petak, 27. januar 2017.
DODATAK PLUS
PISA zadaci
U susret novom ciklusu testiranja 2018.
Dragica Pavlovi} Babi}, nacionalna koordinatorka PISA istra`ivanja u Srbiji, o u~e{}u na{e
dr`ave u narednom ciklusu i porukama najcenjenije me|unarodne procene u~eni~kih postignu}a
[kola treba da ohrabruje |ake
da napreduju ka znanjima
iznad reproduktivnog nivoa
RAZGOVOR
U
Srbiji }e u aprilu i maju biti
sprovedeno probno PISA
testiranje, kao uvod u
glavnu studiju 2018. godine,
u koju se na{a dr`ava vra}a
posle propu{tenog prethodnog ciklusa
2015. ^itala~ka pismenost je glavni domen
ispitivanja u PISA 2018, zbog ~ega }e
najve}i broj zadataka biti upravo iz te
oblasti, a u~enici }e re{avati i zadatke iz
matemati~ke i nau~ne pismenosti. Pored
toga, |aci iz Srbije prvi put }e i u probnom i
u glavnom testiranju raditi test iz finansijske
pismenosti, a novina je i da }e sve zadatke
re{avati pomo}u ra~unara, koji su zamenili
papir-olovka testove. Prelazak na
elektronsko testiranje donosi nove
mogu}nosti za |ake – da otvaraju vi{e
stranica, da ozna~avaju delove teksta,
prenose, kombinuju..., ali i jo{ kvalitetnija
pitanja, ka`e za Danas Dragica Pavlovi}
Babi}, nacionalna koordinatorka PISA
studije u Srbiji.
„ Koliko {kola i u~enika }e u~estvovati u
probnom testiranju i kako se pravi
uzorak? Da li su kriterijumi definisani za
sve zemlje u~esnice na nivou OECD-a?
– Tako je. Na nivou OECD-a postoje
jedinstveni kriterijumi, a osnovno je da
imate dovoljan broj u~enika i dovoljno
raznovrstan uzorak, ali tako da {to vernije
odra`ava stvarnu strukturu populacije
u~enika. Potom dogovaramo sa
specijalizovanom agencijom za
uzorkovanje koje su to va`ne karakteristike
koje opisuju na{e u~enike. Za nas su to
region, tip {kole, nastavni jezici na kojima
se radi... Dakle, kada preciziramo
proporcije i dogovorimo va`ne
karakteristike uzorka, tek onda dolazimo
do biranja konkretnih {kola. U probnom
testiranju u~estvova}e po 60 u~enika iz 40
{kola iz svih delova Srbije.
„ Nedavne izjave hrvatskih zvani~nika u
vezi sa rezultatima PISA 2015 otvorile su
pitanje da li uzorak mo`e da se name{ta,
odnosno da se isklju~uju odre|ene
kategorije u~enika, ne bi li zemlja imala
bolji rezultat. Da li su kriterijumi na nivou
OECD-a garancija da su manipulacije
nemogu}e?
– Op{ti kriterijumi su napravljeni u
proceduri koja dugo traje i u kojoj morate da
dokumentujete da }ete imati uzorak koji
realno opisuje stanje u va{em obrazovnom
sistemu. Dozvoljena su neka odstupanja,
odnosno isklju~enja o kojima se unapred
morate dogovoriti. Mo`emo da isklju~ujemo
u~enike po razli~itim osnovama, ali ta
isklju~enja u zbiru ne smeju da prelaze vi{e od
tri odsto. Tako mi, na primer, isklju~ujemo
u~enike koji se {koluju na jezicima manjina, ali i
o tome se odlu~uje na osnovu njihove
zastupljenosti u na{em obrazovnom sistemu
na tom obrazovnom uzrastu. Pravilo je
jednostavno, deca rade testove na onom
jeziku na kojem se {koluju. Tako }e deca koja
dolaze iz manjinskih zajednica raditi testove na
srpskom ukoliko se {koluju na srpskom. Ali,
u~enici koji se {koluju na jezicima manjina rade
test na svom nastavnom jeziku. Mi testiramo
u~enike koji se {koluju na ma|arskom jeziku, i
to u glavnom testiranju, jer su oni u {kolskom
sistemu najve}a manjinska zajednica.
Me|utim, ne testiramo u~enike na rusinskom,
bugarskom i drugim manjinskim jezicima, kao
ni decu u specijalnim {kolama, jer njih nema
toliko u sistemu, a priprema posebnih testova
za njih je u organizacionom smislu, kao i u
pogledu obezbe|ivanja kvaliteta testova,
zaista veliki posao.
„ Da li je mogu}e izbegavanje lo{ih |aka?
– Izbegavanje lo{ih u~enika je mo`da
mogu}e pod nekim specifi~nim okolnostima,
a pod tim mislim na izbegavanje ili
zaobila`enje pravila na nivou pojedina~ne
{kole. No, uvek je ispravnije i za tuma~enje
Finansijska
pismenost
[ta }e se testirati u finansijskoj pi-
smenosti?
– Finansijska pismenost podrazumeva
da znate kako da koristite finansijske ala-
te, npr. novac, kreditne kartice, ~ekove,
da procenite {ta je za vas kratkoro~no, a
{ta dugoro~no povoljno... U~enici imaju
d`eparac, kupuju mobilne telefone i me-
se~ne pakete za njih, vide roditelje koji
uzimaju kredite... sve su to situacije koje
ih se ti~u ili treba da ih pripreme za bu-
du}nosti. Ma kakav rezultat da dobijemo
iz finansijske pismenosti, to }e za nas bi-
ti korisno. To je tako|e poruka da ne mo-
ra svaka oblast da bude poseban pred-
met ve} da ima prostora da se izu~ava u
okviru postoje}ih sadr`aja i predmeta.
Foto: Stefana Savi}
nalaza pouzdanije, ukoliko se dr`imo
procedura. Najzad, i za {kole koje organizuju
Obrazovni testiranje i za nas kao organizatore
sistem mora da istra`ivanja mnogo je jednostavnije ukoliko
prati promene su svi kriterijumi po{tovani, nego ukoliko
na globalnom poku{avamo da se dovijamo i izbegavamo.
planu: Dragica
Pavlovi} Babi} Nastavak na strani 2 Î
2 petak, 27. januar 2017.
DODATAK PLUS
PISA zadaci
Dragica Pavlovi} Babi}:
[kola treba da ohrabruje |ake
..... Nastavak sa strane 1
„ Mogu li takve manipulacije da pokvare
rezultat na nacionalnom nivou?
– To je intervencija na mikro nivou koji
ne mo`e da destabilizuje krajnji rezultat.
Dakle, ~ak iako {kola uradi tako ne{to,
rezultat }e biti onakav kakav bi bio da nije
bilo malverzacija. To je u su{tini besmislena
intervencija i nije fer ako bismo isklju~ili
lo{ije u~enike. Sem toga, ovo su testovi koji
mere funkcionalnu pismenost, a ona ne
korelira uvek pozitivno sa {kolskim
uspehom. Nije tako retko da u~enici koji
imaju slabija postignu}a u {koli ostvare vrlo
dobre rezultate na PISA testu i obrnuto.
„ Da li dr`ave u~esnice dobijaju rezultati
probnog testiranja?
– Ne dobijaju se informacije o
postignu}u, jer probno testiranje isklju~ivo
slu`i da se testiraju zadaci.
„ [ta dr`ava i na{ nacionalni PISA centar
nameravaju da urade do po~etka
glavnog testiranja i postoji li na~in da se
