А

A KAPELA
(it. a cappella) Izvođenje pevačkih numera bez instrumentalne pratnje.
ACTOR PRIMARIUM PARTIUM
(lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije
glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na značaj koji
imaju u pozorišnoj trupi.
AD SPECTATORES
(lat. - upućeno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraćanje
glumca publici tokom predstave, kojim se ruši iluzija.
ADAĐO
(it. Adagio - blago, lagano) Muzički znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u
kojem dolazi do izražaja odnos između partnera (uglavnom parova), uz često korišćenje
"podr-ški" koje baletski igrač pruža svojoj partnerki, balerini.
ADAPTACIJA
(lat. adaptio - prilagođavanje, podešavanje, primena) Poz. - prilagođavanje, preuređenje,
prerada dramskog teksta za novo scensko izvođenje, ako je u pitanju ranije napisano i već
izvođeno dramsko delo. To je najčešće prilagođavanje dramskog teksta novom vremenu:
- skraćenjem-štrihovanjem, koje mora da bude vrlo vešto da se ne bi uticalo na osnovnu
ideju, suštinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagođavanjem izraza i reči
savremenoj terminologiji - to se najčešće odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim
epohama (npr. grčke tragedije, Šekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifković, Sterija, od
domaćih autora), - potpunim preuređenjem teksta, kojem savremeni reditelji često
pribegavaju, tako da se nekada dešava da nedovoljno upućeni gledalac ne prepozna
originalno delo; takav poduhvat se najčešće naziva novim čitanjem dela. Adaptaciju-
preuređenje-prilagođavanje uglavnom vrše dramaturzi i reditelji.
AFEKT
(lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili nešto) Intezivno, skoro nekontrolisano
izražavanje duševnog stanja, uzbuđenje, razjarenost. Česta pojava u dramskim sukobima.
AFEKTACIJA
(lat. affectio - delovanje) Izveštačenost i prenemaganje. Neprirodan način scenskog
izražavanja.
AFEKTIVNO PRISEĆANjE
(en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao
Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja
ličnog iskustva iz života glumca interpretatora.
AFIŠ(A)
(fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorišni
plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odštampana, sa svim
relevantnim podacima (mesto i vreme izvođenja, autori, podela uloga i dr), koja se
postavlja na vidna mesta, na za to određeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najčešće na
pročelju zgrade ili u holu pozorišta.
AGON
(grč. agon - borba, nadmetanje, takmičenje) Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj
na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade.
Agonom se naziva i deo starogrčke drame, a posebno staroatičke komedije, posvećen
borbi rečima između zastupnika dvaju oprečnih mišljenja; obično je svakog podržavala
po jedna polovina hora.
AKADEMIJA
(grč. akademia, od ličnog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naučnu i umetničku
ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila prema gaju
posvećenom antičkom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je
poznati filozof Platon osnovao svoju školu.
AKCEN(A)T
(lat. accentus - naglasak) Posebno naglašavanje. Gramatički - naglašavanje, posebno
isticanje glasa, sloga ili reči. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i
elemenata predstave u odnosu na druge.
AKCIJA
(lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznačajnijih izražajnih sredstava u
pozorišnoj predstavi. Radnja, delanje na sceni.
AKROBATA
(grč. akrobates - idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na
vratolomnim tačkama. Najčešće se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i
mjuziklima.
AKT
(lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj
terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorišne predstave, čin.
AKTER
(lat. actor, fr. acteur - izvršilac, glumac) Učesnik u scenskoj radnji, scenski prikazivač,
tumač, predstavljač. U pozorištu: glumac, operski pevač, baletski igrač, statista...
AKTIVIZAM
(en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traženjem
realnih rešenja za društvene probleme.
AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU
(en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Može
da bude omeđeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom.
AKTOVKA
(lat. actus - radnja) Pozorišni komad u jednom činu, jednočinka.
AKTRISA
(fr. actrice) Glumica, pozorišna umetnica.
AKTŠLUS
(nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina, završetak čina.
AKUSTIČAN
(grč. akuo - čujem) Koji je podesan za primanje i prenošenje zvuka, sagrađen tako da se
zvuci sa svakog mesta jasno i glasno čuju. Za izvođenje predstava od izuzetnog je
značaja akustičnost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra.
AKUSTIKA
grč. akustikos, akuo - čujem, slušam) Nauka koja proučava zakonitosti zvuka.
ALEGORIJA
(gr. allegoria) Slikovit govor, način izražavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju
rečima koje ih direktno označavaju. Vrlo važan oblik umetničkog izražavanja; u
pozorištu se najčešće koristi u komediji i satiri.
ALEGRO
(it. allegro - veselo, brzo, živo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muzički komad koji
treba izvoditi brzo, živo, veselo.
ALEKSANDRINAC
Stih tipičan za francusku klasičnu književnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle
šestog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka.
ALMANAH
(arap. al-manakh - kalendar, godišnjak) Zbornik radova koji se izdaje godišnje. Poz. -
povremena publikacija, štampani godišnji pregled pozorišnih aktivnosti.
ALT
(lat. altus, it. alto - visok) Muzički - drugi glas, viši srednji glas koji interpretira niske
tonove; operska pevačica čiji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i
u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd).
ALTERNACIJA
(lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor između više mogućnosti.
Poz.- dva ili više aktera koji tumače istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u
slučaju bolesti i druge sprečenosti izvođača), ili istovremeno pripremanje dva ili više
aktera da istu ulogu u predstavi naizmenično izvode (obično u baletskim i operskim
predstavama).
ALTERNATIVNO POZORIŠTE
(lat. alternativa - između dve mogućnosti) Pozorište koje ne poštuje ustaljene konvencije.
Uglavnom se bavi istraživanjima u obasti pozorišne estetike i produkcije.
AMATER
(lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnošću (naukom,
umetnošću, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajućeg
obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i
pozorišta, amateri su bili jedina baza i škola. I danas su amateri značajni za pozorišnu
delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske družine i pozorišta (dečja i
omladinska), postaju rasadnici za buduće profesionalce; amaterske družine i danas
omogućavaju skoro jedine kontakte publike s pozorištem u krajevima u kojima ne postoje
profesionalna pozorišta (v. diletant).
AMATERSKO POZORIŠTE
Neprofesionalno pozorište, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem
zadovoljenja kulturnih potreba određenih populacija koje se organizuju: a) po mestu
stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (školska, studentska...) v)
po radnom mestu, g) po staleškim udruženjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, đ) u
kulturnoumetničkim društvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama...
AMFITEATAR
(grč. amphi-theatron - polukružna pozornica) Građevina sa polukružnim stepenastim
gledalištem i obično kružnim scenskim prostorom za izvođače. Nastaje u staroj Grčkoj,
prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalište, gde su sedišta stepenasto poređana oko
zaravni koja je kori-šćena kao scena, a kasnije vrlo stručno građenih objekata (prvo
drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvođenje. Iz amfiteatara
od stare Grčke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorišne scene, - sportske hale, -
igrališta, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama,
slušaonice (amfiteatri).
ANGAŽMAN
(fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angažovati, napraviti
ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa između poslodavca i izvođača. U pozorištu
postoje: - stalni angažman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angažovanje po sezoni
(sklapanje ugovora za jednu ili više sezona), - angažovanje "po projektu" (sklapanje
ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angažovanje
(sklapanje ugovora po potrebi).
ANGAŽOVANA UMETNOST
(fr. engager - angažovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema
društvenoj i političkoj stvarnosti, u društvenoj sredini. Ima kritički odnos prema
aktuelnosti, snažnu volju za promenama i energičai odnos prema onome što te promene
koči ili zaustavlja.
ANSAMBL
(fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetničkoj grani.
U scenskoj delatnosti poznajemo sledeće ansamble: u dramskoj: - dramski - glumački
ansambl (svi glumci u pozorištu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: -
solistički ansambl (solisti, prvaci) – hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti,
prvaci), - baletska trupa i sl. u muzičkoj: - ansambli po veličini (simfonijski, operski,
kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (gudač-ki, duvački, udarački...). Van
pozorišta kao institucije, takođe postoji veliki broj scenskoumetničkih ansambala
(muzički, igračko-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...).
ANTAGONIST
(grč. antagonistes – protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna ličnost u drami, koja
se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). Često termin za partnera u predstavi.
ANTIČKI
(lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potiče iz starog veka, naročito iz doba starih
Grka i Rimljana.
ANTIČKO POZORIŠTE
Pozorišna delatnost u staroj Grčkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj
društvenoj i umetničkoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a)
Pozorište - kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost, b) Pozorišno delo -
drama, kao poseban oblik književnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija,
komedija, satira, mim... e)Pozorišni stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorišni
teoretičari, or-ganizatori... v) Pozorišne građevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim
delovima (gledalište, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorišnim događanjima.
ANTIDRAMA
(grč. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne poštuje osnovna
klasična pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim
komadom Čekajući Godoa, a označava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.).
ANTIDRAMATIČAN
Nedramatičan. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima.
ANTIKLIMAKS
(grč. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi,
gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa).
ANTIMASKA
(en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili komičnog karaktera,
nasuprot svečanoj maski.
ANTINOMIJA
(grč. antinomia - protivrečnost zakona sa samim sobom) Poz. - označava zaoštrenu
dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a dešava se da strane
promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najviše je ima u antičkoj tragediji
(Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena između Menelaja i Agamemnona).
ANTITALENAT
(grč. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost.
Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost.
APARTE
(fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori
publici, pri čemu se smatra da akteri na pozornici to ne čuju; njegova primena bila je
poznata već u antičkoj tragediji, javlja se u pozorišnim komadima sve do XX veka, u
novijim dramama se retko pojavljuje.
APLAUZ
(lat. applausus) Tapšanje, pleskanje u znak odobravanja. Izražavanje zadovoljstva i
pozdravljanje dobrog izvođenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - što je vrlo
značajan podsticaj akterima predstave. Aplauz može da se inicira i "diriguje" - v. klaka.
APOTEOZA
(grč. arb, predmetak u složenicama sa značenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog
junaka ili značajne osobe do veličine boga, veličanje, obožavanje. Često je svečani
završni prizor u operama i baletima.
APŠMINK
(nem. Abschminken) Skidanje šminke posle izvođenja predstave
ARABESKA
(it. arabesco) Figura u baletu sa ravnotežom tela u osloncu na jednoj nozi i različitim
položajima ruku
ARANŽIR-PROBA
(fr. arrangeur, uređivač, priređivač) Rasporedna proba, uvežbavanje dela u slobodnom
prostoru (v. mizanscenska proba).
ARANŽMAN
(fr. arrangement - uređivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udešavanje. Poz. - uređivanje
scene, scenski aranžman.
ARENA
(lat. arena, borilište posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko
izvođenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmičenje,
borba, spektakl i sl.
ARHONT
(gr. drchon) Visoki poglavar u starogrčkom društvu. Arhonti su bili najčešći pokrovitelji
pozorišnog života u arhajskoj Grčkoj.
ARIJA
(it. aria, fr. air - melodija, način pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokruženi deo iz
muzičkoscenskog dela koji pevač samostalno izvodi uz muzičku pratnju (najčešće u
operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz različitih operskih komada.
ARIJERSCENA
(fr. arrierescene – zadnji deo pozornice.)
ARIJETA
(it. arietta) Mala arija.
ARIOZO
(it. arioso - u vidu arije, pevajući) Kratak melodični komad koji se umeće u rečitativ.
ARLEKIN
(it. arlecchino, lakrdijaš, šaljivčina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj
polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, čovek koji često menja mišljenja (v. komedija
del arte)
ARTIKULACIJA
(lat. articulatio) Pravilno nameštanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju
glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje reči i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro
uvežbano, a samim tim i besprekorno glasovno izvođenje na sceni. Odnosi se na
izgovaranje ili pevanje reči na pozornici, tako da se može razlikovati svaki slog i glas.
Kol. - precizno, jasno, diferencirano izražen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i
režije, scenografije i drugih elemenata predstave).
ARTIST(A)
(ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvođač scenskih veština (cirkuski akrobata,
pantomimičar, glumac, mađioničar-opsenar...).
ARTIZAM
ASISTENT
(lat. assistens) Prvi saradnik, pomoćnik. U pozorištu stručno i obrazovano lice koje radi
kao prvi saradnik - pomoćnik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja,
asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl).
ATELANA
(lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potiče iz grada
Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu čemo daleka preteča
Komediji del arte.
ATMOSFERA
(grč. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazdušni omotač koji se nalazi kod planete
Zemlje. Fig. - sredina u kojoj čovek živi i razvija se. Kol. - ugođaj, raspoloženje. Poz.
(kol.) - ugođaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloženje koje stvaraju
izvođači na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je važno za odnos
umetnika i publike.
AUDICIJA
(lat. auditio - čuvenje, slušanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozorištu: zakazan
probni nastup umetnika pre angažovanja - uglavnom javnim pozivom (a može i po
posebnom, pojedinačnom pozivu). Odvija se najčešće pred odgovarajućom umetničkom
komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najčešće vrši za
angažovanje po projektu i u pozorištima koja nemaju stalno angažovani ansambl. Na
filmu i televiziji je to najčešći oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost
ustalio se izraz engleskog porekla – kasting.
AUDITORIJUM
(lat. auditorium - slušaonica, učionoca) Populacija kojoj se obraća umetnik ili umetničko
delo - slušaoci, gledaoci. Poz. - publika.
AULEUM
(lat.) U pozorištima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred početak
predstave spušta na zemlju te na taj način omogućava pogled iz gledališta na scenu.
AUTO SACRAMENTAL
(šp. auto sacramental - sveti čin, lat. sacramentum - sveta tajna) Španska vrsta drame u
jednom činu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simboličkog karaktera, koja je
pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog života
predstavljani i alegorijski likovi.
AUTOGRAM
(grč. autogramma - svojeručni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje
svom obožavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tržištu
antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostići veoma visoku cenu.
AUTOPENETRACIJA
(grč. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, oštroumnost, sposobnost shvatanja suštine
stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaženje lika u sebi i njegovo
oslobađanje.
AUTOR
(lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, začetnik) Tvorac, kreator originalnog umetničkog
ili naučnog dela.
AUTORIZOVAN PREVOD
(kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlašćeni predstavnik odobrio
(prevodilac dela je takođe autor, tj. njegov prevod je takođe autorsko delo). AUTORSKA
TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava
na korišćenje njegovog dela. Definiše se posebnim ugovorom. Može da bude putem
otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorište) otkupljuje pravo na korišđenje dela (npr.
drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik
(pozorište) uplaćuje svakog meseca procenat (kreće se od 3% do 15%) od prihoda
predstave autoru (dramskom piscu). Moguća je i kombinacija ova dva principa. B.
tantijema
AUTORSKI HONORAR
(lat. augere, austor - tvorac, začetnik; lat. honorarium - novčana nagrada) poz. - visina
nadoknade koja se usplaćuje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvođenje. Definiše se
ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor.
AUTORSKI TIM POZORIŠNE PREDSTAVE
(kol.) Sačinjavaju ga kreativni pozorišni umetnici koji su posebno obrazovani i
osposobljeni za određene segmente (poslove) u realizaciji pozoripše predstave. Autorski
tim se formira posle odabira pozorišnog komada za izvođenje, a bira ga producent koji
može da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom
pozoršptu), tj. ieue-ralni menadžer ili samostalni producent (u nezavisnom projektu).
Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno učestvuje u izboru ostalih članova tima.
Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoničnu umetničku grupaciju sa
sličnim estetskim težnjama, a sa ciljem realizacije jednog umetničkog dela - pozorišne
predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sačinjavaju još i scenograf,
kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim).
AUTORSKI UGOVOR
(kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definiše prava autora umetničkog dela
u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zaštite autorskih prava, a pravi se
prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobičajenih stavki koje treba da sadrži
ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnika-
autora, što je vrlo važno prilikom obračunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel.,
glumac, pevač, scenograf, i sl), zbog različitosti poreskih stopa.
