Primena računara u kom. hidrotehnici 2.

7 Vodovodna mreža

2.7 Model vodovodne mreže - EPANET

Za naselje, čija je pregledna situacija prikazana na slici 2.12, je potrebno dimenzionisati
vodovodnu mrežu.

Slika 2.12: Situacija vodovodne mreže naselja

Prikazano naselje ima Ns = 14370 st stanovnika i Nr = 4560 r radnika. Specifična pot-

rošnja vode za stanovništvo iznosi qst = 200 l/st.d, dok je specifična potrošnja industrije
qind = 50 l/r.d. Koeficijent maksimalne dnevne neravnomernosti naselja je km,d = 1.2,
dok su promene koeficijenata časovne neravnomernosti za stanovništvo i industriju tokom
dana date u tabeli 2.30. Za integralnu hrapavost svih cevi uzeti 0.1 mm. U proračunu je
potrebno uzeti u obzir i potrebe za vodom za gašenje požara prema važećem Pravilniku i
zapreminu vode za pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima. Požar predvideti
tako da se podudara sa maksimalnom časovnom potrošnjom od stanovništva, a zapreminu
vode za pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima uzeti kao 15 % od zbira zapre-
mine za izravnanje i zapremine za požar. Položaj izvorišta, pumpe i rezervoara u odnosu
na naselje je dat na situaciji. Za oblik rezervoara usvojiti cilindričan rezervoar prečnika
10 m. Kotu dna rezervoara odrediti tako da visine pritisaka budu što manje ali da se svuda
obezbedi minimalna vrednost od 25 m, odnosno da maksimalna visina pritiska nigde ne
pređe 65 m. Minimalnu dubinu vode u njemu odrediti u odnosu na zapreminu vode za
pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima. Merodavni nivo vode na izvorištu
iznosi 63 mnm. Kod usvajanja pumpe koristiti karakteristike pumpe date u tabeli 2.33.
Ukoliko je potrebno, moguće je predvideti više redno ili paralelno vezanih pumpi kako bi
se zadovoljile potrebe u vodi. Nominalni pritisak za sve cevi sistema iznosi 10 bara, tj.
radi se o vodovodnim cevima klase PN10. Preostali podaci potrebni za proračun su dati
u tabelama 2.31 i 2.32.

84
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Vreme (h) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
st
km,h 0.50 0.63 0.68 0.70 0.74 0.78 0.82 0.95 1.10 1.30 1.40 1.35
ind
km,h 0.82 0.91 0.87 0.84 0.88 0.89 0.90 1.52 1.30 1.08 1.20 1.00

Vreme (h) 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
st
km,h 1.21 1.17 1.15 1.14 1.12 1.10 1.08 1.05 1.09 1.07 1.04 0.83
ind
km,h 1.25 1.26 1.20 0.98 0.87 1.04 1.03 0.91 0.88 0.84 0.80 0.73

Tabela 2.30: Promena koeficijenata časovne neravnomernosti tokom dana

Deonica zona La−b OD Deonica zona La−b OD

a b st/ind (m) (mm) a b st/ind (m) (mm)
1 2 st 33 160 54 55 st 90 160
2 3 st 84 160 55 56 st 80 160
3 4 st 91 160 56 57 st 196 160
4 5 st 87 160 57 58 ind 75 125
5 6 st 90 160 58 59 ind 88 125
6 7 st 88 160 59 60 ind 89 125
7 8 st 89 160 60 61 ind 86 125
8 9 st 89 160 61 62 ind 89 125
9 10 st 91 160 62 63 ind 89 125
10 11 st 88 160 63 64 ind 89 125
11 12 st 107 160 64 65 ind 92 125
12 13 st 538 160 65 66 ind 94 125
13 14 st 89 160 2 24 st 415 160
14 15 st 301 125 25 3 st 416 125
15 16 st 403 125 3 22 st 114 125
16 17 st 100 160 21 4 st 170 125
17 18 st 103 160 4 26 st 417 125
18 19 st 102 160 27 5 st 418 125
19 20 st 102 160 5 20 st 223 125
20 21 st 102 160 19 6 st 277 125
21 22 st 107 160 6 28 st 418 125
22 2 st 164 160 18 7 st 331 125
1 23 st 414 160 7 29 st 420 125
23 24 st 32 160 30 8 st 421 125
24 25 st 94 125 8 17 st 385 125
25 26 st 90 125 16 14 st 95 160
26 27 st 86 125 9 31 st 422 125
27 28 st 93 125 32 10 st 423 125
28 29 st 88 125 10 15 st 119 125
29 30 st 89 125 13 11 st 420 125
30 31 st 89 125 11 33 st 424 125
31 32 st 90 125 12 34 st 426 160
32 33 st 88 125 56 35 st 32 160
33 34 st 94 125 36 33 st 419 125
34 35 st 420 160 32 37 st 417 125
35 36 st 81 160 38 31 st 415 125
36 37 st 88 160 30 39 st 414 125
37 38 st 89 160 40 29 st 412 125
38 39 st 90 160 28 41 st 410 125
39 40 st 89 160 42 27 st 408 125
40 41 st 89 160 26 43 st 407 125

85
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

41 42 st 96 160 44 25 st 405 125

42 43 st 86 160 24 44 st 501 160
43 44 st 88 160 45 47 st 89 160
23 45 st 484 160 46 66 st 72 160
45 46 st 232 160 65 48 st 220 125
46 47 st 146 125 49 64 st 216 125
47 48 st 96 160 50 63 st 214 125
48 49 st 89 160 62 51 st 211 125
49 50 st 89 160 52 61 st 207 125
50 51 st 89 160 53 60 st 205 125
51 52 st 89 160 59 54 st 202 125
52 53 st 87 160 55 58 st 199 125
53 54 st 89 160 57 66 st 1096 160
56 68 - 109 160

