED DEJSTVA SEIZMICKIH POTRESA
Pod seizmickim dejstvom miniranja podrazumevamo oscilovanje tla, pobude­
nog onim delom osIoboaene energije eksplozije koji se ne utrosi na drobljenje radne
sredine, vee izaziva elastitne deformacije u bliZoj ill daljoj okolini mesta eksplozije.
Ovako nastale elasticne deformacije prostiru se u vidu elastitnih seizmickih talasa ra·
dijalno od mesta eksplozije. Intezitet ovako nastalih elastitnih seizmitkih talasa zavisi
u prvom redu od kolicine eksploziva (Q), rastojanja od mesta miniranja (r), karakteristi­
ka radne sredine, vrste eksploziva nacina miniranja i dr.
Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva seizmickih potresa moze se
obaviti:
instrumentalnim merenjem in situ,
empirickim formulama.
Instrumentalna merenja in situ daju bolje i rezultate, i treba da ih obavi
strucnjak za seizmiku, a interpretaciju rezultata merenja zajednicki strucnjak za seiz·
miku i strucnjak za ntiniranje. se:zmicki bezopasno rastojanje pomoeu formula, orijen­
taciono se moze odrediti iz ledeeeg odnosa:
J­
rs k,' a' :::; Q . m

 3i)_"' J6J
c o o
'"os
00
o o<')
o
oV) g
~
o
o
o 25
gue je; r, radijus seizrnicki opasne zone, m
a:;
r-
'" .... VI o
N

ks koeficijent koji zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika radne sredine .D

os
o
,.. ...o o o
..,or­ ~
or)

gde se objekat nalazi (tab. 87), l­ ~ r­ N

N
V)
\CO '"
r- 00 co
....
a koeficijent koji zavisi od pokazatelja dejstva eksplozije (tab. 8~), ....
V)

Q kolicina eksplozivnog punjenja, kg. '0 ... oo...

o
~
o
~
....
or)

r-
g o
o
\CO
ffl.r. '" or)

Tabela 87 '"
> o o o o
~
V)

'" ,.. ...r­

V)
co
'N
..9
~
N
:::; N
N
V) <Xl ....
r­
....
vrste stena ks P.S. ~
""u
'2 .......
o ..,o .., ....
or­
V)
N ~
...
o
o
r-
..,o
'"
.
N
cvrste kompaktne stene 3 po postavljanju mins­ ~§
tvrste raspucale stene '0
5
sljuncano zemljiste 7
kog punjenja u zemljis­ -'"
c;,
~ ..,o o.... ..,oo o
;1; ..,~ o
'"
\D
...o
<Xl
te zasiceno vodom ill u
V)
r- '"
pescane naslage 8 <!
2
glina i g1inovite naslage 9
vodu, koeficijent (ks )
.::: o.... o
.... V)
<Xl ~
o
g g.., o
V) ~
'c r-
'"
V)

nasuto rastresito zemljiste mora se uvecati 1,5­ V)

15 [
zemljiste zasiceno vodom 2,0 puta o
'0 ..,
......
:;;;! o o o o o o o
(iivi pesak. treset) 20 >0
's '" ....
V)
~
\CO 0\

.'"
N '" '" VI

N
.~
o.... oor) o o o
....
'" .., ...
or) V)

'"
•:::!
c
~ \CO
.... .... r-
.... '"
;::
Tabela 88
"" o
o
oor)
o
V)
V)
<Xl
o
N .......
o V)

::::
o
\CO
N
.......o
pokazatelj pokazate1j pokazateIj
dejstva ek· a dejstva ek­ a dejstva ek· a g o o o
.... .... '"
000 or)

splozije (n) splozije (n) splozije (n) "'It' \0 0'\ 0

""
~ '"
0,5 1,2 1.7 O~ 2,4 ~6
o o('II') 0 0 0 o o o
g ~ ~
'" .... ~
V) V)

1.0 1.0 1.8 O~ 2,5 OJ5

1.1 0.98 1,9 ~2 2,6 ~4
1.2 0,96 2,0 O~ 2,7 O~ ;::
1,3 0,94
II';, .5
2,1 O~ 2,8 OJ2 g :5'~ o
r­ 00
'" ....
("f') V) V)

.., ..,
-,­ '"
""::I ._..:.::
1,4 0,92 OJ8 2,9 ~l
",-~
~ u
> 0
1.5 0,90 2,3 OJ7 3,0 OJO "'"
1,6 0.88

Ako je zadato rastojanje od mesta miniranja do sigumosnog objekta, dozvolje.

na kolicina eksplozi\'a odreduje se iz odnosa:
;!
~ E
IV .­ 0
:.='> "0
~
3
r, "" ~ E l?
Q kg. '? " <.> ~
"N ~
~ ~ .~ 'E
1;; 0_
-'- 3 - '
'5" s ": : o C 1;1
a 3
• ks -'" ,., ~
"
-;;; - "<v
~~
c: "
c. '-'
::I u
N
~
2i
>
0
~ ~~
Radijus seizmicki opasne zone po miniranju moze biti odreden i na osnovu ta­ ~ ~
::: :-::
C
o
:;. o .5 N
t;
co
N":'::;
,,~
~ :: 0 - ~
bele 89, koja je uredena na osnovu predhodnog obrasca. Pri kooscenju oye tabele mora ~~ -'" .~ ~ e.JJ
B
;t;l"
~.~
g~ ~ ~ ::
"
>U
....,5. " a"'
l:'IJ
E,~
> ". ,'>" ,'"> ~ ~ C <>'N
N ~
 364
365

se uvoditi popravka za dubinu na koju se minsko punjenje postavlja koeficijentom (a) i Tabela 90
za flo zasiceno vodom koeficijentom (k s)'
Prema prof. Medvedovu procena seizmicke opasnosti usled eksplozije mo1e kategorija stanje zgrade stepen seizmi· Itoeficijent
zgradc ckog intcnzi­ Kb
biti rasmatrana preko korekeionih koeficijenata koji obuhvataju utieajne parametre. teta, (em/s)
8ezopasna udaljenost zavisi od niza tih parametara ali i od stanja zgrada. U pogledu ot­
pomosti na potrese usled miniranja zgrade mozemo podeUti u tri osnovne kategorije: A nome stare zgrade od 4 ~,5
lomljenog kamena ice­
cerpica
A - Prizemne zgrade ozidane lomljenim kamenom, zgrade zidane od nepece­ B zgrade zidane opekom, 5 1,6
nih cigala (cerpic), nabojem od gline itd. blokovima sa predhod­
nim deformacijama
B Obicne zgrade zidane opekom, zgrade zidane velikim blokovima, pri­
c jake stabilne zgrade od 6-7 1.0
tesanim kamenom, zgrade sa delimicno drvenom konstrukcijom. armiranog betona, iii
drvene Ito nstru kcije
e - Armirano betonske grailevine i obicne drvene grailevine.
Najotpomije na potrese usled miniranja su zgrade (e) kategorije, dok su najma­ r
U tab eli 91 date su vrednosti redukovanog rastojanja ~ed ==---- za ra·
nje otpome zgrade iz (A) kategorije. Ook se za zgrade (A) kategorije oStecenja mogu zlicite uslove miniranja i koeficijenta (Kp). t'Q
ocekivati u domenu IV·tog seizmickog stepena, dotle se za zgrade (e) kategorije pocet­
na ostecenja mogu ocekivati tek u domenu VU-<>g seizrnickog stepena (poglavlje 11.5.3).
Prema tome, za pojedinacnu oeenu otpomosti objekta na potrese usled minira­ Tabela 91
nja, treba odrediti koji stepen seizmickog intenziteta je opasan za doticni objekat, a
zatim kog je seizmickog stepena intenzitet potresa koji se opafa. Na taj nacin se moze stepen naein iniciranja
seizmi.
zakljuciti dali je doticni potres usled miniranja opasan za objekat iii nije. intenzi­ trenutno milisekundno
Sigumosno rastojanje prema prof. Medvedovu maZe se odrediti iz odnosa: teta
(em/s) Rk Ri Rp Rk Ri Rp
3 ­
rs = Kb 'Kp 'K z ·~ed. yQ, m, 100 91 72 80 83 63
2 63-100 68-91 46-72 50-80 52-83 50-63
gde je: rs radijus opasne zone usled seizmickog dejstva miniranja, m 3 40-63 37-58 29-46 32-50 34-52 25 --16
4 25-40 23-37 12-18 13-20 13-21 10-16
Kb - koeficijent koji zavisi od stal1ja objekta - zgrade, 5 16-25 15-23 12-18 13-20 13-21 10-16
6 10-16 9-15 7,3-12 8-13 8,3-13 6,3-10
Kp - koeficijent koji zavisi od nacina aktiviranja minskog punjenja,
7 6,3-10 5,8-9 4,6-7,3 5-8 5,2-8,3 4-6,3
Kz- koeficijent koji zavisi od fizicko·mehani<!kih i tehnickih karakteristika 8 4-6,3 3,7-5,8 2,9-4,6 3,2-5 3,4-5,2 2,5-4
stena., 9 2,5-4 2,3-3,7 1,8-2,9 2-3,2 2,1-3,4 1,6-2,5
10-12 2,5 2,3 1,8 2 2,1 1,6
Reed redukovano rastojanje za razne stepene potresa pri trenutnom i milise­ Kp 1,0 0,91 0,72 0,8 0,83 0,63
kundnom miniranju,
Rk - redultovano rastojanje La povrsinske kopove.

Q - kolicina upotrebljenog eksploziva. kg

Ri redukovano rastojanje okod miniranja na izbacivanje.

Rp redukovano rastojanje pri minira:lju u podzemnoj eksploataciji.

Vrednosti koeficijenta (K b) date su u tabeli 90. Rred. u tabeli 91 dato je za srednje vrednosti tla, pa je za slabija t1a potrebno povecati vrednost z.a

40'7" a za cvrsca stenovita tla smaniti za 30%.

Vrednoti za koefieijent (K z) date su u tab. 92

 31>7
366
2-gi stepen bezopanosti koristi se koeficijent (K,,) odnosno formula rv = Kv .JO , m.
Tabela 92 Za sve _ostale stepene bezopasnosti primenjuje se koeficijent (kv) i koristi formula
rv =k v - ~ ,m.
t vrsta tta Kz
Tabela 93
~vrste stene 0,5
stepen moguce povrede e ksploziv na eksploziv u n=3
~vrste raspucale stene 0,7
bezopas- povrsini bus. na odre-denoj
bolu~vrste stene (sips, laporac, pes~ar) 0,8 nosti dubini
~junkcvito tlo 0,9 Q,t kv Kv Q, t kv Kv kv
pe~cano tic, glina sa vodom na dubini
bez povreda 10 50-150 20 20-50 3-10
pd 10 m i vi~ 1,0
10 400 20 200
~skovito tlo, glina sa vodom na dubini
bd 5-IOm 1,2 2 slucaj ne povrede od 10 10-30 20 5-12 1-2
staHl 10 10 20 50
peskovito tlo i glina sa vodom do
pm dubine 1,4 3 znatno lomljenje stakla, 10 5-8
povrede ramova, i unu­ 10 30-50 2-4 0,5-1,0
Inuljevito zemljiSie, tresetiste 1,8 tramjih lakih pregrada
++++++++++ 4 rUSenje unutrasnjih pre­ 2--4 1-2 razara­
grada, ramova, baraka njc u
kontura­
rna lev­
ka
5 rUSenje slabih kuca od 1,5-2 0,5-1
kamena i drveta oste·
14.2. SIGURNOSNA RASTOJANJA USLED DEJSTYA
cenje stubova
V AZDUSNlH UDARNIH TALASA
6 rUSenje cvrstih obje­ t ,4 razaranjc u
ta konturama
levka ekspl.

Sigurnosna rastojanja usled dejstva vazduSnih udarnih talasa od mesta minira­

nja do sigurnosnog objekta odre<1ena su u zavisnosti od karaktera rasporeda i smeSiaja 4P baM
lksplozivnog punjenja, kao i od kolicine eksploziva koji detonira u jednom vremenskom ~ 'hTt.R "I" JiTTT'\
\ 't'n\ r..--\--;-1-'-1--'---'1I
rtervalu.
, Sigumosno rastojanje od dejstva vazduSnih udarnih talasa na povrSini moze se
odrediti iz odnosa:

rv '" kv {tQ ill rv = ICy ro ,m, ~~I II

rv - sigumosno rastojanje. m

:r~
Teje
Q - kolicina ekspJoziva, kg
kv, Kv - koeficijenti proporcionainisti, cija vrednost zavisi od uslova smestaja
i kolicine eksplozivnog punjenja pIi miniranju. SI. 246.

Zavisnost promene pritiska od kolici.

Vrednosti koeficijenata (k" i Kv) za spoljna otkrivena punjenja date su u ne eksploziva IQ} i udaljenosti Irl pre­

o,Ot 1 5 10 50 100 50) 1m rim)

c3beli 93 za sledece uslove: ma H. Schardinu.

I Za povrSinska - otkrivena punjenja tezine preko 10 t, pri 1,2 i 3..cem stepenu

~zopasnosti, i punjenja preko 20 t, smeStena u bU80tine na odre<1enu dubinu za L i Na sl. 246 graficki je data zavisnost promene pritiska (p) od kolicine eksplozi­
va i udaljenosti od mesta rniniranja prema (H. Schardinu). Ova zavisnost se odnosi na
368 369

povrsinska otkrivena punjenja (nalepne mine). Kod masovnih miniranja sa pravilno talasa odreduje se pomocu koeficijenta (i) i (k). Tacka preseka krivih oznacena sa (i) i
odabranim parametrima rniniranja, ovaj problem se ne pojavljuje. (k) projektuju se na apscisu i daju vrednost bezopasnog rastojanja (L). Koeficijent (0
Radijus sigumosne zone usled dejstva vazduhtih udamih talasa na coveka odreduje se iz odnosa:
mo~e se odrediti iz odnosa:
. L
I = db '
rv min. IS yO ,m,
gde je: {J koeficijent otpora rudnicke prostorije (zavisi od povrsine i vrste podgra­
gde je: Q - kolicina eksploziva, kg.
de),
Na sl. 247 dat je nomogram za odredivanje sigumosnih rastojanja us/ed dejstva db povrSina rudnicke prostorije.
vazduSnih udarnih talasa na coveka. Nomogram je konstruisan za maksimalni dopus­
Koeficjent (k) odreduje se iz odnosa:
teni pritisak na coveka od 20 kN/m 2 , a opasno rastojanje cd dejstva vazduroih udamih
q'm
..... k = ,
_ o
0­
o
'J
1\\1 \1\'1 \:1": ~ 'in i[ ih K.'~6
16.8 gde je: m koeficijent prelaska energije eksplozije u vazduroi udami talas,
q - specificna potroSnjaeksploziva, kg/m3
16.0
<I
15,6 1:S ukupna povrSina prostorija,
11•• 8
".0
13.2
12.1.
11.6
'0.8
10 143. SIGURNOSNA RASTOJANJA USLED RAZLETANJA
9.2 ... KOMADA PRI MINIRANJU
8,1.
8
7,6
7,2 Daljina razbacivanja komada stena posle miniranja zavisi od niza uticajnih pa­
6,8
6.1. rametara kao sto su:
6J)
5.6 kolicina upotrebljenog eksploziva,

5,2 - geometrija rasporeda eksplozivnih punjenja,

- velicine linije najmanjeg otpora,

ugla odbacivanja,

- reljefa zemljiSta i sl.

Odredivanje daljine razbacivanja komada minirane mase moze da se vrSi na viSe

nacina, zavisno od toga sta se ulima kao baza za izracunavanje. Ako se uzima u obzir
energija eksplozije i energija odbacenih komada, onda se za odredivanje daljine mogu
koristiti balisticki proracuni brzine leta komada i njihov domet. Ako se koristi pokaza·
telj dejstva eksplozije i velicina linije najmanjeg otpora, onda se konstruiSu tabele iz
SI. 247.
se ta rastojanja mogu ocitati, tab. 94.
Nomogram za odredivanje beza·

pasnih ra$lojanj a ad dejstva vaz·

Sigurnosne zone kao sto sc vidi iz tabele 94 zavise od linije najmanjeg otpora i
50 100 150 200 250 300 350 L
du~nih udarnih laiasa na taveka.
koeficijenta (n) i mote biti aproksimirana obrascem:
 371
370
Prema Salamallinovu, najveca daljina razbacivanja komada pri miniranju moze
Tabela 94
se odrediti iz odnosa:
radijus opasne zone (m) u zavisnosti od (n)
l.n..,.
W ---LQ. 1,5 2,0 2,5-3 1,0 1,5 2,0~-3 L :::: (3 n 1)2 20W
I{m) Za.Uude Za mehanizaciju W + 1 ,m,
1,5 200 300
350 400 100 150 250 300
2 200 400
500 600 lOO 200 350 400 gde je: L najveca daljina razbacivanja komada, m
4 300 500
700 800 150 250 500 550
300 600
800 1000 150 300 550 650 n - pokazatelj dejstva eksplozije,

IJ
12
400
500
500
600

700

700

800
900
900
1000
1000
1200
200
250
250
300
400
400
600
600
700
700
700
800
W - linija najmanjeg otpora, m.

Ako se znaju rastojanja od posmatranih objekata koji ne smeJu biti ugrozeni

15 600 800
1000 1200 300 400 700 800
odbacenim komadima, onda treba odrediti najvecu kolicinu eksploziva koja se moze
ro
25
30
700
800
800
800

1000

1000

1200
1500
1700
1500
1800
2000
350
400
400
400
500
500
800
1000
1000
1000
1000
1200
inicirati u jednom intervalu iz odnosa:
2
2K (3n + 4)2 . W3 ,kg,

Q;:: n +97

L 253 n 3/4 . ~W , m,

r eje n
: W
pokazatelj dejstva ekspJozije,
linija najmanjeg otpora, m.

Radijus opasne zone od razletanja komada mote se izracunati i iz odnosa:

gde je: K koeficijent koji karakteriSe radnu sredinu,
K = 1,0-1,2 za meke stene,
K = 1,2-1,5 - za srednje cvrste stene,
K::: 2,0-3,0 - za cvrste stene.
R ~
..JW' m
"'pe je: d precnik punjenja u busotini, em
I W' - najkrace rastojanje od punjenja u busotini do slobodne pomine, m.

W' e . sin a: + Ie . cos a: , m

14.4. ODREDIVANJE GASOOPASNE ZONE PRJ MJNJRANJU

re je: e
Ie
berrna sigurnosti, m
duzina cepa, m Radijus gasoopasne zone usled miniranja sracunava se na osnovu dopustene
a: ugao nagiba kosine etue, 0
koneentracije Stetnih gasova (preracunato na CO) na graniei opasne zone, i moze se do­
biti iz odnosa:
Na osnovu ove forrnule data je tabela 95 za odredivanje sigurnosnih rastojanja
na osnovu precnika minskog punjenja i linije najmanjeg otpora.
rg kg..J~, m,
Tabela95
gde je rg radijus gasoopasne zone, m
radijus opasne zone (m) od razletanja komada pri miniranju Q kolicina upotrebljenog eksp\oziva, kg
W punjenjima precnika, mm
e kolicina stetnih gasova (preracunato na CO), l/kg
I', 100 150 200 250 300 400 kg ­ eksperimentalni koeficijent, kg : : 1,0-1,5.
200 300 400 500 Za utvraivanje radijusa gasoopasne zone treba poznavati klimatske prilike u
200 250 330 420 500
200 220 280 360 430 mestu miniranja (pravae i brzinu vetra). Pri prumeni pravca vetra za vreme ininiranja,
200 200 240 300 350 470 radijus gasoopasne zone u praveu vetra treba povecati za 2 puta.
200 200 200 I:! 50 300 400
 37:: 373

15.0. PRIMENA EKSPLOZIV A U POSEBNIM USLOVIMA I ciglani temelji sa krecnim malterom,

II ciglani temelji sa cementnim malterom,
III - betonski temelji bez armature,
IV annirano betonski temelji.