AUTORSKO DELO
(kol.) Originalno delo nekog autora. U pozorištu može da bude pisano, izvorno delo
(drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (režija, koreografija, scenografija,
kostimografnja i sl).
AVANGARDA
(fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji označava nove, eksperimentalne pravce
i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znači - svaki novi
umetnički pravac.
AVANSCENA
(fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (češće se koristi u Hrvatskoj i BiH). V.
proscenijum.
BAHUS
BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grčkoj, sin Zevsa
i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga
Bahusa nastalo je pozorište.
BALADA
(it.) Popularni muzički oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na
svetovni tekst, višeglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadašnje vreme.
BALERINA
(it. ballerina) Baletska igračica, plesačica umetničke igre - baleta.
BALET
(fr. ballet, ital. balletto - umetnički ples) Scenska umetnost čiji se sadržaji (misli,
osećanja, sukobi, priče...) izražavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmičkim kretnjama
najčešće usklađenim sa muzičkom i (ili) drugom zvučnom podlogom. 1) posebna grana
scenske umetnosti; 2) autorsko umetničko delo nekog kompozitora namenjeno za
izvoćenje na sceni, kao podloga za umetničku igru.
BALET-MAJSTOR
(fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora
u operama, operetama i dramama. U pozorištima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se
ne bave koreografijom, već vrše s izvođačima obavezne vežbe i razrađuju pojedine
delove igara. Prvi igrač i vođa baletske trupe.
BALETSKI IGRAČ
Posebno obrazovan igrač-umetnik sa veštinom izvođenja baletskih predstava. Baletski
igrač može da bude: - prvak baleta, zaslužni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u
velikom broju glavnih i solističkih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji
izvodi (utlavnom manje) solističke uloge - član baleta, član baletskog igračkog ansambla.
BALETSKI SCENARIO
Predložak za balet. Može biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s
posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure.
BALKON
(it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledališta vdnad partera
(galerija), obično iznad loža u parteru gledališta, nasuprot pozornici i sa strane, sa
sedištima u jednom ili nekoliko redova.
BANDA
(it. banda - četa, odred) Raniji naziv za putujuću pozorišnu ili muzičku trupu.
BARD
(eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-pevač kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u
slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvrđeni i uvaženi umetnik, bard tume.
BARITON
(grč. barys - jak; tonos - ton) Muzički instrument sa žicama, eufonijum (u vojnim
orkestrima). Srednji muški glas, između tenora i basa.
BAROKNA DRAMA
Dramska dela iz XVII i delimično XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila.
Osobenosti su im fantastične začuđujuće slike.
BAS
(it. basso, grč. basson - komparativ od dubok, dublji) Muški glas koji peva najniže
"najdublje" partije.
BEČKI PUČKI IGROKAZ
Dramska vrsta nastala u predgradskim pozorištima Beča krajem osamnaestog do sredine
devetnaestog veka. Izražavajući se kroz pesmu i igru, satiričkim pristupom tretirali su
aktuelna lokalna društveno-politička događanja.
BEKSTEJDž
(en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozorištu koja se odvijaju van
domašaja javnosti.
BELKANTO
(ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavršeni stil pevanja. Muzički pravac koji teži
virtuoznosti u izvođenju.
BENER
(eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade
pozorišta.
BIJENALE
(lat. biennis - dvogodišnji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se održavaju
svake drute godine
BILBORD
(eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji služe za isticanje reklamnih poruka. Često
su vlasništvo marketinških agencija koje ih iznajmljuju. Pozorišta ih koriste radi
prezentacija svojih programa, najčešće premijera.
BILET
(fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta.
BILETAR
(fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorišne predstave. Posebno obrazovan službenik
koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost,
snalažljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorišta, uz umeće da na pravi
način preporuči predstavu potencijalnom gledaocu.
BILETARNICA
(fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za
pozorišne predstave distribuiraju, rezervišu, prodaju, najčešće na ulazu u pozorište. U
novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim službama
unutar pozorišta (marketing, protokol, finansijska služba...), a po mogućnosti i sa drugim
biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na
6iletarnici publici treba da bude dostupan štampani i druti informativni materijal o
repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozorištu.
BILTEN
(fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saopštenje, letak, cedulja. Pozorišne dnevne novine
manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorišni festivali tokom svog trajanja, a čiji sadržaj
prati tok festivala iz dana u dan.
BINA
(nem. Buhne - pozorište, pozornica, scena) Posebno uređen i opremljen prostor kojem se
izvodi predstava ili neki scenski događaj.
BIOMEHANIKA
(gr. Bios, mechanike) Nauka o mehaničkim procesima na i u živim bićima. Biomehanički
organizam. Poz. - glumački sistem vežbi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi
pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski
reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold.
BIS
(lat. bis - dvaput, još jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika
uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "još", "bravo" ili "bis" zahteva
ponavljanje nekog dela umetničkog programa (najčešće u operi, opereti, mjuziklu,
varijeteu...).
BIZARNO
(fr. bizarre - neobičan, osoben) Karakteristike i svojstvo umetničkih dela koja ne poštuju
ustaljenu normu, kodekse ponašanja i izražavanja, često na granici dobrog ukusa.
BLUETA
(fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, šaljiv ili satiričan pozorišni komad
(dramski ili muzički) koji ne poseduje veće umetničke vrednosti,
BOJA ZVUKA
Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika između različitih iistrumenata, glasova i ostalih
izvora zvuka.
BOLjŠOJ BALET
Najznačajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od
1825. godine prelazi u moskovski Boljšoj teatar po kome i nosi današnji naziv.
BOLjŠOJ TEATAR
Najznačajniji pozorišni centar u Moskvi. U Boljšom teatru (čije ime znači veliki) imaju:
operske, baletske, pozorišne i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima
svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u
sadašnjem konceptu izgrađen je 1825. godine nakon požara, a obnavljan je 1853, kao i
početkom ovog veka.
BOMBAST
(eng, nem. Bombast, grč. bombyx - preterana kićenost u govoru; zujanje, buka) Preterano
kitnjast, napadan, prenaglašen oblik govornog ili pisanog izražavanja.
BRAVO
(it. bravo - odobravanje) Uzvik oduševljenja, odobravanja i podrške izvođaču od strane
publike.
BRAVURA
(fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno vešto, stručno, uslešno, virtuozno izvođenje nekog
umetiičkog dela.
BRODVEJ
(en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi većina značajnih
komercijalnih pozorišta u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i
Šaftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorišta, često
nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway).
BUDžET
(eng, fr. budget, lat. bulga - kožna kesa, novčanik) 1) Zakon kojim se predviđa, planira,
odobrava i raspoređuje sav prihod i rashod na nivou države, grada, regije, ustanove i sl.
za period od godinu dana; 2) unapred predviđen proračun prihoda i rashoda. U pozorištu
razlikujemo: - budžet pozorišta, celokupno materijalno stanje pozorišta za kalendarsku
godinu, - budžet sezone, finansijska opcija pozorišta za sezonu, - budžet projekta, ukupni
troškovnik za jedan projekat, na primer pozorišnu predstavu.
BUFO
(ital. buffo - smešan, komičan) Pevač komičnih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik
pozorišne umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na
komičnim, veselim i šaljivim temama, najčešće je reč o vrsti opere - opera bufo.
BUFON
(ital. buffone) Šaljivčina, lakrdijaš, dvorska budala, komičar.
BUFONERIJA
(fr. buffonnerie - lakrdija, šala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila
u Italiji za vreme karnevala i drugih svečanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik
scenskog izražavanja bio je poznat u petnaestom i šesnaestom veku i u našim krajevima,
naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika.
BULEVARSKA DRAMA
(fr. Boulevard - šetalište, široka lepa ulica sa drvećem) Drama koja potiče sa pariskih
bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se
odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter.
BULEVARSKA POZORIŠTA
Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac
Hausman, srušio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala
brojna pozorišta, koja su popularno nazivana bulevarima zločina. Danas se odnosi na
raznorodna privatna i samofinansirajuća pozorišta širom Evrope, Amerike, Kanade i
Australije; čija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim
osiovama.
BUNRAKU
Tradicionalno japansko pozorište lutaka.
BURGTEATAR
(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrđava; grč. theatron - pozorište, pozornica) Bečko
kraljevsko pozorište, osnovano 1776. Njegov značaj je, između ostalog, i u tome što prvi
ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetnički,
administrativni i tehnički, a što je poslužilo kao uzor za većinu institucionalnih pozorišta
u Evropi. Naša pozorišta su takođe organizovana po ugledu na Burgteatar.
BURLESKA
(nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - šala, lakrdija) Šaljivi, parodični i veseli
muzičko scenski komadi. Odlikuju se preteranošću komičnih efekata i grubošću
karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku
vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja.
BUTO DRAMA
Tradicionalni oblik dramskog stvaralaštva u Japanu. Svoje scensko izražavanje bazira na
pokretu i simbolici. Pozorišta koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.

VARIJACIJA
(lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimično odstupanje od jedne teme. Različiti
pristupi istoj temi, sadržaju, delu... Različito prilaženje iste uloge ili parture. U baletu
posebna igračka deo-nica. U operi posebna muzička deonica.
VARIJETE
(fr. variete) Zabavnomuzičke igračke trupe ili pozorišta čiji program se bazira na lakoj
muzici, pesmi, plesu, žonglerskim veštinama, gimnastičkim egzibicijama. Stil izvođenja
je visokoestetizovan, često i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim
efektima i sl.
VEDETA
(lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda.
VERISTIČKA OPERA
Operska dela nastala pod uticajem umetničkog pokreta verizma (italijanski naziv za
naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana
VERIZAM
(it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetnički pokret koji se zasniva na izrazitom
naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na
romantizam, sa ciljem da prikaže istinit život, sa svim njegovim ružnim i lepim stranama.
VERTEPSKA DRAMA
(rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz
Rusije, » tridesetih godina osamnaestog veka. Obrađuje biblijske teme, a izvode je
najčešće đaci, uz pomoć sveštenika i učitelja.
VESTEND
(en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorišta koja
funkcionišu po istom principu kao njujorška pozorišta na Brodveju. Svoj reperoar
baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angažovanje
velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorišnu
produkciju.
VEŠTINA
Posebna sposobnost za stvaranje korišćenjem intelekta, znanja, fizičke i tehničke
spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana
umetnosti. Uz talenat i znanje, veština čini osnov umetničkog stvaranja.
VIDLjIVOST SCENE
(en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedišta u pozorištu. Mora se uzeti u
obzir prilikom izrade scenografije i režiranja mizanscena, kako bi svako u gledalištu bio u
stanju da vidi sve scene od vitalnog značaja za predstavu.
VIRTUOZ
(nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski veštak, čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti
postigao savršenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izražavanja.
VIŠEGLASJE
Višeglasno pevanje. Višeglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti čas suprotstavi
bar još jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimično razlikuje
od prve.
VISOKA KOMEDIJA
Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglašeno intelektualan.
Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, već i kritika društvenog stanja. Rodonačelnik
ovih komedija je francuski komediograf Molijer.
VIZUELNI INDENTITET
Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje određena institucija. U pozorištu, skup
estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih
vizuelnih elemenata za potrebe pozorišta: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl.
VLASULjA
Veštačka kosa, umetak kose ili ćela koju nose izvođači u pozorišiim predstavama
VLASULjAR
Majstor koji izrađuje veštačku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno
od specifičnih zanimanja u pozorištu, koje traži posebne stručnjake-majstore, obrazovane
i obučene za izradu vlasulja-perika, veštačkih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem
zanatske veštine izrade perika, moraju da poznaju specifičnosti svakog lika za koji
izrađuju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko
sarađuje sa kostimografom.
VLASULjARNICA
Posebno opremljen prostor – radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i
po nalogu reditelja i kostimografa izrađuju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade,
brkove i sl. Vrlo često je to ista prostorija u kojoj se glumci šminkaju za predstavu -
šminkernica.
VODVILj
(fr. vaudeville) Zabavno komična predstava. Prvobitno francuska narodna pesma
satirične sadržine, danas je to mali pozorišni komad sa kupletima. Karakteriše ga gluma
koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komično-zabavne
situacije.
VOĐA STATISTA
(kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i
rediteljem, u toku priprema i izvođenja predstave. Za potrebe statista vrši operativno
administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajućim službama u pozorištu.
VOKAL
(lat. vocalis, vox - glas) Glas.
VOKALIZA
(lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vuče iz
gregorijanske muzike.
VOLONTER
(fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja određene
poslove, dobrovoljac.
VOLUMEN
(lat. volumen, volvere) Muz. obim, jačina, punoća glasa, muzike.

GAF
(fr. gaffe) Greška. U pozorištu - nesmotreno izazvana greška u toku izvođenja predstave.
GALA
(it, fr, šp. gala - svečano, svečani ukras, svečana nošnja, svečanost) U pozorištu - svečano
izvođenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl.
GALERIJA
(nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja služi za
izlaganje umetničkih dela. U pozorištu - prostor za publiku, deo gledališta na spratu,
spratovima, ili iznad partera.
GALIMATIJAS
(lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka reči,
nerazumljiv, besmislen govor. U pozorištu se vrlo često koristi u komedijama da bi se
neko predstavio smetenim i smešnim. Pruža izuzetne mogućnosti za razigravanje glumcu,
ali i traži izuzetnu veštinu i koncentraciju.
GARDEROBA
(fr. garderobe) Prostor za odlaganje i čuvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za
odlaganje viška garderobe publike (kaputa, maitila, šešira, kišobrana i sl.). Nalaze se u
foajeima pozorišta, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlačenje
izvođača. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omogućava akterima predstave
(glumci, operski pevači, baletski igrači, statisti) da se pripreme za predstavu. U većim
pozorištima postoji kategorizacije garderoba po umetničkoj hijerarhiji (garderoba za:
prvake, soliste, za članove ansambla i sl.)
GARDEROBER
(fr. garderobiere) Čuvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlaže i čuva
garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraća. Kod nas, u novije vreme, često
privremeno angažovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u
pozorištu (kao i danas u većim pozorišnim kućama u svetu); 2) lica zadužena za brigu o
scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode
računa o adekvatnom skladištenju i zaštiti kostima, - održavaju kostime tokom procesa
igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave
donose odgovarajući kostim za svakog pojedinog izvođača u njegovu garderobu, -
pomažu izvođačima da se obuku nre predstave, - obezbeđuju pomoć izvođačima u
slučaju bilo kakvih poteškoća u vezi sa kostimima i presvlačenjem, - odgovorni su za
presvlačenje izvođača (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za
odlazak u garderobu) tokom tehničkih, kostimskih proba i za vreme izvođenja predstave,
- posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za čuvanje, na pranje ili hemijsko
čišćene, ili u krojačnicu (ako je nužna neka intervencija).
GEG
(eng. gag - šala, upadica) Poz. - šala sa neočekivanim, paradoksalnim obrtom koji
neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo vešto izveden gest,
situacija, slika. U pozorištu: efikasan iuspešan glumački izražaj koji doprinosi boljoj
ilustraciji scenske radnje kroz fizički pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt
događaja i neočekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najčešće se koristi u
komedijama.
GENERALNA PROBA
(lat. generalis - opšti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kušanje, ogledanje) Poslednje probe
pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se
pristupa kad je rad na predstavi završen, i to je završno uklapanje svih elemenata koji
čine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajedništvu sa tehničkim
direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama
proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos između izvođača, odnos prema mizanscenu,
scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski
tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja
prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veličine
projekta, broja izvođača u ansamblu, složenosti umetničke i tehničke realizacije, kao i
operativnih mogućnosti pozorišta.
GENIJE
(lat. genius - niža krilata božanstva - anđeli; pojedinačno božanstvo svakog čoveka, stvari
ili mesta; fr. genie) Obdarena ličnost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja
poseduje najviši stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja...
