Postoji mnogo tipova transformatora i klasifikuju se na mnogo načina.

Postoje visokonaponski,
niskonaponski, visokofrekventni, niskofrekventni, energetski, oni koji se koriste za varenje, punktovanje i
mnogo drugih ali svi zajedno imaju tu karakteristiku da konvertuju jedan naponski ili strujni nivo u drugi
koji nam je potreban. Isto tako postoji zaista jako puno različitih tipova jezgra koja se koriste u
transformatorima ali svakako najčešća u primjeni su jezgra tipa EI i torusna mada u poslednjih 15-ak
godina i feritna koja značajno smanjuju dimenzije transformatora, njihovu težinu i drastično smanjuju
broj namotaja ali zato zahtijevaju korišćenje elektronike.
i da zanemarimo sve gubitke koji su realni i neizbiježni ali za snage transformatora recimo do 1 KW
zanemarljivi.Ja ću ovdje da se fokusiram na transformatore koji imaju jezgro oblika EI limova, što znači
da su im jezgra sastavljena od limova oblika slova E i limova oblika slova I. Takođe, radi jednostavnosti
proračuna pretpostavit ćemo da : ga koristiš na klasičnom mrežnom napajanju frekvencije 50 Hz , da je
indukcija B= 1 T, da je kvadratnog ili približno kvadratnog oblika, da je gustina struje u namotajima
transformatora J=2.5 A/mm
to je uzeto kao neka optimalna vrijednost koja omogućava da se namotaji ne bi grijali dok transformator
bude radio, inače koriste se i veće gustine struje što zavisi od toga koji tip hlađenja transformatora je
primijenjen ( uglavnom se koriste uljna i vazdušna hlađenja ).To znači da formule koje će kasnije biti
korišćene ne važe za napajanje primara čija je frekvencija različita od 50 Hz što je najkritičniji uslov od
svih koje sam pobrojao. Da napomenem i ostale uslove: kada sam rekao indukcija B= 1 T , to ne mora
da te zbunjuje iz prostog razloga što uglavnom ( 99.9 % ) jezgara koja se koriste su za indukcije jednake
ili veće od 1 Tesle. Ako su za indukcije veće od 1 Tesle to znači da mogu da se koriste za snage veće od
one koja bi se dobila ovim proračunom što za amaterske primjene nije od nekog posebnog značaja. Što
se tiče podatka za gustinu struje od J=2.5 A/mm
Postavio si i pitanje da li se koriste neka hemijska sredstva ? Koristi se specijalni lak za lakiranje
namotaja kako bi dobili mehaničku čvrstoću i kako bi se povećao probojni napon između svakog od
slojeva koji su namotani ali za amaterske svrhe to nije nešto što je neophodno, znači u ovom slučaju to
ne treba da koristiš.
Sada ćemo da se fokusiramo na to kako se jezgro transformatora rastavlja! Već sam ti na početku rekao
da ćemo koristiti transformator sa EI limovima.
Kako ga rastaviti ? Svakako jedna od težih operacija da tako kažem pri premotavanju transformatora je
rastavljanje njegovog jezgra iz prostog razloga što to jezgro može da bude vareno: takvo jezgro ti kao
početnik ni slučajno ne kupuj da ti se transformator ne bi smučio odmah na početku, može da bude
lakirano jezgro zajedno sa namotajima ili jednostavno da bude slijepljeno zbog njegovog pregrijavanja
tokom vremena kada je radio. Najbolji slučaj je da se rastavlja bez problema što je i vrlo rijetka pojava.
Dakle najveći problem je rastaviti par prvih limova jezgra , posle već ide lakše.
Prvo što treba uraditi je da se skine lim preko koga se transformator ušrafljuje odnosno fiksira na neku
podlogu gdje radi ( neki transformatori ga nemaju pa ako ga nema ni tvoj trafo onda slijedi sledeći korak
a to je da izvadiš prvi I oblik lima koji ti je dostupan ( ako je slijepljen onda ga malo rastaviš nožem ) ,
pa onda dolazi lim oblika slova E koji je malo teži za izvući. Da bi ga oslobodio pokušaj i njega da
rastaviš nožem tako da se odlijepi pa onda probaj da ga izbiješ ili izvučeš na drugu stranu uz pomoć
kliješta ili kombinerki po cijenu i da ga oštetiš.( Ovo ti kažem jer ćeš vjerovatno oštetiti nekoliko limova
koji se kasnije neće moći vratiti na njihovo mjesto s obzirom da si početnik ) ali to na početku tvoje
karijere nije od tolike važnosti jer ćeš vremenom ako se budeš time bavio sigurno pronaći tebi najbolju
metodu za rastavljanje ( Posledica uništavanja par limova će biti manja snaga transformatora jer se
smanjila površina jezgra koju čine ti limovi ). Zatim ponovo vadiš lim I oblika pa onda E oblika sve dok
jezgro ne bude kompletno rastureno. Vrlo je važno da ne oštetiš kalem na kome su namotani namotaji
transformatora kako bi ga mogao ponovo iskoristiti kada budeš ti namotavao transformator. Skini svu
žicu sa kalema što je namotana i nemoj da je koristiš za ponovno motanje jer je vjerovatno
neupotrebljiva za ponovno motanje s pretpostavkom da je već dovoljno stara i da je lak sa žice ispucao
prilikom odmotavanja. ( Zašto rizikovati da se ponovo premotava, ako postoji sumnja da je oštećena ).