Za razaranje temelja eksploziv se postavlja u minske rupe iii rukavce (supljine

izraaene u temelju). Minske rupe buSe se vertikalno, mada u odreaenim slucajevima mo­
15.1. OSNOVE POZNAVANJA TEHNIKE I TEHNOLOGUE gu biti i kose. Precnik minskih rupa krece se od 28-60 mm, a dubina je pribliino O,9H
USMERENOG RUSENJA OBJEKAT A (H visina temelja). Unija najmanjeg otpora W = 0,5-0,7 dubine minske rupe. Rasto­
janje izmedu minskih rupa u redu a = (1,0-1,3) W, dokje rastojanje meau redovvima,
i od kraja temelja jednako (W). Pri miniranju temelja horizontalnim minskim rupama,
Potreba za rurenjem objekata u ucbanim scedinama moze da nastupi usted raz­ donji red minskih rupa mora od dna temelja biti na udaljenosti od 0,2-0,4 m.
licitih razloga: rekonstrukcije delova grada, rekonstrukcija temelja u fabrickim halama, Kolicina eksploziva za miniranje temelja utvrduje se opitnim putem, iii odredu­
dotrajalost objekata, sklonost obrmavanja i st. Svi ti cazlozi cesto puta zahtevaju vrlo je po op~toj formuli:
brzo rurenje objekata, pa se u tu svrhu kao najekonomicnija i najbna metoda koristi
primena eksploziva. Zbog toga poznavanje tehnike i tehnologije fUSenja eksplozivom Q = q' W3 , kg,
predstavlja osnovu kod razlicitih primena u urbanim sredinama. Domaea iskustva uka­
gde je q - specificna potromja eksploziva,
zuju da je primena eksploziva u ovim uslovima najracionalnija i da je sasvim siguma pod
W - linija najmanjeg otpoca (rastojanje od ose busotine do kraja temelja), m.
usIovom da se poznaju osnovni princtpi tehnike miniranja i da se primene adekvatne
mere za~ite okoline, kao i druge mere koje treba preduzeti kod izvodenja radova. Pri miniranju temelja, orijentaeiona specificna potrosnja eksploziva (A = 360­
Kod poznavanja osnovnih parametara miniranja od neobicnog je znacaja ras. 380 em 3 ) bila bi:
pored buSotina, njihova orijentacija, dubina, linija najmanjeg otpora, kolicina eksplozi­
va po bu~otini, redosled iniciranja j dr. Poznavanjeovih parametara nameee se kao pred­ Tabela 96
usiov za pristup izradi projkta radova sa mogucnoscu unapred defmisanja smera obru­
kateg,?rija specificna potrosnja
Savanja. Same metode rusenja objekata mogu se podeliti: telmllja eksploziw, kg/m'
ruSenje rucnim
I 0,3-0,45
rusenje mehanickkim putem (pomocu mehanizacije), II 0,4-0,55
lUSenje pomoc:u eksploziva (miniranjem), IIJ 0,5-0,65
- ruSenje kombinovanim nacinom. IV 0,6-0,70

Za curenje objekata u sIo!enim uslovima najveci znacaj ima lokalitet ravni ru­ Orijentaciona kolicina amonijumnitratskog prdkastog eksploziva radne sposob­
~nja, koja se usvaja na osnovu uslova ruSenja (raspolozivi prosfor za deponovanje sru­ nosti (A = 360-380 em 3 ), u kg. u zavisnosti od linije najmanjeg otpora datajeu tab. 97.
~nog materijaia, zeljeni. pcavae rusenja, stan}e i konstrukcija okolnih objekata i s1.).
Tabela 97

kategorija kolicina eksploziva, kg u zavisnosti od 1J}.o. (m)

temelja
0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4
15.2. MINIRANJE TEMEUA
0,14 0,23 0,32 0,47 0,63 0,79 0,99 1,25 1,54 1,85 2,16
II 0,16 0,26 0,36 0,52 0,70 0,88 1,10 1,39 1,71 2,06 2,40
III 0,18 0,28 0,45 0,56 0,77 0,96 1,20 1,50 1,85 2,25
Miniranje temelja u fabrikim halama iii na otvorenom prostoru, vrsi se uglav. IV OJ2 0)9 0~8 Ofi8 032 1,15 1,45 1,81 2,23 2,69
nom na rastresanje. Po tipu gradnje i cvrstoci temelji se obicno dele na cetiri kategorije:
 374
Na s1. 247 data je Serna miniranja temelja.
Dufina eksplozivnog punjenja ne sme preci 2/3 duiine minske rupe, ostali deo
se obavezno zapuni sa odgovarajuam rnaterijalom. Ukoliko se minska punjenja u temelje
jPostavijaju u rukavce, njihov presek je obicno O,ixO,1 m, do 0,2xO,2 m. U ovom slu­
f ajii :,.,...tar eksplozivnog punjenja nalazi se na sredini temelja (po Sirini).
375
ovakvog punjenja sa eksplozivom u dnu busotine je obavezna u onim s1ueajevima kada
temelj nije otkopan ill je veee dubine, s1.248.
PosIe smestaja, eksploziva i detonirajuceg stapina, bUSotina se napuni vodom do
10 em od usca busotine.
Pri miniranju starih i raspucalih temelja, gde bi voda oticala i iz bUSotine, buso­
tine se mogu puniti i glinenim rastvorom cija gustina zavisi od stepena raspucalosti i
velicine pukotina.
Pri punjenju bUSotina glinenim rastovorom, kolieinu eksploziva u donjem delu
bUSotine treba povecati za 1,3-1,5 puta u odnosu Ila bUSotine punjene vodom. U tabeli
98 dati su orijentacioni parametri miniranja pri primeni hidroeksplozivnog naeina drob·
Ijenja temelja.

Tabela 98
51. 247.
Serna radporeda rninskih punjenja pri miniranju temelja. 1 - temelj, 2 - eksplozivno punjenje, 3­ debljina visina dubina rastojanje broj duiina rnasa ck­
f,ektrod eto nato r , 4 - ¢ep. 5 - prollOd nik. temelja temelja buSo!' rne4u bu- kraj. Siapina sploziva
~t. Slap. u buSo!.
(rn) (rn) (rn) (rn) (korn.) (m) (gr)
U ci1ju spreeavanja razletanja komada usled miniranja preduzimaju se odgova.
rajuCe mere zaSiite. Mere zaSiite mogu biti preduzete na dva nacina: Mere zaSiite koja se
»ostavlja na objekat koji zelimo da zaStitimo, i t 0,4-0,6 1,0-1,5 0,8-1,2 0,7 3 0,5-0,8 50
zahita koja se postavija na objekat koji minira. 0,6-0,8 1,0-1,5 0,8-1,2 0,6 3 0,6-0,8 50
fO. Pozeljno je, ako je to moguee, preduzeti obe 0,8-,10 1,0-1,5 0,8-1,2 0,6 5 0,6-0,8 50-75
frste zaSiite ipak u ve6ini slucajeva postavija se 1,0-1,2 1,5 -2,0 1,3-1,8 0,8 6 1,0-1,5 50-100
!zahita od razietanja kornada od objekta koji
~ 1,2-1,4 1,5-2,0 1,3-1,8 0,8 7-8 1,0-1,8 100-150
ruSimo. Prvi nacin sastoji se u prekrivanju obje.
1,4-1,6 1,5-2,5 1,3-2,2 0,8 8 1,0-1,8 100-150
kta koji zelimo da zaSiitimo, zahitnom previa­ '"0.~I . .... .

·'0' '.'() .... 3

!wm koja mote biti od iieanih mreza, gumenog
platna, starih gumenih traka i st. Drugi naein ~I ; ~ ;·:~.x}r· :":.:·:.~::\1~;
II <::i' .'?I· .. a.·9 ··"'··:9·····
4 Nadzemni betonski objekti u zavisnosti od njihove debljine, miniraju se buSe'

-~ [itt :~ft;
pastoji se u tome Sio se objekat predviiIen za njem minskih rupa ili buSotina. Minske rupe buSe se obieno duiine 0,9 debljine temelja,
tllScnje prekri'Va napred nabrojanim rnaterijalom koje se rasporeduju ravnomemo u Sahmatskom poretku. Potreban broj minskih rupa
re miniranja u cilju spreeavanja razletanja moze se odrediti iz odnosa:
;':omada.
I U ci1ju spreeavanja i smanjenja razbaci. )XQ§1~~~~·;·;x vii 'p,:; ;',. N"" Q
0,785 - d~ . lp . t:::,. kom.
\anja izminiranih komada, u praksi se u poslednje Konstrukcija hidroeksplozivnog punje.
vreme cesto primenjuje hidroeksplozivni nacin nja: 1 - elektrodetonator, 2 - detoni­
tniniranja. Kao eksplozivno punjenje kod ovog raj uti ~tapin. 3 - lIOda, 4 - krajevi de­ gde . Q ukupna kolicina eksploziva, kg
tonirajuceg hapina, 5 - eksplozivno dp precnik punjenja, dm
hacina miniranja koristi se nekoliko niti - kraje. punjenje, 6 - temelj.
va detonirajuceg stapina cija je duZina jednaka lp duiina punjenja, dm
t:::,. gusti:1a punjenja, kg/ dm 3 .
l
O,65-0,75) (/b)' (Ib dubina buSotine). U cilju smanjenja broja krajeva detonirajuceg
tapina, u dnu bUSotine moze da se stavi 50-100 gr. vodootpomog eksploziva. Primena Minske rupe mogu se busiti odozgo ili sa strane - boeno. Obicno se primenjuje
clektricno milisekundno miniranje po rednoj iii talasastoj Semi u zavisnosti od stepena
Zastita od razletanja komada pri miniranju prikazana je na sl. 249.
 376
377

2 gde je po Sirini potrebno smestiti sarno jedno rninsko punjenje, zbog povecanja podseca­
nja, iznad prvog punjenja rasporeduje se drugo punjenje na rastojanju koje je ravno
0,7-1,0 dubine bu§otine, tj_ Ik = (0,7 - 1,0) I b , s1. 250b_

SI- 249
Tabe12 99 I'
, Serna mlOlranja betonskog tunela: 1 - po­ debljina zida, 1 ketgorija Il kategorija III kategorija IV katcgorija
dupiraf. 2 - metalna mre;!:a, 3 - noseti dr­ (m)
veni stubovi, 4 - beotnski tunel, 5 - napu­
njene minske rupe_
0,45 2,0 2,2 2,4 2-6
0,50 1,8 1,9 2,16 2,34
0,60 1,5 1,65 1,8 1,95
0,70 1,3 1,43 1,56 1,69
0,75 1,2 1,32 1,44 1,56
0,80 1,0 1,1 1,2 1,3
0,90 0,9 1.0 1,08 1,17
15.3. MINIRANJE ZGRADA IOBJEKTA 1-1,3 0,8 0,88 0,96 1,04
1,3-1,5 0,7 0,77 0,84 0,91
1,6-1,7 0,65 0,72 0,78 0,85
1,8-1,9 0,5 0,55 0,6 0,65
Miniranje zgrada i objekata ostvaruje se rninskim punjenjem koja se postavljaju 1,9-2,5 0,4 0,44 0,48 0,52
u minske rupe - bu§otine ili rukavce sa spoljnje ili unutramje strane objekta. Pri ruSenju
zgrada i objekata na svoju osnovu, rninske rupe buSe se po dubini objekta sa unutrasnje
strane zidova na rastojanju ne manjem od 0,5 m od osnove temelja_ Potreban precnik
rupe maZe se odrediti iz odnosa:

d
I Q
, mnl,
I 0785.1
y , p . to 4

gde je: Ip duZina rninskog punjenja, m

to gustina punjenja, kg/dm 3

Kolicina eksploziva po rninskoj bUSotini

Q = q 'W3, kg,

gde je: q - specificna potroSnja eksploziva koja zavisi od karakteristika eksploziva,

karakteristika materijala koji se rusi i dubine bUSotine, tab. 99, kg/m 3 L·~
W - Jinija najmanjeg otpora, m.

Dubina minskih ru pa - bUSotona nalazi se u granicama od 2/3 do 3/4 debljine

zida (8), tj. Ib = (2/3 - 3/4) B, m. Kod zidova od cigli, kamena i nearmiranog betona SI. 250.
obicno je dubina busotine 2/3 B, dokje kod armirano betonskih zidova dubina busoti­ Serna rasporeda minskih punjenja pri
ne 3/4 B. BUSotine se postavljaju u dva reda u Sematskom poretku, sa rastojanjem izme­ ru~nju objekta.

du busotina u redu od 0,8 - 1,4 , a meau redovima btiSotina Od 0,7-1,0 dubine busoti­
ne s1. 250a. Busotine na krajevima zidova rasporeauju se nesto drukcije od ostalih buso­ Kada se zahteva usmereno ruSenje zgrade iIi objekta onda se horizontalne bu§oti­
tina tako da njihovo rastojanje od krajeva iznosi. lk = (0,5 - 0,7) lb' Na krajevima zida ne rasporeduju u vidu klina s1. 25Oc, koji obezbeduje zadano ruSenje. Uie strane klina
 378
odre<1uju pravac ruSenja, Gornji red bu~otina rasporei1uje se pod uglom od 10°, a donji
pod uglom od 20°. Dubina bu~tina kod ovog nacina ruSenja kreee se u granicama Ib =
;: 3/4 B (B - debljina zida). Unija najmanjeg otpora ravnaje, bo i u predhodnom slu­
taju polovini debljille rida tj. W = 1/2 B. Rastojanje izmei1u minskih rupa u redu izno­
si 0,3 m. Ako je rastojanje izme<1u gomjeg i donjeg reda minskih rupa veee od O,4.m,
onda se u sredini izrnei1u redova buSe dopunske busotine.
12 IJ 12
If
"
SI. 251
Sima nlSenja zgrade po delovima: 1-13 - redosled miniranja.
Rmenje zgrada i objekata miniranjem izvodi se takvim redosledom, da ruSenje
pojedinih delova objekta ne ometa dalji rad s1. 151.
Pri ruSenju objekata eksplozivnim punjenjem smdtenim u rukavcima poslednje
minsko punjenje postavlja se na rastojanju od 0,7-1,0 m iznad temelja. To obezbei1uje
dejstvo eksplozije u vidu normalnog levka izbacivanja koji deluje ravnomemo na sve stra­
ne. linija najmanjeg otpora uzima se da je jednaka polovini debljine zida, tj. W = 1/2 B,
a rastojanje mei1u osarna susednih punjenja mora bitijednako 2W, sI.252.
51. 252.
~ma rasporeda minskih punje­
nja u rukavcima pri miniranju
objekata.
379
15.4. MINIRANJE DlMNJAKA, KULA I VISOKlH OBJEKA TA
V praksi se cesto ukazuje potreba ruSenja - miniranjem, industrijskih objeka­
ta kao sto su dimnjaci iii drugi visoki objekti koji mogu biti razlicitih poprecnih preseka
' okrugli, kvadratni, viSeugaoni. Obicno su sagrai1eni od opeke, betona a ponekad i od ar­
miranog betona. Ovi objekti cesto puta su okruZeni drugim objektima koji prilikom mi­
niranja ne smeju biti ~teceni.
1
SI. 253.
~ema rUSenja fabrie:kog dimnjaka koji se nalazi uz ob­
jekat koji se ne ruti: 1 - raspored minskih punjenja.
2 - smer pada dimnjaka.
©>
Miniranje ovakvih objekata temelji se na sledecim osno\:lim principima:
objekat se ruSi na jednu najpovoljniju stranu u tacno odre<1enom pravu,
objekat se ruSi u tacno odrei1enom pravcu sa istovremenim srkacivanjem
dtiZine pada objekta, uglavnom zbog nedostatka prostora,
ruSenje objekta se izvodi na njegovu osnovu.
Kod metode ruSenja na jednu najpovoljniju stranu, eks19zivna punjenja se pos­
tavljaju na 1/2 do 2/3 obima dimnjaka, a sa strane teljenog pravca pada s1. 254.
Kod metode ruSenja na jednu najpovoljniju stranu, zalomna povrSina ruSenja
radi se u obliku klina. Pri ovome treba razlikovati ukupnu povrSinu zaIoma i glavnu ob­
last zaIoma. Kod objekata izra<l.enih od cigle, glavna oblast zaloma iznosi 1/4 obima, a
ukupna povrsina zaIoma 1/2 obima. Kod armiranobetonskih objekata zalomna povr­
sina ruScnja iznosi 2/3 obima dimnjaka u pravcu ruSenja s1. 255.
Kod jedne varijante ove metode osim minskih punjenja zaIoma, buSe se i mins­
ke rupe podsecanja, na preostalom delu obima din1njaka, odnosno na suprotnoj strani
od pravca pada, a na visini od 0,7-1,5 m od minskih punjenja zaIoma s1. 257.
 380 381

:f[jl; ~t(Y>
6
7

Q.
E1d311]
b ~C
'.1

UKUPAN OPSEG RUSENJA 51. 256.

Raspored minskih rupa zaloma i podsecanja .
.. ZALOM f
l
---.----,--,­ Kod metode ru!ienja dimnjaka na njegovu osnovu, eksplozivna punjenja posta­
I I I
vljaju se po citovom obimu objekta koji se rui st. 257. Ova metoda se primenjuje sarno
00000
I
r °I I
kada se ru!ie dimnjaci izraaeni od cigle.
rooooooooooocl
000000 I

I I I I

I I I I
------ ------ - - - - -
- - - - - - -I- - -I-

I I
51. 254.
00000000000000000000
Prikaz rasporeda minskih punjenja kod ru~enja dimnjaka od cigle u odredenom pravcu razlifitog pop­

00000000000000000000
retnog preseka. a - okrugaQ. b - tetvrtast, c vi~gaoni, d - raspored minskih punjenja u osnovi i

u razvijenom stanju.

----- .... -------­

51. 257.
Ru~nje dimnjaka od cigle na osnow.

~
Ked metode ru!ienja u odreaenom pravcu sa skra~enom duSinom pada, elernen­

~
! ~
0, iI! ti ru!ienja su isti kao kod metode rufenja u odredenom pravcu sarno 8tO se srednji red
I u

- 1

.§
~
C(
minskih rupa buSi citavim obimom objekta (sl. 258). Ugao zaloma (J3) odreaen je

t ZALOM

----~ ---- tI
---'--­
I
I I

000000

0000000 0 1 0 0 0 0 0 10 0 0 0 0 0

~
I I

000000
I

I _____
_ _ _ _ _ _ _ ...L LI __

51.258.
51.255.
Sematski prikaz ru~nia dirnnjaka sa skratenom dutinom padanja.
Zalomne povr~ine r\;Senja: a - dimnjak od cigle. b - armiranobetonski dimnjak.
 382 383

,
minimalno neophodnim uglom (a) nagiba ru~nja pri kojem visak A-B spu~ten iz centra 15.4.1. PARAMETRI MINIRANJA
tetifta (A) ne pada u konturu horlzontalnog preseka objekta. Ugao (If) mora bili jednak
ill Yeti od ugla (a). llnija najmanjeg otpora (W) moze se sratunati iz odnosa
..
W = 0,5 B,
gde je: B - debljina zida.

