Udžbenici Sveučilišta u Rijeci

Manualia Universitatis studiorum Fluminensis

Svjetlan Feretić

Matematička analiza 1
Zbirka riješenih zadataka
s kolokvija i ispita

Rijeka, 2011.
Predgovor
Često se događa da studenti pitaju: “Što ćete nas pitati na kolokviju/ispitu?” i “Po čemu ćemo
mi učiti?” Na oba ta pitanja u priličnoj se mjeri može odgovoriti objavljivanjem zbirke
riješenih ispitnih zadataka. To je najbitniji razlog zašto je ova elektronska zbirka nastala.
Zbirka je u prvom redu namijenjena studentima koji pohađaju prvu godinu preddiplomskog
studija na Građevinskom fakultetu Sveučilišta u Rijeci te se pripremaju za kolokvije i ispit iz
predmeta Matematička analiza 1. Tijekom posljednje četiri akademske godine (2006./2007.,
2007./2008., 2008./2009. i 2009./2010.), na kolokvijima i ispitima iz Matematičke analize 1
bilo je zadano ukupno 120 zadataka. Svih tih 120 zadataka u ovoj je zbirci detaljno riješeno.

Zbirka se sastoji od deset poglavlja. Prvo poglavlje čine zadaci u kojima se određuje domenu
funkcije, drugo poglavlje čine zadaci u kojima se računa limes, a ne upotrebljava se
L’Hôpitalovo pravilo,…, deseto poglavlje čine zadaci o Taylorovim redovima. Svako
poglavlje počinje kratkim uvodom, u kojem je pobliže definirano što se i kako u tom
poglavlju radi. Nakon desetog poglavlja slijedi spisak svih provjera znanja (kolokvija/ispita)
koje ova zbirka obuhvaća. Tih provjera znanja ima ukupno 37 i za svaku od njih je u rečenom
spisku navedeno od kojih se zadataka sastojala. Zbirka završava popisom literature.

Ova bi se zbirka s vremenom trebala nadopunjavati. Naime, moj plan je da ću (ako na Mat.
analizi 1 i dalje budem držao i predavanja i vježbe) tijekom akademskih godina 2010./2011.,
2011./2012.,… zbirci dodavati zadatke s kolokvija i ispita koji će se tada održavati.

Kod pisanja zbirke, posebno sam pazio na to da pišem jasno i da ne pravim greške. Po
završetku pisanja, zbirka je išla na recenziranje. Recenzenti su bili dr. sc. Tomislav Došlić,
izvanredni profesor matematike na Građevinskom fakultetu u Zagrebu, i dr. sc. Cvetan Jardas,
(od početka ove akademske godine umirovljeni) redoviti profesor matematike na
Ekonomskom fakultetu u Rijeci. Od recenzenata sam dobio korisne primjedbe, na kojima im
se zahvaljujem. Zahvaljujem se i lektorici, profesorici Marti Mihičić, čije su primjedbe
unaprijedile zbirku u jezičnom pogledu.

Ipak, moguće je da u zbirci ima grešaka koje su promakle i meni, i recenzentima i lektorici.
Svakome tko mi ukaže na neku grešku ili propust, bit ću zahvalan.

Svjetlan Feretić

u Rijeci, 6. siječnja 2011.

2
Sadržaj
1. Određivanje domene funkcije …………… 4
2. Računanje limesa bez upotrebe L’Hôpitalovog pravila …………… 15
3. Računanje limesa uz upotrebu L’Hôpitalovog pravila …………… 23
4. Deriviranje implicitno zadanih funkcija …………… 30
5. Deriviranje parametarski zadanih funkcija …………… 38
6. Primjena derivacija …………… 50
7. Integriranje algebarskih funkcija …………… 76
8. Integriranje transcendentnih funkcija …………… 93
9. Računanje površina i volumena …………… 106
10. Taylorovi redovi …………… 115
Na tom i tom kolokviju/ispitu, trebalo je riješiti te i te zadatke …………… 132
Literatura …………… 134

3
1. Određivanje domene funkcije
Funkcija je pravilo koje svakom elementu skupa A pridružuje jedan i samo jedan element
skupa B . (Skup A se zove domena funkcije, a skup B se zove kodomena funkcije.) Dakle,
kod zadavanja funkcije trebalo bi reći što je skup A , što je skup B i kako glasi pravilo
pridruživanja.

Ipak, funkcije se često “zadaju” tako da se ne napiše ništa drugo osim pravila pridruživanja. U
takvim slučajevima podrazumijeva se da je B skup svih realnih brojeva te da je A skup onih
realnih brojeva kod kojih je primjena pravila pridruživanja moguća i kao rezultat daje realan
broj. Kod ovog načina zadavanja funkcije, određivanje skupa A je (katkad lakši, a katkad
teži) matematički zadatak.

U zadacima koji slijede, tema je upravo određivanje skupa A . Težina zadataka je umjerena.

2x  3 6x  3 9
Zadatak 1. Odredite domenu funkcije f ( x )    .
2x  2 2x  1 2x  2

6x  3 6 x  3 3  (2 x  1)
Rješenje: Kao prvo, razlomak se može skratiti:   3.
2x  1 2x 1 2x 1

1 6x  3
(Istini za volju, kada je x , razlomak nije definiran pa prema tome nije jednak
2 2x  1
broju 3 . Međutim, ta “začkoljica” u nastavku zadatka neće biti bitna.)

I tako, ispod drugog korijena imamo

2x  3 9 (2 x  3)(2 x  2)  3(2 x  2)(2 x  2)  9(2 x  2)

3  
2x  2 2x  2 (2 x  2)(2 x  2)

4 x 2  4 x  6 x  6  3(4 x 2  4)  18 x  18 4 x 2  20 x  12  12 x 2  12
  
4x2  4 4x2  4

 5
2 2 4 x x  
16 x  20 x 4 x  5 x  4
 2
 2  .
4x  4 x 1 ( x  1)( x  1)

5
Nultočke brojnika su 0 i  , a nultočke nazivnika su  1 i 1 . Kada ih se napiše od manjih
4
5
prema većima, nultočke su  ,  1, 0 i 1 . Sada pišemo tablicu s predznacima.
4

4
 5 5
 ,   , 1
4 4  1, 0 0, 1 1,  
x     
5
x     
4
x 1     
x 1     
 5
4 x x  
 4     
( x  1)( x  1)

 5
4 x x  
 4 5
Iz formule f ( x)  vidimo da brojevi  i 0 leže u domeni. Naime,
( x  1)( x  1) 4
 5
f     0 i f (0)  0 . Međutim, brojevi  1 i 1 ne leže u domeni. I tako, domena funkcije
 4
5
f (x ) je  ,     1, 0  1,   .
4

1 5
Zadatak 2. Odredite domenu funkcije f ( x )  x  
3x  1 2 x  3
 
 ln e 2  x .

Rješenje: Za početak, sređujemo izraz ispod korijena:

1 5 1 5 1 5
x   ln( e 2 x )  x   2 x   2
3x  1 2 x  3 3x  1 2 x  3 3x  1 2 x  3

1  (2 x  3)  5  (3 x  1) 2 x  3  15 x  5 17 x  8
 2 2 2 2 2
(3 x  1)(2 x  3) 6x  9x  2x  3 6 x  11x  3

17 x  8  2  (6 x 2  11x  3) 17 x  8  12 x 2  22 x  6 12 x 2  5 x  2
   2 .
6 x 2  11x  3 6 x 2  11x  3 6 x  11x  3

12 x 2  5 x  2
Da bi broj x ležao u domeni, mora vrijediti 0.
6 x 2  11x  3

5  25  96 5  121 5  11 6 16 1 2
12 x 2  5 x  2  0 za x     &  & .
24 24 24 24 24 4 3

11  121  72 11  49 11  7 4 18 1 3
6 x 2  11x  3  0 za x     &  & .
12 12 12 12 12 3 2

Sada možemo napisati tablicu.

5
 1 1 1 1 2 2 3 3
 ,   , , , , 
4 4 3 3 3 3 2 2
12 x 2  5 x  2 + – – + +
6 x 2  11x  3 + + – – +

12 x 2  5 x  2
+ – + – +
6 x 2  11x  3

1 1 2 3
Zaključak: Domena funkcije f (x ) je  ,    ,   ,   .
4 3 3 2

9x2  4 4x2  1 6x2  6

Zadatak 3. Odredite domenu funkcije f ( x )    2  ln( 3x  6  2) .
3x  2 2x  1 x 1

Rješenje: Ispod drugog korijena imamo

9 x 2  4 4 x 2  1 6 x 2  6 (3 x  2)(3x  2) 4 x 2  1 6( x 2  1)
  2    2 
3x  2 2x  1 x 1 3x  2 2x  1 x 1

4x2  1 4 x 2  1 (3 x  8)(2 x  1)  4 x 2  1
 3x  2   6  3x  8   
2x  1 2x 1 2x  1

6 x 2  3x  16 x  8  4 x 2  1 10 x 2  19 x  9
  .
2x  1 2x  1

Tražimo nultočke brojnika: 10 x 2  19 x  9  0 ,

19  361  360 19  1 18 20 9
x   &  & 1.
20 20 20 20 10

1
Tražimo nultočke nazivnika: 2 x  1  0 , 2 x  1 , x  .
2

1 1 9 9
 , , ,1 1,  
2 2 10 10
10 x 2  19 x  9    
2x  1    
2
10 x  19 x  9
   
2x  1

6
 10 x 2  19 x  9 1 9
Domena funkcije je ,  1,   .
2x  1 2 10 

Sada ćemo se pozabaviti funkcijom ln( 3x  6  2) .

3x  6  0 , 3x  6 , x  2 .

Za x  2 vrijedi 3 x  6  0 , pa je ln( 3 x  6  2)  ln( 3x  6  2)  ln( 3x  4) .

4
 3x  4  0 , 3 x  4  0 , 3 x  4 , x  .
3
4
Jedan dio domene funkcije ln( 3x  6  2) je interval  , .
3

Za x  2 vrijedi 3 x  6  0 , pa je ln( 3 x  6  2)  ln( 3 x  6  2)  ln( 3x  8) .

8
3x  8  0 , 3x  8 , x  .
3
8
Drugi dio domene funkcije ln( 3x  6  2) je interval , .
3

4 8
Čitava domena funkcije ln( 3x  6  2) je  ,  , .
3 3

10 x 2  19 x  9
Domena funkcije f ( x )   ln( 3 x  6  2) je
2x  1

 1 9   4 8  1 9  4 8
 ,   1,       ,  ,     ,   1,  ,   .
 2 10    3 3  2 10   3 3

Zadatak 4. Odredite domenu funkcije f ( x )  1  6 x 2  5 x .

5  25  0 5  5 5
Rješenje: 6 x 2  5 x  0 za x   0 & .
12 12 6

5
a) Koji brojevi iz skupa  , 0   ,   leže u domeni funkcije f (x ) ?
6

Za takve brojeve vrijedi f ( x)  1  (6 x 2  5 x)   6 x 2  5 x  1 .

 5  25  24  5  7 2  12 1
 6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x    &   & 1.
 12  12  12  12 6

7
  1 
 6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x   , 1 . Odgovor na pitanje a) glasi: brojevi iz skupa
 6 
 1  5 
  6 , 0   6 , 1 .

5
b) Koji brojevi iz intervala 0, leže u domeni funkcije f (x ) ?
6

 
Za takve brojeve vrijedi f ( x )  1   (6 x 2  5 x)  1  6 x 2  5 x  6 x 2  5 x  1 .

5  25  24 5  1 4 6 1 1
6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x    &  & .
12 12 12 12 3 2

1 1
6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x   ,    ,   . Odgovor na pitanje b) glasi: brojevi iz
3 2
1 1 5
skupa 0,    , .
3 2 6

 1  1 1 5 5   1 1 1 
Domena funkcije f (x ) je skup   , 0  0,    ,   , 1   ,    , 1 .
 6  3  2 6  6   6 3  2 

 13 
Zadatak 5. Odredite domenu funkcije f ( x)  3  12 x  x    2 x  .
 x 

Rješenje: Za početak, primijetimo da bismo za x  0 morali podijeliti 13 s nulom, a s nulom

se ne može dijeliti. Dakle, nula nije u domeni funkcije f (x ) .

a) Koji brojevi iz intervala  , 0 leže u domeni funkcije f (x ) ?

Za takve brojeve vrijedi

 13 
f ( x)  3  12 x  x    2 x   3  12 x  13  2 x 2   2 x 2  12 x  10 .
 x 

 2 x 2  12 x  10  0 , to jest x 2  6 x  5  0 , vrijedi za

 6  36  20  6  4
x   5 &  1 .
2 2

 2 x 2  12 x  10  0 vrijedi za x   5,  1 .

Odgovor na pitanje a) glasi: brojevi iz intervala  5,  1 .

8
b) Koji brojevi iz intervala 0,   leže u domeni funkcije f (x ) ?

Za takve brojeve vrijedi

 13 
f ( x)  3  12 x  x    2 x   3  12 x  13  2 x 2  2 x 2  12 x  16 .
 x 

2 x 2  12 x  16  0 , to jest x 2  6 x  8  0 , vrijedi za

6  36  32 6  2
x   2 & 4.
2 2

2 x 2  12 x  16  0 vrijedi za x   , 2 4,   .

Odgovor na pitanje b) glasi: brojevi iz skupa 0, 2 4,   .

Domena funkcije f (x ) je skup  5,  1  0, 2 4,   .

 11 
Zadatak 6. Odredite domenu funkcije f ( x)  4  16 x  x    4 x  .
x 

 7 1 3 5
Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 5., a rezultat je   ,    0,    ,   .
 2 2 2 2

 1
Zadatak 7. Odredite domenu funkcije f ( x )  5 x  x   6 x   .
 x

Rješenje: a) Koji brojevi iz intervala  , 0 leže u domeni funkcije f (x ) ?

Za takve brojeve vrijedi

 1  1
f ( x)  5 x  (  x )   6 x    5 x  x   6 x    5 x  6 x 2  1  6 x 2  5 x  1 .
 x  x

 5  25  24  5  1 6 4 1 1
6 x 2  5 x  1  0 za x    &   &  .
12 12 12 12 2 3

9
 1  1
6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x   ,     ,   . Odgovor na pitanje a) glasi: brojevi iz
2  3
1  1
skupa  ,     , 0 .
2  3

b) Koji brojevi iz intervala 0,   leže u domeni funkcije f (x ) ?

Za takve brojeve vrijedi

 1
f ( x)  5 x  x   6 x    5 x  6 x 2  1   6 x 2  5 x  1 .
 x

 5  25  24  5  1  4 6 1 1
 6 x 2  5 x  1  0 za x    &  & .
 12  12  12  12 3 2

1 1 1 1
 6 x 2  5 x  1  0 vrijedi za x   , . Odgovor na pitanje b) glasi: brojevi iz skupa  3 , .
3 2  2 

1  1 1 1 
Domena funkcije f (x ) je skup  ,     , 0   ,  .
2  3 3 2 

 13 
Zadatak 8. Odredite domenu funkcije f ( x )  1  11x  x   2 x   .
 x

7 3 
Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 7., a rezultat je  ,     2, 0   , 4 .
2 2 

Zadatak 9. Odredite domenu funkcije f ( x)  x  ( x 2  x  10  x  18) .

Rješenje: Kao prvo, naći ćemo one ikseve koji leže u domeni i manji su od nule. Za takve
ikseve vrijedi

f ( x)  x  ( x 2  x  10 x  18)  x  ( x 2  9 x  18) .

Nadalje, za takve (negativne) ikseve, broj x  ( x 2  9 x  18) je veći od nule onda kada je broj
x 2  9 x  18 manji od nule.

 9  81  72  9  3
x 2  9 x  18  0 za x    6 &  3 .
2 2

10
Dakle, traženi iksevi tvore interval  6,  3 .

Kao drugo, naći ćemo one ikseve koji leže u domeni i veći su od nule. Za takve ikseve vrijedi

f ( x )  x  ( x 2  x  10 x  18)  x  ( x 2  11x  18) .

Nadalje, za pozitivne ikseve, broj x  ( x 2  11x  18) je veći od nule onda kada je broj
x 2  11x  18 veći od nule.

11  121  72 11  7
x 2  11x  18  0 za x    2 & 9.
2 2

Traženi iksevi tvore skup 0, 2  9,   .

Primjećujemo da je funkcija f (x ) definirana i za x  0 . Sve skupa, domena funkcije f (x ) je

 6,  3  0  0, 2  9,     6,  3  0, 2  9,   .

Zadatak 10. Odredite domenu funkcije f ( x)  x  ( x 2  3x  10  x  12) .

Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 9., a rezultat je  12,  1  0, 3  4,   .

ln( 2 x 2  5 x  3)
Zadatak 11. Odredite domenu funkcije f ( x )  .
3x  2

 5  25  24  5  1 6 4 3
Rješenje: 2 x 2  5 x  3  0 za x     &    &  1.
4 4 4 4 2
3
Dakle, funkcija ln( 2 x 2  5 x  3) je definirana za x   ,    1,   .
2

ln( 2 x 2  5 x  3)  0 vrijedi onda kada je 2 x 2  5 x  3  1 , 2 x 2  5 x  2  0 ,

 5  25  16  5  3 8 2 1
x    &   2 &  .
4 4 4 4 2

2
3 x  2  0 vrijedi onda kada je 3 x  2 , x   .
3

11
 3 3 2 2 1 1
 ,  2  2,   , 1  1,   ,  ,
2 2 3 3 2 2

Nije
ln( 2 x 2  5 x  3)     
definirano.
3x  2      

ln( 2 x 2  5 x  3) Nije
  definirano.   
3x  2

1 ln( 2 x 2  5 x  3)
U točkama  2 i  vrijedi ln( 2 x 2  5 x  3)  0 . Funkcija f ( x )  je u
2 3x  2
3 2
tim točkama definirana. Međutim, u točkama  ,  1 i  funkcija f (x ) nije definirana.
2 3
 3 2  1
I tako, domena funkcije f (x ) je   2,    1,    ,   .
 2 3  2

Zadatak 12. Odredite domenu funkcije f ( x )  (7 x 2  10 x  7  5  x 2  1 )  ln( x) .

Rješenje: Iksevi iz intervala  , 0 ne leže u domeni zato što za njih nije definiran ln( x) .

a) Koji iksevi iz intervala 0, 1 leže u domeni funkcije f (x ) ? Za te ikseve vrijedi ln( x)  0 ,

tako da iks leži u domeni onda kada vrijedi

7 x 2  10 x  7  5  x 2  1  0 ,
7 x 2  10 x  7  5  ( x 2  1)  0 ,
7 x 2  10 x  7  5 x 2  5  0 ,
12 x 2  10 x  2  0 ,
6 x 2  5x  1  0 .

5  25  24 5  1 1 1
6 x 2  5 x  1  0 za x    & .
12 12 3 2

1 1 
Skup traženih ikseva je interval  ,  .
3 2 

b) Koji iksevi iz intervala 1,   leže u domeni funkcije f (x ) ? Za te ikseve vrijedi

ln( x)  0 , tako da iks leži u domeni onda kada vrijedi

7 x 2  10 x  7  5  x 2  1  0 ,

12
7 x 2  10 x  7  5  ( x 2  1)  0 ,
7 x 2  10 x  7  5 x 2  5  0 ,
2 x 2  10 x  12  0 ,
x 2  5x  6  0 .

5  25  24 5  1
x 2  5 x  6  0 za x    2 & 3.
2 2

Skup traženih ikseva je 1, 2  3,   .

1 1  1 1 
Domena funkcije f (x ) je  ,   1 1, 2  3,     ,   1, 2  3,   .
3 2 3 2 

Zadatak 13. Odredite domenu funkcije f ( x )  (11x 2  13x  11  9  x 2  1 )  ln( x ) .

1 2  5
Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 12., a rezultat je  ,   1,   4,   .
4 5  2

Zadatak 14. Odredite domenu funkcije

9 x2  2 x  4x2  1 
f ( x)  x 2  6 x  6   arcsin  x 2  9 x  10   .
9x  2 x  1 

9x2  2x 9x  2 2 56
Rješenje: x 2  6 x  6   x2  6x  6   x2  6 x  6  x   x2  5x  .
9x 9 9 9

224 1 1 14 16
5  25  5 5
x 2  5x 
56
 0 za x  9  9  3  3 & 3  7 & 8.
9 2 2 2 2 2 3 3

9x2  2x
Dakle, funkcija x2  6x  6  je definirana za sve ikseve, osim za x  0 i za
9x
7 8
x , .
3 3

4x2  1
Arkus sinus djeluje na izraz x 2  9 x  10  koji se može napisati i na jednostavniji
2x  1
način:

4x2  1 (2 x  1)(2 x  1)
x 2  9 x  10   x 2  9 x  10   x 2  9 x  10  2 x  1  x 2  7 x  11 .
2x  1 2x  1

13
Arkus sinus od x 2  7 x  11 je definiran onda kada vrijedi  1  x 2  7 x  11  1 .

7  49  48 7  1
x 2  7 x  11  1 , x 2  7 x  12  0 , x    3& 4.
2 2

7  49  40 7  3
x 2  7 x  11  1 , x 2  7 x  10  0 , x    2 & 5.
2 2

Slika 1. Točke u kojima funkcija x  x 2  7 x  11 poprima vrijednosti  1 i 1 .

 4x2  1 
Uz pomoć Slike 1. vidimo da je funkcija arcsin  x 2  9 x  10   definirana za
 2 x  1 
7 8
x  2, 3  4, 5 . Međutim, na intervalu , nije definirana funkcija
3 3
9x2  2x
x2  6x  6  . I tako naša funkcija
9x
9 x2  2 x  4x2  1 
f ( x)  x 2  6 x  6   arcsin  x 2  9 x  10  
9x  2 x  1 
 7  8 
ima domenu  2,    , 3  4, 5 .
 3  3 

14
2. Računanje limesa bez upotrebe
L’Hôpitalovog pravila

Neka je f  f (x ) funkcija iz  u  te neka su a i L realni brojevi. Pretpostavimo da za

svaki   0 postoji   0 takav da iz x  a   , a  a, a   slijedi da je f ( x)  L   .
Tada se kaže da funkcija f u točki a ima limes. Limes funkcije f u točki a je broj L . To
se zapisuje ovako: lim f ( x)  L .
x a

Neformalno govoreći, ako funkcija f u točki a ima limes, onda je taj limes onaj broj kojemu
se vrijednosti funkcije f sve više približavaju onda kada se x sve više približava broju a
(ali ipak ostaje različit od broja a ).

U ovom poglavlju, kod računanja limesa, koristimo svojstva

lim  f ( x)  g ( x)  lim f ( x )  lim g ( x ) ,

x a x a xa

lim  f ( x )  g ( x )  lim f ( x)  lim g ( x ) ,

x a xa xa

lim  f ( x )  g ( x)  lim f ( x)  lim g ( x ) ,

x a x a xa

lim f ( x )
f ( x) x  a
lim  ,
x a g ( x) lim g ( x)
xa

lim   f ( x )    lim f ( x ) i
x a xa

lim  f ( x)
x a
g (x)

 lim f ( x)
x a
 lim g ( x )
x a
.

Također koristimo i formule

1 1
lim  0, lim ,
x   x x0 x
x 1
 1
lim 1    e , lim (1  x ) x  e ,
x 
 x x0

sin ( x ) x
lim 1 i lim  1,
x0 x x0 sin( x)

koje smo upoznali na predavanjima.

sin( 3 x)  sin( 4 x )
Zadatak 15. Izračunajte limes lim .
x0
3x 2  4  2

15
 sin( 3x )  sin( 4 x)
 00 0 sin( 3 x)  sin( 4 x)  ( 3x 2  4  2)
Rješenje: lim    lim 
x0 2
3x  4  2 2  2 0  x 0 ( 3x 2  4  2)( 3x 2  4  2)


 lim
 x0
sin( 3x )  sin( 4 x ) 
3 x 2  4  4  x  0
 lim  3x  4  2   lim sin( 3x3) x sin( 4 x)   (2  2) 
2
x0 2

 sin( 3x ) sin( 4 x) 
 lim   4  4  1  1  4  4  16 .
 x0 3x 4x 

1  cos 4 (5 x)
Zadatak 16. Izračunajte limes lim .
x0
9 x 2  16  2  x 2  4

1  cos 4 (5 x)
 11 0
Rješenje: lim   
x0
9 x  16  2  x  4  4  2  2 0 
2 2

1  cos4 (5 x) 9 x 2  16  2  x 2  4
 lim  
x 0
9 x 2  16  2  x 2  4 9 x 2  16  2  x 2  4

1  cos4 (5 x)
 lim
x  0 9 x 2  16  4  ( x 2  4)
  9x 2
 16  2  x 2  4  
 1  cos4 (5 x )  1  cos4 (5 x)
 lim 2 2   (4  2  2)  8  lim 
 x 0 9 x  16  4 x  16  x 0 5x2

2 2
(5 x) sin (5 x)
x0

 8  lim 1  cos2 (5 x )   1  cos
5x 2
 8  (1  1)  lim
5x x0
 2

sin 2 (5 x)  sin( 5 x) sin( 5 x) 

 8  2  5  lim  80  lim    80  1  1  80 .
x 0 25 x 2 x 0
 5x 5 x 

25 x 2  9  16 x 2  9
Zadatak 17. Izračunajte limes lim .
x0 1  cos 4 (3 x)

25 x 2  9  16 x 2  9  3  3 0
Rješenje: lim   
x0 1  cos4 (3 x) 1 1 0 

 25 x 2  9  16 x 2  9 25 x 2  9  16 x 2  9 
 lim   
x0
 1  cos 4 (3x ) 25 x 2  9  16 x 2  9 

16
  (25 x 2  9)  (16 x 2  9) 1 
 lim  4
 
x0
 1  cos (3 x) 2 2
25 x  9  16 x  9 

 9x2  1 1 9x2
 lim 4    lim 4

 x  0 1  cos (3 x)  9  9 3  3 x 0 1  cos (3 x)

1  9 x2 1  1  9 x2  1
  lim      lim  
6 x  0 2 2
1  cos (3 x) 1  cos (3 x)  6  x  0 1  cos (3 x)  1  1
2

1 1 9x2 1  3x 3x  1 1
   lim 2
  lim     11  .
6 2 x  0 sin (3x ) 12 x  0
 sin( 3x ) sin( 3 x)  12 12

 x  3  x 2  9 cos( x) sin( 2 x ) 
Zadatak 18. Izračunajte limes lim    .
x0
 sin( 6 x) cos(4 x) e 3 x 

 x  3  x 2  9 cos( x) sin( 2 x) 
Rješenje: lim    
x0
 sin( 6 x) cos(4 x) e3 x 

 x  3  x 2  9 x  3  x 2  9  cos(0) sin( 0)
 lim     0 
x 0
 sin( 6 x) x  3  x 2  9  cos(0) e

 ( x  3)2  ( x 2  9) 1  1 0
 lim     
x 0
 sin( 6 x) x  3  x2  9  1 1

 x2  6 x  9  x 2  9  1
 lim    1  0 
x 0
 sin( 6 x )  3 9

1  6x  1 7
  lim    1  1  1  .
3  3 x  0  sin( 6 x)  6 6

x
 8x 
Zadatak 19. Izračunajte limes lim   3 .
x  2 x  3
 

x x
 8x   8 x  12 12 
Rješenje: lim   3   lim    3 
x  2 x  3
  x  2 x  3 2 x  3 

x x x
 4  (2 x  3) 12   12   12 
 lim    3  lim  4   3   lim 1   
x
 2x  3 2x  3  x
 2x  3  x  2 x  3 

17
 12
x 12
2 x 3 2 x 3 lim
  12 x x  3 12
 12  12 lim 2
 lim 1     e x   2 x  3
 e x
 e 20
 e6 .
x  
 2x  3 
 

x
  6x  5  2 3 
Zadatak 20. Izračunajte limes lim    2   2  cos   3  cos   4  .
  2 x  1 x x
x 
 

x
  6x  5   2  3 
Rješenje: lim    2   2  cos   3  cos   4  
  2 x  1  x  x
x 
 

x
  6x  5     2  3 
  lim   2     lim 2  cos   3  cos   4  
x 2 x  1
     x    x  x 

x
  6x  5  
  lim 1   3    2  cos0   3  cos0  4 

x
 2x  1  

x x
  6x  5  6x  3    8 
  lim 1     2  3  4  9  lim 1   

x
 2x  1   x 
 2x  1 

8
x 8
2 x 1 2 x 1 lim
  8x x  1 8
 8  8 lim 2
 3  lim 1     3  e x   2 x 1
 3  e x
 3  e 20
 3  e4 .
x   
 2x  1 
 