Ono što trebaš da znaš je da svaki transformator ima barem jedan primar i barem jedan sekundar.
Ako ćemo ga koristiti samo na napajanju od 220 V onda ćemo naravno napraviti samo jedan primar za
taj napon. Češći slučaj je da imamo više sekundara u zavisnosti od toga koliko različitih napona trebamo
na izlazu transformatora , odnosno na njegovom sekundaru.

Sada sa teorije prelazimo na konkretno izračunavanje nama potrebnih podataka odnosno parametara
koji su tebi potrebni .Ono što znamo na početku odnosno prije premotavanja transformatora je sledeće:
Up- Napon na primaru transformatora u Voltima
Us- Napon na sekundaru transformatora u Voltima
P – Njegovu snagu
Dimenzije jezgra koje su nam potrebne da bi izračunali snagu transformatora su prikazane na sl.3. To su
dužine a i b koje se mjere u Cm.

Površinu jezgre transformatora ćemo označiti sa S i izračunati kada izmjerimo dimenzije a i b ( Cm ) sa

Sl. 3. Dakle površina jezgra trafoa je:

)1. S= ab ( Cm

Snaga transformatora P ( W ) se izračunava kao :

( W ) , Izražava2. P = S X S = S se u Watima

Sada treba da izračunamo koliko navojaka n treba da namotamo da bi smo dobili napon od 1 V. To se
radi na sledeće način :

3. n= 45/ S ( navoja/voltu ) ,

Treba da kažem da je ovdje broj 45 konstanta koja važi za pretpostavke koje sam gore naveo odnosno
da je frekvencija napajanja 50 Hz i indukcija 1 T.

Sada računamo koliko namotaja trebamo na primaru transformatora - Np. Znamo da primar
priključujemo na 220 V dakle da bi smo izračunali koliko namotaja ćemo imati na primaru koristimo se
sledećom formulom:

4. Np=n X Up = n X 220 ( namotaja na primaru )

Za broj namotaja na sekundaru koristimo se analogijom. Ako nam je potrebno 12 V na sekundaru onda
broj namotaja sekundara Ns izračunavamo kao :

5. Ns = n X Us = n X 12 ( namotaja na sekundaru )

Dakle sada smo dobili podatke koliko namotaja traba na primaru i sekundaru i ono što nam je još ostalo
je da izračunemo debljinu žice primarnog Dp i sekunkdarnog namotaja Ds. Da bi smo to znali treba prvo
da izračunamo kolika će biti struja primara Ip a kolika struja sekundara Is.

Snaga bilo čega u elektrotehnici je definisana kao:

6. P = U I ( W )

što nam daje mogućnost izračunavanja struje ako su nam

poznate ostale dvije veličine. Pretpostavili smo na početku da su gubici
zanemarljivi što ima za posledicu da nam je snaga na sekundaru jednaka
snazi na primaru.

Struja primara se može izračunati kao :

7. Ip = P/ Up , P je snaga koju smo izračunali na osnovu dimenzija jezgra u formuli br 2. i Up napon na

primaru.

Struja koju računamo iz ove formule naravno izražava se u Amperima ( A )

Sledeće što radimo je da izračunamo i struju na sekundaru transformatora naravno isto u Amperima
(A).
8. Is = P/ Us ( A ) , P je snaga koju smo dobili izračunavajući formulom
Br.2 i Us je napon koji nam treba na sekundaru.