GEST
(lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junačko delo; delo
učinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojačavanje scenskog
izraza i osnaživanje izgovorenog teksta.
GESTIKULACIJA
(lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naročito rukama i ramenima, ali i
drugim delovima tela. Izražavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem
gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturškom smislu.
GINjOL
(fr. guignol) Pozorišna lutka koju glumac-animator natiče na ruku, i pomeranjem svojih
prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokreće
koncima).
GLAS
1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih
organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevača, u zavisnosti od registra tonova
koje može da otpeva.
GLEDALAC
Poz. - posetilac, konzument pozorišnih predstava. Jedan od najbitnijih činilaca pozorišta
(uz izvođača i autora dela). On je uz izvođača drugi živi učesnik u pozorišnoj predstavi.
Bez gledaoca pozorište nema svoju svrhu.
GLEDALIŠTE
Prostor koji je uređen za publiku i prilagođen za nesmetano praćenje predstave. U
tradicionalnom evropskom pozorištu nalazi se nasuprot scene i obično je u osnovi
pravoutaonog oblika, sa fiksiranim sedištima i definisanim rasporedom sedenja. Druti
tradicionalni oblik gledališta je amfiteatralan (polukružan, stepenast) obično bez stolica,
sa kamenim ili drvenim stepenicama, najčešće na otvorenim scenama (po uzoru na
antički teatar). U savremenim teatrima scena i gledalište su sve češće drugačije osnove, i
nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni.
GLUMA
(od opšte slovenskog korena ghlou - smejati se, šaliti se, igrati) Oblik umetničkog
scenskog izražavanja. Prikazivanje i tumačenje drugih ličnosti (likova iz dramske
književnosti ili drugih), na umetnički način i umetničkim sredstvima (govor, pokret,
mimika...)
GLUMAC
(od opšteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvođenje i
umetničku transformaciju, ostvarujući određene likove. Umetnik na čijem radu se bazira
egzistencija svakog dramskog izvođenja i koji svoj umetnički talenat, znanje i veštinu
realizuje u pozorišnim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grčkoj
kada vođa hora i hor stupaju u dijalog.
GLUMAČKI SALON
(kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvođači pre početka
i u toku realizacije predstave, čekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu.
GOSTOVANjA
Pod gostovanjem se podrazumeva izvođenje predstave van matične scene. Pozorišna
predstava svoj aktivni život potvrđuje igranjem na matičnoj sceni i prilikom gostovanja
na drugim scenama, ili učešćem na smotrama i festivalima. Program gostovanja
predstava se posebno priprema, a mnoga pozorišta poseduju posebna odeljenja koja se
isključivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i duže
(naročito ako obuhvata više gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja.
GOVOR
1) Iskazivanje misli i osećanja zvučnim jezičkim sredstvima (rečima); 2) jezik, narečje,
žargon. Osnovno čovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izražajnih
sredstava glumca.
GOVORNA RADNjA
Scensko izražavanje putem govora. Scenski izvođač usredsređuje pažnju na reči likova,
podrobno tumačeći tekst, težeći da se srodi sa tim tekstom. U užem smislu, govorna
radnja je nešto više od prostog izgovaranja reči i rečenica.
GRADACIJA
(lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jačini, od
slabih ka najjačim, radi privlačenja pažnje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i
uspon dramske radnje, građenje zapleta koje korak po korak povećava stepen napetosti i
postepeno dovodi do klimaksa.
GRADSKO POZORIŠTE
(kol.) Pozorište čiji je osnivač grad. Ova pozorišta se osnivaju po kulturnom modelu koje
ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba
određenog grada. Gradska pozorišta mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru
neguju klasičnu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju isključivo
razne komediografske vrste; - muzička, koja kao osnovne žanrove koje prikazuju neguju
mjuzikl i operetu; - dečja, koja isključivo pripremaju i izvode komade za decu; -
lutkarska, koja svoju dramaturšku i izvođačku igru zasnivaju na lutkama, koje vode
posebno školovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje još neka specifična pozorišta
(pozorište senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su češće privatna,
vaninstitucionalna. Gradsko pozorište može negovati i kombinacije žanrova (komedija-
muzičko, dečje-lutkarsko i sl.)
GRAĐANSKA DRAMA
Vrsta drame čija se radnja razvija u izrazito građanskoj sredini, a može nastati iz sukoba
građanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog društvenog
sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pučkoj drami, koja
za razliku od antičke i crkvene drame u centar zbivanja stavlja.
GRAĐANSKO POZORIŠTE
U periodu renesanse dvor i plemićke porodice postaju osnivači i pokrovitelji umetnosti,
pa i pozorišta. Najznačajniji rezultat toga je - nastanak Građanskog pozorišta, kao temelja
sadašnjeg pozorišta. Građansko pozorište konačno postaje stacionarno pozorište (za
razliku od putujućeg), što znači: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivača; to
je ili neka već postojeća zgrada koja se prilagođava potrebama teatra, ili se gradi nova,
namenjena samo pozorištu), - ima stalni, profesionalni glumački ansambl, - ima redovni
repertoar, tj. predstave se igraju određenim danima u nedelji, a kasnije iz večeri u veče, -
osnivači i finansijeri im, sem plem-ća i dvora, postaju: gradovi, regije, ili države.Osnivač
postavlja i upravu.
GRIMASA
(lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvežbani izraz i
pokret lica, najčešće kao ilustracija određenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno
od značajnijih scenskih izražajnih sredstava glumca.
GROTESKA
(fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izražavanje. Karikaturalno fantastična
i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komične reakcije, ali može i da zastraši.
Pozorišni komad ili scenski prikaz koji preuveličava i karikira odnose i likove u
dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izražavanja (drama,
opera, balet). Reditelji i izvođači moraju da imaju istančano osećanje mere prilikom
kreiranja groteske, inače vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost.
GVOZDENA ZAVESA
(kol.) Posebna zavesa koju svako pozorište po zakonskim normama mora da ima;
načinjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zaštite
publike u slučaju požara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i spušta se
automatski u slučaju požara.

DEBI
(fr. debit) Poz. - prvo javno učešće, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u
predstavi (dramska, operska, baletska...).
DEBITANT
(fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant
u odrećenoj ulozi", tj. izvođač koji prvi put tumači neku (obično značajniju) ulogu.
DEČJE POZORIŠTE
Pozorište koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najčešće se
odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorišta čiji igrački ansambl sačinjavaju
samo deca, ili deca i odrasli. Dečja pozorišta mogu da budu i lutkarska.
DEKLAMACIJA
(lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetničko govorenje. Veština izvođenja
- izgovaranja određenog teksta, najčešće poezije. Ovaj vid veštine se izučava u okviru
obuke i obrazovanja glumca. Pežorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u
„besedničkom“ načinu kazivanja.
DEKOR
(lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski uređen prostor na sceni po
stručnim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog
oblikovanja scene za određenu predstavu. Odomaćen je i izraz scenografija. Stvara utisak
o mestu izvođenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorište, salon i sl.), pomoću
odgovarajućih kulisa, nameštaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve češće se kao
dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu
dekor često ne dočarava neki određeni, realni prostor, već ima simboličku funkciju.
DEKORATER
(fr. decorateur - koji ukrašava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obučen, školovan
scenski radnik za stručno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po stručnim,
umetničkim uputstvima scenografa i tehničkim uputstvima majstora pozornice ili
tehničkog direktora. Dekorater pre početka predstave postavlja scenografiju, vrši izmene
iste u toku predstave, a po završetku rasklanja dekor sa scene.
DEUS EKS MAHINA
(lat. deus eh machina - "bog iz mašine") Izražajno pojavljivanje nekog od grčkih bogova
u starogrčkoj tragediji. Uz pomoć scenskog mehanizma (mashina), on bi se neočekivano
pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razrešio sukob. Fig. - iznenadni, neočekivani obrt,
iznenadna pomoć.
DIDASKALIJA
(grč. didaskalia) Uputstvo, objašnjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najčešće u
zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima:
opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugeriše način izgovora fraza ili daje
uputstva za vrstu akcije izvođača i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele.
DIJALOG
(grč. didlogos) Razgovor između dva ili više aktera. poz. - osnovna forma izražavanja
dramskog pisca, kojom on daje odnos između dva lika u delu.
DIKCIJA
(lat. dictio, način izražavanja) Tehnika, stil govora. Način izražavanja ili interpretacije
teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorišnog
dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija.
Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozorištu postoje posebni stručnjaci za
dikciju, koji učestvuju u kreiranju predstave, vodeći računa o jeziku u operskoj i
dramskoj predstavi.
DILETANT
(it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v.
amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima pežorativni prizvuk - nevešt, nedoučen. Fig. -
čovek koji je u nekoj veštini ili struci nedoučen, površan, nestručan.
DILETANTSKO POZORIŠTE
Neprofesionalno, amatersko pozorište. Prvobitni naziv za pozorišne trupe (v. amatersko
pozorište).
DIMERI
(en. dimmer) Električni uređaji preko kojih može da se reguliše jačina napona i snage
elek-trične energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehničkih
zahteva.
DIONISIJE
(gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grčkoj u čast boga Dionisa. Održavane u mnogim
mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa priređivala su
se velika muzička takmičenja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su
najznačajnije manifestacije stare Grčke i dale su izuzetan značaj razvoju i afirmaciji
pozorišnih dela.
DIREKCIJA
(lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi određenom organizacijom. Sačinjavaju ga
rukovodioci ili vođe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl).
Direkcijom rukovodi direktor. U pozorištu su to: direkcija drame, direkcija opere,
direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl.
DIREKTOR
(nlat. director - upravljač, rukovodilac, upravnik) Najviši rukovodilac određene celine,
organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za
svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozorištu je to najčešće: direktor
pozorišta (kod nas je odomaćen izraz upravnnk pozorišta), direktor drame, opere, baleta,
direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl.
DIREKTOR SEKTORA
(kol.) Stručno ice koje vrši organizatorsko upravljač u ulogu u jednom pozorišnom
segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski
direktor...)
DIRIGENSKI PULT
(kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzičkim
ansamblom.
DIRIGENT
(lat. dirigens - upravljač, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obučen
muzički stručnjak koji rukovodi muzičkim ansamblima u pripremi i realizaciji muzičkih
dela (opera, balet, koncertiisl.).
DISHARMONIJA
(lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova,
nesklad, pogrešai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije.
DISONANCIJA
(nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono što razdire. Muz. Odnos između dvaju
ili više tonova čije zvučanje nije zadovoljavajuće. Suprodno do konsonancija.
DISONANTAN
(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesložan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od
konsonantan.
DISPLEJ
(eng. display) Elektronski uređaj u vidu table-ploče koji se postavlja na pročelju scene
preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje
se vrši preko titl maišne kojom rukovodi obučena ličnost. U savremenije opremljenim
pozorištima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili
ekrani na sedištima.
DITIRAMB
(grč. dithjrambos – nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posvećenih bogu Dionisu
u staroj Grčkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovođe i
hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antička drama; scenski oblik
izražavanja vrlo značajan za nastanak dramske umetnosti.
DIVA
(lat. diva) Obožavana, božanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica,
utlavnom se odnosi na operske umetnice.
DIZAJNER
Likovno primenjeni umetnik.
DIZAJNER SVETLA
Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn svetla za određenu predstavu. Razlikuje se
od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i
realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom
realizator.
DIZAJNER TONA
Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn tona za određenu predstavu. Razlikuje se
od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i
realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom
realizator.
DOAJEN
(fr. doyen - starešina) Najstariji predstavnik nekog društva, zajednice, po položaju ili po
godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji član pozorišnog ansabla.
DOMINUS GREGUS
(lat. gospodar stada, vođa) Vođa pozorišne trupe u teatru starog Rima.
DONATOR
(lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomaže kulturu, nauku i druge
neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomoć ne očekuje nikakvu
protivuslugu od institucije kojoj je pomogao.
DONATORSTVO
Oblik darovanja. Poz. -podrška pozorištu, ili posebnom pozorišnom projektu, koja može
da bude novčana, ili u određenoj robi, uslugama, zaveštanju, zadužbinarstvu i sl, pri čemu
institucija ili osoba koja se odlučila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od
pozorišta.
DOTIRANO POZORIŠTE
Pozorište koje za svoju delatnost prima određene subvencije iz budžeta osnivača, tj.
osnovu finansiranja ovih pozorišta čine dotacije. Pripada tzv. budžetskim
ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorišta.
DRAMA
(grč. drao - činim, radim, drama - radnja) Poseban pozorišni oblik. Scenska vrsta sa
ozbiljnim sadržajem. Drama - književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života,
kao da se zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima; lica koja učestvuju, govore i rade
svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti -
sukob. Drama takođe podrazumeva jedinstvo dramske ideje.
DRAMA APSURDA
(grč. drama; lat. absurdum - nemoguće) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka.
Rodonačelnici ovog žanra su Beket, Jonesko, Žene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi,
a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, čiji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti,
odsustvo komunikacije, dvosmislenost osećanja, otuđenost - apsurdnost egzistencije.
DRAMA KUHINjSKOG SLIVNIKA
(en. kitchen-sink drama) Termin koji je postao popularan sredinom '50-tih godina 20.
veka, kao donekle omalovažavajuća oznaka za tada aktuelne savremene realistične drame
sa radničkom tematikom drame Arnolda Veskera, televizijske drame Aluna Ovena.
Manje ili više opravdano objašnjenje bilo je da su se drame ovog žanra bilo u fizičkom,
bilo u psihološkom smislu dešavale oko kuhinjskog slivnika.
DRAMA S TEZOM
(grč. drama; thesis - postavka, tvrdnja) Vrsta dramskog roda u kojem je celokupna
struktura drame podređena dokazivanju ili demonstraciji određene teze: moralne,
socijalne, političke, ideološke. Ove drame uslovljene su aktuelnošću, što može da bude
prednost jer tretiranjem trenutnih društvenih problema lako stiču popularnost, ali i mana,
jer gube na vrednosti u kasnijim epohama, tj. prestaju da budu aktuelne.
DRAMA U DRAMI
Postupak kada pisac u osnovni tok drame ubaci posebni komad u kojem su akteri glavne
dramske radnje ili učesnici, ili samo gledaoci.
DRAMA U STIHU
Poseban dramski rod pisan i izvođen u stihu.
DRAMATIČAN
(grč. drama) Koji se zbiva kao u drami, sa puno radnje, dijaloški... Fig. - ekstremno
izražajan, napet, potresan.
DRAMATIČAR
(grč. dramatikos) Dramski pesnik, pisac drame
DRAMATIZACIJA
(grč. drama) Postupak prerade nekog književnog dela (roman, proza, pesma...) u dramsku
formu i prilagođavanja za scensko izvođenje. Dramatizaciju najčešće vrši dramaturg, a
ponekad i reditelji koji će kasnije to delo i postaviti na scenu.
DRAMATURG
(grč. drdma, ergon delo, dramaturgos) Pozorišni umetnik, umetnički stručnjak i (ili)
teoretičar za dramska dela. Jedan od najznačajih umetnika u pozorištu (uz glumace i
reditelje). Fakulteti i akademije koje obrazuju kadrove za bavljenje pozorišnom umetošću
imaju najčešće u svom sastavu i katedru dramaturgije. Danas termin dramaturg
podrazumeva: - dramaturg - pisac dramskog dela (dramatičar) - dramaturg - koji vrši
dramatizaciju nekog literarnog dela koje nije dramsko, za scensko izvoćenje, ili
odgovarajuću adaptaciju drame drutog autora, najčešće po sugestijama reditelja -
dramaturg pozorišta - stručno lice koje predlaže repertoar kuće.