Rastojanje minskih bu~otina u redu (a) zavisi od vrednosti linija najmanjeg ot­
pora, odnosno materijala od kojeg je objekat uraden. Za dimnjake od cigle i nabijenog
betona (a) ima vrednost:

W ..;; 0,2m amin0 = 0,3 m

0,2 <W";; 0,67 m a = 1,5 W

W>0,67m amax = 1,0 m.

U ciIju preklapanja sfera dejstva eksplozivnih punjenja, rastojanje izmedu redo­

va bu~otina
je:

b = 0,866 a, m.

Oubina minskih rupa zavisi od vrste materijala od kojeg je objekat izgraden. Na­
~
eeino se moze uzeti da dubina minske rupe iznosi

51. 258. Ib = (0,6 - 2/3) B

Sematski prikaz ru~nja dimnjaka sa skrKenom dldinom padanja.
Kolitina eksploziva po minskoj busotini je:

Minske rupe bu~ se na visini od 1,0 m iznad tla sa spoljne strane dimnjaka. Q = q' W3 , kg.
Ukoliko je dimnjak postavljen na soklu, zavisno od dimenzija i materijala od koga je
sokla izradena, b~ se minske rope. Minske rope bu~ se iznad sokle u slutajevima:
- ako je debljina zida ~kle znatno veca od debljine zida dimnjaka,
- ako je sokla armirana,
- kada eventualni otvori u sokli mogu uslovljavati feljeni pravac pada,
- kada je sokla izradena od lomljenog kamena. 15.5. VADENJE PANJEVA EKSPLOZIVOM

Ukoliko se debljina sokle ne razlikuje od debljine zida dimnjaka, minske rope

se mogu bWiti i u sokli.
Nezavisno od metode bu~nja, neophodno je pre miniranja odstraniti sva doda­
tna pojatanja, kao fto su prstenovi, ankeri, plote i sl. Posebno je vafno izbu~ti tetno­
proratunatu dubinu minskih buSotina. Palenje minskih punjenja obavlja se trenutno po­
mocu detonirajueeg ftapina ill elektrodetonatora. U slutaju primene elektrodetonatora
pofeljno je radi sigumosti palenja, svako minsko punjenje inicirati sa dva paralelno veza­
na elektrodetonatora.
Vadenje panjeva pomocu eksploziva je jako ekonomitno i brzo se izvodi. Va­
denje se vrsi na taj nacin da se odredena kolitina eksploziva postavlja ispod panja u
zemlju pribliZno na sredinu ispod panja, iIi se u sredinu panja busi busotina pretnika
40-50 mm u koju se stavlja odredena kolitina eksploziva. Ukoliko panj ima veliki
preenik i jako razvijen korenov sistem koji ne ide duboko u zemlju, busotine se buse
ispod panja pod uglom od 35-50°, do 2/3 debljine panja. Ukoliko panj ima slabo razvi­
jen ali dubok karen minsko pUlijeje postavlja St" u busotinu pod vecim nagibom, na du
bini do 1,750 (0 - debljina panja).
 384 385

sva istovremeno aktivirati, trenlltnim elektrodetonatorima iIi detoniraJucim stapinom.

Posebnu pa1nju treba posvatiti dobrom za&lpljenju.

15.6. PRIMENE EKSPWZIVA PRJ IZRADI KANALA"

MELIRACIONIH OBJEKATA 1 U POUOPRIVREDI

Kod vecine zemljanih radova moguce je rad skupnih maina 1.ameniti upotre­
born eksploziva odnosno rniniranjem. Primena eksploziva znal!ajna je naro(!ito tamo, gde
ekonomski faktori ne dozvoljavaju nabavku odgovarajutih skupih masna, ili tamo gde
1.bog karakteristika zemljista iIi konfiguracije zemljifta upotreba maine nije moguca.

c
51. 259.
Va(fenje panjeva eksplozivom. a - minsko punjenje priblifno na sredini. b - minsko punjenje u buw­
tlni u panju. C - minsko punjenje kod razvijenog korenovog sistema. d - minsko punjenje kod dubo­
kog korenovog sistema.

Mesto postavljanja eksploziva i njegova kolil!ina zavise od I!vrstoee panja, kon­

strukcije korenovog sistema, prel!nika panja i karakteristika zemljista.
Koli(!ina eksploziva koja je potrebna za vactenje panjeva moze se sracunati iz
odnosa:

Q = D' A, gr.

gde je: D prel!nik panja, em

A kollcina eksploziva (gr) na I em. prel!nika panja, prema tabell 100.

Tabela 100

vrsta drveta glina sa primesama peskovito 1.emljiste

jela, smreka A=13gr A = IS

51.260.
bor A 13 A=20
Izrada kanala eksplozivom. a - vertikalnim bu~tinama. b - kosim bu~otinama. c - kosim i pomot­
bre1.a A = 14 A=20 nlm bu~otinama. 1 - izba~ena zemlja. 2 - kontura kanala. 3 minsk; ~ep. 4 minsko punjenje,
bukva, hrast A =20 A 25 5 detoniraju¢; ~apin.

Za izradu kanala U 1.ernljistu 1.a razlicite namene, pomocu eksploziva koriste se

Ako su panjevi stari iii delimicno trull, kollcinu eksplo1.iva treba smanjiti 1.a busotine koje se buSe u 1.emljiste, i one mogu biti vertikaIne i kose. Vertikalne bu§otine
priblftno dva pu tao Ako se ispod jednog panja postavlja viSe minskih punjenja, moraju se koriste se 1.a izradu relativno uskih kanala dubine do 4,0 m, sa i1.bacivanjem miniranog
 386 387

materijala na obe strane podjednako. Kose bu~otine koriste se za izradu kanala sa od­ U mocvamom zemljistu cesto se izraauju plitki melioracioni kanali da bi se
bacivanjem miniranog materijala uglavnom na jednu stranu_ Za izradu fuih kanala koristi zemIjme isusilo. Slitni kanali izraduju se i u sumarstvu u borbi protiv pozara. Plugom se
se kombinacija jednog ill dva reda vertikalnih, iii dva reda kosih bu~tina sl. 261_ zaore brazda dubine 30-40 em, u koju se poloze patrone eksploziva po citavoj duiini
Dusina veritkalnih bu~tina njenog dna, t*o da se patrone dodiruju. Na svakih 15-20 m duiine stavIjaju se udarne
patrone koje aktiviraju eksploziv.
4, = H + Ipr • testo se eksploziv.koristi i u poljoprivredi za pravljenje jama za sadnice, ili za
gde je: H - projektovana dubina kanala, m miniranje na rastresanje slojeva nepropusnog tIa sl. 262.
I pr - probtiSenje koje zavisi od vrste tIa, i za neke vrste zemlji81a moie se kreta­
ti u sledetim granieama:
vlaian pesak 1,2-1,3
peskovito zemlji81e i les 1,15-1,20
glinovito zemljiSte sa peskom 1,10-1,15
glin.:a 1,05-1,10
zaglinjeno zemlji81e 0,95-1,05 51. 262.

Duiina kosih busotina Miniranje slojeva nepropusnog tla. 1 - nepropusni sloL 2 - eksplozivno punjenje, 3 - miniranjem
rastreSe n i 510 j.
H
T-
'-'b
= - .-
sm a
+ Ipr , m,

gde je: a - ugao nagiba buSotine prema horizontali (a =45-55°).

Za dobijanje poreebne dubine kanala (h = 3-4 m) pretnik bu~tine treba da se 15.7_ PRIMENA EKSPLOZIV A KOD DUBOKIH RUSOTINA
krete za:
glinovito zemlji81e sa peskom 50-80mm
~vrsta peskovita glina
Primena eksploziva u dubokim busotinama vrsi se za razIicite ciljeve kao 810
80-100
tvrsta glina - suva su: raskrivanje izvora nafte, gasa, termalnih voda, ciscenje filtera kod dubokih izvora
130-160
vode, uklanjanje prepreka na trasi bUSotine, odglavljivanje deformisanih i zaostalih ko­
DuZina eksplozivnog punjenja u minskoj bUSotini je oko 2/3 duZine busotine. lona u bUSotinama i sl. Za ovu svrhu koriste se posebno oblikovana eksplozivna punjenja
koja mogu biti u tvrstom, kaSastom ill tecnom stanju (astroliti), u zavisnosti od svrhe
u koju se koriste. U dubokim bUSotinama gde temperatura moze biti vrlo visoka koriste
t)/prrQ pcdronQ se termostabilni eksplozivi (zastieeni u posebne obloge) i elektrodetonatori koji pored
sigumosti upotrebe, ispunjavaju uslove i u pogledu dejstva na velikim dubinama.
~
Za torpedovanje bUSotina u cilju poveeanja dotoka nafte i gasa primenjuju se
razlicite metode miniranja i torpeda od prostih do veoma slozenih konstrukcija. 'l'0rpe­
dovanje je mogute u svim stenama koje ne pokazuju plasticna svojstva, jer u plasticnim
stenama posle miniranja zidovi busotina postaju cvrsci, pa se dobijaju efekti suprotni od
ocekivanih. Pri torpedovanju ne teii se drobljenju stena vee jakom rastresnom dejstvu
3D 4-0 ClI1 koje povaeava dimenzije psotojecih pukotina i stvaranje novih. Gasovi eksplozije pod
pritiskom ulazeu pukotne, i ako su one zapunjene plasticnim materijalom, otvaraju se,
51. 261. cime se poboljsava pritok nafte, vode i sl.
Izrada plitkih jaraka eksplozlvom. Ukoliko posle prvog torpedovanja bUSotina ne daje ocekivane rezultate, torpe­
dovanje treba ponoviti nekoliko pu tao Za odredivanje velicine skplozivnog punjenja
 388 389

konstrukcije torpeda, mesta postavljanja eksploziva, mogucnosti ruSenja iii ostecenja bu­ Radijus obrazovanja plikotina pri miniranju izdufenim min skim punjenjima duo
Sotine, seizmickog dejstva eksplozije, a takoae i sigumosti rada, neophodno je bUSotinu zine Ip = 4 - 30d moZe se odrediti po formuli:
detaljno izuciti_ Zbog toga pre svakog torpedovanja moraju se imati sledeCi podaci:
ukupna dutina bUSotine, nivo vode u bUSotini, precnik i dufina bu~cih kolona, tempe­
ratura u bUSotini na raznim dubinama. Na osnovu raspolozivih podataka radi se tehnicki
~ = 10d IT ' !'
projekat po kome se izvodi torpedovanje bliSotine. gde je: A. - odnos dufine punjenja i precnika punjenja (A. =Ip/d).
"HUt:'
~"",,-~
Pri duzini punjenja jednakoj ili vecoj od 30 d, radijus obrazovanja pukotina
,~ I-f"! moze se odrediti:
p.., , .
."" ," 1
30d

""
~ I Rp =
~ ,tL ~l:Y
~Z~W:: Hermetizacija torpeda mora zaSititi eksploziv od prodiranja vode pri spuStanju
torpeda na zadatu dubinu. Potrebna debljina zida eilindra obloge torpeda mole se odre­

~~"
diti iz formule

b = L.! ,em,
2'(1
SI. 263.
!>ema torpedovanja. 1,2 pritv~civanje magistraln09 voda za telitno ute, 3,4 - mesto pritvr~iva­ gde je: d - unutramji precnik torpeda (precnik punjenja), em
nja telifnog uleta (na svakih 100 ml, 5 - cementacija, 6 - kudeljno ufe, 1 zacevljena bu~tina, (1 - cvrstoea na pritisak eilindra obloge torpeda, uzima se za celik 1000
8 - 91ava torpecia, 9 torpedo,10 mesto spajanja, 11 - zasuti deo bu~otine,
dN/em 2 •

Ako se torpedovanje izvodi u eilju obrazovanja - proSirenja kavemi iii stvara­ Spoljni precnik obloga torpeda odrei1uje se tako da torpedo moZe slobodno
nja zone pukotina, onda se velicina §upljine - precnik moze odrediti iz odnosa: proci kroz bliSotinu do mesta miniranja. Za dubine bUSotina vece od 300m obloga tor­
peda radi se od celicnih eevi debljine zida 5 mm, za manje od 300 m debljina cevi je
Dp =d ~,em, 2-3 mm. Ukoliko torpedo treba da razori dno bUSotine, dno obloge pravi se ravno iii
gde je: d - precnik punjenja, em sa konusnim udubljenjem unutra (kumulativno dejstvo). U plitkinl bUSotinama kao ob­
Po - pokazatelj otpora stena na stvaranje pukotine, Ikg, i za neke vrste loga torpeda moie posluziti azbestna, gumena iii staklena eev.
stena iznosi: Kao punjenje torpeda mogu se koristiti razlicite vrste eksploziva kao Sto su
meka kreda, laporae meki kcrenjak 35-65 trotil, plasticni vodootpomi eksplozivi i s1. Kolicina eksplozivnog punjenja u torpedu
cvrsti Iaporae, cvrsta kreda, dolomit 15-30 zavisi od precnika i dufine tOrpeda i odrei1uje se iz odnosa:
gips, Skriljae, krecnjak 8-14
gramt, kvarcit, apatit, nefelin
Q = 0,785' d2 • .6. '/ p ,kg,
3-7
gl;3nit, dijabaz, kOmit, cvrsti krecnjak 2-3 gde je: d unutramji preenik torpeda, dm
.6. gustina punjenja, kgl dm 3
Radijus obrazovanja pukotine pri miniranju koneentrisanim minskim punje­
njima: Ip duZina punjenja, dm.

R
p
= 3rcr­
..;q ,
Iniciranje minskog punjenja vrsi se sa dva elektrodetonatora paralelno spojena.
Provodnici elektrodetonatora vezuju se za glavne vodove koji su vi Sezilni, bakarni
preseka ne manjeg od 2,5 mm2 sa gumenom izolacijom. Glavni provodnik se na svakih
gde je: Q - masa koncentisanog eksplozhnog punjenja, kg
10 m vezuje za ufe kojim se torpedo spusta u bu~otinu. Precnik celicnog uieta na ka­
q speeificna potromja eksploziva. orijentaciono, q 0,7 'Y
me se torpedo spusta u bUSotinu ne sme hiti manji od 6 mm, a brzina spu§tanja torpeda
'Y - zapreminska teiina stene,
ne sme biti veca od I m/s.
 390
]91

predmcta u najslozenije geomctrijskc fonne. ~to je od posebnog znataja za obradu me·

tala deformacijom. Sve ove, a i druge operacije obrade metal a izvode se na relativno jed.
nostavnim ureilajima na kojima se visold pritisci i sile dobijaju dejstvom relativno malih
kolicina eksploziva cijase energija preko prenosnika ~voda, vazduh, pesak i dr.) prenose
na predmet koji se obraduje, dok kod spajanja metala iIi poveeanja tvrdoce povrsine, kao
prenosna sredina moze da se koristi metalna ploca. U reiliin slucajevima energija se pre·
...., q­
..., ... nosi neposredno na obradivani metal.
Za potpunije razumevanje sarnog procesa dejstva eksplozije kojim se dobijaju
potrebne sile za obradu metaIa iIi druge tehnoloSke operaeije, potrebno je ponzavanje
fizickih, hemijskih i minersko-tehnickih karakteristika eksploziva koji se upotrebljavaju,
kao i defonnacione karakteristike metala pri impulsnom optereeenju. Kao izvor energije
za obradu metala koriste se brizantni eksplozivi, baruti i gasne eksplozivne smeSe. Nji­
hovo dejstvo na metal razlikuje se po nacinu prenosa energije. Brizantn! eksplozivi koji
se najcesce upotrebljavaju mogu biti i standardni pogodno oblikovani i pripremljeni za
oVil narnenu.

SI.264. 15.8.1. OBLIKOVANJE METALA EKSPLOZIVOM

Serna tOl'peda za razutita namene. 1 obloga torpeda, 2 _ ek.
$ploziv, 3 - elektrodetonatori paralelno spojeni, 4 - telitne i
olome plate, 5 steznici. Oblikovanje metala eksplozivom, sa vodom kao prenosnikom energije vrsi
se pomocu kalupa potopJjenog u tank sa vodom. Neobraileni metalni predmet se porno­
eu prstena stegne uz Meu kalupa. Iznad metalne ploce stavlja se eksploziv. pri detonaci­
ji, usled impulsnog naprezanja od udamog talasa, i naknadnih pulziranja gasnih mehura
u vodi, dolazi do defonnacije metaJne ploce koja zadobija oblik kalupa.
IS.S. OBRADA METALA EKSPLOZIVOM

(OSNOVNI PRINClPI)

'/,;

Nagli razvoj mnogih tehnickih grana kao Ito su raketna, avio, hemijska i dr.
zahteva i nove vrste materijala kojise mogu upotrebljavati pri velikim brzinama, tempe­
"aturama, u agresivnim sredinama,materijale koji mogu trpeti velika staticka i dinamic­
~ naprezanja i sL testo puta ti zahtevani materijali ne mogu se obra<Jivati klasicim pos­ SI. 265.
tupcima, ill je obrada takvih materijala nerentabilna, pa se trllie novi postupei obrade Oblikownje metala (voda kao pran05­
na $redinal. 1 - voda, 2 - eksploziv.

~
aterijala. 1 edan od savremenijih i nOvijih postupaka je obrada metala energijom eksplo­ no punjenje, 3 - prsten, 4 - neobra·
"je. Upotreba energije velikih gustlna i pritisaka koji se osloba<Jaju pri eksploziji eksplo­ iJena metalna ploc!:a, 5 - cev za od­ :11 ; ; ; }')'»'
7 7~»»»),)))Y:h:n'i%
,/
.!iva znatno pro§iruje mogucnost obrade materijala. Ekspl07ijom se mogu stvarati prWs­ vod vazduha jz kalupa.
ci velikog intenziteta cak i do millon bara. Danas se eksploziv u industriji upotrebljava u
pzllcite namene kao ~to su: obrada metala defonnacijom, spajanje razlicitih metala, Umesto vode kao prenosna sredina mote se upotrebiti pesak iii neki drugi sip­
Ilatiniranje limova, varenje, oCvrSeavanje, rezanje, ci§Cenje itd. Na ovaj nacin rerene su Id materijal, mada se pesak najcesce koristi. Na kvalitet oblikovanog predmeta u velikoj
mnoge dileme oko spajanja raznorodnih metala koji se ne sjedinjuju obicnim postupci­ meri utice i kvalitet upotrebljenog peska i njegova granulacija. Pesak mora u potpunosti
1 a (celik sa bakrom, aluminijum sa celikom i dr.) kao i izdrtljivosti elemenata koji su prekriti postavljeni eksploziv. Pritisak udarnog talasa prenosi se unifonnno kro~ pesak i
lajviSe izlozeni habanju, trenju i sl. [sto tako ,ovim postupkom vrsi se oblikovanje deforrnire plocu prema obliku mattice.
 392 393

Prakticno SIll primenjuju dye osnovne §eme spajanja metala: pri kosom i pri
paralelnom postavljanju, sa odredenim rastojanjem medu elementima koji se spajaju.
Ovim postupkom mogure je spajanje sve metaine ploce od kojih ni jedna nije
stacionama, sl. 268, kao i vi§eslojno spajanje, st. 269.
L

SI.266.
SI. 268,
Oblikovanje metala (petak kao prenosna sredinal. 1 - meta­
Zavarivanje dye pokretne plo(!:e. 1 - pokretne plo(!:e, '2
Ina ploi:a, 2 eksploliv, 3 - pesak, 4,5 - matrica - alat
2 - eksploziv, 3 - elektrodetonator.
la oblikovanje.