Sada prelazimo na izračunavanje debljine provodnika odnosno bakarne žice koju ćemo namotavati na
primar i na sekundar. Debljinu žice na primaru označit ćemo sa Dp a na sekundaru sa Ds.
.Pretpostavili smo da ćemo koristiti gustinu struje J= 2.5 A/mm
Dakle debljina žice na za primarni namotaj se izračunava kao :

9. Dp=0,7 √ Ip , ova formula znači da treba da izvadiš kvadratni korijen od struje primara Ip i da ga
pomnožiš sa 0,7 i dobijaš debljinu žice u milimetrima.

Debljina žice na sekundaru ( takođe u mm ) se izračunava kao i u prethodnom slučaju samo sada
umjesto Ip koristimo struju sekundara tj. Is.

10. Ds=0,7 √ Is , dakle opet vadiš kvadratni korijen od Is i množiš sa 0,7

i dobiješ debljinu žice sekundara u mm.

Kada si sve ovo izračunao ostaje ti da kupiš ili na neki drugi način dođeš do lakirane bakarne žice i
namotaš ovo. Ostaje mi da ti kažem da se koristi isključivo bakarna žica jer ima manji otpor i samim tim
manji su gubici a ne aluminijumska žica kako je neko prethodno napisao jer bi u tom slučaju debljina
žice bila veća i samim tim bi ti pravilo probleme prilikom namotavanja u smislu da više ne bi imao mjesta
za namotavanje.

Ako ti je potreban transformator manje snage to znači da ćeš koristiti manje debljine žice i imati veći
broj namotaja pa kad budeš motao primar s obzirom da žica može da bude i debljine 0,05 mm pa je
preporučljivo da uzmeš jednu deblju izolovanu žicu i da je zalemiš sa onom sa kojom namotavaš da ti se
ne bi desilo da ti ta tanka žica posle pukne odnosno da bi napravio priključne izvode koji će biti dovoljno
čvrsti kada budeš priključivao trafo na napajanje. Naravno da bi je zalemio prvo treba da skineš lak sa
nje a to ćeš uraditi tako što ćeš ga spaliti na plamenu ( što je žica tanja to je spaljivanje kraće ) pa onda
fino očistiš onaj dio žice koji je spaljen kako bi ga zalemio da napravi spoj sa onom izolovanom žicom
koja će biti izvod primara i još to mjesto gdje si lemio treba da izoluješ.

Što se tiče mjerenja debljine žice koja se koristi za namotavanje transformatora treba još da ti kažem da
prije nego izmjeriš debljinu žice treba da spališ lak sa nje jer se u današnje vrijeme lak žica uglavnom
lakira dva puta pa bi ti rezultat mjerenja bio pogrešan. Najlakše je otići kod nekoga ko se bavi
premotavanjem transformatora ili elektromotora pa kupiti žicu pa nema ni potrebe onda za merenjem
njene debljine.

Kada si sve ovo namotao i izvukao izvode primara i sekundara ostaje ti da vratiš limove jezgra a to ćeš
uraditi tako da ćeš prvo uklopiti sve limove oblika E ali naizmjenično jedan stavljaš sa jedne a drugi sa
druge strane pa kad ih sve uklopiš onda samo posle ti ostaje da uklopiš između i limove oblika I i da
stegneš jezgro da ne zuji i da probaš transformator. Naravno treba da budeš pažljiv kada uklapaš limove
da ne oštetiš žicu koju si upravo namotao. Možda ti se sve ovo čini komplikovano ali kada se malo
uhodaš vidjet ćeš da će ići vrlo lagano.
Preporučujem ti da prvo namotaš neki transformator snage 50 – 100 W jer ga je mnogo lakše motati za
početnika s obzirom da nema puno namotavanja kao za neki od 1 W koji samo u primaru ima oko 6-9
hiljada namotaja.

Za pitanje u vezi transformatora kupljenog na buvljaku i da li mu treba premotavati primar odgovorit ću

ti sutra nadam se, jer stvarno sam se umorio kucajući sve ovo za tebe.