1
x2

Zadatak 21. Izračunajte limes lim 2  cos( x)  sin 2 ( x)
x0
 .

t
Rješenje: Za početak ćemo upotrijebiti formulu 1  cos(t )  2  sin 2   . (Uzgred budi rečeno,
2
 t  t   t  t 
do te se formule dolazi ovako: 1  cos(t )  sin 2    cos 2    cos 2    sin 2   
  2  2   2  2 
t t t t t
 sin 2    cos 2    cos2    sin 2    2  sin 2   .) Imamo
2 2 2 2 2

1 1 1
x2 x2 x2
 x 

lim 2  cos( x)  sin 2 ( x)  
 lim 1  1  cos( x)  sin 2 ( x)   lim 1  2  sin 2    sin 2 ( x ) 
x0 x0 x0
 2 

18
  x
2sin 2    sin 2 ( x )
1 2
  x2
2 x
 2 sin    sin 2 ( x ) 
2
 x  
 lim 1  2  sin 2    sin 2 ( x)  .
x 0
  2  
 
 

Izraz u vitičastim zagradama teži prema broju e . Nadalje,

x  x 
2  sin 2    sin 2 ( x)  4  sin 2   2 
lim 2  lim 
1
  2   sin ( x )  
x0 x2 x 0 2
 x2 x2 
 

 2 x     x  x 
 1 sin  2  sin 2 ( x)   1 sin  2  sin  2  sin( x) sin( x ) 
 lim       lim          
2 2
x 0 2
 x x  x 0  2 x x x x 
 4   2 2 

1 1 1
 1 1  1  1   1   .
2 2 2

1

2
Dakle, rezultat zadatka je e  0.606530659 .

1
x2
Zadatak 22. Izračunajte limes lim 3  cos( x )  cos(2 x) .
x0

t
Rješenje: Za početak ćemo upotrijebiti formulu 1  cos(t )  2  sin 2   . Tako dobivamo
2

1 1
x2 x2
lim 3  cos( x)  cos(2 x)  lim 1  1  cos( x)  1  cos(2 x ) 
x0 x 0

1
x2
  x 
 lim 1  2  sin 2    2  sin 2 ( x) 
x 0
  2 

 x
2 sin 2    2sin 2 ( x )
1  2
  x2
2 x
 2 sin    2 sin 2 ( x ) 
2
  x  
 lim 1  2  sin 2    2  sin 2 ( x)  .
x 0
  2  
 
 

19
Izraz u vitičastim zagradama teži prema broju e . Nadalje,

x   x 
2  sin 2    2  sin 2 ( x)  4  sin 2   2 
lim 2  lim 
1
  2   2  sin ( x )  
x0 x2 x0 2
 x2 x2 
 

 2 x     x x 
 1 sin  2  2   sin   sin   
 lim      2  sin ( x)   lim  1   2    2   2  sin( x)  sin( x)  
x 0 2
 x2 x 2  x 0  2 x x x x 
 4 
 
 2 2 

1 1 5
 1  1  2  1  1   2  .
2 2 2

5
Rezultat zadatka je e 2  12.18249396 .

1
 9x  sin( 2 x )
Zadatak 23. Izračunajte limes lim   .
x0
 1  tg(3x ) 

1 2x
1 x 
2 sin( 2 x )
 9  x sin( 2 x )
9 sin( 2 x ) lim 9
x 0
Rješenje: lim    lim 1
 1 1

x0
 1  tg(3 x)  x0
 1  tg(3x)  sin( 2 x ) lim 1  tg(3 x)2 sin( 2 x )
x 0


1
1
92 3
 1
 tg ( 3 x )
.
tg ( 3 x )  lim
1
lim 1  tg(3 x)  2sin( 2 x ) x 0 2 sin( 2 x )
tg ( 3 x )  e
x0  

Vrijedi

sin( 3x )
tg(3x ) cos(3 x) sin( 3 x)  1   sin( 3x ) 
lim  lim  lim  lim   lim 
x  0 2  sin( 2 x) x  0 2  sin( 2 x ) x  0 2  cos(3 x)  sin( 2 x)
 x 0 2  cos(3 x)   x 0 sin( 2 x) 

1  sin( 3 x) 2x 3x  1 3 3
  lim      11  .
2  1 x 0  3 x sin( 2 x ) 2 x  2 2 4

3
3 
4
Dakle, rezultat zadatka je 3
 3e  1.417099658 .
4
e

20
 sin 2 ( 3 x )
4 1  x6
Zadatak 24. Izračunajte limes lim   cos( x)   cos(2 x) .
x 0 3 3
 

Rješenje: Vrijedi

4 1 4 1
 cos( x )   cos(2 x)     cos( x)    cos(2 x) 
3 3 3 3

4 4 1 1 4  x 1
   1  cos( x )    1  cos(2 x )   1   2 sin 2     2 sin 2 ( x) 
3 3 3 3 3  2 3

8  x 2
 1   sin 2     sin 2 ( x) .
3  2 3

I tako

sin 2 ( 3 x ) sin 2 ( 3 x )
4 1  x 6
 8 x 2  x6
lim   cos( x)   cos(2 x)  lim 1   sin 2     sin 2 ( x) 
x0 3 3
  x 0
 3 2 3 

 8 2 x 2 2  sin 2 ( 3 x )
1   sin    sin ( x )  
 8 x 2
  3 2 3  x6
 sin 2   sin 2 ( x )
 8  x 2  3 2 3 
lim 1   sin 2     sin 2 ( x )  
 3  2 3
x0
 
 
 8 x 2  sin 2 ( 3 x )
lim   sin 2    sin 2 ( x )  
x0  3 2 3  x6
e .

Nadalje,

2

8  
2 x  2 2

 sin (3 x )

 8
 
2 x  2 2

 9 sin 2 (3 x)
lim   sin     sin ( x ) 
    lim    sin     sin ( x)   4 
  
x0 
3 2 3 
 x6 x 0  3
 2 3  x
 9x2

 
  
x 3  sin( 3 x)   sin( 3 x) 
 lim   8 sin 2    2 sin 2 ( x)  4   lim   lim 
 x
  x  0 3x   x 0 3 x 
 2
 x 0    


 x 
 
4 sin 2  2
  sin ( x)
  
 x  6  2
 lim  4 sin 2    sin 2 ( x )  4   1  1  6  lim  

 x 0 

2
 
 x
  x0 x4

21
 2
 x 
2  x   x   x x  x
4sin     2 sin   cos  4sin 2    4 sin 2   cos2  
 2   2   2   2 2  2 
 6  lim 4
 6  lim 4
x 0 x x  0 x

 x  x x x   x 
sin 2    sin 2   cos 2   sin 2    1  cos2  
 2  2  2   24  lim 2   2 
 24  lim 4 4

x 0 x x0 x

 x  x  x  x
sin 2    sin 2   sin 4   sin 4  
 24  lim  2  2   24  lim  2    24  lim  2 
x 0 x 4 x  0 x 4
16 x  0 x4
16

 x x  x  x 
 sin   sin   sin   sin   
3 2 2 2 2 3 3
   lim                 1  1  1  1   .
2 x 0  x x x x  2 2
 2 2 2 2 

3

2
Rezultat zadatka je e  0.22313016 .

22
3. Računanje limesa uz upotrebu
L’Hôpitalovog pravila
Osim rezultata koje smo koristili u prethodnom poglavlju, u ovom poglavlju kod računanja
f ( x)
limesa koristimo još i L’Hôpitalovo pravilo. To pravilo kaže da, ako limes lim ima
x  a g ( x)

0  f ( x ) f ( x)
oblik ili , a lim postoji i ima vrijednost L , onda limes lim također postoji i
0  x  a g ( x ) x  a g ( x)
ima vrijednost L . Drugim riječima,

f ( x)  0  f ( x)
lim   ili   lim  L.
x a g ( x)  0   x  a g ( x)

ln(cos( 2 x))
Zadatak 25. Izračunajte limes lim 2
.
x0 x  cos(2 x)  arccos(2 x)

ln(cos( 2 x)) 1 ln(cos( 2 x ))  ln(1) 0 

Rješenje: lim 2
  lim   
x0 x  cos(2 x)  arccos(2 x ) cos(0)  arccos(0) x  0 x2  0 0

primjenjujemo  2  sin( 2 x)
1 cos(2 x ) 2  2  sin( 2 x)
 L' Hopitalovo   lim   lim 
 x 0 2x  x  0 2 x  cos(2 x)
pravilo 1 
2
4 sin( 2 x) 4 4
   lim   1    1.273239545 .
  cos(0) x 0 2 x  

e ln( x )  ln( x )  1
Zadatak 26. Izračunajte limes lim .
x 1
3  3
( x  3 x  2)  arcsin  
5

e ln( x )  ln( x)  1 1 x  ln( x)  1

Rješenje: lim   lim 
x 1 3 3 x 1 x3  3x  2
( x 3  3 x  2)  arcsin   arcsin  
5 5

primjenjujemo
1  0 1 0  1 1  x 1  1  1 0

1  3  2 0   L ' Hopitalovo   lim   
 3  x 1 3x 2  3  3  3 0 
pravilo arcsin  
5

23
 primjenjujemo
1 x2 1 1 1
 L' Hopitalovo   lim     0.258999812 .
3 x 1 6x 3 6 3
pravilo arcsin   arcsin   6  arcsin  
5 5 5

cos(2  x )  cos(3  x)
Zadatak 27. Izračunajte limes lim .
x1 ln( 5 x  e 2ln( x )  e 3ln( x ) )  ln(5)

cos(2  x)  cos(3  x ) cos(2  x )  cos(3  x )

Rješenje: lim 2ln( x )  3ln( x )
 lim 2 3 
x1 ln( 5 x  e e )  ln( 5) x  1
ln( 5 x  eln( x )  eln( x ) )  ln( 5)

cos(2  x )  cos(3  x )  11 0

 lim     L' H . 
x 1  1 ln(5  1  1)  ln(5) 0 
ln  5 x  x 2  3   ln( 5) 
 x 

 2  sin( 2  x )  3  sin( 3  x ) 1  2  sin( 2  x)  3  sin( 3  x)

 lim   lim 
x 1 1  3 1 x 1 3
 5  2x  4   0 5  2x  4
5 x  x 2  x13  x  5 11 x

 00 0  4 2  cos(2x)  9 2  cos(3x)

   L ' H .  5  lim 
5  2  3 0  x 1
2 5
12
x

 4 2  1  9 2  (1) 5 2 2 5 2
 5  5  5     24.674011 .
 2  12 10 2 2

Zadatak 28. Izračunajte limes lim1

 
ln 14 x  2  e ln( x )  e 2ln( x )  ln(12)
.
x sin(  x )  sin( 3  x)
2

 1
Rješenje: lim
ln 14 x  2  e ln( x )
e ln( x  2 )
 ln(12)  lim ln 14 x  2 x  x 2 

 ln(12)

x
1 sin(   x )  sin( 3  x ) x
1 sin(  x)  sin( 3  x)
2 2

 1 
ln 16 x  2   ln(12)
x   ln(8  4)  ln(12) 0 
 lim      L' H . 
x  sin(   x )  sin( 3  x) 1 1 0
1
2


1  2
 16  3   0
1  x  2
16 x  2 16  3
x 1 x
 lim   lim 
1   cos(  x)  3  cos(3  x ) 8  4 x  1   cos(  x )  3  cos(3  x)
x
2 2

24
 6
16  2  8 0 1 x4
   L ' H .   lim 
 00 0  12 x  1   2  sin(   x)  9 2  sin( 3  x )
2

1 6  16 1 96 96 1
  2 2
  2  2
 2  0.101321183 .
12    9 12 8 96 

2 x  tg(2 x)
Zadatak 29. Izračunajte limes lim 2
.
x0 x  ( 5 x  9  3)

Rješenje: lim
2 x  tg(2 x)
 lim 2
2 x  tg(2 x) ( 5x  9  3) 
2
x0 x  ( 5 x  9  3) x  0 x  ( 5 x  9  3)  ( 5 x  9  3)


 lim ( 5 x  9  3)  lim
x 0
 x0
2 x  tg(2 x)
2
x  (5 x  9  9)
 (3  3)  lim
x  0
2 x  tg(2 x )
5x3


2
2 2
6 2 x  tg(2 x )  0  0 0  6 cos (2 x )
  lim 3
    L' H .   lim 
5 x 0 x  0 0 5 x 0 3x 2

1 1 1
1 2
1 2 2
1
12 cos (2 x) 4 cos (2 x) 4 cos (2 x )
  lim   lim    lim 
15 x  0 x2 5 x0 x2 5 x0 x2

4 1  cos2 (2 x) 4 sin 2 (2 x) 16 sin 2 (2 x)

   lim    lim    lim 
5 x  0 cos 2 (2 x)  x 2 5  cos 2 (0) x  0 x2 5 x0 4 x 2

16  sin( 2 x) sin( 2 x )  16 16
  lim       1  1    3.2 .
5 x  0
 2x 2x  5 5

ln(2)  ln(3 x  x 3 )
Zadatak 30. Izračunajte limes lim .
x 1 x  ln( x)2  ln( 2 x  x 2 )

ln(2)  ln( 3x  x 3 ) 1 ln(2)  ln( 3 x  x 3 )

Rješenje: lim   lim 
x 1 x  ln( x)2  ln( 2 x  x 2 ) 1  ln(1)2 x 1 ln( 2 x  x2 )
3  3x 2
 ln( 2)  ln( 2) 0  0 2 2
    L' H . 
1
 lim 3 x  x 3  1  lim  (2 x  x )(3  3 x ) 
 ln(1) 0 (1  0) 2 x 1 2  2x x 1 (3 x  x 3 )(2  2 x )
2
2x  x

25
 2 1 3  3x 2 1 3 1  x2 3 (1  x)(1  x ) 3
  lim     lim    lim    lim (1  x) 
3  1 x 1 2  2 x 2 2 x 1 1  x 4 x 1 1 x 4 x 1

3 3
  2   .
4 2

 x2 1 
x  3  ln   2 
Zadatak 31. Izračunajte limes lim  2 2x  .
x 1 x 1 
ln   
 2 2x 

 x2 1   x2 1   x 2 x 2 
x  3  ln   2  ln   2  ln   
 2 2 x   1  3  lim  2 2 x   2  lim  2 2 
Rješenje: lim 
x 1 x 1  x 1 x 1  x 1  x x 1 
ln    ln    ln   
 2 2x   2 2x  2 2 

1
 ( x  x 3 )
 1 1  x x 22

 ln  2  2  ln(1) 0  
      L' H .  2  lim 2 2 
 ln  1  1  ln(1) 0  x 1 1  1 x2 
  
  2 2   x x 1  2 2 

2 2

     
   3   
1 x  x  1 1 x  x 3 
 2   lim 2   lim   2    lim    lim 
x2   x 1 1  x 
2
 x 1 x   x 1 1  (1  x  2 )  1 1  x 1 1
 
   1 
 2 2   xx  2 2  x  x 1 

1 x4  1 ( x 2  1)( x 2  1) x2  1 11
 2 1  lim 3  2  1  2  lim 2
 4  lim  4  42  8.
1 x 1 x  x x 1 x ( x  1) x 1 x 1
11

 
1  cos  x 
Zadatak 32. Izračunajte limes lim 2  .
x 2 8 ln( 2 x ) 
ln(8)  ln   e 
x 

   
1  cos  x  1  cos  x 
Rješenje: lim 2   lim 2  
x 2 8
ln(8)  ln   e ln( 2 x ) 

 x  2 ln(8)  ln 8 x 1  2 x
x 

26
     
   sin   x  
1  cos( ) 1 1 0 2  2
     L' H .  lim 
 ln(8)  ln  8  1  4  ln(8)  ln(8) 0  x 2 1 2
   1  (  8 x  2)
  2   8x  2x

      
 sin   x   sin   x  sin   x 
 2  lim  2   2  lim  2   4  lim 2 
 2  2 x 2  8x  2  2
1 x2  8x  2 1 x2  8x  2

1 8
8  4
2

     
cos  x   cos( ) 
 sin(  ) 0  2  2 2 
    L' H .  4  lim 3
 4 
1 0 x2 16 x 1
 8  2  16 
 4  8



 
 4  2  4       2 .
2  4

 ln(9) ln(3) 
Zadatak 33. Izračunajte limes lim   3 2
.
x 1
 ln( 2 x  1) x  x 

 ln(9) ln( 3)   2  ln(3) ln( 3) 

Rješenje: lim   3 2
 lim  ln( 2 x  1)  x 3  x 2  
x 1
 ln( 2 x  1) x  x  x 1  

 2 1  2 x 3  2 x 2  ln( 2 x  1)
 ln( 3)  lim   3 2
 ln( 3)  lim 
x 1 ( x 3  x 2 )  ln( 2 x  1)
x 1
 ln( 2 x  1) x  x 

2
6x2  4x 
2  2  0 0 2x  1
    L' H .  ln( 3)  lim 
 (1  1)  0 0  x 1 2
(3 x 2  2 x )  ln( 2 x  1)  ( x 3  x 2 ) 
2x 1

2  2 
6x2  4 x   64 
2x  1 1 0
 ln( 3)  lim 3 2      L' H . 
x 1 2x  2x 22 0
(3x 2  2 x)  ln( 2 x  1)   (3  2)  0  
2x  1  1 

27
  22
12 x  4 
(2 x  1)2
 ln( 3)  lim 
x 1
2 2 (6 x 2  4 x )  (2 x  1)  (2 x 3  2 x 2 )  2
(6 x  2)  ln( 2 x  1)  (3 x  2 x )  
2x 1 (2 x  1) 2

4
12  4 
1 12  4  4
 ln( 3)   ln(3)  
2 ( 6  4)  1  ( 2  2)  2 20
(6  2)  0  (3  2)   02
1 1 1

12 12
 ln( 3)   ln( 3)   3  ln( 3)  ln(33 )  ln( 27)  3.295836866 .
022 4

 1 2 
Zadatak 34. Izračunajte limes lim1   .
x  2 x  1 ln( 4 x  1) 
2

 1 2  ln( 4 x  1)  4 x  2
Rješenje: lim     lim 
x
1
 2 x  1 ln( 4 x  1)  x  1 (2 x  1)  ln( 4 x  1)
2 2

4
4
 ln( 2  1)  2  2 0  4x 1
    L' H .  lim 
 (1  1)  ln( 2  1) 0  x
1 4
2 2  ln( 4 x  1)  ( 2 x  1) 
4x  1

 4   44
4 0
 2  1 0  (4 x  1) 2
    L' H .  lim 
4 0 x
1 4 4  44
 2  ln( 2  1)  (1  1)   2 2  2  (2 x  1) 
 2 1  4x 1 4x  1 (4 x  1) 2

 16
(2  1)2  16 16
     1 .
8 8  16 880 16
  (1  1) 
2 1 2 1 (2  1) 2

2
Zadatak 35. Izračunajte limes lim cos( x ) ctg ( x ) .
x0

t
Rješenje: Iz formule 1  cos(t )  2  sin 2   , koju smo izveli u zadatku 21., slijedi da je
2
t
cos(t )  1  2  sin 2   . Koristeći taj identitet, dobivamo
2

28
  x
1  2 sin 2   ctg ( x 2 )
ctg ( x 2 )    2
ctg ( x 2 )   x   2 x 
  2sin 2  x  
lim cos( x)  lim 1  2  sin 2    lim 1  2  sin   2  .
x0 x 0
  2  x0
   2   

Izraz u vitičastim zagradama teži prema broju e . Nadalje,

x
2 sin 2  
x  x  cos( x ) 2 
lim  2  sin 2    ctg( x 2 )  2  lim sin 2    2
 2  cos(0)  lim
x0
 2 x  0
 2  sin( x ) x  0 sin( x 2 )

 x x 1 x
2  sin    cos   sin  
0  2  2  2  2  cos(0)  lim 2 
    L' H .  2  1  lim 2
0 x  0 cos( x )  2 x 2  cos(0) x  0 x

 x x
sin   sin  
  lim  2    1  lim  2    1 1   1 .
x0 x 2 x 0 x 2 2
2

1

2
Rezultat zadatka je e  0.606530659 .

29
4. Deriviranje implicitno zadanih funkcija
Kada se kaže da je funkcija y  y (x) implicitno zadana jednadžbom F ( x, y )  0 , pod time se
misli da za svaki x iz domene funkcije y (x) vrijedi F ( x, y ( x))  0 . Drugim riječima, graf
funkcije y (x) je podskup skupa svih točaka ( x, y ) u kojima vrijedi F ( x, y )  0 .

Iz jednadžbe kojom je funkcija y  y (x) zadana implicitno, ponekad je moguće za dotičnu

funkciju dobiti i eksplicitnu formulu. (Pod eksplicitnom formulom podrazumijevamo formulu
koja počinje s “ y  ”, a nastavlja se izrazom koji je ili konstanta, ili ovisi samo o varijabli x ,
a ne i o varijabli y .) U zadacima koji slijede (osim možda u zadatku 37.), eksplicitnu formulu
nije moguće dobiti, ali je ipak u nekim točkama moguće odrediti vrijednost implicitno zadane
funkcije te vrijednosti njezine prve i druge derivacije.

Zadatak 36. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

x  cos(  y )  8 y 3  e x . (1)

Izračunajte y (0) , y(0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

8   y ( 0)   e 0  1 ,
3
 y ( 0)  3  1 , y ( 0) 
1
.
8 2

Derivacija jednadžbe (1) je

cos(  y )  x  sin(   y )    y  24 y 2 y  e x . (2)

U jednadžbi (2) stavljamo x  0 i tako dobivamo

    1
cos   0  sin      y(0)  24   y(0)  e 0 ,
2 2 4

1
0  0  6 y(0)  1 , 6 y(0)  1 , y(0)  .
6

Derivacija jednadžbe (2) je

 sin(  y )    y  sin(  y )    y  x  cos(  y )    y    y  x  sin(   y )    y 

 48 yyy  24 y 2 y  e x . (3)

U jednadžbi (3) stavljamo x  0 i na taj način dobivamo

30
       1 1 1
 sin     sin     0  0  48    24   y(0)  1 ,
2 6 2 6 2 36 4

  48  2
    6 y(0)  1 ,    6 y(0)  1 ,
6 6 72 3 3

 1  1  1
6 y(0)    , y(0)  .
3 3 3 18

Zadatak 37. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

x e3 x
 y 3  cos(2 x)  . (1)
y 8

Izračunajte y (0) , y(0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

0 3 e0 1 1
 y (0)  cos(0)  , y 3 ( 0)  , y ( 0)  .
y (0) 8 8 2

Derivacija jednadžbe (1) je

1  y  x  y 1
2
 3 y 2 y  cos(2 x)  y 3   2 sin( 2 x )   3e3 x ,
y 8

y  xy 3
2
 3 y 2 y  cos(2 x )  2 y 3  sin( 2 x)   e 3 x . (2)
y 8

U jednadžbi (2) stavljamo x  0 i tako dobivamo

y (0) 3 1 3
2
 3 y 2 (0) y(0)  1  0   1 ,  3 y 2 (0) y(0)  ,
y (0) 8 y (0) 8

3 3 13
2  y(0)  , 16  6 y(0)  3 , 6 y(0)  13 , y(0)    2.166... .
4 8 6

Derivacija jednadžbe (2) je

( y  y  xy)  y 2  ( y  xy)  2 yy

4
 6 y ( y) 2  cos(2 x)  3 y 2 y  cos(2 x ) 
y
9
 3 y 2 y   2 sin( 2 x)  6 y 2 y  sin( 2 x)  2 y 3  cos(2 x)  2   e3 x . (3)
8

U jednadžbi (3) stavljamo x  0 i na taj način dobivamo

31
 y (0)  2 y (0) y(0) 9
 6 y (0)   y(0)  1  3 y 2 (0) y(0)  0  0  4 y 3 (0)  ,
2
4
y (0) 8

 2 y(0) 9
 6 y (0)   y(0)  3 y 2 (0) y(0)  4 y 3 (0)  ,
2
2
y (0) 8

13
3  3  169  3  y(0)  4  1  9 , 52 169 3 13
   y(0)  .
1 36 4 8 8 3 12 4 8
4

Množeći s 24 , odavde dobivamo

715
416  338  18  y(0)  39 , 18 y(0)  715 , y(0)    39.7222... .
18

Zadatak 38. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

3
3
tg(3 x)  y 3  . (1)
1  x  cos(  y )

Izračunajte y (0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

3 3
0   y ( 0)  
3 3
, y ( 0)   3 .
1 0 1
Derivacija jednadžbe (1) je

1 2
 3   3  cos(  y )  x  sin(  y )    y

 tg(3 x)  y 3  
3  2  3 y 2 y 
1  x  cos(  y) 2
. (2)
3  cos (3 x) 

U jednadžbi (2) stavljamo x  0 i tako dobivamo

  3  cos(3 )  0
2
1  3
 (0  33 ) 3   2  3  32  y(0)  ,
3 1  (1  0)2

1 2 1
 3  3  27 y(0)  3  cos(3 ) ,  3  27 y(0)  3  (1) ,
3 27

1 1 26
 y(0)  3 , y(0)  3   .
9 9 9

32
Zadatak 39. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

2 2  arcsin( 2 y )
 y 2  cos(2 x)  . (1)
9 sin( 2 x )

   
Izračunajte y   i y  .
4 4


Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  . Tako dobivamo
4

   
2 2 2  arcsin  2  y  
         4 
  y    cos   ,
9   4  2  
sin  
2

2         
 2  arcsin  2  y   , 2  arcsin  2  y     ,
9   4    4  3

         1   1
arcsin  2  y     , 2  y   sin    , y   .
  4  6 4 6 2 4 4

Derivacija jednadžbe (1) je

0  2 yy  cos(2 x)  y 2  (2)  sin( 2 x )


2 2
2  y  cos(2 x)
9
2 y
2  sin( 2 x)  2 arcsin( 2 y )  2 cos(2 x)
1  4 y2
 . (2)
sin 2 (2 x)


Stavljajući x  , iz jednadžbe (2) dobivamo
4

 
2 y 
2  4   1  2  arcsin  1   2  0
 
1   1 1 2
2   y   0   (2)  1 1 4 
4 4 16 16
 ,
 2
1 12
2  0
9 16

33
 1      
 4 y  4 y  8 y 
8  4, 4  1 , 4  3 ,
 3 3 16 3 16
2
3 4 2 3

  3 3
y     0.01292177 .
4 128

Zadatak 40. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

(3 x  2) 2 x 1
y  ln( xy  e)  3 x  y 3  . (1)
2

Izračunajte y (0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

21 1
y (0)  ln( e)  y (0)   1, 2 y (0)  1 , y ( 0)  .
2 2

Na desnoj strani jednadžbe (1) primjećujemo izraz (3 x  2) 2 x 1 . Taj izraz deriviramo na

logaritamski način:


ln 3 x  2 
2 x 1
  (2 x  1)  ln(3x  2) ,
(3x  2)    2  ln(3x  2)  (2 x  1) 
2 x 1
3
,
2 x 1
(3 x  2) 3x  2

(3x  2)    (3x  2)
2 x 1 2 x 1 
 2  ln( 3x  2) 
6x  3
3x  2 
.


Derivacija cijele jednadžbe (1) je

2
y  xy 1 
y  ln( xy  e)  y    ( x  y 3 ) 3  (1  3 y 2 y) 
xy  e 3

1  6x  3
  (3 x  2) 2 x 1  2  ln( 3x  2)  . (2)
2  3x  2 

U jednadžbi (2) stavljamo x  0 i na taj način dobivamo

34
 1
2
1 2 1 1  3  1  3
y (0)  1        1   y(0)   2  2  ln( 2)   ,

2 e 3 2  4  2  2

1 4  3  3
y(0)    1   y(0)  2  ln( 2)  ,
4e 3  4  2

1 4 3 98 1
y(0)    y(0)  2  ln( 2)  , 2 y(0)  2  ln( 2)   ,
4e 3 2 6 4e

1 1
y(0)  ln( 2)    0.730495583 .
12 8e

Zadatak 41. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

(2 x  6) 3 x  2
y  ln( exy  e)  3 4 x  8 y 3  . (1)
6

Izračunajte y (0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

62
y (0)  ln( e)  2  y (0)  6, 3 y (0)  6 , y (0)  2 .
6

Na desnoj strani jednadžbe (1) primjećujemo izraz (2 x  6)3 x  2 . Taj izraz deriviramo na
logaritamski način:


ln 2 x  6 
3x 2
  (3x  2)  ln( 2 x  6) ,
(2 x  6)    3  ln( 2 x  6)  (3x  2) 
3x2
2
,
3x2
(2 x  6) 2x  6

(2 x  6)    (2 x  6)
3x 2 3x 2 
 3  ln( 2 x  6) 
3x  2 
x  3 
.


