Osnovi hidrogeologije

XIII
POGLAVLJE

PODZEMNE VODE
NAFTNIH LEZIŠTA
 PODZEMNE VODE NAFTNIH LEŽIŠTA

Ležišta nafte i gasa spadaju u ležišta energetskih sirovina.

Nafta: Prirodna nafta sadrži od 90 do 99 % ugljenika i vodonika, od čega 83 do 87,4 %

otpada na ugljenik.

Hemijski sastav nafte

Hemijski sastav nafte je izuzetno složen. U njen sastav ulazi veliki broj hemijskih
elemenata, od kojih je najzastupljeniji ugljenik (C):

¾ ugljenik (C) 83 – 88 %
¾ vodonik (H) 12 – 14 %
¾ sumpor (S) 0,3 – 5,5 %
¾ kiseonik (O) 0,1 – 4,5 %
¾ azot (N) 0,1 – 0,5 %

Pored pomenutih u nafti se javljaju i sledeći elementi čija ukupna zastupljenost

ne prelazi 1%. To su sledeći elementi: Fe, Ca, Mg, Al, Si, V, Ni, Na, P, Mn, Ag,
Au, Cu, Zn, K, Sb, Cr, Ti, Mo, Co i dr.

Osnovi hidrogeologije (Prof Dr Veselin Dragišić)

Hemijski elementi se u nafti nalaze pretežno u obliku hemijskih jedinjenja (složenih i vrlo
složenih-kompleksnih hemijskih jedinjenja.

Jedinjenja ugljenika sa vodonikom čine osnovnu komponentu nafte, zemnog gasa i

ostalih bitumija.

Hemijska jedinjenja obrazovana samo od ugljenika i vodonika nazivaju se ugljovodonici.

Prema načinu na koji su u njihovom molekulu vezani atomi ugljenika i vodonika,

ugljovodonici mogu biti:

¾ zasićeni i
¾ nezasićeni.

Zasićeni ugljovodonici su hemijski stabilna jedinjenja. Sve valence ugljenika u molekulu

utrošene su na vezivanje sa vodonikom, pa je primanje drugih elemenata u molekul
veoma otežano.

Nezasićeni ugljovodonici se karakterišu dvostrukom, odnosno trostrukom vezom

ugljenikovih atoma sa vodonikom, usled čega oni lako stupaju u reakciju sa drugim
elementima obrazujući na taj način veoma složena jedinjenja.

U sastav nafte i drugih bitumija uglavnom ulaze zasićeni ugljovodonici, dok se

nezasićeni nalaze u izuzetno malim količinama.
Prirodni gas: Sastoji se pretežno od najstabilnijeg prirodnog gasa metana i drugih
parafinskih ugljovodonika, težih od vazduha:

¾ Etan,
¾ Butan i
¾ Propan.

i to u sledećim koncentracijama:
¾ metan (CH4) 91 – 95 %
¾ etan (C2H6) 2,5 – 3,5 %
¾ propan (C3H8) 0,8 – 1,1 %
¾ butan (C4H10) u desetim delovima procenta.

Pored ugljovodonika u sastav naftnih gasova u manjim količinama ulaze gasovi kao što
su: CO2, H2S, N2, H, He, Ne, Ar, Kr, Xe, Rn.

Ukoliko se sreće sa naftom onda je to prateći gas, a ukoliko sa javlja sam, onda je to
samostalni gas.

Voda je stalni pratilac tečnih i gasovitih ugljovodonika u svim stadijumima njenog

obrazovanja, migracije, formiranja ili razaranja ležišta.
 Podzemne vode naftnih ležišta
U poroznim sredinama u litosferi sreću se sledeći fluidi:

¾ voda,
¾ nafta i
¾ gas.

Prostorni raspored vode, nafte i gasa u jednom prirodnom rezervoaru zavisi od

međusobnog niza faktora. Po ranijoj gravitacionoj teoriji, pomenuti fluidi su u
vertikalnom profilu potpuno izdvojeni jedan od drugog i raspoređeni u strogoj zavisnosti
od svoje gustine odozgo nadole:

¾ najlakši gas („gasna kapa),

¾ nafta i
¾ voda, kao teži fluid od nafte.

Kasnija istraživanja pokazuju da tako oštre granice u ležištima nafte i gasa ne postoje,
odnosno da u poroznom prostranstvu naftnog sloja postoji i određena količina vezane
vode. Pomenuta voda se obično zadržava u sloju, pa bušotine mogu davati bezvodnu
naftu ili gas.
U kolektorima sa naftom i gasom, na kontaktima gas-voda, nafta-voda, zapaže se
kapilarno podizanje vode, a na kontaktu gas-nafta, podizanje nafte.