pripremimo da bismo ostvarili bolji
rezultat?
– Kada je re~ o postignu}ima koja se
testiraju, to je jedna robusna kategorija i
rezultat ne mo`ete tako lako da
destabilizujete ili promenite lokalnim
intervencijama ili politikama kratkog daha.
Pokazalo se kao dobra strategija to {to smo
2009. objavili zbirke sa zadacima iz
prethodnih ciklusa i poslali {kolama, ili kada
smo 2012. zadatke objavljivali u dnevnim
novinama. To je pozitivno uticalo, pre svega,
na motivaciju u~enika, ali i na njihov odnos
prema testu. Naime, oni su, na osnovu
iskustva sa primerima zadataka, imali jasnu
sliku o tome kakve zadatke mogu da o~ekuju
na samom testiranju i to je umanjilo
neizvesnost i iznena|enje na samom testu.
Jednom re~ju, bili su pripremljeni i to im je
dalo samopouzdanje, a znamo da je
samopouzdanje faktor koji doprinosi uspehu.
Namera je da se to uradi i ove godine i list
Danas }e biti jedan od na{ih partnera u tom
poslu. Dobro je da se u~enici upoznaju sa
zadacima i da se sa njima ne sretnu prvi put
na samom testiranju, jer se oni prili~no
razlikuju od njihove {kolske svakodnevice. Od
njih se o~ekuje da rade na druga~iji na~in
nego na redovnoj nastavi. Po`eljno je i dobro
da poku{aju da re{e zadatke, da daju neku
argumentaciju koja mo`da nije savr{ena, ali
su u tom trenutku za to spremni. Odgovor ne
mora da bude savr{en, to mo`e biti dobar
poku{aj, ali se i to vrednuje i boduje. Na{i
u~enici su obi~no nau~eni da daju ili savr{en
odgovor ili nikakav. Objavljivanjem PISA
zadataka ne poma`e se samo u~enicima da
vide {ta ih o~ekuje na testu ve} jasno
ilustrujete {ta od obrazovanja o~ekujemo –
da u~enici budu sposobni da re{avaju neke
relevantne situacije, da primenjuju znanja, da
ih povezuju, da se snalaze u razli~itim
situacijama. Ta poruka je va`na za sve koji se
bave obrazovanjem, ali i za javnost u celini, da
vidimo {ta bismo voleli da imamo u
obrazovnom sistemu i {ta o~ekujemo od
na{ih nastavnika i {kola.
„ PISA zadaci se razlikuju od svakodnevne
{kolske prakse u Srbiji. Zanimljivo je da na
testu iz matemati~ke pismenosti u~enici
smeju da koriste digitron, formule su im
date na po~etku testa...
– To poma`e da razumemo {ta bi trebalo
da budu ishodi obrazovanja. Kod nas je
znanje ono {to dr`ite u glavi i {to mo`ete da
izrecitujete u po dana ili no}i. Ali ono {to je
obrazovna kompetencija je da znate kako
da neko znanje upotrebite. Nije poenta da
memori{ite ~injenice po svaku cenu. Jer,
informacije su nam sada lako dostupne, ali
je bitno da znate kako da te informacije
koristite. Test iz matematike na prvoj
stranici sadr`i sve formule koje bi mogle
u~eniku da zatrebaju. Ali nigde nije re~eno
da li }e mu zatrebati ili ne. Dakle, kada
re{ava zadatak on treba da utvrdi da li mu je
formula potrebna i ako jeste, koja mu je
potrebna, onda u~enik tu formulu pronalazi
na listi. Ne o~ekuje se da je zna napamet, a i
ako je zna napamet, pametno je da proveri
da li je dobro zapamtio. Mnogo je va`nije
da poka`e da razume odnose me|u
informacijama koje su mu date, da ih uredi
tako da prona|e matemati~ki model po
kojem mo`e da re{i zadatak. Tako|e mo`e
da koristi digitron. Kad pogledate kako
stvari stoje u `ivotu, od u~enika koji sutra
iza|e iz {kole niko ne}e o~ekivati da sabira
ili ra~una bez upotrebe digitrona. [kola je
mesto na kome se od vas o~ekuje ono {to
se u `ivotu nikad ne o~ekuje.
[ta je funkcionalna
nepismenost
Najupe~atljiviji nalaz poslednjeg PI-
SA istra`ivanja u kojem je Srbije u~e-
stvovala je da imamo oko tre}inu
funkcionalno nepismenih u~enika?
[ta oni mogu, odnosno ne mogu?
– Biti nedovoljno funkcionalno pismen
zna~i da niste dovoljno ovladali strategi-
jama rada sa informacijama i da je neka
koli~ina informacija, sa kojima se susre-
}ete kao u~enik ili gra|anin u svojim raz-
li~itim gra|anskim i profesionalnim ulo-
gama, za vas nesavladiva. Kao nastavni-
ci i stru~njaci koji rade u {kolama i sa mla-
dim ljudima, kao roditelji, kao gra|ani
zaista moramo da se zabrinemo nad ~i-
njenicom da je tako visok procenat u~e-
nika procenjen kao nedovoljno funkcio-
nalno pismen, a re~ je, da se podsetimo,
o u~enicima koji se nalaze tek na po~et-
ku srednjeg obrazovanja i pred kojima je
jo{ dug period {kolovanja, u kojem te{ko
mogu da se sna|u, i jo{ du`i period pro-
fesionalnog rada, kojem tako|e ne mo-
gu adekvatno da se prilagode.
„ Kod nas se veruje da su u~enici dostigli
maksimum ako usvojena znanja umeju
bez gre{ke da reprodukuju i da za to
dobiju peticu. Ali izostaje primena...
– Sva postignu}a u PISA su data kroz opise
u kojima se prepoznaju nivoi znanja, dakle,
znanja su ure|ena u razvojni red. Za svaku
oblast koja se ispituje u PISA je definisano {est
nivou postignu}a. Na drugom nivou se
nalaze takozvana reproduktivna znanja, a
prose~na, tipi~na postignu}a koja ostvaruju
na{i u~enici nalaze se na tom nivou. [kola bi
morala da ohrabruje u~enike da napreduju ka
vi{im nivoima znanja. Imali smo apsurdnu
situaciju 2012. godine, kada su na{i |aci
testirani u oblasti re{avanje problema. To nije
tipi~na {kolska oblast, ali su u~eni~ka
postignu}a bila daleko vi{a nego u onim
oblastima koje se rade od prvog razreda
osnovne {kole, sa velikim brojem ~asova, kao
{to je, recimo, matematika.
„ Ko je kriv {to nijedna prosvetna vlast
nije ozbiljno primenila pouke iz
dosada{njih rezultata PISA istra`ivanja?
Delimi~no su one uva`ene kroz neka
ranija zakonska re{enja, standarde
postignu}a i zavr{ni ispit, ali su neke
dr`ave na osnovu tih rezultata pravile
posebne akcione planove.
– Obrazovni sistem ima svoju inerciju i
nije lako stvari pokrenuti tako da se osete
na nivou celog sistema. Jedan dobar na~in
je da to uradite kroz zakon, ali morate da
obezbedite mehanizme kako biste bili
sigurni da }e se sve {to pi{e u zakonu
sprovoditi na adekvatan na~in. Ako
napravite korak koji nije obezbe|en, mo`e
da se desi da sistem ne reaguje na