Derivacija cijele jednadžbe (1) je

2
ey  exy 1 
y  ln( exy  e)  y    (4 x  8 y 3 ) 3  (4  24 y 2 y) 
exy  e 3

1  3x  2 
  (2 x  6)3 x  2  3  ln( 2 x  6)  . (2)
6  x  3 

35
Stavljajući x  0 , iz jednadžbe (2) dobivamo

2e 1 1 1  2
y(0)  1  2     4  96 y(0)   36  3  ln( 6)   ,
e 3 44 6  3

1  2
y(0)  4   4  96 y(0)  6  3  ln( 6)   ,
48  3

1 1
y(0)  4   2 y(0)  18  ln( 6)  4 , 3 y(0)  18  ln( 6)  ,
12 12

1
y(0)  6  ln( 6)   10.72277904 .
36

Zadatak 42. Funkcija y  y (x) zadovoljava jednadžbu

 4  
( x  2) x  3  y  8  3 2 x  y 3  arcsin    . (1)
 y  6 6

Izračunajte y (0) i y(0) .

Rješenje: Za početak, u jednadžbi (1) stavljamo x  0 . Tako dobivamo

 4  
23  y (0)  8  3  y (0)  arcsin 
3
  ,
 y ( 0)  6  6

 4    4  
8 y (0)  8 y (0)  arcsin    , arcsin    ,
 y ( 0)  6  6  y ( 0)  6  6

4   1 1 1
 sin    , 4  y ( 0)  3 ,  y ( 0)  1 , y (0)  2 .
y (0)  6 6 2 2 2

Na lijevoj strani jednadžbe (1) primjećujemo izraz ( x  2) x  3 . Taj izraz deriviramo na

logaritamski način:


ln  x  2 
x 3
  ( x  3)  ln( x  2) ,
( x  2)    1  ln( x  2)  ( x  3) 
x 3
1
,
x3
( x  2) x2

( x  2)    ( x  2)
x 3 x 3 
 ln( x  2) 
x  3
x  2 
.


36
Derivacija cijele jednadžbe (1) je

2
x3  x  3 x 3 1 3 3

( x  2)  ln( x  2)    y  ( x  2 )  y   8   ( 2 x  y )  (2  3 y 2 y) 
 x  2 3

1  4 y
  0. (2)
 4 
2 ( y  6) 2
1   
 y  6

Stavljajući x  0 , iz jednadžbe (2) dobivamo

2
 3 8 
2  ln( 2)    2  23  y(0)   (23 ) 3  2  3  4  y(0) 
3

 2 3

1 4
   y(0)  0 ,
 4 
2 ( 2  6) 2
1  
2 6

 3 8 1 1 4
16  ln( 2)    8 y(0)    2  12 y(0)   y(0)  0 ,

 2 3 4 1 64
1
4

2 1  1
16  ln( 2)  24  8 y(0)   2  12 y(0)       y(0)  0 ,
3 3  16 
4

4 1 1
16  ln( 2)  24  8 y(0)   8 y(0)    y(0)  0 ,
3 3 16
2

68 2
16  ln( 2)    y(0)  0 ,
3 16 3

1 68 17  17 
 y(0)   16  ln( 2)  4    4  ln( 2)  4    ln(16) ,
8 3 3 3  3 

17 
y(0)  32 3    ln(16)  467.7510116 .
3 

37
5. Deriviranje parametarski zadanih funkcija
Neka je I interval u skupu  i neka su x  x(t ) i y  y (t ) neprekidne funkcije s I u . Tada
je skup K  ( x (t ), y (t )) : t  I  krivulja u ravnini. Moguće je da za neki x1   na krivulji
K postoji više točaka s apscisom x1 . Drugim riječima, moguće je da krivulja K nije graf
nikakve funkcije f  f (x ) . No također je moguće i to da krivulja K jest graf neke funkcije
f  f (x ) . U ovom drugom slučaju, kaže se da je funkcija f jednadžbama x  x(t ) i
y  y (t ) ( t  I ) zadana na parametarski način. Ako je funkcija f zadana na parametarski
način, onda za svaki t  I vrijedi

f ( x (t ))  y (t ) . (1)

Uz pretpostavku da funkcije x(t ) i y (t ) imaju derivaciju, može se pokazati da funkcija

f  f (x ) ima derivaciju u svim točkama za čiji parametar t vrijedi x(t )  0 . Deriviranjem
jednadžbe (1) nalazimo da u rečenim točkama vrijedi f ( x (t ))  x(t )  y(t ) pa stoga i

y(t )
f ( x(t ))  . (2)
x(t )

U zadacima koji slijede, funkcija je zadana na parametarski način, a mi koristimo formule (1)
i (2) kako bismo toj funkciji i njezinoj derivaciji odredili vrijednost u zadanoj točki.

Zadatak 43. Graf funkcije f  f (x ) ima parametarske jednadžbe

 t 2   t6  (t 3  1)2
x(t )  arcsin    arcsin  , y (t )  .
 3t  1   3t  11  (t 2  1)3

Izračunajte f (0) i f (0) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  0 ?

 t2   t 6   t2   t6 

arcsin    arcsin    0, arcsin    arcsin  ,
 3t  1   3t  11   3t  1   3t  11 

t 2 t 6
 , (t  2)  (3t  11)  (t  6)  (3t  1) ,
3t  1 3t  11

3t 2  11t  6t  22  3t 2  t  18t  6 , 5t  22  19t  6 ,  14t  28 , t  2 .

(8  1)2 81
f (0)  f ( x(2))  y (2)    3.
(4  1)3 27

38
 1 1  (3t  1)  (t  2)  3 1 1  (3t  11)  (t  6)  3
x(t )     ,
 t 2 
2 (3t  1)2  t 6 
2 (3t  11) 2
1   1  
 3t  1   3t  11 

1 1  (5)  (4)  3 1 1 5  4  3
x(2)     
 4
2 (5)2 4
2 52
1   1  
 5 5

1 7 1 7 1 7 1 7 7 7 14
           .
9 25 9 25 3 25 3 25 15 15 15
25 25 5 5

2  (t 3  1)  3t 2  (t 2  1)3  (t 3  1)2  3  (t 2  1) 2  2t
y(t )  ,
(t 2  1)6

2  (9)  3  4  33  81  3  9  (4)  8  36  4  37  8  1  4  3
y(2)     8  12  4 .
36 36 1

y(2) 4 15 15 30
f (0)  f ( x (2))    4  2  .
x(2) 14 14 7 7
15

Zadatak 44. Graf funkcije f  f (x ) ima parametarske jednadžbe

 3t  12   3t  6  (t 2  7)3
x(t )  arccos    arccos  , y (t )  .
 t 8   t2  (t 2  5) 2

Izračunajte f (0) i f (0) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  0 ?

 3t  12   3t  6   3t  12   3t  6 
arccos    arccos    0, arccos    arccos  ,
 t 8   t2   t 8   t2 

3t  12 3t  6
 , (3t  12)  (t  2)  (3t  6)  (t  8) ,
t 8 t2

3t 2  6t  12t  24  3t 2  24t  6t  48 ,  6t  24  30t  48 , 24t  72 , t  3.

(9  7)3 8 1
f (0)  f ( x (3))  y (3)    .
(9  5)2 16 2

39
 1 3  (t  8)  (3t  12)  1 1 3  (t  2)  (3t  6)  1
x(t )      ,
 3t  12 
2 (t  8) 2  3t  6 
2 ( t  2) 2
1   1  
 t 8   t2 

1 3  (5)  (3) 1 35  3

x(3)      
 3
2 25 3
2 25
1   1  
5 5

1  12 1 12 1 12 1 12 12 12 24 6
            .
16 25 16 25 4 25 4 25 20 20 20 5
25 25 5 5

3  (t 2  7)2  2t  (t 2  5)2  (t 2  7)3  2  (t 2  5)  2t

y(t )  ,
(t 2  5) 4

3  4  6  16  8  2  4  6 72  16  16  24 72  24 48
y(3)      3.
44 16  16 16 16

y(3) 3 5 5
f (0)  f ( x(3))    3  .
x(3) 6 6 2
5

Zadatak 45. Graf funkcije f  f (x ) ima parametarske jednadžbe

t3  1   t
x (t )  3 , y (t )  cos  t   arccos  .
8t 3  5t  3 3  2

1 1
Izračunajte f   i f   .
2  2

1
Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  ?
2

t3  1 1 t3  1 1
3
3
 , 3
 , 8  (t 3  1)  8t 3  5t  3 ,
8t  5t  3 2 8t  5t  3 8

8t 3  5t  3  8t 3  8 , 5t  5 , t  1.

1   1 1  
f    f ( x (1))  y (1)  cos   arccos     .
2 3  2 2 3 6

40
 2

1  t3  1  3 3t 2  (8t 3  5t  3)  (t 3  1)  (24t 2  5)
x(t )    3   ,
3  8t  5t  3  (8t 3  5t  3)2

2 2
  2
1 2 3 3  16  2  29 1  1  3 48  58 1  1    10 
x(1)              
3  16  16 2 3 8 256 3  2   256 

1 5 1 5 5
  4    .
3 128 3 32 96

   t   1 1
y(t )   sin   t    arccos   cos  t    ,
3  3 2 3  t 2
2

1  
 2

   1   1 1 3   1 1 1
y(1)   sin     arccos   cos         
3 3 2 3 1 2 2 3 3 2 3 2
1
4 4

2 3 1 2 3 1 2 3 3 2 3 3 3
       
18 3 18 2 3 18 23 18
2 2
2


 2

3  3
.
18


 2
3  3 
 1  y(1)
f     18    

96  2  3  3 16  2  3  3

  
 2  x(1) 5 5 18 5 3

96

16 3  ( 2  3)
  23.77686261 .
15

Zadatak 46. Graf funkcije y  f (x ) ima parametarske jednadžbe

 2t  1
x (t )  , y (t )  3
.
 2t  1  t4
arcsin  
 3t  2 

Izračunajte f (6) i f (6) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  6 ?

41
  2t  1 
arcsin  
  3t  2   1 ,  2t  1  
6, arcsin   ,
 2t  1   6  3t  2  6
arcsin  
 3t  2 

2t  1   1 3t  2
 sin    , 2, 3t  2  4t  2 ,  t  4 , t 4.
3t  2 6 2 2t  1

9 3
f (6)  f ( x(4))  y (4)  3
 .
8 2

1 2  (3t  2)  (2t  1)  3
  
 2t  1 
2 (3t  2) 2
1  
 3t  2 
x(t )  2
,
  2t  1 
arcsin  3t  2 
  

1 2  14  7  3 1 7
   1 1
2 142    
7 1 14  14 3 28
1   1
 14  4 2
x(4)  2
 2
 
  7    2
arcsin  14   
6 36
  

1 36 18
 
 3  14   14 3   7 3   18 .
2 2  7 3 
36
1 2
2  1 
 (2t  1) 2  3 t  4  2t  1   (t  4) 3
y(t )  2 3 ,
3
t4
2
 
1 2

2 3 1  1 1 1 2 1 83 5
9  8  9  8 3 2  3  
y(4)  3  3 3 4  3 4  12  12  5 .
3
 
8
2
4 4 4 4 48

5
y(4) 48 5 7 3  35 3  
f (6)  f ( x (4))       0.220427006 .
x(4)  18 48 18 864
7 3 

Zadatak 47. Graf funkcije f  f (x ) ima parametarske jednadžbe

42
 ln( 9t 2  4t  7)
x (t )  , y (t )  (3t  1) 2t 3 .
ln(3t  1)

Izračunajte f (2) i f (2) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  2 ?

ln( 9t 2  4t  7)
ln 3t  1
 2, ln(9t 2  4t  7)  2  ln(3t  1) , 
ln(9t 2  4t  7)  ln (3t  1) 2 , 

9t 2  4t  7  (3t  1) 2 , 9t 2  4t  7  9t 2  6t  1 ,  2t  6 , t  3.

f 2   f ( x(3))  y (3)  (9  1)6 3  103  1000 .

18t  4 3
2
 ln( 3t  1)  ln( 9t 2  4t  7) 
x(t )  9t  4t  7 3t  1 ,
ln(3t  1) 2

54  4 3 58 3
 ln(10)  ln(81  12  7)   ln(10)   ln(100)
x(3)  81  12  7 10  100 10 
ln(10) 2 ln(10) 2
29 3 29 6 29  30 1
 ln(10)   2  ln(10) 
1
 50 10  50 10  50  50   .
ln(10) 2
ln(10) ln(10) ln(10) 50  ln(10)

ln( y (t ))  (2t  3)  ln(3t  1) ,

y(t ) 3
 2  ln(3t  1)  (2t  3)  ,
y (t ) 3t  1

 3   3 
y(t )  y (t )  2  ln( 3t  1)  (2t  3)    (3t  1)2t  3   2  ln( 3t  1)  (2t  3)  .
 3t  1  3t  1

 3  9
y(3)  103  2  ln(10)  3    1000   2  ln(10)    100  20  ln(10)  9 .
 10   10 

y(3) 100  20  ln(10)  9

f 2  f ( x(3))    50  ln(10)  100  20  ln(10)  9 
x(3) 1

50  ln(10)

 5000  ln(10)  20  ln(10)  9  633806.1403 .

43
Zadatak 48. Graf funkcije f  f (x ) ima parametarske jednadžbe

ln( 2t  1)
x (t )  , y ( t )  ( t 2  9) 3 t  4 .
ln( 4t 2  3t  2)

1 1
Izračunajte f   i f   .
2 2

1
Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  ?
2

ln( 2t  1) 1
2
 ,
ln( 4t  3t  2) 2
2  ln( 2t  1)  ln( 4t 2  3t  2) ,  
ln (2t  1) 2  ln( 4t 2  3t  2) ,

(2t  1)2  4t 2  3t  2 , 4t 2  4t  1  4t 2  3t  2 , t  1.

1 1
f    f ( x (1))  y (1)  (1  9)3 4  10 1  .
2 10

2 8t  3
 ln( 4t 2  3t  2)  ln( 2t  1)  2
x(t )  2t  1 4t  3t  2 ,
 2
ln( 4t  3t  2)
2

2 11 2 11 4 11 12  11 1
 ln(9)  ln(3)   2  ln( 3)   ln(3) 
1
x(1)  3 9  3 9  3 9  9  9  .
ln( 9) 2
2  ln( 3)  2  ln(3) 4  ln( 3) 4  ln( 3) 4  ln( 3) 36  ln( 3)

ln( y (t ))  (3t  4)  ln( t 2  9) ,

y(t ) 2t
 3  ln( t 2  9)  (3t  4)  2 ,
y (t ) t 9

 2t   2t 
y(t )  y (t )  3  ln( t 2  9)  (3t  4)  2   (t 2  9)3t  4  3  ln(t 2  9)  (3t  4)  2 .
 t  9  t  9 

 2 30  ln(10)  2 15  ln(10)  1
y(1)  10 1  3  ln(10)    10 2  30  ln(10)  2   .
 10  100 50

15  ln(10)  1
1 y(1) 50 36  ln( 3)  15  ln(10)  1
f    f ( x (1))    
 2 x(1) 1 50
36  ln( 3)

44
 18
  ln( 3)  15  ln(10)  1  26.52920057 .
25

Zadatak 49. Graf funkcije y  f (x ) ima parametarske jednadžbe

2t  6 t  4
x (t )  , y (t )  (2t  8)2t  7  arccos  .
t 3  25 t 5

Izračunajte f (0) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  0 ?

2t  6
 0, 2t  6  0 , 2t  6 , t  3 .
t 3  25

2  (t 3  25)  (2t  6)  3t 2
x(t )  ,
(t 3  25) 2

2  (2)  0  3  9  4
x(3)    1 .
(2)2 4

U formuli za y (t ) primjećujemo izraz (2t  8)2t  7 . Taj izraz deriviramo na logaritamski

način:

 
ln (2t  8) 2t  7  (2t  7)  ln( 2t  8) ,


(2t  8)  2t  7
 2  ln( 2t  8)  (2t  7) 
2
 2  ln( 2t  8) 
2  ( 2t  7)
,
2t  7
(2t  8) 2t  8 2t  8

  2  (2t  7) 
(2t  8) 2t  7
 (2t  8) 2t  7  2  ln( 2t  8) 
2t  8 
.


 
  t  4 

y(t )  (2t  8) 2t  7   arccos   
  t  5 

 2  (2t  7)  1 1  (t  5)  (t  4)  1
 (2t  8) 2t  7  2  ln( 2t  8)    
 2t  8  t  4
2 (t  5)2
1  
t 5

 2  (2t  7)  1 1
 (2t  8) 2t  7  2  ln( 2t  8)    .
 2t  8  t  4
2 (t  5)2
1  
t 5

45
  2  1 1 1 1 1
y(3)  21  2  ln( 2)     2  2  ln( 2)  1   
 2  1
2 2 2
3 4
1  4
 2

1 1 1 3 3
 4  ln( 2)  2    4  ln( 2)  2   4  ln( 2)  2   4  ln( 2)  2  .
3 4 2 3 2 3 6
2

3
4  ln( 2)  2 
y(3) 6  4  ln( 2)  2  3 
f (0)  f ( x (3))  
x(3) 1 6

3
  2  4  ln( 2)  4.483913588 .
6

Zadatak 50. Graf funkcije y  f (x ) ima parametarske jednadžbe

 3t 
x(t )  arcsin  3 , y (t )  (t  1) t 1  8t .
 t  6t  8 

   
Izračunajte f   i f    .
6 6


Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  ?
6

 3t   3t   1 6t
arcsin  3  , 3
 sin    , 3
 1,
 t  6t  8  6 t  6t  8 6 2 t  6t  8

6t  t 3  6t  8 , 0  t3  8 , t3  8 , t 2.

 
f    f ( x (2))  y (2)  31  16  3  4  12 .
6


1  3t 
x(t )   3  
  t  6t  8 
2
 3t
1 3 
 t  6t  8 

46
 1 3  (t 3  6t  8)  3t  (3t 2  6)
  ,
 3t 
2 (t 3  6t  8) 2
1  3 
 t  6t  8 

1 3  (8  12  8)  6  (12  6) 1 3  12  6  18
x(2)     
 6 
2 (8  12  8) 2 1
2 122
1   1  
 8  12  8  2

1 36  108 1  72 2  1 1
         .
3 144 3 144 3  2 3
4 2

Funkciju y (t ) deriviramo na logaritamski način:

1
   
ln( y (t ))  ln (t  1)t 1  ln 8t  (t  1)  ln(t  1) 
2
 ln(8t ) ,

y(t ) t 1 1 1 t 1 1
 1  ln( t  1)     8  ln(t  1)   ,
y (t ) t  1 2 8t t  1 2t

 t 1 1   t 1 1 
y(t )  y (t )  ln( t  1)     (t  1)t 1  8t  ln(t  1)   .
 t  1 2t   t  1 2t 

 1 1  4 3
y(2)  31  16  ln( 3)     12  ln( 3)     12  ln(3)  4  3  12  ln( 3)  7 .
 3 4  12 12 

  y(2) 12  ln( 3)  7
f    f ( x (2))    12  ln( 3)  7  3  34.95858328 .
6 x(2) 1

3

Zadatak 51. Graf funkcije y  f (x ) ima parametarske jednadžbe

4t 2  3 2t 3  10
x (t )  , y (t )  (t  1)t  2  (3t  4)  ln(t 2  1) .
t2 1

Izračunajte f (4) i f (4) .

Rješenje: Za koji t vrijedi x(t )  4 ?

4t 2  3 2t 3  10
 4, 4t 2  3 2t 3  10  4t 2  4 , 3
2t 3  10  4 ,
t2 1

2t 3  10  64 , 2t 3  54 , t 3  27 , t  3.

47
f (4)  f ( x (3))  y (3)  21  5  ln(10)  10  ln(10)  12.30258509 .

2
 1  
8t   ( 2 t 3
 10 ) 3
 6t 2   (t 2  1)  (4t 2  3 2t 3  10 )  2t
3
x(t )    ,
(t 2  1) 2

2
 1  
 24   64 3  54   10  (36  3 64 )  6
 3  (24  18  4  2 )  10  (36  4)  6
x(3)     
102 100

 18  9 9 9
 24    10  40  6 240   10  240  10
16  9
  8 8  8  .
100 100 100 10 80

Na desnoj strani formule za y (t ) primjećujemo izraz (t  1)t  2  (3t  4) . Taj izraz deriviramo
na logaritamski način:

 
ln (t  1)t  2  (3t  4)  (t  2)  ln(t  1)  ln( 3t  4) ,


(t  1) t 2
 (3t  4) 
 1  ln( t  1)  (t  2) 
1

3
 ln( t  1) 
t 2

3
,
t 2
(t  1)  (3t  4) t  1 3t  4 t  1 3t  4

  t2 3 
(t  1) t 2

 (3t  4)  (t  1)t  2  (3t  4)  ln(t  1)  
t  1 3t  4 
.


 
  
y(t )  (t  1)t  2  (3t  4)  ln(t 2  1)  
 t 2 3  2t
 (t  1)t  2  (3t  4)  ln( t  1)     2 ,
 t  1 3t  4  t  1

 1 3 6  1 3 3
y(3)  21  5  ln( 2)      10  ln( 2)     
 2 5  10  2 5 5

3 58
 10  ln( 2)  5  6   10  ln( 2)  .
5 5

58
10  ln( 2) 
y(3) 5  10  ln( 2)  58   80  800  ln( 2)  58  16   1 
f (4)  
x(3) 9  5  9 9
80

48
 800  ln( 2)  928
  164.7241938 .
9

49
6. Primjena derivacija
Neka je f  f (x ) funkcija iz  u . Neka je x0 jedna od točaka domene funkcije f . Ako
postoji otvoreni interval I , takav da je x0  I i da za svaki x  I vrijedi f ( x0 )  f ( x ) , onda
kažemo da funkcija f u točki x0 ima lokalni maksimum. Slično tome, ako postoji otvoreni
interval I , takav da je x0  I i da za svaki x  I vrijedi f ( x0 )  f ( x) , onda kažemo da
funkcija f u točki x0 ima lokalni minimum. Ako funkcija f u točki x0 ima lokalni
maksimum ili lokalni minimum, onda kažemo da funkcija f u točki x0 ima lokalni ekstrem.

Ako funkcija f u točki x0 ima lokalni ekstrem, a x0 je točka u kojoj derivacija funkcije f
postoji, onda vrijedi f ( x0 )  0 .

Točke u kojima je derivacija funkcije f jednaka nuli zovu se stacionarne točke funkcije f .

Kada nađemo stacionarnu točku funkcije f , onda tu točku ispitujemo tako da pobliže
promatramo funkciju f  , ili tako da pobliže promatramo funkciju f  .

Naime, ako su zadovoljena sljedeća tri uvjeta:

1) vrijedi f ( x0 )  0 ,
2) postoji broj x1 (koji je manji od x0 ) takav da za svaki x  x1 , x0 vrijedi f ( x)  0 i
3) postoji broj x2 (koji je veći od x0 ) takav da za svaki x  x0 , x2 vrijedi f ( x )  0 ,

onda funkcija f u točki x0 ima lokalni maksimum.

Slično tome, ako su zadovoljena sljedeća tri uvjeta:

1) vrijedi f ( x0 )  0 ,
2) postoji broj x1 (koji je manji od x0 ) takav da za svaki x  x1 , x0 vrijedi f ( x )  0 i
3) postoji broj x2 (koji je veći od x0 ) takav da za svaki x  x0 , x2 vrijedi f ( x )  0 ,

onda funkcija f u točki x0 ima lokalni minimum.

Ako vrijedi f ( x0 )  0 i f ( x0 )  0 , onda funkcija f u točki x0 ima lokalni maksimum. Ako
pak vrijedi f ( x0 )  0 i f ( x0 )  0 , onda funkcija f u točki x0 ima lokalni minimum.

U zadacima koji slijede, traži se točku ekstrema funkcije, ali funkcija nije zadana na
eksplicitan način. Dakle, najprije treba pažljivo pročitati tekst zadatka i/ili pogledati sliku pa
onda napisati formulu za funkciju. Tek nakon toga se funkciju derivira te se određuju i
ispituju stacionarne točke.

50
Zadatak 52. Ana ima 5 metara žice. Ona će tu žicu prerezati na dva dijela. Jedan dio će biti
dugačak x metara, a drugi dio će biti dugačak 5  x metara. Od dijela dugačkog x metara,
Ana će savijanjem napraviti krug. Od dijela dugačkog 5  x metara, Ana će savijanjem
napraviti kvadrat. (Dakle, opseg kruga će biti x metara, a opseg kvadrata će biti 5  x
metara.)
Neka je f (x ) oznaka za sumu površine kruga i površine kvadrata. Nađite x za kojega
funkcija f (x ) poprima minimalnu vrijednost.

x
Rješenje: Opseg kruga je x . Dakle, 2r  x , r  . Površina kruga je
2
x2 x2
  r2     .
4 2 4

5 x
Opseg kvadrata je 5  x . Dakle, duljina stranice kvadrata je . Površina kvadrata je
4
(5  x) 2 ( x  5)2
 .
16 16

I tako,

x 2 ( x  5) 2 4 x 2    ( x  5) 2 1
f ( x) 
4

16

16

16
 
 4 x 2    ( x  5) 2 .

1 1 1
f ( x )   8 x  2  ( x  5)   4 x    ( x  5)   (4 x  x  5 ) 
16 8 8

1
  (4   )  x  5  .
8

5
f ( x )  0  (4   )  x  5  0 , (4   )  x  5 , x  2.199504232 .
4

5 5
Za x  0, vrijedi f ( x)  0 , a za x 
, 5 vrijedi f ( x)  0 . Funkcija f (x )
4 4 
5
poprima lokalno (a i globalno) najmanju vrijednost onda kada je x  .
4

Zadatak 53. Opseg pravokutnika P1 je x metara. Širina pravokutnika P1 je dva puta veća
nego visina pravokutnika P1 . Opseg pravokutnika P2 je 7  2 x metara. Širina pravokutnika
P2 je tri puta veća nego visina pravokutnika P2 . Vidi Sliku 2.

51
 Slika 2. Pravokutnici P1 i P2 .

Neka je f ( x )  ( površina pravokutnika P1 )  ( površina pravokutnika P2 ) .

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima minimalnu vrijednost.

Rješenje: Neka je a oznaka za duljinu kraće stranice pravokutnika P1 . Opseg pravokutnika

x
P1 je a  a  2a  2a  6a . Dakle, 6a  x , a  . Površina pravokutnika P1 je
6
2
x x x
a  2a    .
6 3 18

Neka je b oznaka za duljinu kraće stranice pravokutnika P2 . Opseg pravokutnika P2 je

7  2x
b  b  3b  3b  8b . Dakle, 8b  7  2 x , b  . Površina pravokutnika P2 je
8
7  2 x 3  (7  2 x ) 3  (7  2 x ) 2
b  3b    .
8 8 64

x 2 3  (7  2 x ) 2
I tako, f ( x)   .
18 64

1 3 x 3  (7  2 x) 16 x  27  (7  2 x )
f ( x )   2 x   2  (7  2 x )  (2)    
18 64 9 16 144

16 x  27  7  54 x 70 x  27  7
  .
144 144

Vidimo da je f ( x)  0 onda kada je

52
 27
70 x  27  7  0 , 10 x  27  0 , 10 x  27 , x .
10

27 27 7
Za x  0, vrijedi f ( x)  0 , a za x  , vrijedi f ( x)  0 . Funkcija f (x ) poprima
10 10 2
27
minimalnu vrijednost onda kada je x   2.7 .
10

Zadatak 54. Broj a leži u intervalu 0, 20 .