Naravno možeš da kupiš trafo na buvljaku, ali teško je odgovoriti na pitanje da li možeš da ostaviš
primar od tog transformatora a da motaš samo sekundar iz jednog prostog razloga što niko ne može sa
sigurnošću da ti odgovori da li je primar motan za 220 V na tom trafou, mada većina njih i jeste ali
takođe može biti i kombinacija da postoji više izlaza na primaru tako da tebi kao početniku to predstavlja
sigurno problem čak i ako bih ti objasnio kako da pokušaš da provjeriš.
Ako možeš da vjeruješ osobi koja ti prodaje transformator da on ima primar za 220 V to bi bilo najbolje i
u tom slučaju bi naravno rastavio jezgro da namotaš samo sekundar. Međutim sada ponovo postoji jedan
problemčić a to je da prilikom izrade transformatora u fabrikama oni itekako vode računa o indukciji jer
motaju na hiljade trafoa i svaka ušteda u namotavanju je svakako dobrodošla, to znači da ne možeš sa
sigurnošću da koristiš formule koje sam ti poslao jer se one odnose na pretpostavku da je indukcija B =
1 T što je je polazni korak za izračunavanje ostalih parametara transformatora. Dakle možda su oni uzeli
stvarnu vrijednost indukcije recimo B=1.2 T pa njihov i tvoj proračun neće da se slažu, ali ima rješenje i
za to :

Dakle ako ne premotavaš, tj vjeruješ onome ko ti ga je prodao da je primar namotan za 220 V onda prije
ikakvog rasturanja transformatora treba da izmjeriš instrumentom napona na sekundaru transformatora
kada je on priključen na 220 V i taj podatak da zapišeš na papir kao Us.

Us- Napon na sekundaru (kada si trafo priključio na napajanje )

Sada znaš koliki ti je napon Us i onda dolazi faza rasturanja jezgra transformatora prema uputstvu koje
sam ti dao u prvom dijelu.
Da ne zaboravim da kažem da je kod nekih transformatora prvo namotan sekundar pa tek onda primar,
ako je to slučaj kod tvog trafoa onda moraš da skineš sve namotaje jer ne možeš premotavati sekundar
a da ne razmontiraš primar a posle toga se ne preporučuje namotavanje sa starom odmotanom žicom.
Ako se pitaš kako da to prepoznaš prilikom kupovine transformatora odgovor je : na trafou imaš tanku i
debelu žicu. Ako je deblja žica poslednja namotana, to pogledaj sa strane transformatora onda je
sekundar motan posle primara a to znači da primar ne treba odmotavati, ako je motan za 220 V.
( Ne želim da te zbunim ali je važno da znaš da ako je kod transformatora Us manji od Up onda
transformator smanjuje napon te ima veću struju na sekundaru i samim tim deblju žicu i obrnuto za
transformatore kojima je Up manji od Us )

E sada kada si rasturio jezgro odmotavaš žicu od sekundara tj. onu deblju i brojiš koliko namotaja ima i
taj podatak zapiši na papiru kao Ns.

Sada ti ostaje da izračunaš broj namotaja po voltu na sledeći način :

Dakle već si zapisao vrijednosti za Us i Ns pa onda broj namotaja po voltu n izračunavaš kao :

11. n = Ns/Us pa kad si ovo izračunao zapiši na papir vrijednost za n

Sada ti ostaje da izračunaš koliko namotaja treba da namotaš da bi dobio napon koji je tebi potreban a
to ćeš uraditi na sledeći način :

12. Ns1 =n X Us1 gdje je:

Ns1 – novi broj namotaja za tvoj sekundar koji ćeš dobiti kada izračunaš gornju
Formulu br. 12.
Us1 – to je novi napon na sekundaru ( njega znaš, odnosno znaš koliki ti je napon
potreban)
n – predstavlja broj namotaja po voltu i njega si izračunao u formuli br. 11 ,dakle
isti taj broj treba da uneseš i u formulu br. 12 da bih dobio rezultat za Ns1
odnosno novi broj namotaja za sekundar.

Ostaje ti da sada namotaš novi sekundar i da spakuješ jezgro, da ga stegneš odnosno učvrstiš i trafo je
spreman za rad.

Slijedi primjer praktičnog izračunavanja za neki izmišljeni transformator kome ćemo ostaviti primar i
premotati samo sekundar. Neka ovaj transformator ima na sekundaru napon Us = 12 V i neka smo pri
odmotavanju sekundara izbrojali
Ns = 54 namotaja.
Dakle imamo podatke za :

Us=12 V
Ns = 54 Namotaja

Sada izračunavamo koliko namotaja po voltu ima ovaj trafo, dakle :

n = Ns/Us = 54/12 = 4,5 ( namotaja/ voltu )

Ovaj podatak nam zapravo govori koliko mi to namotaja trebamo namotati da bi smo dobili 1 V.