promenu, a ako je ona previ{e udaljena od
trenutnog stanja stvari, sistem mo`e da je
odbaci. Za sveobuhvatnu reformu
obrazovanja je potreban dru{tveni
konsenzus, dobra volja i uklju~enost svih
aktera, to nikada nije kratkoro~ni program
koji se realizuje u jednom dahu.
„ Na{i politi~ari o~ito ne vide smisao da
pokre}u neke ozbiljne promene, ~ije
efekte }e njihovi naslednici prigrabiti
kao svoj uspeh.
– Verovatno da ima i toga. Ali morate da
imate odgovornost prema mladim ljudima i
da stalno ne{to menjate, prate}i promene
na globalnom planu. Tradicija je va`na, ali
obrazovni sistem mora da se sinhronizuje sa
savremenim trenutkom i zahtevima koje
ono postavlja pred pojedinca.
„ Ove godine Estonija i Slovenija su
odli~no pozicionirane, Finska i dalje
dominira me|u evropskim zemljama.
Treba li da se sa njima poredimo, ako ve}
ne mo`emo sa azijskim dr`avama? U
Srbiji ~esto ~ujemo komentare da sa
Finskom ne mo`emo da se poredimo, jer
je tamo status nastavni~ke profesije na
visokom nivou.
– [ta god da radite u `ivotu, dobro je da
pogledate kako to drugi rade i da poku{ate
ne{to od toga da nau~ite i primenite, ali ne
tako {to }ete preuzimati u celini gotove
recepte. Mi smo razli~ite kulture, imamo
razli~ite obrazovne tradicije, druga~ije
sisteme obrazovanja nastavnika... Sve to
treba uzeti u obzir, ali ne zna~i da neke dobre
ideje ne mo`emo da preuzmemo. Dobro je
da pratite {ta se de{ava u drugim sistemima,
da se ugledate na dobre prakse, da tra`ite
svoje mehanizme i resurse kojima mo`ete to
da dostignete. Najzad, za{to bismo sve
probali na sopstvenoj ko`i, ako ve} vidimo da
negde drugde imaju dobre rezultate. Na{im
nastavnicima i {kolama nedostaje motivacija,
ali kad imate orijentaciju na uspeh, dobrobit i
napredak, promene }e biti br`e.
„ Da li nastavnici mogu ne{to da
promene u svojoj praksi da bismo
postigli bolje rezultate u PISA?
– Promene su mogu}e i u postoje}im
uslovima, imaju}i u vidu status struke u
dru{tvu, finansijski status nastavnika, uslove
u kojima {kole rade, nastavne programe...
Dobro bi bilo da se promene de{avaju u
svim ovim aspektima, kao i na nivou
legislative i obrazovanja nastavnika. Ali ~ak i
ako nastavnik nije podr`an iz sistema, on
mo`e da uradi ne{to za svoju i dobrobit
svojih u~enika. Tu, pre svega, mislim na
promene u na~inu rada, na~inu da koji
tra`ite da oni poka`u znanje, kako ih pitate i
kako ih ocenjujete, jer na taj na~in
odre|ujete i kako }e |aci u~iti. Odnos prema
gradivu se formira prema na~inu na koji vas
nastavnik pita, kako vas ocenjuje i za {ta vam
dodeljuje visoku ocenu. Nastavnik treba da
podstakne u~enike da vi{e povezuju
gradivo, da ih ~e{}e stavlja u situaciju da
Ô argumentuju, da sami postavljaju pitanja, a
Od obrazovanja ne samo da daju odgovore na poznata
se o~ekuje da pitanja, zatim da se prave mali projekti, da
u~enici budu u~enici samostalno istra`uju, da sami sebe
sposobni da procenjuju, da oni odre|uju kriterijume
re{avaju neke kvaliteta znanja... Sistem mora da se uputi ka
relevantne nivoima znanja koja su iznad
situacije, da reproduktivnog, a to mo`e i sam nastavnik u
primenjuju odeljenju, bez obzira na to kako je
znanja, da ih obrazovan, kakvi su programi i sli~no. PISA
povezuju, da se zadaci treba da budu glasnogovornici ideje
snalaze u da je mogu}e napraviti promenu u
razli~itim odeljenju i ako se ni{ta drugo ne promeni.
situacijama
„ Za{to nam je potrebna PISA ako ve}
znamo kakvi su nam rezultati, a gotovo
nikakve promene u obrazovanju se nisu u
Ô me|uvremenu dogodile. S druge strane,
PISA zadaci broj zemalja u~esnica iz ciklusa u ciklus
treba da budu raste, {to govori o va`nosti da se bude
glasnogovornici prisutan u ovoj me|unarodnoj studiji.
ideje da je – ^ak i kada nema krupnih sistemskih
mogu}e zahvata, promena je bilo i u sistemu se ne{to
napraviti de{ava – u njegovim pojedinim delovima, na
promenu u lokalnom nivou, kroz partnerske projekte...
odeljenju i ako na mnogo razli~itih na~ina i na mnogo
se ni{ta drugo razli~itih nivoa de{avaju se neke intervencije
ne promeni u sistemu. Kroz PISA projekat vi vidite u kom
pravcu se kre}e na{e obrazovanje, mo`ete
da pratite efekte sistemskih promena, da
vidite {ta dalje najbolje rezultate, da planirate
Ô dugoro~nije i sveobuhvatnije... Verujem da je
Na{im za jedan obrazovni sistem va`no da ima
takvu, ali i druge provere, jer se u suprotnom
nastavnicima i
{kolama ne bismo mogli orijentisati, ne bismo imali
nedostaje kriterijume za procenu da li smo i koliko smo
motivacija, ali dobri. Imali bismo samo nastavnike koji
kad imate ocenjuju svako za sebe. PISA je u svetu
orijentaciju na prihva}ena kao po`eljan i dobar merni
uspeh, dobrobit instrument, a rezultati te studije slu`e kao
i napredak, va`ni argumenti u razli~itim diskusijama, ali i
promene }e u dono{enju odluka.
biti br`e
„ Mnogo godina je pro{lo dok PISA na taj
na~in nije prihva}ena u Srbiji. Neke
prosvetne vlasti su je osporavale, drugi su
poku{ali da rezultate prika`u manje lo{im...
– Dobro je {to se odnos javnosti, i stru~ne
i op{te, menja u tom pravcu. Mislim da je
velika dobit od projekta to {to su kvalitet
obrazovanja i kvalitet pedago{kog rada
prepoznati kao centralne teme kada je
obrazovanje u pitanju. Mi smo dugo `iveli u
sistemu u kojem je vladalo uverenje da, ako
ni{ta drugo ne valja, bar je obrazovanje
dobro. A onda su neka doma}a, a potom i
me|unarodna istra`ivanja, me|u kojima i
PISA, pokazala da to nije ba{ tako. Jo{ jedna
stvar je bitna u diskusijama koje su
pokrenute, a to je {to se odgovornost za
obrazovna postignu}a pomerila ka {kolama i
nastavnicima. Dugo je vladalo uverenje da si
ti onakav |ak koliko se trudi{ i kakve ocene
ima{, a da li su to petice ili lo{ije ocene, da li si
zainteresovan ili nisi, disciplinovan ili ne, to je
tvoja stvar. Me|utim, {kola je tako|e
odgovorna za postignu}a u~enika, to je
uzajaman proces.
Vesna Andri}
petak, 27. januar 2017. 3