Tabela 2.31: Podaci o deonicama

Broj čvora Kota čvora Broj čvora Kota čvora Broj čvora Kota čvora
(-) (mnm) (-) (mnm) (-) (mnm)
1 76.3 23 76.3 45 76.3
2 76.3 24 76.3 46 76.6
3 76.5 25 76.5 47 76.6
4 76.6 26 76.7 48 76.7
5 76.7 27 76.8 49 76.8
6 76.8 28 76.9 50 76.9
7 76.9 29 77.0 51 77.0
8 77.0 30 77.1 52 77.1
9 77.1 31 77.2 53 77.2
10 77.3 32 77.3 54 77.3
11 77.3 33 77.4 55 77.4
12 77.4 34 77.5 56 77.5
13 77.3 35 77.5 57 77.5
14 77.2 36 77.4 58 77.4
15 77.2 37 77.3 59 77.3
16 77.1 38 77.2 60 77.2
17 77.0 39 77.1 61 77.1
18 76.9 40 77.0 62 77.0
19 76.8 41 76.9 63 76.9
20 76.7 42 76.8 64 76.8
21 76.6 43 76.7 65 76.7
22 76.5 44 76.6 66 76.6

Tabela 2.32: Podaci o čvorovima

Q (l/s) 0 1 2 3 6 10 14 18 22 25 28 32 35
H (m) 64 62 60 58 56 54 52 50 48 46 44 41 38

Q (l/s) 38 40 42 44 46 48 50 51 52 53 54 56 60
H (m) 36 34 32 30 28 26 24.5 23 21 19 17 13 10

Tabela 2.33: Q-H kriva pumpe

86
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Izrada
Prvi korak kod formulisanja modela u programskom paketu EPANET je crtanje mreže.
Ukoliko postoji podloga (AutoCAD, *.pdf ili crtež u nekom drugom obliku), ona može
da se učita kao pozadina u program u formatu *.wmf preko View -> Backdrop -> Load,
nakon čega treba pronaći gde se nalazi crtež koji se učitava. Učitani crtež se pojavljuje
kao pozadina koja ne može da se menja ali može značajno da olakša i ubrza crtanje mreže.
Početna podešavanja kojima se definišu merne jedinice6 koje će se koristiti, postupak
proračuna gubitaka energije i automatsko zadavanje nekih od parametara se nalaze u
paleti Hydraulics do koje se stiže preko putanje padajućeg menija Project -> Defaults:
• Flow Units - merne jedinice za proticaj. Da bi proticaj bio u l/s treba odabrati
LP S.
• Headloss Formula - proračun energetskih gubitaka, gde se u ovom slučaju bira D-W
(Darcy-Weisbach).
Nakon ovih podešavanja se u paleti Properties (istog prozora) zadaju vrednosti veličina
koje će program dodeliti svim deonicama (tzv. podrazumevane vrednosti). Ovde zadatu
vrednost je moguće naknadno menjati.
• Node Elevation - položajna kota čvora.
• Tank Diameter - prečnik rezervoara.
• Tank Height - visina rezervoara.
• Pipe Length - dužina deonice, odnosno cevi.
• Auto Length - automatski proračun dužina deonica ukoliko je crtež u razmeri.
• Pipe Diameter - unutrašnji prečnik deonice (cevi).
• Pipe Roughness - ako je proračun gubitaka podešen na korišćenje Darcy-Weisbach-
ove jednačine, onda se ovde unosi integralna hrapavost (a ako je za merne jedinice
za proticaj podešeno da bude u l/s, onda se ova vrednost unosi u mm).
Kod crtanja mreže se prvo unose čvorovi, koji predstavljaju mesta gde se javlja čvorna
potrošnja, dolazi do spoja dve ili više cevi i slično, uz napomenu da lom cevi nije čvor.
Čvorovi se unose pomoću komande Add Junction, nakon čega se spajaju sa cevima tj.
deonicama koje se unose preko komande Add Pipe. Nakon što je nacrtana mreža, može se
koristiti alat Select Object, pomoću kojeg se dvostrukim pritiskom na taster miša iznad
proizvoljnog čvora ili cevi otvara prozor u koji se unose podaci potrebni za proračun.
Ovaj prozor ima dve kolone, u levoj koloni stoji veličina koja se unosi, dok u desnu kolonu
korisnik unosi brojčanu vrednost pomenute veličine. U nastavku se navode podaci koji
se unose za čvorove modelisane vodovodne mreže:
• Junction ID∗ - naziv čvora koji program automatski dodeljuje kao redni broj pod
kojim je čvor nacrtan (prvi uneti čvor je 1, drugi 2 i slično). Ako korisnik unese
100 čvorova i naknadno unese dodatni čvor, nezavino od položaja na koji postavi
izostavljeni čvor, program mu automatski dodeljuje oznaku 101. Oznake čvora se
mogu menjati ako je potrebno.
6 Programski paket EPANET može koristiti metrički sistem (SI) ili anglo-saksonske merne jedinice
(US customary).

87
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

• X-Coordinate, Y-Coordinate - položajne koordinate čvora.

• Description - polje za opis vezan za čvor.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Elevation∗ - položajna kota čvora, odnosno kota ose cevi.
• Base Demand - čvorna potrošnja.
• Demand Pattern - oznaka serije u kojoj je definisana dinamika potrošnje. Dina-
mika potrošnje se unosi u obliku množitelja koji će množiti unete vrednosti čvorne
potrošnje. Ako se u čvorove unesu maksimalni dnevni proticaji, onda će dinamika
potrošnje biti promena koeficijenata časovne neravnomernosti tokom dana, pa će
njihov proizvod dati časovne protoke u čvorovima.
• Demand Categories - broj različitih kategorija potrošača koji se javljaju u čvoru.
Isti čvor može da ima, na primer, potrošnju od stanovništva koja će imati svoju
dinamiku i nezavisnu potrošnju za potrebe gašenja požara sa nekom drugom di-
namikom.
• Emitter Coeff. - vrsta koeficijenta proticaja koja se unosi ukoliko u datom čvoru
postoji stalno isticanje. Ova vrsta potrošača se ovde ne razmatra.
• Initial Quality - početna vrednost kvaliteta vode u čvoru. U ovom primeru se
kvalitet vode ne razmatra.
• Source Quality - kvalitet vode koji ulazi u čvor (ovde se ne misli na vodu koja ulazi
u čvor iz cevi koje se tu spajaju nego na vodu koja ovde dospeva u sistem). U ovom
primeru se kvalitet vode ne razmatra.
NAPOMENA: U prethodnoj listi ∗ označava polja koja se obavezno moraju popuniti pre pokretanja
proračuna.