Sada kada znamo ove podatke recimo da nam je sada potreban napon na sekundaru od Us1= 6 V i da je
to bio razlog premotavanja sekundara.

Onda nam ostaje da pomoću formule br. 12 , izračunamo novi broj namotaja na sekundaru Ns1 na
sledeći način :

Ns1 = n X Us1 = 4,5 X 6 = 27 namotaja

Dakle dobili smo rezultat da nam je prilikom premotavanja sekundara sa napona od Us =12 V na novi
napon Us1 = 6 V potrebno namotati 27 namotaja, kao što vidiš duplo manje jer je i novi napon koji nam
je potreban duplo manji.
Ako prilikom izračunavanja dobiješ da trebaš namotati npr. 29,4 namotaja onda naravno zaokružuješ
rezultat na približnu vrijednost u ovom slučaju 29 namotaja.

E sada da izračunam praktično i podatke za trafo koji ti je potreban :

Rekao si da ti treba trafo 9V/2A.

Dakle od početnih podataka imamo :

Us = 9 V
Is = 2 A

Odavde formulom br. 6 iz prvog dijela imamo jednačinu da je :

P = UI , odakle možemo izračunati snagu transformatora koji ti je potreban dakle:

P = 9 X 2 = 18 W

Sada kad imamo snagu možemo izračunati i površinu jezgra koje ti je potrebno pomoću formule br. 2 iz
prvog dijela a to je :

odakle slijedi da je:P = S X S = S

S = √P Dakle, površina jezgra u cm je kvadratni korijen od snage P pa slijedi :

S = √P = √18 = 4,25 mm

Odavde se može izračunati koje su to dimenzije a i b iz formule br.1

Pisali smo S = ab, ali smo rekli u pretpostavkama da jezgro treba da bude kvadratnog oblika ili približno
pa to znači da su dužine a i b jednake tj. a=b i odatle sada možemo pisati formulu br.1 kao :

odakle sada možemo izračunati širinu srednjeg stuba lima oblika E , odnosno debljinu jezgra pa slijedi iz
prethodne formule da je :S = ab = aa = a

a = √S = √4,25 = 2,06 cm

Dakle dimenzije limova a i b bi trebale da budu oko 2 cm. Naravno da ćeš rijetko kada moći da pronađeš
jezgro koje ima dimenzije a i b onakve kakve si izračunao , u našem slušaju 2,06 cm ali se treba
potruditi naći nešto približno tako kao npr:
Našao si jezgro gdje je a = 2 cm i recimo da je to standard onda ti ostaje da prilagodiš širinu jezgra b ali
tako da kad pomnožiš ova dva broja dobiješ presjek koji smo izračunali.

Dakle neka je:

a = 2 cm
b= 2,125 cm ili približno.

Onda slijedi da izračunamo broj namotaja po voltu pomoću formule br 3

n = 45 / S = 45 / 4,25 =10,58 ( nav/V )

Sada možemo izračunati i koliko nam namotaja treba na primaru Np i sekundaru Ns , pomoću formula
br. 4 i 5.

Np = n X Up = 10,58 X 220 = 2327,6 ≈ 2328 namotaja za primar

Ns = n X Us = 10,58 X 9 = 95,22 ≈ 95 namotaja za sekundar

Sada nam trebaju struje primara Ip i sekundara Is da bi smo izračunali debljinu bakarne lak-žice kojom
ćemo namotavati primar i sekundar .

Struju Is već znamo jer si tražio da bude 2 A ( ako je nepoznata računa se iz formule br.8 ) dakle treba
da izračunamo samo struju primara Ip koja se računa po formuli br.7 kao :
Ip = P/Up , P je snaga transformatora a Up napon primara Up = 220 V

Dakle :

Ip = P/Up =18/220 = 0,081 ( A )

Sada kada znamo Is i Ip možemo da izračunamo koja je debljina lak žice za primar Dp i sekundar Ds
preko formula br. 9 i 10. Dakle :

Ds = 0,7√Is = 0,7 √2 = 0,7 X 1,41 =0,987 mm ≈ 1 mm debljine, i za primar :

Dp = 0,7√Ip = 0,7√0,081 = 0,7 X 0,285 = 0.1995 ≈0,2 mm debljine.

