Prof. dr. sc.

 Marijan Herak 
Geofizički odsjek PMF‐a 

20. travnja 2012. 

Vijeću prirodoslovnog područja 
Sveučilišta u Zagrebu 

Prilog diskusiji o predloženim izmjenama i dopunama  
Zakona o znanstvenoj djelatnosti i visokom obrazovanju 

U ovom ću se prilogu osvrnuti samo na statističke pokazatelje uspješnosti znanosti u Hrvatskoj koji 
trebaju  poslužiti kao argumentacija za  promjenu postojećeg  sustava. Neću spominjati brojne  druge 
probleme  koje  sam  uočio  –  od  (opet!)  neshvatljivo  kratke  javne  rasprave,  preko  nedostatka 
obrazloženja  ili  barem  motivacije  za  neke  izmjene  (npr.  obvezno  umirovljenje  nakon  65.  godine), 
nedorečenog  i  nejasnog  sustava  financiranja,  pa  do  (ponovo!)  činjenice  da  u  osnovi  svega  ne  stoji 
nikakva projekcija učinaka promjena, nikakva vizija ili strategija. 

1. USPJEŠNOST HRVATSKE ZNANOSTI 

U  uvodnim  stranicama  prijedloga  novog  zakona  (Ocjena  stanja...)  navedeni  su  i  brojni  numerički 
pokazatelji koji bi hrvatsku znanost trebali pozicionirati prema sustavima u odabranim državama EU. 
Interpretacija podataka je vrlo kritički intonirana te  se sugerira da praktički u svemu zaostajemo za 
tim zemljama. Ti su zaključci o efikasnosti naše znanosti, između ostaloga, podloga za opravdavanje 
nužnosti  predložene  radikalne  promjene  sustava  (ne,  to  nisu  male  izmjene  i  dopune...).  To  je 
napravljeno  po  mojem  mišljenju  vrlo  loše  jer  je  nemoguće  uspoređivati  apsolutne  iznose  broja 
radova, citiranosti, H‐faktora,... za zemlje koje su vrlo različite po veličini, broju istraživača, postotku 
izdvajanja za I&R i sl. 

Zbog toga sam na internetu prikupio podatke koje sam smatrao relevantnima (prva priložena tablica), 
te sam ih normirao na različite načine (druga priložena tablica). Ako negdje nisam grubo pogriješio u 
preuzimanju  podataka  ili  računu  rezultati  su  –  barem  na  prvi  pogled  –  dosta  iznenađujući.  Oni 
pokazuju  da  je,  ako  se  uspješnost  mjeri  brojem  publiciranih  radova  (a  to  je  jedan  od  glavnih 
pokazatelja  i  u  uvodu  novom  zakonskom  prijedlogu:  „...  međunarodno  relevantne  publikacije  (su) 
osnovni  preduvjet  i  pokazatelj  sustavnoga  znanstvenog  rada...“),  znanost  u  Hrvatskoj  efikasnija  od 
velike većine analiziranih zemalja, a po nekim pokazateljima smo na samom vrhu po učinkovitosti. 
Tako se npr. u Hrvatskoj objavljuje čak 0.75 radova godišnje po istraživaču čemu se približava samo 
Grčka  (u  Japanu  npr.  tek  0.15).  Indeks  efikasnosti  koji  sam  definirao  kao  (novac  x  broj  istraživača) 
/(broj radova) nas također stavlja na uvjerljivo prvo mjesto (kad se ulaganje normira prema realnoj 
kupovnoj  moći  smo  drugi  od  analiziranih  zemalja).  Mislim  da  je  ovo  relativno  objektivni  indeks  jer 
produkciju normira ne samo prema ulaganju nego i prema broju istraživača koji novac troše. 

Priložene tablice i slike govore i da je  npr. tvrdnja kako „...hrvatski H‐indeks  stagnira na 118, što je 

također  ispod  usporedivih  zemalja...“  (čime  se  sugerira  da  je  tome  kriv  znanstveni  sustav) 
nekorektna. Dva priložena grafa (slike 3 i 4) jasno pokazuju da H‐indeks snažno ovisi i o količini novca 
i o broju istraživača, te je prema oba pokazatelja hrvatski indeks čak i veći nego što bi se očekivalo 

1 
 
prema regresiji. Kao primjer zemlje koja bi nam trebala biti uzor istaknuta je i Finska čiji je H‐indeks 
neočekivano mali za tako velik broj istraživača (slika 3). 