Slede podaci koji se unose za deonice:

• Pipe ID∗ - naziv deonice koji program automatski dodeljuje kao redni broj pod
kojim je deonica nacrtana.
• Start Node ∗
- ulazni čvor deonice, automatski dodeljen.
• End Node ∗
- izlazni čvor deonice, automatski dodeljen.
• Description - opis vezan za deonicu.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Length∗ - dužina deonice.
• Diameter∗ - unutrašnji prečnik deonice (cevi).
• Roughness∗ - hrapavost deonice (cevi).
• Loss Coeff. - bezdimenzionalni koeficijent gubitka energije na krivinama i sl.

88
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Initial Status - ovde se definiše da li je deonica otvorena, zatvorena ili ima nepovratni
ventil.
• Bulk Coeff., Wall Coeff. - koeficijenti za reakcije koji se koriste kod proračuna
kvaliteta. U ovom primeru se kvalitet vode ne razmatra.
NAPOMENA: U prethodnoj listi ∗ označava polja koja se obavezno moraju popuniti pre pokretanja
proračuna.

Odabirom putanje View -> Options u padajućem meniju, pojavljuje se prozor unutar
kojeg je moguće dodatno podešavanje vezano za pojavu parametara na mapi (prikazu)
modelisanog sistema. Detaljan opis ovih opcija je dat u nastavku:
• Nodes - podešavanje prikaza čvorova. Date su sledeće opcije:
– Node Size - podešavanje veličine čvora.
– Proportional to Value - veličina čvora postaje proporcionalna vrednosti odre-
đenog parametra u čvoru.
– Display Border - mogućnost da se oko čvora iscrta crna linija koja ga uokviruje.
– Display Junction - prikazivanje čvora na mreži.
• Links - podešavanje prikaza linija koje predstavljaju deonice (cevi) mreže:
– Link Size - podešavanje debljine linije deonice.
– Proportional to Value - debljina deonice postaje proporcionalna vrednosti
odabranog parametra na deonici.
• Labels - podešavanje prikaza oznaka na mapi:
– Display Map Labels - prikaz oznaka na mapi.
– Use Transparent Text - korišćenje providne pozadine oznaka na mapi.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg se pojavljuju oznake.
• Notation - podešavanje ispisivanja vrednosti parametara koji se odnose na elemente
modelisanog sistema:
– Display Node ID’s - ispisivanje oznake čvora.
– Display Node Values - ispisivanje brojčane vrednosti odabranog parametra
čvora.
– Display Link ID’s - ispisivanje oznake deonice.
– Display Link Values - ispisivanje brojčane vrednosti odabranog parametra de-
onice.
– Use Transparent Text - primena providne pozadine za tekst. Ako ova opcija
nije odabrana, tekst oko sebe ima pravougaonik boje pozadine.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg se pojavljuju vrednosti odabranog
parametra.
– Font Size - veličina slova.

89
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

• Symbols - podešavanje prikaza simbola na mapi modelisanog sistema:

– Display Tanks - prikazivanje simbola rezervoara i izvorišta na mreži.

– Display Pumps - prikazivanje simbola pumpi.
– Display Valves - prikazivanje simbola zatvarača.
– Display Emitters - prikazivanje simbola čvora sa stalnim isticanjem.
– Display Sources - prikazivanje simbola izvora promene kvaliteta.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg će se odabrani simboli prikazati.

• Flow Arrows - podešavanje strelica koje označavaju smer tečenja vode:

– None - nema prikazivanja strelica.

– Open - pojaviće se otvorene strelice.
– Filled - pojaviće se zatvorene strelice (ofarban trougao položen u smeru teče-
nja).
– Fancy - pojaviće se strelice koje su otvorene sa blago zakrivljenim linijama.
– Arrow Size - podešavanje veličine strelica.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg će se strelice prikazati na mapi.

• Background - podešavanje boja pozadine Background color, a nude se bela, bež,

siva i crna pozadina.

Ako se čvorovi crtaju po redosledu koji odgovara njihovim rednim brojevima iz postav-
ke, onda će se i njihovi nazivi poklapati sa ovim rednim brojevima, pa ih ne treba posebno
unositi. Za svaki čvor treba uneti njegovu položajnu kotu iz postavke. Nakon toga se
unose podaci za deonice, dužine, unutrašnji prečnik cevi i hrapavost. Od podataka je
još potrebno uneti čvorne potrošnje, koje je prvo potrebno sračunati. Čvorne potrošnje
se određuju na osnovu srednje dnevne potrošnje i maksimalnog dnevnog hidrauličkog
opterećenja. Skreće se pažnja da se u datom naselju razlikuju tri potrošača, stanovnišvo,
industrija i potrošnja vode za potrebe gašenja požara. Srednja dnevna potrošnja vode u
naselju iznosi

qst Nst 200 · 14370

Qst
sr = = = 33.264 l/s,
86400 s 86400
qind Nr 50 · 4560
Qind
sr = = = 2.639 l/s.
86400 s 86400
Sa poznatom srednjom dnevnom potrošnjom se dobija maksimalna dnevna potrošnja
vode za naselje i industriju

Qst st
max,d = Qsr km,d = 33.264 · 1.2 = 39.917 l/s,

Qind ind
max,d = Qsr km,d = 2.639 · 1.2 = 3.167 l/s.

Pošto se radi o prstenastoj mreži u kojoj nema granatih deonica, potrošnja u čvoru se
određuje tako da se voda u svakoj deonici deli na dva ravnomerna dela i da polovina

90
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

odlazi u jedan kraj deonice, a druga polovina u drugi7 . Dakle, potrebno je odrediti pro-
ticaje po deonicama.
Protok kroz neku deonicu se može odrediti na osnovu Qmax,d tako što se pretpostavlja
da je proticaj kroz posmatranu deonicu Qmax,d
a−b proporcionalan sa njenom dužinom La−b
u odnosu na ukupnu dužinu cevovoda (ovo je opravdan pristup ako je gustina naseljenosti
konstantna za celo naselje). S’ obzirom da se u naselju razlikuju zone sa stanovništvom
i industrijska zona, onda se na opisan način određuju posebno čvorne potrošnje za
stanovništvo a posebno za industriju.