Dakle da rezimiramo : Da bi namotao transformator 9V/2A trebaju ti :

Dimenzije jezgra a = 2 cm , b = 2,125 i da namotaš na :

Primaru 2328 namotaja bakarnom lak-žicom debljine 0,2 mm i na
Sekundaru 95 namotaja bakarnom lak-žicom debljine 1 mm i da sve limove vratiš na mjesto kako sam
opisao u prvom dijelu i dobio si transformator koji si tražio.

Naravno pošto si početnik nemoj misliti da nećeš imati problema sa proračunavanjem jer sve zavisi od
kojih polaznih podataka krećeš i treba da izabereš jezgro veličine koje je dostupno. Ako ti bilo šta bude
pravilo problem imaš moj E-mail i javi se pa ćemo da ga riješimo ili se javi na formumu, svejedno.
Ima još zaista puno stvari koje treba znati o transformatorima ali ako budem imao vremena svakako ću
to napisati možda u jednom od mojih sledećih javljanja. Nadam se da shvataš koliko vremena je
potrebno da se sve ovo napiše a jedino to je razlog ako ne nastavim jer sam se sada posvetio
programiranju i još boljem poznavanju paketa Office. ( Učenju nema kraja, taman kada pomisilš, sve si
naučio naiđeš na nešto novo i neočekivano ).

Puno te pozdravljam u nadi da ćeš uskoro namotati transformator !

PS: Dobro da sam se sjetio da te pitam, da li ćeš koristiti naizmjenično napajanje ili ti treba
jednosmijerno. Ako ti treba jednosmijerno onda postoji još jedna korekcija pošto jednosmijerna
vrijednost usmjerenog napona odnosno struje nije ista kao naizmjenična zbog elektrolitskih-og
kondenzatora koji se koristi za peglanje signala ?

Da nepomenem da sam nešto vrlo važno zaboravio u prva dva dijela izlaganja. Naime, dok sam opisivao
izradu transformatora zaboravio sam naglasiti jednu vrlo važnu stavku a to je:

Kada se premotava ili namotava transformator vrlo je važno da primar i sekundar budu fizički razdvojeni
a to znači :
Da posle namotavanja primara “ obavezno “ treba da se postavi jedan sloj izolacije preko primara kako
bi se u slučaju korišćenja loše lak – žice spriječio proboj napona sa primara na sekundar odnosno pojave
da se na sekundaru ne pojavi 220 V ili u slučaju pregorijevanja transformatora. Ta izolacija može da
bude od papira zvanog prešpan ( ili nekog drugog koji se koristi u ove svrhe ) ili za manje transformatore
može se iskoristiti i papirna traka tipa TESSA ili nešto slično , dakle dovoljno je obmotati kalem posle
namotavanja primara jednom ili više puta zavisno od debljine izolacije ili papirne trake ( Pravilo je da to
radimo sve dok se primarni namotaj vidi ).
Takođe treba voditi računa da se namotaji koji se namotavaju ne ukrštaju jer će te na taj način sačuvati
mjesta da namotate i sekundar.
Pravilno namotavanje podrazumijeva motanje namotaja do namotaja i zategnuti žicu kada to radite, tako
će te obezbijediti mjesta i za preostale namotaje.
Rekao sam da ću da pokušam da napišem još stvari vezanih za premotavanje transformatora pa se
nadam da ću u narednih možda dva mjeseca ili manje zavisno od moga raspoloživog vremena i u
zavisnosti od interesovanja vezanog za ovu temu pokazati postupno od kojih jednačina se kreće i kako se
izvode sve ove dobijene formule koje sam ranije napisao, tako da će svi oni koje to interesuje imati
formule kojima se u obzir uzima i indukcija , frekvencija, fluks i ostale stavke koje su pretpostavljene ili
zanemarene u prva dva teksta.

Možda bih sada, pošto imam dovoljno vremena mogao da pokažem kako se dolazi do formule za
izračunavanje debljine žice koja je pokazana u prethodna dva teksta.

Ne znam da li znate, možda je interesantno napisati i to da je sa stanovišta izračunavanja podataka za

transformatore ili elektro-motore vezano za debljinu žice bitnija veličina presjek provovodnika nego
njegova debljina.
Zašto ?