1
,
15.8_2, SPAJANJE METALA EKSPLOZIVOM
.- J.
_2
~J,
- . ''':<:«<:-::
I
Klasican posrupak spajanja metala zavarivanjem uslovljen je lokalnim zagreva­
njem do plasticnog stanja ill topljenja. Kod svih postupaka koji se danas primenjuju za .--4_
spajanje razlicitih metala, u zorn njihovog medusobnog spoja, zbog visokih temperatu­
ra ne dobija se zahtevana medusobna veza, ill je cak ovaj postupak i nemoguc. b.f 5
UopUe, spajanje metala razlititih fizickih, elektrohernijskih i drugih karakte­ a
ristika, spada u najstoumje tehnoloske postuke, te zbog toga primena eksploziva u ovoj S1. 269.
oblasti ima izuzetan znacaj, jer razreSava mnoge dileme oko zavarivanja dva ill viSe meta­ Sema jednovremenog zavarivanja vile plol:a. a ..,. tri razdvojene ploee, b - eeti~i ploee od kojih su
la u odrei'lenu vi§eslojnu kompoziciju. Sam postupak obezbeduje vecu cYrstocu vara, ko­ trl ploee sastavljene. 1 - elektrodetonator. 2 - eksploziv, 3 - pokretne plol;e, 4, 5, 6 - staclonarne
ja je redovno iznad cvrstore pojedinih metala koji se spajaju, kao i moguenost spoja tih plol;e.

metala bez obzira na znatne razlike tacaka topljenja.

Isto tako ovim postupkom moguee je tatkasto i linisko Z3varivanje, u stutaju
t 2 J 4 da rnetalne ploce ne treba zavarivati po celoj povrfini, st. 270.
/ •... // ,/'

'~8 r'"
\i
~iGikw£6Z-J" " /.
// .~ ... . ..
,,/.,: .'.. ':.": - .' '.: ", .::. :.'.

a
~Ai.~//?/>:" ~1
/ / / / . / - . . ./
~\~0:~';,',~~~~~,~~,,~~~~~\\.~
­
(1/ Z J Ii
~/ ,/ /
h R&Z&JJ~~~i(J
/

----L~~;w#/~
~~':0~~~~~~~~~~~~
51. 267.
Sema zallarivallja metala eksplozillom, a - metalni delovi postavljeni pod uglom (aI, b metalni de­ SI. 270.

10lli postavljeni paraleillo, 1 elektrodetollator,2 - eksploliv, 3 - pokretna metalna ploi:a, 4 sta­ Sema zavarivanja metalnih plol:a. a - tal:kasto, b - linisko.

cionarna mSlallla plota.

 395
394

15.8.3. POVECANIE TVRDOCE 1 CVRSTOCE POVRSINE
METALA EKSPLOZVOM
Iedna od perspektivnih metoda obrade metala eksplozivom je postupak otvrd­
njavanja povnina metala eksplozivom. Poveeanje tvrdoee povrSine metala je postedica
prolaska kroz metal udarnog talasa pri detonaciji eksploziva. Mehanizam otvrdnjavanja
vezan je za pro menu kristalne strukture metala. Postupak otvrdnjavanja metalnih povr­
Sina ndao je prirnenu i u rudarstvu za otvrdnjavanje zuba kod utovamih maSina (bageri,
utovarivaCi i sl.) habajucih pomina kod drobilicnih postrojenja, gusenica kod maSina i
sl. U nekim sluCajevima vek trajanja zuba ovim postupkom moze da se produii do 30'%.
Kvalitet tvrdoee i njena dubina zavise od karakteristika metala, vrednosti im·
pulsa eksplozije kao posledice udamog talasa. U zavisnosti od oblika ekspJozivnog pu­
njenja, mesta iniciranja, udami talas se moze preneti na metalnu plocu ravno u frontu
s1. 271a, ill koso sl.271b.
Kod kontaktnog nacina otvrdnjavanja povrSine, eksploziv se stavlja neposredno
na povrSinu metala, tako da se dejstvo udamog talasa neposredno prenosi na povrtinu.
Kod nekontaktne metode eksploziv se postavlja na pokretnu metalnu ploC::u.
15.8.4. PROBUANJE I SECENJE METALA EKSPLOZIVOM
Postupak probijanja i secenja metala upotrebom eksploziva, poznat je iz teo­
rije kumulativnog dejstva (taC::. II). Za probijanje otvora u metalnim plocama prime­
se posebno oblikovana - kumulativna punjenja sl. 273, dok se za probijanje
otvora kod svemih povrsina iIi cevnih oblika, prirnenjuju postupci sliC::ni postupcima ob­
rade metala deformacijom s1. 274.
4 I; II

-,\. " " ,,', "

/4: , "- "-"","",'-..'.
'\.

" '.
"
/
/" "­
"-,,­ f " "-.' , '<'
',' ." '.' .-" f

~-1' ',,~---
,J
//"
r- ~ A D
I J L_

a
I
L Y'~
~t/?/T077;~
2".

--

A. .
h
a.

SI.271.
Sema dejstva udarnog talasa na metalnu povriinu. a - ravan - frontalni talas, b kosi talas. 1 - eks­
ploziv,2 - metalna plo¢a, A-A - front udarnog talasa u metalu, 0 - detonacioni talas, l' - ugao SI. 273.

dejstva kosog udarnog talasa.

OejstllO oblikovanog eksplozivnog punjenja ns ¢vrstu pregradu. a - eksplozivno punjenje bez udub­

Ijenja, b - sa udubljenjem, c - udubljenje sa metalnom oblogom. 1 - eksploziv, 2 - udubljenje pas­

Osnovni postupak kojim se postiZe povecanje tvrdoee metalnih povrSina ostva­ Ie eksplozije, 3 - udubljenje u eksplozivu, 4 - elektrodetonator.

r ruje se na dva naC::ina: kontaktnim sl. 272a i b, i nekontaktnim s1. 272c i d. Pri tome u
I zavisnosti
od naC::ina iniciranja razlikuje se otvrdnjavanje povrtine ravnim - frontalnim
udamim talasom st. 2713 i C, i kosim udamin1 talasom s1. 272b i d .

':":::'~:'~-:-4J;.'~
q::>::"';':
~4~
. . . . . . :.:..... ~~ ~.:.:. . . ,.

•
" ',', :' 6- '/
.' .. ,,', ;,'
~
" . " ,' './~d
:t-.-t::::j
c··'·
' J

SI. 274.
~.V2.

Sema otvrdnjavanja metala kontaktnom i beskontaktnom metodom. 1 - metalna plo¢a, 2 - eksplo­

zill.3 - generator ravnog udarnog talasa, 4 elektrodetonator. 5 - pokretna metalna ploca. '5
5ema probijanja otvora u zidu cilindra.
2 matrica, 3
6 zatvarac.
meta Ina cev,
spolj na matrica, 4 - eksploziv, 5 voda
 396
397
Za se¢enje metal a eksplozivom upotrebljavaju se tzv. pruina - izdutena pu­
njenja. Ovde se mogu razlikovati tri slucaja: rezanje metala kontaktnim eksplozivnim dlMlni udarni talas. Stavljanjem eksploziva pod led, sto je moguce dublje, led se lomi na
punjenje.m, rezanje posebno oblikovanim eksplozivnhn punjenjem i rezanje taJ.asima na­ velikoj povrtini, a vazdu~nih udamih i zvucnih efekata prakticno i nema. Ako led treba
2

~unj.. ( Q ~/7
- -- c
, q / 0-
J

~~1~
f-+-'

~~ ""Y'_'''''''' --
iema
51.275.
rezanja metala kontaktnim ebplozivnim
pu'1lenjem. e - izglacl pre detonacije, b - izgled

posle detonaclje. 1 - metalna plo/!a, 2 - provo­

dnld elektrodetonau>ra, 3 - eksploziv.

( J/ .6
7 d'
- - --
----
- ---
---
_ _ _ _ _ _ _ _

I
/"
- -
w

-.~

.
S1.277.
Serna ponavfjanja eksploziva pri miniranju leda. a i b - eksploziv poStavijen na pov~inu leda, C - u
8 sam led, d - pod led na malu dubinu, e pod led na veliku dubinu, f pod led sa pomoc!nim punje­
:~!'r:~ .•';; njem male tetine. 1 eksploziv, 2 - nalepn! materijal, 3 - ute.

A f~;::~~t~:
.

c
.:
da se lorni na veCij povriini, minska punjenja postavljaju se na medusobnoJ udaljenosti
od 5d (d - dubina postavljanja eksplozivnog punjenja ispod leda). eksploziv se ispod
leda spufta, kroz otvore u ledu, pomoeu konopca iii tice. ako je brzina kretanja vode na

;I
mestu miniranja velika, za konopac ill zicu privele se neki tetak predmet (kamen, vre­
cica sa peskom i st.) s1. 278.

"f ,II If
51. 276.
Rezanje metala posebno oblikovsnim eksplozlvnim punjenjem. A - spoljnl lzgled elaiploziv!1Og pu­
njen/a, 8 - prasek punjenja, C - lzgled u trenutku detonacije. 1 - mesto inieiranja, 2 - eksplozivno
punjenja, 3 - udubljenje u elaiplozivnom punjenju, 4 - metalna pIo/!a.

----
I I
-----
51. 278.
Sputtanje eksplozivnog punjenja pod led. a - vertlkalno, b - koso pomocu motke.
JS.9.MINIRANIE LEDA

Minska punjenja postavljaju se u jedan ill vire redova poprecno i aktiviraju se

jednovremeno. Potrebna kolicina eksploziva za obrazovanje pukotina i lomljenje leda,
Dejstvo eksploziva na led odredeno je teZinom eksplozivnog punjenja i njego­
moze se odrediti po formuli.
vim pololajem u odnosu na pvriinu leda. Mole se postavljati na povriinu leda, u sam led
iii ispod leda sl. 277. Q e . q! . W3 , kg,
Postavljanjem eksploziva na povdinu leda ill u sam led nema velikog dejstva,
eksploziv napravi sarno gnezdo u ledu na mestu eksplozije, a ispoljava jak lVUcni i vaz­ gde je: e - koeficijent koji zavisi od vrste primenjenog eksploziva, i krece se od
0,8-1,15,
 N';I
398
'l.agrevanja I sar:lozapalenja. kao i zonama sa visok.tm geotennskim stupnjem. Samozagrt:­
ql - sepcifiena potromja za led, kg/m) , i zavisi od cvrstoce leda i potrebnog v:mje i sam;:;zapalenje Sll posledice oksidacionih f-rocesa u lezBtima, iziui.ivanja letma,
stepena drobljenja, i k:rete se: oksidacije sultlda rastvorima 1eljeznog sulfata i s1. U gradevinarstvu se taj problem mo1e
od 0,2-0,9 kg/m] , pc'javiti kod izrade tunela i hidroenergetsltih objekata u zonama sa poveeanom tempera­
W. linija najrnanjeg otpora, m. turorn. t: metalurgiji miniranje pri visokim temperaturama izvodi se pri otvaranju i tB­
visokih peeL
Velieina L.N.O zavisi od debljine leda i moze se odrediti iz odnosa: FabrLi<e eksplvziva, za miniranje pri visokim temperaturama, proizvode poseb­
W = c'h,m ne vrste eksploziva, elektrodetonatora i detonirajueeg !tapina.
Bez obzira na to, uslovi izvodenja minerskih radova su te~ i opasni, i potrebno
gde je: h - debljina leda, m je sprovoditi posebne mere zaStite.
c koeflCijent koji zavisi od debljine leda i krece se od 2,5-3,0. Osetljivost eksploziva uopSte, pa i na inicijaciju zav.,;i od procentualnog sadna­
ja senzibili?:atora u odnosu na ostale komponente od kojih je eksploziv izraden. Kako je
Za pravljenje otvora (gnezda) u ledu za spuftanje eksploziva, koriste se spoljna pomato da reakcije izmedu pojedinih komponentl otpocne tek pri posiiz&.11ju odredene
ill unutra'nja punjenja, sl.279. temperature !to utiee u izvesnomsmislu, da se kod ovih miniranja ne smeju upotreblja­
JOCM
vali oni ek.splozivi koji su osetljivi na povi!enu temperaturu materijala koji se minira.
Uglavno!O se upotrebljavaju eksplozivi bez osetljivih kompollenti, sa visokom tempera­
turom samozapalenja, sa relativno visokom energijom aktiviranja, sa dugim periodom
indukcije. a nezavisno od ovoga treba da imaju odgovarajueu radno sposobnosl.

51. 279.
G.) b.)
Pravljenje otvora (gnezda) u ledu unutrMnjim punje­
njem. 1 ot\lOr, 2 - za(!epljenje, 3 - eksploziv.

Potrebna kolicina eksploziva za izradu otvora u ledu dat je u tabeli 101.

L
Tabjla 101
debljina koli~ina eksploziva, kg debljina kolicina eksploziva, kg
ljda leda
(m) \Ulutramj e spoljamje (m) unutrasnje spoljasnje

0,4-0,5 0,2 1,2 0,9-1,0 0,8 3,2

0,5-0,6 0,3 1,5 1,0-1,1 1,0 3,6
0,6-0,7 0,4 1,8 1,1-1,2 .1,2 4,2
0,7-0,8 0,5 2,2 1,2-1,3 1,4 5,0
0,8-0,9 Of, 2,6 51. 280

Eksplozivno punjenje za visoke temperature. II - za temPera.

ture iznad 80°C, b - za temperature ispod 80°C. 1 - deto­

I nirajuci Stapin, 2 - azbestna traka, 3 - azbestno platno, 4 ­

U spoljna obloga, 5 - eksolozivno punjenje.

15.10. MINIRANJE PRI VISOKIM TEMPERATURAMA
Problem miniranja pri visokim temperaturama pojav!juje se u rudarstvu, graue·
\1narstvu i rnetalurgiji. U rudarstvu se taj problem javlja u rudnicima sa poiavom sarno-
Za r:u..rura!lje u metalurgiji, gde temperature mogu biti dosta visoke, upotreblja·
vaju se posebna eksplozivna punjenja zameena od uticaja visokih tempeIJtura, kao i sre­
dstn za ll"!iciranje elektrodetonatori i detonirajuci Stapin. Maksimalna du1ina p;>trone
(punjenj::.) treb~ 03 bude 1,0 m, a du1ina zaStitne onloge treba da je veta Z~. precnik
patrone
 401
400

ZaStitna obloga izrailuje se od tennoizo!acionog materijala lito zavisi od tern·

peratumog retima u kome se vrti miniranje. Ako je temperatura iznad 80°C, obloga se
radi od azbesta. Debijina obloge je razH~ita i najneposrednije utiee na stepen zaStite
ekspIoziva i sredstava za iniciranje. Za m~je pretnike, debljina obloge je 1-3 mm, dok
za ve6e pre~nike ona je 5-10 rom. U cilju pove6anja otpomosti obloge od azbesta,
Cesto se upotrebljava dodatna metalna obloga od staniola i sl. tija debljina iznosi oko
--
~--.~
- ~-----~
--''''~-
-
~

-" . .
- -­
".-~
=~2---=--=- -k~ ~
---- -;=.~

0,5 mm, a §dna je ravna du1ini patronekoja se upotrebljava. Nabrani dec je sirine
koUko je i pretnik patrone. Ova zaltita se stavlja preko osnove od azbesta.
Spoljni pre¢nik obloge treba da bude najmanje 3-5 rom manji od pre¢nika
_
~
i¥;~~"tii#it~~1W~1CErl:1
"- "'"'­
"-
.... i
bu§otine. 1_ 2;L. ...... i
'""" . . . . . . . . i
""'- . . . . """'" ..... i
~ !
~

t" 51.282.
Sematski prikaz upotrebe eksploziva za mta~ko izazivanje seizmi~kih talasa u zemljinoj korl.
51. 281.

nt'
Izgled metalne obloge. lp - dutina patro·

ne, r. - polupre<:nik patrone.

Njegove rninersko-tehni~ke i druge karakteristike date
su u poglavlju "privredni eksplozivi ta¢ka 9.6.2.
Kod pre~nika buSotine preko 60 rom, ova razlika treba da je ve6a 15-30 mm. Geoviti mogu detonirati pod vrlo visokim hidrostati¢·
Kod temperature radne sredine iznad 80°C, krajevi detonirajureg iltapina treba da budu kim pritiskom, ako se aktiviraju odgovaraju6irn elektro­
omotani azbestnom izolacijorn. Raspored minskih rupa usvaja se u zavisnosti od deblji­ 5 detonatorom. Pogodni su za podvodna miniranja, jer
ne materijala koji se minira. se naj~esce patroniraju u hennetitki zatvorene i vode­
nepropusne plasti~ne tube. Iniciraju se seizmickim
~ elektrodetonatorom narnenjenim za izvoilenje ovih
radova.

IS.11. MINIRANJE PRJ SEIZMICKIM ISPITIV ANnMA :z:

2
Seizmitka metoda ispitivanja zemljine kore je jedna od savremenih geofizic­
Idh metoda, koja u svom radu koristi, kao pomo6no sredstvo, eksploziv. Sarna metoda
sastoji se u tome da se u zemljinoj korl (na razli~itim dubinama) pom06u eksploziva 2
proizvedu elasti~ni seizmi¢ki talasi, koji se prelarnaju pod razlititim uglovima. Brzinu
kretanja pomenutih talasa i uglove prelamanja i odbijanja istih, hvataju geofoni postav·
Ijeni na povriini zemlje i prenose ih na posebnu aparaturu koja ih bele!i na poseboj
trad - seizmograrnu.
jj.
-----
3

51.283.
Sematski ;zgled minske bu~tine napunjene ..geovitom". hgv­
Za vesta~ko izazivanje seizmi¢kih talasa upotrebljavaju se jaki brizantni vodo­ aktivno punjenje geovita, hv - stub vooel1Og ~pa, 1 - udarna
patrona,2 patrons geovita, 3 elektrodetonator, 4- provo­
otporni eksplozivi. Specijalno za ove potrebe i,zra<1en je eksploziv pod nazivom ,,geovit".
dnici,5 vada, 6 - kanap za spuStanje patrone.