Lst Lind
Qmax,d,st
a−b = Q st
max,d P a−b
, Qmax,d,ind
a−b = Q ind
max,d P a−b
.
Lst
a−b Lind
a−b
P st
U navedenim jednačinama La−b predstavlja ukupnu dužinu deonica sa potrošnjom od
P ind
stanovništva, a La−b ukupnu dužinu sa potrošnjom od industrije. Ove vrednosti su
P st P ind
redom La−b = 21392 m i La−b = 791 m. Sračunate vrednosti čvornih potrošnji su
date u tabeli 2.34.
Broj Broj Broj
čvora Potrošnja čvora Potrošnja čvora Potrošnja
(-) (l/s) (-) (l/s) (-) (l/s)
1 0.42 23 0.88 45 0.76
2 0.62 24 0.98 46 0.42
3 0.66 25 0.95 47 0.31
4 0.72 26 0.94 48 0.38
5 0.77 27 0.95 49 0.37
6 0.82 28 0.95 50 0.37
7 0.87 29 0.95 51 0.37
8 0.93 30 0.95 52 0.36
9 0.57 31 0.96 53 0.36
10 0.68 32 0.96 54 0.36
11 0.98 33 0.97 55 0.35
12 1.01 34 0.89 56 0.42
13 0.99 35 0.50 57 1.47
14 0.46 36 0.55 58 0.45
15 0.78 37 0.56 59 0.47
16 0.56 38 0.56 60 0.47
17 0.55 39 0.56 61 0.48
18 0.50 40 0.56 62 0.48
19 0.45 41 0.56 63 0.49
20 0.40 42 0.56 64 0.49
21 0.36 43 0.55 65 0.51
22 0.36 44 0.94 66 1.25

Tabela 2.34: Određivanje čvornih potrošnji

7 Načelno čvorna potrošnja se računa po obrascu
X X X
Qčvor = 0.55 Qul
s + 0.45 Qizl
s + 0.5 Qprst
s ,

gde je Qul
s sopstvena potrošnja deonica koje se ulivaju (tj. donose vodu) u dati čvor, Qs
izl označava
prst
sopstvenu potrošnju deonica koje se izlivaju (tj. odnose vodu) iz datog čvora, dok je Qs sopstvena
potrošnja deonica na prstenu (tj. koje čine prsten) koje se priključuju na posmatrani čvor.

91
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

Takođe je potrebno uneti čvorne potrošnje za potrebe gašenje požara. Prema važećem
Pravilniku o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašnjenje požara (,,Sl. list
SFRJ”, br. 30/91), za dato naselje su merodavna dva istovremena požara, np , za koje
treba obezbetidi najmanje Qp = 20 l/s po požaru u trajanju od dva sata, tp = 2 h. To
znači da je u proračunu potrebno predvideti dva čvora u koje će se staviti po Qp = 20 l/s
potrošnje sa trajanjem po tp = 2 h, a postavkom je dato da se vreme požara poklopi sa
vremenom pojave maksimalne časovne potrošnje od stanovništva. Na slici 2.13 su dati
hidrogrami potrošača odakle je jasno da je maksimalna časovna potrošnja od stanovništva
u 11 h i 12 h. Kao merodavno mesto za požar su usvojeni čvor 15 i čvor 65.

110
100 ò ò sum
Qmax,h
90 st
Qmax,h
80 ind
Qmax,h
70 p
Qmax,h
60
QHlsL

ò
æ
æ æ
ò
50 ò æ ò ò
æ æ ò
æ ò
æ ò
æ ò ò ò
ò æ æ ò
æ æ æ ò
æ
40 æ ì ì
ò ò ò ò
æ
30 ò ò æ æ
ò æ æ æ
æ
20 ò
æ

10
à à à à à à à à à à à à à à à à à à à à à à à à
ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì ì
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24
tHhL

Slika 2.13: Hidrogrami potrošnje

Sledeći korak je podešavanje trajanja simulacije i definisanje dinamike potrošnje raz-

ličitih potrošača (stanovništvo, industrija i požar), unošenjem koeficijenata časovne ne-
ravnomernosti km,h .
Prvo se razmatra unos podataka vezanih za vreme trajanja simulacije i sl. Sa desne
strane glavnog prozora programa EPANET se nalazi prozor Browser gde se odabirom
palete Data pristupa padajućem meniju iz kojeg se bira Options -> Times. Ovo otvara
prozor sa sledećim poljima:

• Total Duration - ukupno trajanje simulacije, koje u ovom slučaju iznosi 24 h.

• Hydraulic Time Step - računski korak po vremenu za hidraulički proračun, koji u

ovom slučaju iznosi 1 h.

• Quality Time Step - računski korak po vremenu za proračun kvaliteta.

• Pattern Time Step - definiše vremenski korak sa kojim se menja dinamika potrošnje,
u ovom slučaju on iznosi 1 h.

• Pattern Start Time - vreme od kojeg se uzima u obzir dinamika potrošnje.

92
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Reporting Time Step - vremenski korak za ispisivanje rezultata, koji u ovom slučaju
iznosi 1 h.
• Report Start Time - vreme kada počinje ispisivanje rezultata.
• Clock Start Time - vreme (doba dana) u koje kreće simulacija.
• Statistics - vrsta statističke obrade rezultata. Statistička obrada podataka nije
predviđena, pa se odabira da je nema None.
Nakon ovoga se opisuje unos podataka vezanih za dinamiku potrošnje. U paleti Data se
iz padajućeg menija bira Pattern. Pritiskom na ikonu kreiranja nove dinamike potrošnje
se otvara prozor u kojem se unose:
• Pattern ID - oznaka dinamike potrošnje.
• Description - tekstualni opis na šta se dinamika odnosi, u ovom slučaju na koeficijent
maksimalne časovne neravnomernosti od stanovništva.
• Time Period - sati u danu koji su definisani sa Pattern Time Step tako da se u
ovom slučaju ovde nalaze brojevi od 1 h do 24 h.
• Multiplier - red u koji se za sate date u Time Period unose vrednosti koeficijenata
časovne neravnomernosti za stanovništvo.
Ovaj prozor se zatvara, pa se odabirom ikonice (donji levi ugao prozora Browser ) za
dodavanje nove dinamike potrošnje Add, dodaje oznaka za sledećeg potrošača, na primer
broj 2, u ovom slučaju industrije. Istim postupkom se unose vrednosti za industriju.
Potpuno analogno se unose i podaci za požar uz napomenu da je koeficijent časovne
neravnomernosti požara svuda 0 osim u satima kada se javlja.
Nakon ovoga se prelazi na unos podataka vezanih za rezervoar. Prvo se određuje
potrebna zapremina rezervoara VR , po obrazcu
VR = Vi + Vp + Vn , (2.1)
gde je Vi zapremina vode za izravnanje, Vp zapremina vode potrebna za gašenje požara,
a Vn je zapremina vode za pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima, sve u m3 .
Zapremina vode za izravnanje P razlike potrošnje i dotoka
P vode se određuje iz sumarnih
krivi dotoka vode sa izvorišta Vdot i potrošnje Vpot . Proticaj potrošnje Qpot , tj.
maksimalno časovno hidrauličko opterećenje, tokom vremenskog intervala ∆t se dobija
kao proizvod koeficijenta časovne neravnomernosti datog intervala i maksimalnog dnevnog
hidrauličkog opterećenja
Qpot = Qmax,h = km,h Qmax,d . (2.2)
Množenjem dobijenog proticaja sa njegovim vremenskim intervalom se dobija zapremina
vode koja se troši u datom intervalu ∆t
Vpot = Qpot ∆t, (2.3)
P
dok se sumarna zapremina potrošnje Vpot do trenutka t dobija sabiranjem zapremi-
na Vpot do posmatranog trenutka. Zapremina vode koja dotiče sa izvorišta Vdot tokom
vremenskog intervala ∆t se dobija kao
Vdot = Qizv ∆t, (2.4)

