na primer: Sve ptice imaju kljun.

Kljunar takođe ima kljun (sličan je pticama)

→ Kljunar je ptica.
Ovaj zaključak, izveden po analogiji, je netačan, neistinit (kljunar je sisar), ali zaključci iz analogije
mogu biti i istiniti, samo je njihovu istinitost uvek potrebno proveriti na nezavisan način od same
sličnosti, pošto sama analogija ne daje garanciju da je istina sačuvana u zaključku.
I u savremenoj logici razlikuje se samo deduktivno i induktivno zaključivanje. Deduktivno
zaključivanje je ono koje sledeći pravila koja čuvaju istinu ne krši zahtev da iz istinitih premisa mora
slediti istinit zaključak, dok se induktivnim zaključivanjem dobijaju samo manje ili više verovatni
iskazi.
Kada posmatramo naučni proces teško je odvojiti indukciju (zaključivanje iz iskustva) i dedukciju,
logičko izvođenje posledica iz pretpostavki formulisanih u obliku univerzalnih (opštih) iskaza.
Sigurno je da eksperimenti, koji svi daju samo singularne iskaze, pomažu u formulisanju novih
hipoteza, ali je isto tako moguće do nove hipoteze doći analogijom ili na bilo koji drugi način, iz nje
dedukovati posledice, a onda ih proveravati eksperimentima.
Već smo rekli da razlikujemo neposredno i posredno zaključivanje. Neposredno zaključivanje
je ono kod koga se polazi od jedne premise i svi pojmovi koji se pojavljuju u premisama pojavljuju se
i u zaključku.
na primer: Neki deoničari su radnici → Neki radnici su deoničari
Posredno zaključivanje je zaključivanje iz dve ili više premisa, kod koga se neki od pojmova (tzv.
srednji termini) koji se pojavljuju u premisama, ne pojavljuju u zaključku. Forme neposrednog
zaključivanja su konverzija, obverzija i kontrapozicija, dok je najpoznatije posredno
zaključivanje silogizam.
Primeri: Indukcija
Fraunhoferove linije koje se pojavljuju u svetlosti koja nastaje kada gori određeni element
pronađena su iskustveno – indukcijom – tako što je pod mikroskopom posmatran spektar svetlosti
koja dolazi od nekog elementa koji gori ili je u stanju usijanja. Ove linije imaju specifičan raspored za
svaki element.
Šema rada spektroskopa:

Fraunhoferove linije:
 0
SHARES
ShareTweet
Podeli:

 Print
 Twitter
 Facebook

Like this:

« Neposredno zaključivanje

Zaključivanje »

8 COMMENTS SO FAR
1. admin
NOVEMBER 13, 2013 AT 6:19 PM
Avogadro je tvrdio da će ista zapremina ma kog gasa pod istovetnom temperaturom i pritiskom uvek sadržavati isti
broj fundamentalnih čestica ili melokula…
Bila je to bizarna tvrdnja i većini hemičara biće potrebno još najmanje pola veka da se smiluju i prihvate je.
(postavljanje hipoteze i njeno prihvatanje)

2. admin
NOVEMBER 13, 2013 AT 6:23 PM
 Pod mikroskopom se primećuje da zrnca polena vibriraju na površini vode. Kako bi se ova pojava mogla objasniti?
(pojava i njeno objašnjenje, postavljanje hipoteze, Albert Anštajn)

3. admin
NOVEMBER 13, 2013 AT 6:33 PM
Mendeljejev je uočio neobično ponavljanje u svojstvima elemenata. Obrazac tog ponavljanja postao mu je
očigledan dok je pisao udžbenik. Pripremio je niz kartica, a na svakoj su bila ispisana glavna svojstva pojedinog
elementa. Najednom mu je svanulo da bi se, ukoliko naniže kartice sa 67 poznatih elemenata u vodoravne redove,
tako da većinu elemenata poređa po rastućoj atomskoj težini, elementi sličnih svojstava našli u vertikalnim
kolonama.takvo uređenje elemenata, sa karakterističnim redovim ai kolonama, postalo je poznato kao periodni
sistem elemenata. Koristeći ga, Mendeljejev je mogao da predskaže svojstva “nedostajućih” elemenata koji su
potom bi otkriveni.
(indukcija i dedukcija u naučnom postupku)

4. admin
NOVEMBER 13, 2013 AT 6:36 PM
Trik je bio da se pretpostvai da atomi postoje pa da se zatim izvede logičan zaključak iz te pretpostavke primenljiv
na svakodnevni život.
(uloga dedukcije u naučnom postupku)

5. admin
NOVEMBER 13, 2013 AT 6:36 PM

Svi gornji primeri su iz knjige Markusa Čona Čarobna peć

6. admin
NOVEMBER 16, 2013 AT 10:05 AM

Jarke linije koje su otkrivene u spektru svetlosti koja nastaje kada se usijaju ili zapale pojedini elementi, pokazale
su se kao svojevrstan bar kod svakog elementa čitljiv sa velike daljine. Da linije postoje saznalo se indukcijom,
iskustveno, ali je veoma brzo uočena pravilnost i iskustveno ispitani svi elementi. Kada je to jednom utvrđeno
onda se moglo dedukcijom znati koji se elementi nalaze u zvezdama. Jedan neobičan koji dotada nije nađen na
zemlji bio je nazvan helijum (Helije – bog sunca).