EKSPLOATACIJA NALAZIŠTA NAFTE I GASA 3.

17
Zalihe nafte u ležištu procenjuju se zapreminskom metodom, kojom se obuhvataju: utvrđene dimenzije ležišta,
šupljikavost ležišta, stepen zasićenja vodom i zapreminski koeficijent nafte (odnos zapremine nafte u ležištu i na
površini).
Iskoristive zalihe nafte u akumulaciji zavise od energija ležišta.
Nafta se iz ležišta može crpiti u okviru nekoliko faza.
· U primarnoj fazi iskorišćenja ležišta nafta se izvodi na površinu pod uticajem prirodne energije ležišta (dubina,
temperatura, pritisak stena).
· U sekundarnoj fazi iskorištenja ležišta raspoloživa se energija obnavlja ili se njeno dalje smanjenje vrši
ubrizgavanjem vode ili gasa.
· U tercijalnoj fazi se energija ležišta povećava
zagrevanjem ili dodavanjem hemikalija.

Iscrpljena količina nafte iz ležišta zavisi još i od

rasporeda bušotina i bušotina za ubrizgavanje i može
se kretati 10 do 60% od utvrđenih geoloških zaliha.
U odnosu na energiju ležišta u primarnoj fazi
iskorišćavanja u ležištu mogu vladati tri različita
režima crpljenja: gasne kape, otopljenog gasa, režim
pritiska vodom ili njihova kombinacija.

Osnovni režimi primarne faze iskorišćavanja nafte

a) režim otopljenog gasa - do 15% od geoloških zaliha, b) režim gasne kape - do 30 % od geoloških zaliha
c) režim pritiska vode - može biti i sekundarna metoda
Tercijalna faza 3.18
Termički procesi se svode na spaljivanje dela nafte u ležištu uz ubrizgavanje gasa. Paralelno sa povećanjem
temperature opada viskoznost, a ubrizgani gas smanjuje površinsku napetost.
Hemijske metode se svode na ubrizgavanje otopina tenzida i polimera. Polimerima se povećava viskoznost vode
koja se ubrizgava u ležište, pa se tako povećava potisak nafte iz ležišta. Ovim metodana se količina izvađene nafte
povećava za daljih 10 do 13 %.

Pomoćne metode
a) Metoda gasnog lifta

Postrojenje za transport
nafte iz ležišta gas - lift
metodom
1. kompresor; 2. regulator
protoka plina; 3. ventili za
uvođenje gasa; 4.
separator; 5. rezervoar
nafte

b) vađenje dubinskom
jednoklipnom pumpom
Þ

c) vađenje uronjenom pumpom i motorom

PRERADA NAFTE 3.19
PROIZVODI NAFTE

GASOVITI PROIZVODI

propanski ugljovodonici

butanski ugljovodonici

TE^NI PROIZVODI · medicinski benzin

· benzin za gumu
specijalni benzini · benzin za
ekstrakciju
petrolej · rastvar~i

motorni i avionski benzini

PROIZVODI NAFTE
dizel goriva

· motorna
lo` ulja
· industrijska
maziva ulja · specijalna

POLUTE^NI PROIZVODI

mazive masti · sapunske

· nesapunske
izolacione masti

bitumen

^VRSTI PROIZVODI

parafin

petrol koks
Priprema nafte 3.20
Nafta izvađena iz ležišta nije pogodna za preradu zato što sadrži
gas, slanu vodu i sitne čestice stena i drugih čvrstih materijala.
Postupak izdvajanja nepoželjnih komponenti iz nafte naziva se
degazolinaža.
Tehnološki sistem degazolinaže
1. tangencijalni odvajač gasa; 2. pumpa; 3.rezervoar;
4. grejač; 5. pumpa; 7. odvajač soli; 8. rezervoar; 9. naftovod;
10. cisterna; 11. brod

Blok šema procesa proizvodnje u

rafineriji motornih goriva
 Šema tehnološkog procesa atmosferske destilacije 3.21
1. rezervoar nafte; 2. izmenjivač toplote; 3. cevna peć; 4. toranj za
destilaciju; 5. stripert; 6. kondenzator; 7. separator