DODATAK PLUS

PISA zadaci
BALON

Pitanje 3

Vid`ajpat Singanija je koristio tehnologije koje

nalazimo kod dva druga prevozna sredstva.
Koja su to prevozna sredstva?

1. ________________________________________
2. ________________________________________

„ SVRHA PITANJA:
– Pristupa informacijama i pronalazi ih:
pronala`enje informacije
– Pronalazi dva dela eksplicitno date
informacije u shematizovanom
Koristi „Balon“ da odgovori{ na slede}a pitanja. deskriptivnom tekstu

„Ta~an odgovor:
Ukazuje I NA avione I NA svemirske letelice
Pitanje 2
(bilo kojim redom). Mo`e dati oba odgovora u
jednom redu
Pitanje 1 Koja je svrha crte`a d`ambo d`eta u ovom tekstu?
z 1. letelica 2. svemirski brod
z 1. avioni 2. svemirski brodovi
Koja je osnovna ideja ovog teksta? „ SVRHA PITANJA: z 1. putovanja vazduhom 2. putovanja u svemir
– Razmi{ljanje i vrednovanje: razmi{lja o z 1. d`ambo d`etovi 2. svemirske rakete
A Singanija je bio u opasnosti tokom svog sadr`aju teksta i vrednuje ga
putovanja balonom z 1. mlaznjak 2. raketa
– Odre|ivanje svrhe ilustracije u
B Singanija je postavio novi svetski rekord shematizovanom deskriptivnom tekstu
C Singanija je putovao i preko mora i preko „ Delimi~no ta~an odgovor:
kopna „Ta~an odgovor: Ukazuje BILO na avione ILI svemirske letelice
D Singanijev balon je bio ogroman Ukazuje na visinu balona ili na rekord.
z svemirske letelice
Mo`e ukazati na pore|enje izme|u
z putovanja svemirom
„ SVRHA PITANJA: d`ambo d`eta i balona
z svemirske rakete
– Povezivanje i tuma~enje: razumevanje op{teg z raketa
z Da poka`e koliko visoko je balon leteo
smisla teksta z letelica
– Prepoznavanje osnovne ideje u z Da istakne ~injenicu da je balon leteo mnogo,
z avion
shematizovanom deskriptivnom tekstu mnogo visoko
z putovanja vazduhom
z Da poka`e koliko je zaista impresivan taj
z d`etovi
„Ta~an odgovor: B rekord – leteo je na ve}oj visini od d`ambo d`eta
Singanija je postavio novi svetski rekord z Kao objekat za pore|enje u pogledu visine Nastavak na strani 4 Î
4 petak, 27. januar 2017.