Opseg kruga K je 20  a . Najdonja točka kruga K ima ordinatu a . Neka je G krajnje lijeva
točka kruga K i neka je H krajnje desna točka kruga K . Neka je L lik kojega:

 s lijeva omeđuje pravac koji prolazi kroz točku G i paralelan je s ipsilon osi,
 s desna omeđuje pravac koji prolazi kroz točku H i paralelan je s ipsilon osi,
 odozdo omeđuje iks os, te
 odozgo omeđuje donji rub kruga K .

Vidi Sliku 3.

Slika 3. Krug K i lik L .

53
Neka je f (a ) oznaka za površinu lika L . Nađite broj a za kojega funkcija f (a ) poprima
maksimalnu vrijednost.

Napomena: Točke G , H , I i J su vrhovi pravokutnika. Ne samo da se sa Slike 3. stječe takav

dojam, nego je i stvarno tako.

1
Rješenje: Opseg kruga K je 20  a . Dakle, 2r  20  a , r   (20  a ) . Radijus kruga
2
1
K je  (20  a ) .
2

1
Duljina vodoravne stranice pravokutnika GHIJ je 2r   (20  a ) . Duljina okomite stranice

1
pravokutnika GHIJ je (ordinata najdonje tocke kruga K )  r  a  r  a   (20  a) .
2
1  1 
Površina pravokutnika GHIJ je  (20  a)   a   (20  a) .
  2 

1 1
Površina kruga K je r 2    2
 (20  a) 2   (20  a )2 .
4 4

1
f (a)  (površina pravokutnika GHIJ )   (površina kruga K ) 
2
1  1  1
  (20  a )  a   (20  a )   (20  a )2 .
  2  8

1  1  1  1  1
f (a )   (1)  a   (20  a)   (20  a)  1   (1)   2  (20  a )  (1) 
  2    2  8

1   1   1  1 
  (1)  a   (20  a )  (20  a )  1   (1)   2  (20  a )  (1)
   2   2  8 

1  1 1 1 
   a   (20  a)  (20  a )   (20  a )   (20  a) 
  2 2 4 

1  1 1  1  9 1 
   a   (20  a)  20  a  5   a     25   a   (20  a) .
   4    4  

9 1
f (a )  0  25   a   (20  a )  0 , 100  9  a  4  (20  a)  0 ,
4 

100  9  a  80  4a  0 , 100  80  9  a  4a , (9  4)  a  100  80 ,

100  80
a  9.64637244 .
9  4

54
 100  80 100  80
Za a  0, vrijedi f (a)  0 , a za a  , 20 vrijedi f (a)  0 . Funkcija
9  4 9  4
100  80
f (a ) poprima najveću vrijednost onda kada je a  .
9  4

Zadatak 55. Jedan metar zlatne sajle košta 8 kuna. Jedan metar srebrne sajle košta 6 kuna.
Krešimir ima 75 kuna i potrošit će ih ovako: na zlatnu sajlu će potrošiti x kuna, a na srebrnu
sajlu će potrošiti 75  x kuna. Zatim će Krešimir savijati sajle i tako će napraviti dva kruga:
od zlatne sajle će napraviti krug K1 , a od srebrne sajle će napraviti krug K 2 . (Točnije rečeno,
Krešimir će od npr. zlatne sajle napraviti kružnicu i ta kružnica je rub kruga K1 .)

Neka je f (x ) oznaka za sumu površine kruga K1 i površine kruga K 2 . Nađite x za kojega

funkcija f (x ) poprima minimalnu vrijednost.

x 75  x
Rješenje: Krešimir će kupitimetara zlatne sajle i metara srebrne sajle. Dakle,
8 6
x 75  x
opseg kruga K1 će biti metara, a opseg kruga K 2 će biti metara.
8 6

Kod svakog kruga vrijedi da je

opseg (opseg)2 1
opseg  2r , r , površina  r 2    2
  (opseg) 2 .
2 4 4

2
1  x
I tako, površina kruga K1 iznosit će    kvadratnih metara, a površina kruga K 2
4  8 
2
1  75  x 
iznosit će   kvadratnih metara. To znači da je
4  6 

2 2
1 x 1  75  x  1  x 2 ( x  75) 2 
f ( x)          .
4  8  4  6  4  64 36 

1  2 x 2( x  75)  1  x x  75 
f ( x )       .
4  64 36  4  32 18 

x x  75
f ( x )  0    0, 18 x  32  ( x  75)  0 , 18 x  32 x  2400  0 ,
32 18

50 x  2400 , 100 x  4800 , x  48 .

55
Za x  0, 48 vrijedi f ( x)  0 , a za x  48, 75 vrijedi f ( x)  0 . Funkcija f (x ) poprima
minimalnu vrijednost za x  48 . Drugim riječima, zbroj površina krugova je najmanji onda
kada Krešimir potroši 48 kuna na zlatnu sajlu i 75  48  27 kuna na srebrnu sajlu.

Zadatak 56. Jedan metar zlatne sajle košta 4 kune. Jedan metar srebrne sajle košta 2 kune.

Matea ima 88 kuna. Matea će u intervalu 0, 22 izabrati broj x . Zatim će Matea kupiti x
metara zlatne sajle, a novce, koji joj nakon toga ostanu, potrošit će na srebrnu sajlu.

Od zlatne sajle, Matea će napraviti pravokutnik kojemu je širina dva puta veća nego visina.
(Pravokutnik će izgledati otprilike ovako: .) Označimo taj pravokutnik slovom P .

Od srebrne sajle, Matea će napraviti kvadrat. Označimo taj kvadrat slovom K .

Neka je f ( x)  ( površina pravokutnika P)  ( površina kvadrata K ) .

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima minimalnu vrijednost.

Rješenje: Označimo duljinu kraće stranice pravokutnika P slovom a . Opseg pravokutnika

P je a  a  2a  2a  6a . No u zadatku piše da pravokutnik P ima opseg x . Dakle,
x x x x2
6a  x , te je a  . Površina pravokutnika P je a  2a    .
6 6 3 18

Matea će na zlatnu sajlu potrošiti 4 x kuna pa će joj za srebrnu sajlu ostati 88  4 x kuna.
88  4 x
Dakle, Matea će kupiti  44  2 x metara srebrne sajle. Opseg kvadrata K bit će
2
44  2 x x
44  2 x . Duljina stranice kvadrata K bit će  11  . Površina kvadrata K bit će
4 2
2 2
 x x 
11      11 .
 2 2 

I tako

2
x2  x  x2 x2  2 9 
f ( x)     11    11x  121      x 2  11x  121 
18  2  18 4  36 36 

11 2
  x  11x  121 .
36

22 11 1 
f ( x )   x  11   x  11  11    x  1 .
36 18  18 

56
 1 1
Jednakost f ( x)  0 vrijedi onda kada je  x 1  0 ,  x  1 , x  18 . Pri tome za
18 18
x  0, 18 vrijedi f ( x)  0 , a za x  18, 22 vrijedi f ( x)  0 . Dakle, za x  18 funkcija
f (x ) poprima lokalno (pa i globalno) najmanju vrijednost. Traženi x je 18 .

Zadatak 57. Dean kod sebe ima 150 kuna. Dean ide u dućan u kojem jedan metar zlatne sajle
košta 9 kuna, jedan metar srebrne sajle košta 6 kuna, a jedan metar plave sajle košta 3 kune.
9
Kada dođe u dućan, Dean će u intervalu , 9 izabrati broj x . Zatim će Dean kupiti x
2
3
metara zlatne sajle i x  metara srebrne sajle. Sve novce, koji mu nakon toga ostanu,
x4
Dean će potrošiti na plavu sajlu.

Neka je f (x ) oznaka za sumu

(duljina Deanove zlatne sajle) + (duljina Deanove srebrne sajle) + (duljina Deanove plave
sajle).

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima maksimalnu vrijednost.

Rješenje: Dean će na zlatnu sajlu potrošiti 9 x kuna, a na srebrnu sajlu će potrošiti

 3  18 18
6x    6x  kuna. Za plavu sajlu, Deanu će ostati 150  9 x  6 x  
 x 4 x4 x4
18  18  1 6
 150  15 x  kuna. To znači da će Dean kupiti 150  15 x     50  5 x 
x4  x 4 3 x4
metara plave sajle. I tako

3 6 3
f ( x)  x  x   50  5 x   50  3 x  .
x4 x4 x4

Nadalje,

3 3
f ( x)  3  2
 3  .
( x  4) ( x  4) 2

Jednakost f ( x)  0 vrijedi onda kada je

3 3 1
3  0,  3,  1, ( x  4) 2  1 , x  4  1 ,
( x  4) 2 ( x  4)2 ( x  4)2

x  4  1  3 ili 5 .

57
 9
U tekstu zadatka piše da je funkcija f (x ) definirana na intervalu , 9 . U tom intervalu,
2
jedina stacionarna točka funkcije f (x ) je točka x  5 .

6 6
f ( x)  3  (2)  ( x  4) 3  , f (5)   6  0 .
( x  4)3 13

Funkcija f (x ) u točki x  5 ima lokalni maksimum. Zbroj duljina Deanovih sajli je najveći
onda kada Dean izabere broj x  5 .

Zadatak 58. Jedan metar srebrne sajle košta 7 kuna. Jedan metar zlatne sajle košta 8 kuna.

Mišo je kupio ln( e x ) metara srebrne sajle i e 3 2 x metara zlatne sajle. (Broj x je veći od nule.)
Koristeći svu kupljenu sajlu, Mišo je na podu napravio pravokutnik. Jedan par paralelnih
stranica Mišinog pravokutnika je od srebrne sajle, a drugi par paralelnih stranica je od zlatne
sajle.

Neka je f (x ) oznaka za površinu Mišinog pravokutnika. Nađite x za kojega funkcija f (x )

poprima maksimalnu vrijednost.

1 1
Rješenje: Kod Mišinog pravokutnika, svaka srebrna stranica ima duljinu  ln( e x )   x , a
2 2
1 3 2 x 1 1 1
svaka zlatna stranica ima duljinu e . Dakle, f ( x)  x  e3 2 x  x e3 2 x .
2 2 2 4

1 1 1
f ( x )   1  e3 2 x   x  e 3 2 x  (2)   (1  2 x)  e3 2 x .
4 4 4

1
Jednakost f ( x)  0 vrijedi onda kada je 1  2 x  0 , 2 x  1 , x  .
2

1 1 1
Za x  0, vrijedi f ( x)  0 , a za x  ,   vrijedi f ( x)  0 . Dakle, u točki x  ,
2 2 2
funkcija f (x ) ima lokalni (pa i globalni) maksimum.

Primijetimo da su podaci o cijenama sajli u ovom zadatku zapravo suvišni. Kod rješavanja
zadatka, mi te podatke nismo koristili. (Dakle, cijene sajli su zamka kojom se provjerava
matematičku zrelost studenata.)

Zadatak 59. Jedan metar zlatne sajle košta 8 kuna. Jedan metar srebrne sajle košta 7 kuna.
1 1
Goran će u intervalu , 1 izabrati broj x . Zatim će Goran u dućanu kupiti 9 x  metara
3 x
3
zlatne sajle i 5 x  metara srebrne sajle. Nakon toga će Goran napraviti pravokutnik kojemu
x

58
je jedna stranica od zlatne sajle, a ostale tri stranice su od srebrne sajle. Označimo površinu
toga pravokutnika s f (x ) . Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima maksimalnu
vrijednost.

1 3 1
Napomena. Za x  , 1 vrijedi 5 x   9 x   0 . Dakle, sigurno je da će Goran kupiti
3 x x
više metara srebrne sajle nego metara zlatne sajle. Također je sigurno da će Goran kupiti više
od nula metara zlatne sajle.

1
Rješenje: Pravokutnik će imati jednu zlatnu stranicu duljine 9 x  metara i jednu srebrnu
x
1 3
stranicu duljine 9 x  metara. Zbroj duljina ostalih dviju srebrnih stranica bit će 5 x  
x x
 1 4 4 2
  9 x    4 x    4 x metara. Svaka od tih dviju stranica bit će duga  2 x
 x x x x
metara. Površina pravokutnika bit će

 1 2  2 2 2 2
 9 x      2 x   18  18 x  2  2  18 x  20  2 kvadratnih metara.
 x  x  x x

2 4
Drugim riječima, f ( x )  18 x 2  20  2
. Odatle slijedi da je f ( x )  36 x  3 . Jednakost
x x
f ( x)  0 vrijedi onda kada je

4 4 1 1
 36 x   0, 36 x  , 36 x 4  4 , x4  , x2  ,
x3 x3 9 3

1 3
x   0.577350269 .
3 3

12  1  12
f ( x )  36  , f    36   36  108  144  0 .
x4  3 1
9

1
Površina pravokutnika poprima maksimalnu vrijednost onda kada je x  .
3

Primjećujemo da su podaci o cijenama sajli i u ovom zadatku bili suvišni.

Zadatak 60. Jedan metar zlatne žice košta 4 kune. Jedan metar srebrne žice košta 2 kune.

9
Ana ima 44 kune. Ana će u intervalu 0, izabrati broj x . Zatim će Ana kupiti 8 x metara
8
zlatne žice, a novce, koji joj nakon toga ostanu, potrošit će na srebrnu žicu.

59
Od zlatne žice, Ana će napraviti pravokutnik kojemu okomita stranica ima duljinu x . Od
srebrne žice, Ana će napraviti pravokutnik kojemu okomita stranica ima duljinu x 2 .
(Riječima: duljina okomite stranice srebrnog pravokutnika bit će iks na drugu.) Vidi Sliku 4.

Slika 4. Anini pravokutnici.

Neka je f ( x)  ( površina zlatnog pravokutnika)  ( površina srebrnog pravokutnika ) .

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima ekstremnu vrijednost. Koristeći drugu derivaciju,

ustanovite o kakvoj se ekstremnoj vrijednosti radi: je li to minimalna vrijednost ili
maksimalna vrijednost?

Rješenje: Opseg zlatnog pravokutnika je 8 x , a zbroj duljina okomitih stranica je 2 x . Dakle,

zbroj duljina vodoravnih stranica je 6 x , a duljina jedne vodoravne stranice je 3 x . Površina
zlatnog pravokutnika je x  3 x  3 x 2 .

Ana će na zlatnu žicu potrošiti 8 x  4  32 x kuna pa će joj za srebrnu žicu ostati 44  32 x

kuna. To znači da će Ana kupiti 22  16 x metara srebrne žice. Opseg srebrnog pravokutnika
bit će 22  16 x , a zbroj duljina okomitih stranica bit će 2x 2 . Dakle, zbroj duljina vodoravnih
stranica bit će 22  16 x  2 x 2 , a duljina jedne vodoravne stranice bit će 11  8 x  x 2 . Površina
srebrnog pravokutnika bit će x 2  (11  8 x  x 2 )  11x 2  8 x 3  x 4   x 4  8 x 3  11x 2 .

I tako, f ( x )  3 x 2  ( x 4  8 x 3  11x 2 )   x 4  8 x 3  14 x 2 .

f ( x )  4 x 3  24 x 2  28 x  4 x  ( x 2  6 x  7) .

Jednakost  4 x  ( x 2  6 x  7)  0 vrijedi onda kada je x  0 , kao i onda kada je

60
  6  36  28  6  64  6  8
x2  6x  7  0 , x    7 & 1 .
2 2 2

9
U tekstu zadatka piše da je domena funkcije f (x ) interval 0, . Brojevi 0 i  7 ne leže u
8
domeni pa nas jedino zanima što se s funkcijom f (x ) događa za x  1 .

f ( x)  12 x 2  48 x  28 , f (1)  12  48  28  32  0 .

Funkcija f (x ) poprima ekstremnu vrijednost za x  1 . Radi se o maksimalnoj vrijednosti.

9
Niti za jedan x iz intervala 0, , funkcija f (x ) ne poprima tako veliku vrijednost kao za
8
x  1.

Zadatak 61. Jedan metar zlatne sajle košta 6 kuna. Jedan metar srebrne sajle košta 3 kune.

Petra je imala 120 kuna. Petra je u intervalu 0, 7 izabrala broj x i zatim je kupila x metara
zlatne sajle. Osim toga, Petra je x 2 kuna dala prosjaku. (Riječima: Petra je prosjaku dala iks
na drugu kuna.) Novce, koje nije potrošila niti na zlatnu sajlu niti na prosjaka, Petra je
potrošila na srebrnu sajlu.

Kada se vratila kući, Petra je napravila pravokutnik kojemu je jedna stranica od zlatne sajle, a
ostale tri stranice su od srebrne sajle. Neka je f (x ) oznaka za površinu toga pravokutnika.

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima maksimalnu vrijednost.

Rješenje: Petra je za zlatnu sajlu dala 6 x kuna, a prosjaku je dala x 2 kuna. Dakle, za srebrnu
sajlu joj je ostalo 120  6 x  x 2 kuna. Za te novce, Petra je dobila
1 2 x2
 (120  6 x  x )  40  2 x  metara srebrne sajle.
3 3

Petrin pravokutnik ima jednu zlatnu stranicu dugu x metara i jednu srebrnu stranicu dugu x
 x2  x2
metara. Zbroj duljina ostalih dviju srebrnih stranica je  40  2 x    x  40  3x 
 3 3
1  x2  3 x2
metara. Svaka od tih dviju stranica je duga   40  3x    20  x  metara. I tako,
2  3 2 6
 3 x2  3 x3
površina pravokutnika je x   20  x    20 x  x 2  kvadratnih metara. Drugim
 2 6  2 6
riječima,

3 2 x3 x3 3
f ( x )  20 x  x     x 2  20 x .
2 6 6 2

61
 3 6 1
Odatle slijedi da je f ( x )   x 2  x  20   x 2  3x  20 .
6 2 2

1 2
Jednakost  x  3x  20  0 vrijedi onda kada je
2

 6  36  160  6  196  6  14 20 8
x 2  6 x  40  0 , x    &  10 & 4 .
2 2 2 2 2

U tekstu zadatka piše da je domena funkcije f (x ) interval 0, 7 . Broj  10 ne leži u domeni

pa nas jedino zanima što se s funkcijom f (x ) događa za x  4 .

2
f ( x)   x  3   x  3 , f (4)  4  3  7  0 .
2

U točki x  4 , funkcija f (x ) ima lokalni maksimum. Niti za jedan x iz intervala 0, 7 ,

funkcija f (x ) (što će reći, površina Petrinog pravokutnika) ne poprima tako veliku vrijednost
kao za x  4 .

Zadatak 62. Jedan metar srebrne žice košta 50 lipa. Jedan metar zlatne žice košta 2 kune.

1 11
Marijana ima 27 kuna. Marijana će u intervalu , izabrati broj x . Zatim će Marijana
4 4
dati x kuna prosjaku. Nadalje, Marijana će na srebrnu žicu potrošiti x 2 kuna (riječima: iks na
drugu kuna). Sve novce, koje ne potroši niti na prosjaka niti na srebrnu žicu, Marijana će
potrošiti na zlatnu žicu.

Kada dođe kući, Marijana će od srebrne žice napraviti kvadrat. Taj ćemo kvadrat označiti
slovom K. Marijana će od zlatne žice napraviti takav pravokutnik P kojemu jedna od stranica
ima jednaku duljinu kao i stranica kvadrata K. Vidi Sliku 5.

Slika 5. Kvadrat K i pravokutnik P .

62
Neka je f (x ) oznaka za površinu pravokutnika P . Nađite x za kojega funkcija f (x )
poprima ekstremnu vrijednost. Koristeći drugu derivaciju, ustanovite o kakvoj se ekstremnoj
vrijednosti radi: je li to minimalna vrijednost ili maksimalna vrijednost?

Rješenje: Marijana će na srebrnu žicu potrošiti x 2 kuna, a na zlatnu će žicu potrošiti

1
27  x  x 2 kuna. Dakle, Marijana će dobiti 2x 2 metara srebrne žice i  (27  x  x 2 ) metara
2
2 2
2x x
zlatne žice. Stranica kvadrata K bit će duga  metara. Zbroj duljina okomitih
4 2
x2 x2
stranica pravokutnika P bit će   x 2 metara. Zbroj duljina vodoravnih stranica
2 2
1 1
pravokutnika P bit će  (27  x  x 2 )  x 2   (27  x  3x 2 ) metara. Duljina jedne
2 2
1
vodoravne stranice pravokutnika P bit će  (27  x  3 x 2 ) metara. I tako, površina
4
pravokutnika P bit će

1 x2 1 1
f ( x)   (27  x  3 x )    (27 x 2  x 3  3 x 4 )   (3x 4  x 3  27 x 2 ) .
2

4 2 8 8

1 3 3
f ( x )   (12 x 3  3 x 2  54 x)    (4 x 3  x 2  18 x )   x  (4 x 2  x  18) .
8 8 8

3
Jednakost  x  (4 x 2  x  18)  0 vrijedi onda kada je x  0 , kao i onda kada je
8
2
4 x  x  18  0 . Potonja kvadratna jednadžba zadovoljena je za

 1  1  288  1  17 18 16 9
x   &   & 2.
8 8 8 8 4

3 9
Rješenja jednadžbe  x  (4 x 2  x  18)  0 su  , 0 i 2 . Od ta tri broja, u intervalu
8 4
1 11
, leži samo broj 2 .
4 4

3 3
f ( x)    (12 x 2  2 x  18)    (6 x 2  x  9) ,
8 4

3 3 51
f (2)    (24  2  9)    17    0 .
4 4 4

Funkcija f (x ) poprima ekstremnu vrijednost za x  2 . Ta ekstremna vrijednost je

1 11
maksimalna vrijednost. Niti za jedan x iz intervala , , funkcija f (x ) ne poprima tako
4 4
veliku vrijednost kao za x  2 .

63
Zadatak 63. U dućanu A, jedan metar srebrne sajle košta 5 kuna.

U dućanu B, jedan metar zlatne sajle košta 9 kuna. Međutim, ako u dućanu B kupite n
metara zlatne sajle, onda na poklon dobivate 4  ln(1  n) metara srebrne sajle.

Robert će u dućanu A kupiti x metara srebrne sajle, gdje je 0  x  12 . U dućanu B, Robert će

kupiti toliko metara zlatne sajle koliko je potrebno da bi se na poklon dobilo 12  x metara
srebrne sajle. Neka je f (x ) oznaka za sumu

(novci koje će Robert potrošiti u dućanu A) + (novci koje će Robert potrošiti u dućanu B).

Kako glasi formula za funkciju f (x ) ? Nadalje, funkcija f (x ) ima samo jednu stacionarnu
točku. (To jest, jednadžba f ( x)  0 ima samo jedno rješenje.) Nađite stacionarnu točku
funkcije f (x ) pa zatim ispitajte tu točku pomoću druge derivacije.

Rješenje: U dućanu A, Robert će potrošiti 5 x kuna. U dućanu B, Robert će kupiti n metara

zlatne sajle, pri čemu n zadovoljava jednakost 4  ln(1  n)  12  x .

x x
x 3
4
3
4
4  ln(1  n)  12  x , ln(1  n)  3  , 1 n  e , ne 1.
4

3
x
 3 4x 
Dakle, Robert će kupiti e 4
 1 metara zlatne sajle i za tu sajlu će platiti 9   e  1 kuna.
 
 3 4x 
I tako, f ( x)  5 x  9   e  1 .
 


 3 4x  3
x
 1 9 3
x
f ( x )  5  9   e   5  9  e 4      5   e 4 .
   4 4

x x x
9 3 9 3 4 3 20 x  20 
f ( x )  0  5  e 4  0 , e  5 , e 4
 , 3  ln   ,
4 4 9 4  9 

x  20  x  20   20 
 3   ln   ,  3  ln   , x  12  4  ln    8.805969215 .
4  9  4  9   9 

x x
9 3  1  9 3
f ( x)    e 4       e 4 ,
4  4  16

  20    20   20 
  20   9 3  3 ln    9 3 3 ln  9  9 ln  9  9 20 20 5
f  12  4  ln      e   9     e  e      0.
  9   16 16 16 16 9 16 4

64
  20 
Za x  12  4  ln   , funkcija f (x ) ima lokalni minimum. Robert će proći najjeftinije ako
 9 
 20 
u dućanu A kupi 12  4  ln    8.805969215 metara srebrne sajle.
 9 

Zadatak 64. Robert posjeduje dva građevinska zemljišta. Ta dva zemljišta se zovu zemljište A
i zemljište B.

Zemljište A ima kvadratni oblik. Opseg zemljišta A je e9 x metara. Zemljište B također ima
kvadratni oblik. Opseg zemljišta B je e10  e 2 x metara.

Robert će zemljište A prodati po cijeni od 48 eura po kvadratnom metru. Robert će zemljište

B prodati po cijeni od 32 eura po kvadratnom metru.

Neka je f (x ) oznaka za sumu

(euri koje će Robert dobiti prodajom zemljišta A) +

+ (euri koje će Robert dobiti prodajom zemljišta B).

Nađite x za kojega funkcija f (x ) poprima maksimalnu vrijednost.

e9 x e9 x
Rješenje: Duljina stranice zemljišta A je metara. Površina zemljišta A je
4 16
9
e x
kvadratnih metara. Prodajom zemljišta A, Robert će dobiti 48   3e9 x eura.
16

e10  e 2 x e10  e 2 x
Duljina stranice zemljišta B je metara. Površina zemljišta B je
4 16
10 2x
e e
kvadratnih metara. Prodajom zemljišta B, Robert će dobiti 32   2  (e10  e 2 x ) 
16
 2e10  2e 2 x eura.

I tako, f ( x)  3e 9 x  2e10  2e 2 x .

Stoga je f ( x)  3e9  4e 2 x .

3 9 3 3
f ( x )  0  4e 2 x  3e 9 , e2 x  e , 2 x  ln    ln( e 9 )  ln    9 ,
4 4 4

1 3 9
x  ln    .
2 4 2

65
 3
2x 1  3 9 ln    9 3
f ( x)  8e , f   ln      8e  4   8   e9  6e9  0 .
2  4 2 4

3
ln    9
4
Funkcija f (x ) poprima maksimalnu vrijednost za x     4.356158964 .
2

Zadatak 65. Marija je u intervalu 0, 12 izabrala broj x . Zatim je Marija uzela crveni, plavi i
crni flomaster. Crvenim flomasterom je nacrtala krug koji ima površinu x . Plavim
flomasterom je nacrtala kvadrat koji ima površinu 12  x . Crnim flomasterom je nacrtala
kvadrat koji ima površinu e 2  2.71828 2 . Neka je

f (x)  (opseg crvenog kruga)  (opseg plavog kvadrata)  (opseg crnog kvadrata).

Funkcija f (x ) ima samo jednu stacionarnu točku. (Drugim riječima, jednadžba f ( x)  0

ima samo jedno rješenje.) Označimo tu stacionarnu točku oznakom a . Izračunajte broj a .

Napomena. Od vas se ne traži da izračunate f (a ) . Spomenimo ipak da vrijedi f (a )  0 ,

tako da funkcija f u točki a ima lokalni maksimum.

Rješenje: Neka je r oznaka za radijus crvenog kruga. Vrijedi

x x x
r 2  x , r2  , r , 2r   2    2 x   2  x .
  

Opseg crvenog kruga je 2  x .

Neka je b oznaka za duljinu stranice plavog kvadrata. Vrijedi

b 2  12  x , b  12  x , 4b  4 12  x .

Opseg plavog kvadrata je 4 12  x .

Neka je c oznaka za duljinu stranice crnog kvadrata. Vrijedi

c 2  e2 , c e, 4c  4e .

Opseg crnog kvadrata je 4e .

I tako, f ( x )  2  x  4 12  x  4e .

1 1  2
f ( x )  2    4 0  .
2 x 2 12  x x 12  x

66
  2  4
f ( x)  0   ,  , 12  x  4 x ,
x 12  x x 12  x

12
12  x  4 x , (  4) x  12 , x .
 4

12
Stacionarna točka je  5.278810158 .
 4

Zadatak 66. Zamislimo ovu situaciju. Poluravnina y  0 je more, a iks os je obala. Točka
(1, 0) je jedan kilometar daleko od ishodišta. Točka (0,  1) je također jedan kilometar daleko
od ishodišta.

 1
Spasilac Damir nalazi se u ishodištu (0, 0). Kupačica Viviana nalazi se u točki 1,   .
 2
(Dakle, Viviana je 500 metara daleko od obale.) U jednom trenutku, Damir je primijetio da se
Viviana utapa.

Slika 6. Spasilac Damir treba što prije doći do kupačice Viviane.