DRAMATURG PREDSTAVE
Posebno angažovani dramaturg za određenu predstavu koji zajedno sa rediteljem zasniva
i delimično ostvaruje celokupnu izvedbenu komponentu predstave, pri čemu se njegova
funcija ne ograničava samo na književno-kritičku pripremu teksta, već sudeluje i na
postavkama za izvođenje
DRAMATURGIJA
(grč. dramaturgia) Nauka o suštini dramskog stvaralaštva, o teoriji drame i dramskoj
umetnosti. Posebna disciplina u književnosti i pozorištu koja proučava specifičnosti
dramskog stvaralaštva. Posebna oblast u pozorištu koja se bavi stručnim i naučnim
istraživanjem iz oblasti pozorišta (teorija drame, režije, glume, odnos umetničkih
izražavanja i ustrojstva na sceni i u pozorištu, odnos umetnika i publike i sl.).
DRAMATURŠKA EKIPA (ODELjENjE)
Skupina dramaturga pri velikim pozorišnim kućama koja se bave istraživačkim radom po
specijalizovanim oblastima (epohe, posebne estetike, oblasti, nova dela, autori i sl.).
Primer NADA NOVA u Narodnom pozorištu u Beogradu, Kraljevsko nacionalno
iozorišše i Rojal Kort u Londonu, bečki Burgteatar.
DRAMSKA HRONIKA
(engl. chronicle play – drama hronika; grč. chronikos - vremenski) Hronika je: 1) letopis,
istorija pisana po godinama 2) u žurnalistici - rubrika koja prati dnevne događaje. Vrsta
istorijske drame koja u svojoj osnovi ima karakter hronike određenog vremena i situacije.
DRAMSKA IRONIJA
(grč. drama; eironeia; lat. ironia - fina prikrivena poruga) Vid dramskog izražavanja
prilikom kojeg likovi u drami stvaraju situaciju koja kod gledaoca postiže efekat ironije.
DRAMSKA JEDINSTVA
Jedno od najvažnijih dramskih pravila koja je ustanovio Aristotel - pravilo o jedinstvu
radnje, vremena i mesta u dramskoj poeziji, posebno tragediji: "Prema tome kao što se i
kod ostalih podražavalačkih umetnosti jedno podražavanje vezuje za jedan jedini
predmet, tako i tragična priča, kad je ona podražavanje neke radnje, treba da podražava
jednu radnju, i to celu." Savremena dramturgija ne poštuje ova pravila.
DRAMSKA KNjIŽEVNOST
Poseban rod književnosti nastao u staroj Grčkoj. Osnova ove književnosti su dramska
dela koja je uglavnom pišu za scesko izvođenje, mada postoji i izuzetak
DRAMSKA RADNjA
Niz međusobno povezanih scenskih događaja sa istim ciljem. Dramska radnja čini
okosnicu i osnov svakog dramskog dela. Osnovna je pokretačka snaga u drami. Mora da
ima svoj početak, razvoj i svršetak. Radnja u drami je u neposrednoj vezi sa ličnostihma
u drami. Njihovi odnosi grade dramsku radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju,
zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Savremena dramaturgija koristi dramske radnje u
komotnijem odnosu, tj. ne poštuju se ranije ustanovljena i kruto definisana pravila.
DRAMSKI JUNAK
Nosilac dramske radnje. Njegovu ulogu određuje pisac, dajući mu lik i karakter
DRAMSKI MONOLOG
Monolog lika u dramskom delu. Postoji spoljašnji i unutarnji monolog. U unutrašnjem se
junak obraća sebi, tj. obračunava se sa sobom, u spoljašnjem junak otkriva i iznosi svoje
misli, dileme, namere, stavo-ve sabesedniku, slušaocu. Drama koju čini samo monolog
naziva se monodrama.
DRAMSKI PISAC
Autor koji stvara dramsko delo (v. dramatičar). Neka veća pozorišta poseduju svoje škole
na kojima, za svoje potrebe, obrazuju ili usavršavaju dramske pisce. Naravno, osnovica
za svaku vrstu školovanja dramskog pisca je lični talenat.
DRAMSKI UMETNIK
Kreativac sa posebnim darom, sposobnostima i veštinama, tj. stvaralac iz oblasti
dramskih umetnosti (glumac, reditelj, dramaturg, pozorišni producent...).
DRAMSKI ŽANROVI
(fr. genre - vrsta, rod, način pisanja) Vrste i rodovi dramskog izražavanja i stvaralaštva.
Žanr zavisi od osnovne karakteistike dela, načina izražavanja i oblika izvođenja. Osnovna
podela, defi-nisana već u staroj Grčkoj, bila je na: tragediju, komediju, satirsku igru i
mim. Raz-vojem pozorišne umetnosti širile su se i grane žanrova: crkvena drama, farse,
građanska drama i dr. Najčešće se kaže da danas razlikujemo tri osnovna žanra: tragedija,
komedija i drama u užem smislu, a sve žanrove je skoro nemoguće nabrojati i stalno se
javljaju novi (satira, groteska, komedija situacije, komedija karaktera, drama apsurda,
melodrama...)
DRAMSKO DELO
Autohtono književno-umetničko delo koje je napisaio za scensko izvođenje. Može biti
različitih žanrova, od klasične drame, pa do najsavremenijih scenskih oblika. U procesu
izbora ono za stavljanje na repertoar, dramsko delo može da se: - naruči kod autora-pisca,
- izabere na otvorenom konkursu, - prihvati predlog autora ili reditelja, - prihvati predlog
dramaturškog odeljenja.
DRAPERIJA
(fr. draperie) Zavesa, zastor. Poz. - vrsta dekorativne zavese na sceni. Može da se koristi
za omeđivanje scene, a i u okviru scenografije (v. sufita).
DRUŠTVENA SATIRA
(lat. satira, satura; satur - sit, zasićen) Književno delo koje na podrugljiv i duhovit način
osuđuje sve negativne osobine nekog društva, pojedinca, pojave... Vrsta dramskog dela
koje ukazuje na socijalne i moralne nedostatke društvene sredine. U dramskoj umetnosti
prisutna je još od stare Grčke u komedijama Aristofana.
DUBLER
(fr. doubleur) Osoba koje zamenjuje nekog od aktera u izvođenju opasnih scena;
kaskader (češća pojava na filmu).
DUET
(ital. duetto) Muzičko pevanje ili sviranje u dva glasa.
DUO
(lat. duo - dva) Dvoje, par. Poz. - deo predstave, scena u kojoj učestvuju dva aktera,
scensko izvođenje u paru.
DUODRAMA
(lat. duo - dva, grč. drama – radnja) Oblik pozorišnog izražavanja u kojem učestvuju dva
interpretatora, tj. Dramsko delo napisano za dva glumca.
DVORANA
Prostorija koja je opremljena za javne nastupe. Najčešće ima gledalište i scenu.
Dvoranom se uglavnom nazivaju univerzalne sale u kojima se izvode razni scenski
programi i manifestacije. Postoje još i specijalizovane dvorane koje su opremljene samo
za jedan oblik umetničkog izražavanja: pozorišna dvorana, muzička dvorana, plesna
dvorana i sl.
DVORSKA DRAMA
Vrsta dramskih dela koja su se priređivala i prikazivala na dvorovima u doba renesanse.
Značajne su po tome što napuštaju do tada važeću dominantnu biblijsku tematiku. Svoj
sadržaj baziraju na idejama antičkih dela, njihovim obradama i preradama, tako da je vrlo
mali deo ovih dela bio originalan.
DVORSKO POZORIŠTE
Vrsta pozorišta nastala na italijanskim dvorovima u doba renesanse. Razvijaju se u
okrilju i pod pokroviteljstvom visoke aristokratije (što govori o visokoj duhovnoj svesti
ove društvene strukture toga vremena). Ova pozorišta su bila povod pojavi i uzor
dvorskim pozorištima širom Evrope, dakle veoma značajna za razvoj pozorišta uopšte.
Dvorsko pozorište načinilo je i značajan preokret u dramskom stvaralaštvu svog doba (v.
dvorska drama).

EFEKAT (EFEKT)
(lat. efficere, effectus - uspeh, učinak) Dejstvo. Snažni scenski akcenat. U umetničkom
smislu - atraktivno izvedena scena, dijalog, gest.... U tehničkom smislu efektima se
nazivaju odgovarajući svetlosni, tonski, vizuelni ili neki drugi scenski akcenti, koji se
obično postižu uz pomoć mašina i aparata.
EFEKAT ZAČUDNOSTI
(nem. Verfremdungseffekt odnosno V-Effekt) Dramaturško načelo poznatog nemačkog
pozorišnog stvaraoca i istraživača Bertolta Brehta kojim se glumačkom interpretacijom
ono poznato pretvara u nepoznato, začudno odnosno otuđujuće.
EKIKLEMA
(gr.) U pozorištima stare Grčke pokretna platforma na točkovima koja se sa već
pripremljenim prizorom izgura na scenu (Eshilov Okovani Prometej).
EKLEKTIČAN REPERTOAR
(kol.) Repertoar pozorišta koje svoju delatnost bazira na prikazivanju pozorišnih
predstava tuđih produkcija, tj. bira predstave drugih pozorišta i potom ih realizuje na
svojoj sceni.
EKLEKTIČKI
(grč. eklego - odabiram: eklektikos - koji odabira) Nestvaralački, koji od drugih odabira i
uzima ono što mu se dopada i što mu odgovara.
EKLOGA
(grč. eklego - odabiram; ekloge - izabrana pesma) Idilična pastirska pesma. Posebna
dramska forma koja se zasniva na idiličnim pastoralnim temama.
EKSPERIMENTALNO POZORIŠTE
(nem. experimentieren - ogled, opit, proba) Pozorište koje svoj rad zasniva na
istraživačkoj delatnosti u svim pozorišnim oblicima. Ova pozorišta se repertoarom i
njegovim izvođenjem opredeljuju za prikazivanje manje poznatih, savremenih i još uvek
nepotpuno kritički valori-zovanih dela i to pretežno nekonvencio-nalnim izrazima.
EKSPOZICIJA
(lat. eh - bivši, nekadašnji, raniji; exposhio - izlaganje) Izlaganje, pričanje, izložba
umetničkih predmeta... Poz - uvodni deo scenskog dela u kojem se gledaoci upoznaju sa
osnovnim motivima
EKSTAZA
(gr. ek - iz; stasis - pomeranje) Vrhunski zanos, ushićenje. Najviši stepen ushićenosti
sličan ludilu, sjedinjavanje duše sa bogom. Poz. vrhunac dramske radnje, snažan scenski
utisak. Najviši oblik scenskog uzbuđenja, zanosa.
ELEKTRO CUG
(kol.) Horizontalne i vertikalne cevi ili lajsne sa strane i iznad scene na kojima se nalaze
izvori struje (priključci, utikači) za potrebe rasvete i elektro uređaja koji se koriste za
realizaciju predstave.
ELEOS
(gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; sažaljenje.
ELIZABETANSKA DRAMA
Vrsta renesansne dvorske drame u Engleskoj, nastala u vreme vladavine Elizabete I
(1558 - 1603). Ovaj dramski oblik razvio se slično renesansnim dramama Evrope,
oslanjajući se na srednjevekovnu dramsku tradiciju. ali u osnovi crpeći antičke ideje i
teme. Najznačajniji predstavnici su Kristofer Marlou i Vilijam Šekspir
EPIKA
(grč. epos, fr. epiaue) Pesništvo koje lagano i opširno prepričava stvarne ili potencijalne
događaje, težeći objektivnosti
EPILOG
(grč. epilogos) Završna reč, pogovor. Prvobitno - završni govor kojim se neki lik iz
drame direktno obraća gledaocima (suprotno prolog). Finalna radnja u pozorišnom delu i
predstavi, u kojoj se definiše autorova poruka, a ponekad i rezimira ceo komad.
EPIZODA
(grč. epeis-odion umetak, dodatak) Zaokruženi deo neke radnje. Prvobitno: dijaloški deo
između horskih pesama u starogrčkoj tragediji. Poz. deo dramskog teksta koji je
samostalan i zaokružen, bez jače veze sa glavnim tokom radnje. Kol. - manja uloga
(epizodna uloga).
EPIZODIST
(gr.) Scenski umetnik koji tumači manje, sporedne uloge, ponekad i bez reči.
EPIZODNA ULOGA
Obimom manja uloga u komadu, tj. u predstavi.
EPSKO POZORIŠTE
Vrsta pozorišta koje neguje komade epske narativne forme (v. epika) koji imaju za cilj
dvojaku funkciju: pedagošku i političku. Rodonačelnik ovog pozorišnog izražavanja je
nemački reditelj Piskator, a taj princip je razvio i dao mu punu afirmaciju Bertolt Breht.
Osnovni zadatak ovakvog pozorišta da gledaoca oslobodi emotivnog učešća u radnji,
kako 6i on mogao da zauzme racionalan (kritički) stav prema onome što gleda.
ESTETIKA
(gr. aisthetikos - opažajni) Nauka o čulnom opažanju; uže - nauka o lepom, naročito o
umetnosti. U umetnosti, nauka o smislu umetnosti i o umetničkom ukusu.
ESTETIKA POZORIŠTA
Teatrološka disciplina koja istražuje podsticaje, preduslove i bitna obeležja scenske
kreativnosti, kao i smisao, te značenje temeljnih aspekata teatarskog čina s estetičkih
pozicija.
ESTETSKA KRITIKA
Strogo umetnička kritika koja se drži samo estetske strane i primenjuje samo estetičke
kriterijume u prosuđivanju umetničkog dela. Ona ne razmatra druge vrednosti (moralnu,
vaspitnu, religijsku i dr.) koje poseduje umetniko delo.
ESTRADA
(fr. estrade; lat. via strata - popločan put) Prvobitno - put, drum; potom - uzvišenje,
podijum, bina, scena. U novije vreme - poseban oblik popularne scenske delatnosti:
različiti oblici zabavne i narodne muzike, zabavni programi nižeg estetskog nivoa....

ŽANR
(fr. genre) Rod, vrsta, tip. Način izražavanja. U pozorištu 1) vrste dramskih komada
(tragedija, komedija, drama, melodrama, i dr); 2) vrste pozorišnih predstava (drama,
mjuzikl, monodrama, pantomima...)
ŽARGON
(fr. jargon) Poseban govor neke društvene grupe, sredine, profesije: đački žargon,
mondenski žargon, ulični žargon... Dramski pisci često koriste različite žargone radi
potpunijeg slikanja likova
ŽIRI
(lat. jurare – zakleti se) Posebno tim formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili
društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili
kolektivnih dela tj. odbor ili komisija za dodeljivanje nagrada na umetničkim
takmičenjima, festivalima, konkursima.
ŽIRI PUBLIKE
Odabrana grupa predstavnika publike koju formira neko ovlašćeno telo ili društvena
institucija čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili kolektivnih dela u
ime korisnika tih dela - publike.
ŽONGLER
(fp.jongleur; - šaljivčina) Srednjevekovni svirač koji je bio pratnja trubaduru. Potom
lakrdijaš, pajac, zabavljač vešt u bacanju noževa, ili bacanju uvis i hvatanju lopti, baklji,
čunjeva... Koriste se i u savremenom pozorišnom izražavanju.

ZAPLET
Odnosi koji dovode do određenih tenzija, kojeteže rapletu. Suprotno raspletu. Jedna od
osnovnih elemenata drame je uloga zapleta u održavanju pažnje i interesovanja. Proces u
dramskom delu koji kreće ka kulminaciji i raspletu iza čega sledi epilog, tj. kraj.
ZARZUELA
(šp. zarzuela) U staroj Španiji - pozorišni komad u kojem se smenjuju govorne i muzičke
tačke, vrsta operete.
ZAVESA
Prostirka (najčešće platnena) koja se koristi za odvajanje gledališta (gledalaca) od scene
(izvođača). Zavesa se podiže na početku predstave, a snušta na kraju činova, ali i u toku
trajanja činova prilikom promene scena - slika. Kol. - ima funkciju merenja uspeha i
popularnosti predstave (broji se koliko puta prilikom završetka predstave publika traži
dizanje zavese da bi pozdravila izvođače). Postoje još i zavese - draperije koje služe za
omeđivanje scene, a koriste se i u scenografske svrhe (v. sufite)
ZVUK, TON
Sredstvo audio izražavanja. U pozorištu čini osnov za zvučni štimung. Uz svetlo,
scenografiju i kostime, predstavlja tehničku okosnicu predstave.