DODATAK PLUS

PISA zadaci
GRE[KA BANKE
..... Nastavak sa strane 3 Primer zadatka iz finansijske pismenosti

Pitanje 4
David ima ra~un u Zed banci. Od banke je dobio slede}i imejl.

Veli čina
standardnog Po{tovani,
balona sa toplim
vazduhom
Visina Do{lo je do gre{ke na serveru Zed banke, tako da su detalji va{e prijave za online
49 m bankarstvo izgubljeni.

Posledica toga je da nemate pristup va{em online nalogu.

Ono {to je najva`nije, va{ nalog vi{e nije siguran.

Kliknite na link ispod i pratite uputstva kako biste ponovo ostvarili pristup. Od vas se
o~ekuje da date svoje bankovne podatke za online poslovanje.

https://ZedBank.com/
Za{to su na crte`u prikazana dva balona?

A Da se uporedi veli~ina Singanijevog balona

pre i posle naduvavanja
Pitanje
B Da se uporedi veli~ina Singanijevog balona Koji od slede}ih iskaza bi bio dobar savet za Davida?
sa veli~inom drugih balona punjenih
toplim vazduhom Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svaki iskaz.
C Da se poka`e da Singanijev balon izgleda
mali sa zemlje
D Da se poka`e da se Singanijev balon zamalo Da li je ovo tvr|enje
Izjava
sudario sa drugim balonom dobar savet za Davida?

Da odgovori na imejl i da svoje bankovne podatke

„ SVRHA PITANJA: za online poslovanje.
Da / Ne
– Razmi{ljanje i vrednovanje: razmi{lja o
sadr`aju teksta i vrednuje ga Da odgovori na imejl i tra`i vi{e informacija. Da / Ne
– Odre|uje svrhu povezanih ilustracija u
Da kontaktira svoju banku i da se raspita o imejlu. Da / Ne
shematizovanom deskriptivnom tekstu
Ako je link isti kao veb-sajt banke, treba da klikne na link
„Ta~an odgovor: B Da / Ne
i sledi uputstva.
Da se uporedi veli~ina Singanijevog balona
sa veli~inom drugih balona punjenih toplim
„Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Ne, Ne, Da, Ne
vazduhom.

[EMA STEPENICA
Dragan sla`e kvadrate prave}i {emu stepenica. Koristi slede}e etape:

Kao {to se mo`e videti, koristi jedan kvadrat

u etapi 1, tri kvadrata u etapi 2 i
{est kvadrata u etapi 3.

Koliko }e mu kvadrata
trebati u ~etvrtoj etapi?

Odgovor: __________________ kvadrata

Etapa 1 Etapa 2 Etapa 3

„Ta~an odgovor: 10
petak, 27. januar 2017. 5

DODATAK PLUS

PISA zadaci
ZUBNI KARIJES

Prose čan broj pokvarenih zuba po osobi

Bakterije u na{im ustima prouzrokuju zubni karijes. 10
Pitanje 3 9
Problem karijesa javio se posle 1700. godine, kada je {e}er postao dostupniji,

u različitim zemljama
8

zahvaljuju}i razvoju u industrijskoj preradi {e}erne trske. 7

Desni grafikon pokazuje 6

O karijesu danas znamo mnogo toga. Na primer: potro{nju {e}era i 5

4
z Bakterije koje izazivaju karijes hrane se {e}erom rasprostranjenost karijesa 3

z [e}er se transformi{e u kiselinu u razli~itim zemljama. 2

z Kiselina nagriza zubnu gle|

Svaka zemlja je 1

predstavljena sa po 20 40 60 80 100 120 140

z Pranje zuba poma`e da se spre~i karijes
jednom ta~kom na Prosečna potrošnja šećera (grami / osoba / dan)
grafikonu.
zubi Koja se od slede}ih tvrdnji zasniva na podacima sa grafikona?

1– A U nekim zemljama ljudi ~e{}e peru zube nego u drugim

2– B Ukoliko ~ovek pojede manje od 20 grama {e}era dnevno, sigurno je da
3– ne}e imati zubni karijes
2
C [to vi{e {e}era ljudi pojedu, to je ve}i rizik da }e dobiti zubni karijes
1
D Poslednjih godina, procenat zubnog karijesa se pove}ao u mnogim
zemljama
3
E Poslednjih godina, potro{nja {e}era je pove}ana u mnogim zemljama
bakterije
„Ta~an odgovor: C
[to vi{e {e}era ljudi pojedu, to je ve}i rizik da }e dobiti zubni karijes

1 – Šećer
2 – Kiselina Pitanje 4
3 – Sloj minerala zubne gleđi
Pitanje 1 Pretpostavimo da je broj pokvarenih zuba po osobi visok.
Mo`e li se eksperimentima dobiti odgovor na slede}a pitanja o zubnom karijesu
Koja je uloga bakterija u pojavi zubnog karijesa? u toj zemlji. Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svako od pitanja.

A Bakterije proizvode zubnu gle| Mo`e li se eksperimentom dobiti odgovor na ovo pitanje Odgovor
B Bakterije proizvode {e}er o zubnom karijesu?
C Bakterije proizvode minerale Da li je potreban zakon koji bi obavezivao roditelje da svojoj deci
D Bakterije proizvode kiselinu daju kapljice fluora? Da / Ne

„Ta~an odgovor: D Kakav bi bio efekat na karijes kada bi voda bila fluorisana? Da / Ne
Bakterije proizvode kiselinu. Koliko bi trebalo da ko{ta poseta zubaru? Da / Ne

„Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Ne, Da, Ne.

Pitanje 2 Pitanje 5

Budu}i da su nam danas poznati uzro~nici karijesa, na~in odr`avanja zdravlja

Stomatolozi su utvrdili da se karijes ~e{}e javlja na zubnim povr{inama koje
zuba nije isti kao pre 100 godina.
slu`e za `vakanje nego na njihovim unutra{njim i spolja{njim stranama. Za{to
se zubni karijes ~e{}e javlja na zubnim povr{inama koje slu`e za `vakanje? Da li je napredak u tehnologiji u~inio mogu}im slede}e promene?
Zaokru`i Da ili Ne za svaku od promena?