Damir će iz ishodišta brzinom od 13 kilometara na sat otrčati do točke (x, 0) . Iz točke (x, 0) ,
 1
Damir će brzinom od 5 kilometara na sat otplivati do točke 1,   . (Podrazumijeva se da će
 2
Damir trčati pravocrtno i zatim plivati pravocrtno.) Od trenutka kada Damir krene iz ishodišta

67
  1
pa do trenutka kada Damir stigne u točku 1,   , proći će f (x ) sati. Nađite x za kojega je
 2
vrijeme f (x ) minimalno.

Rješenje: Ako Damir uđe u more u točki (x, 0) , onda će on trčati x kilometara i zatim će
2

plivati 1  x     1  0   ( x  1)2  1 kilometara. Trčanje će trajati x sati, a plivanje

2

 2  4 13
1
( x  1) 2 
će trajati 4 sati. Dakle, Damir će do Viviane stići za x  1  ( x  1)2  1 sati.
5 13 5 4
x 1 1
Drugim riječima, vrijedi f ( x)    ( x  1) 2  .
13 5 4

1 1 2( x  1) 1 x 1
f ( x )      .
13 5 1
2 13 2 1
2  ( x  1)  5  ( x  1) 
4 4

1 x 1 1
f ( x )  0   0, 5  ( x  1) 2   13( x  1)  0 ,
13 1 4
5  ( x  1)2 
4

1
13( x  1)  5  ( x  1) 2  . (1)
4

Kvadriranjem jednadžbe (1) dolazimo do zaključka: ako je f ( x)  0 , onda je

 1 25 25
169( x  1) 2  25  ( x  1)2   , 169( x  1) 2  25( x  1) 2  , 144( x  1)2  ,
 4 4 4

5 5 5 24  5 19 29
12( x  1)   , x 1   , x  1  , x ili .
2 24 24 24 24 24

Ako Damir želi što prije stići do Viviane, onda mu je očito bolje da počne plivati u točki
19 29 29
x nego u točki x  . Uostalom, x  i nije stacionarna točka funkcije f (x ) .
24 24 24
29 5 65
Naime, za x  , na lijevoj strani jednadžbe (1) imamo 13   , a na desnoj strani
24 24 24
jednadžbe (1) imamo

2
 5  1 25 144 169 13 65
 5      5    5   5   .
 24  4 576 576 576 24 24

68
 29 29
Budući da x  nije rješenje jednadžbe (1), x  nije niti rješenje jednadžbe f ( x)  0 .
24 24
19
S druge strane, x  je stacionarna točka funkcije f (x ) . Zaista,
24

5 1 1 1
 
 19  1 24 1 24 1 1 24  1  1  0 .
f         24  
 24  13 13 13 13
 5  1 13 25 144 13 169 13
2

5    
576 576 576 24
 24  4

 19 
Da bi najbrže stigao do Viviane, Damir treba ući u more u točki  , 0   (0.791666... , 0) .
 24 

Zadatak 67. Kada Veljko hoda po obali, njegova brzina je 4 km na sat. Kada Veljko pliva u
moru, njegova brzina je 3 km na sat.

Zamislimo da je iks os obala i da je poluravnina y  0 more. Veljko će iz točke (0, 0) po

obali otpješačiti do točke (a, 0) , gdje broj a leži u intervalu 2, 4 . U točki (a, 0) , Veljko će
ući u more. Veljko će plivati paralelno s ipsilon osi (to jest okomito na iks os), a zaustavit će
se onda kada dotakne kružnicu ( x  3) 2  ( y  2) 2  1 .

Slika 7. Za koji a Veljko u najkraćem vremenu stiže do kružnice ( x  3) 2  ( y  2) 2  1 ?

69
Od kada Veljko krene iz točke (0, 0) pa dok on dopliva do kružnice ( x  3) 2  ( y  2) 2  1
proći će f (a ) sati. Funkcija f (a ) ima samo jednu stacionarnu točku. Nađite stacionarnu
točku funkcije f (a ) ! (Kada bi se izračunalo drugu derivaciju, što se od vas ne traži, vidjelo bi
se da funkcija f (a ) u stacionarnoj točki ima lokalni minimum.)

Rješenje: Jednadžba kružnice ( x  3) 2  ( y  2) 2  1 može se napisati i ovako:

( y  2) 2  1  ( x  3)2 , y  2   1  ( x  3) 2 , y  2  1  ( x  3) 2 .

Veljko će se zaustaviti na gornjoj polovici kružnice, to jest na krivulji y  2  1  ( x  3) 2 .

Konkretno, Veljko će ući u more u točki (a, 0) , a zaustavit će se u točki
a,  2    
1  (a  3) 2 . Točka a,  2  1  (a  3) 2 ima negativnu ordinatu, tako da će
Veljko plivati 2  1  (a  3)2 kilometara. Prethodno će Veljko hodati a kilometara. Budući
put 1
da je vrijeme  , zaključujemo da će Veljko hodati  a sati i zatim plivati
brzina 4
1
3
 
 2  1  (a  3) 2 sati. I tako

f ( a) 
1
4
1

 a   2  1  (a  3)2 .
3

Odatle slijedi da je

1 1  1  1 a3
f (a )       (2)  (a  3)   .
4 3  2  1  (a  3)2  4 3  1  (a  3)2
 

1 a3
f (a )  0   0, 3  1  (a  3)2  4(a  3)  0 ,
4 3  1  (a  3) 2

3  1  (a  3) 2  4(a  3) . (1)

Kvadriranjem jednadžbe (1) dolazimo do zaključka: ako je f (a )  0 , onda je

 
9  1  (a  3) 2  16(a  3)2 , 9  9(a  3)2  16(a  3)2 , 25(a  3) 2  9 ,

9 3 3 3 12 3 18
(a  3) 2  , a 3   ili  , a  3  ili 3   .
25 5 5 5 5 5 5

Vrijedi

70
 3 1
 
 12  1 5 1 5 1 1 1 1 1 1
f              0,
5 4 2 4 9 4 16 4 5 4 4 4
 3 1 5
3 1   25 25 5
 5

3 1
 18  1 5 1 5 1 1 1 1 1 1 1
f               0.
5 4 2 4 9 4 16 4 4 4 4 2
3 1 5 5
3 1   25 25 5
5

12
Stacionarna točka funkcije f (a ) je točka . Veljko će do kružnice najbrže stići ako počne
5
12
plivati u točki s apscisom  2. 4 .
5

Zadatak 68. Promotrimo pravokutne trokute koji imaju sljedeća svojstva:

● hipotenuza leži na pravcu y  4 x  1 ,

1
● vrh nasuprot hipotenuzi leži na krivulji y   ( x  0) ,
x
● katete su paralelne s koordinatnim osima.

Odredite najmanju moguću površinu takvoga trokuta!

71
 Slika 8. U zadatku 68. promatramo ovakve trokute.

Rješenje: Neka je a oznaka za apscisu donjeg desnog vrha trokuta. Koordinate donjeg desnog
 1
vrha trokuta su  a,   . Gornji desni vrh trokuta ima apscisu a i leži na pravcu y  4 x  1 .
 a
Dakle, koordinate gornjeg desnog vrha trokuta su (a, 4a  1) . Visina trokuta je
 1 1
4a  1      4a  1  .
 a a

1
Na pravcu y  4 x  1 vrijedi 4 x  y  1 , x   ( y  1) . Donji desni vrh trokuta ima ordinatu
4
1 1
 pa i donji lijevi vrh trokuta ima ordinatu  . Budući da donji lijevi vrh trokuta leži na
a a
1 1  1  1  1
pravcu x   ( y  1) , apscisa rečenog vrha je jednaka     1    1   . Dakle,
4 4  a  4  a

72
  1  1 1
koordinate donjeg lijevog vrha trokuta su    1  ,   . Duljina baze trokuta je
 4  a a
 1  1  1  1 1 1
a    1    a   1    a   .
 4  a  4  a 4 4a

Površina trokuta je

1 1  1 1   1 1 1  1  1
 baza  visina    a      4a  1       4a  1     4a  1   
2 2  4 4a   a 2 4  a  a

2
1  1
   4a  1   .
8  a

2
1  1
Dakle, f (a)    4a  1   . Stoga je
8  a

1  1  1  1  1  1 
f (a )   2   4a  1     4  2     4a  1   4  2  .
8  a  a  4  a  a 

1
Broj a je apscisa donjeg desnog vrha trokuta, a taj vrh leži na krivulji y   ( x  0) .
x
1
Dakle, vrijedi a  0 . To znači da vrijedi i 4a  1   0 . I tako,
a

1 1 1 1
f (a )  0  4 0,  4, a2  , a .
a2 a2 4 2

2
1  1   1  1  1 1 1  1  1  1
f (a )    4  2    4  2     4a  1    2  3    4  2   3   4a  1   ,
4  a   a  4  a a 4  a  2a  a

2
   
 1 1  1 1 4 1 1
f       4       1     (4  4) 2  4  (2  1  2)  0  4  5  20  0 .
 2  4  1 1 2 1 4
 2   
 4 8  2

Funkcija f u točki a ima lokalni minimum, a također i globalni minimum. Najmanja

moguća površina trokuta je

1 1 25
f     (2  1  2) 2   3.125 .
2 8 8

73
Zadatak 69. Promotrimo pravokutne trokute koji imaju sljedeća svojstva:

2
● jedan kraj hipotenuze leži na krivulji y   ( x  0) , a drugi kraj hipotenuze leži na
3x
6
krivulji y   ( x  0) ,
x
10
● vrh nasuprot hipotenuzi leži na krivulji y  ( x  0) ,
x2
● katete su paralelne s koordinatnim osima.

Odredite najmanju moguću površinu takvog trokuta!

Slika 9. U zadatku 69. promatramo ovakve trokute.

74
Rješenje: Neka je a oznaka za apscisu desne stranice trokuta. Najdonja točka desne stranice
 6
trokuta ima koordinate  a,   , a najgornja točka desne stranice trokuta ima koordinate
 a
 10  10  6  10 6
 a, 2  . Duljina desne stranice trokuta je 2      2  .
 a  a  a a a

Kolika je apscisa krajnje lijeve točke trokuta? Krajnje lijeva točka trokuta leži na krivulji
2 10
y i ima ordinatu 2 . Za apscisu x te točke vrijedi
3x a

2 10 3x a 2 2a 2 a2
  ,   , x  .
3x a 2 2 10 30 15

 a 2 10 
Dakle, krajnje lijeva točka trokuta ima koordinate   , 2  . Duljina gornje stranice trokuta
 15 a 
 a2  a2
je a      a  . Površina trokuta je
 15  15

1  a 2   10 6  1  10 10 6  1  10 2 2 
f (a)    a     2       6    a      6    a  

2  15   a a 2  a 15 15  2  a 3 5 

5 1 1 a 10 5
 3  a    .
a 3 5 5 3 a

Odatle slijedi da je

1 5
f (a)   .
5 a2

1 5 1 5
f (a )  0    0,  , a 2  25 , a  5.
5 a2 5 a2

10 10 2
f (a )  , f (5)    0.
a3 125 25

Funkcija f u točki a  5 ima lokalni minimum, a također i globalni minimum. Najmanja

moguća površina trokuta je

5 10 5 10 16
f (5)    1 1   5.333... .
5 3 5 3 3

75
7. Integriranje algebarskih funkcija
U cijelom ovom poglavlju, osim u zadatku 85., računamo integrale kod kojih je podintegralna
funkcija ili racionalna, ili takva da ju se supstitucijom t  ax  b (gdje su a i b realne
konstante) može pretvoriti u racionalnu funkciju.

4
x 2  4x
Zadatak 70. Izračunajte integral  dx .
0 (2 x  1) 3

1 t 1
Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  2 x  1 . Vrijedi 2 x  t  1 , x   (t  1)  te
2 2
1
dx  dt . Nove granice integracije su 2  0  1  1 i 2  4  1  9 . I tako
2

2
 t 1 t 1 t 2  2t  1
4 9    4 9  2  (t  1)
x2  4x  2  2 1 4 1
 dx    dt   3
 dt 
0 (2 x  1)3 1 t3 2 1
2
t2

t 2  2t  1 t 2  2t  1  8t  8
9  (t  1) 9 9 2
8 8 t  10t  9
 3
dt   3
dt   3
dt 
1 1 1
t2 t2 8t 2

9
9
 1 12 5  12 9  32  1 2 3 5 1
9
1
 
   t   t   t  dt     t 2   2  t 2   (2)  t 2  
8 4 8 
1   8 3 4 8  1

9
 1 32 5 12 9  12  1 5 9 1  1 5 9 
  t  t  t     27   3       1   1   1 
12 2 4  1
 12 2 4 3   12 2 4 

27  90  9  1  30  27 84  100 16 4
    .
12 12 12 3

7
2
1
Zadatak 71. Izračunajte integral  dx .
3 x  4x  5
2

76
Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  4 x  5 . Vrijedi 4 x  5  t , 4 x  5  t 2 ,
1 5 1 1
4 x  t 2  5 , x  t 2  (bez ,) te dx   2t dt  t dt . Nove granice integracije su
4 4 4 2
12 28
 5  6  5  1 1 i  5  14  5  9  3 . I tako
2 2

7 1
2 3 t dt 3 3
1 2 2t 2t
 x  4x  5
dx  
1 2 5
 2
t  5  4t
dt   2
t  4 t  5
dt 
3 1 t  t 1 1
2 4 4

3 3 3 3
2t  4 4 (t 2  4t  5) 1
 2
dt   2 dt   2 dt  4   2
dt 
1
t  4t  5 1
t  4t  5 1
t  4t  5 1
1  (t  4t  4)

3
 ln( t 2  4t  5)
3

1
 4
1
1  (t  2)2

dt  ln( 9  12  5)  ln(1  4  5)  4  arctg(t  2)
3
1

1

 26 
 ln( 26)  ln(10)  4  arctg(5)  arctg(3)  ln    4  arctg(5)  4  arctg(3) 
 10 

 13 
 ln    4  arctg(5)  4  arctg(3)  0.458091467 .
5

13
4
1
Zadatak 72. Izračunajte integral  dx .
5 x  3  8x  1
8

Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  8 x  1 . Vrijedi 8 x 1  t , 8 x  1  t 2 , 8 x  t 2  1 ,

1 1 1 1 5
x  t 2  te dx   2t dt  t dt . Nove granice integracije su 8  1  5 1  4  2
8 8 8 4 8
13
i 8  1  26  1  25  5 . I tako
4

13 1
4 5 t dt 5 5
1 4 2t 2t
 x  3  8x  1
dx  
1 2 1
 2
t  1  24  8t
dt   2
t  8t  25
dt 
5 2 t   3 t 2 2
8 8 8

5 5 5 5
2t  8 8 (t 2  8t  25) 1
 2
dt   2
dt   2
dt  8   2
dt 
2
t  8t  25 2
t  8t  25 2
t  8t  25 2
9  (t  8t  16)

77
 5
2 5 1
 ln( t  8t  25) 8  dt 
2
2
3  ( t  4) 2
2

5
8  t  4 
 ln( 25  40  25)  ln( 4  16  25)   arctg  
3   3  2
 

8  9  6   90  8
 ln( 90)  ln( 45)   arctg   arctg   ln     arctg(3)  arctg(2) 
3  3  3   45  3

8 8
 ln( 2)   arctg(3)   arctg(2)  0.314755035 .
3 3

x2
Zadatak 73. Izračunajte integral  ( x  2)( x 2  5 x  6) dx .

Rješenje: Kvadratna jednadžba x 2  5 x  6  0 ima rješenja

 5  25  24  5  1  6 4
x1, 2    &  3 &  2.
2 2 2 2

To znači da je x 2  5 x  6  ( x  3)( x  2) . Zato se podintegralnu funkciju može napisati

ovako:

x2 x2 x2
  .
( x  2)( x 2  5 x  6) ( x  2)( x  3)( x  2) ( x  2) 2 ( x  3)

Sada rastavljamo na parcijalne razlomke:

x2 A B C
2
  2
 ,
( x  2) ( x  3) x  2 ( x  2) x3

x 2  ( x  2)( x  3) A  ( x  3) B  ( x  2) 2 C ,

( x  2)( x  3) A  ( x  3) B  ( x  2) 2 C  x 2 . (1)

Stavljajući x  2 , iz jednadžbe (1) dobivamo 1  B  4 , B  4 .

Stavljajući x  3 , iz jednadžbe (1) dobivamo (1) 2 C  9 , C  9 .
Uspoređujući koeficijente uz x 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
A  C  1 , A  1  C  1  9  8 .

Dakle,

78
 x2 x2 8 4 9
2
 2
  2
 .
( x  2)( x  5 x  6) ( x  2) ( x  3) x  2 ( x  2) x3

Odatle slijedi da je

x2  4 8 9 
 ( x  2)( x 2  5 x  6) dx    ( x  2) 2  x  2  x  3  dx 
 

4
  8  ln x  2  9  ln x  3  C .
x2

5
x2
Zadatak 74. Izračunajte integral  dx .
3
( x  6)( x 2  8 x  12)

Rješenje: Kvadratna jednadžba x 2  8 x  12  0 ima rješenja

8  64  48 8  4 4 12
x1, 2    &  2 & 6.
2 2 2 2

To znači da je x 2  8 x  12  ( x  2)( x  6) . Zato se podintegralnu funkciju može napisati

ovako:

x2 x2 x2
  .
( x  6)( x 2  8 x  12) ( x  6)( x  2)( x  6) ( x  2)( x  6) 2

Sada rastavljamo na parcijalne razlomke:

x2 A B C
2
   ,
( x  2)( x  6) x  2 x  6 ( x  6) 2

x 2  ( x  6)2 A  ( x  2)( x  6) B  ( x  2)C ,

( x  6)2 A  ( x  2)( x  6) B  ( x  2)C  x 2 . (1)

4 1
Stavljajući x  2 , iz jednadžbe (1) dobivamo (4) 2  A  4 , 16 A  4 , A   .
16 4
Stavljajući x  6 , iz jednadžbe (1) dobivamo 4C  36 , C  9 .
Uspoređujući koeficijente uz x 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
1 3
A  B  1, B  1  A  1   .
4 4

Dakle,

79
 1 3
2 2
x x 9
2
 2
 4  4  .
( x  6)( x  8 x  12) ( x  2)( x  6) x  2 x  6 ( x  6) 2

Odatle slijedi da je

 1 3 
5 5
x2  9 
 dx     4  4  dx 
3
( x  6)( x 2  8 x  12) 3  ( x  6)
2
x  2 x  6
 

5 5 5
1 1 1 3 1
 9 2
dx    dx    dx 
3
( x  6) 4 3 x2 4 3 x6

5
 1  1
 9
 x6

   ln x  2
 4
5
3
 34   ln x  6  
5
3
 3

 1 1  1 3
 9     ln 3  ln 1    ln  1  ln  3  
 1  3  4 4

 1 1 3 2 1 3
 9  1     ln( 3)  ln(1)   ln(1)  ln( 3)  9    ln( 3)  0   0  ln( 3) 
 3 4 4 3 4 4

1 3 1
6  ln( 3)   ln( 3)  6   ln( 3)  5.450693856 .
4 4 2

x
Zadatak 75. Izračunajte integral  2
dx .
( x  5)( x  6 x  10)

Rješenje: Vrijedi 62  4  1  10  36  40  4  0 pa kvadratna jednadžba x 2  6 x  10  0

nema realnih rješenja. Podintegralnu funkciju rastavljamo na parcijalne razlomke na ovaj
način:

x A Bx  C
2
  2 ,
( x  5)( x  6 x  10) x  5 x  6 x  10

x  ( x 2  6 x  10) A  ( x  5)( Bx  C ) ,

( x 2  6 x  10) A  ( x  5)( Bx  C )  x . (1)

Stavljajući x  5 , iz jednadžbe (1) dobivamo (25  30  10) A  5 , 5 A  5 , A  1 .

Uspoređujući koeficijente uz x 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
A  B  0 , B   A  1.

80
Stavljajući x  0 , iz jednadžbe (1) dobivamo 10 A  5C  0 , 2 A  C  0 , C  2 A  2 .

Dakle,

x 1 x2
2
  2 .
( x  5)( x  6 x  10) x  5 x  6 x  10

Odatle slijedi da je

x 1 x2
 2
dx    dx   2 dx 
( x  5)( x  6 x  10) x5 x  6 x  10

 x3 1 
  ln x  5    2  2  dx 
 x  6 x  10 x  6 x  10 

1 2x  6 1 
  ln x  5     2  2  dx 
 2 x  6 x  10 1  ( x  6 x  9) 

1 2x  6 1
  ln x  5   2 dx   dx 
2 x  6 x  10 1  ( x  3)2

1 ( x 2  6 x  10)
  ln x  5   2 dx  arctg( x  3) 
2 x  6 x  10

1
  ln x  5   ln( x 2  6 x  10)  arctg( x  3)  C .
2

4
9x 2
Zadatak 76. Izračunajte integral  dx .
2 ( x  5)( x 2  2 x  10)

Rješenje: Vrijedi 22  4 1 10  4  40  36  0 pa kvadratna jednadžba x 2  2 x  10  0

nema realnih rješenja. Podintegralnu funkciju rastavljamo na parcijalne razlomke na ovaj
način:

9x2 A Bx  C
2
  2 ,
( x  5)( x  2 x  10) x  5 x  2 x  10

9 x 2  ( x 2  2 x  10) A  ( x  5)( Bx  C ) ,

( x 2  2 x  10) A  ( x  5)( Bx  C )  9 x 2 . (1)

Stavljajući x  5 , iz jednadžbe (1) dobivamo (25  10  10) A  9  25 , 45 A  225 , A  5 .

Uspoređujući koeficijente uz x 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
A  B  9, B  9 A  9 5  4.

81
Stavljajući x  0 , iz jednadžbe (1) dobivamo 10 A  5C  0 , 2 A  C  0 , C  2 A  10 .

Dakle,

9x2 5 4 x  10
2
  2 .
( x  5)( x  2 x  10) x  5 x  2 x  10

Odatle slijedi da je

4 4 4
9x2 5 4 x  10
 2
dx   dx   2 dx 
2
( x  5)( x  2 x  10) 2
x5 2
x  2 x  10

4 4
1  4x  4 6 
 5  dx    2  2  dx 
2
x5 2  x  2 x  10 x  2 x  10 

4 4

 5  ln( x  5)
4
2
 2   x 2
2x  2
 2 x  10
dx  6   2
1
x  2 x  10
dx 
2 2

4 4
( x 2  2 x  10) 1
 5  ln( 9)  ln( 3)  2   2
dx  6   2
dx 
2
x  2 x  10 2
9  ( x  2 x  1)

4
9 4 1
 5  ln    2  ln( x 2  2 x  10)   6
 dx 
 3  2 
 3  ( x  1) 2
2
2

4
1  x 1 
 5  ln( 3)  2  ln(16  8  10)  ln( 4  4  10)  6    arctg  
 3  3  2 


1 3 1   3 
 5  ln( 3)  2  ln(18)  ln(18)  6    arctg    arctg  
3 3 3  3 

1 1  2
 5  ln( 3)  2  0  6    arctg(1)   arctg(1)  5  ln( 3)  6   arctg(1) 
3 3  3


 5  ln( 3)  4  arctg(1)  5  ln( 3)  4   5  ln( 3)    2.35146879 .
4

2
x
Zadatak 77. Izračunajte integral  dx .
0
2 x  9x2  5
4

1
Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju t  x 2 . Vrijedi dt  2 x dx , x dx  dt .
2
Nove granice integracije su 02  0 i 22  4 . I tako

82
 1
2 4
x
 dx   2 2 dt .
0
2 x4  9 x 2  5 0
2t  9t  5

Kvadratna jednadžba 2t 2  9t  5  0 ima rješenja

9  81  4  2  (5) 9  81  40 9  121 9  11  2 20 1
t1, 2      &   & 5.
4 4 4 4 4 4 2

 1
To znači da je 2t 2  9t  5  2 t  (t  5) . Dakle, pod integralom imamo funkciju
 2

1
2 1
 .
 1  1
2 t  (t  5) 4 t  (t  5)
 2  2

Sada tu funkciju rastavljamo na parcijalne razlomke:

1 A B  1
  , 1  4(t  5) A  4 t   B ,
 1 1 t 5  2
4 t  (t  5) t 
 2 2

 1
4(t  5) A  4 t   B  1 . (1)
 2

1  11  1
Stavljajući t   , iz jednadžbe (1) dobivamo 4      A  1 ,  22 A  1 , A   .
2  2 22
11 1
Stavljajući t  5 , iz jednadžbe (1) dobivamo 4   B  1 , 22 B  1 , B  .
2 22

Dakle,

1 1 1 1

2 2 1
2
   22  22 .
2t  9t  5  1  1 1 t 5
2 t  (t  5) 4 t  (t  5) t 
 2  2 2

Odatle slijedi da je

1  1 1 
2
x
4 4  
2  22  22  dt 

0
2 x4  9 x 2  5
dx   2
0
2t  9t  5
dt  
0  t  1 t  5 
 2 

83
 4 4 4 4
1 1 1 1 1 2 1 1
  dt   dt    dt   dt 
22 0 t  1 22 0 t  5 22 0 2t  1 22 0 t  5
2

4 4
1
  
(2t  1)
22 0 2t  1
dt 
1

1
22 0 t  5
dt  
1
22
 ln 2t  1  4
0
 221   ln t  5  
4
0

1 1 1 1
  ln( 9)  ln(1)   ln(1)  ln( 5)    ln( 9)  0   0  ln(5) 
22 22 22 22

1 1 ln(9)  ln( 5) ln( 45)

  ln( 9)   ln( 5)     0.173030113 .
22 22 22 22

2
2x
Zadatak 78. Izračunajte integral  (x 2
dx .
2
 1) 2 ( x 2  1)

Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju t  x 2 . Vrijedi dt  2 x dx , 2 x dx  dt . Nove

granice integracije su  2 2
 2 i 22  4 . I tako

2 4
2x 1
 2 2 2
dx   dt .
2
( x  1) ( x  1) 2
(t  1)2 (t  1)

Sljedeći korak je rastavljanje na parcijalne razlomke:

1 A B C
2
  2
 , 1  (t  1)(t  1) A  (t  1) B  (t  1)2 C ,
(t  1) (t  1) t  1 (t  1) t 1

(t  1)(t  1) A  (t  1) B  (t  1) 2 C  1 . (1)

1
Stavljajući t  1 , iz jednadžbe (1) dobivamo  2 B  1 , B   .
2
1
Stavljajući t  1 , iz jednadžbe (1) dobivamo 4C  1 , C  .
4
2
Uspoređujući koeficijente uz t na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
1
A  C  0 , A  C   .
4

Dakle,

1 1 1
 
1
 4  2  4 .
(t  1) 2 (t  1) t  1 (t  1) 2 t  1

84
Odatle slijedi da je

 1 1 1 
2
2x
4
1
4   
 2 2 2
dx   dt    4  2  4  dt 
( x  1) ( x  1) (t  1) 2 (t  1)  t  1 (t  1)
2
t 1
2 2 2 
 

4 4 4
1 1 1 1 1 1
   dt    2
dt    dt 
4 2 t 1 2 2 (t  1) 4 2 t 1

4
1

   ln( t  1)
4
4
2
 12   t 1 1  1

   ln( t  1)
4
2

  4
2

1 1 1 1 1
   ln( 5)  ln( 3)        ln( 3)  ln(1) 
4 2  5 3 4

1 1 1 35 1 1 1 1 1 2
   ln( 5)   ln( 3)     ln( 3)   0    ln( 5)   ln( 3)   
4 4 2 15 4 4 4 2 2 15

1 1 1
  ln( 3)   ln( 5)   0.080279999 .
2 4 15

3
2x3
Zadatak 79. Izračunajte integral  2 2 2
dx .
0 ( x  4) ( x  4)

3 ln( 7)
Rješenje: Postupak je uglavnom isti kao u zadatku 78., a rezultat je  
8 16
 0.253380615 .