IDEJA
(gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao
vodilja koja može da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i načinu
obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki
stav, gledište, shvatanje. Tek kada se pažljivo analiziraju upotrebljena umetnička
sredstva, može se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se
može osetiti iz načina izgradnje sižea, vođenja fabule, komponovanja i oblikovanja
likova.
IDEJNA DRAMA
Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim društvenim, moralnim,
filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se rešenje
ne nameće, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaočevu saradnju. Idejna drama ima
izraženu psihološku analizu. Rodonačelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je
Fransoa de Kirel, Bernard Šo i Gerhart Haupman.
IDENTIFIKACIJA
(lat. Indentificatio - poistovećivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistovećivanja,
identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada dođe do
približavanja i poistovećivanja emocionalnog stanja između junaka i gledalaca i kada
gledalac zbivanja iskazana u delu doživljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja
se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela.
Ovaj proces može da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetničkog
dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se
podrazumeva poistovećivanje glumca sa likom.
IDILA
(gr. eidyllion - sličica) Vrsta umetničkog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan
život u prirodi, na selu, pružajući sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoničnog i
„prirodnog" života pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima.
IGRA
Prirodna potreba za izražavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom
prilikom. Jedna od važnih čovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u
individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili
spoljnjeg izražavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo značajna za
umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti
IGROKAZ
Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka često u varijanti pučki
igrokaz. Najčešće ga obeležava sentimentalno-poetična, ali i političko-satirična tematika
uz pevačko-muzičke umetke.
ILUZIJA
(lat. ilussio - čulna obmana, varka, uobražavanje) Čulna obmana pri kojoj se neki
predmet uočava drugačije nego što stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad
izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim
scenskim efektima i tehnikom.
ILUZIONISTIČKA SCENA
Scenski oblik koji svoju izražajnost zasniva na veštom dočaravanju nestvarnih slika i
događaja.
IMITACIJA
(lat. imitatio - podražavanje, ugledanje) Delo urađeno po ugledu na neko druto. U glumi -
oponašanje različitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najčešće ljudi i životinja, obično sa
tendencijom da se postigne komični efekat.
IMITATOR
(lat. imitator - podražavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da
podražava razne tipove ljudi, životinja i sl. Imitator je estradni izvođač koji svoju
interpretaciju zasniva na kopiranju, podražavanju nekih drutih, obično poznatih javnih
ličnosti. U pozorištu glumci često koriste imitacije kao pomoćni element u svom
stvaralaštvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika.
IMPOSTACIJA
(it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa
glumcima i pevačima. Način traženja, stvaranja i postavljanja muzičkog tona kod pevača.
IMPOSTIRANjE
(it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vežbama postignuta tehnika upotrebe glasa
koja glumcu i pevaču omogućuje korišćenje širokog raspona jačina, visina, boja...
IMPRESARIO
(it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporučuje talentovane, kvalitetne umetnike
potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetničke kuće, ugovara nastupe, i
stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl).
IMPRESIJA
(lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje nešto (na primer umetničko delo) ima na
nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, slušaoca...).
IMPRESIONISTIČKA DRAMA
Dramsko delo koje teži da izazove posebnu atmosferu, osećanja i raspoloženja; malog je
obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu bližeg kolakvijalnom govoru.
Akustički i vizuelni efekti doprinose upečatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno
izvođenje (u malim pozorištima).
IMPRESIONIZAM
(lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj;
smatra da je zadatak umetnosti što čistije i vernije prikazivanje i reprodukovanje čulnih
utisaka.
IMPROVIZACIJA
(lat. improvisatio) Delanje i činjenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izražavanje
na sceni bez posebne pripreme i čvrstog koncepta. Osnova nekih pozorišnih vrsta, na
primer komedije del arte. Nije preporučljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas
dopušta u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izražavaju u okviru zadatog
rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan treći, Dušana Kovačevića, kultna
predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne
predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Dopuštena, često preporučljiva u toku
pripreme predstave.
IN MEDIJAS RES
(lat. in medias res) U središtu stvari. Odmah preći na suštinu stvari, bez nekog posebnog
uvoda.
INKUBACIJA
(lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje prođe od javljanja prve
ideje, do početka stvaralačkog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralačke
ideje.
INSCENACIJA
(nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udešavanje pozorišnog komada za prikazivanje,
postavljanje nekog dela na scenu. U pozorištu je to najčešće celokupna delatnost reditelja
sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf,
kompozitor) na pripremi pozorišnog dela za prikazivanje.
INSPICIJENT
(lat. inspiciens) Lice koje vrši nadzor. Stručno lice u pozorištu koje vodi proces
prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi učesnici i elementi predstave budu
spremni za početak predstave, a tokom izvođenja kordinira rad svih učesnika (izvođači,
scenska tehnika, rasvetljivači, tonmajstori...) i vodi računa da tehnički kvalitet predstave
bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je član ansambla predstave od
početka rada.
INSPICIJENTSKA KNjIGA
(kol.) Jedan od najznačajnijih dokumenata za pozorišnu predstavu. Priprema je ispicijent
u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadrži sve informa-cije bitne za
odvijanje predstave (pozivi učesnicima, promene svetlosnih štimunga, audio efekti,
mizanscen...)
INSPICIJENTSKI PULT
(kol.) Komandna tabla koja se obično nalazi iza portala, a svakako sklonjena od
gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje
tonsku vezu sa tehničko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla,
dekorateri, pomoćni radnici i dr.), sa glumačkim salonom gde se nalaze izvođači
pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema učesnika za
scenu (šminkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.).
Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomaže da kontroliše situaciju
na sceni.
INSPIRACIJA
(lat. inspiratio - udisanje) Umetničko, stvaralačko nadahnuće. Vrlo važan element u
stvaralačkom procesu, inicijacija za umetničko stvaralaštvo.
INSTITUCIONALNO POZORIŠTE
Pozorište čiji je osnivač neki državni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava).
Osnivač ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu
pozorišta. Nasuprot neinstitucionalnim pozorištima koja se samostalno osnivaju i
finasiraju.
INSTRUMENT
(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomoćno sredstvo za određenu delatnost, alat.
Muzička sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike.
INTENDANT
(lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin češće u upotrebi u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorišta).
INTERAKTIVNO POZORIŠTE
(lat. inter - među, između; actio - radnja, dejstvo) Međudejstvo, međuzavisnost. Vrsta
pozorišne predstave u kojoj gledaoci aktivno učestvuju u predstavi zajedno sa
izvođačima. Ovakav način rada na stvaranju predstave, višestrukih interakcija uvodi
pojam interaktivnog pozorišta. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot
teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao učesnika, gledaoca kao
izvođača, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvođačima.
INTERKULTURALNO POZORIŠTE
Pozorište koje u svom stvaračkom opusu koristi mnoštvo različitih pozorišnih kultura.
Formalno ovo je pozorišna teza koja prihvata pozorišne modele i tehnologije raznih
kultura i transformiše ih u "domaći materijal". Sublimat različitosti istoka-zapada-
tradicionalno-obredno-savremeno-istraživačko-plesno i sl.
INTERLUDIJUM
(lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - međuigra. Poz. - međučin, „umetak" u okviru
pozorišne predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike čina, ali često akcentuje protok
vremena, primer su Piskatorove režije.
INTERMECO
(ital. intermezzo; lat. intermedium - međuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu
između činova u toku nekog scenskog događanja (muzički intemeco, baletski intermeco).
Obično komični komad ili kratka komična opera. Radnja često nema veze sa glavnim
komadom.
INTERMEDIJALNOST
(lat. intermedius) Korišćenje elemenata više različitih vrsta medija prilikom stvaranja
nekog dela (pozorište, film, video, laseri...). Vrlo se često koristi u savremenom
pozorištu.
INTERPRETACIJA
(lat. interpretatio) 1) Objašnjavanje, tumačenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevođenje
stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumačenje (uloga: gluma, pevanje, igra)
INTERPRETATOR
(nlat. interpretator) Izlagač, izvođač, tumač, prikazivač, objašnjavalac nekog dela.
Interpretator je u pozorištu izvođač - tumač uloga na sceni (glumac, pevač, igrač i sl.).
INTONACIJA
(ital. intonatio) 1) U katoličkoj crkvi početne reči molitve koje izgovara sveštenik; 2)
davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni početni ton govora, pevanja, muziciranja. U
širem smislu, može da se odnosi i na osnovni smisao, značaj i karakteristiku nekog dela.
INTRAKULTURALNO POZORIŠTE
Pozorište koje svoje stvaralaštvo bazira na sadejstvu - sublimiranju različitih pozorišnih
formi i pozorišnim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno uključivanje
gledaoca u pozorišnu radnju.
INTRIGA
(fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.
INTRIGANT
(fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara.
INTUICIJA
(lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno stečeno znanje, a ne putem
refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opažanje. Intuicija je u umetnosti
rezultat istovremenog radg mašte, osećanja i mišljenja. Naslućivanje, predosećanje, a to
je i bitna osobina umetničkog dela čija se suština može samo naslutiti.
INVENCIJA
(lat. inventio - pronalaženje, izumevanje) Pronalazački dar. Sposobnost iznalaženja novih
ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuđivanja stvaralačkih fantazija i
motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je važna za umetničku kreativnost i stvaralaštvo.
IRACIONALNO
(lat. irrationalis - nerazuman, nerazložan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne
podleže zakonima logike; često obeležje onoga što je izvan granica razumnog, a u sferi
nesaznajnog, osećajnog. Ima udela u procesu umetničkog stvaranja, a još više u
doživljavanju umetnosti.
IRONIJA
(grč. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju čije značenje je
suprotno od onog što se zaista misli (kad se škrtici kaže da je rasipnik, namćoru da je
veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni način podsmeha i poruge; često se
koristi u komediji, a pogotovo u satiri.
ISPOVEDNI MONOLOG
Monolog koji sadrži stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz
druge lične perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna
razmišljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...).
ISTORIJA POZORIŠTA
Teatrološka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruiše i valorizuje
minuli pozorišni život i analizirajući njegovo značenje u njegovom vremenu, te njegov
uticaj na dalji razvoj pozorišta.
ISTORIJSKA DRAMA
Dramska forma koja svoj sadržaj zasniva na istorijskim temama i ličnostima. U
dramaturgiji je prisutna još od stare Grčke.
ISTRAŽIVANjE PUBLIKE
Poseban oblik istraživačke delatnosti u pozorištu kojom se na organizovan i sistematičan
način organizuje istraživanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, mišljenje,
sugestije, struktura i sl. Sem istraživačkih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra
sugestija i potokaz menadžmentu pozorišta u procesu planiranja.
IZDAVAČKA POZORIŠNA DELATNOST
Pripremanje i objavljivanje štampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorišnih dela.
Svako pozorište štampa plakate, programske knjižice i druge materijale informativnog i
reklamnog karaktera. Izdavačke delatnosti koje deluju u okviru većih pozorišta često
objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorište: teatrografske, teatrološke,
istorijske, teorijske i druge naučne studije i knjige, časopise, listove, monografije
poznatih umetnika te kuće, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i različiti
marketniški materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika,
razglednice, fotografije, različiti suveniri... U novije vreme pozorišta sve češće izdaju
video zapise svojih predstava na različitim nosačima (VHS, CD, DVD...)
IZRAZ
Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muzički izraz, izraz mimikom i sl). Od
umetnikove sposobnosti, načina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku.
IZRAŽAJNOST
Jadan od osnovnih oblika umetničkog delanja i delovanja. Svaka umetnička grana ima
svoj osnovni oblik izražavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem,
dramatičar - pisanjem i sl.
IZVOĐAČ
Neko ko ostvaruje, izvršava, izvodi neku radnju. U pozorištu su to glumci, pevači, igrači.
IZVOĐAČKA UMETNOST
Umetnička dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi
IZVOĐAČKI HONORAR
Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao koji je obavio izvođač. Definiše
se posebnim izvođačkim ugovorom.
IZVOĐAČKI UGOVOR
(kol.) Ugovor kojim se definišu odnosi između umetnika-izvođača i poslodavca prilikom
angažovanja za izvođenje određenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja
angažuju se izvođači najčešće samo za jednu manifestaciju (npr. angažovanje glumca za
izvođenje određenog programa povodom obeležavanja nekog značajnog datuma,
književne tribine i sl.)
IZVRŠNI PRODUCENT
(kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Vođa timova produkcije
predstave. Odgovoran da na osnovu utvrđenih planova stvori preduslove za što
kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretačka energija i vezivno tkivo u
autorskom, tehničkom i producentskom timu pozorišnog projekta

JAVNA USAMLjENOST
Opisni termin koji Stanislavski koristi da pojasni duševno stanje glumca: "Na predstavi,
pred očima mnogobrojne publike, vi se uvek možete povući u usamljenost, kao puž u
kućicu". (Stanislavski "Sistem")
JEDINSTVO
Pojam u teorijskoj dramaturgiji koji se odnosi na tzv. Aristotelove propise o jedinstvu
vremena, mesta i radnje.
JEDNOČINKA
Drama, opera ili balet, obično manja obimom, čija celokupna radnja se odvija u jednom
činu.
JEDNOGLASJE
Jednoglasno pevanje. Vrsta pevanja kada se u isto vreme čuje samo jedan napev, bez
obzira da li ga izvodi samo jedan pevač ili više njih zajedno.
JEDNOKRATNO IZVOĐENjE
(en. One night stand) Predstava koja se samo jedno veče izvodi u pozorištu ili nekoj
drugoj dvorani. Turneja predstava za jednokratno izvođenje jedan je od najnapornijih
oblika pozorišnog rada, i česta je utlavnom u zabavljačkom žanru u mjuziklu i varijeteu.
Ova izvođenja se svode samo na igranje bez pratećih pozorišnih aktivnosti.
JEZIK
Svojstvo i sredstvo komunikacije koje poseduje i za koje je sposoban samo čovek.
Produkt civilizacijskog razvoja. Jedna od bitnih odlika kulture svakog naroda. Značajna
osnova za sveukupnu delatnost jednog naroda, kao i za neke grane umetnosti. Bez
književnog jezika nema osnove za dramski teatar, jer bez književnog jezika nema
dramskog teksta, prevoda, prikaza, komentara i sl.
JEZUITSKA DRAMA
Poseban oblik crkvene drame koji se javlja u doba protiv reformacije (od sredine 16. do
18. veka), a posebno u doba baroka. Religiozni pozorišni komadi na latinskom jeziku,
koje su prikazivali laici. Autori ovih drama su većinom bili nastavnici retorike u
jezuitskim školama, a izvodili su ih učenici. Teme su bile prevashodno iz Biblije (Starog
zaveta), istorije crkve, istorije svetaca i mučenika.
JOKULATOR
(lat. iocultor) Putujući srednjevekovni glumac, koji samostalno kao lutajući umetnik, ili u
okviru pozorišne družine, prikazuje različite veštine (gluma, muzika, akrobatika, dresura,
igra).
JUBILEJ
(lat. annus jubilaeus) Obeležavanje, proslava neke značajne godišnjice. U pozorištu npr.
25-godišnjica pozorišnog umetnika, Jubilarno stoto izvođenje predstave.
JUNAK
Najčešće je to glavna ličnost dela. On nije samo učesnik i nosilac radnje u drame, nego je
često osnovni nosilac preko kojeg se otelotvoruje osnovna ideje dela. Junak (karakter) i
radnja dramskog dela su jedno od drugog neodvojivi. Aristotel u svojoj "Poetici" daje
prvenstvo radnji dela, a karakter postavlja kao funkciju dramske radnje. Tek Šekspira na
scenu izvodi junaka sa ličnom reakcijom, sopstvenim interesom - pa dramski junak
postaje središte dramskog zbivanja. Pojavu psihologije, kao samostalne nauke (druga
polovina 19 vek), prati i pojava moderne psihološke drame, pa junak postaje još
"važniji", a psihološkom obradom i sve istančaniji i dramski interesantniji. Jukak drame
najbolje se razvija i otkriva kroz delanje. Očovečeni i uverljiv deluje na gledaoca.