93
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

P
a sumiranjem ovih zapremina se dobija sumarna zapremina doticaja Vdot . Razlika
zapremine doticaja i zapremine potrošnje daje zapreminu ∆Vi
X X
∆Vi = Vdot − Vpot , (2.5)

a razlika najveće i najmanje vrednosti zapremine ∆Vi je merodavna zapremina za izrav-

nanje,
Vi = ∆Vimax − ∆Vimin = 320.36 − (−27.51) = 347.87 m3.
Rezultati proračuna su dati u tabeli 2.35.
P P P P
t t Qst
pot Qind
pot
st
Vpot ind
Vpot Vpot Vdot Vdot ∆Vi
(h) (h) (l/s) (l/s) (m3 ) (m3 ) (m3 ) (m3 ) (m3 ) (m3 )
0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
1 0-1 19.96 2.60 71.85 9.35 81.20 155.10 155.10 73.90
2 1-2 25.15 2.88 162.38 19.72 182.10 155.10 310.20 128.10
3 2-3 27.14 2.76 260.10 29.64 289.74 155.10 465.30 175.56
4 3-4 27.94 2.66 360.69 39.22 399.90 155.10 620.40 220.50
5 4-5 29.54 2.79 467.03 49.25 516.27 155.10 775.50 259.23
6 5-6 31.14 2.82 579.11 59.39 638.51 155.10 930.60 292.10
7 6-7 32.73 2.85 696.95 69.65 766.60 155.10 1085.70 319.10
8 7-8 37.92 4.81 833.46 86.98 920.44 155.10 1240.80 320.36
9 8-9 43.91 4.12 991.53 101.80 1093.33 155.10 1395.90 302.57
10 9-10 51.89 3.42 1178.34 114.11 1292.45 155.10 1551.00 258.55
11 10-11 55.88 3.80 1379.52 127.79 1507.31 155.10 1706.10 198.79
12 11-12 53.89 3.17 1573.52 139.19 1712.71 155.10 1861.20 148.49
13 12-13 48.30 3.96 1747.39 153.44 1900.84 155.10 2016.30 115.46
14 13-14 46.70 3.99 1915.52 167.81 2083.33 155.10 2171.40 88.07
15 14-15 45.90 3.80 2080.78 181.49 2262.26 155.10 2326.50 64.24
16 15-16 45.51 3.10 2244.59 192.66 2437.25 155.10 2481.60 44.35
17 16-17 44.71 2.76 2405.54 202.58 2608.12 155.10 2636.70 28.58
18 17-18 43.91 3.29 2563.61 214.43 2778.04 155.10 2791.80 13.76
19 18-19 43.11 3.26 2718.80 226.18 2944.98 155.10 2946.90 1.92
20 19-20 41.91 2.88 2869.69 236.55 3106.24 155.10 3102.00 -4.24
21 20-21 43.51 2.79 3026.32 246.58 3272.90 155.10 3257.10 -15.80
22 21-22 42.71 2.66 3180.08 256.16 3436.24 155.10 3412.20 -24.04
23 22-23 41.51 2.53 3329.53 265.28 3594.81 155.10 3567.30 -27.51
24 23-24 33.13 2.31 3448.80 273.60 3722.40 155.10 3722.40 0.00

Tabela 2.35: Određivanje zapremine vode za izravnanje razlike potrošnje i doticaja

Zapremina vode Vp potrebna za gašenje dva istovremena požara, np = 2, sa po Qp =

20 l/s, trajanja od tp = 2 h je
20
Vp = np tp Qp = 2 · 2 · 60 · 60 · = 288 m3 .
1000
Zapremine vode za pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima Vn je definisana
postavkom kao 15 % od zbira zapremine za izravnanje i zapremine za požar pa se dobija
kao
15 15
Vn = (Vi + Vp ) = (347.87 + 288) = 95.38 m3.
100 100

94
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Konačno se primenom jednačine (2.1) dobija potrebna zapremina rezervoara koja iznosi

VRpot = Vi + Vp + Vn = 347.87 + 288 + 95.38 = 731.25 m3.

Ako se usvoji prečnik osnove rezervoara od DR = 10 m (prečnik i oblik rezervoara su

definisani postavkom), onda je potrebna visina rezervoara
2
DR π pot VRpot
VRpot = HR , pot
HR = 2 = 9.31 m.
4 DR π
4
Usvaja se rezervoar sledećih dimenzija:
• visina rezervoara HR = 9.31 m,
• prečnik osnove rezervoara DR = 10 m,
• korisna zapremina rezervoara VR = 731.25 m3.
Sa određenim dimenzijama rezervoara u programu EPANET mogu da se unesu podaci
koji se odnose na rezervoar:
• Tank ID∗ - naziv (oznaka) rezervoara koji program automatski dodeljuje kao redni
broj pod kojim je čvor sa rezervoarom nacrtan.
• X-Coordinate, Y-Coordinate - položajne koordinate rezervoara.
• Description - opis vezan za rezervoar.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Elevation∗ - kota dna rezervoara.
• Initial Level∗ - početna dubina vode u rezervoaru Hpoč . U početnom trenutku u
rezervoaru treba da se obezbedi dovoljno vode za pokrivanje prvog dela maksimalne
potrošnje (to je zapravo ∆Vimax iz ranijeg izlaganja), potreba za gašenje požara i
rezerve za nepredviđene situacije, pa je Hpoč dubina vode u rezervoaru na početku
simulacije Initial Level
∆Vimax Vp Vn 320.36 288 95.38
Hpoč = + + = + + = 8.96 m.
AR AR AR 78.5 78.5 78.5