Tehnološki sistem prerade ulja

Termičko krekovanje je razgradnja ugljovodika, prvenstveno plinskog
ulja i ostatka od atmosferske i vakuum destilacije, u cilju parcijalne
konverzije u lakše frakcije i tako povećao njihov izvadak iz nafte.
Lom viskoznosti je termičko krekiranje ostatka destilacije bez veće
Ulje
proizvodnje kosa. Ovaj postupak je uveden da bi se
za
lo`enje
smanjila viskoznost i stinište ostatka - koristiti obradu
Vakuum-destilacija Deasfaltizacija
lož ulja.
Ostatak Plinsko
od ulje Reformiranje je proces konverzije nisko u
destilacije
pod atm. Estrakcija furfuralom
visokooktanske benzine. Obrada vodonikom
pritiskom
Bitumen
(hidrogenizacija) je postupak obrade kojim se razaraju
Bitumen
Ekstrakt primese koje smetaju kod prerade nafte ili kasnije kod
korišćenja.
Deparafinacija

Oduljivanje Parafin

Hidrorafinacija
Me{anje Motorna
Aditivi ulja
PODMORSKO BUŠENJE 3.22
Prva podmorska bušotina izrađena je 1886. godine u priobalnom području Kalifornije. Tu je području izrađena je
1930. godine prva usmerena bušotina, a 1932. godine izrađena je prva platforma na stubovima. Intenzivan razvoj
opreme za bušenje podmorja je od 1947.

Povećanja dubine na kojoj su provedena podmorska bušenja u periodu

od 1965. do 1984. godine

Dostignuće Ostvarenje Godina Lokacija

Najveća dubina istražene bušotine 7606 m 1985. North Parde

Island
Najveća dubina proizvodne bušotine 6248 m Grand Isle Block
25
u podmorju
Najveća moguća dubina bušenja 9150 m do dubine Istočna obala SAD
mora 8235 m
Najveća dubina mora na kojoj je 536,8 1989. Gren
Canion,Meksički
postavljena stalna proizvodna zaliv
platforma
Najviša proizvodna platforma 492,5 1988. Gren Canion,
Meksički zaliv
Najteža proizvodna platforma 899.000 t Severno more
Norveški sektor
Najviše usmerenih bušotina sa jedne 96 Kanal St. Barbara,
USA
platforme
Najveće podmorsko ležište nafte 3,5·109 m3 1951. Safaniyah,
Perzijski zaliv; S.
Arabija
Najveća dnevna proizvodnja 238.000 m3 1951. Safaniyah,
Perzijski zaliv; S.
Arabija
Najveća dubina podmorskog 610 m 1980. Sredozemno more;
Alžir - Sicilija
cevovoda
Najveća dužina podm. cevovoda 519 km Severno more
 PLATFORMA ZA BUŠENJE PODMORJA

STALNE PLATFORME POKRETNE PLATFORME

· Čelične
· betonske Uronjene (3.23)

Platforma za bušenje (3.14)

Poduprte, samopodizne
platforme (3.24; 25; 26)
Tenderske platforme (3.15)
Poluuronjene platforme (3.27)

Samostalne sa rešetkastim
Klasifikacija Loyda i ABS- a (kontrolišu
Brod -platforma
postoljem (3.14) projektovanje i izgradnju) platforme se dele na

Samostalne sa postoljem u obliku tornja (3.14) · stalne ili nepokretne i

· pokretne platforme.
Procesne platforme
Stalne platforme su za razradu i proizvodnju, a
Stambene platforme pokretne platforme za istraživanje i proizvodnju
naftnih i gasnih akumulacija u podmorju.
Baklje platforme

Autonomne platforme

Stalne betonsko gravitacijske (3.16; 3.17)

dubi
ne >
Plutajuće, zategnute užadima (3.18; 3. 20)
100
m
Fleksibilne platforme (3.21)
Platforme za bušenje 3.25
Koriste se za bušenje i zaštitu uvodne kolone zaštitnih cevi za više
bušotina.
U područjima sa dubinom mora iznad 31 m koriste se postolja složene
konstrukcije sa 4 noge. Nakon bušenja 4 do 9 bušotina, ušće bušotine se
zaštiti, opremi potrebnim proizvodnim i sigurnosnim uređajima
platforma se demontira i prenese na drugo mesto.

Samostalna platforma za bušenje sa čeličnim rešetkastim postoljem (3.14)

Tandem platforma u kombinaciji sa brodom (3.15)

Samostalne betonske gravitacijske platforme

Upotrebljavaju se za bušenje, proizvodnju i uskladištenje nafte.

Betonska platforma - Statfjord B (3.17)

je do sada najveća i najteža izgrađena platforma (899000 t).
Puštena je u rad 1986. u Severnom moru - Norveška.
Od obale je udaljena 426 km, dubina mora je 149 m.