„Ta~an odgovor: Da li je napredak u tehnologiji u~inio mogu}om slede}u Odgovor

Obja{njenja koja ukazuju na ~injenicu da se hrana i bakterije vi{e promenu?
nagomilavaju na zubnim povr{inama za `vakanje, tako da bakterije tu Fluorisanje vode Da/ Ne
nalaze vi{e hrane i proizvode vi{e kiseline.
Edukativne programe koji podi`u nivo svesti o va`nost higijene
zuba Da / Ne
„ Delimi~no ta~an odgovor:
Obja{njena koja ukazuju da tu ima vi{e bakterija, ali ne pominju hranu. Kori{}enje amalgamskih plombi u le~enju zuba Da / Ne
ILI Upotreba ~etkica za zube i pasti za zube Da / Ne
Obja{njenja koja ukazuju da se vi{e hrane zadr`ava na zubnim povr{inama
za `vakanje, ali ne pominju bakterije. „Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Da, Ne, Da, Da.
6 petak, 27. januar 2017.

DODATAK PLUS

PISA zadaci
BRZINA KAPANJA INFUZIJE
KLONIRANJE Infuzije (drugim re~ima, intravenozna ubrizgavanja)
koriste se za davanje te~nosti i lekova pacijentima. Pitanje 2

Pro~itaj novinski ~lanak i odgovori na pitanja. Bolni~arka `eli da udvostru~i vreme za koje }e
infuzija iste}i.
Opi{i precizno kako se D menja ako je
Ma{ina za kopiranje `ivih bi}a?
n udvostru~eno, a d i v se ne menjaju.
Nema sumnje: da se birala `ivotinja 1997. godine, Doli bi sigur-
no pobedila! Doli je {kotska ovca koju vidite na slici. Ali Doli ni- _________________________________________
je obi~na ovca. Ona je klon druge ovce. Klon ozna~ava istovet- _________________________________________
nu kopiju. Kloniranje zna~i ,,kopiranje originala“. Nau~nici su
uspeli da stvore ovcu (Doli) identi~nu ovci koja je poslu`ila kao
,,original“. [kotski istra`iva~ Jan Vilmut je autor tog mehani-
zma za kopiranje ovaca. On je izvadio si}u{an deo iz vimena „ CILJ PITANJA:
odrasle ovce (ovca 1). Iz tog malog dela je izvadio jezgro, za-
Opis: Obja{njenje uticaja koji
tim je to jezgro preneo u unutra{njost jaja{ca druge ovce (ov-
ca 2). Prethodno je iz tog jaja{ceta izvadio sav materijal koji bi udvostru~avanje vrednosti jedne promenljive
mogao dati karakteristike ovce 2 jagnjetu koje je trebalo da se u formuli ima na rezultat ako su vrednosti
rodi iz te jajne }elije. Jan Vilmut je potom usadio to prepravlje- ostalih promenljivih ostale konstantne
no jaja{ce ovce 2 u tre}u ovcu (ovca 3). Ovca 3 je postala bre-
menita i ojagnjila je Doli. Neki nau~nici misle da }e za nekoliko Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
godina biti mogu}e klonirati i ljudska bi}a. Me|utim, brojne
vlade ve} su utvrdile zakone koji zabranjuju kloniranje ljudi. „Ta~an odgovor:
Obja{njenjem se istovremeno opisuje i smer
uticaja i njegova vrednost (veli~ina).
z On se prepolovi

z On je polovina

z D }e biti 50% manje

z D }e biti dva puta vi{e

„ Delimi~no ta~an odgovor:

Za davanje infuzije, bolni~arke treba da izra~unaju
brzinu kapanja D u kapima po minuti.
Odgovor koji ta~no navodi ILI smer
ILI vrednost efekta, ali ne i OBA.
z D se smanjuje (nema vrednosti)
z Nastaje promena za 50% (nema smera)
z D se pove}ava za 50% (neta~an smer, ali

Pitanje 1 One koriste formulu u kojoj ta~na vrednost)

Kojoj ovci je Doli identi~na?

d je faktor kapanja meren u kapima po mililitru (ml)
v je zapremina infuzije u ml
A Ovci 1 n je broj sati za koje infuzija treba da iste~e. Pitanje 3
B Ovci 2
V Ovci 3
„Ta~an odgovor: Bolni~arke tako|e treba da izra~unaju
G Svome ocu
A Ovci 1 zapreminu infuzije v iz brzine kapanja D.
Infuzija sa brzinom kapanja od 50 kapi po minuti
Pitanje 1 mora se dati pacijentu za tri sata. Za ovu infuziju
faktor kapanja iznosi 25 kapi po mililitru.
Pitanje 2
Kolika je zapremina infuzije u ml?
Koja je brzina kapanja D u kapima po minuti
Poslednja re~enica ~lanka isti~e da su brojne vlade kada je faktor kapanja d 6 kapi po ml, zapremina _________________________________________
ve} utvrdile zakone koji zabranjuju kloniranje ljudi. v je 500 ml, a du`ina trajanja infuzije n je 5 sati? _________________________________________
Dva mogu}a razloga za ovu odluku data su ispod.
Da li su ovo nau~ni razlozi? _________________________________________ Zapremina infuzije: __________ ml
Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svaki od ponu|enih razloga. _________________________________________
„ CILJ PITANJA:
Razlog: Nau~ni? Brzina kapanja u kapima po minuti: __________
Opis: Transformacija jedna~ine i zamena
Klonirane osobe mogu biti dve vrednosti promenljivih datim broj~anim
„ CILJ PITANJA:
osetljivije na izvesne bolesti nego Da / Ne vrednostima
normalne jedinke. Opis: Zamena u formuli tri promenljive
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
datim broj~anim vrednostima i utvr|ivanje
Ljudima ne treba davati ulogu dobijene vrednosti
Da / Ne „Ta~an odgovor: 360 ili korektno postavljeno
Stvoritelja. Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi re{enje sa zamenjenim vrednostima.
z 360
„Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Da, Ne. „Ta~an odgovor: 10 z (60 × 3 × 50) : 25 (Korektno postavljeno i zamenjeno)
petak, 27. januar 2017. 7