402
16.0. IZRADA PODZEM.NfH RUDNICK1H
PROSTORIJA MINIRANJEM
U ovom poglavlju biCe izlolen kratak pregled metoda i po~upaka izradenekih
podzemnfu rudnitkih prostorija miniranjem. Potreba za izradom ovih prostorija javlja
se i u povriinskoj eksploataciji pri izradi objekata odvodnjavanja, kod metoda komomog
miniranja (izrada prisutnih prostorija, potkopa hodnika okana komora), kod izrade skla­
difta eksplozivnih sredstava i s1.
16.1. KLASIFIKAOJA RUDNICKIH PROSTORIJA
Podzemne rudnicke prostorije, u zavisnosti od toga kakav im je polozaj u pros­
toru, oblik, dirnenzije, namena, mogu biti: horizontalne, vertikalne, kose, komore i osta­
Ie prostorije razne namene.
- Horizontalne jarnske prostorije obuhvataju grupu rudnickih prostorija . koje
se odlikuju velikom duZinom u odnosu na velicinu poprecnog preseka. Ove prostorije
mogu, ali i ne moraju irnati vezu sa povrSinom.
Potkop je horizontalna rudnicka prostorija koja ima neposrednu vezu sa povr­
Sinom, i simi kao pristupna prostorija do lezi~a, te moze biti istraZni potkop, izvozni
(otpremni), odvodni potkop i sI. po svom obliku i dimenzijama potkopi se ne razlikuju.·
od ostaIih horizontaInih prostorija.
Hodnik je horizontaIna rudnicka prostorija koja nema neposrednu vezu sa po­
vrSinom, i izraduje se u cilju istraZivanja, pripreme i otkopavanja lezi~a, kao i u druge
namene (na primer, pristupna prostorija kod komomog rniniranja). U zavisnosti od polo­
zaja hodnika u odnosu na rudno leziSte hodnici mogu biti: poprecni, smerni i sI., a
prema nameni: transportni, ventilacioni, za prevoz Ijudi i sl. Od svih rudnickih prostorija
hidnici se najce~ izraduju, kako pri otvaranju, tako i pri pripremi leziSta za eksploata­
ciju i pri samoj eksploataciji.
- VertikaIne jarnske prostorije se odlikuju velikom dliZinom u odnosu na pop­
recni presek, a izraduju se vertikalno u odnosu na horizontaInu ravan. U ovu grupu pros­
torija spadaju: olmo, slepo okno, i vertikalne sipke.
Okno je vertikalna rudnicka prostorija koja ima neposrednu vezu sa povrSinom
i namenjena je za istra:tivanje i eksploataciju rnineralnih sirovina. U zavisnosti od name­
ne, olmo dobija nazive kao: izvozno olmo, ventilaciono olmo, servisno olmo, olmo za
zasip i sl. Obzirom da je olmo skupa investicija, tezi se da se no ekonornicnije koristi,
pa ono ima viSe funkcija kao: za izvoz rnineraIne sirovine, prevoz Ijudi, sigurnosni pro­
laz, ventilaciju, smestaj raznih energetskih instalacija i s1.
403
Slepo olmo je vertikaIna rudnicka prostorija koja nema neposrednu vew sa po­
vrSinom. Obicno povezuje dva horizontaIna, male je d ubine i maIog poprecnog preseka.
Vertikalne sipke su vertikaIne rudnicke prostorije maIog poprecnog preseka i
male dubine koje iskIjucivo sluze za spustanje rude sa viSeg na niZi horizont gravita­
cijom.
_ Kose rudnicke prostorije izraauju se pod odreaenim nagibom. Mogu biti sa
ill bez neposredne veze sa povrSinom. Kod prostorija koje su neposredno vezane sa povr­
sinom, razlikuju se kosa olma i kosi potpkopi, dok kod prostorija koje nemaju neposred·
nu vezu sa povrSinom razlik:uju se uskopi, niskopi, sipke i sl.
Kosirit olmom se naziva podzemna rudnicka prostorija koja ima neposrednu
vezu sa povrSinom, a izraaena je pod ugiom ve6im od 40°. Ukoliko ovakva prostorija
nema neposrednu vezu sa povrSinom, naziva se slepim kosim olmom.
Kosim potkopom naziva se prostorija koja ima neposrednu vew sa povrSinom,
a izraaena je pod ugiom manjim od 20°.
Niskopi - uskopi su kose jamske prostorije, bez neposredne veze sa povrSinom,
obicno povezuju dva horizonta ili meauhorizonta. Niskop se izraauje odozgo na dole,
a uskop odozdo na gore. Prema nacinu izrade obicno i nose naziv.
Sipke su kose rudnicke prostorije, bez neposredne veze sa povrSinom i sluZe za
spustanje mineralne sirovine sa viSeg na niZi nivo (horizont, meauhorizont i sl.) pirodnim
putem - gravitacijom te se rade pod odreaenim nagibom.
~
.!0i.
5
5;1
AL
SI. 284.
Prikaz jamskih prostorija. 1 - okno, 2 - popretni hodnik, 3 - smerni hodnik, 4 - transportni hod·
nlk, 5 - osnovni hodnlk, 6 - vertlkalna sipka, 7 - uskop - niskop, 8 - slepo okno, 9 - potkop,
10- istra~no okno, 11 - koso okno.
_ Komore su podzemne rudnicke prostorije razlicitog oblika i dimenzija, kod
kojih duZina nema dominantnu ulogu u odnosu na poprecni presek. Komore su name­
njene za smestaj eksploziva kod komomog rniniranja, za smestaj maSina i ureaaja i sl.
 404
Medu znacajnije komore u rudniku spadaju: navoziSte, vodosabirnici, pumpna komora,
magacin eksploziva i &I.
16.2.IZRADA HODNIKA
16.2.1.IZBOR OBLIKA POPRECNOG PRESEKA
Pri projektovanju hodnika jedan od najvainijih zadataka je izbor oblika i velici­
ne poprecnog preseka. Oblik (prom) poprecnog preseka hodnika zavisi od materijaIa u
kome se radi, materijala sa podgra<1ivanje i vremena za koje hodnik treba da sluZi. Zavis­
no od navedenih cinilaca, oblik popJ;.ecnog preseka hodnika moze biti: cetvrtast, trape­
zast, zasvoden, lucni, potkovicasti, okrugao i elipsast.
Oblici poprecnog preseka hodnika. a cetllrtast, b - trapezast. c zasvoden, d - lucni. e
vicast, f kru~ni.
Pri umerenom podzemnom pritisku iz krova i bokova, i raspolozivom drvenom
podgradom, bira se poprecni presek sa ravnom stranom prema krovu, tj. cetvrtast iii
trapezast poprecni presek. Pri jacem pritisku pretezno iz krova, pogodan je zasvoden
405
dok pri jacem pritisku iz krova i bokova dolazi u obzir lucni i potkovicasti oblik.
Zasvoden, lucni i potkovicasti oblik podgraduju se najcesce celicnom ill betonskom
podgradom. Zasvoden oblik, zbog svoje stabilnosti, upotrtebljava se cesto za hodnike u
cvrstom materijaIu bez podgrade.
U slucaju jakog svestranog pritiska dolaze u obzir sarno kruzni i elipsast oblik.
Kao podgrada sluZi drvo iii armiranobetonski metaIni clementi.
16.2.2. VEUCINA POPRECNOG PRESEKA
Velicina poprecnog preseka hodnika zavisi od namene hodnika pa pri odredi­
vanju vellcine poprecnog preseka, od uticaja su dimenzije i VISta transportnog sred­
stva, vIsta podgrade, kao i tehnicki propisi u pogledu sirine i visine hodnika, kolicine va­
zduha koji moze proci kroz hodnik i sl. Pri dirnenzionisanju hodnika projektant se koris­
ti tipiziranim standardnim presecima, i1i svaki sIucaj reSava posebno, ukoliko nema tipi­
ziranih standardnih preseka. Prema tehnickim propisima minimaIno rastojanje vozila
od podgrade uzima se od njegovog najisturenijeg dela. MlimaIni razmak izmedu najis­
turenijeg dela prevoznog uredaja, lokomotive ill vagoneta, u jednokolosecnom hodniku,
mora s jedne strane biti 250 mm a sa druge 700 mm. Za hodnike sa dva koloseka raz­
mak medu vozilima mora bin min. 250 mm. ProSirenja se predvidaju u svim hodnicima
na krivinama i to obicno 200-250 mm, da bi se pri svakom poloiaju vozila odr1aIo pred­
videno rninimaIno rastojanje.
potko·
51. 286.
Dimenzionisanje hodnika.
 406 407

16.2.3. [ZRADA HODNIKA MINIRANJEM

U zavisnosti od polobja minskih rupa na <selu hodnika razlikuju se: zalomne
U TVRDOM MATERUALU
minske rupe za smanjenje otpora odnosno stvaranje dodatne stobodne povrtine, pomoe­
ne, i periferiske koje ocrtavaju profil hodnika. Pri tome u zavisnosti od polofaja zalom­
Radni ciklus prj uradi hodnika u tvrdom materijalu obuhvata sledeee radne nih minskih rupa, razlikuju se:
operacje: BUSenje, miniranjtl, provetravanje, utovar miniranog materijala, podgral1ivanje i - kosi zalomi, i

pomoene operacije (produunje koloseJ,ca. produtenje cevi za vodu i vazduh, izrada kana­ paralelni zalomi.

Ia i sl.). Navdene g1avne operacije obi<Sno se izvode jedna za drugom, a pomoene operaci­
je uporedo sa njima iii na kraju. Na st. 287 dat je ciklogram izrade hodnika sa jednim Oblast primene kosih i paralelnih zaloma avisi od dubine minskih rupa (£), veli­
ciklusom u smeni. ~ine popreenog preseka hodnika (S) i koeficijenta evrstoCe stena (f) i male se odrediti
grafi<Ski st. 288.
Radovi h 1 2 3 4­ 5' 6 7 8 '1
r' III C I It,,.,
EJUSenje 35
~ ~~ ~
Miniranje a5 ?0 0,2 LI_..l-_L...--''--....l.--'
4 8 12 16 f 4 8 '2 16 r
Vetrenje 1.0
~
Utovar 10 ~ ~ ~/~ SI. 288.

Oblm prlmene kosih (KI i paralslnlh {PI :t8Ioma.

Pomocri radov; l3
- .~~
SI. 287.
Raspored kosih zalomnih buwtina u zavisnosti od vrste zaloma male biti:
Clklogram Izrade hodnika, jedan elk Ius u IlTIenl.
piramidski, klinasti, bo<Sni, krovni, podro st. 289.

~}t3}~}
U ovom poglavlju neee se obra4ivati sve radne operacije, vee sarno btHenje i
miniranje.
Podzemne rudnicke prostorije u <Svrstom materijalu izra4uju se bUSenjem min.
skih rupa ill minskih buwtina. BUSenje se obavlja pneumatskim, elektri<snirn ill rudrau­ ~ 0:::J ~ ~ ~ ~
li<Snim bubeim <Sekieirna. Pre~nik minskih rupa je naj<:e~e od 30-44 mm, mada moze
biti i yeti. Pre<snik rninske rupe mora biti za 4-5 mm veei od pre<:nika patrone eksplozi­ f,;.,~"i).;/////// W///L/\V/////.<. ~//lJl///////

<~r~l~}
va, ako se upotrebljava patronirani eksploziv_

gde je:
d

dp
= dp + (4-5 mm) ,
pre<Snik patrone elaploziva.

Broj, raspored i duZina rninskih rupa u hodniku zavisi uglavnom od fizicko-me­

-iiii 0­ ~
-Y";;
lUll
• •• • •
~
......
0

~mJ1<~ ~
hani<Skih i tehni<skih karakteristika radne sredine, vrste i jacine eksploziva, kao i metode
*JJLLL"
~
miniranja. Raspored minskih rupa zavisi na prvom mestu od broja slobodnih povrsina
pri <semu pri izradi hodnika, postoji sarno jedna slobodna povrsina celo hodnika. Ops­
te je poznato, da je "dobijanje" mineralnih sirovina u prisustvu sarno jedne slobodne !Xl­
vr§ne dosta oteiano, te se u cilju stvaranja dodatnih slobodnih povrsina u celu hodnika SI.289.
buse buwtine pod razlicitim nagibima. Sematski prlka:t raspored kosih zalomnih buSotina. a - centralnl - plramldski :talom, b - vertikaln'
kllnasti, c - horlzorltalni klinastl, d - krovni, e - podni, f - botnl.
 409
408
r
Centralni piramidsld zalorn sastoji se od 4 minske rupe koje se bu§e pod uglom eksplozivnog punjenja. Postoji viSe vrsta paralelnih zaloma kao Mo su: eilindricni, priz­ ~

rI
od 60-70° usmerene ka zajednickom centru u sredini eel a hodnika. Rastojanje me4u maticni, spiralni i dr. st. 291.
krajevima minskih rupa je 10-20 em. Odnos mina pri ovom zalomu (zalomne : pomot­
ne : periferske) je I : I : 3. Ovakav zalorn primenjuje se kod masivnih i komapktnih .
• • ,
.0·
0
stena. 0
Klinasti :ulomi sa nizom minskih rupa u obliku vertikalnog iIi horizontalnog • • 0 0
• 0
•
klina po sredini cela hodnika, primenjuje se u ducaju priblifno vertikalnog iIi priblitno
horizontainog polo~aja dojeva iii pukotina, tako da bulotine preseeaju pukotine pod ug­ • 0
• 0
10m od 90°. Prema tome, razlikuje se vertikalni i horizontalni klinasti zalom. Odnos
me4u minama je 1: I, 1/2 : 1.
a. b c •
Bocni zalom sa nizom minskih rupa usmerenim prema jednom boku hodnika, 0
narocito se primenjuje u ducaju strmog polofaja dojeva, iIi na kontaktu stene i rudnog
tela. Odnos me4u minskim rupama je I : 2.
0
• 0
• 0 0
• 0 •
Krovni i podni zalomi, sa nizom minskih bulotina postavljenih u smeru krova
iii smeru poda, primenjuju se kada dojevi iIi pukotine padaju prema, odnosno od cela
•• 0
• • 0 0
• 0 0

hodnika, da bi se presekli bulatinama. Odnos zalornnih i ostalih bulatina je 1 : 2.

a;
r •
0 0
• 0 0
• 0
•
d e f 9
fj)o W----l

~~ ::t: ~ i~C~f:m /
/I~\2'
"'-":f1-"'"
1 . JJ . ~\"'"
- ...
._
III' •
\:
4 ii-oem ,i' :t. \. lY/.:
'~.:-:.:,~...
,,)
ftlIIIt.wtmA b) 0) ~ ~,

51. 290.
SI. 291.
OejItVO koslh zalomnlh mine. a - prJ w < 1/3 H, b - W .. 1/3 H. c - W > 1/3 H.
Semetskl prlkaz paralelnlh zaloml'llh burotlna. a-d - cillndrll::nl zaloml. e-f - prizamtll!:nl zaloml.
9 _ IInlski _ pukotlnskl zalom. h - spiralnl zalbm. I-V rastojanje Izmedu buiotlna i redolled in!­
ciranja.
Pri primeni kosih zaloma potrebno je uskladiti osnovne parametre kao §to su:
odnos polupre~nika radijusa dejstva mine prema liniji najmanjeg otpora, zatirn liniju
Cilindricni :ulom • Sa bulatinama krutno rasporeiJenim oko centralne buloti­
najmanjeg otpora prema visini hodnika i d. Ukoliko je Iinija najmanjeg otpora manja od
ne istog ill veeeg precnika, narocito je podesan za miniranje u masivnim cvrstim i fi­
1/3 H (H - visina hodnika), W < 1/3 H, mo~e dati do snnnog odbacivanja materijala lavim stenama, u kojima se inace teSko minira. BUSotine u zalomu su rasporeaene na
iz podrufja :ulomnih minskih rupa sa malirn ucinkom - napredovanjem. Ukoliko je relativno malom rastojanju, u krugu precnika 0,2-0,4 m. Najbolji rezultati se postiiu
W> 1/3 H dobicemo slabo dejstvo, zbog velike Iinije najamnjeg otpora, pa materijal iz sa srednjom bUSotinom velikog precnika (80-100 mm) sl. 292, koja se ne puni eksplo­
podrufja zalominih minskih bulatina nece biti izbacen. Najbolje je ako je W = 1/3 H, rivom, i koja ifna funkciju slobodne povrSine, od koje se odbija udarni talas kao od sre­
s1. 290.
dine sa manjom gustinom,
Paralelni zalomi odlikuju se paralelnim polotajem bUSotina, malim razmakom Za izradu bUSotina u paralelnom zalomu zahteva se velika preciznost bUSenja,
meau buSotinama 10-15 em, i sistematskim ostavljanjem jednog broja bUSotin& bez
odnosno paralelnost bUSotina u prostoru.
 410 411

Zbog toga se m'e busotine buse pomocu sablana 51. 293
meau bUSotinama u odnosu na eentralnu bU50tinU koja se ne puni.
~,
" .--;-_9
5 !
fiksira rastojanje lzbor polozaja hodnika zavisi uglavnom od ugla pod kojim pada sloj i fizicko-mehanic­
kih karakteristika podine i krovine. Najcesce se hodnik tako izgraduje da kod horizonta­
Inih i blago nagnutih sIojeva (0-30°) zahvata sloj u podini, kod kosih slojeva (30-40°)
podinu i krovinu, a kod stnnih i pribliino vertikalnih slojeva (45-90°) sarno podinu.

(/0':- /

I ,
")J /
/
im\
\ I /
SI. 292.
Principijelna ~ema rasporeda buwtina u cilin­

11.~·
I 7

dricnom zalomu sa srednjom buwtinom veil· SI. 293.

k09 precnika. Sabton za izrlidu zaloma tipa "koromant".

SI. 295.
Serna rasporeda bl.dotlna prllzradl hodnlka u heterogenom materljalu.
Kod prizmaticnih zaIoma gde su zalornne bUSotine rasporedene na maIom ras­
tojanju. pomocne minske busotine, koje takode deluju u otezanim - stesnjenim uslovi­
ma, rasporeduju se takoile na relativno rnaIom rastojanju 24-36 em. Ostale minske bu­ 16.2.4. PRORACUN PARAMETARA BUSENJA I MINIRANJA
Satine rasporeduju se na rastojanju od 60-100 .:rn. Periferske minske bUSotine obicno
su udaIjene 45-80 em. od konture prostorije sl. 294 . - Broj minskih busotina.
. ~ U zavisnosti od velicine poprecnog preseka hodnika i fizitko-rnehanitkih ka­
rakteristika radne sredine, broj minskih busotina moze se pribliZno odrediti iz odnosa:

_ .Jrr-
n - 2,7 s ,kom/m , 2

gde je: f - koefieijent cvrstoce stena,

S - povrsina tela hodnika, m 2 .

Ukupan broj rninskih busotina je N n' S , kom.

Broj minskih busotina za eelo telo hodnika pri jed nom miniranju maZe se odre­
diti i iz odnosa:

SI.294.
N = 2,7 v'f:S ,kom.
Raspored busotlna u proSloriji velikog popre~nog preseka sa prizmati~nim zalomom.

Orijentacioni potreban broj minskih busotina moze se takoae odrediti i iz od­

Liniski pukotinski zalom sl. 29! -g. sa busotinama rasporedenim po jednoj vertikaInoj nosa:
liniji, od kojih se svaka druga puni. pogodan je za hIde i cvrste stene.
t\ "" q' S

Spiralni zalom, sa busotinama postavljenim u obliku spirale, s1. 291·h, oko srednje busoti­ p

ne vclikog precnika narocito je podesan za enstei:Wave stene.

Pri izradi hodnika u heterogenoj sredini. hodnik istovremeno kroz korisnu supstan­ gde je: q - specificna potrosnja ekspJoziva, kg/m3
cu i jalovin u, i tome hodnik maze da zaIlVlti podinu, krovinu iii obadvoje istovremeno s1. 295. S - povrsina popretnog preseka prostorije, m 2
p - kolicina eksploziva po m' busotine
 413
412

- Duzina minskih busotina:

Dufina minsldh bmotina je funkcija tirine i visine hodnika i moze se priblitno

odrediti po obrascu (Wedigge)

1 = k' B, m,

gde je: B prosecna lirina hodnika, m

k = 0,5-0,8 - za kose zalome, k:: 1,0-1,1 - za paralelne zalome.