Ovi podaci daju potpuno drugačiju sliku o postojećem sustavu u usporedbi s dojmom koji se stječe 
čitajući Ocjenu stanja... u prijedlogu novog Zakona. To je slika sustava koji vrlo efikasno troši (mnogo 
premala!)  uložena  sredstva.  Ako  se  u  obzir  uzme  notorna  činjenica  da  u  Hrvatskoj  od  oko  11000 
istraživača  (6700  FTE)  njih  veliki  broj  nije  uopće  ili  je  slabo  znanstveno  aktivan,  kao  i  razumna 
pretpostavka da je značajan dio znanstvene produkcije razvijenih zemalja financiran sredstvima izvan 
proračuna matične države, slika o efikasnosti hrvatskog sustava postaje još i bolja. 

Ovo, naravno, NE ZNAČI da sustav ne treba poboljšavati. Upravo suprotno – prostora za poboljšanje 
ima  napretek,  ali  se  ona  uglavnom,  po  mojem  mišljenju,  odnose  na  homogeniziranje  sustava  i 
njegovo  fino  podešavanje.  Pri  tome  prvenstveno  mislim  na  donošenje  razumnih,  stimulativnih  i 
pravednih  kriterija  za  napredovanje  u  svim  strukama  (u  čemu  bi  trebali  jako  pomoći  rezultati 
benchmarking‐projekta kojega Sveučilište već dugo najavljuje), te revizija nakoliko najlošijih odredbi 
u  sadašnjem  tekstu  (npr.  ukidanje  neobično  štetne  odredbe  o  obveznom  napredovanju,  kako  je 
izmjenama  i  dopunama  i  predloženo).  Ovo  također  znači  da  je  GLAVNI  uzrok  slabijih  rezultata  u 
apsolutnim iznosima NEDOSTATNO FINANCIRANJE. Priložena analiza bi odgovorne mogla uvjeriti u to da 
bi  sustav  znanosti  u  Hrvatskoj  spremno  dočekao  povećana  ulaganja,  te  bi  na  njih  odgovorio  i 
adekvatnim  rezultatima  (pogotovo  ako  se  provedu  potrebne  prilagodbe  od  kojih  sam  neke 
spomenuo). 

A zašto taj sustav proizvodi znanstvene radove efikasnije nego mnogi drugi? Mislim da razloge valja 
tražiti  u  dosadašnjem  načinu  financiranja  i  vrednovanja  projekata  koji  je  u  načelu  dobar  (iako  su 
sredstva  znatno  premala!)  i  primjeren  je  maloj  zemlji  koja  se  ne  želi  specijalizirati  u  malom  broju 
područja. Zato su projekti bili s velikom prolaznosti, malom administracijom (praktički zanemarivom u 
odnosu  na  užasno  birokratizirane  projekte  EU),  te  velikom  istraživačkom  slobodom.  Glavni  kriterij 
uspješnosti projekta (barem u području u kojem i sam radim) su broj i kvaliteta objavljenih radova na 
projektu, te posebno glavnog istraživača. Ovaj sustav, ali u kombinaciji sa snažnom administrativnom 
i  financijskom  državnom  podrškom  prijavljivanju  u  velike  međunarodne  projekte,  bi  uz  nužne 
evolutivne  promjene  mogao  i  dalje  biti  osnova  hrvatske  znanosti.  Pomicanje  fokusa  prema 
nacionalnim mega‐projektima s malom prolaznošću i naglaskom na suradnju, primjenu i sl., a ne na 
znanost kao takvu (po uzoru na EU, što je za malu i siromašnu zemlju koja za I&R ne može izdvojiti 
niti  1%  BDP‐a  POSVE  neprikladno)  sigurno  će  rezultirati  smanjenom  produkcijom,  a  možda  i 
odumiranjem  ili  neefikasnim  životarenjem  brojnih  'malih'  (nikako  ne  i  nevažnih)  znanstvenih 
disciplina, ili pak onih koje trenutno nisu odveć atraktivne. 