Ako namotavate transformator i potrebna vam je lak – žica recimo debljine 0,7 mm i vi je nemate ali
imate debljinu žice od 0,35 mm pa vam se nekao logično nameće rješenje da možete iskoristiti dva puta
0,35 mm da bi ste dobili 0,7 mm, odnosno da uduplate žice od 0,35 mm da bi ste eliminisali nedostatak
žice debljine 0,7. Ako, mislite da ste u pravu grdno se varate.
i tek onda imate istu gustinu struje kao da koristite jedan provodnik debljine 0,7 mm., ako sam dobro
izračunao ) pa onda da izračunate i površine ostalih provodnika koje imate pa na osnovu toga tražita da
zbirom površina dobijete 0,38465 mmTrebate preko formule za izračunavanje površine provodnika da
izračunate koju površinu ima provodnik debljine 0,7 mm ( 0,38465 mm

Kao što sam i obećao sada ću da pokažem kako se dolazi do formule za izračunavanje debljine žice koja
je pokazana u prethodna dva moja odgovora :
. To je ujedno i jedina pretpostavka od koje se polazi da bi se izvela formula za debljinu
provodnika.Prilikom izvođenja polaznih formula za bilo šta postoje neke pretpostavke pa je jedna i
ovdje pretpostavljena a to je da je gustina struje J = 2,5 A/mm
? Može li biti veća ili manja ?Zašto je uzeto baš da je gustina struje J = 2,5 A/mm
Odgovor je sledeći :
. Šta ako uzmemo manju gustinu ? Onda nećemo štedjeti na materijalu i onda bi sobzirom na ovu
pretpostavku trebali izračunavati da li će žica moći stati na kalem transformatora pošto će imati veću
debljinu i naravno ako je to od značaja induktivnost će biti neznatno drugačija ( Poslednja stavka je bitna
kod VF transformatora ili transformatora koji rade u kombinaciji sa elektronikom, impulsni transformatori
). za provodnike koji imaju takozvano vazdušno hlađenje. Gustina struje praktično može da bude i malo
veća ali je posledica grijanje provodnika, što je gustina veća grijanje provodnika je veće i samim tim veći
dio energije se pretvara u toplotu koja svakako nije poželjna, pa je to i bio razlog usvajanja vrednosti od
J=2,5 A/mmZa neke stvari postoje eksperimenti i probanje ili isprobavanje. Naime ustanovljeno je da je
najoptimalnije rješenje upravo to da se usvoji gustina od 2,5 mm

Da ne širim temu da krenemo konkretno na formule:

Polazimo od gustine struje :

13. J = 2,5 A/mm

Površina provodnika ( ako je kružnog presjeka ) je :

x Pi , Pi = 3,14 : r – poluprečnik kruga ( provodnika )14. S = r

Gustina struje J po definiciji je količnik struje I i površine provodnika pa onda možemo pisati :

15. J = I / S

Za one koji premotavaju trafoe ili slične stvari je bitan podatak debljina provodnika d, odnosno njegov
prečnik a ne poluprečnik jer mikrometrom mjerimo debljinu ili prečnik provodnika i iz tog razloga
moramo da poluprečnik r izrazimo preko prečnika kruga, odnosno provodika.
Dakle , poluprečnik r je duplo kraći od prečnika tj :

16. r = d/2

Ako sada unesemo jednačinu 16 u jednačinu 15 dobijamo posle manjeg sređivanja sledeći izraz :

x Pi17. J = 4 x I / d

Iz jednačine 17 možemo da izračunamo d , odnosno debljinu provodnika na sledeći način :

Napomena : ( Zbog toga što ne znam u Wordu napisati dovoljno veliki znak za kvadratni korijen da bi
sve stalo ispod njega , ne znam zapravo je li to moguće , umjesto znaka za njega koristit ću na dalje
izraz Sqr ). Bio bih zahvalan nekome ko bi mi pružio tu informaciju ! ( Znam za manji znak kv. Korijena
iz tabele simbola ) !

18. d = Sqr ( 4 x I / J x Pi )

i izračunamo šta se može izračunati ( dakle sve osim I ) dolazimo do sledećeg izraza :Pa ako sada u
jednačini 18 unesemo vrijednosti za Pi = 3,14 i J=2,5 A/mm

19. d = Sqr ( 0,5 x I )

Kvadratni korijen od 0,5 je 0,7 pa onda ako to izvlačimo ispred korijena će izgledati kao u sledećoj
formuli :

20. d = 0,7√I - Što je izraz za izračunavanje debljine provodnika koji

se koristi u praksi a i ja sam ga napisao u prethodna dva odgovora.