- Potrebna kolicina eksploziva:

Kolicina eksploziva odretluje se na osnovu ukupne zapremine stenske mase

zahvaeene minskim bmotinama, a u zavisnosti od velicine poprecnog preseka hodnika, 0­
prosecne duZine minskih bulotina i flZicko-mehanickih karakteristika radne sredine (vi­ b
a
di V poglavlje, taco 12).
Ukupna kolicina eksploziva zajedno miniranje je: SI. 296.
Powzivanje minskih punjenja na telu hodnika. a - piramidski zalom, b wnikalni klinasti zalom.

Q :: q' V, kg

odnosno

Q :: q' S . 1. kg,
16.3. IZRADA OKANA
gde je: Q - ukupna kolicina eksploziva za jedno miniranje, kg
q specifcna potrosnja eksploziva, kg/ml
V zapremina materijala, m 1
S - povrsina poprecnog preseka prostorije, m 2 16.3.1. IZBOR POPRECNOG PRESEKA OKNA
- prosecna duZina minskih bmotina, m.
Oblik poprecnog preseka olma odreduje se u zavisnosti od flZicko-mehanickih
KoIicina ekspJoziva za jednu minsku bulotinu dobija se iz odnosa osobina radne sredine kroz koju se okno izratluje, namene okna i predvitlenog vremena
trajanja. Pored toga, na izbor obUka poprecnog preseka olma uticutrolkovi i brzina
Q

izrade, kao i trolkovi odIiavanja. Obicno, vreme trajanja olma i flZicko-mehanicke ka­
Q1 N ' kg,

rakteristike stene uticu na izbor materijala podgrade. Najvi~ su u upotrebi cetvrtasti

gde je: Q - ukupna kolicina eksploziva, kg
N - ukupan broj minsih bullotina na celu hodnika, kom.
Obicno sracunata srednja vrednost eksploziva po minskoj busotini, povecava se
za zalomne mine za 20-25%, za podne mine 10-15%, a za mine u gomjim uglovima
za 570, na racun ostalih mina. Punjenje, zacepljenje i paJenje mina dato je u poglavJju
IV, tac1. 11.
i kruZni poprecni presek, matno rede eIipsasti, 51. 297.
Cetvrtasti poprecni presek bira se za olma u cvrstom i umreno cvrstom ma­
terijalu, koji se podgraduju drvenom podgradom, rede betonskom.
KruZni poprecni presek prirnenjuje se obicno u manje cvrstom i stabilnom
materijalu. Za podgradivanje sluzi opeka, beton iii celik. Dobro podnosi podzemni priti­
sak, laksa je izrada.
Elipsasti i kombinovani obHei koriste se kada se drvena podgrada cetvrtastog
okna zamenjuje betonskom.
1
 414
415

v brzina bUSenja, m/h

S povrsiha poprecnog preseka okna, m 2

U pro sec an ucinak utovara miniranog materijala, m 3 /h.

Raspored minskih busotina zavisi od oblika poprecnog preseka okna. U oknu

~?~ ~r;

(~~)
cetvrtastog poprccnog prescka, raspored busotina ne razlikuje se mnogo od rasporcda
pri izradi hodnika i najcesce je sa piramidnim, klinastim ill bocnim zalomom sl. 298.
." ~AWAW4~1\ f!'@,/~Mr,;WAW1'AW~..:wMfW"",":"
'" 'd II !1 a:: ="",,,, , -"':::-;:" Il ij t; 6t, 1I!1 tI II IS-'

., a:::;;:J~.7t.:Z::"=':=:;:3 <!.::;::::ll~..::"~~:::':l) a:~ 11,,, a::

~, ':t-~ 0 /'l~ ",?
.:;""
'~... ,,"'/""/

:l t: '"
OX) <t:;:==:t =::0

/1-~':~ (:o.~.....
~..,.
.."
~ ..... 0 .....~ ~~ a:
SI. 297. Q:'::::=::.f:l:::::::.';:,a::::::.:=:::. c::;==.::oc-:::-P,,~
'"
Oblik popretnog preseka okna. a - tetVJlsst. b _ krufni. c - kombinovani. ~
~ R fl 11 ~
<1::'.:::-.".." ",::::::::"" fI fI fl ::; -? fI R fl fl
'"
P)\ \77,e
·:d~M;w/&/&/'&/.&mm;;&1!w)b/.." ~/.I'

16.3.2. IZRADA OKNA MINlRANJEM \ _~=---~d4MA'

1 2 \
Izrada okna miniranjem je postupak koji se jos uvek najviSe koristi. Radni dk­
ius izrade obuhvata siedece glavne operacije: bUSenje minskih busotina, punjenje i pale­
nje, provetravanje, utovar i odvoz miniranog materijala, privremeno iIi stalno podgra. SI. 298.
divanje i pomoene operacije. Sema rasporooa minskih buwtina pri izradi vertikalnih prostorija cetvrtastog poprecnog preseka. 1
BUSenje minskih busotina vr§i se srednje teskim i teSkim dvorucnim btiSacim ";0'.' ,,;om, , ~o~
~I~llj
eekitima.
Orijentaciono potreban broj minskih bu!otina moze se odrediti iz odnosa:

N ~,kom,
gdeje: q
S
p

specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3

pOvrSina poprecnog preseka prostorije, m 2

to
,
£0

OJ'
',r
Q

<t, -
~I
0.
()
... ....

Q..,)
0

~
0

Q
"
0

<,,<J
0
'-' ...0
....
0

(,0
O·i
~o
'('0
...
0q.
~:. '~1<J
.~
0 i ,.
?.~;00
\,,0
0

........

0
~

(;~
o~
0""
\oJ' ..., <l::) c.:..D
p kolicina eksploziva pO m' bUSotine, kg/m',
co '<-.".;>.l~ C-" (0 0:.==) C=:.:D 0"

-1(0
OJ

0"
Q-,
a:lcr:::~t
(,$.-, 6""'''>
:::ceo
("."'¢('"
,0

Co
01
. . a:::::l
o a:=;X:=~ I c:::::o
0'
<'~ -b ~o \.0
a:::J«::-:l c:.oc:::o·
0
Pri ciklicnoj organizaciji izrade olma, dubina minskih bUSotina U zavisnosti od ...0 0') (y"> n n 01 ­

&~&;;'':'-0
~t:.~~
....0 0 ........ tl 0 ~
0""
duiine radnog ciklusa moze se odrediti iz odnosa:. I"!

{' .O_O!"_O
...0 0 0 ~
0, ,0 0" 0

Tc - tc
'-' ~
..9 9 I 2 '?.

- N S' n , m,

+­
n' V U a b
SI. 299.
gde je: duiina minskih busotina, m Sema rasporooa busotina u oknu kruznog poprecnog preseka. a sa kupastim zalomom, b sa kli·
Tc - duiina trajanja ciklusa, h nastim zafomom.
tc - vreme potrebno za pomocne operacije, h
N broj minskih bUSotina, korn. U oknu kruznog poprecnog preseka busotine se postavljaju koncentricno u dva
n - broj busacih cekica istovremeno u rarlu, kOIll. iii viSe krugova, sa zalomnim minama u sredini, koje se najcesce izraCluju kupastog iii
klinastcg tipa, 51. 299.
 411) 417

Precnik kruga zalomnih mina uzima se u granicama: Punjenje mioskih busotina odgovarajucom vrstom i kolicinom eksploziva,
vrSi se tako da udama patrona bude poslednja. Udarne patrone sa elektrodetonatorima
d z = 0,35 - 0,40 Djs ' m, opremaju se van olena, i pri upotrebi spuUaju u oleno. Zacepljenje minskih buootina
gde je: Dis - iskopni precnik okna. zavisi od primenjene vrste eksploziva, i moze biU nabuseni matet'ijal iIi voda. Poveziva­
nje minskih punjenja u olenu je paralelnom ili kombinovanom vezom, ,a sarno izuzetno
Broj zalomnih mina zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika radne sredioe i seriski i to u olenima malog poprecnog preseka. Pri tome provodnici svake mine spajaju
precnika kruga zalornnih min a, i moze se pribliZno odrediti prema vrednostima iz se sa g1avrum kablom za paJenje preko kruinih sabirnih provodnika (spojnih provodniha)
tabele 103 postavljenih dovoljno visoko, van doma~aja vode koja se mote nakupiti u olenu.

Tabela 103

koeficijent precnik kruga zalomnih mina, m

cvrstoce
(0 1,8 2,2 2,2 2,6 2,6 3,0 3,0 3,2

3-4 4-5 5-6 6-1 1--8

4-6 5-6 6-1 1-8 8-9
6-8 6-8 7-9 8-10 9-11
8-12 8-10 9-11 10-12 11-13
A
B
SI.300.
Broj krugova pomocnih rnina treba da je takav da rastojanje (b) medu krugovi­
POllezlvanje mif'lskih punief'lja paralelno~tepenastom mre~om. a - razrezf'li kruQ. b zatvoref'li krug.
rna bude u granicama b = 0.6 1,0 m. Za proveru da Ii broj usvojenih krugova mina
odgovara, moze posluiiti fonnula:
R (rz+c)
b , m.
Ok + 1
16.4.IZRADA KOMORA I PROSIRENJA MINIRANJEM
gde je: b rastojanje medu krugavima busotina, m
R iskopni radijus akna, m
rz radijus kruga zalornnih mina, m
Rudnicke komore prema definiciji su podzemne prostorije koje se odlikuju ve­
c rastojanje perifemih mina od boka okna (obicno 0,15-0,25 m)
likim poprecnim presekom u odnosu na svoju duzinu, i ugiavnom obuhvataju: komore
nk broj krugova pomoenih mina.
za pompe i vodosabirnike, cekaonice, radionice, proSirenja za navoziste, magacine eks­
Minerski radovi sastoje se kao i obicno u odreilivanju vrste i kolicine eksplozi­ plozivnih materijala, kao i komore za smestaj eksploziva kod metoda komomog mini­
va, punjenju i paJenju mina. Odredivanje ko!icine eksploziva vrSi se pomocu osnovne ranja. Kao posledica veceg poprecnog preseka, izrada rudnickih komora i proSirenje kao
fonnule, kao i kod drugih prostorija: i hodnika tunelskog tipa, sluze posebne metode izrade au zavisnosti od fizi(5ko-mehani­
ckih karakteristika radne sredine i namene ovih podzernnih prostorija. Izbor tehnologije
Q = q' V, kg,
izrade podzemnih objekata zavisi od njihovih dimenzija, geoloSkih uslova, fizicko-me­
odnosno: hanickih karakteristika i raspolozive opreme. Izgradnja ovakvih objekata uglavnom se
vrsi na dva nacina:
0= q'S'i'r;,
primenom klasicne metode upotrebom eksploziva,

gde je: 0 kolicina ekSplozi\a za Jedno miniranje, - primenom mehanizovanog nacina,

q specificna potromja eksplozi\a.

S - povrsina poprecnog prescka okna. m 1 K1asicna metoda se sastoji u primeni eksploziva za razaranje stena uz uobica­
duzina minskih bU50tina, m. jene postupke koji se koriste u tehnici rniniranja, i moze se izvesti:
 419
418

metodom izrade punirn teiom,

Metoda izrade prosirenja iz sredlmjeg vodeceg hodnika, sastoji se u predhodnoj
metodom izrade sa dva radna tela,
izradi osnovnog hodnika nomlalnog popretnog preseka (4-6 m 2 ) po sredini projektova­
metodom izrade iz osnovnog hodnika,
nog proSirenja. lz osnovnog hodnika vrSi se proSirenje radijalno postavljenim minskim
metodom wade u vUe sekcija.
busotinama. Duzina buSotina zavisi od rastojanja izmedu osnovnog hodnika i kontura
projektovanog proSirenja. i obieno se krece 2,5-4,0 rn. Minske bUSotine se buSe radijal­
Metoda izrade proSirenja punirn telom je efikasna metoda koja omogucava ve­ no u vencirna. Srednje rastojanje izmedu venaea je 0,6-0,75 m, a medu bu~otinama u
liku koncentraciju rada. Moze se primeniti kod izrade podzemnih prostorija velikih pro­ veneu 0,4-0,45 m. lednovremeno se pall 4-8 venaca sl. 303. Ukoliko se zahtevaju glat­
fIla (50-200 m 2 ) u t~rstim stenama. Za bUSenje minskih bUSotina potrebnaje posebna ke i rayne povrS/ne iskopa, mogu se buSiti j konturne buSotine.
oprema. BUSenje se obitno izvodi bUSacirn kolirna ill sa bUSacih platformi, istovremeno
sa viSe bUSacih tekica, st. 301. Utovar j transport miniranog materijala vrii se opremom
velikog kapaciteta.

a."

0.

51. 301.
b
Kola za bu~nje u hodnicima tunelskog tips.

51. 303.
Sema Izrad!, pro~lrenja. a - lz sredgnjeg hodnika, b - iz pod nog hodnika sa primenom konturnih
Metoda izrade sa dva radna tela sastoji se u podell tela hodnika na dva radna bu~otina.

Cela na kojima se nezavisno vrii bUSenje i miniranje. Stropni dec uvek predhodi donjem
za 3 ,0-4,0 m, II. 302. Metoda izrade prosirenja u viSe sekcija sastoji se u tome da se iz hodnika u stro­
///~ pu prvo izminira gomji deo - kalota, a zatirn takode u sekcijama donji deo. Uporedo sa
izradomjedne sekcije moze se vrSiti podgradivanje ako je to potrebno, sJ.304.

:;1~ j~ ~f" .~
~\
~y

SI. 302.
51. 304.
Sema izrade hodnika tunelsKog tipa
Izrada pro~lrenja u sekc1jama
sa stcpenastim celom.
Iz stropnog hodnlka.
 II
r

VI. U S K LAD 1ST E N J E I U N 1ST A V A N J E 'l

EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH
SREDSTAVA

17..1. USKLADlSrENJE EKSPLOZIV A I .~ ......'>.:::J

EKSPLOZIVNIH MATERIJA

1
Pod skladBtenjem eksplozivnih materija podrazumevamo terenski omedeni i I,
za javni 'pristup ograniceni zemljimi prostoI, na kome su izgradeni magacini i pomOCni
objekti za prihvat uskladBtenje i cuvanje eksplozivnih materija. Sk1adi~enjem Sf nazh-a
i onaj zemljUni prostor na kome je izgraden sarno jedan magacin. 1;
Magacini eksploziva i eksplozivnih materija su zgrade iii prostorije koje su na­
menjene za smestaj i cuvanje eksplozivnih materija. Prema mestu gde se magacini grade ,
oni mogu biti: pominski, poluukopani, podzemni i jamski. Prema nameni oni mogu
j
biti: glavni (stalni) i pomocni iii privremeni.
Glavni iii stalni magacini su izgradeni objekti u kojima se sme~a i cuva veca
kolicina eksploziva i eksplozivnih materija, i za duti vremenski period, u kop !Ie eksplo­
ziv doprema od proizvodaca iii prodavca.
Pomoeni iii privremeni magacini iii skladi~a su objekti koji su namenjeni za
privremeno uskladistenje i cuvanje eksploziva i eksplozivnih materija. U ovim magaci­
nima se cuva ogranicena kolicina eksploziva za potrebe do najviSe tri dana, za }edno iii
viSe radiliSta. Manje kolicine eksploziva i eksplozivnih materija za potrebe jednog ill
nekoliko oblftnjih radilista u jed nom smeni, mogu se dnati u prirucnom sprefj1jStl:
Prirucno spremiSte ra7Jikuje se od ostalih skladiSta po tome ~o se eksplozh' :;
smeSta u posebno izgradenim udubljenjima u steni (niSama) iIi u posebnim drv~:-i.:n S3.!l·
" ducima, koji su obezbedeni da se mogu zakljucavatL Udaljenost prirucnog spremiSt~
od mesta miniranja mora biti tolika da odbaceni materijal prilikom miniranja ne dopre
do njega.
 422 423

Neke privredne delatnosti imaju potrebu da se obrazuju mala pokretna skladis..

ta eksplozivnili materija. Pokretna skladiSta organizuju u prvom redu preduzeta koja se
bave geolo!kim, geofizil:!kirn i rudarskirn istruivanjem, I:!ije se mesto boravka na terenu
testo mcnja. Pok:retno sldadiSte sastoji se od motomog voma sa karoserijom zatvorenog
tipa.
Na feleznil:!kirn stanicarna i lukama grade se tranzitna skladiSta koja mogu biti
nadzemna, poluUkopana i podzemna. U njima se eksplozivne materije uskiadiStuju pri­
-l1-~1-
vremeno, radi pretovara i daljeg transporta.

17.2. POVRSINSKI - NADZEMNI MAGACINI

.0

PovrSinski magacini ill skladiSta eksploziva i eksplozivnih sredstava treba da su

locira..,a na dobro odabranom skrovitom mestu, pored koga nerna javnog prometa.
ZemljiSte na kome se podife objekat za s1dadiStenje eksploziva mora biti ocedito i suvo.
da nije u bujicastim tokovima reka i dubodolinarna, da nije ugro~eno od vodostaja i pop­
lava, kao ni od usova zemljiSta, sneznih lavina ill na terenima koja su podlo~na kJizanju.
Treba da ru dovoljno udaljena od naseljenih mesta, industriskih objekata, pu­
teva, dalekovoda itd. Pozeljno je da izabrani teren omogucuje izgradnju magacina bez
zaStitnih bedema grudobrana, tj. da se na1azi u pogodnoj prirodnoj uvali ria padinarna
talasastog terena gde se izgraduju used odnosno iskopi na tim padinama, tako da samim
postavijenjem, magacin dobije pozadi i sa strane prepreke - grudobrane, a od iskopa- .
nog materijala mole se po potrebi izgraditi i ceoni bedem. Ako takvo postavljanje nije
51. 305.
Povrsinski magacin eksploziva. 1 - zgrada magacina eksploziva. 2 z~titni bedemi - grudobrani.
Bedemi grudobrani postavljaju se sarno u pravcu gde nema prirodnih prepreka.
Akro su prirodne prepreke sa sve cetiri strane magacina, bedemi nisu potrebni. Ako se
pak magacin nalazi na ravnom terenu, treba ga opasati sa sve cetiri strane bedemima ­
grudobranima.
17.2.1. USLOVI GRADENJA POVRSINSKIH MAGACINA

moguce izvesti, zato Sto je teren na izabranoj lokaciji ravan, magacin se mole postaviti
EKSPLOZIVA

i na otvorenom zemljiStu, sa izgradenim zaStitnim bedemima - grudobranima sl. 305.