KABARE
(fr. cabaret, arap. hamarat - krčma, gostionica u kojoj se daju i artističke produkcije)
Vrsta predstava koja je sastavljena od muzičko-scensko-igračkih delova. Izvodi se sa
bogatom koreografijom, složenim pevačkim aranžmanima, scenskim i vizuelnim
efektima i glamuroznom scenografijom, a čiji cilj je zabava uz satiričan (dramski) i
scenski sadržaj. Kabareom se nazivaju i pozorišta u kojima se izvode ovakve predstave.
KABUKI
Japansko narodno pozorište (od početka XVII v), prikazuje istorijske, romantične i
ljubavne drame uz muzičku pratnju i igru dinamično i zahuktalo. Muškarci igraju i uloge
žena i dečaka.
KABUKI DRAMA
Poseban oblik japanske tradicionalne drame. Teme drama su japanska istorija i mitologija
prilagođene savremenosti.
KADENCA
(it. cadenza, nlat. cadentia - ritam, kretanje po taktu) Muz. - završni ton, spuštanje glasa
na kraju (pesme). U plesu: takt; odmor na poslednjem, naglašenom slogu stiha ili
rečenice.
KAKOFONIJA
(grč. kakos - loš, pogrešan; rhoneo - zvučni) Nešto što rđavo zvuči, neskladan zvuk,
disharmonija. Gram. - loš izgovor. Ako se i upotrebljava, onda uglavnom ima za cilj da
izazove neko gađenje ili prezir. U kolokvijalnom jeziku ovaj termin se koristi prilikom
lošeg predstavljanja ili kritike nekog dela.
KALKULACIJA
(nlat. calculatio - sračunavanje, proračunavanje) Poz. - predračun, finansijski proračun
troškova za određenu predstavu. Sadrži cene svih važnijih elemenata za potrebu
realizacije projekta. Kalkulaciju priprema producent projekta u saradnji sa Generalnim
menadžerom, finansijskim producentom, uz konsultaciju sa rediteljem, scenografom,
kostimografom, marketing menadžerom i drutim članovima autorskog i producentskog
tima. Svaka stavka budžeta mora biti posebno obrađena i obrazložena do detalja.
KAMERNA PREDSTAVA
Kamerne predstave su brojem učesnika, veličinom dekora i drutim tehničkim zahtevima
prilagođene izvođenju u malim (kamernim) prostorima.
KAMERNA SCENA
Termin se odnosi na binu tj. izvođački prostor male površine i gledalište skromnog
kapaciteta (obično oko 100 gledalaca). Mogu biti u sastavu pozorišta koje ima nekoliko
scena različite veli-čine, ili jedina scena u okviru kamernog pozorišta.
KAMERNO
(lat. camera, grč. kamdra - soba, odaja pod svodom) Namenjeno izvođenju u malom
prostoru.
KANON
(gr. kanon; lat.canon -merilo, pravilo, propis, uzor) Jasno definisano pravilo, obrazac ili
propis, koji ne trpi nikakve promene. Muz. - višeglasna kompozicija u kojoj melodiju
početnog glasa, u određenim vremenskim razmacima ponavljaju, imitiraju od početka do
kraja svi ostali glasovi. U kolokvijalnom pozorišnom jeziku ovaj izraz se najčešće koristi
za krute, nefleksibilne principe i pravila.
KANTATA
(it. cantare - pevati) Muzička kompozicija namenjena pevanju, nasuprot sonati koja je
namenjena isključivo sviranju.
KARAĐOZ
(tur. karagdz - crnooki) Predstava sa obojeiim figurama koje, pomoću konca, animira
skriveni glumac; komičar, mađioničar, lakrdijaš, marioneta. Glavni lik iz turskog tradici-
onalnog pozorišta senki.
KARAKTER
(gr. charrasso - usecam, urezujem, lat. character - znak, oznaka, distinktivni kvalitet) Zbir
svojstva koje neku osobu, pojavu ili predmet odlikuju i razlikuju od drugih. To je skup
etičkih, moralnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti osobe. Po Aristotelu, karakter je
ono što izražava određenu volju, naime ovo što odabira ili izbegava. Mora da bude
priličan, veran i dosledan.
KARAKTERIZACIJA
(gr. charrasso - usecam, urezujem) U dramskom stvaralaštvu - postupak uspostavljanja
osnovnih osobenosti i bitnih svojstava određenog lika u delu. Trajna vrednost komada
počiva na njegovoj karakterizaciji.
KARAKTERNA ULOGA
Uloga kojoj je cilj da detaljno oslika i precizno dočara ličnost izrazitih individualnih
karakteristika (za razliku od tipa).
KARAKTERNI GLUMAC
Scenski umetnik koji svoje uloge tumači sa bitnim naglašavanjem osnovnih karakteristika
određenog lika. Izraz se obično koristi da označi glumca koji poseduje smisao za
transfomaciju, interpretaciju različitih likova.
KARIJERA
(fr. carriere, it. carriera, lat. carrus - kola) Fig. vreme koje se provede u nekoj profesiji ili
zvanju; uspešan tok službe u nekoj profesiji. Poz. - postignut razvoj, rezultati i uspeh u
toku stvaralačkog veka nekog umetnika.
KARIKATURA
(it. caricatura, caricare - tovariti, opteretiti) Prikazivanje neke ličnosti, događaja ili
predmeta namernim preuveličavanjem ka rakterističnih osobina. Poz. - predstavljanje
karakternih osobina nekog dramskog lika namernim naglašavanjem, pojačavanjem i
preuveličavanjem, kojim se proizvodi komičan efekat.
KARIKIRATI
(it. caricare - praviti karikature, unakaziti) Preuveličavati nečije osobine radi ismevanja.
Glumačko preuveličavanje nekih markantnih obeležja lika koji prikazuje, ali sa jasnom,
neprikrivenom humorističko-ironičkom, satiričkom i kritičkom namerom. U pojedinim
žanrovima postoji umetnička potreba za ovim postupkom, i tada ga reditelj i glumci
svesno sprovode. Ako se, pak, karikiranje u scenskom izražavanju pojavi tamo gde za to
ne postoji umetničko opravdanje, znak je lošeg ukusa.
KASA-ŠTIK
(nem. Kassenstuck) Pozorišni komad, predstava, koji donosi veliki prihod jer uvek ima
publike.
KAST LISTA
(kol) Spisak članova autorskog tima, lica i glumaca (pevača, igrača) koji ih tumače, kao i
ostalih učesnika u predstavi (sufler, inspicijent, pojedini predstavnici tehničkog tima...).
Štampa se u okviru programa predstave ili nezavisio (publika ih dobija ili kupuje pre
predstave), objavljuje se u novinama, deli u vidu letaka ili distribuira na drugi način, a
ističe se i u holovima pozorišta i na drugim zato određenim mestima, kako bi publika
mogla da se upozna sa akterima predstave.
KASTER
(en. caster) Osoba koja vrši izbor glumaca na kastingy (audicija), izbor izvođača za
predstavu. Najčešće je to reditelj ili producent projekta.
KASTING
(eng. casting) audicija.
KATABAZA
(gr. catabasis; cata-baino - silazim) Ulazak u podzemnu prostoriju. Po Aristotelovim
dramskim principima, silazna radnja tragedije izazvana preokretom.
KATARZA
(grč. kdtharsis - čišćenje) Po Aristotelu, cilj tragedije, odnosno pročišćenje duše iznad
čulnih strasti je katarsa. Definišući tragediju kao podržavanje ozbiljne i završene radnje,
licima koja delaju a ne pripovedaju, izazivanjem straha i sažaljenja dovodi do pročišćenja
takvih efekata. To pročišćenje Aristotel naziva katarzom.
KAVEA
(lat. cavea) Središnji polukružni deo gledališta u pozorišnim objektima starog Rima
KETERING
(eng.) Organizovano servisiranje uslugama ishrane, pića, a ponekad i smeštaja. U
pozorištu se koristi prilikom realizacije velikih projekata sa brojnim učesnicima i
ansamblima (festivali, turneje i sl.). Postoje posebne službe koje pružaju ovu vrstu
usluge.
KIČ
(nem. kitsch, od enleskog sketch - skica) Prvobitno - jeftina roba iz oblasti primenjene
umetnosti. Ovaj izraz se odnosi na neka dela koja poseduju male ili nikakve umetničke
vrednosti. Stvaraju se sa idejom zadovoljenja ukusa i potreba najširih slojeva populacije.
Proizvodi kvazi umetnosti.
KLAKA
(fr. claque - šamar) Plaćena podrška pljeskanjem (može i uzvicima: bravo, bis i sl.) u
pozorištu. Plaćena grupa publike koja, po nalogu, podržava određene izvođače ili
predstave u pozorištu. Klakeri mogu biti i korisni - neiskusnu publiku obučavaju u kojem
momentu treba da aplaudira, a da time ne remeti umetničko izvođenje.
KLAKER
(fr. claueur) Plaćeni inicijator podrške aplauzom i uzvicima odobravanja scenskom
izvođaču (grupi izvođača, predstavi). Najčešće je to nekritički i navijački gest, koji stvara
lažni utisak o uspehu.
KLASIČNA TRAGEDIJA
Vrsta tragedije koja je u doba renesanse stvarana u Francuskoj, po uzoru na antičke
tragedije. Najpoznatlji dramatičar toga doba je Pjer Kornej (1606-1686), a najpoznatije
tragedije su: "Sid" "Cina" i "Horacije".
KLASIČNO DELO
Prvobitno - umetničko delo stvoreno po antičkim uzorima. Danas - provereno, potvrđeno
prvorazredno umetničko delo.
KLASIK
(lat. classicus - u Rimu građani prvog reda) Kasnije - pisci antičke Grčke i Rima; u novije
vreme 1) pisci koji su stvarali po uzoru na starogrčke i rimske; 2) pisci čija dela spadaju u
prvi red. Umetnik vrhunskih vrednosti, koji pripada stvaralačkoj eliti. Ovaj epitet se stiče
tek pošto vreme potvrdi vrednost nekog umetnika. Veoma retko poneki autor se
proglašava za klasika još za života, ali ovakve ocene su podložne revalorizaciji.
KLIMAKS
(grč. dimax - lestve, stube) Vrhunac. Najviši stupanj nekog procesa. Rast sukoba
udramskom delu do vrhunca napetosti - kulminacija dramskog zapleta.
KLIN
(gr. koilon) Deo polukružnog gledališta u antičkom pozorištu.
KLIŠE
(fr. cliche - otisak, kalup slike za umnožavanje) Postupak koji se stilski ustalio tako da je
izgubio svoj umetnički značaj i izražajnost, mehanički se dalje upotrebljava poput
obrasca, iako nije delotvoran i aktuelan. Stereotip bez želje za promenom i inventivnošću,
obično ne pruža kreativnu izražajnost koja je motorna snaga umetničkog delanja. Kliše je
utlavnom osnov istočnjačke dramske umetnosti, kao japanski kabuki.
KLOVN
(eng. clown, lat. colonus - seljak, budala) U staroengleskom pozorištu - šaljivčina. Danas
lakrdijaš, pajac u cirkusu. Scenski izvođač koji svoju izražajnost zasniva na komici i
zabavi. Često je sa tužnom maskom na licu, tako da kod publike izaziva mešavinu
suprotnih osećanja, npr. setnu radost. Najčešće nastupa u cirkuskim predstavama.
KLUB
(en. club) 1. Oblik okupljanja pojedinaca i predstavnika institucija, najčešće ne čvrstog
okvira, sa ciljem ostvarivanja nekih zajedničkih povoljnosti i podrške, raip. klub prijatelja
pozorišta. 2. Mesto u vidu kafea ili lokala gde se sastaje određeno društvo, npr. pozorišni
klub.
KOAUTOR
(lat. so, auctor) jedan od članova tima autora (dva ili više autora), suautor.
KOKETA
(fr. coautte - kaćiperka, namiguša) Nametljiva žena. Poz. - scenska umetnica koja tumači
uloge ljupkih, strastvenih žena slobodnijeg ponašanja.
KOKTEL-PARTI
(eng. cocktail party) Svečani prijem, uglavnom posle nekog važnog događaja, uz
skromnije posluženje.
KOLAŽ
(fr. colle - lepak) Slika načinjena lepljenjem komada različitih materijala (tkanine,
fotografije, papira, novinskih isečaka). Kolokvijalni naziv za scenski program
raznovrsnog sadržaja, u okviru kojeg se kombinuju numere različitih ili istih žanrova.
Prirećuje se povodom obeležavanja određenih događaja, proslava, jubileja i sl.
KOLEGIJUM
(lat. collegium) Skup, društvo, osobe koje su vezane istim zvanjem. Poz. - telo koje
sačinjavaju direktori svih sektora, kao i rukovodioci značajnijih službi ili odeljenja. Ima
operativno izvršnu funkciju i odgovorno je za vođenje i sprovođenje tekuće, svakodnevne
delatnosti pozorišta.
KOLORATURA
(it. coloratura – pevački ukras, finesa, vešto spajanje nota u jednom slogu) Bogata,
ukrasna, solistička interpretacija u pevanju. Dugi niz brzih tonova, često u kombinaciji sa
raznim ukrasima, a služe isticanju virtuoznosti pevača.
KOLORATURNI SOPRAN
Operske pevačice visokog glasa - soprani sa posebnom veštinom izvođenja koloratura pri
pevanju.
KOMAD S PEVANjEM
Dramsko delo sa temom iz narodnog života, koje se zasniva na folklornim elementima -
pesma, muzika i igra. Žanr vrlo omiljen u srpskom pozorištu krajem devetnaestog i
početkom dvadesetog veka (Borisav Stanković Koštana, Veselinović i Brzak Đido).
KOMAD S TEZOM
Dramsko delo koje iznosi, obrazlaže, zastupa, pokušava da dokaže neki stav - politički,
moralni, religijski, filozofski. Proistekao je iz društvene drame (predstavnik Dima sin).
KOMEDI FRANSEZ
(fr. Comedie francaise) Francusko nacionalno pozorište osnovano 1680. godine sa
sedištem u Parizu. Prikazuje uglavnom nacionalne komade. Značajno je kao prvo
osnovano nacionalno pozorište u Evropi.
KOMEDI ROS
(fr. comedia rosse – opaka komedija) Francuska komedija naturalističkog tipa sa kraja
devetnaestog veka. Karakteristike su joj grubost, oštrina, zajedljivost - po kojima je i
dobila naziv.
KOMEDIJA
(grč. komedia) Prvobitno - pesma u čast boga Dionisa. Jedna od osnovnih vrsta dramskog
dela, nastala još u staroj Určkoj (uz tragediju i satiru). Dramsku priču zasniva na veselim
i šaljivim zapletima, izlažući smehu ili podsmehu društvene pojave, obične ljudske
slabosti, rđave karaktere i dr. Komedijom se naziva i pozorište koje na svom repertoaru
neguje samo ovaj žanr.
KOMEDIJA DE KAPA I ESPADA
(šp. comedia de sara u espada - komad plašta i mača) Španska komedija iz šesnaestog
veka. Ime je dobila po načinu izvođenja, tj. izvođači su prilikom igranja koristili svoju
svakodnevnu odeću. Za svoje teme crpi građu iz savremenog života niže aristrokatije i
viših slojeva srednje klase, motivski usresređena oko ljubavi, revnosti, a poglavito
častoljubivosti. Izvođači su bili predstavnici ove klase, a predstave su izvođene gotovo
bez dekora.