Da nepomenem da je još jedan izraz čest u korišćenju a izveden je takođe iz formule 19. na sledeći način
:

O,5 koje se nalazi ispod korijena u formuli 19 se može napisati kao 1/2 pa odatle i malo drugačiji izgled
formule 21. koji je identičan sa formulom 19 i samo je malo drugačije oblikovan :

Dakle :

21. d = Sqr ( I / 2 )

Imam još malo vremena pa ću dodati i sledeće :

Kroz literaturu sam sretao i sledeće po meni gluposti a iskusniji posjetioci ovog sajta bi mogli da daju
svoje mišljenje o tome :

Naime kažu : Ako premotavate transformator onda morate da uzmete u obzir i gubitke ( Ne znam, što bi
to uopšte razmatrali sa trafoima snage koje motaju obični smrtnici ).

Pa onda se uvodi korekcija tako da na izlazu sekundara dobijeni broj namotaja množe sa 1,1 da bi kao
pokrili te gubitke. Meni ovo izgleda glupo jer se na taj način dobija uvećan napon na sekundaru za 1,1 ,
pogotovo ako motate sekundar za malo veći napon.
Pitam se šta su dobili sa ovim ( osim većeg Us ) i da li su ikada praktično motali trafo i da li znaju kako
da izmjere snagu sekundara ako ga ne mogu predvidjeti proračunom ( tj. ako nemaju dovoljno podataka
o parametrima jezgra ).

Ja nisam energetičar ali sam svakako učio elektrotehniku kao i svaki elektroničar , pa sam mišljenja da
ako već hoće da uzmu u obzir i sve ukupne gubitke onda bi prvo trebali da znaju koja snaga im je
potrebna na sekundaru pa bi onda snaga primara u stvari bila snaga sekundara uvećana za snagu
gubitaka i naravno sve to još malo uvećano da trafo ne bi bio opterećen baš 100 %.

Još jednom , volio bih kada bi se neko javio da , da svoj komentar oko korekcije gubitaka na način sa
korekcijom ( x 1.1 ) i na način na koji ja mislim da bi to trebalo uraditi.

I naravno da ne zaboravim i osnovne jednačine transformacije :

22. Up : Us = Np : Ns

23. Ip : Is = Ns : Np

I naravno malo o tehnici namotavanja !

Trafo može da se mota ručno ili preko motalice. Ako se planirate baviti time ili vam često trebaju trafoi
sa nekim vanstandardnim naponima ili jednostavno ako vam se to dopadne svakako da bi ste trebali da
planirate pravljenje motalice, na čiju osovonu se stegne kalem na koji namotavate i naravno dodate neki
elektromotor sa regulacijom okretanja i povežete ga na neki način sa osovinom motalice ( zavisno od
ideje ) , pa još i neki brojač – mahanički ili digitalni sa brojanjem naprijed – nazad svakako da će vam se
motanje trafoa dopasti , naravno samo pod uslovom da ste sačuvali kalem gdje namotavate od oštećenja
, inače pravljenje novog kalema bar meni je dovoljno odbojno da odustanem od namotavanja.
Dok sam bio zaluđen ovim stvarima , sebi sam napravio dvije motalice: manju za transformatore do
nekih 20 W koja je namotavala maksimalnom brzinom od oko 100 namotaja u sekundi i na koju sam
svojevremeno bio ponosan i koja ima pogon manjim elektromotorom naravno sa regulacijom brzine i
digitalnim brojačem koji broji napred – nazad i koji mi je usput rečeno pravio veliki problem dok
praktično nisam našao rješenje kako da dam brojaču do znanja kada da broji unaprijed a kada u nazad ,
odnosno kada se odmotava i kada se namotava. Rješenje je bilo jednostavno ( kada sam saznao ) samo
je trebalo naći nekoga ko je to znao, a ja sam to saznao preko jednog meni veoma dragog prijatelja dipl.
Ing Elektronike Dragana Dimitrijevića koji je radio u Ei u Nišu i kome sam se obraćao kada god je to bilo
potrebno i za bilo koju informaciju. I naravno kada sam to već pomenuo onda želim i da mu se zahvalim
i na ovaj način što nikada nije ništa krio barem ne od mene ali me je ponekad pustio da razmišljam ne bi
li našao rješenje.

I na kraju moram priznati da sam poslednji trafo namotao prije možda nešto više od 5 godina , ali ću
uskoro malo da se podsjetim, trebat će mi dva komada.