Sustav je efikasan i zato jer  se u Hrvatskoj  dominantno za napredovanje  koriste  objektivni  brojčani 

pokazatelji,  iako  je  udio  peer‐review  komponente  (barem  u  području  prirodnih  znanosti)  zapravo 
mnogo  veći  nego  se  to  čini  na  temelju  nekakve  'javne  percepcije'.  On  se  očituje  indirektno  kroz 
recenzije  pristupnikovih  članaka  u  međunarodnim  časopisima,  ali  i  izravno  u  subjektivnoj  procjeni 
povjerenstva o radovima na kojima je pristupnik glavni autor. Pri tome su važni i kvalitativni kriteriji 
koji  se  odnose  na  kvalitetu  časopisa  u  kojima  se  objavljuje.  Iako  se  i  ovdje  mnogo  toga  može 
poboljšati,  uvjeren  sam  da  bi  prihvaćanje  takvih  kriterija  u  svim  strukama  još  podiglo  razinu 
produkcije. 

2 
 
Moja  analiza,  naravno,  ne  obuhvaća  veliki  dio  aspekata  znanstvenog  rada.  Primjerice,  navedeni 
pokazatelji  (u  drugoj  tablici)  ništa  ne  govore  o  tome  koliko  je  u  Hrvatskoj  –  u  usporedbi  s  drugim 
zemljama –  uspješna integracija znanosti  i  gospodarstva, što je  također jedan od ciljeva koji  se  želi 
postići  promjenama  Zakona.  Tu  se  provlači  razmišljanje  da  bi  povećano  ulaganje  u  znanost  (kojega 
zapravo  nema  niti  u  planovima)  trebalo  odigrati  ključnu  ulogu  u  prevladavanju  gospodarske  krize. 
Meni se, naprotiv, čini da su nužni preduvjeti da se takva sinergija između znanosti i privrede dogodi, 
postojanje stabilnog, uređenog i otvorenog ekonomskog sustava, potpomognutog brzim, efikasnim i 
pravednim  pravosuđem.  Ako  ti  uvjeti  nisu  ispunjeni  (neka  svatko  za  sebe  prosudi  je  li  tome  danas 
tako), prožimanje istraživanja i primjene teško će se postići bilo kakvim korekcijama sustava znanosti.  

ZAKLJUČAK 

Čini mi se  da  predlagač zakona svoj prijedlog za  poboljšanje sustava  temelji  na  ponešto iskrivljenoj 

slici  stvarnosti.  Ako  su  podaci  kojima  raspolažem  točni,  razlozi  zaostajanja  hrvatske  znanosti  nisu  u 
ustroju znanstvenog sustava, nego u njezinom tragičnom podfinanciranju i  minoriziranju. Ovime ne 
želim reći da se sustav ne treba mijenjati. Naprotiv, kao i svaki sustav na svijetu, i ovaj valja stalno 
prilagođavati  situaciji,  novim  okolnostima  i  strategiji  razvoja.  Međutim,  promjene  koje  se  predlažu 
ovim izmjenama i dopunama u svojoj su biti fundamentalne (od financiranja, preko napredovanja i 
znanstvene  politike,  sve  do  umirovljenja),  te  drastično  mijenjaju  ustroj  koji  u  vrlo  nepovoljnim 
okolnostima  radi  bolje  od  očekivanoga.    Bojim  se  da  bi  neke  od  njih  mogle  imati  upravo  razoran 
učinak. 

NAPOMENA 

Prikazana analiza podataka ne bi zadovoljila znanstvene kriterije – sve sam podatke uzeo s interneta, uzeo sam 
izvor koji mi je bilo najlakše interpretirati, neki su iz 'druge' ruke, često se ne odnose na posve isto vrijeme, a 
nisam ih niti provjerio onako kako bi trebalo. Nije za to bilo vremena. Ipak, nadam se da to ne utječe znatno na 
opću sliku – jesmo li po nekom pokazatelju prvi ili četvrti, zapravo je nevažno. 

Izvori podataka: 

http://www.scimagojr.com/countrysearch.php 

http://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS 

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_population 

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(nominal) 

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_research_and_development_spending 