Rešenja stalnih betonskih gravitacijskih platformi (3.16)

1. rezervoar nafte; 2. teret; 3. čelična podloga; 4. pesak;

5. stubovi; 6. betonska podloga
Plutajuće platforme s nogama od nategnute užadi. 3.27

Izvode se sa različitim
sistemima pričvršćenja
čeličnim užadima na dno.

Lagana plutajuća platforma

TLP (Tension Leng Platforma
(3.18)

Platforma TLP Hutton (3.19) je postavljena u moru dubine

148 metara nedaleko od Šetlandskih otoka. Oscilacije su 1 do
2 m. Þ

Ü
Kompanija Conoco je početkom devedesetih godina izgradila
platformu sa nategnutim užadima (3.20) na dubini mora 537
m.
Fleksibilne platforme. 3.28
Platforma Lena je izrađena od čelične konstrukcije u obliku tornja kvadratnog
preseka (3.19).
Postavljena u Meksičkom zalivu na morskoj dubini od 305 m.
Udaljena je od obale 120 km.
Toranj pridržava 20 čeličnih užadi dugih po 1000 m povezanih sa betonskim
utezima težine 180 t i koji su postavljeni na udaljenju od tornja 550 m.
Maksimalni nagib vrha tornja od 11,9 m, uz ugao otklona od 2°. Ukupna težina
platforme iznosi oko 43.000 t
Platforma Cognac sa dve bušaće garniture za izradu 62 bušotine postavljena je u na
moru dubine 311 m. - Meksički zaliv.
Baza konstrukcije leži na dnu mora je 117 x 122 m i pričvršćena je za morsko dno
sa 24 pilota prečnika 2,4 m. zabijene u morsko dno (mekano i glineno) na dubinu od
137 m.
Težina platforme je 59.000 tona.
Platforma Bullwinkl - slične konstrukcije,
postavljena je u Meksičkom zalivu na dubini
mora od 412 m. Težina platforme je oko
78.000 tona.

Platforma Cognac visine 385 m, platforma

Bullwinkle visine 492 m. uporedo sa
neboderom Sears Tower (Čikago) visine 443
m.
Pokretne samostalne platforme 3.29
Osnovne konstrukcije pokretnih platformi ( 3.22)
a) uronjeni platforma
b) poduprta (samopodizna) platforma;
c) poluuronjena platforma;
d) brod platforma
Pokretne samostalne platforme su plovni samostalni
objekti koji mogu biti opremljeni i vlastitim pogonom.
Raspolažu kompletnom opremom. Izgrađeno je preko 1000
pokretnih platformi i brodova.

Uronjena platforma (3.23)

a) u radnom stanju
b) u transportnom stanje
Transport platforme je mesta korišćenja teglenjem u
radnom položaju.
Platforma se uronjava prvo punjenjem zadnjih
spremnika vodom sve dok nosači platforme ne dodirnu
dno, a zatim i prednjih spremnika sve dok se ne
dovede u horizontalan položaj.
Samopodizna platforma 3.30

To je pokretna platforma za bušenje namenjena za

istraživanje i razradu bušotina na dubinama mora
do 150 m.

Samopodizna platforma s pločastim betonskim

postoljem
ß
Poluuronjene platforme 3.31

Koriste se za bušenje na dubinama mora ispod 1000 m.

Poluuronjena platforma sa bušaćom glavom (3.27)

1. uređaj za ublažavanje pomaka bušače alatke i kolone cevi; 2. uređaj za
ublažavanje zatezanja vođica i cevi; 3.preventer za odvođenje plina iz bušotine;
4. teleskopska spojnica; 5. uronjene cevi; 6. podesiva spojnica; 7 sklop
preventera sa donjom i gornjom spojnicom; 8. glava za bušenje
Uvođenje u proizvodnju podmorskih bušotina 3.22
Pojam proizvodno postrojenje podmorskog polja obuhvata kompleks postrojenja sastavljen od platforme, uređaja
potrebnih za proizvodnju, sabiranje, obradu, čišćenje ugljovodonika i transport nafte do kopna.
Vađenje nafte i gasa iz akumulacije vrši se površinskim, podmorskim ili kombinovanim postrojenjem.

Površinsko postrojenje za proizvodnju nafte i gasa

Postrojenje za podmorsku proizvodnju prema standardu API.

1. poluuronjena proizvodna platforma; 3. zaštitna konstrukcija sa

glavama za bušotinje i ušće proizvodnih bušotina; 6. zaštitna
konstrukcija s razrađenim sistemom glava za bušenje i ušće
bušotina; 7.satelitska bušotina sa glavom za bušenje i proizvodnim
uređajem; 8. kontrolni i upravljački uređaj satelitske bušotine; 10.
poluuronjena platforma