3
x3
Zadatak 80. Izračunajte integral  dx .
0
( x 2  4)( x 4  9)

1
Rješenje: Opet ćemo za početak napraviti supstituciju t  x 2 . Vrijedi dt  2 x dx , x dx  dt .
2
Nove granice integracije su 02  0 i  3 2
 3 . I tako

t
3 3 3 2 3 3
x x t 1 2
 2 4
dx   2 4
 x dx   2
 dt   2
dt .
0
( x  4)( x  9) 0
( x  4 )( x  9 ) 0
( t  4 )( t  9 ) 2 0
(t  4 )( t  9 )

Sada rastavljamo na parcijalne razlomke:

85
 t
2 A Bt  C t
2
  2 ,  (t 2  9) A  (t  4)( Bt  C ) ,
(t  4)(t  9) t  4 t  9 2

t
(t 2  9) A  (t  4)( Bt  C )  . (1)
2

4 2
Stavljajući t  4 , iz jednadžbe (1) dobivamo (16  9) A  , 25 A  2 , A  .
2 25
Uspoređujući koeficijente uz t 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
2
A  B  0, B  A   .
25
9 9 2
Stavljajući t  0 , iz jednadžbe (1) dobivamo 9 A  4C  0 , 4C  9 A , C   A   
4 4 25
9 1 9
   .
2 25 50

Dakle,

t 2 2 9
 t
2  25  252 50 .
(t  4)(t 2  9) t  4 t 9

Odatle slijedi da je

t  2 2 9 
3 3 3   t 
x3
 dx  2
0 (t  4)(t 2  9) 0
dt   25  252 50  dt 
0
( x 2  4)( x 4  9) t 4 t 9 
 
 

3
 2 1 1 2t 9 1 
     2   2  dt 
0 
25 t  4 25 t  9 50 t  9 

3 3 3
2 1 1 (t 2  9) 9 1
  dt    2 dt    2 2 dt 
25 0 t  4 25 0 t  9 50 0 3  t

3
9 1 t 

2
25
 ln t  4 3
0
 1  2
  ln( t  9)
25 
3

0
     arctg   
 50  3  3  0 


2 1 9 1 1 
  ln(1)  ln( 4)   ln(18)  ln( 9)     arctg(1)   arctg(0) 
25 25 50  3 3 

86
 2 1  18  9  1  1  4 1 9 
  0  2  ln( 2)   ln         0     ln( 2)   ln( 2)   
25 25  9  50  3 4 3  25 25 50 12

5 3  ln( 2) 3
  ln( 2)       0.091505546 .
25 50 4 5 200

4
x
Zadatak 81. Izračunajte integral  dx .
0 ( 2  x )  ( 4  x)

Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju t  x . Vrijedi x  t , x  t 2 , dx  2t dt .

Nove granice integracije su 0  0 i 4  2 . I tako

4 2 2
x t 2t 2

0 ( 2  x )  ( 4  x)
dx  
0
(2  t )(4  t 2 )
 2t dt  0 (t  2)(t 2  4) dt .

Slijedi rastavljanje na parcijalne razlomke:

2t 2 A Bt  C
2
  2 , 2t 2  (t 2  4) A  (t  2)( Bt  C ) ,
(t  2)(t  4) t  2 t  4

(t 2  4) A  (t  2)( Bt  C )  2t 2 . (1)

Stavljajući t  2 , iz jednadžbe (1) dobivamo (4  4) A  2  4 , 8 A  8 , A  1 .

Uspoređujući koeficijente uz t 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
A  B  2 , B  2  A  2 11.
Stavljajući t  0 , iz jednadžbe (1) dobivamo 4 A  2C  0 , 2 A  C  0 , C  2 A  2 .

Dakle,

2t 2 1 t2
2
  2 .
(t  2)(t  4) t  2 t  4

Odatle slijedi da je

4 2 2
x 2t 2  1 t 2 

0 (2  x )  (4  x )
dx  
0
2
(t  2)(t  4)
dt   
0 
 2
t  2 t  4
 dt 

2 2 2 2
 1 1 2t 1  1 1 (t 2  4) 1
    2  2 2  dt   dt    2 dt  2   2 2 dt 
0 
t2 2 t 4 t  4 0
t2 2 0 t 4 0
2 t

2
1 2 1 t 
 ln( t  2) 0   ln( t 2  4)   2    arctg 
2
  
2  0   2 2 0


87
 1 1 1 
 ln( 4)  ln( 2)   ln(8)  ln( 4)  2    arctg(1)   arctg(0) 
2 2 2 

4 1 8 1  1  1 
 ln     ln    2      0   ln( 2)   ln( 2)  2  
2 2  4 2 4 2  2 8

3 
  ln( 2)   0.254322607 .
2 4

12
1
Zadatak 82. Izračunajte integral  dx .
1 x  ( 5 x  4  2)

Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  5 x  4 . Vrijedi 5 x  4  t 2 , 5 x  t 2  4 ,

1 1 2
x   (t 2  4) i dx   2t dt  t dt . Nove granice integracije su 5  4  9  3 i
5 5 5
60  4  64  8 . I tako

2
12 8 8 t
1 1 2 5
 x  ( 5 x  4  2)
dx  
1 2
 t dt  
5 1 2
dt 
1 3  (t  4)  (t  2) 3  (t  4)  (t  2)
5 5

8 8
2t 2t
 dt   dt .
3
(t  2)(t  2)(t  2) 3
(t  2)(t  2)2

Slijedi rastavljanje na parcijalne razlomke:

2t A B C
2
   , 2t  (t  2)2 A  (t  2)(t  2) B  (t  2)C ,
(t  2)(t  2) t  2 t  2 (t  2)2

(t  2) 2 A  (t  2)(t  2) B  (t  2)C  2t . (1)

4 1
Stavljajući t  2 , iz jednadžbe (1) dobivamo 16 A  4 , A   .
16 4
Stavljajući t  2 , iz jednadžbe (1) dobivamo  4C  4 , C  1 .
Uspoređujući koeficijente uz t 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
1
A  B  0, B  A   .
4

Dakle,

88
 1 1

2t 1
2
 4  4  .
(t  2)(t  2) t  2 t  2 (t  2)2

Odatle slijedi da je

 1 1 
12 8 8
 4  
1 2t 1
 dx   dt     4  2
dt 
1 x  ( 5 x  4  2) 3
(t  2)(t  2)2 3  t  2 t  2 (t  2) 
 

8 8 8 8
1 1 1 1 1  1 1 1 1 1
  4  t  2  4  t  2  (t  2) 2  dt  4   t  2 dt  4   t  2 dt   (t  2)2 dt 
3   3 3 3


1
4

 ln( t  2)
8
3
 14   ln(t  2)   t 1 2
8
3



 3

1 1  1 1
  ln( 6)  ln(1)   ln(10)  ln( 5)     
4 4  10 5 

1 1  10  1 2 1 1 1
  ln( 6)  0   ln       ln( 6)   ln( 2)  
4 4  5  10 10 4 4 10

1 1 1  6  1 ln( 3) 1
  ln( 6)  ln( 2)    ln       0.374653072 .
4 10 4  2  10 4 10

4
1
Zadatak 83. Izračunajte integral  dx .
3 ( x  2)  (3  x  3  1)

Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  x  3 . Vrijedi x  3  t , x  3  t 2 , x  t 2  3 ,

dx  2t dt . Nove granice integracije su 3  3  0  0 i 4  3  1  1 . I tako

4 1
1 1

3 ( x  2)  (3  x  3  1)
dx   2
0
(t  3  2 )(3t  1)
 2t dt 

1 1
2t 2t
 2
dt   dt .
(3t  1)(t  1) 
0 3 t 
1  2
0
 (t  1)
 3

Slijedi rastavljanje na parcijalne razlomke:

89
 2t A Bt  C  1
  2 , 2t  3(t 2  1) A  3 t  ( Bt  C ) ,
 1 2 1 t 1  3
3 t  (t  1) t 
 3 3

 1
3(t 2  1) A  3 t  ( Bt  C )  2t . (1)
 3

1 1  2 1  2 10 2
Stavljajući t   , iz jednadžbe (1) dobivamo 3  1 A   ,   3  A   , A ,
3 9  3 3  3 3 3
2 1
10 A  2 , A     .
10 5
Uspoređujući koeficijente uz t 2 na lijevoj i na desnoj strani, iz jednadžbe (1) dobivamo
1
3 A  3B  0 , A  B  0 , B   A  .
5
1 3
Stavljajući t  0 , iz jednadžbe (1) dobivamo 3 A  3   C  0 , 3 A  C  0 , C  3 A  .
3 5

Dakle,

1 1 3
 t
2t
 5  52 5 .
 1 1 t 1
3 t  (t 2  1) t 
 3 3

Odatle slijedi da je

 1 1 3
4 1 1   t 
1 2t 5
 dx   dt     2 5  dt 
5
( x  2)  (3  x  3  1)  1 2
0 3 t   t  1 t 1 
3
 (t  1) 0
 
 3  3 

 
1  1 1 1 t 3 1 
1
2t
   dt    1 3 1 3 1 

0
  2   2
 5 t  1 5 t  1 5 t  1 0
    2   2 
 5 3t  1 10 t  1 5 1  t 
dt 
 
 3 

1
 1 1 3 
   ln( 3t  1)   ln(t 2  1)   arctg(t ) 
 5 10 5  0

1 1 3 1 1 3
   ln( 4)   ln( 2)   arctg(1)   ln(1)   ln(1)   arctg(0) 
5 10 5 5 10 5

2 1 3  1 1 3
  2  ln( 2)   ln( 2)     0   0   0 
10 10 5 4 5 10 5

90
 3 3 3 3  ln( 2)
  ln( 2)     0.263294743 .
10 20 20 10

5
1
Zadatak 84. Izračunajte integral  dx .
1 ( x  3)  ( x  1  2)

 ln( 2)
Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 83., a rezultat je   0.219412286 .
8 4

(4 x  1) 2  4  (2 x  1) 2
Zadatak 85. Izračunajte integral  dx .
3
(4 x  1)5 (2 x  1)7

(4 x  1)2  4  (2 x  1)2 (4 x  1) 2  4  (2 x  1)2

Rješenje:  dx   dx 
3
(4 x  1)5 (2 x  1)7  4x  1 
5
12
3   (2 x  1)
 2 x  1 

(4 x  1) 2  4  (2 x  1) 2 (4 x  1)2  4  (2 x  1)2 dx
 dx   5

 4x  1 
5 (2 x  1)2
3    (2 x  1)
4  4x  1  3
2
   (2 x  1)
 2x  1   2x  1 

2
 4x  1 
  4
 2x  1  dx
 5
.
(2 x  1) 2
 4x  1  3
 
 2x  1 

4x  1 4  (2 x  1)  (4 x  1)  2
Sada ćemo napraviti supstituciju t  . Vrijedi dx  dt ,
2x  1 (2 x  1) 2
8 x  4  8x  2  2 dx dx 1
2
dx  dt , 2
 dt , 2
  dt . I tako
(2 x  1) (2 x  1) (2 x  1) 2

2
 4x  1 
  4
(4 x  1)2  4  (2 x  1) 2  2x  1  dx t2  4  1 
 dx        dt 
3
(4 x  1)5 (2 x  1) 7
5
(2 x  1)2  5
 2
 4x  1 3 t 3
 
 2x  1 

 1 5
   1  1 13 5
 
4 2
  t  2t 3  dt   1  3  t 3  2    3   t 3  C 

   t 3  4t 3      dt    2 
   2   2 4  2

91
 4 2
3  4x 1  2x  1 
  3    3 3   C .
8  2x 1  4x  1 

92
8. Integriranje transcendentnih funkcija
U ovom poglavlju računamo integrale u kojima se, između ostaloga, pojavljuju
trigonometrijske funkcije, arkus funkcije i eksponencijalna funkcija. Kod računanja integrala,
x
služimo se supstitucijama (kao, na primjer, supstitucijom t  tg  ) i parcijalnom
2
integracijom. Također koristimo i razne trigonometrijske identitete.

 x
2 arctg ( 3) tg 2  
Zadatak 86. Izračunajte integral  2 dx .

 2 sin( x )  cos( x )  1
2

x 2t
Rješenje: Napravit ćemo supstituciju t  tg  . Kod te supstitucije vrijedi sin( x)  ,
2 1  t2
1  t2 2dt  
cos( x)  2
i dx  2
. Nove granice integracije bit će tg   1 i tg(arctg(3))  3 . I
1 t 1 t 4
tako

x
2 arctg ( 3) tg 2   3 3
2 t2 2dt 2t 2
 dx     dt 
 2 sin( x )  cos( x)  1 1
2t 1  t2 1  t 2 1 4t  (1  t 2 )  1  t 2
2  1
2 1 t2 1 t2

3 3 3 3
2t 2 2t 2 t t  2 2 
 2 2
dt   2 dt   dt      dt 
1
4t  1  t  1  t 1
2t  4t 1
t2 1 
t  2 t  2

3
 1  3
  1  2   dt  t  2  ln( t  2) 1
 3  2  ln( 5)  1  2  ln( 3) 
1  t  2 

5  25 
 2  2  ln( 5)  ln( 3)  2  2  ln    2  ln    0.978348752 .
3  9 

arctg ( 5 )
2  tg 2 ( x)
Zadatak 87. Izračunajte integral  dx .
 3  sin( 2 x )  cos(2 x )  1
4

1 1
Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju u  2 x . Vrijedi x  u , dx  du . Nove
2 2

granice integracije su i 2  arctg(5) . I tako
2

93
 u
arctg ( 5 ) 2 2 arctg ( 5 ) 2  tg 2  
2  tg ( x)  2 1
 dx    du .
 3  sin( 2 x )  cos(2 x)  1  3  sin( u )  cos(u )  1 2
4 2

u 2t
Sada ćemo napraviti supstituciju t  tg  . Kod te supstitucije vrijedi sin( u )  ,
2 1 t2
1 t2 2dt  
cos(u )  2
i du  2
. Nove granice integracije bit će tg   1 i tg(arctg(5))  5 .
1 t 1 t 4
Dakle,

u
2 arctg ( 5 ) 2  tg 2   5
 2 1 2t 2 1 2dt
  du   2
  
 3  sin( u )  cos(u )  1 2 1
2t 1 t 2 1 t2
3  1
2 1 t2 1 t2

5 5 5 5
2t 2 dt 2t 2 2t 2 t
 2
 2
 2 2
dt   2 dt   dt 
6t 1  t 1 t 6t  1  t  1  t 2t  6t t3
1  1 1 1 1
1 t2 1 t2

5 5
t 3 3   1  5
    dt   1  3   dt t  3  ln( t  3) 1
 5  3  ln(8)  1  3  ln( 4) 
1  t  3 t  3  1  t 3

8
 4  3  ln(8)  ln( 4)  4  3  ln    4  3  ln( 2)  4  ln(8)  1.920558458 .
 4

  x
2 tg 
Zadatak 88. Izračunajte integral 2 dx .

 2arctg ( 2 )
2  sin( x)  6  cos( x)  7

x
Rješenje: Ponovo ćemo napraviti supstituciju t  tg  . Kod te supstitucije vrijedi
2
2
2t 1 t 2dt
sin( x)  2
, cos( x)  2
i dx  . Nove granice integracije bit će
1 t 1 t 1 t2
 
tg(arctg(2))   tg(arctg(2))  2 i tg   1 . I tako
4

  x
2 tg  1
 2 t 2dt
 dx   2
 
 2arctg ( 2 )
2  sin( x )  6  cos( x )  7 2
2t 1t 1 t2
2 2
 6 7
1 t 1 t2

94
 1 1 1
t 2dt 2t 2t
  2
 2
 2 2
dt   2 dt .
4t 6  6t 1 t 4t  6  6t  7  7t t  4t  13
2  7  2  2
1 t2 1  t2

Kvadratna jednadžba t 2  4t  13  0 nema realnih rješenja. Naime, 42  4 1  13  16  52 

 36  0 . Dakle, polinom t 2  4t  13 nije moguće napisati kao produkt dvaju polinoma
prvoga stupnja. Računanje integrala nastavlja se ovako:

1 1
2t  2t  4 4 
 2
dt    2  2  dt 
2
t  4t  13 2 
t  4t  13 t  4t  13 

1
 (t 2  4t  13) 1 
 2  t 2  4t  13  4  9  (t 2  4t  4)  dt 
1
1 1
 ln( t 2  4t  13)  4  dt 
2
2
3  (t  2) 2
2

1
1 t  2 
 ln(1  4  13)  ln( 4  8  13)  4    arctg  
3  3 
 
2 

1  3 1  0   18  1 1 
 ln(18)  ln( 9)  4    arctg    arctg   ln    4    arctg(1)   arctg(0) 
3  3 3  3  9 3 3 

1  1  1  
 ln( 2)  4      0  ln( 2)  4    ln( 2)   0.35405037 .
3 4 3  3 4 3


4
Zadatak 89. Izračunajte integral  x  cos(3x)  cos( x) dx .
0

1
Rješenje: Pomoću formule cos( )  cos(  )   cos(   )  cos(   ) dobivamo
2
1
cos(3x )  cos( x)   cos(4 x)  cos(2 x) . Dakle,
2

  
4 4 4
1 1 1 
 x  cos(3x)  cos( x) dx   x  2  cos(4 x)  cos(2 x) dx   x   2  cos(4 x)  2  cos(2 x) dx .
0 0 0

95
 1 1
Sada parcijalno integriramo i to tako da je u  x , v   cos(4 x )   cos(2 x) i
2 2
1 1
v   sin( 4 x )   sin( 2 x ) . Na taj način dobivamo
8 4


4
1 1 
 x   2  cos(4 x)  2  cos(2 x) dx 
0

 
4
1 1  4
1 1 
 x    sin( 4 x)   sin( 2 x )   1   sin( 4 x )   sin( 2 x) dx 
8 4  0 0 8 4 


4
 1 1    1 1   1 1 
    sin( )   sin    0    sin( 0)   sin( 0)   
 8  sin( 4 x )   sin( 2 x) dx 
4 8 4  2  8 4  0 4 


 1 1  1 1  1 1  4
    0   1  0    0   0     cos(4 x)   cos(2 x) 
4 8 4  8 4   32 8  0

 1 1 1   1 1
   0  0   cos( )   cos    cos(0)   cos(0) 
4 4 32 8  2  32 8

 1 1 1 1  2 1  1 2  3
   (1)   0   1   1         0.00884954 .
16 32 8 32 8 16 32 8 16 16 16 16


2
Zadatak 90. Izračunajte integral  x  1  sin( 4 x ) dx .
4

 
2 2
Rješenje:  x  1  sin( 4 x ) dx   x  sin 2 (2 x)  cos 2 (2 x )  2 sin( 2 x ) cos(2 x ) dx 
 
4 4

 
2 2
  x  sin 2 (2 x )  2 sin( 2 x ) cos(2 x)  cos 2 (2 x ) dx   x  sin( 2 x)  cos(2 x)2 dx 
 
4 4


2
  x  sin( 2 x)  cos(2 x ) dx .

4

96
Sada parcijalno integriramo i to tako da je u  x , v  sin( 2 x)  cos(2 x ) i
1 1 1
v    cos(2 x)   sin( 2 x )    cos(2 x )  sin( 2 x ) . Na taj način dobivamo
2 2 2


2

 x  sin( 2 x)  cos(2 x) dx 


4

 
2
1 2  1 
  x  cos(2 x)  sin( 2 x)   1    cos(2 x)  sin( 2 x) dx 
2 
  2 
4
4


2
1  1        1
    cos( )  sin( )    cos   sin       cos(2 x )  sin( 2 x) dx 
2 2 2 4  2  2  2 
4


 
  1  1 1  2 
   (1  0)   (0  1)     sin( 2 x )   cos(2 x) 
4 8 2  2 2  

 4

  1 1 1 1   1   
      sin(  )   cos( )   sin     cos  
4 8 2 2 2 2 2 2  2 

2  1  1 1 1 1  3 1  1 1  3 1
      0   (1)   1   0        0 
8 8 2 2 2 2 2  8 2 2 2 8 2

3
  1.178097245 .
8


4
Zadatak 91. Izračunajte integral  x  sin( x) 
0
1  cos(4 x ) dx .


4
Rješenje:  x  sin( x)  1  cos(4 x) dx 
0


4
  x  sin( x)  cos 2 (2 x )  sin 2 (2 x)  cos2 (2 x)  sin 2 (2 x) dx 
0

97
  
4 4
  x  sin( x)  2  cos 2 (2 x ) dx   2  x  sin( x )  cos(2 x) dx .
0 0

1
Pomoću formule sin( )  cos( )   sin(   )  sin(   ) dobivamo da je
2
1 1
sin( x)  cos(2 x)   sin( 3 x)  sin(  x )   sin( 3 x)  sin( x ) . Dakle,
2 2

 
4 4
 2  x  sin( x)  cos(2 x ) dx  
0 0

4
1 2
2  x   sin( 3 x)  sin( x ) dx    x  sin( 3 x)  sin( x ) dx .
2 0
2

2
Sada parcijalno integriramo i to tako da je u   x , v  sin( 3 x)  sin( x ) i
2
1
v    cos(3 x)  cos( x ) . Na taj način dobivamo
3


4
2
  x  sin( 3x )  sin( x ) dx 
0
2

 
4 4
2  1  2  1 
  x    cos(3 x)  cos( x)      cos(3x )  cos( x) dx 
2  3  0 0
2  3 

2   1  3     2  1 
      cos   cos    0     cos(0)  cos(0) 
2 4  3  4   4  2  3 

2 4 1 
 
2 0  3  cos(3 x)  cos( x ) dx 


 1    
2  2  2 2  1  4 
      
 0    sin( 3 x)  sin( x) 
8  3  2  2  2  9  0 


2   2 3 2   
      2   1  2  2  1  0  0 
8   
 6 6  2 9 2 2 9 

2  4  2 2  2 9  2  8 2  8  2   16
           
8 6 2  18 18  8  6 2  18  6 36

98
  4
   0.079154331 .
6 9


2
Zadatak 92. Izračunajte integral x

 1  cos(2 x ) dx .
2

 
Rješenje: x
2
 1  cos(2 x) dx  x
2

 1  cos 2 ( x )  sin 2 ( x) dx  
 
2 2

 
  x  cos ( x)  sin ( x)  cos ( x )  sin ( x ) dx   x 2  2 sin 2 ( x) dx 
2 2 2 2 2

 
2 2


  x 2  2  sin( x ) dx .

2

Sljedeći korak je parcijalna integracija. Uzimamo da je u  x 2 , v  2  sin( x ) i

v   2  cos( x ) . Time dobivamo

 

 
x 2  2  sin( x) dx  x 2   2  cos( x)  
 
  2 x   2  cos( x) dx  
 2 
2 2

2  
 
   
    2  (1)      2  0   2 2 x  cos( x) dx   2  2   2 2 x  cos( x ) dx .
2

2  
2 2

Sada ćemo još jednom parcijalno integrirati. Ovaj će put biti u  2 2 x , v  cos(x) i
v  sin( x ) . Račun ide ovako:


   
 2  2   2 2 x  cos( x ) dx   2  2  2 2 x  sin( x )     2 2  sin( x) dx 
  2 
2 2



 2  2  2 2   0  2 2   1  2 2    sin( x) dx 
2 
2

 2   2  0  2    2 2  cos( x)  
 /2
 2   2  2    2 2  (1  0) 

99
 2   2  2    2 2  2  ( 2    2)  6.686418337 .

1
2
Zadatak 93. Izračunajte integral  x  arccos(2 x ) dx .
0

Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju t  arccos(2 x ) . Vrijedi arccos(2 x)  t ,

1 1 
2 x  cos(t ) , x  cos(t ) i dx   sin( t ) dt . Nove granice integracije su arccos(0)  i
2 2 2
arccos(1)  0 . I tako

1
2 0 0
1  1 1
 x  arccos(2 x ) dx   cos(t )  t     sin( t ) dt     t  sin( t )  cos(t ) dt 
0  2  2 4 
2 2

  
2 2 2
1 1 1
   t  sin( t )  cos(t ) dt    t  2 sin( t ) cos(t ) dt    t  sin( 2t ) dt .
4 0 8 0 8 0

1
Sada ćemo parcijalno integrirati i to tako da je u  t , v  sin( 2t ) i v   cos(2t ) . Na taj
2
način dobivamo

 
2
 
2

1 1   1 2
 1 
 t  sin( 2t ) dt   t     cos(2t )   1     cos(2t ) dt  
8 0 8 2  2
  0 0 


 
1   1   1 1 2 
        cos( )  0      cos(0)    cos(2t ) dt  
8 2  2  2 2 0
 
 


  
1   1 1 2
   1    1   1  sin( )  1  sin( 0)  
    (1)  0    sin( 2t )
8  4 2 2 0
  8  4 2  2 2 

  

1  1  1 1  1   1  1  
       0   0       0      0.09817477 .
8 4 2 2 2  8  4 2  8 4 32

1
Zadatak 94. Izračunajte integral  x 2  arcsin( x ) dx .
0

100
Rješenje: Za početak ćemo napraviti supstituciju t  arcsin( x) . Vrijedi arcsin( x )  t ,

x  sin(t ) i dx  cos(t ) dt . Nove granice integracije su arcsin( 0)  0 i arcsin(1)  . I tako
2

  
1 2 2 2
2 1
x  arcsin( x) dx   sin 2 (t )  t  cos(t ) dt   t  sin 2 (t ) cos(t ) dt   t  3 sin 2 (t ) cos(t ) dt .
0 0 0 0
3

1
Zatim ćemo parcijalno integrirati. Pri tome ćemo uzeti da je u  t , v  3 sin 2 (t ) cos(t ) i
3
3
v  sin (t ) . Na taj način dobivamo

 

2 2
1 2 1 2 1
 3 t  3sin (t ) cos(t ) dt  t  sin 3 (t )   sin 3 (t ) dt 
0
3 0 0
3

 

1  1 1 2  1 2
   13   0  03    sin 2 (t )  sin( t ) dt   0    1  cos 2 (t )  sin( t ) dt 
3 2 3 3 0 6 3 0
 

2
 1
  
   1  cos2 (t )   sin( t ) dt .
6 3 0

Za kraj ćemo još napraviti i supstituciju u  cos(t ) . Vrijedi du   sin( t ) dt . Nove granice
 
integracije su cos(0)  1 i cos   0 . Dakle,
2


2 0 1
 1  1  1
6 3 0
 
   1  cos 2 (t )   sin( t ) dt     (1  u 2 ) du     (u 2  1) du 
6 3 1 6 3 0

1
 1  u 3    1 1 0   1  2  2
     u        1   0           0.301376553 .
6 3  3  0  6 3  3 3  6 3  3 6 9


2
Zadatak 95. Izračunajte integral x  arctg(2 x) dx .

Rješenje: Za početak ćemo parcijalno integrirati i to tako da je u  arctg(2 x ) , v  x 2 i

x3
v . Na taj način dobivamo
3

101
 2 2 x3 2 x3
x  arctg(2 x ) dx   arctg(2 x)  x dx  arctg(2 x)   
3
 dx 
1  (2 x ) 2 3

x3 1 2 x3 x3 1 x2
  arctg(2 x)    dx   arctg(2 x )     2 x dx .
3 3 1  4x2 3 3 1  4 x2

Zatim ćemo napraviti supstituciju t  x 2 . Vrijedi dt  2 x dx pa je

x3 1 x2 x3 1 t
 arctg(2 x )    2
 2 x dx   arctg(2 x )    dt 
3 3 1  4x 3 3 1  4t

x3 1 4t x3 1  1  4t 1 
  arctg(2 x)    dt   arctg(2 x)       dt 
3 12 1  4t 3 12  1  4t 1  4t 

x3 1  1 4  x3 1  1 
  arctg(2 x )    1    dt   arctg(2 x)    t   ln 1  4t   C 
3 12  4 1  4t  3 12  4 

x3 t 1 x3 x2 1
  arctg(2 x )    ln 1  4t  C   arctg(2 x )    ln(1  4 x 2 )  C .
3 12 48 3 12 48

 sin 
8
Zadatak 96. Izračunajte integral ( x)  cos 28 ( x)  3  sin 10 ( x)  cos 26 ( x ) dx .

 sin 
8
Rješenje: ( x)  cos28 ( x)  3  sin 10 ( x )  cos26 ( x) dx 

  sin 8 ( x)  cos28 ( x ) dx   3  sin 10 ( x )  cos26 ( x ) dx 

1
 cos 27 ( x )  9 sin 8 ( x) cos( x ) dx   3  sin 10 ( x)  cos26 ( x) dx .
9

Sada u prvom integralu koristimo parcijalnu integraciju. Pri tome uzimamo da je

1
u  cos27 ( x ) , v  9 sin 8 ( x ) cos( x ) i v  sin 9 ( x) . Na taj način dobivamo
9

1
 cos 27 ( x)  9 sin 8 ( x ) cos( x) dx   3  sin 10 ( x)  cos 26 ( x ) dx 
9

1 27
 cos 27 ( x )  sin 9 ( x)   cos26 ( x) sin( x)  sin 9 ( x) dx   3  sin 10 ( x )  cos26 ( x) dx 
9 9

1
  sin 9 ( x )  cos 27 ( x )   3  cos26 ( x)  sin( x )  sin 9 ( x) dx   3  sin 10 ( x )  cos26 ( x) dx 
9

102
 1
  sin 9 ( x )  cos 27 ( x )   3  sin 10 ( x)  cos26 ( x) dx   3  sin 10 ( x)  cos26 ( x) dx 
9

1
  sin 9 ( x )  cos 27 ( x)  C .
9

 sin 
6
Zadatak 97. Izračunajte integral ( x )  cos 22 ( x)  3  sin 8 ( x)  cos 20 ( x ) dx .