KOMEDIJA DE RUIDO
(šp. comedia de ruido - bučni komad) Vrsta drame iz španskog Zlatnog doba, koja se
odlikovala dinamičnom spoljašnjom radnjom, zasnovana na intrigama. Prikazivana je
raskošno, a junaci su joj mogli biti i pripadnici najviših društvenih slojeva i ličnosti iz
nehrišćanske i hrišćanske mitologije.
KOMEDIJA DEL ARTE
(lat. commedia dell' arte) Lutajuće pozorišne trupe iz perioda renesanse, nastala je
podstaknuta italijanskim farsama, komedijama u narodnom duhu i na dijalektu i
literarnim komedijama renesanse sredinom 16. veka u gornjoj Italiji. Za njih je
karakteristično: - da su bile profesionalne putujuće trupe na čelu sa vođom trupe, - da su
bile samostalno organizovane, - da su tipski glumci nosili osnovu umetničkog
izražavanja, - da im je kao osnova za igru i izvođenje predstave činio sinopsis, - da je
značajan udeo u predstavi činila improvizacija glumca.
KOMEDIJA ERUDITA
(lat. commedia erudita) Učena komedija, vrsta italijanske komedije iz petnaestog i
šesnaestog veka. U osnovi se oslanjala na antička iskustva, obogaćena renesansnim
idejama i interpretacijom. Imala je za cilj podučavanje i obrazovanje publike, po čemu je
i dobila ime.
KOMEDIJA INTRIGE
Vrsta komedije koja se bazira na razgranatim zapletima i naglim obrtima u dramskoj
radnji, sa bezazlenim i dobroćudnim posledicama. Radnja se odvija kroz spletke,
podmetanja, nesporazume, prerušavanja, zabune i sl. Karakteri su tipizirani. Primeri su
Plautove komedije. Osnovna joj je svrha da razveseli i dobro zabavi.
KOMEDIJA KARAKTERA
Vrsta komedije koja kroz komične situacije podvrgava kritici i ismejavanju ljudske
karakterne osobine: pohlepu, tvrdičluk, sebičnost, licemerstvo, zavist, oholost i sl.
KOMEDIJA NARAVI
Komedija naravi se bavi osobinama čoveka kao društvenog bića. Tretira osobine koje
čovek stiče u svojoj socijalnoj sredini: pomodarstvo, vlastoljublje, dodvoravanje,
poniznost i sl. Osnova joj je intriga. Bliske su joj komedije zapleta i komedije karaktera.
Primeri su Molijerove "Ska-penove sgšetke", "Učene žene", Nušićeve "Dr", Gospođa
ministarka" i sl.
KOMEDIJA RESTAURACIJE
Vrsta komedije nastala u Engleskoj, u doba restauracije monarhije Stjuarta (od 1660. do
oko 1700 god.). Bila je namenjena dvorskoj i plemićkoj publici. Bliska je komediji
naravi. Teme bazira na ljubavnim, bračnim i porodičnim intrigama, koje iznisi sa
ciničnim i vulgarizirajućim stavom, kroz efektne i duhovite dijaloge.
KOMEDIJA SITUACIJE
Vrsta komedije koja svoju komičnost gradi na situacijama u koje dospevaju njeni likovi.
Skoro od početka komada, situacija izaziva zabludu kod komičnog lika. Publika je odmah
prozre, a lik tek na kraju, što stvara prostor za komične zaplete tokom trajanja cele
komedije. Slična joj je komedija intrte. Primeri su Šekspirove "Komedija zabune", "San
letnje noći" i sl.
KOMEDIJA ZAPLETA
Komediografska drama koja ima za cilj da razonodi i razveseli gledaoca, sa prostim
zapletom punih preokreta, bez nekog značajnijeg upuštanja u suštinske i moralne teme.
KOMEDIOGRAF
(gr. komedia, grapho - pišem) Autor, pisac komedija. Ova vrsta umetničke profesije
javlja se još u staroj Grčkoj. Uz pisca tragedije, trageda, začetnik je dramske književnosti.
KOMERCIJALNO POZORIŠTE
Pozorište koje posluje po načelima samofinansiranja, po tržišnim principima, bez
dotacija. Nasuprot dotiranim pozorištima.
KOMIČAR
(grč. komikos, lat. comicus) Glumac - tumač komičnih uloga, koji za osnovu svog
umetničkog izražavanja koristi šaljiva, lakrdijaška - komična sredstva.
KOMIČNA OPERA
1) opera bufo; 2) pozorište u kojem se izvodi ovaj muzičko scenski žanr.
KOMIKA
(grč. komos - pijanka, veselje; komikos - smešan, šaljiv) Sposobnost da se izazove smeh;
ono što je smešno, šaljivo.
KOMPOZICIJA
(lat. compositio - sastavljanje, sklop, sastavljanje delova u celinu) Poz. - umetnička
obrada, način na koji je neko umetničko delo složeno, sklopljeno, organizovano, po
zakonitostima umetnič-kog stvaranja. Kompoziciju dramskog dela formira autor, a
podrazumeva: razvijanje radnje, raspored i međusobni odnos likova i dr. Muz. - posebno
muzičko delo.
KOMPOZITOR
U pozorištu: 1) autor opera i baleta; 2) autor muzike koja se koristi u dramskim
predstavama (songovi, muzika iz "off-a", šumovi i drugi muzički efekti...).
KONCERT
(it. concertare - takmičiti se) a) Muzička priredba. Organizovani javni nastup muzičara b)
Muzička kompozicija, najčešće za jedan solo instrument i orkestar.
KONFERANSA
(fr. conference) Javno najavljivanje određenog toka događanja, programa manifestacije i
sl. KONFERANSIJE (fr. conferencier) Voditelj, najavljivač određenog toka događanja,
programa manifestacije i sl.
KONFERENCIJA ZA NOVINARE
(lat. conferentia - savetovanje, dogovor, rasprava) Posebno organizovan susret sa
predstavnicima javnih glasila, medija - novinarima, sazvan određenim povodom. Odluku
o sazivanju konferencije donosi menadžment pozorišta u saglasju sa službom marketinga.
Sazivanje konferencije i kontaktiranje sa medijima realizuje menadžer za odnose sa
javnošću - PR.
KONFLIKT
(lat. cofliktus - sukob, sudar, borba, svađa) Stanje izazvano sukobom. Prave drame nema
bez sukoba. Sadržaj drame je uvek borba sa snažnim emocionalnim potresima koji se
događaju junaku u borbi protiv njemu suprotstavljenim sila. Bez njega nema pripovedne
radnje, nema pokretljivosti i akcije likova, nema dramskog intenziteta. On je u središtu
dramske motivacije.
KONSONANCIJA
(lat. consonantia) Skladnost, suglasnost, harmoničnost. Muz. stapanje tonova i zvukova u
skladnu celinu. Suprotno od disanancije.
KONSONANTAN
(lat. consonus) Jednoglasan, suglasan, skladan. Suprotno od disonantan.
KONTRAPUNKT
(lat. puncturn contrapunctum) Muz. - tačka prema tački, nota prema noti; veština
sjedinjavanja više glasova prema zakonima harmoničnosti; deo kompozicije koji se sa
nekom melodijom stapa u harmoničnu celinu.
KONTROLNA PROBA
(kol.) Proba na kojoj uprava ili osnivač donosi odluku o sudbini predstve koja je u
završnoj fazi produkcije. Kontrolnu probu zakazuje uprava pozorišta ili producent, a sem
njih ovoj probi prisustvuju članovi autorskog i producentskog tima, a mogu biti pozvani i
određeni stručnjaci iz teatarske oblasti čije se mišljenje uvažava. Na ovoj probi uprava
daje ili ne daje saglasnost da se rad na predstavi privede kraju i izvede premijera. U
praksi se vrlo retko primenjuje.
KONVERZACIONA DRAMA
(lat. conversatio - razgovor) Vrsta drame koja tretira svakodnevni život viših društvenih
slojeva; svoj izraz bazira na duhovitim i šarmantnim dijalozima. Radnju drame čine vešto
vođeni konvencionalni zapleti. Svoj razvoj doživljava tokom devetnaestog i početkom
dvadesetog veka. Najznačajniji pisci ovih drama su Oskar Vajld, Aleksandar Dima-Sin,
Viktorijan Sardu i dr.
KOPIJA
(lat. copia - prepis) Verno preslikavanje originalnog uzorka. Neoriginalno delo. Ovakav
oblik delatnosti u umetnosti nije dozvoljen bez dozvole autora originalnog dela. Ako
autor odobri takvo (kopirano) delo, ono stiče pravo (status) originala, u protivnom je to
zloupotreba i nezakonit čin (v. plagijat) Fig. podržavanje, utledanje.
KOPIRAJT
(eng. copyright - autorsko pravo) Oznaka da je neko autorsko delo zaštićeno
odgovarujućim zakonskim propisima o intelektualnoj i autorskoj svojini.
KOR DE BALE
(fr. corps de ballet) Baletski ansambl, Grupa baletskih igrača iz baletskog ansambla koja
kolektivno izvodi koreografijeu predstavama, najčešće baletskim i operskim.
KORAL
(šp. corral) U srednjovekovnoj Španiji dvorište gostionica u kojima putujuće družine
podižu pozornice, pretvarajući preostali deo prostora u gledalište.
KOREODRAMA
Vrsta scenskog dela koje se u svom izrazu bazira na igri (koreografiji), sa muzikom, ali
bez reči (sa ili bez govora i muzike). U koreodrami reči su pokret, muzika i znakovi.
KOREOGRAF
(grč. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Muzičko scenski umetnik koji se
u pozorištu bavi kreiranjem igračkih aranžmana (koraka, pokreta, figura i sl.) za
pozorišnu predstavu (baletsku, dramsku, opersku). Najsloženije su postavke
celovečernjih baletskih predstava. Najčešće se baletski igrači sa bogatim igračkim
iskustvom i posebnim talentom za ovu vrstu kreativnog rada, pred kraj svoje aktivne
igračke karijere opredeljuju za koreografski posao.
KOREOGRAFIJA
(gr. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Posebna umetnička disciplina u
stvaranju scensko-muzičkih igračkih dela. Komponovanje, aranžiranje složenih igračkih
elemenata u jedinstvenu formalno sadržajnu celinu usklađenu sa muzičkom osnovom. U
tzv. klasičnom baletu ovo komponovanje mora da sledi brojne kanone, dok u modernoj
igri koreografi koriste slobodnije forme.
KOREPETITOR
(nlat. correpetitor) Onaj koji pomaže đacima pri učenju, preslišava ih. Muzički stručnjak
instrumentalista (uglavnom pijanista) koji obučava i uvežbava izvođače za muzički
nastup (glumce, pevače, igrače...).
KOREUT
Antički glumac, pripadnik sastava - ansambla u grčkoj tragediji i staroj atinskoj komediji.
KORIFEJ
(gr. koryphaios - vođa, poglavar; koryphe - teme) Vođa hora u staroj Grčkoj. U antičkim
dramama korifej je stupao u dijalog sa horom i tako je počeo dijalog korifeja i hora.
Korifej je samim tim imao najvažniju ulogu i bio najistaknutiji umetnički član, što mu je
donosilo i uvažen status u društvu.
KOSTIM
(ital, fr. costume - navika, običaj, odelo, nošnja, naročito nošnja karakteristična za neku
zemlju, stalež, epohu...) Poz. - stilizovana garderoba za aktere (glumce, operske pevače,
baletske igrače i dr). Kostim, sem estetske, ima i funkciju oslikavanja karaktera lika,
njegovog staleškog položaja, epohe u kojoj se delo dešava, žanra i stila predstave.
Kostimi se izrađuju po ideji i skicama kostimografa.
KOSTIMER
(fr. costumier) garderober.
KOSTIMOGRAF
(fr. costume, grč. grapho - pišem) Kostimograf je stručno kretivno zanimanje u pozorištu.
Daje idejno, autorsko rešenje kostima za predstavu u vidu skica, a u skladu sa
koncepcijom reditelja. Nakon prihvatanja predloženih skica za kostime, sarađuje sa
krojačem-modelarom pri njihovoj neposrednoj izradi. Moguć pomoćnik - asistent
kostimografa.
KOSTIMOGRAFIJA
(fr. costume, grč. grapho - pišem) Primenjena umetnička disciplina koja se bavi scenskim
kostimom. Bavi istraživanjem osnovnih podataka (epohe, zemlje, staleža, estetskog stila)
koje tretiraju scenska dela, kao i istraživanjem iz oblasti estetike, umetnosti kostima i
njihove tehničke realizacije.
KOSTIMOGRAFSKA SKICA
(kol.) Skica - crtež za kostime u predstavi; izrađuje je kostimograf i prikazuje reditelju i
producentu predstave na uvid i odobravanje. Potom služi kao uzor krojaču-modelaru za
pravljenje kroja i izradu kostima.
KOSTIMSKA PROBA
(kol.) Vrsta pozorišne probe u vezi kostima. Na kostimskim probama se proveravaju
kostimi za izvođače u predstavi. Kostimske probe vode reditelj i kostimograf predstave,
uz prisustvo krojača-modelara i glavnih garderobera. Najčešće svi izvođači izlaze, jedan
po jedan na scenu (poželjno je da bude postavljen dekor i bar osnovno svetlo koje će se
koristiti u predstavi), dok se reditelj, kostimograf i krojač u sali dogovaraju o eventualnim
prepravkama i doradama kostima.
KOTURAČA
Mehanizam sa točkovima koji služi za podizanje i pomeranje elemenata scenografije
prilikom pripreme i realizacije pozorišne predstave.
KOZERIJA
(fr. causerie - ćaskanje, pričanje) Predavanje ili tekst prevashodno zabavnog, manje
ozbiljnog karaktera. Kratke i zanimljive radnje koje se baziraju na humoru i zabavi.
KREACIJA
(lat. creatio) 1) Stvaranje, na primer nekog umetničkog dela; 2) delo, tvorevina, na primer
uloga.
KREATIVNA RADIONICA
(kol.) Jedan od oblika grupne umetničke aktivnosti tokom koje se uče, vežbaju i istražuju
umetničke delatnosti. Ovi oblici rada okupljaju određenu populaciju umetnika i
istraživača iz oblasti kulture ra-di kolektivnog istraživanja i stvaranja. Cilj programa je
upotpunjavanje opšteg i profesionalnog obrazovanja, sticanje novih znanja i veština, kao i
istraživanje i razmena iskustava. Kreativne radionice se formiraju po interesnim grupama
i oblastima. Princip rada je na bazi interaktivnog odnosa instruktor - polaznik. Instruktori
su provereni i potvrđeni umetnici i radnici u kulturi, koji poseduju mogućnosti animacije
i prenošenja svog znanja i iskustva drugima.
KREATIVNI KAMPUS
Organizovano okupljanje umetnika u okviru kampa (organizovan smeštaj i ishrana) u
okviru kojeg se realizuju unapred utvrđeni programi po principu kreativnih radionica.
KREATIVNI TIM PREDSTAVE
Čine ga autorski tim i umetnici-izvođači koji su angažovani u procesu produkcije
predstave.
KREATIVNOST
Sposobnost i veština izražavanja i ostvarivanja. Osnovna osobenost i pokretačka snaga
svakog stvaraoca.
KREATOR
(lat. creator) Stvaralac, tvorac, ostvaritelj nekog dela. U pozorištu je angažovan široki
spektar kreativaca: reditelj, glumac, pevač, igrač, scenograf, kostimograf, majstor svetla,
majstor tona i dr.
KRILO
(en. wing) Kaširan platnom prekriveni pano, koji se koristi kao deo dekora a koji se
oslanja na rikvand i maskira prostor sa ivice scene, koji se takođe naziva krila. Nekada se
nalazilo po sedam ili osam krila nanizanih sa obe strane scene, ali od uvođenja
zatvorenog dekora skoro da su izbačena iz upotrebe, osim u baletu.
KRITIKA
(gr. kritike, krino - ocenjivanje, vrednovanje, veština ocenjivanja) Poz. - stručno
ocenjivanje umetničkih dostignuća autora, njihovih dela, kao i izvođača, od strane
merodavne osobe - kritičara; prikaz, ocena nekog umetničkog dela.