Bederni - grudobrani moraju biti izgradeni od zemlje ill peska bez primesa ka­ Velicina objekta magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava treba da bude
mena. Visina bedema mora biti tolika da svaka prava linija povucena iz rna koje tacke
tako projektovana da ne dolazi do prenatrpanosti, kako bi se eksploziv i eksplozivna
zidova magacina u pravcu tacke na objektu koji se zeli zaStititi, mora prolaziti kroz zem­
sredstva bezbedno smestili i sa njima bezbedno rukovalo.
Ijani bedem. Zemljani bederni moraju biti takve visine da nadvisuju najviSu. tacku krova
Zgrada magacina treba da predstavlja laki tip prizemnog objekta bez podruma
magatina za 1-2 m: Kruna bedema grudobrana pri nhu treba da bude §irine 1,0­
i tavanskih prostorija, sagraaen od otpomih graaevinskih materijala na atmosferske uti­
1,5 m, nagib kosine treba da je 1 : 2. kosina bedema treba da bude zasejana travom da
caje i na pozar. Ne smeju se ugraaivati armirano·betonske nadvratnice i nadprozomice,
bi se sprecilo odronjavanje ili spiranje zemlje. Trava se mora redovno kostiti i oddavati.
potpomi stubovi i sl. Krovna konstrukcija takode mora biti od lakih elemenata, pokri·
Na terenima gde nema dovoljno zemlje, izuzetno se mogu graditi bedemi, tako da se
vena lakim crepom, salonitorn iIi nekim drugim pogodnim materijalom. Za izgradnju
donji deo na visini do 1/3 gram od kamena, a gomji deo, 2/3 od zemlje ili peska. Uko­
zidova najpovoljniji graaevinski materijal je pecena opeka. Debljina spoljnih nosecih
liko bedemi ne ispunjavaju nap red navedene minimalne uslove, smatra se da ne postoje,
zidova ne treba da bude veca od 380 mm. Magadn mora biti tako sagraden da njihova
pa se udaljenja skladiSta od objekata koje treba stititi racunaju po propisima za udalje­
unutrasnjost bude obezbedena od vlage, spoljnih atmosferskih uticaja, vatre i okolnih
nosti bez bedema.
pozara. Da bi eksplozivi i eksplozivne materije zadriale Sto duze svoje prvobitne miners·
ko.tchnickc karakteristike, temperatura u skladistu treba da se krece od -25 do +25 °c
 424 -L.'

a relativna vlatnost vazduha do 75%. Magacin mora imati izgraden sistem ventilacije. Magacin eksploziva i eksplozivnih sredstava mora biti snabdeven potrebnim
Sistemi ventilacije mogu biti raziiciti, ali svaki od njih mora ispunjavati uslov da se kroz brojem protivpoltarnih aparata, cisternom - buradima sa vodom, sanducima sa peskom.
otvore na ventilacionim uredajima ne molte u magacin ubaciti bilo kakav strani predmet. lopatom, pijukom i drugim priborom. Polteljno je da se voda sa krova magacina sliva
Najtesci sistem je da se provetrovanje vrii kroz kanale u zidu, tiji otvori ne srneju biti kroz oluke u cisternu ill burad.
veei od 15x15 em. Ovi kanaIi ne srneju biti izvedeni u pravoj liniji, vee izlomljeni kako bi Kada se grade nova skladi~a, treba izgraditi i cisternu koja moze da primi 1-2
se spretilo ubacivanje stranih predmeta. Ulazni otvori ventilacionih kanaIa moraju biU m'i rode. Sva protivpozarna oprema mora biU u ispravnom stanju, i ne sme se koristiti
zaSticeni metalnom mreltom ill izbuSenim limom. Otvori pri dnu se projektuju na sigur­ u druge svrhe' van magacina. Sva lica koja stalno ill povremeno rade u magacinu eksplo·
nu visinu. ziva moraju biti obuteni za rukovanje aparatima za gaSenje pozara. Oko magacina mora­
Podovi magaeina eksploziva i eksplozivnih materija moraju biti monolitni i ju biti ukIonjeni svi lakozapaIjivi predmeti, trava, granje, a;nbaIaZa i dr. kako se vatra
glatki, otpomi na visoke i niske temperature. Uglavnom se podovi izratiuju od betona iz okoline ne bi prenela na objekte sa eksplozivom, 51. 306.
iwlovanog specijalnom bitumenskom masom, drvenim (brodski pod) ill od nabijene ilo­
vace - gline dobrog kvaliteta bez primesa peska. ------- ---- --------- ....... , ,
\
Tavanice moraju biti izratiene od Iakih konstrukcija sa karatavanom radi izo­
/ / '5
--r
~
ladje, sa otvorom za prolaz na tavan u slucaju potrebe. 2
I I
Broj i veli¢ina vrata se izraduju prema veli¢ini i kapacitetu magacina. Vrata ne
smeju imati pragove i ne srneju se otvarati unutra. Ragastovi i krila moraju biti tako ug­
\I , :
I
radeni da se ne mogu spolja iscupati, niti krila skinuti dok so vrata zatvorena. Potreban I
I I
broj prozora i njihova veli¢ina mora omoguCiti dovoljnu dnevnu svetlost za rad u skIadi·
I
itu. Prowri se ugratiuju na visini od 1,7-2,0 m od poda i sastoje se od metalne mreze I
takve cmtoee da se kroz mreiu ne moZe u unutrainjost magacina ubaciti strani pred­ I 40m 0:
met, i od zastakljeoih okana sa matiranim staklom radi sprecavanja prodiranja suneevih I
zeaka u unutrainjost magacina. Prozori mogu imati i drvene kapke, koji se rezama zat·
I
I
varaju iznutra. I
Osvetljenje unutrainjosti magacina eksploziva u principu je sarno prirodnom I
dnevnom svetloscu kroz prozore i vrata. Vestacko osvetlenje se uvodi samo u slucaju I
I
kada se dnevno svetlo ne mote u dovoljnoj meri koristiti, ill gde noeni rad zahteva pos­ I
tojanje veitatkog osvetlenja. Ukoliko je neophodno potrebno da se privremeno i noeu I
e
u magacinu radi, a ne postoji veStatko osvetlenje, za osvetlenje se mogu koristiti sarno
\ , ~
"­ .....
rucne elektricne lampe sa sopstvenim izvorom struje (bateriske ili akumulatorske),
ill reflektor postavljen ispred magacina i vezan za spoljnu elektricnu mrefu ako ona 14
postoji. Svako drugo osvetlenje magacina, pogotovu otvorenim plamenom je vrlo opasno
i najstrotije je zabranjeno. Osvetlenje kruga magacina se preporucuje. Prvenstveno se 51.306.
osvetljavaju: neposredni prilaz magacinu, ograda sa spoljne strane, straltara i kapija za Raspored objekata nadzemnog magacina. 2 - fifana ograda, 3 - burad za vodu. 4 - magacin eksplo­
ulaz u krug, putevi izrnedu magacina. Mesto i staze za kretanje cuvara se ne osvetlja­ ziva, 5 - zabranjena zona, 6 - granice zC!branjene zone, 7 - magacin kapsli. 8 - kanal sa vodo m, 9 ­
ofijtena pov~ina oko magacina, 10 - cisterna sa vodom, 11 - ostava protivpozarnog alata, 12 ­
vaju.
~pa za odlaganje ambalah, 13- put, 14 stra!ara, 15 - sanduci sa peskom.
Svi nadzemni magacini bez obzira na velitinu i kolitinu eksploziva koji se u
njima cuvaju, moraju biti obezbedeni propisano izgradenim gromobranima, koji se pos­ Magacini eksploziva moraju biti opasani ogradorn od betonsldh stubova sa bod­
tavIjaju i oddavaju u skladu sa propisima koji regulim tu materiju. ljikavom zicom visine najmanje 2 m i udaIjenom od objekta najmanje 40 m. Iza zicane
PovrSinski magacini eksploziva i eksplozivnih sredstava moraju imati telefon­ ograde na rastojanju od 10 m radi se kana! - jarak sa vodom. Od svih vrsta magacina
sku vew sa organom upravljanja skladistem. Pored toga pozeljno je da magacin raspo­ najbolji so nadzemni magacini, jer se u njima mogu eksplozivi i eksplozivne rnaterije naj­
laZe raketnim piStoljem sa dovoljnim brojem raketa za signalizaciju, u slucaju da je tele­ bolje i najduze ocuvati bez promena fizicko-hemiskih i minersko-tehnickih karakteris­
fonska veza u prekidu.
tika.
 427
426

Objekti magaeina eksploziva i eksplozivnih materija mogu se graditi sarno na Za upotrebu i postavljanje prenosnog skladista PSRS-500, potrebno je priba­
osnovu odobrenja izdatog od strane nadletnog organa uprave. viti potrebna odobrenja od nadleznih organa.

17.3. PO LUUKOPANA SKLADISTA

Grade se u podnozju brda, bretuljaka, etaia i dr. na taj nacin sto se u brdu pra·
vi odgovarajuCi usek, tak04e je skladiste sa tri strane zasticeno prirodnom preprekom, a
zemljani nasip se izgraauje po potrebi sarno sa prednje strane. na ulazu u magaein. Zem·
Ijiste za poluukopani magacin mora odgovarati istim uslovima kao i za nadzemni maga­
cill. Ako je magacin potpuno ukopan. tako da se preko krova nalazi sloj zemlje deb­
ljine bar 0,5 m gromobranska instalacija nije potrebna. Poluukopna skladista grade
same radne organizacije kao privremena skladBta u blizini mesta miniranja. Za izradu
se koriste razni prirodni graoevinski materijali. Ovakva skladiSta relativno su jeftina,
brzo se grade; zaStieena su od potara i obezbeauju zadovoljavajucu sigumost. Visina
slobodnog prostora u magaeinu mora iznositi bar 2,3 m. U ovakvim magaeinima venti­
lacija nije na zadovoljavajueem nivou, ne preduzimaju se mere za sprecavanje vlage u
magacinu, pa se eksploziv mote cuvati sarno ograniceno vreme.

17.4. PRENOSNA SKLADISTA EKSPLOZIV A I

L~
EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA
.z.-'L.J
I

J..

U praksi miniranja vdo cesto se susreeemo sa problemom uskladiStenja manjih

kolicina eksploziva i eksplozivnih sredstava kako u rudarstvu, tako i u graaevinarstvu,
~
sumarstvu, poljoprivredi i st. Za uskladistenje manjih kolicina eksploziva i eksplozivnih
sredstava, herniska industrija ,,Kamnik" izgradila je prenosno skladiste - kontejner tipa
~
PSRS, izgraaen u celicnoj konstrukciji sa dYe odvojene komore ito: ~.

'"
komore za eksploziv kapaciteta 500 kg,
- komore za inicijalna sredstva kapaeiteta 1000 kom. kapsli.

Komore imaju dvoja odvojena celicna vrata opremljena sa speeijalnim bravama. S1. 307.

Kontejner PSRS-500, moguee je usidriti pricvrstiti ga za tlo, a po potrebi osloboditi OpSti izgled prenosnog sldadista - kontejnera PSRS-500. 1 kamara za eksplaziv, 2 - IIrata komo­

i dizallcom podici - utovariti na vucno vozilo i prevesti na drugo mesto. Dimenzije kon­ ra za eksplaz;v, 3 pamitni pult za pisanje, 4 mesto za tUllanje knjiga za evidenciju, 5 - bralla na

IIratima kamore za eksploziv, 6 vrata kamare za detonatare, 7 - brava na IIrntima kamore za deta­

tejnera su: sirina 140 em, duiina 170 em, i vi sin a 195 em. Masa praznog kontejneraje niranje,8 kuka za dizanje kontejnera, 9 - sanke za vutu, 10 - prikljucak za uzemljenje, 11 - sid·

1200 kg. Na st. 307 dat je opsti izgled prenosnog skJadista kontejnera PSRS-500. ra. 13 polica za izdavanje detanatara. 14 - kapca za policu.

 -- -
"1-21::
Sigumosna rastojanja koja onemogucu ju da se detonacija prenese sa je-dnog r.l.'­
17.5. ODREDIVANJE SIGURNOSNIH RASTOJANJA nskog punjenja na drugo, mote se odrediti iz odnosa:

IS ...; QI . K~ + Q2 . K~ + Qn . K~
I •
MinimaIna udaIjenost skladHta eksploziva i eksplozivnih sredstava od naselje­
nih mesta, Skola, bolnica, elektritnih centraIa, zelemitkih i lutkih postrojenja, javnih gde je: rs - sigumosno rastojanje, m
puteva i 51. dato je u tabeli 104 Q 1 , Q2' Q n - koli¢ine razlititih vrsta eksploziva koje satinjavaju punjenje, ~
K d , ,Kd ., K dn - koeficijenti koji zavise od vrse ebploziva i uslova pod k<:;i­
Tabela 104 rna je izvdena eksplozija. VreOOost koefcijequ Kd • dau~
udaljenost magacina eksploziva u metrima od: utabeli 106.
kolitina
eksploziv. naseljenih mesta,lk:ola boInica f.eleznickih i luekih postrojenja,javnih
materija elektrienih oentrala, rudnika i sl. puteva i sl. Tabela 1OE­
kg
bez grudobrana sa grodobranom bez grudobrana sa. grudobrano m
aktivno punjenje pasivno punjenje
25 60 30 30 15
50 100 50 50 25 vrsta mesto postav­ pnSkasti eksp. plastieni eks· nolil
100 150 15 10 35 eksploziva ljanja eksplo­ sa malim % ni­ sa 40%i viSe
200 200 100 . llO 55 ziva troglicerina nitroglicerina
100 260 130 130 65 P U P U
400 285 143 140 10 P U
500 310 ISS 150 15
800
1000
350
315
175
188
110
180
85
90
amonijum ni­
trat, praSk.
povrsinsko 0,25 0,15 0,35 0,25 CAO 0,3('
Ii
I
2000 445 223 200 100 unutraSnje 0,15 0,10 0,25 0,15 O.J() O,2()
3000 485 243 plast. sa ma·
210 105
5000 545 313 230 115 lim %nitrog. punjenje (U)
10000 650 385 300 150 eksploz. sa pom. (P) 0,50 0,30 0,70 0,50 0,80 0,60
20000 820 410 350 115
30000 LOOO 500 400 200 40% i viSe unutra. (U) 0,30 0,20 0,50 0,30 0.60 0,40
50000 1200 600 500 250 nitroglicerina
100000 1500 150 600 300
200000 2000 1000 700 350
Ako se radi 0 istim vntama ekspioziva, koeficijenti K.t ' Kd
I •
,. _. te biti jed-
U tabeli 105 data su sigumosna rastojanja izmedu objekata unutar kruga maga­ nw pa te obrazac za sigumosno rastojanje imati ooblik:
dna eksploziva.
rs = y' K~ (Q) + Q1 + ... Qn) Kd ...; Q ,m.
Tabela 105
Sigumosna Iastojanja u pogledu prenosa detonacije od skladiHa sa detonaton­
uilaijenost magacina u metrima od: kim kapislama ill elektrodetonatorima, na Ikladifte sa eksplozivnim materijalima mate
kolicina eks­
plozivnih ma­ susednib m.cina ulaza u krug straiarnice, administracije se sratunati iz oOOosa:
terija (baza
brizantni eks­
ploziv), kg
bez grudobrana sa grUdOtlranom t:lez grudobrana sa grudobranom
rs = 0,06 .In,
do 2500 40 20 50 25 gde je: n - broj detonatorsldh kapsli u magacinu, kom.
5000 50 25 65 33
10000 60 30 80 40 Sigumosno rastojanje izmedu magacina detonatorsldh kapsli male se odred!::
20000 75 38 100 50
30000
iz odnosa:
85 43 110 55
40000 92 46 120 60
50000 100 50 130 65 fS '" 0,1 y'-;; , m,
do 100000 120 60 150 75
gde je: n - broj detonatorskih kapsli u magacinu.
 430
431
Pri uskladBtenju detonirajuceg §tapina klasitne izrade (10 gr. pentrita po I m
duinom) zajedno sa kapslama, treba ratunati I m' detonirajueeg §tapina kao 5 kom. Tabela 108
kapsli br. 8. U tabeli 107 data S'.l sigumosna rastojanja od magacina kapsli do magacina
eksploziva, u zavisnosti od broja kapsli u magacinu. objekat najmanja dozvoljena udaljenost, m od
najbliZih niSa odnosno komora jams­
kog magacina
Tabela 107
u vidu niSa u vid u komora
koli<l!na sigurnosno koliC.ina sigumosno
1 kapsli u
magacinu
rastojanje
domagacina
kapsliu
magacinu
rastojanje
do magacina
glavni ventilator 60 100
(kom.) eksploziva (kom.) eksploziva ventilaciona vrata kOja obezbeauju 60 100
(m) (m) ventilaciju jame iIi dela jame
otpremni i glavni vetreni hodnici 20 2S
1000 2,0 75000 16,5 100
5000 4,5 100000 okna, komore, transfostanice, 60
19,0
10000 6,0 150000 24,0 glavno izvozno okno, okno za 100 100
15000 7,5 200000 27,0 izvoz Ijudstva, ulazi i izlazi iz pot­
20000 8,5 300000 33,0 kopa i niskopa
30000 10,0 400000 38,0
50000 13,5 500000 ostali hodnici i jamske prostorije 15 15
43,0