• Minimum Level∗ - minimalna dubina vode u rezervoaru ispod koje ne sme da se siđe
Hmin . Minimalna dubina vode u rezervoaru se određuje u odnosu na zapreminu
vode za pokrivanje potrošnje u nepredviđenim slučajevima, pa je
Vn
Hmin = = 1.21 m.
AR

• Maximum Level∗ - maksimalna dubina vode u rezervoaru Hmax . Maksimalna du-

bina rezervoara Hmax treba da se odredi tako da rezervoar ne bude pod pritiskom.
Praktično to znači da se u početku pretpostavi neka dubina, u ovom slučaju Hmax =
HR = 9.31 m.

95
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

• Diameter∗ - prečnik rezervoara DR .

• Minimum Volume - minimalna zapremina vode u rezervoaru. Ovaj podatak se
zadaje kada se radi o rezervoaru koji nije cilindričan.
• Volume Curve - broj (naziv) krive sa kojom se opisuje zavisnost zapremine vode u
rezervoaru i dubine vode u rezervoaru. Ako ovaj broj nije zadat onda se smatra da
je rezervoar cilindričan.
• Mixing Model - način mešanja vode u rezervoaru je podatak koji se odnosi na pro-
račun kvaliteta koji se ovde ne razmatra.
• Mixing Fraction - odnos zapremina unutar rezervoara za određen način mešanja.
• Reaction Coeff. - koeficijent reakcije unutar rezervoara koji se vezuje za proračun
kvaliteta vode.
• Initial Quality - kvalitet vode u rezervoaru na početku simulacije.
• Source Quality - kvalitet vode koja dolazi u rezervoar (ovde se ne misli na vodu
koja ulazi u rezervoar iz cevi koje se tu spajaju nego na vodu koja ovde dospeva u
sistem).
NAPOMENA: U prethodnoj listi ∗ označava polja koja se obavezno moraju popuniti pre pokretanja
proračuna.

Pre pokretanja simulacije je još potrebno uneti podatke za izvorište i za crpnu stanicu.
Izvorište se nalazi u čvoru 67. Podaci za izvorište su:
• Reservoir ID∗ - naziv izvorišta koji program automatski dodeljuje kao redni broj
pod kojim je čvor sa izvorištem nacrtan.
• X-Coordinate, Y-Coordinate - položajne koordinate izvorišta.
• Description - opis vezan za izvorište.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Elevation∗ - kota vode izvorišta.
• Head Pattern - broj kojim se zadaje dinamika promene kote vode izvorišta, ukoliko
je predviđeno da ona postoji. U ovom slučaju nisu predviđene promene nivoa vode
izvorišta, tako da se ovo polje izostavlja.
• Initial Quality - kvalitet vode u izvorištu na početku simulacije.
• Source Quality - kvalitet vode koja dospeva u izvorište (misli se na vodu koja na
ovom mestu ulazi u sistem).
NAPOMENA: U prethodnoj listi ∗ označava polja koja se obavezno moraju popuniti pre pokretanja
proračuna.

Podaci koji se unose za pumpu (crpnu stanicu):

96
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Pump ID∗ - naziv pumpe koji program automatski dodeljuje kao redni broj pod
kojim je deonica sa pumpom uneta.
• Start Node∗ , End Node∗ - čvor iz koje izlazi deonica sa pumpom i čvor u koji ulazi
deonica sa pumpom.
• Description - opis vezan za pumpu.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Pump Curve - naziv Q-H krive koju koristi data pumpa.
• Power - snaga pumpe u kW .
• Speed - brzina rada pumpe. Ova veličina je bezdimenzionalna i pokazuje kojom
brzinom pumpa radi u odnosu na normalna podešavanja.
• Pattern - oznaka dinamike rada date pumpe. Za unetu oznaku se analogno kao za
potrošnju vode unose vrednosti sa kojima rad pumpe može da se reguliše (poveća
ili smanji), tj. na ovaj način je moguće zadati frekventno regulisanu pumpu.
• Initial Status - početni status pumpe, odnosno da li je na početku simulacije
otvorena ili zatvorena.
• Effic. Curve - kriva efikasnosti rada pumpe koja se koristi za proračun potrošnje
energije.
• Energy Price - prosečna vrednost nominalne cene energije u novčanim jedinicama
po kW h. Koristi se za proračun troškova rada pumpe.
• Price Pattern - oznaka za funkciju dinamike promene cene energije tokom dana.
Sama dinamika se unosi posebno.
NAPOMENA: U prethodnoj listi ∗ označava polja koja se obavezno moraju popuniti pre pokretanja
proračuna.

U datom slučaju je još potrebno zadati Q-H krivu i dinamiku rada pumpe. Ako se
u prozoru Browser u paleti Data iz padajućeg menija odabere Patterns i doda se nova
dinamika, pojavljuje se prozor kao u slučaju unosa koeficijenata časovne neravnomernosti.
Na ovaj način je moguće definisati da pumpa u nekom periodu radi sa manjim a u nekom
periodu sa većim kapacitetom. U ovom slučaju se za svih 24 h unosi broj 1 što znači da
pumpa ceo dan radi sa istim protokom. Sledeći unos je takođe u paleti Data gde se iz
padajućeg menija bira opcija Curves sa čime se otvara prozor u koji je potrebno uneti
vrednosi proticaja i visine dizanja pumpe. U ovom prozoru se nalaze sledeća polja:
• Curve ID - naziv krive (isti boj se unosi kod Pump Curve pri zadavanju parametara
pumpe).
• Description - opis vezan za krivu. U ovom slučaju se kod opisa stavlja napomena
da se radi o dve redno vezane pumpe. Naime, pumpa data postavkom ne može da
obezbedi potrebnu visinu dizanja, ali može da obezbedi potrebnu količinu vode. U
ovakvim slučajevima se pumpe vezuju redno sa čime se daje mogućnost povećanja

97
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

visine dizanja bez promene protoka. Kriva dve redno vezane pumpe je data u tabeli
2.36, a dobija se tako što se vrednosti proticaja prepisuju, a vrednosti visine dizanja
se povećaju onoliko puta koliko je pumpi redno vezano.