Ležišne vode: Vode i to slobodne podzemne vode koje prate ležišta nafte i gasa,
odnosno vode koje se nalaze u zamkama i prirodnim rezervoarima u vezi sa naftom i
gasom.

Podzemne vode u ležištima nafte i gasa

U okviru ležišta nafte i gasa izdvaja se nekoliko tipova (vrsta) podzemnih voda:

¾ povlatna (gornja) voda

¾ podinska (obodna, rubna) voda
¾ slojna
¾ međuslojna (središnja) voda

Podzemne vode iz povlatnih naslaga, izolovane od prirodnog rezervoara sa naftom ili

gasom, poznate su pod imenom gornje vode ili povlatne vode.

Podzemne vode koje okružuju ležište ili se prostorno nalaze ispod ležišta i oko njega
nazivaju se podinske, odnosno rubne ili obodne vode.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragišić)

Podzemne vode u vodonosnim horizonatima koji zaležu među produktivnim slojevima,
nazivaju se središnje ili međuslojne vode.

Po genezi podzemen vode u zoni naftnih i gasnih ležišta mogu biti:

¾ infiltracione (hidrometeorske),
¾ konatne vode i
¾ mešane vode.

Pod infiltracionim vodama podrazumevaju se vode nastale infiltracijom padavina. Odlikuju

se prisustvom hidrokarbonata, karbonata i sulfata.

Konatne (vezane) vode su pretežno morske fosilne, zarobljene u vodonosnim sredinama

tokom same sedimentacije. To su obično visokomineralizovane podzemne vode ili rasoli
sa mineralizacijom od više stotina grama po litru.

Mešana voda sadrži hloride i sulfatno-karbonatno-bikarbonatna jedinjenja.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragišić)

 Slojni pritisak

Fluidi u porama naftnog kolektora nalaze se pod određenim pritiskom, koji se najčešće
naziva slojni pritisak ili formacioni pritisak. Obično se pod ovim pojmom podrazumeva
početni pritisak, pošto taj pritisak odgovara prirodnoj ravnoteži u sloju. Sa povećanjem
dubine zaleganja sloja početni pritisak raste skoro linearno povećava.

Razradom ležišta se narušava prirodna ravnoteža. Ukoliko se nakon izvesnog vremena

prestane sa izvlačenjem nafte i gasa, slojni pritisak koji je dotle opadao (u skladu sa
tempom izvlačenja fluida) vremenom će se obnoviti do maksimalne veličine koju nazivamo
statički pritisak.

Dinamički pritisak se meri za vreme rada bušotine.

Razlika između statičkog i dinamičkog pritiska naziva se diferencijalni pritisak ili depresija
u sloju.

Početni slojni pritisak neposredno je vezan sa dinamikom vode koja zasićuje vode pore
stene kolektora. Razlikujemo dva gradijenta pritiska: hidrostatički i hidrodinamički
gradijent pritiska.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragišić)

Prvi karakteriše povećanje pritiska sa dubinom, a drugi nastaje u vodonosnom sloju pri
kretanju vode.

Pritisak fuida u stenama kolektorima nastaje pod uticajem niza faktora, među kojima su
najvažniji:

¾ pritisak stvoren težinom stuba vode,

¾ pritisak stvoren težinom povlatnih stena (litostatički pritisak) i
¾ osmotske pojave.

Među drugostepene (sekundarne) izvore slojnog pritiska spadaju promene temperature,

sekundarno izlučivanje soli ili cementacija kolektora, zemljotresi, atmosferska kolebanja i
okeanska talasanja, hemijski i biohemijski procesi.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragišić)

 HEMIJSKE KARAKTERISTIKE PODZEMNIH VODA LEŽIŠTA
NAFTE I GASA

Podzemne vode naftnih ležišta se karakterišu složenim hemijskim sastavom. U njihov

sastav ulaze:

¾ hloridi, karbonati i hidrokarbonati Na, K, Ca, Mg, Ba i dr.,

¾ mikrokomponente (J, Br, B, Sr, NH4, Li i dr.,
¾ slobodni i rastvoreni gasovi (CO2, N2, H2S, H2, CH4, viši homolozi metanskog
reda, He, Ar i drugi.),
¾ organske materije (fenoli, karbonsko-naftenske, masne huminske i
aminokiseline, benzol, toluol i druga jedinjenja složenog hemijskog sastava),
¾ azot, ugljenik, fosfor i dr. i
¾ koloidi (Fe2O3, SiO2 i Al2O3).

Mineralizacija podzemnih voda naftnih i gasnih ležišta

Vode naftnih i gasnih ležišta se karakterišu povećanom mineralizacijom koja varira od

nekoliko stotina mg/l do nekoliko stotina g/l.

Osnovi hidrogeologije (Prof Dr Veselin Dragišić)