http://chartsbin.com/view/1124 

http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001899/189958E.pdf 

http://www.battelle.org/aboutus/rd/2011.pdf   

3 
 
 $ za  Istraživača 
GDP   Stanovnika  % za  M$ za  pppM$ za  RD /  Radova  / mil. stan.  Istraživača,  H‐
   (mil. $)  (milijuna)  R&D  R&D  R&D**  stan.  2010*  (FTE)  FTE***  indeks 
HR  64000  4.5  0.75  480.0  700  107.9  4988  1514  6737  118 
SK  96000  5.5  0.48  460.8  500  84.1  4195  2330  12768  131 
GR  303000  10.7  0.60  1818.0  1700  169.9  14502  1870  20009  228 
HU  140000  10.0  1.15  1610.0  1700  161.6  4195  1750  17430  224 
SLO  50000  2.0  1.86  930.0  800  465.0  4104  3490  6980  127 
I  2200000  60.8  1.27  27940.0  19000  459.5  67459  1620  98496  515 
A  420000  8.2  2.75  11550.0  8300  1408.5  15476  4120  33784  336 
FIN  267000  5.3  3.90  10413.0  6300  1979.7  13308  7800  41028  330 
D  3580000  82.0  2.82  100956.0  69500  1231.2  119216  3530  289460  657 
SRB  45000  7.1  0.89  400.5  250  56.4  4742  1200  8520  42 
S  538000  9.5  3.62  19475.6  11900  2050.1  25257  5239  49771  448 
E  1490000  46.2  1.38  20562.0  17200  445.1  59642  2940  135828  412 
CZ  215000  10.5  1.53  3289.5  3800  313.3  13790  2890  30345  206 
JAP  5870000  127.7  3.45  202515.0  144100  1585.9  108586  5570  711289  568 
IND  1670000  1200.0  0.76  12692.0  36000  10.6  67501  370  444000  256 
USA  15094000  313.3  2.80  422632.0  405000  1349.0  457642  4670  1463111  1229 

POKAZATELJI USPJEŠNOSTI:   
(M$ x  (pppM$ x  Radova  Radova / 
ppp$ /  istrazivac)  istraživač)   / mil.  istraživaču 
   $/radu  radu**     / radu  / radu**     stan.  (FTE)   
A  A  A  A  B  B   
HR  96231  140337     648  945  HR  1121  0.74   
SK  109845  119190     1403  1522  SK  766  0.33   
GR  125362  117225     2508  2346  GR  1355  0.72   
HU  383790  405244     6689  7063  HU  421  0.24   
SLO  226608  194932     1582  1361  SLO  2052  0.59   
I  414178  281653     40795  27742  I  1110  0.68   
A  746317  536314     25214  18119  A  1887  0.46   
FIN  782462  473399     32103  19423  FIN  2530  0.32   
D  846833  582975     245124  168748  D  1454  0.41   
SRB  84458  52720     720  449  SRB  668  0.56   
S  771097  471157     38378  23450  S  2659  0.51   
E  344757  288387     46828  39171  E  1291  0.44   
CZ  238542  275562     7239  8362  CZ  1313  0.45   
JAP  1865019  1327059     1326568  943922  JAP  850  0.15   
IND  188027  533325     83484  236796  IND  56  0.15   
USA  923499  884971     1351182  1294811  USA  1461  0.31   
* citable documents (SCIMAGO) ‐ articles, reviews, conference papers   
** ppp ‐ purchasing power parity (normalizirani $ po kupovnoj moći, USD=1) 
*** FTE – Full‐time equivalent 
A – manje je bolje; B – više je bolje. 
 
Marijan Herak, 20. travnja 2012.   
 

4 
 
 

10000000

1000000
(M$ x istraživač) / radu

100000
(MANJE JE BOLJE!)

10000

1000

100

10

1
HR SK GR HU SLO I A FIN D SRB S E CZ JAP IND USA
 

Slika 1. 'Indeks efikasnosti sustava'. Manji iznosi ukazuju na sustave koji su efikasni s manje ljudi i 
novca, ako se učinak mjeri brojem međunarodnih publikacija u 2010. godini. 

1000000

100000
Broj radova 2010.

10000

1000
1000 10000 100000 1000000 10000000
Broj istraživača, FTE
 

Slika 2. Broj radova u 2010. g. (citable papers, SCIMAGO) prema broju istraživača. Hrvatska oznaka je 
crvena i nalazi se iznad pravca regresije. 

5 
 
 1400

1200

1000

800
H‐index

600

400

200

0
1000 10000 100000 1000000 10000000
Broj istraživača, FTE
 

Slika 3. H‐indeks kao funkcija broja istraživača. Hrvatska oznaka je crvena i nalazi se iznad pravca 
regresije. Od regresije najviše  odstupaju SAD (u pozitivnom smjeru) i Finska (u negativnom smjeru). 

1000
H‐index

100

10
100.0 1000.0 10000.0 100000.0 1000000.0
Milijuni USD za I&R / god.
 

Slika 4. H‐indeks kao funkcija izdvajanja za I&R. Hrvatska oznaka je crvena i nalazi se iznad pravca 
regresije. Najviše odstupaju Srbija i Japan. 

6