• Curve Type - bira se PUMP pošto se unosi Q-H kriva pumpe.

• Flow - unose se proticaji u l/s rastućim redosledom.

• Head - unose se visine dizanja u m koje odgovaraju protoku u susednoj koloni.

Q(l/s) 0 1 2 3 6 10 14 18 22 25 28 32 35
H(m) 128 124 120 116 112 108 104 100 96 92 88 82 76

Q(l/s) 38 40 42 44 46 48 50 51 52 53 54 56 60
H(m) 72 68 64 60 56 52 49 46 42 38 34 26 20

Tabela 2.36: Q-H kriva dve redno vezane pumpe

Proračun se pokreće pritiskom tastera Run. Ako program ispiše Run was successful
znači da je proračun bio uspešan. U suprotnom se ispisuju greške Errors ili upozorenja
Warnings. Nakon uspešno sprovedenog proračuna se mogu iscrtati rezultati. Prvi korak
je odabir ikonice Graph sa čime se pojavljuje prozor sa sledećim opcijama:

• Graph Type - tip grafičkog prikaza, a ponuđene opcije su:

– Time Series - promena odabranog parametra tokom vremena.

– Profile Plot - promena odabranog parametra duž toka.
– Contour Plot - ravanska promena odabranog parametra u osnovi.
– Frequency Plot - prikaz zastupljenosti odabranog parametra.
– System Flow - prikaz odnosa ulaza i izlaza u celom sistemu tokom vremena.

• Object Type - vrsta objekta za koji se prikazuju rezultati, a može biti:

– Nodes - čvor.
– Links - deonica.

• Parameter - u zavisnosti od tipa grafičkog prikaza i odabranog objekta ovde se

javljaju različite opcije (kota terena, potrošnja, visina pritiska, brzina, i slično).

• Nodes/Links to Graph - polje u kojem se ispisuju nazivi objekata (čvorova ili de-
onica) koji su odabrani za prikaz rezultata. Dodavanje objekta se vrši odabirom
na crtežu i pritiskom tastera Add, a brisanje je moguće pomoću tastera Delete, za
kretanje kroz listu prema gore se koristi taster Move Up, a za kretanje kroz listu
prema dole taster Move Down.

Ranije je napomenuto da se za početak proračuna uzima da je maksimalna dubina re-

zervoara jednaka sa potrebnom dubinom i iznosi Hmax = HR = 9.31 m. Pošto je proračun
uspešno završen proverava se ispravnost ove pretpostavke iscrtavanjem rezultata. Dakle,
iscrtava se promena visine pritiska tokom vremena u rezervoaru, čvor 68. Pritiskom

98
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

desnog tastera miša na crtežu (dijagramu) može se prilagoditi razmera crteža tako da
se vidi da li rezervoar dolazi pod pritisak. Kao što se vidi na slici 2.14, za Hmax =
9.31 m rezervoar dolazi pod pritisak što kao posledicu ima povećanje pritiska u celom
vodovodnom sistemu. Da bi se ovo izbeglo, pri unosu parametara rezervoara za Hmax
se upisuje veća vrednost. Na slici 2.15 je prikazan dijagram promene visine pritiska re-
zervoara kada je Hmax = 13.28 m. Može se primetiti da u tom slučaju rezervoar nije
pod pritiskom. Razlog za ovo je se krije u činjenici da je potrebna zapremina rezervoara
računata sa konstantnim proticajem sa izvorišta od 43.08 l/s, a proticaj sa izvorišta nakon
uzimanja u obzir dve redno vezane pumpe nije konstantan tokom simulacije i kreće se od
45 l/s do 50 l/s (slika 2.21) u zavisnosti od potrošnje u mreži.

Slika 2.14: Promena visine pritiska u rezervoaru za Hmax = 9.31 m tokom vremena

Slika 2.15: Promena visine pritiska u rezervoaru za Hmax = 13.28 m tokom vremena

Kota dna rezervoara se određuje puštanjem simulacije i proverom visina pritisaka

u svim čvorovima tokom vremena tako da se zadovolje kriterijumi koji su definisani
postavkom, tj. da je minimalna visina pritiska 25 m, a maksimalna 65 m. Program

99
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

EPANET ima mogućnost da rezultate prikazuje brojčano na situaciji tako što se biraju
podaci koji se žele ispisati. Vrsta podataka koja može da se ispiše zavisi od toga da li se
ispisuju podaci za deonicu ili čvor. Ovaj oblik prikaza rezultata se podešava u prozoru
Browser odabirom palete Map sa čime se pojavljuju sledeće mogućnosti:
• Nodes - prikazivanje podataka vezanih za čvor. Unutar ovog padajućeg menija
postoje sledeće opcije:
– No View - nema prikaza rezultata u čvorovima.
– Elevation - prikazuje položajne kote čvorova.
– Base Demand - zadata čvorna potrošnja.
– Initial Quality - početna vrednost kvaliteta vode u čvoru.
– Demand - izračunat proticaj kroz čvor.
– Head - pijezometarska kota čvora.
– Pressure - visina pritiska čvora.
– Quality - kvalitet vode u čvoru.
• Links -prikazivanje podataka vezanih za deonicu. Unutar ovog padajućeg menija
postoje sledeće opcije:
– No View - nema prikaza podataka vezanih za deonice.
– Length - dužina deonice.
– Diameter - prečnik cevi (deonice).
– Roughness - hrapavost cevi (deonice).
– Bulk Coeff., Wall Coeff. - koeficijenti reakcije vezani za proračun kvaliteta.
– Flow - sračunat proticaj kroz deonice.
– Velocity - sračunata brzina kroz deonice.
– Unit Headloss - nagib linije energije deonice.
– Friction Factor - koeficijent trenja λ.
– Reaction Rate - brzina reakcije ako ima proračuna kvaliteta.
– Quality - kvalitet.
• Time - vreme gde može da se odabere trenutak za koji da se prikažu rezultati. U
konkretnom slučaju je za računski korak podešeno sat vremena, a ukupno trajanje
simulacije iznosi 24 h, tako da je rezultate moguće prikazati od 1 h do 24 h u svakih
sat vremena.
Skreće se pažnja da se prethodno navedena podešavanja moraju uskladiti sa podeša-
vanjima za ispisivanje vrednosti u deonicama i čvorovima koja se nalaze u (glavnom)
padajućem meniju View -> Options i detaljno su opisana još ranije.
Proračunom je dobijena kota dna rezervoara od 101.77 mnm. Sa ovom visinom se
u kritičnom čvoru 15, u kritičnom trenutku t = 11 h dobija visina pritiska od 25.01 m,
dok je istovremeno zadovoljen kriterijum da su visine pritisaka uvek i svuda ispod 65 m.
Na slici 2.16 su prikazane visine pritisaka u svim čvorovima u merodavnom trenutku