DODATAK PLUS

PISA zadaci
BRODOVI NA JEDRO
Devedeset pet procenata svetske
trgovinske razmene obavlja se Pitanje 3
© skysails
preko mora, pomo}u, pribli`no
50 000 tankera, brodova za prevoz Kolika pribli`no treba da
rasutog tereta i kontejnerskih bude du`ina u`eta
brodova. Ve}ina ovih teretnjaka zmajolikog jedra da bi se Uže
koristi dizel gorivo. mogao vu}i brod pod uglom 150 m

In`enjeri planiraju da iskoriste od 45° na visini od 150 m, kao 45º 90º

snagu vetra za kretanje brodova. {to je prikazano na skici?
Oni predla`u da se zmajoliko jedro
Napomena: Skica nije u razmeri
pri~vrsti za brod i tako iskoristi snaga A 173 m © parskysails
vetra za smanjenje potro{nje dizela i B 212 m
uticaja goriva na okolinu.
C 285 m
D 300 m

Pitanje 1 „ CILJ PITANJA:

Opis: Upotreba Pitagorine teoreme u okviru realnog geometrijskog konteksta
Jedna od prednosti upotrebe zmajolikog jedra je u tome {to oni lete na visini od Matemati~ki sadr`aj: Prostor i oblici
150 m. Na toj visini brzina vetra je za oko 25% ve}a od one na palubi broda.
„Ta~an odgovor: B 212 m
Kojom pribli`nom brzinom vetar duva u zmajoliko jedro ako je brzina vetra
od 24 km/h izmerena na palubi broda?

A 6 km/h Pitanje 4
B 18 km/h
C 25 km/h Zbog rasta cene dizela (0,42 zeda za litar), vlasnici broda Novi talas razmi{ljaju
D 30 km/h o opremanju svog broda zmajolikim jedrom.
E 49 km/h Procenjeno je da zmajoliko jedro poput opisanog mo`e da smanji potro{nju
dizela za pribli`no 20%.
„ CILJ PITANJA:
Opis: Izra~unavanje procenta u datoj `ivotnoj situaciji Ime: Novi talas
Matemati~ki sadr`aj: Kvantitet
Tip: teretnjak
„Ta~an odgovor: D 30 km/h Du`ina: 117 metara
[irina: 18 metara
Nosivost: 12 000 tona
Pitanje 2
Maksimalna brzina:
Slede}u formulu mo`e{ da iskoristi{ za izra~unavanje vu~ne sile F kojom 19 ~vorova
zmajoliko jedro, nalik opisanom, vu~e brod: Godi{nja potro{nja dizela bez zmaja: pribli`no 3 500 000 litara

c: koeficijent podizanja zmajolikog jedra
r: gustina vazduha
P: povr{ina zmajolikog jedra
v: brzina duvanja vetra u zmajoliko jedro
Opremanje Novog talasa zmajolikim jedrom ko{ta 2 500 000 zeda.
Posle koliko godina otprilike }e se u{tedom dizel goriva isplatiti cena
kupovine zmajolikog jedra? Prika`i ra~unanje koje potvr|uje tvoj odgovor.
________________________________________________________________
________________________________________________________________

Kako se menja vu~na sila F ako se brzina vetra v koji nosi Broj godina: ____________
zmajoliko jedro udvostru~i?
„ CILJ PITANJA:
A F se udvostru~ava.
Opis: Re{ava realnu `ivotnu situaciju oslanjaju}i se na ostvarenu u{tedu i
B F se utrostru~ava. potro{nju goriva
C F se mno`i sa ~etiri. Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
D F se mno`i sa pet.
„Ta~an odgovor:
„ CILJ PITANJA: Re{enje od 8 do 9 godina, uz odgovaraju}i (matemati~ki) ra~un.
Opis: Upotreba matemati~kih tehnika i znanja u analizi date jedna~ine. z Godi{nja potro{nja dizela bez zmajolikog jedra: 3,5 miliona litara, cena 0,42 zeda/litar,
cena dizela bez zmajolikog jedra 1 470 000 zeda. Ako se upotrebom zmajolikog jedra
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
{tedi 20%, onda je u{teda na godi{njem nivou 1 470 000 0,2 = 294 000 zeda.
z

Dakle, 2 500 000 : 294 000 ≈ 8,5, tj. nakon pribli`no 8 do 9 godina nabavka zmajolikog
„Ta~an odgovor: C F se mno`i sa ~etiri. jedra se isplati.
8 petak, 27. januar 2017.

DODATAK PLUS

PISA zadaci GRIP

Fiona Meksvini, rukovodilac osoblja u kompaniji koja se zove ACOL pripremila je
ovaj letak sa informacijama za zaposlene. Pogledaj letak i odgovori na pitanja.