1
Rješenje: Postupak je isti kao u zadatku 96., a rezultat je  sin 7 ( x )  cos 21 ( x)  C .
7

sin(  x) cos( x )
Zadatak 98. Izračunajte integral  dx .
e x

Rješenje: Kao prvo,

sin(  x) cos( x)  sin( x ) cos( x )

 x
dx   x
dx    sin( x ) cos( x)e x dx 
e e

1 1
    2 sin( x ) cos( x )  e x dx     sin( 2 x )e x dx .
2 2

x
Sada ćemo izračunati integral  sin( 2 x)e dx pa ćemo onda lako dobiti i integral
sin(  x) cos( x )
 x
dx . Računanje integrala  sin( 2 x )e x dx započinjemo parcijalnom
e
integracijom kod koje je u  sin( 2 x) , v  e x i v  e x :

x
 sin( 2 x)e dx  sin( 2 x )e x   2 cos(2 x )e x dx .

Zatim još jednom parcijalno integriramo, ali tako da je ovaj put u  2 cos(2 x ) , v  e x i
v  ex :

 
sin( 2 x)e x   2 cos(2 x)e x dx  sin( 2 x)e x  2 cos(2 x )e x    4 sin( 2 x )e x dx   
 sin( 2 x)e x  2 cos(2 x )e x  4   sin( 2 x )e x dx  sin( 2 x)  2 cos(2 x)  e x  4  sin( 2 x)e x dx .

Sve skupa,

 sin( 2 x)e
x
dx  sin( 2 x )  2 cos(2 x)  e x  4  sin( 2 x )e x dx ,

5   sin( 2 x )e x dx  e x  sin( 2 x)  2 cos(2 x)  C ,

103
 e x  sin( 2 x )  2 cos(2 x)
 sin( 2 x )e x dx  C.
5

I tako

sin(  x) cos( x ) 1 x 1  e x  sin( 2 x)  2 cos(2 x) 

 e x
dx  
2
  sin( 2 x ) e dx   
2  5
 C 


e x  2 cos(2 x)  sin( 2 x)

 C.
10

cos(2 x) sin( 2 x)
Zadatak 99. Izračunajte integral  dx .
ex

Rješenje: Kao prvo,

cos(2 x) sin( 2 x ) 1
 x
dx   sin( 2 x) cos(2 x)e  x dx    2 sin( 2 x) cos(2 x )  e  x dx 
e 2

1
 sin( 4 x)e  x dx .
2

1
Integral  sin( 4 x )e  x dx ćemo izračunati pomoću dvije parcijalne integracije. Kod prve
2
1
parcijalne integracije će biti u  sin( 4 x ) , v  e  x i v  e  x :
2

1 1 4
 sin( 4 x)e  x dx  sin( 4 x)  (e  x )   cos(4 x )  ( e  x ) dx 
2 2 2

1
  sin( 4 x )e  x   2 cos(4 x)e  x dx .
2

Kod druge parcijalne integracije će biti u  2 cos(4 x) , v  e  x i v  e  x :

1
 sin( 4 x )e  x   2 cos(4 x)e  x dx 
2

1
  sin( 4 x )e  x  2 cos(4 x )  (e  x )    8 sin( 4 x )  (e  x ) dx 
2

1
  sin( 4 x)e  x  2 cos(4 x)e  x  8   sin( 4 x)e  x dx 
2

104
 1
   sin( 4 x )  4 cos(4 x)  e  x  8   sin( 4 x )e  x dx 
2

sin( 4 x)  4 cos(4 x)
 x
 8   sin( 4 x)e  x dx .
2e

Sve skupa,

1 sin( 4 x )  4 cos(4 x) 1
 sin( 4 x )e  x dx   x
 16   sin( 4 x)e  x dx ,
2 2e 2

1 sin( 4 x)  4 cos(4 x )
17   sin( 4 x )e  x dx   C,
2 2e x

1 sin( 4 x)  4 cos(4 x)
 sin( 4 x)e  x dx   C.
2 34e x

To znači da je i

cos(2 x ) sin( 2 x ) sin( 4 x )  4 cos(4 x)

 x
dx   C .
e 34e x

105
9. Računanje površina i volumena
U ovom poglavlju rješavamo zadatke o površinama i volumenima.

Kada, u zadacima koji slijede, računamo površinu lika L , onda lik L uvijek ima svojstvo da
postoje realni brojevi a i b i neprekidne funkcije f (x ) i g (x) takvi da vrijedi:

1) a  b ,
2) ako je x  a, b , onda je f ( x)  g ( x ) ,

3) lik L je skup ( x, y )   2 : a  x  b, g(x )  y  f ( x) .

b
Poznato je da je liku L , koji ima svojstva 1), 2) i 3), površina jednaka   f ( x)  g ( x) dx .
a

Nadalje, u zadacima koji slijede, računanje volumena se uvijek svodi na računanje volumena
takvog tijela T za kojega postoje realni brojevi a i b i neprekidna funkcija f (x ) takvi da
vrijedi:

1) a  b ,
2) ako je x  a, b , onda je f ( x )  0 ,

3) tijelo T nastaje rotacijom lika ( x, y )   2 : a  x  b, 0  y  f ( x) oko iks osi.

b
Poznato je da je tijelu T , koje ima svojstva 1), 2) i 3), volumen jednak     f ( x ) 2 dx .
a

Zadatak 100. Neka je T trokut s vrhovima A  (0, 0) , B  (0, 10) i C  (5, 10) . Neka se lik
L sastoji od onih točaka E koje imaju sljedeća dva svojstva:

 točka E leži unutar trokuta T ;

 produkt
( udaljenost točke E od stranice AB)  ( udaljenost točke E od stranice BC )
je veći od 8 (osam).

Kolika je površina lika L ?

106
 Slika 10. Lik iz zadatka 100.

Rješenje: Ako točka ( x, y ) leži unutar trokuta T , onda je udaljenost točke ( x, y ) od stranice
AB jednaka x , a udaljenost točke ( x, y ) od stranice BC je jednaka 10  y . Točka ( x, y )
pripada liku L onda kada je

10 x  8 8
x  (10  y )  8 , 10 x  xy  8 ,  xy  10 x  8 , xy  10 x  8 , y  10  .
x x

Jednadžba stranice AC je y  2 x . Dakle, donji rub lika L je pravac y  2 x , a gornji rub lika
8
L je hiperbola y  10  . U kojim se točkama pravac y  2 x siječe s hiperbolom
x
8
y  10  ?
x

107
 8
2 x  10  , 2 x 2  10 x  8 , 2 x 2  10 x  8  0 , x 2  5x  4  0 ,
x

5  25  16 5  3 2 8
x   & 1 & 4.
2 2 2 2

Sjecišta su točke (1, 2) i (4, 8) . Površina lika L je

4
 8  2 4
 10  x  2 x  dx  (10 x  8  ln( x)  x
1
)
1
 40  8 ln( 4)  16  10  8 ln(1)  1 

 40  8  2 ln( 2)  16  10  8  0  1  15  16 ln( 2)  3.909645111 .

Zadatak 101. Neka je L lik koji ima sljedeća svojstva:

Prvo svojstvo: Krajnje lijeva točka lika L je ishodište (0, 0) .

Drugo svojstvo: Krajnje desna točka lika L je prvo-poslije-ishodišta sjecište krivulje
y  2 x  sin( x) cos( x) s krivuljom y  2 x  sin( 3 x) cos(3 x) .
Treće svojstvo: Donji rub lika L je dio krivulje y  2 x  sin( x) cos( x) .
Četvrto svojstvo: Gornji rub lika L je dio krivulje y  2 x  sin( 3 x) cos(3 x) .

Kolika je površina lika L ?

Slika 11. Lik iz zadatka 101.

108
Rješenje: Kao prvo, 2 x  sin( x) cos( x)  x  2 sin( x) cos( x)  x  sin( 2 x) i
2 x  sin( 3 x) cos(3 x)  x  2 sin( 3x ) cos(3 x)  x  sin( 6 x) .

Neka je x1 apscisa prvog-poslije-ishodišta sjecišta krivulje y  x  sin( 2 x ) s krivuljom

y  x  sin( 6 x ) . Vrijedi

x1  sin( 2 x1 )  x1  sin( 6 x1 ) , pa je sin( 2 x1 )  sin( 6 x1 ) .


Broj x1 leži u intervalu 0, pa brojevi 2x1 i 6x1 oba leže u intervalu 0,  . Zato iz
6
sin( 2 x1 )  sin( 6 x1 ) slijedi da vrijedi jedno od sljedećega:


2 x1  6 x1 ,  4 x1  0 , x1  0 ili 2 x1    6 x1 , 8x1   , x1  .
8


Budući da je x1  0 , zaključujemo da je x1  . Površina lika L je
8

 
8 8

 x  sin( 6 x)  x  sin( 2 x) dx   x  sin( 6 x)  sin( 2 x) dx .

0 0

Sada ćemo parcijalno integrirati. Uzet ćemo da je u  x , v  sin( 6 x)  sin( 2 x ) i

1 1
v   cos(6 x )  cos(2 x) . Na taj način dobivamo
6 2


8

 x  sin( 6 x)  sin( 2 x) dx 

0

 
8
 1 1  8
 1 1 
 x   cos(6 x)  cos(2 x)   1    cos(6 x)  cos(2 x ) dx 
 6 2  0 0  6 2 


8
  1  6  1  2  1 1 
   cos   cos   0    cos(6 x )  cos(2 x ) dx 
8  6  8  2  8  0 
6 2 


  1  3  1     1 1  8
   cos   cos     sin( 6 x)  sin( 2 x) 
8  6  4  2  4    36 4  0

  1  2  1 2  1  3  1  
           sin    sin    0  0 
8  6  2  2 2  36  4  4 4

109
   2 2  1 2 1 2  2 3 2  1 1 2
              
8  12 4  36 2 4 2 8 12  36 4  2

 4 2 1 9 2  2 8 2  2 8 2  2 2
            
8 12 36 2 8 3 36 2 24 72 24 9

  1
     2  0.027985282 .
 24 9 

Zadatak 102. Neka je f ( x)  x  1  cos(2 x)  cos(6 x) . Neka je p tangenta na krivulji

    
y  f (x ) , povučena u točki  ,  . Za x  , , tangenta p leži iznad krivulje
2 2 4 2
y  f (x ) .

Neka se lik L sastoji od svih točaka ( x, y ) koje imaju sljedeća svojstva:

 
Prvo svojstvo: Apscisa x je veća od , ali je manja od .
4 2
Drugo svojstvo: Točka ( x, y ) leži iznad krivulje y  x  1  cos(2 x)  cos(6 x ) , ali leži ispod
tangente p .

Kolika je površina lika L ?

Slika 12. Lik iz zadatka 102.

110
Rješenje: Lako se vidi (a uz to je i napisano u tekstu zadatka) da je

     
f     1  cos( )  cos(3 )   (1  1  1)   1  .
2 2 2 2 2

 
Sada još trebamo naći f   pa ćemo onda moći napisati jednadžbu tangente p . Vrijedi
2

f ( x )  1  1  cos(2 x)  cos(6 x )  x   2 sin( 2 x )  6 sin( 6 x ) i

   
f    1  cos( )  cos(3 )    2 sin(  )  6 sin( 3 )  1  1  1   (0  0)  1 .
2 2 2

Jednadžba tangente p glasi

          
y  f    f     x   , y  1  x   , y  x , y  x.
2 2  2 2  2 2 2

Površina lika L je

 
2 2

 x  x  1  cos(2 x)  cos(6 x) dx   x  1  1  cos(2 x)  cos(6 x) dx 


4 4


2
  x  cos(6 x)  cos(2 x) dx .

4

Sada parcijalno integriramo i to tako da je u  x , v  cos(6 x)  cos(2 x) i

1 1
v  sin( 6 x )  sin( 2 x) . Na taj način dobivamo
6 2


2

 x  cos(6 x)  cos(2 x) dx 


4

 
2
1 1  2
1 1 
 x   sin( 6 x )  sin( 2 x)   1   sin( 6 x)  sin( 2 x) dx 
6 2    6 2 
4
4

111
 
2
 1 1    1  6  1  2   1 1 
   sin( 3 )  sin( )    sin    sin      6 sin( 6 x)  2 sin( 2 x) dx 
2 6 2  4 6  4  2  4  
4


   1  3  1     1 1  2
  (0  0)    sin    sin     cos(6 x)  cos(2 x) 
2 4  6  2  2  2   36 4  
4

 1 1  1 1 1  3  1  
    (1)   1  cos(3 )  cos( )  cos   cos  
4 6 2  36 4 36  2  4  2 

 1  3 1 1 1 1  4 1 9  8
    (1)   (1)   0   0       
4 6 36 4 36 4 4 6 36 36 6 36

 2
   0.745820997 .
6 9

Zadatak 103. Neka je L lik koji ima sljedeća svojstva:

 krajnje lijeva točka lika L je ishodište (0, 0) ;

  
 krajnje desna točka lika L je točka  , ;

4 4 
 gornji rub lika L je dio krivulje y  x  cos2 ( x ) ;
 donji rub lika L je dio krivulje y  x  sin 2 ( x ) .

Koliki volumen ima tijelo koje nastaje rotacijom lika L oko iks osi?

Rješenje: Traženi volumen je

 
4 4
 4 
4

 
   x  cos4 ( x) dx    4 4 4
x  sin ( x ) dx      x  cos ( x ) dx   x  sin ( x ) dx  
0 0 0 0 
 

 
4 4
    
    x  cos 4 ( x )  sin 4 ( x) dx     x  cos 2 ( x)  sin 2 ( x)  cos2 ( x )  sin 2 ( x) dx 
0 0

 
4 4
    x  cos(2 x) 1 dx     x  cos(2 x ) dx .
0 0

112
Potonji integral riješit ćemo pomoću parcijalne integracije. Uzet ćemo da je u  x ,
1
v  cos(2 x ) i v  sin( 2 x ) . Na taj način dobivamo
2

 
4
 
4

 1 4 1 
  x  cos(2 x ) dx     x  sin( 2 x )   1  sin( 2 x) dx  
2 0 2
0  0 


 4
   

 1 1 1   1 4
  
      1  0   0    (2)  sin( 2 x ) dx       0   cos(2 x )
4 2 2 4  8 4 
0 
 0   
 

2
 1 1   1   
      0   1          0.448302386 .
8 4 4   8 4 8 4

Zadatak 104. Neka je L lik kojega s lijeva, s desna, odozdo i odozgo redom omeđuju pravac
  2
x  , pravac x  , iks os i krivulja y  sin( x)  . Neka je T tijelo koje nastaje rotacijom
4 2 x
lika L oko iks osi. Tijelo T ima volumen 17.70703194 . Koristeći taj podatak, izračunajte

2
sin( x)
integral  dx .
x
4

sin( x)
Napomena. Funkcija  dx nije elementarna. Zato nemojte tražiti primitivnu funkciju
x
sin( x)
od , nego iskoristite podatak o volumenu tijela T .
x

Rješenje: Volumen tijela T je

 
2 2 2
 2  2 sin( x ) 4 
   sin( x)   dx     sin ( x )  4   2  dx 
  x  x x 
4 4

 2 
2

2

 sin( x ) 1 
     sin 2 ( x ) dx  4   dx  4   2 dx  
x  x
 

4 4 4 

2 
2  

 1 sin( x )  1 2 
     1  cos(2 x) dx  4   dx  4    
x  x  
 2 


4 
4 4 

113
 
 
2

1  1  2 sin( x)  2 4 
      x  sin( 2 x)  4  dx  4      
2  2    x    
4
 4 


 2

 1  1  1   1    sin( x ) 2
       sin( )     sin    4   dx  4   
2  2 2  2  4 2  2   x 
 4 

 
 2
  2

  1 sin( x ) 8  1 8 sin( x) 
   0   4  dx          4   dx  
4 8 4  x  8 4   x
   
 4   4 

 
2 2
2  sin( x) sin( x)
   8  4   dx  10.01909871  4   dx .
8 4  x  x
4 4

No u zadatku piše da je volumen tijela T jednak 17.70703194 . Dakle,


2
sin( x)
10.01909871  4   dx  17.70703194 ,
 x
4


2
sin( x )
4   dx  17.70703194  10.01909871  7.68793323 ,
 x
4


2
sin( x ) 7.68793323
 dx   0.611786287 .
 x 4
4

114
10. Taylorovi redovi
Neka je f  f (x) funkcija s intervala a, b u skup , neka točka c leži u intervalu a, b i
neka je n  N. Pretpostavimo da funkcija f u točki c ima n -tu derivaciju. Tada postoji
polinom

f (c ) f (c) f ( n ) (c )
Pn ( x ; c)  f (c)   ( x  c)   ( x  c) 2  ...   ( x  c) n .
1! 2! n!

Polinom Pn ( x ; c) zove se n -ti Taylorov polinom funkcije f u točki c . Polinom Pn (x ; 0) još

se zove i n -ti Maclaurinov polinom funkcije f .

Ako funkcija f u točki c ima derivacije svakog reda, onda se promatra i beskonačnu sumu

f (c ) f (c) f (c)

P ( x ; c)  f (c)   ( x  c)   ( x  c )2   ( x  c )3  ... .
1! 2! 3!
Ta se beskonačna suma zove Taylorov red funkcije f u točki c . Taylorov red funkcije f u
točki nula još se zove i Maclaurinov red funkcije f .

U ovom ćemo poglavlju izračunati nekoliko Maclaurinovih polinoma. Zadaci su poredani

prema složenosti funkcije (nazovimo ju f ) kojoj računamo Maclaurinov polinom. Na
početak su stavljeni zadaci u kojima je f racionalna funkcija. Zatim dolaze zadaci u kojima
se u funkciji f pojavljuju ln -ovi. Na koncu dolaze zadaci u kojima se u funkciji f
pojavljuju sinusi i/ili kosinusi.

x
Zadatak 105. Neka je f ( x)  .
(1  2 x ) (1  3x 2 )
2

Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je x  4 x 2  9 x 3 . Nađite šesti Maclaurinov

polinom funkcije f (x ) .

1
Rješenje: Koristeći Maclaurinove razvoje  1  t  t 2  t 3  t 4  t 5  t 6 ... i
1 t
1
2
 1  2t  3t 2  4t 3  5t 4  6t 5  7t 6  ... , odmah dobivamo
(1  t )

1 1
f ( x)  x   
1  (2 x) 1  (3x 2 )
2

  
 x  1  2  (2 x)  3  (2 x )2  4  (2 x )3  5  (2 x) 4  6  (2 x )5  ...  1  (3 x 2 )  (3x 2 )2  ... 

 x  (1  4 x  3  4 x 2  4  8 x 3  5  16 x 4  6  32 x 5  ...)  (1  3 x 2  9 x 4  ...) 

115
 x  (1  4 x  12 x 2  32 x 3  80 x 4  192 x 5  ...)  (1  3x 2  9 x 4  ...) 

 x  (1  3 x 2  9 x 4  ...)  (1  4 x  12 x 2  32 x 3  80 x 4  192 x 5  ...) 


 x  1  4 x  (12  3) x 2  (32  12) x 3  (80  36  9) x 4  (192  96  36) x 5  ...  
 x  (1  4 x  9 x 2  20 x 3  53 x 4  132 x 5  ...)  x  4 x 2  9 x 3  20 x 4  53 x 5  132 x 6  ... .

Dakle, šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je x  4 x 2  9 x 3  20 x 4  53x 5  132 x 6 .

Napomena. U tekstu zadatka piše “treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je

x  4 x 2  9 x 3 ”, a sada vidimo da šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) također počinje s
x  4 x 2  9 x 3 . To nije slučajno. Svaki Maclaurinov polinom nižeg stupnja (skraćeno: Mpns)
je ujedno i početak Maclaurinovog polinoma višeg stupnja (skraćeno: Mpvs). Ako otprije
znamo Mpns pa onda izračunamo Mpvs, formula za Mpns može nam poslužiti za djelomičnu
provjeru formule za Mpvs.

1
Zadatak 106. Neka je f ( x)  .
( x  2)2 ( x  1)

1 3 2
Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x . Nađite peti Maclaurinov polinom
4 16
funkcije f (x ) .

1
Rješenje: Koristeći Maclaurinove razvoje  1  t  t 2  t 3  t 4  t 5  t 6 ... i
1 t
1
2
 1  2t  3t 2  4t 3  5t 4  6t 5  7t 6  ... , bez većih poteškoća dobivamo
(1  t )

1 1 1 1 1 1 1
f ( x)  2
  2
   2
 
( 2  x ) 1  x   x  1  x 4  x  1  (  x )
21  2  1  
    2

2 3 4 5
1  x x x x  x 
  1  2   3     4     5     6     ... 
4  2 2  2 2  2 

 1  ( x)  ( x )2  ( x )3  ( x )4  ( x)5  ... 
1  3 4 5 6 
  1  x  x 2  x 3  x 4  x 5  ...  (1  x  x 2  x 3  x 4  x 5  ...) 
4  4 8 16 32 

1  3 1 5 3 
  1  x  x 2  x 3  x 4  x 5  ...  (1  x  x 2  x 3  x 4  x 5  ...) 
4  4 2 16 16 

116
 1   3  3 1  3 1 5
  1  (1  1) x  1  1   x 2    1  1    x 3  1  1     x 4 
4   4  4 2  4 2 16 
 3 1 5 3 
   1  1      x 5  ... 
 4 2 16 16  

1  3 2  3  2 3 12  8  5 4  12  8  5  3 5 
  1  x  x  x  x  ... 
4  4 4 16 16 

1  3 2 1 3 9 4 6 5  1 3 1 9 4 6 5
  1  x  x  x  x  ...   x 2  x 3  x  x  ... .
4  4 4 16 16  4 16 16 64 64

1 3 2 1 3 9 4 3 5
Prema tome, peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  x  x  x .
4 16 16 64 32

1  4x 2
Zadatak 107. Neka je f ( x )  .
(1  4 x  4 x 2 )(1  3 x)

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  x  5 x 2 . Nađite peti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Kao prvo,

(1  2 x )(1  2 x ) 1  2x 1  2x
f ( x)    .
(1  2 x) (1  3 x) (1  2 x )(1  3 x) (1  2 x )1  (3x )
2

1
Uz pomoć formule  1  t  t 2  t 3  t 4  t 5  ... , dobivamo
1 t

 
f ( x )  (1  2 x )  1  2 x  (2 x) 2  (2 x )3  (2 x )4  (2 x )5  ... 

 1  (3x )  (3 x) 2  (3x )3  (3 x) 4  (3 x)5  ...  
 (1  2 x)  (1  2 x  4 x 2  8 x 3  16 x 4  32 x 5  ...)  (1  3x  9 x 2  27 x 3  81x 4  243x 5  ...) 


 (1  2 x)  1  (3  2) x  (9  6  4) x 2  (27  18  12  8) x 3  (81  54  36  24  16) x 4 
 (243  162  108  72  48  32) x 5  ...  

 (1  2 x)  1  x  7 x 2  13 x 3  55 x 4  133 x 5  ...  
 1  (1  2) x  (7  2) x 2  (13  14) x 3  (55  26) x 4  (133  110) x 5  ... 

 1  x  5 x 2  x 3  29 x 4  23 x 5  ... .

Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  x  5 x 2  x 3  29 x 4  23x 5 .

117
 x
Zadatak 108. Neka je f ( x)  .
3x  2 x 2  1
4

Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  2x 3 . Nađite deveti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Za početak, nazivnik funkcije f (x ) rastavljamo na faktore. Rješenje kvadratne

2
jednadžbe 3t  2t  1  0 je

2  4  4  3  (1) 2  4  12 2  4 2 6 1
t     &   & 1.
6 6 6 6 6 3

 1
To znači da je 3t 2  2t  1  3 t  (t  1)  (3t  1)(t  1) . Dakle, 3 x 4  2 x 2  1 
 3
 (3x  1)( x  1)  ( x  1)(3x 2  1)  (1  x 2 )(1  3x 2 ) i
2 2 2

x 1 1 1 1
f ( x)  2 2
 x  2
 2
 x   .
 (1  x )(1  3 x ) 1  x 1  3x 1  x 1  (3 x 2 )
2

1
Koristeći formulu  1  t  t 2  t 3  t 4  ... , sada dobivamo
1 t

  
f ( x)   x  1  x 2  ( x 2 ) 2  ( x 2 )3  ( x 2 ) 4  ...  1  3 x 2  (3 x 2 )2  (3 x 2 )3  (3x 2 )4  ... 

  x  (1  x 2  x 4  x 6  x8  ...)  (1  3 x 2  9 x 4  27 x 6  81x 8  ...) 


  x  1  (3  1) x 2  (9  3  1) x 4  (27  9  3  1) x 6  (81  27  9  3  1) x 8  ...  
  x  (1  2 x 2  7 x 4  20 x 6  61x8  ...)   x  2 x 3  7 x 5  20 x 7  61x 9  ... .

Deveti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  2 x 3  7 x 5  20 x 7  61x 9 .

8x 2  1
Zadatak 109. Neka je f ( x )  .
( x  1)(3 x 2  2 x  1)

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  x  2 x 2 . Nađite peti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Rješenje kvadratne jednadžbe 3 x 2  2 x  1  0 je

 2  4  12  2  4  6 2 1
x   &  1 & .
6 6 6 6 3

118
To znači da je

8 x2  1 8x2  1 1  8x 2 1  8x2
f ( x)     
 1 ( x  1)2 (3 x  1) ( x  1)2 (1  3x ) (1  3 x)(1  x ) 2
( x  1)  3( x  1) x  
 3
1 1
 (1  8 x 2 )   .
1  3 x 1  ( x )2

1 1
Koristeći Maclaurinove razvoje funkcija i (napisane u zadatku 106.), dobivamo
1  t (1  t )2

 
f ( x )  (1  8 x 2 )  1  3x  (3 x) 2  (3x )3  (3 x) 4  (3 x)5  ... 

 1  2( x )  3( x) 2  4( x )3  5( x) 4  6( x)5  ...  
 (1  8 x 2 )  (1  3x  9 x 2  27 x 3  81x 4  243x 5  ...)  (1  2 x  3x 2  4 x 3  5 x 4  6 x 5  ...) 


 (1  8 x 2 )  1  (2  3) x  (3  6  9) x 2  (4  9  18  27) x 3  (5  12  27  54  81) x 4 
 (6  15  36  81  162  243) x 5  ...  
 (1  8 x 2 )  (1  x  6 x 2  14 x 3  47 x 4  135 x 5  ...) 

 1  x  (6  8) x 2  (14  8) x 3  (47  48) x 4  (135  112) x 5  ... 

 1  x  2 x 2  6 x 3  x 4  23 x 5  ... .

Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  x  2 x 2  6 x 3  x 4  23 x 5 .

Zadatak 110. Neka je f ( x ) 


ln e 2 x 1 .
(2 x 2  x  1) 2

Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  3 x 2  2 x 3 . Nađite šesti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

 
Rješenje: Naravno, ln e 2 x 1  2 x  1 . Nadalje, rješenje kvadratne jednadžbe 2 x 2  x  1  0 je

1 1 8 1 3 2 4 1
x    &   & 1.
4 4 4 4 2

 1
To znači da je 2 x 2  x  1  2 x  ( x  1)  (2 x  1)( x  1) . I tako
 2

2x  1 1 1 1 1
f ( x)      .
2
(2 x  1) ( x  1) 2
(2 x  1)( x  1) 2
(1  2 x)(1  x) 2
1  (2 x) (1  x)2

119
 1 1
Koristeći Maclaurinove razvoje funkcija i (napisane u zadatku 106.), dobivamo
1  t (1  t )2


f ( x)  1  2 x  (2 x) 2  (2 x)3  (2 x) 4  (2 x)5  (2 x)6  ...  
 (1  2 x  3 x 2  4 x 3  5 x 4  6 x 5  7 x 6  ...) 