100
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Slika 2.16: Raspored visina pritisaka u vodovodnoj mreži u t = 11 h

Slika 2.17: Raspored visina pritisaka u vodovodnoj mreži u t = 7 h

101
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

t = 11 h, pri čemu tamnije boje predstavljaju veće vrednosti, a svetlije boje predstavljaju
čvorove sa manjim vrednostima. Ako se ispišu i brojčane vrednosti može se proveriti da
se kao kritičan čvor zaista dobija čvor 15 sa visinom pritiska od 25.01 m (na slici 2.16 nisu
stavljene brojčane vrednosti radi preglednosti rezultata). Sa slike 2.16 se generalno može
primetiti da se u zoni oko izvorišta i u zoni oko rezervoara javljaju veće vrednosti visine
pritiska, dok se udaljavanjem od ovih čvorova vrednosti smanjuju. Pored toga se takođe
primećuje da su najmanji pritisci u okolini čvorova 15 i 65, gde se u to vreme javlja velika
potrošnja zbog požara. Naravno, prethodno navedena opažanja se odnose na vremenski
trenutak t = 11 h.
Slika 2.17 prikazuje raspored pritisaka u naselju u trenutku kada se javlja najveća
vrednost pritisaka, u t = 7 h. Maksimalna vrednost pritiska se javlja u čvoru 1, koji se
nalazi neposredno nizvodno od crpne stanice, a ispisivanjem brojčanih vrednosti može da
se vidi da iznosi 43.81 m (što je manje od ograničenja koje iznosi 65 m). U ovo vreme
je potrošnja najmanja, a nema ni potrošnje za gašenje požara usled čega se u sistemu
javljaju najveći pritisci. Udaljavanjem od crpne stanice pritisci opadaju, pri čemu su u
razmatranom trenutku (t = 7 h) najmanji pritisci u okolini rezervoara, tj. rezervoar se
puni.

Slika 2.18: Raspored protoka u vodovodnoj mreži u t = 14 h

Slika 2.18 prikazuje raspored proticaja u modelisanoj vodovodnoj mreži u 14 h. Tam-

nije linije označavaju veće vrednosti proticaja, a svetlije linije deonice sa manjim protica-
jem. Može se primetiti da se najveći proticaji javljaju u okolini crpne stanice i opadaju
kako se sistem grana prema naselju. Takođe se može uočiti da u poprečnim ulicama do-
lazi do pojave jako malih protoka. Međutim, protok u ovom trenutku ne preferira samo
deonice se većim prečnikom cevi (deonice po obimu naselja i deonicu od čvora 45 do re-
zervoara), nego i deonice koje prolaze kroz naselje u pravcu sever-jug (podužne deonice).

102
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Na slici 2.19 su prikazani proticaji u modelisanoj vodovodnoj mreži u vreme pojave

požara, u 11 h. Primećuje se da u ovom slučaju dolazi do preraspodele proticaja kako
bi se u čvorovima sa požarom obezbedile potrebe u vodi (čvorovi 15 i 65). U razmatra-
nom trenutku se vidi neophodnost deonica sa većim prečnicima koje se protežu po obimu
modelisanog naselja, jer upravo ove deonice transportuju veći deo proticaja za potrebe
gašenja požara.

Slika 2.19: Raspored protoka u vodovodnoj mreži u t = 11 h

U nastavku su prikazane promena visine pritiska tokom vremena za čvorove 15 i 65 na

slici 2.20a, i za čvorove 15, 29 i 43 na slici 2.20b. Sa datih dijagrama se vidi da se najmanji
pritisak javlja u čvoru 15, a da se vreme pojave podudara sa vremenom pojave požara,
11 h. Pored toga se poređenjem promene pritisaka u čvorovima 15, 29 i 43 primećuje da
je oblik krive u sva tri čvora isti, i da pojava požara izaziva pojavu minimalnog pritiska
u sva tri čvora bez obzira na njihov položaj u mreži. Ovo je posledica činjenice da je
modelisano naselje relativno malo, te je pojava tako velikog zahteva za vodu kao što je
požar odlučujuća za rapodelu pritisaka po sistemu.
Slike 2.21 prikazuju karakteristične hidrograme. Na slici pod 2.21a su dati hidrogrami
deonica 109 (ulazna deonica u naselje tj. deonica sa pumpom) i deonice 110 (deonica sa
rezervoarom). Slika 2.21b prikazuje zbirni hidrogram ulaza i izlaza iz naselja. Na osnovu
prikazanih hidrograma se može zaključiti da je ulaz u sistem mnogo ravnomerniji, bez
obzira na promene potrošnje koje se tokom dana javljaju. Naime, usled pojave požara se
za potrošnju dobija veliki pik u periodu kada je požar modelisan. Sa prikazanih hidrogra-
ma je jasno da se rezervoar puni od 0 h do 7 h i od 15 h do 24 h, dok se od 7 h do 15 h prazni.
Ovde je bitno napomenuti da se simulacijom može prikazati samo hipotetički scenario
funkcionisanja sistema, kao što je npr. period punjenja i/ili pražnjenja rezervoara. U
stvarnosti se radi o veoma dinamičnom sistemu koji zahteva konstantno upravljanje.

103
Primena računara u kom. hidrotehnici 2.7 Vodovodna mreža

(a) Čvorovi 15 i 65

(b) Čvorovi 15, 29 i 43

Slika 2.20: Promena pritisaka tokom vremena

104
2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

(a) Deonice 109 (od čvora 67 do 1) i 110 (od čvora 56 do 68)

(b) Produkcija i potrošnja za ceo sistem

Slika 2.21: Promena proticaja tokom vremena

105