KOJI AUTOMOBIL? ACOL – Dobrovoljni program imunizacije na grip

Svesni ste, nesumnjivo, ~injenice da grip mo`e da napadne brzo veliki broj
ljudi tokom zime. On svoje `rtve mo`e da ostavi bolesne nedeljama.
Najbolji na~in borbe protiv virusa jeste imati zdravo telo i dobru kondiciju.
Veoma je preporu~ljivo ve`banje svakog dana uz ishranu koja uklju~uje
Kristina je upravo dobila voza~ku dozvolu i `eli da kupi mnogo vo}a i povr}a kako bi se pomoglo imunolo{kom sistemu da se bori protiv nadiru}eg virusa.
svoj prvi automobil. ACOL je odlu~io da ponudi zaposlenima da dobiju vakcinu protiv gripa, {to je jo{ jedan na~in da se
Tabela ispod prikazuje karakteristike ~etiri automobila spre~i {irenje ovog podmuklog virusa me|u nama. ACOL je organizovao da jedna medicinska se-
stra izvr{i vakcinaciju u samom ACOL-u tokom radnog vremena u nedelji koja po~inje17-og maja.
koje je ona zapazila u ponudi lokalnog prodavca Ovaj program je besplatan i dostupan svim zaposlenima.
polovnih automobila. U~e{}e je na dobrovoljnoj bazi. Od osoba koje se odlu~e da prime vakcinu tra`i}e
se da potpi{u dokument o saglasnosti sa ovim postupkom, kojim potvr|uju da
nemaju bilo kakvu alergiju, te da razumeju kako mogu iskusiti manje propratne
efekte.
Model Alpha Bolte Castel Dezal Medicinski podaci ukazuju da vakcinacija ne izaziva grip. Ipak, ona mo`e izazvati neke propratne
efekte kao {to su: umor, blago povi{ena temperatura i pove}ana osetljivost na bol u ruci.
Godina 2003 2000 2001 1999 Ko treba da dobije vakcinu?
Svako ko je zainteresovan da bude za{ti}en od virusa.
Tra`ena cena
4 800 4 450 4 250 3 990 Ova imunizacija je naro~ito preporu~ljiva za ljude starije od 65 godina. Me|utim, bez obzira na go-
(u zedima) dine, vakcinu treba da dobije svako ko ima neko hroni~no oboljenje, a naro~ito onaj koji ima obo-
ljenje srca, plu}a, bronhija ili ako boluje od dijabetesa.
Pre|ena kilometra`a
105 000 115 000 128 000 109 000 U jednom kancelarijskom okru`enju SVI zaposleni su u velikom riziku da dobiju grip.
(u kilometrima)
Ko ne bi trebalo da dobije vakcinu?
Zapremina motora Pojedinci koji su previ{e osetljivi na jaja, ljudi koji pate od akutno povi{ene temperature i trudnice.
1,79 1,796 1,82 1,783 Konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko uzimate neki lek, ili ste prethodno imali reakciju na vak-
(u litrima)
cinu protiv gripa.
Ukoliko `elite da budete vakcinisani tokom nedelje koja po~inje 17-og maja, molimo vas da se obra-
tite {efu osoblja Fioni Meksvini do petka 7-og maja. Ta~an datum i vreme bi}e odre|eni prema to-
me kada medicinska sestra bude dostupna, prema broju u~esnika i vremenu koje odgovara ve}i-
Pitanje 1 ni osoblja. Ukoliko `elite da dobijete imunizaciju za ovu zimu, ali ne mo`ete da do|ete u dogovo-
reno vreme, molimo vas da o tome obavestite Fionu. Druga sesija mo`e biti organizovana ukoliko
bude dovoljnog broja ljudi.
Radi daljih informacija kontaktirajte Fionu, lok. 5577.
Kristina `eli automobil koji ispunjava sve slede}e uslove:
* Pre|ena kilometra`a nije ve}a od 120 000 kilometara
* Proizveden je 2000. godine ili kasnije ohrabruju}i“ ton. Odgovor mora da
Pitanje 1 sadr`i NAJMANJE jedan od slede}ih
* Tra`ena cena nije ve}a od 4 500 zeda dokaza:
[ta od slede}eg opisuje program
Koji automobil ispunjava sve Kristinine uslove? (1) ukazuje na jednu od osobina u
(ACOL) imunizacije protiv gripa?
detaljima kao {to su: izgled
„ CILJ PITANJA: letka, stil pisanja, crte`i ili slike i
A Alpha A Svakog dana tokom zime
B Bolte Opis: Izbor vrednosti koja ispunjava ~etiri tome sli~no;
navedena uslova u finansijskom kontekstu odr`ava}e se ~asovi fizi~kih
C Castel (2) upotrebljava neke druge
ve`bi.
D Dezal Matemati~ki sadr`aj: Neizvesnost i podaci vrednosne termine, a
B Imunizacija }e biti sprovedena ne„prijateljski i ohrabruju}i“
„Ta~an odgovor: B Bolte u toku radnog vremena. (vodite ra~una da su termini kao
V Mali bonus }e biti ponu|en {to su „interesantno“, „lako za
Pitanje 2
u~esnicima. ~itanje“, „jasno“ nedovoljno
G Lekar }e davati injekcije. specifi~ni)
Koji automobil ima najmanju zapreminu motora? Mi{ljenje o tome da li je Fiona
„ CILJ PITANJA: „Ta~an odgovor: B uspela mo`e da bude iskazano
A Alpha eksplicitno ili implicitno.
Opis: Izbor najmanjeg od ~etiri decimalna
B Bolte Pitanje 2 z Ne, bila je lo{a ideja da slika injekcije
broja, u datom kontekstu bude na po~etku. Izgleda zastra{uju}e.
C Castel
Matemati~ki sadr`aj: Brojevi i mere z Da, slika olak{ava ~itanje teksta
D Dezal Mo`emo da govorimo o sadr`aju
„Ta~an odgovor: D Dezal nekog spisa (o ~emu on govori). „ Delimi~no ta~an odgovor:
Mo`emo da govorimo o njegovom
Precizno tuma~i tekst i povezuje
stilu (na~in na koji je napisan).
svrhu sa informacijama i sadr`ajem
Pitanje 3 Fiona je htela da stil ovog letka bude
(pre nego sa stilom), i prepoznaje
prijateljski i ohrabruju}i.
„prijateljski i ohrabruju}i“ ton.
Da li misli{ da je uspela u tome?
Kristina }e morati da plati dodatnih 2,5% od tra`ene cene kao porez. Mi{ljenje o tome da li je Fiona
Koliki je porez za automobil marke Alpha? uspela mo`e da bude iskazano
Objasni svoj odgovor, pozivaju}i se
eksplicitno ili implicitno.
na detalje u izgledu teksta, stil
„ CILJ PITANJA: z Ne, nema {anse da poruka o primanju
pisanja, slike i druge grafi~ke prikaze.
injekcije mo`e da bude prijateljska i
Opis: Ra~unanje 2,5% neke vrednosti date u hiljadama u finansijskom kontekstu ohrabruju}a
Matemati~ki sadr`aj: Brojevi i mere „Ta~an odgovor:
z Da, uspela je. Dala im je puno prilika da
Precizno tuma~i tekst i povezuje stil planiraju vreme za vakcinaciju. Tako|e
„Ta~an odgovor: 120 sa svrhom i prepoznaje „prijateljski i je dala savete o zdravlju