Prifazni hodnik magacina treba da je najmanje dva puta lomljen pod pravim ug­

~ lorn, a sa magacinom.sa vi~ od dYe komore, najmanje tIi puta, s tim da na prelomima
17.6. JAMSKI MAGACINI EKSPWZIVA I
EKSPWZ~HSREDST~VA
Jamski magacin eksploziva i eksplozivnih sredstava moze se graditi sarno na os­
novu predhodno izraaene i odobrene tehnitke dokumentacije za njegovu izgradnju.
Pre pristupanja izrade tehnitke dokumentacije treba pnbaviti odobrenje lokacije za jam­
ski magacin, kOje izdaje organ kojije izdao odobrenje za ekspJoataciju, ukoliko ona nije
vee odreaena glavnim odnosno dopunskim projektom, koji je ranije uralten.
Jamske magacine treba graditi u tvrstim stenama ~ije su fizi~ko-mehanitke i
hidrogeoloSke karakteristike poznate, izvan zona radnog podrutja i izvan zona jamskog
pritiska. U tabeli 108 data je najmanja udaljenost jamskog magacina od glavnih objeka­
ta i saobracajnica u jarni.
VIaz u pristupnu prostoriju magacina ne sme biti u hodniku glame ulazne vaz­
dume struje, vee u njenom ogranku. Magacine treba 10cirati tako da budu u neposred­
noj vezi sa izalaznorn vazduSnom strujom. Najpovoljnije je da ulaz u pristupnu prosto.
riju magacina bude na strani izlazne vazduSne struje, i da magacin bude najkracirn pu.
tern spojen sa bliZim ogrankom sveze vazduSne struje pomocu busotine iii sulenog
hodnika, koji se mogu automatski ill sa sigumog rnesta zatvoriti u slucaju eksp)ozije.
hodnika postoji tri metra duboka odbojna komora za pIigu~nje u slu~aju eksplozije.
Jamski magacini se mogu sastojati od dye ill viSe komora, prema koli~ini i vrsti
eksploziva i eksplozivnih sredstava, a najvi~ ~st komora, od cega su ~etiri komore za
eksploziv, jedna za smestaj sredstava za iniciranje a jedna komora za izdavanje eksplo­
ziva. Komore moraju biti tako izraaene da je njihova uzduzna osovina pod pravim uglom
prema osovini hodnika iz koga se neposredno ulazi u komore (pristupni hO<inik). Prema
svakoj komori, na drugoj strani pristupnog hodnika, mora biti izraaeno, najmanje tri
metra duboko, udubljenje kOje sluzi kao odbojna komora, i za amortizaciju udarnih ta­
lasa u slu~aju da doae do eksplozije.
Pod prostorija (komora) u kojima se smesta eksploziv, kao i onih u kojima se
izdaje eksploziv i eksplozivna sredstva, mora biti ravan od nesagorivog materijala koji ne
vamici.
Glavna magacinska vrata stavljaju se pre prvog lorna pristupnog hodnika i mo­
raju biti metalna, re~tkasta, koja se sigumo zakljucavaju, sl. 308.
U jamskim magacinima, pomoenim skladiStirna i prirucnim spremistima eksplo­
zivi moraju biti smesteni potpuno odvojeno od inicijatora eksplozije ito: u jamskim
magacinima - u posebnim komorama, u pomoenim skladiStima - u posebnim komora·
rna iIi niSama, a u prirucnim sprernistima - u posebnim niSama (udubljenjima) iii san·
ducima.
U jednoj komori jamskog magacina sme se drtati:
 £:.:
432 do 2500 kg plasticnih i poluplasticnih ekspluma, Iii d" ',UOO hg amonijulll­
nitratskih praSkastih eksploziva, iIi do 7000 kg ncoxtljivih eksploliva tira karnexa i 17.7. TRANSPORT EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH SREDSTA\'A
nUrola.
do 20000 kom. kapsli odnosno elektrodetonatora.
Eksplozivi i eksplozivna sredstva mogu se transportovati leleznieldrr... dnm­ 1
skim i pomorskirn putem. Transportovati se mogu sarno one eksplozivne matqe k~ 11
se nalaze u originalnoj transportnoj ambala!i. j:
Transport eksploziva uleznicom mi se u zatvorenim vagonima sa ellliticni:'::
odbojnicima, sa cvrstim i siguniiro krovom ciji se vrata i prozon dobro zatl'a.'"l!u. i T0
mogucstvu bez ureilaja za kotenje. Vagoni za transport eksploziva po pra\ih! !le~
PUI-T 2-'1 elektricne ureilaje. Vagoni sa eksplozivom se posebno oznacavaju, a po por.re:i m~ 1\
IZOAVAN.lE
se odrediti i pratioe, Vagoni natovareni eksplozivom i eksplozivnim materijalim1:Ie ~
ju se kaciti neposredno do lokomotive, vet bli!e sredini kompozicije. Pored \1J!Ofl3 $I
eksplozivom i eksplozivnim materijalima ne sm~ju se nalaziti drugi vagoni Sol: lakozr
.3"1~~~=",-_
BETKASTA
I(, VRATA ~~ Wd'l'##d'l'JJ1
JAMs/a "(JON/I( paljivim i sarnozapaljivim materijalima.
~hW.@7hW##J;W/#///i7&hY,@',@'H/i7.&W@'
Drumski transport eksploziva i eksplozivnih materijala vrli se motorni:;: vom­
rna koja su za tu svrhu posebno oprernljena. Vomo mora imati zatvorenu karoll!riju ii
SI.308. pokrivku - eiradu. Vozilo mora biti snabdeveno aparatom za galenje polara, =akarra
Jamski magacin eksploziva I eksplozivnih sredstava. optte opasnosti, zastavieama velicine 3Ox35 em sa oznakom za opasan tere: Svai~
motorno vozilo koje prevozi eksploziv i eksplozivne materije, mora pored voza:a im~
U pomoenim jamskim skladiStirna mogu se ddati eksplozivna sredstva za potre· i pomoenika vozaca. Vozilo mra biti tehnicki potpuno ispravno. Vozilo se ne s:::e opt.... j I

be miniranja najviSe do tri dana, ali ne viSe od 1000 kg i za ovu kolicinu odgovarajuci retiti vile od 75% svoje nosivosti, a teret ne sme nadvisivati straniee vozila. YcziIa p:: I
broj kapsli. prevozu eksploziva i eksplozivnih materija smeju razvijati sledeCe maksimaln~ t-rzim:
Svaka VISta eksploziva mora biti smettena u posebnoj komori a razni tipovi na autoputevima i putevirna prvog reda do 60 km/h,
)'
jedne vrste eksploziva, moraju u komori biti odvojeno slozeni. U tabeli 109 data je na ostalim putevirna do 40 km/h,
moguenost zajednii::kog i::uvanja eksploziva i sredstava za iniciranje. kroz naseljena mesta do 15 kID/h.

Tabela 109 Za transport eksploziva i eksplozivnih materija pomorskim putern odn-Jene S!

luke koje su za to opremljene.
vrste eksploziva i eksplozivnih dozvoljeno zajednicko uskladi5tenje . Transport eksploziva i eksplozivnih sredstava sa povrline u jamu i : sam::!
sredstava jami regulisano je pravilnikom 0 rnerama wtite pri rukovanju eksplozivnim s?~,1
brizan. emi deton. spor~. rud. kaps. minerska i miniranju u rudarstvu, kojih se mora priddavati.
eksploz. barut Stapin Stapin i elektro, sibice sa
detonat. Ce, tulj.

brizantni
cksplozivi ne da d.a ne ne a v (7A:;";

17.8. UMSTAVANJE EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH SREDstAVA

<:rro barut ne ne da ne ne
detonirajuci
Stapin da ne da da da Neupotrebljive eksplozive i sredstva za iniciranje iz bilo kog razloga. i:~a ni.<::_
sporogoreci
vracena isporucioeu treba uniStiti. Unistavanje eksploziva i eksplozivnih sredsw'1 :ll0!!­
Stapin da d.a da da da VIsiti sarno liea koja su ovlascena za poslove miniranja, u dogovoru sa strut;...::: :'ci::-~
proizvoddaca eksplozivnih sredstava. Svaka vrsta eksplozivnih sredstava :::,:'.1 ~:~
rudarske leaps. i
elektrodetonatori ne ne da da ne
zasebno uniStena. 0 svakom unistenju eksploziva i eksplozivnih sredstava r:;::n ;e Si.:.t..

rninerskc sibice~ nIi·

nersko !!aCe i miner­
ski tUljci ne ne da da da
 -.f34
ta~k:,-koji potpisuju sva lica kOja suueestvevaia--u-unHt<tVanju. U zapisniku
moraju biti oznacenivrsta i koliCirra-~~-ekspl{).tiwlih sredstava.,-laz1m:i.za-uni­
.§tenje;-teliCinftWliStenih eksploziva i sredstava,..-naCin unistenja, vreme i mesto ungte­
nja. Eksplozivna sredstva koja su neispravna ill su postala neupotrebljiva ?:a vreme mi­
niranja) neeksplodirane patrone, kapsile, ostaci stapina i s1. (unistavaju se prema uputst­
vu koje izdaje tehnicki rukovodilac rudnika).
Svaka vrsta eksploziva unistava se na odgovarajuci nacin. Eksplozivi so uglav­
nOm unistavaju: spaljivanje, potapanjem u vodu ill dovodenjem do eksplozije manjih
kolicina. Plasticni eksplozivi sa saddajem nitroglicerina ne unistavaju so potapanjem u
vodu, vee sarno spaljivanjem i dovodenjem do detonacije.
PraSkasti eksplozivi bez nitroglicerina mogu se unistavati i potapanjem u vodu.
Ako so eksploziv unistava spaljivanjem onda se to vrSi na podIozi od gline, pes­
ka iii humusa preko koga je razastrt stoj papira, i na koga so postavlja eksploziv u vidu
trake debljine do 80 mm. Patrone vece debljine od 80 mm treba raseei i eksploziv rav­
nomenio rasporediti u sloju debljine do 80 mm po papimoj podIozi. Palenjem podloge
od papira vrSi so palenje i eksploziva. Kraj papira okrenut eventualnom strujanju vazdu­
ha treba ostaviti slobodan i dovoljno dug da lice koje vdi palenje moze blagovreemeno
da stigne do sklonista. Nakon sagorevanja, prekontrolisati mesto palenja, ohladiti ga
vodom, pre postavljanja novih kolicina, ill to uciniti na drugoj pogodnoj lokaciji. Unis­
tavanje eksploziva obavljati iskJjucivo tokom dnevne svetlosti.
Eksplozijom se unistava kolicina do 6 kg odjednom van nasoljenog mesta,
procesa medusobom tesno povezanih. Osnovni proizvodni procesi su sledeCi:
~ tako sto so eksploziv postavi u iskopanu rupu, u sredinu eksploziva psotavi se 20% is­
pravnog eksploziva, koji se inicira na uobicajeni nacin. Sigumosno rastojanje zavisi od
kolicine eksploziva koji so unistava, i pribliino se moze odrediti iz odnosa:
rs ~ 100 do 150 .JQ , m,
gde je: Q - kolicina eksploziva koja so uniStava.
UniStavanje praskastih ekspIoziva potapanjem u vodu, vrSi so tako da se u isko­
pane jame sa vodom vrSi potapanje eksploziva. Pre potapanja treba omot patrona rase­
ci, a sadriaj patrona razIiti u pripremljene jame. Kolicina vode u jami treba da je po zap­
remini 10 puta veca od kolicine eksploziva. Po stavljanju eksploziva u jame, jame so
zatrpavaju zemljom iz. iskopa. UniStavanje eksploziva u vodi, ne sme se vrsiti u protoc­
noj vodi, niti u blizini izvora.
UniStavanje kapsli i elektrodetonatora vrSi se tako da se na odabranom mestu,
van naseIja i komunikacija, na suvom i rastresitom zemljistu iskopaju rupe dirnenzije
50x5Ox50 cm i u njih stavi najviSe 500 kom. kapsli. U jednu od kutija sa kapslama,
stavlja se ispravna kapsta sa stapinom koji izlazi na povrSinu zemlje. Rupa se zatrpa zem.
Ijom iz iskopa, izvrsi aktiviranje na uobicajen nacin. PosIe uniStavanja pregleda se mes­
to, i ako irna nedetoniranih kapsli, postupak se ponovi.
Sporogoreei i detonirajuci Stapin se uni~tavaju spaljivanjem.
Crni barnt se uniStava potapanjem u vodu.
435
18.0. ORGANIZACIJA RADA NA BU5ENJU I MINIRANJU
Pri projektovanju masovnog miniranja na povrSinskom kopu, veoma vaina uIo·
ga pripada planirallju i organizaciji busacko minerskih radova.
Pravilno planiranje bU5aCKO minerskih radova i obavezno uskladivanje sa dru­
gim proizvodnim procesima je od najvainijeg znacaja za svaki povrSinski kop. BU5acko­
minerski radovi sacinjavaju jednu karakiku op~teg tehnolo~kog tehnoloSkog kompleksa
proizvodnih operacija na povrsinskim kopu. Od toga zavisi ucinak utovamo transportne
mehanizacije, dorobillcnih postrojenja a takode primena tehnike i tehnologije proizvod­
nje i prerade mineralne supstance.
Pravilno organizovanim bU5acko minerskim radom, postiie se maksimalna pro­
izvodnost, jednakomema granulacija minerskog proizvoda, minimalni procenat negaba­
rita i minimalni obirn sokundarnih radova u pogledu otklanjanja pragova u podnozju
etaie i dr. lz ovoga so vidi da efekat busacko minerskih radova neposredno utice na uci­
nak utovarno transportne mehanizacije i drobilicnih postrojenja a samim tim ina cenu
kostanja dobivenog proizvoda.
Svi bUSacko rninerski radovi na povrSinskom kopu bilo na raskrivanju jalovog
pokrivaca leziSta ill na otkopvanju mineralne sirovine, sastoje se od niza proizvodnih
Izrada minskih busotina,
Priprema za miniranje,
GIavno miniranje,
Sekundamo miniranje,
Utovar i transport miniranog proizvoda.
Sve ove operacije na povrSinskom kopu mogu so vrSiti odvojeno jedna od dru­
ge, tako da jedna drugu prati, ill se mogu vrsiti paralelno tj. istovremeno dYe iii viSe rad­
nih operacija.
Kod pominskih kopova maloga kapaciteta, kao Sto su manji kamenolomi iii
sa niZirn etaiama, miniranja.
Obirn miniranja zavisi od potrebne kolicine miniranog proizvoda. Miniranje se
vrSi sa manjim brojem busotina svake smene ill svake druge smene. Sve proizvodne
operacije vrSe -SO odvojeno i u zavisnosti jedne od druge. Utovar i odvoz miniranog pro­
izvoda je najce polumehanizovan. Ucinci busacko minerskih radova su mali; a to utice
na opste poveeanje troskova eksploatacije. Trajanje pojedinih proizvodnih procesa je
duie nego kod paralelnih proizvodnih operacija.
Kod povrsinskih kopova velikog kapaciteta najefJ.kasniji nacin izvrSenja busac­
ko minerskih radova postiie se po sistemu blokovne ekspioatacije. Ovo je od posebnog
znacaja za povrsinskekopove sa dugackim frontom otkopavanja, gde je moguce istovre­
meno formirati viSe blokova eksploatacije. Svaki eksploatacioni blok deli se na tri eks·
ploatacione povrSine. Na pvroj eksploatacionoj povrlini, na kojoj je vee izvrseno minira­

430
nje, vrSi sc utovar i otprema lniniranog proizvoda. Na drugoj povrsini izbuSene su lninske
bu§otine i ona se nalazi u rezervi za naredno rniniranje. Na treeoj povrSini vrsi se bUSenje
minskih buSotina i priprema za naredno miniranje. Ovakvom organizacijom postite se
nezavisnost izvdenja buSacko minersldh radova, utovara, transporta i drugih proizvod­
nih procesa. 'Zbog toga gde god je moguce treba organizovati busacko minerske radove
po Semi paraleIriihproizvodnih operacija.
Kod miniranja visokih etala i u ste~njenoj sredini, bloko\TIorn rnetodom pos­
tite se jo~ racionalnija organizacija bUSacko minerskih radova u pogledu usklaaivanja
poizvodnih procesa kod maso\TIog miniranja. Kod miniranja u steSnjenoj sredini gde se
ispred fronta ewe nalazi ekran od neuklonjene minirane rnase, utovarno transportne
operacije prekidaju se sarno za vreme opaljenja mina. Kod miniranja u stesnjenoj sredini
zbog neuklonjene minirane mase i primenom odgovarajucih Serna miniranja ne dolazi
do odbacivanja komada stene na veeu daljinu, niti do razbacivanja gomile minirane
rnase. Stoga ne treba ukljanjati transportni kolosek niti druge komunikacione ureaaje.
Kompleks bUSacko minerskih radova na povrsinskom kopu sastoji se od s1ede­
eih procesa:
- busenje koje obuhvata izradu minskih bu§otina iIi izradu minskih komora
kod metode komornog miniranja.
- prirnamo miniranje kOje obuhvata pripremu i punjenje minskih bUSotina
eksplozivom, zacepljenje, povezivanje mrelte paljenja i paljenje mina.
- sekundamo miniranje kOje obuhvata naknadno usitnjavanje velikih blokova
i uklanjanje zaostalih pragova u podnozju etate.
Bu~cki radovi sastoje se od sledecih operacija: Pripremno zavrSnih radova,
(prijem i predaja smene), podmazivanje i ucvr~ivanje buSilice (cisto bUSenje i pomoene
operacije) promena dleta, primicanje busilice, itd.
Primarni minerski radovi sastoje se od sledeeeih operacija: provera ispravnosti
bUSotine, dostava eksplozi\TIog materijala i materijala za zacepljenje bUSotina, punjenje
bUSotina eksplozivom i zacepljenja, povezivanje mreze miniranja, odredivanje zaklona za
minera, uklanjanje opreme i zaposlenog osoblja na sigumo mesto, davanje signal a pre
pocetka miniranja i po zavrSenom miniranju, pregled radilista po zavrSenom miniranju,
i likvidiranje zatajenih mina.
Sekundarni minerski radovi sastoje se od sledecih operacija: naknadno minira·
nje velikih blokova ostalih od predhodnog rniniranja, poravnjavanje podnozja etm od
zaostalih pragova, obaranje nestabilnih komada sa kosine etale koji ugrozavaju uto·
var itd.
Sekundami minerski radovi poveeavaju proizvodne troskove i ometaju utovar·
no transportne operacije.
Pravilno organizovanje i izvrSenje svih operacija vezanih za proces bUSenja i
miniranje poveeavaju ucinak i smanjenje proizvodne troSkove bUSacko minerskih
radova koji sa oko 25% do 4CY70 utite na opSte proizvodne troSkove kpovrSinskog
kopa.
4; •
18.1. TEHNICKl PROJEKAT MINIRANJA
Organizacija radova na pripremi i proizvodnji maso\TIim rniniranjem sastoji se
u izradi tehnickog projekta maso\TIog miniranja, koji se sastoji iz nekoliko etapa.
U geoloSko merackom odeljenju vcii se obeleZavanje, na planu miniranja, blo­
kava namenjenih za maSO\TIO miniranje. Na planu bloka nanosi se donja i gomja ivica
etate, kategorija stena bo busivosti i lomljivosti, granice opasnih zona i kolicina eksplo­
ziva kOja se lOme istovremeno upotrebiti. Poslovanje radiliSta na kome se vrSi miniranje,
ubeleltava na planu miniranja lokaciju bu§otina sa parametrima rasporeda mreze buSe­
nja, dubine bu~otina i dubinu probuSenja za date uslove miniranja. PosIe ovoga izraauju
se promi po redovirna bu§otina a po potrebi i profili za pojedine busotine. Na profilima
unose se geoloske osobine etate i debljina pojedinih slojeva. Ova cino osnovu za prora­
cUn dubine bUSenja, proracun minskih punjenja, racionalnu konstrukciju minskog pu­
njenja i ukupnu kolicinu eksploziva. Kod proracuna parametari rastojanje izmeau buSa­
tina, linija najmanjeg otpora i visina etate, uzimaju se sa plana miniranja, a specificna
potrosnja eksploziva uzima se u zavisnosti od fIzicko mehanickih I)sobina stene koja se
minim i oglednih miniranja u analognim uslovima za dliZi period radova na povrSinskom
kopu.
Poslovoaa radilista iii smene zajedno sa meracem i tehnickim ':Ikovodiocem
minerskih radova, prenosi iz plana miniranja na teren lokaciju bu§otina i obelezava ih
kolcem. Pri ovome treba voditi racuna 0 minimalnom rastojanju od gomje ivice etate.
Na svakom kolcu postavlja se tablica na kojoj je obe!ezen broj bu§otine i njena projek­
tovana dubina. Ova oznakaje osnova za bUSaca od koje ne sme da odstupi.
Posie izvrSenog bUSenja celog minskog polja i uklanjanja busilice, merac ponovo
snima povrSinu odreaenu za miniranje, proverava dubinu busatina i velicinu linije naj­
manjeg otpora u podnoltju etate i rastojanje izmeau bu§otina. Ako stvami podaci od·
stupaju od projektovanih, vrSi se ponovo proracun minskih punjenja. Ako pri punjenju
doae do zaru~vanja blokova minske btiSotine ili do zaglavljivanja patrone eksploziva,
rukovodilac minerskih radova u tom slucaju vrSi korekciju rninskog punjenja.
Meracka s1uzba i kontrola bUSenja i miniranja na povrSinskom kopu je veoma
znacajna. Prema podacima meracke sluzbe proracunavaju se osnovni parametri minira·
nja: linija najmanjeg otpora, rastojanje izmeiJu busatina, probu~enje, k~\icina eksplo­
ziva, dufina zacepljenja i sl. Posle izvrsenog miniranja vrSe se horizontalna snimanja i
izraduju poprecni profili gomile odminiranog materijala radi sracunavanja stvame zap­
femine minirane mase, koja se u procesu utovara bagerom koriguje. Kao rezultat ovoga
odreduju se tehnicko-ekonomski pokazatelji IT'jniranja: kolicina miniranog proizvoda p
po duznom mestru bUSenja, po kvadratnom menu minirane povrsine, specificna potro·
eksploziva, ukupna potrosnja eksploziva, kao i obim naknadnih sekundamih mi·
nir3i1ja.