 (1  2 x  4 x 2  8 x 3  16 x 4  32 x 5  64 x 6  ...)  (1  2 x  3x 2  4 x 3  5 x 4  6 x 5  7 x 6  ...) 

 1  (2  2) x  (3  4  4) x 2  (4  6  8  8) x 3  (5  8  12  16  16) x 4 
 (6  10  16  24  32  32) x 5  (7  12  20  32  48  64  64) x 6  ... 

 1  3x 2  2 x 3  9 x 4  12 x 5  31x 6  ... .

Šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  3 x 2  2 x 3  9 x 4  12 x 5  31x 6 .

4x  1
Zadatak 111. Neka je f ( x )  .
(6 x  x  1)(8 x 2  6 x  1)
2

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  1  x  9 x 2 . Nađite peti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Rješenje kvadratne jednadžbe 6 x 2  x  1  0 je

 1  1  24  1  5  6 4 1 1
x   &  & .
12 12 12 12 2 3

 1  1  1  1
To znači da je 6 x 2  x  1  6 x   x    2 x    3 x    (2 x  1)(3x  1) .
 2  3  2  3

Rješenje kvadratne jednadžbe 8 x 2  6 x  1  0 je

 6  36  32  6  2  8 4 1 1
x   &  &  ,
16 16 16 16 2 4

 1  1  1  1
pa je stoga 8 x 2  6 x  1  8 x   x    2 x    4 x    (2 x  1)(4 x  1) .
 2  4  2  4

Sve skupa,

4x  1 1
f ( x)   
(2 x  1)(3x  1)  (2 x  1)(4 x  1) (2 x  1) 2 (3 x  1)

120
 1 1 1 1 1 1
      .
3x  1 (2 x  1) 2
1  3x (1  2 x ) 2
1  3x 1  (2 x )2

1 1
Uz pomoć Maclaurinovih razvoja funkcija i (napisanih u zadatku 106.),
1  t (1  t )2
dobivamo

 
f ( x)   1  3x  (3 x) 2  (3x )3  (3 x) 4  (3x )5  ... 
 
 1  2  (2 x )  3  (2 x )2  4  (2 x)3  5  (2 x) 4  6  (2 x )5  ... 

 (1  3 x  9 x 2  27 x 3  81x 4  243x 5  ...)  (1  4 x  3  4 x 2  4  8 x 3  5  16 x 4  6  32 x 5  ...) 

 (1  3 x  9 x 2  27 x 3  81x 4  243x 5  ...)  (1  4 x  12 x 2  32 x 3  80 x 4  192 x 5  ...) 


  1  (4  3) x  (12  12  9) x 2  (32  36  36  27) x 3  (80  96  108  108  81) x 4 
 (192  240  288  324  324  243) x 5  ...  
 (1  x  9 x 2  5 x 3  65 x 4  3 x 5  ...)  1  x  9 x 2  5 x 3  65 x 4  3x 5  ... .

Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  1  x  9 x 2  5 x 3  65 x 4  3 x 5 .

 4x 2  1 
Zadatak 112. Neka je f ( x)  ln  .
3 
 (2 x  1) 

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  6 x  10 x 2 . Nađite peti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

t2 t3 t4 t5 t6
Rješenje: Uz pomoć formule ln(1  t )  t       ... lako dobivamo
2 3 4 5 6

 
f ( x)  ln( 4 x 2  1)  ln (2 x  1)3  ln( 4 x 2  1)  3 ln( 2 x  1)  ln(1  4 x 2 )  3 ln(1  2 x) 

 2 (4 x 2 )2   ( 2 x ) 2 ( 2 x )3 ( 2 x ) 4 ( 2 x ) 5 
 4 x   ...  3  2 x      ... 
 2   2 3 4 5 

 2 16 x 4   4 x 2 8 x 3 16 x 4 32 x 5 

  4x   
 ...  3   2 x      ... 
 2   2 3 4 5 

 8 32 5 
 (4 x 2  8 x 4  ...)  3   2 x  2 x 2  x 3  4 x 4  x  ... 
 3 5 

121
  96 
 (4 x 2  8 x 4  ...)    6 x  6 x 2  8 x 3  12 x 4  x 5  ... 
 5 

96 5
 6 x  10 x 2  8 x 3  4 x 4  x  ... .
5

96 5
Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  6 x  10 x 2  8 x 3  4 x 4  x .
5

 ex 
Zadatak 113. Neka je f ( x )  ln  2 2
 .
 ( 4 x  1)  ( 2 x  1) 

8
Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  6 x 2  x 3 . Nađite šesti Maclaurinov
3
polinom funkcije f (x ) .

Rješenje: Koristeći Maclaurinov razvoj funkcije ln(1  t ) (napisan u zadatku 112.), bez većih
poteškoća dobivamo

 
f ( x)  ln( e x )  ln (4 x 2  1) 2  ln( 2 x  1) 

 x  2 ln( 4 x 2  1)  ln( 2 x  1)  x  2 ln(1  4 x 2 )  ln(1  2 x) 

 2 (4 x 2 )2 (4 x 2 )3   ( 2 x) 2 ( 2 x) 3 ( 2 x ) 4 ( 2 x ) 5 ( 2 x ) 6 
 x  2  4 x    ...  2 x       ... 
 2 3   2 3 4 5 6 

 2 16 x 4 64 x 6   4 x 2 8 x 3 16 x 4 32 x 5 64 x 6 

 x  2   4x    
 ...   2 x       ... 
 2 3   2 3 4 5 6 

 64 6   8 32 5 32 6 
 x  2   4 x 2  8x 4  x  ...   2 x  2 x 2  x 3  4 x 4  x  x  ... 
 3   3 5 3 

 128 6   8 32 32 6 
 x    8 x 2  16 x 4  x  ...    2 x  2 x 2  x 3  4 x 4  x 5  x  ... 
 3   3 5 3 

8 32 96 8 32
  x  6 x 2  x 3  20 x 4  x 5  x 6  ...   x  6 x 2  x 3  20 x 4  x 5  32 x 6  ... .
3 5 3 3 5

8 32
Šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  6 x 2  x 3  20 x 4  x 5  32 x 6 .
3 5

122
  1  2x 
Zadatak 114. Neka je f ( x )  ln  .
 1  2x 

Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 3 x  x 2  4 x 3 . Nađite šesti Maclaurinov

polinom funkcije f (x ) .

t2 t3 t4 t5 t6
Rješenje: Uz pomoć formula ln(1  t )  t       ... i
2 3 4 5 6
t2 t3 t4 t5 t6
ln(1  t )  t       ... , lako dobivamo
2 3 4 5 6

1
 
f ( x )  ln(1  2 x)  ln 1  2 x  ln(1  2 x)  ln(1  2 x) 
2

 ( 2 x ) 2 ( 2 x )3 (2 x ) 4 ( 2 x ) 5 ( 2 x ) 6 
 2 x       ... 
 2 3 4 5 6 
1  ( 2 x ) 2 ( 2 x ) 3 ( 2 x ) 4 ( 2 x )5 ( 2 x ) 6 
   2 x       ... 
2  2 3 4 5 6 

 4 x 2 8 x 3 16 x 4 32 x 5 64 x 6 
 2 x       ... 
 2 3 4 5 6 
2 3 4 5 6
1  4x 8 x 16 x 32 x 64 x 
  2 x       ... 
2  2 3 4 5 6 

 8 32 5 32 6   4 16 16 
 2 x  2 x 2  x 3  4 x 4  x  x  ...   x  x 2  x 3  2 x 4  x 5  x 6  ... 
 3 5 3   3 5 3 

48 5 16 6
 3x  x 2  4 x 3  2 x 4  x  x  ... .
5 3

48 5 16 6
Šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 3 x  x 2  4 x 3  2 x 4  x  x .
5 3

 3 3x  1 1 
Zadatak 115. Neka je f ( x )  ln 1  x   .
 2 6x  2 2x  2 

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je x  x 2 . Nađite šesti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Kao prvo, vrijedi

123
  3 3x  1 1   3 1 1 
f ( x)  ln 1  x     ln 1  x   
 2 2(3x  1) 2 x  2   2 2 2x  2 

3 3 1   3x  3 1   3( x  1)( x  1)  1 
 ln  x     ln     ln   
2 2 2x  2   2 2( x  1)   2( x  1) 

 3( x 2  1)  1   3x 2  3  1   3x2  2   2  3x 2 
 ln    ln    ln    ln   
 2( x  1)   2x  2   2x  2   2  2x 

 3 2
1 x 
 ln  2   ln 1  3 x 2   ln(1  x) .
 1  x   2 
 

Koristeći Maclaurinov razvoj funkcije ln(1  t ) (napisan u zadatku 114.), dobivamo

2 3
 3 2 3 2 
  x   x  
3 2  2   x2 x3 x 4 x5 x6 
f ( x)    x 2     ...   x       ... 
 2 2 3   2 3 4 5 6 
 
 

 9 4 27 6 
 3 x x 
 1 1 1 1 1 
   x2  4  8  ...   x  x 2  x 3  x 4  x 5  x 6  ... 
 2 2 3   2 3 4 5 6 
 
 

 3 9 27 6   1 1 2 1 4 6 
   x2  x4  x  ...   x  x 2  x 3  x 4  x 5  x  ... 
 2 8 24   2 3 8 5 24 

1 7 1 23 6
 x  x 2  x3  x4  x5  x  ... .
3 8 5 24

1 7 1 23 6
Šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je x  x 2  x 3  x 4  x 5  x .
3 8 5 24

 2x  1 7 5 
Zadatak 116. Neka je f ( x )  ln    x  3 .
 4x  2 2x  2 2 

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  3x 2 . Nađite šesti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Kao prvo, vrijedi

124
  2x  1 7 5x  1 7 5x 
f ( x)  ln     3   ln     3 
 2(2 x  1) 2 x  2 2   2 2x  2 2 

 5x  1 7   (5 x  1)( x  1)  7  3  2( x  1) 
 ln    3   ln   
 2 2( x  1)   2( x  1) 

 5x 2  5x  x  1  7  6 x  6   5 x2  2   2  5x 2 
 ln    ln    ln   
 2( x  1)   2x  2   2  2x 

 5 2
1 x 
 ln  2   ln 1  5 x 2   ln(1  x ) .
 1  x   2 
 

Koristeći Maclaurinov razvoj funkcije ln(1  t ) (napisan u zadatku 114.), dobivamo

2 3
 5 2 5 2 
  x   x  
5 2  2   x 2 x3 x4 x5 x6 
f ( x)   x 2     ...   x       ... 
2 2 3   2 3 4 5 6 
 
 

 25 4 125 6 
5 x x 
 1 1 1 1 1 
  x2  4  8  ...   x  x 2  x 3  x 4  x 5  x 6  ... 
2 2 3   2 3 4 5 6 
 
 

5 25 4 125 6   1 1 2 1 4 6 
  x2  x  x  ...    x  x 2  x 3  x 4  x 5  x  ... 
2 8 24   2 3 8 5 24 

6 2 1 3 23 4 1 5 129 6 1 23 1 43
 x  x  x  x  x  x  ...   x  3 x 2  x 3  x 4  x 5  x 6  ... .
2 3 8 5 24 3 8 5 8

1 23 1 43
Šesti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  x  3x 2  x 3  x 4  x 5  x 6 .
3 8 5 8

 1  3 2  x  4x 2 
Zadatak 117. Neka je f ( x )  ln  .

 1  2x2 

Treći Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 3 2  x  3x 2  6 2  x 3 . Nađite šesti

Maclaurinov polinom funkcije f (x ) .

125
Rješenje: Rješenje kvadratne jednadžbe 4 x 2  3 2  x  1  0 je

 3 2  18  16  3 2  2  4 2 2 2 2 2
x   &  &  .
8 8 8 8 2 4

To znači da je

 2  2 
1  3 2  x  4 x 2  4 x 2  3 2  x  1  4 x  x  
 2  4 

  2     
 x  2    2  x  2  4
  2  x     2 2  2 2  x    (1  2  x)(1  2 2  x)
  2    
 4   2  4

pa je

 (1  2  x )(1  2 2  x) 
f ( x)  ln    ln(1  2  x)  ln(1  2 2  x )  ln(1  2 x 2 ) .
1  2 x 2 
 

Koristeći Maclaurinove razvoje funkcija ln(1  t ) i ln(1  t ) (napisane u zadatku 114.),

dobivamo

 ( 2  x ) 2 ( 2  x ) 3 ( 2  x ) 4 ( 2  x )5 ( 2  x ) 6 
f ( x)   2  x       ... 
 2 3 4 5 6 
2 3 4 5 6
 ( 2 2  x) ( 2 2  x ) ( 2 2  x) ( 2 2  x ) ( 2 2  x) 
 2 2  x       ... 
 2 3 4 5 6 
2 2 2 3
 (2 x ) (2 x ) 
  2 x 2    ... 
 2 3 

 2 x 2 2 2  x3 4 x 4 4 2  x5 8x 6 
  2  x       ... 
 2 3 4 5 6 
 8 x 2 16 2  x 3 64 x 4 128 2  x 5 512 x 6 
  2 2  x       ... 
 2 3 4 5 6 
 4 x 4 8 x6 
  2 x 2    ... 
 2 3 

 2 2 3 4 2 5 4 6 
  2  x  x 2  x  x4  x  x  ... 
 3 5 3 
 16 2 3 128 2 5 256 6 
  2 2  x  4 x 2  x  16 x 4  x  x  ... 
 3 5 3 

126
  8 
  2 x 2  2 x 4  x 6  ...  
 3 
18 2 3 132 2 5 252 6
 3 2  x  3x 2  x  15 x 4  x  x  ... 
3 5 3

132 2 5
 3 2  x  3 x 2  6 2  x 3  15 x 4  x  84 x 6  ... .
5

132 2 5
Traženi Maclaurinov polinom je 3 2  x  3x 2  6 2  x 3  15 x 4  x  84 x 6 .
5

ln(1  6 x  8 x 2 )
Zadatak 118. Neka je f ( x)  .
1  2 x  8x 2

Prvi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  6 x . Nađite četvrti Maclaurinov polinom

funkcije f (x ) .

Rješenje: Rješenje kvadratne jednadžbe 8 x 2  6 x  1  0 je

6  36  32 6  2 4 8 1 1
x   &  & .
16 16 16 16 4 2

To znači da je

 1  1  1  1
8 x 2  6 x  1  8 x   x    4 x    2 x    (4 x  1)(2 x  1)  (1  4 x )(1  2 x)
 4  2  4  2
pa je

ln(1  6 x  8 x 2 )  ln(8 x 2  6 x  1)  ln (1  4 x )(1  2 x)   ln(1  4 x )  ln(1  2 x) .

Koristeći Maclaurinov razvoj funkcije ln(1  t ) (napisan u zadatku 114.), dobivamo

 ( 4 x ) 2 ( 4 x ) 3 ( 4 x) 4   ( 2 x) 2 ( 2 x) 3 ( 2 x ) 4 
ln(1  6 x  8 x 2 )   4 x     ...   2 x     ... 
 2 3 4   2 3 4 

 16 x 2 64 x 3 256 x 4   4 x 2 8 x 3 16 x 4 
   4 x     ...    2 x     ... 
 2 3 4   2 3 4 

 64 3   8 
   4 x  8 x2  x  64 x 4  ...    2 x  2 x 2  x 3  4 x 4  ... 
 3   3 

72 3
 6 x  10 x 2  x  68 x 4  ...  6 x  10 x 2  24 x 3  68 x 4  ... .
3

127
Rješenje kvadratne jednadžbe  8 x 2  2 x  1  0 je

 2  4  32  2  36  2  6  8 4 1 1
x    &  &  .
 16  16  16  16  16 2 4

To znači da je

 1  1  1  1
1  2 x  8 x 2  8 x 2  2 x  1  8 x   x    2 x    4 x   
 2  4  2  4

 (2 x  1)(4 x  1)  (1  2 x)1  (4 x) .

1
Uz pomoć formule  1  t  t 2  t 3  ... , dobivamo
1 t

1 1 1
2
  
1  2 x  8x 1  2 x 1  (4 x )

  
 1  2 x  (2 x )2  (2 x )3  ...  1  4 x  (4 x )2  (4 x )3  ... 

 (1  2 x  4 x 2  8 x 3  ...)(1  4 x  16 x 2  64 x 3  ...) 

 1  (4  2) x  (16  8  4) x 2  (64  32  16  8) x3  ... 

 1  2 x  12 x 2  40 x 3  ... .

Na koncu,

1
f ( x )  ln(1  6 x  8 x 2 )  
1  2 x  8x 2

 (6 x  10 x 2  24 x 3  68 x 4  ...)  (1  2 x  12 x 2  40 x 3  ...) 

 6 x  (12  10) x 2  (72  20  24) x 3  (240  120  48  68) x 4  ... 

 6 x  2 x 2  76 x 3  100 x 4  ... .

Četvrti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  6 x  2 x 2  76 x 3  100 x 4 .

1  sin( 4 x )
Zadatak 119. Neka je f ( x )  .
1 x

128
Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  3 x  x 2 . Nađite peti Maclaurinov polinom
funkcije f (x ) .

Rješenje: Kao prvo,

1  sin( 4 x)  sin 2 (2 x )  cos2 (2 x)  2 sin( 2 x ) cos(2 x) 

 sin 2 (2 x)  2 sin( 2 x ) cos(2 x)  cos2 (2 x)  sin( 2 x)  cos(2 x) ,

2

tako da je

f ( x) 
sin( 2 x)  cos(2 x) 2 
sin( 2 x )  cos(2 x)
.
1 x 1 x

t3 t 5 t2 t4
Koristeći Maclaurinove razvoje sin( t )  t    ... , cos(t )  1    ... i
3! 5! 2! 4!
1
 1  t  t 2  t 3  t 4  t 5  ... , lako dobivamo
1 t

1
f ( x )  sin( 2 x)  cos(2 x)  
1 x

 ( 2 x )3 ( 2 x ) 5   (2 x ) 2 (2 x ) 4  1
  2 x    ...  1    ...   
 3! 5!   2! 4!  1  x

 ( 2 x ) 2 ( 2 x) 3 ( 2 x) 4 ( 2 x) 5  1
 1  2 x      ...  
 2! 3! 4! 5!  1 x

 4 x 2 8 x 3 16 x 4 32 x 5  1
 1  2 x      ...  
 2 6 24 120  1 x

 4 2 4 
 1  2 x  2 x 2  x 3  x 4  x 5  ...  (1  x  x 2  x3  x 4  x 5  ...) 
 3 3 15 

 4  4 2
 1  (1  2) x  (1  2  2) x 2  1  2  2   x 3  1  2  2    x 4 
 3  3 3
 4 2 4
 1  2  2     x 5  ... 
 3 3 15 

1 1 1 4 
 1  3x  x 2  x 3  x 4     x 5  ... 
3 3  3 15 

129
 1 1 9 1 1 3
 1  3x  x 2  x 3  x 4  x 5  ...  1  3x  x 2  x 3  x 4  x 5  ... .
3 3 15 3 3 5

1 1 3
Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je 1  3 x  x 2  x 3  x 4  x 5 .
3 3 5

cos2 (3x )  sin 2 (3x )

Zadatak 120. Neka je f ( x)  .
6x2  x  1

Drugi Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  1  x  11x 2 . Nađite peti Maclaurinov

polinom funkcije f (x ) .

Rješenje: Kao prvo, cos2 (3 x)  sin 2 (3 x)  cos(6 x) . Koristeći Maclaurinov razvoj

t2 t4
cos(t )  1    ... , zaključujemo da je
2! 4!

(6 x ) 2 (6 x ) 4 36 x 2 1296 x 4
cos2 (3x )  sin 2 (3 x)  1    ...  1     1  18 x 2  54 x 4  ... .
2! 4! 2 24

Nadalje, rješenje kvadratne jednadžbe 6 x 2  x  1  0 je

 1  1  24  1  5  6 4 1 1
x   &  & .
12 12 12 12 2 3

 1  1
To znači da je 6 x 2  x  1  6 x   x   . Sada ćemo funkciju
 2  3
1 1
2
 rastaviti na parcijalne razlomke.
6x  x  1  1  1
6 x   x  
 2  3

1 A B  1  1
  , 1  6 x   A  6 x   B ,
 1  1 1 1  3  2
6 x   x   x  x
 2  3 2 3

 1  1
6 x   A  6 x   B  1 . (1)
 3  2

1  3 2  5
Stavljajući x   , iz jednadžbe (1) dobivamo 6    A  1 , 6     A  1 ,  5 A  1 ,
2  6 6  6
1
A .
5
1  2 3 5 1
Stavljajući x  , iz jednadžbe (1) dobivamo 6   B  1 , 6  B  1 , 5 B  1 , B  .
3 6 6 6 5

130
I tako

1 1 2 3
  
1 1 5  5  5  5 
2
 
6x  x  1  1  1 1 1 2 x  1  3x  1
6 x   x   x  x
 2  3 2 3

2 1 3 1
    .
5 1  (2 x ) 5 1  3 x

1
Uz pomoć formule  1  t  t 2  t 3  t 4  t 5  ... , dobivamo
1 t

1
2

6x  x  1

2

   1  2 x  (2 x) 2  (2 x)3  (2 x )4  (2 x )5  ... 
5

3

  1  3x  (3 x) 2  (3x )3  (3 x) 4  (3 x)5  ... 
5

2 3
   (1  2 x  4 x 2  8 x 3  16 x 4  32 x 5  ...)   (1  3 x  9 x 2  27 x 3  81x 4  243 x 5  ...) 
5 5

 2 4 8 16 32 64 5 
    x  x 2  x3  x 4  x  ... 
 5 5 5 5 5 5 
 3 9 27 2 81 3 243 4 729 5 
   x  x  x  x  x  ... 
 5 5 5 5 5 5 

5 5 35 65 275 4 665 5
   x  x 2  x3  x  x  ...  1  x  7 x 2  13 x 3  55 x 4  133 x 5  ... .
5 5 5 5 5 5

Sve skupa,

1
  6x
f ( x)  cos 2 (3 x)  sin 2 (3 x)  2
 x 1


 (1  18 x 2  54 x 4  ...)  (1  x  7 x 2  13x 3  55 x 4  133x 5  ...) 

 1  x  (7  18) x 2  (13  18) x 3  (55  126  54) x 4  (133  234  54) x 5  ... 

 1  x  11x 2  5 x 3  17 x 4  47 x 5  ... .

Peti Maclaurinov polinom funkcije f (x ) je  1  x  11x 2  5 x 3  17 x 4  47 x 5 .

131
Na tom i tom kolokviju/ispitu,
trebalo je riješiti te i te zadatke
Ova zbirka sadrži sve zadatke s ukupno 37 provjera znanja: 16 kolokvija, 2 popravna
kolokvija i 19 završnih ispita. Za svaku od tih 37 provjera znanja, u ovom je spisku navedeno
od kojih se zadataka sastojala. Dakle, iz ovog se spiska vidi što se na prvom kolokviju,
drugom kolokviju,… tražilo prijašnjih akademskih godina. Na osnovi tih podataka, može se
dosta dobro naslutiti što će se na prvom kolokviju, drugom kolokviju,… tražiti u tekućoj
akademskoj godini.

kolokvij od 24. listopada 2006.: zadaci 1. i 24.

kolokvij od 28. studenoga 2006.: zadaci 35., 36. i 68.
kolokvij od 20. prosinca 2006.: zadaci 69., 74. i 89.
kolokvij od 26. siječnja 2007.: zadaci 86., 100. i 106.
ispit od 9. veljače 2007.: zadaci 29., 67., 71. i 114.
ispit od 23. veljače 2007.: zadaci 11., 42., 101. i 120.
ispit od 27. travnja 2007.: zadaci 14., 51., 52. i 104.
ispit od 20. lipnja 2007.: zadaci 49., 55., 77. i 119.
ispit od 6. srpnja 2007.: zadaci 37., 54., 88. i 102.
ispit od 7. rujna 2007.: zadaci 31., 46., 78. i 94.
ispit od 21. rujna 2007.: zadaci 25., 66., 103. i 105.

kolokvij od 29. listopada 2007.: zadaci 3. i 23.

kolokvij od 26. studenoga 2007.: zadaci 30. i 45.
kolokvij od 17. prosinca 2007.: zadaci 63. i 85.
kolokvij od 21. siječnja 2008.: zadaci 87. i 108.
ispit od 1. veljače 2008.: zadaci 32., 70. i 93.
ispit od 22. veljače 2008.: zadaci 26., 58. i 72.
ispit od 18. travnja 2008.: zadaci 38., 59. i 79.
ispit od 13. lipnja 2008.: zadaci 50., 82. i 98.
ispit od 27. lipnja 2008.: zadaci 34., 57. i 107.
ispit od 5. rujna 2008.: zadaci 2., 39. i 112.
ispit od 19. rujna 2008.: zadaci 33., 76. i 113.

kolokvij od 3. studenoga 2008.: zadaci 4., 15. i 20.

kolokvij od 9. prosinca 2008.: zadaci 47. i 65.
kolokvij od 9. siječnja 2009.: zadaci 75. i 99.
kolokvij od 28. siječnja 2009.: zadatak 110.
popravni kolokvij od 30. siječnja 2009.: ako se ispravljao kolokvij od 3. studenoga 2008.,
pisali su se zadaci 7., 18. i 19.; ako se ispravljao kolokvij od 9. prosinca 2008., pisali su se
zadaci 48. i 56.; ako se ispravljao kolokvij od 9. siječnja 2009., pisali su se zadaci 73. i 95.;
ako se ispravljao kolokvij od 28. siječnja 2009., pisao se zadatak 109.
ispit od 6. veljače 2009.: zadaci 5., 61., 92. i 111.
ispit od 20. veljače 2009.: zadaci 8., 64., 90. i 117.
ispit od 28. travnja 2009.: zadaci 6., 53., 91. i 118.

132
kolokvij od 3. studenoga 2009.: zadaci 10., 17. i 21.
kolokvij od 1. prosinca 2009.: zadaci 40. i 62.
kolokvij od 7. siječnja 2010.: zadaci 84. i 97.
kolokvij od 22. siječnja 2010.: zadatak 115.
popravni kolokvij od 27. siječnja 2010.: ako se ispravljao kolokvij od 3. studenoga 2009.,
pisali su se zadaci 9., 16. i 22.; ako se ispravljao kolokvij od 1. prosinca 2009., pisali su se
zadaci 41. i 60.; ako se ispravljao kolokvij od 7. siječnja 2010., pisali su se zadaci 83. i 96.;
ako se ispravljao kolokvij od 22. siječnja 2010., pisao se zadatak 116.
ispit od 2. veljače 2010.: zadaci 12., 28., 44. i 80.
ispit od 16. veljače 2010.: zadaci 13., 27., 43. i 81.

133
Literatura
[1] H. Anton, Calculus – A New Horizon, sixth edition, John Wiley & Sons, Inc., New York,
1999.

[2] B. P. Demidovič (ur.), Zadaci i riješeni primjeri iz matematičke analize za tehničke

fakultete, sedmo izdanje, Golden marketing – Tehnička knjiga, Zagreb, 2003.

[3] T. Došlić, N. Sandrić, Matematika 1, skripta, Građevinski fakultet, Sveučilište u Zagrebu,

2008. http://www.grad.hr/nastava/mat1/MAT1.pdf

[4] P. Javor, Matematička analiza 1, nulto izdanje, Element, Zagreb, 1995.

[5] L. D. Kudrjavcev, A. D. Kutasov, V. I. Čehlov, M. I. Šabunin, Sbornik zadač po

matematičeskomu analizu: Integraly. Rjady, Nauka, Moskva, 1986.

[6] S. Kurepa, Matematička analiza, Prvi dio – diferenciranje i integriranje, osmo prerađeno i
prošireno izdanje, Tehnička knjiga, Zagreb, 1989.

[7] M. Pašić, Matematika 1, s više od 800 riješenih primjera i zadataka, Merkur A.B.D.,
Zagreb, 2005.

[8] S. K. Stein, A. Barcellos, Calculus and Analytic Geometry, fifth edition, McGraw–Hill,
Inc., New York, 1992.

134