KRIZA
(gr. krisis - preokret, obrt, dola-zak odsudnog momenta) Preokret (peripetija) je element
drame, okretanje radnje u protivno od onoga što se namerava, a to se vrši po verovatnosti
ili nužnosti. Nakon krize nastaje rasplet u dramskom sukobu. Fig. prekretnica, prelomni
trenutak.
KSENOFOBIJA
(gr.) Strah od stranaca, novog. U pozorištu - ksenofobične predstave, predstave koje ne
komuniciraju sa širom publikom, tj. predstave za određen, zatvoreni krug,
nekomunikativne za širu javnost.
KULISA
(fr. coulisse) Deo pozorišne scenografije, pokretni zid. Može da bude u vidu oslikanog
platna, drvene, metalne i druge pregrade i sl. U odnosu na položaj na sceni može biti
prednja, zadnja i bočna kulisa. Fig. - iza kulisa podrazumeva ne samo prostor iza scene,
već sve što se u pozorištu dešava van opažaja publike.
KULMINACIJA
(nlat. culminatio) Najviša tačka u razvoju. Poz. - vrhunac sukoba u drami, klimaks. Ova
faza razvoja dramske radnje ima snažno dejstvo na misli i emocije gledaoca, njegovo
definitivno opredeljenje za junaka i njegove ideale.
KULTURA
(lat. cultura; colere - gajiti, negovati) Fig. razvijanje, obrazovanje, bogaćenje duha.
Sveukupna tekovina civilizacije. Način života. Označava sve tvorevine koje su nastale
kao rezultat ljudske delatnosti, integrisani obrazac ljudskog znanja, verovanja, tradicije,
morala i ponašanja. Postoji teorija o dve osnovne podele: materijalna kultura (obuhvata
sva materijalna dobra koja je čovek stvorio da bi sebi poboljšao i olakšao život) i
duhovna kultura (proizvod ljudskog duha: filozofija, pravo, religija, nauka, umetnost).
Ovu teoriju savremeni teoretičari smatraju prevaziđenom.
KULTURNA POLITIKA
(lat. cultura; grč. polis - grad, država, politicos - građanski, državnički, nauka iveština
upravljanja državom).Kulturnom politikom se definišu načela odnosa u kulturi u jednoj
državi. To je osnova na kojoj se grade svi kulturni modeli i zakonske odredbe, institucije
kulture.
KULTURNI MODEL
(lat. cultura; modulus - obrazac, model, mustra) Osnovni obrazac po kojem se posebnom
državnom regulativom definišu načela organizacije institucija kulture. Institucije u jednoj
zajednici mogu biti umrežene: a) po vertikali, od najviše do najniže: savezne, republičke,
pokrajinske, regionalne, gradske, opštinske, mesne i dr. (npr. nacionalno pozorište,
regionalno pozorište, gradsko pozorište, mesno pozorište, školska pozorišna trupa itd.) b)
po horizontali, red institucija na određenom društvenom nivou (npr. republičke: Narodno
pozorište, Narodna 6iblioteka, Narodni muzej, Filharmonija i dr.) v) po delatnostima
(scenska, likovna, izdavačka, književna, muzička i dr.).
KUP DE TEATR
(fr. coup de theatre - neočekivani obrt) Dramaturški termin koji označava radnju kojom
nastaju iznenadni obrti u drami.
KUPLET
(fr. couplet, lat. copulare - spojiti, skopčati) Strofa pesme, u francuskoj komičnoj operi:
duhovita pesmica sa političkom ili socijalnom temom. Kraći muzički oblici aktuelnog
sadržaja, zabavnog i satiričnog karaktera. Izvode se u operetama i vodviljima. Mogu da
budu i sastavni deo nekog estradnog kolažnog programa.

LAJTMOTIV
(nem. leiten - voditi; nlat. motivum - pobuda, povod, razlog) Osnovna ideja - motiv.
Misao vodilja koja se provlači kroz celo umetničko delo. Muz. - tema koja se kroz celo
delo ponavlja kao stalni motiv koji karakteriše neki lik ili događaj i prati svaku njegovu
pojavu.
LAKRDIJA
(tur. lakirdi) Komedija bez velikih umetničkih pretenzija. Osnovni cilj ovakvih dela je
zabava i izazivanje smeha. Po fahu je najsličnija farsi.
LAKRDIJAŠ
(tur. lakirdi) Šaljivdžija, zabavljač, spadalo.
LAUREAT
(lat. laureatus) Prvobitno pesnik ovenčan (nagrađen) lovorovim vencem. Pobednik.
Ovenčan slavom. Nagrađeni umetnik. Nosilac nekog priznanja, nagrade.
LEGITIMNO POZORIŠTE
(en. legitimate theatre) Čisto dramske predstrave bez pevanja, igranja ili bilo kakvih
muzičkih pauza. Termin je proistekao iz starih pravila po kojima se pozorištima davala
dozvola za rad, a kojom su bili obavezni da izvode samo ne muzičke predstave i koje su
zabranjivale uvođenje muzičkih pauza od kojih bi mogle nastati nelegitimne forme izvan
kontrole davaoca dozvola
LEKTOR
(lat. legere - čitati, lector) Stručnjak za jezike, učitelj živih jezika, koji ispravlja i ocenjuje
rukopise pre objavljivanja. Poz. - ispravljač jezikoslovac koji podučava scenske izvođače
(glumce, pevače, recitatore) da u skladu sa stilom pozorišnog komada i karakteristi-kama
jezika kojim je delo pisano (proza, stih, epoha, lokalna narečja i dr.), kao i karakternim,
demografskim, sociološkim i drugim osobinama svakog pojedinog lika, govorno pravilno
interpretiraju tekst dela prilikom izvođenja predstave.
LEPO
Estetska kategorija. Odlikuje se unutrašnjim skladom i ugodna je za čula i osećanja.
Pobuđuje posebne utiske, emocije i osećanja koja su najčešće prijatna. Najznačajnija
kategorija filozofije estetike. Suprotno kategoriji ružnog.
LETAK
(kol.) Štampani plakat manjeg formata koji služi za informisanje i propagandu. Sadrži
samo osnovne informacije: šta, ko, gde, kada, kako i eventualno - po kojoj ceni. Ističe se
na vidna mesta, ili se besplatno deli (publici, prolaznicima, određenim ciljnim
grupama...)
LIBRETO
(ital. libretto - mala knjiga) Tekstualni predložak za muzičko-scensko delo. Čini
tekstualnu osnovu za operska i baletska, koreografska i pantomimska dela.
LIK
Skup odrsđenih vrednosti i osobina koje karakterišu određenu ličnost. Ličnost oblikovana
u umetničkom delu (junak, tip, portret). Lik u pozorištu (figurae dramatis) poseduje
etičke, psihološke, intelektualne vrednosti, kao i fizičke osobine. U pozorišnoj predstavi
likovi su nosioci dramske radnje.
LIRSKA DRAMA
(grč. lyra, lyrke - pesnička vrsta u kojoj pesnik iznosi svoja osećanja) Pozorišni komad
koji svoju izražajnost iskazuje kroz izlive lirskih osećanja; najbliži je melodrami.
Prvobitni naziv za operske predstave, tj. komade koji se pevaju. Izuzetnu popularnost
doživljava krajem osamnaestog veka (Ruso, Gete, Šiler).
LISTA ŠTIMUNGA
Pregled svetlosnih štimunga koje u toku proba ustanovljavaju reditelj i majstor svetla.
Kasnije ih majstor svetla koristi u toku realizacije svake predstave.
LITERARNO POZORIŠTE
(lat. litterarius - koji se odnosi na knjige, književan) Pozorište koje svoje stvaralaštvo
zasniva na literarnim delima (nasuprot pozorištima koja svoj rad zasnivaju na pokretu,
igri, muzici).
LITERATURA
(lat. litteratura) književnost. Najčešće se odnosi na lepu književnost, poeziju, ali i
dramsku književnost. Po svom sadržaju izdvaja se stručna literatura, u okviru koje se
nalazi i oblast pozorišna stručna literatura (knjige, tekstovi čija tema su istorija i teorija
pozorišta).
LITURGIJSKA DRAMA
(gr. leiturgia - crkveno bogosluženje) Vrsta crkvene drame iz srednjeg veka koja se bazira
na biblijskim temama. Autori su ih stvarali u slavu crkve, a izvođači su bili prvenstveno
sveštena lica i đaci.
LIVING TEATAR
(en. Living theatre) Pozorišna trupa iz Njujorka koju su 1951. godine osnovali Džulijan
Bek (Julian Beck) i Judit Malina (Judith Malina). Trupa je svoj umetnički rad bazirala na
teoretskim načelima E. Piskatora, B. Brehta i A. Artoa. Isticala se kolektivnim
izvođenjima, naglašenom telesnom ekspresijom i suigrom sa gledalištem. Čestim
gostovanjima po SAD i Evropi uticala je na pozorišni život u drutoj polovini dvadesetog
veka. Bili su gosti našeg festivala BITEF.
LOŽA
(fr. loge, ital. loggia, nlat. Logia - kolibica, kućica, ćelija) Posebno izdvojeni deo
gledališta sa manjim brojem sedišta. Poseban ulaz u ložu i diskretna ograđenost
omogućuju veću udobnost i intimnije praćenje predstave (u vreme nastanka, bile su
namenjene predstavnicima dvora i visokog plemstva).
LUDUS
(lat. ludus - igra) 1) Naziv za sceske spektakle iz doba starog Rima. Otud naziv homo
ludus – čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek - biće igpe. 2) Naziv pozorišnih
novina koje izdaje Savez dramskih umetnika Srbije. Izlaze mesečno od 1992. godine.
LUTKARSKO POZORIŠTE
Pozorište u čijim predstavama se izvođači izražavaju preko lutaka posebno kreiranih za
scensko izvođenje. Predstave izvode glumci koji se posebno obučavaju za rad sa lutkama
- glumci lutkari.

MAESTRO
(it. mestro; lat. magister - majstor, učitelj, umetnik, veštak) Počasni naziv za istaknutog
umetnika. Najčešće se odnosi na muzičke umetnike: dirigente, kompozitore,
koncertmajstore i dr.
MAJSTOR
(nem. Meister; lat. magister) Zanatlija, vrhunski stručnjak. Poz. - 1) termin se koristi za
sve krojače, stolare, obućare i druge zanatlije, ali češće samo za vodeće stručnjake u
svom po-slu; 2) v. maestro, baletmajstor, a često se za vrhunske glumce takođe kaže
majstor (glume),
MAJSTOR BINE (SCENE)
Stručno lice u pozorištu koje vodi sve poslove vezane za tehničku realizaciju predstava
na sceni-bini. U toku proba usko sarađuje sa scenografom i rediteljem. U tekućem
izvođenju predstava stara se o postavljanju i izmeni scenografije na sceni.
MAJSTOR MASKE
Posebno obučen pozorišni stručnjak koji izrađuje maske za određene likove u predstavi, a
po nalogu i sugestiji reditelja i kostimografa. U pozorištu se pod maskom podrazumeva:
1) maska napravljena od posebnog materijala (hartija, plastika, tekstil, i sl.) koju izvođač
pre izlaska na scenu stavlja na lice. Maska je izuzetno prisutna u istočnjačkom pozorištu:
Kina, Japan, Indija, Bali; 2) jaka šminka kojom se izvođač preobražava u lik koji tumači.
MAJSTOR ŠMINKE
Posebno obrazovani i obučeni stručnjak koji šminka izvođače u skladu sa epohom,
žanrom, stilom predstave, karakterom i tipom uloge. Radi pod supervizijom majstora
maske. U ovu svrhu se koristi posebna scenska šminka.
MAJSTOR SVETLA
Stručno osposobljeno lice, koje po odre-đenoj ideji reditelja, dizajnera svetla, scenografa
i kostimografa rukovodi scenskom rasvetom, stvarajući određenu atmosferu, efekte i sl.
Vodi knjšu svetla u kojoj su zabeležene sve posebne svetlosne naznake - štimunzi; često
preuzima i funkciju dizajnera svetla.
MAJSTOR TONA
Posebno osposobljen stručnjak koji po ideji reditelja i kompozitora stvara tonsku -
zvučnu atmosferu u predstavi. Vodi knjiiy tona sa posebno zabeleženim naznakama za
zvučne i tonske promene i efekte. Često preuzima i funkciju - dizajnera tona.
MAKETA
(fr. maquette - model neke građevine, statue, knjige...) Umanjeni model koji priprema
scenograf kao predlog scenografije za određenu predstavu. Uz pomoć makete reditelj
stiče jasniji utisak o izgledu scenografije. Po odobrenju i saglasnosti producenta, počinje
izrada i realizacija scenografije, tokom koje je maketa takođe korisno pomagalo.
MAKSIMA
(lat. tahgta sc. regula) Osnovno načelo kojeg se čovek pridržava u životu i u radu. Misao
vodilja. Izreka, kratko i jasno izrečena neka misao. Muz. - najveća i najduža nota.
MANIR
(fr. maniere; ital. maniera - fino ponašanje, otmeno držanje) Način ponašanja koji prelazi
u jednoobraznost i šablon. Osobenost izražavanja nekog umetnika, lika, umetničke grupe,
određene epohe, lika u drami... Negativna konotacija: kruto poštovanje ustanovljenih
postupaka izražavanja, bez kreativnosti, podražavanje ranije ustanovljenog principa, stila
- šablon.
MANSIJA
(lat. mansio - boravište) Deo simultane srednjevekovne pozornice, izledom nalik na
"kućicu" u kojem ili ispred kojega se nalazi pojedini glumac.
MARIONETA
(fr. marionette) Fig. - povodljiv čovek, kojim se lako manipuliše. Vrsta lutke koja se
koristi u pozorištu. Najčešće su delovi lutake zakačeni koncima kojima komanduje
posebno obučen glumac. Udovi su joj pokretni i imitiraju ljudske. Glumac ih pokreće
pomoću žice ili konca.
MARIONETSKO POZORIŠTE
Pozorište koje isključivo neguje i prikazuje predstave u kojima se koriste marionete.
MARKETING
(eng. marketing; market - tržnica) Sve mere i odluke koje neko preduzeće preduzima radi
što boljeg plasmana na tržištu. Savremeni poslovni princip koji obuhvata: istraživanje,
planiranje, produkciju, plasman, evaluaciju. Marketinški princip u privređivanju:
poštovanje potreba i proizvodnja za tržište. Ova oblast u pozorištu bavi se prezentacijom
svih njegovih vrednosti kroz posebne planove i akcije kako bi se što ekonomičnije,
efikasnije i kvalitetnije pozorišna usluga (predstava) ponudila tržištu kulture i bila
prihvaćena, što treba da rezultira rasprodatim ulaznicama i pozitivnim odjekom u javnom
mnjenju.
MARKIRANjE
(fr. marquer - obeležiti, označiti) Poz. - 1) markiranje dekora; 2) mehaničko ponavljanje
teksta i mizanscena za vreme proba bez posebnog zalaganja, bez glumljenja. Koristi se
pri „lakšim" pozorišnim probama, kada ne treba opterećivati izvođače, recimo pre
nastupa.
MARKIRANjE DEKORA
(kol.) Postavljanje na scenu, za potrebe proba, improvizovanih kulisa i drugih delova
scenografije i krupne rekvizite koji su približnog oblika i veličine kao oni koji će činiti
pravu scenografiju buduće predstave (ili bar obeležavanje prostora na sceni koji će oni
zauzimati).
MARKIRANjE SCENE
Markiranje scene za poziciju dekora. Obeležavanje scene trakom u boji ili
fluorescentnom trakom da bi se pozicionirala scenografija, ili za lakšu promenu dekora
prilikom realizacije predstave.
MASKA
(fr. masque, nlat. masca - obrazina, lorfa, lice pod obrazinom) Prerušena ličnost. Poz. - 1)
stalni karakterni lik u nekim vrstama pozorišta (del arte, istočnjačka pozorišta; na primer
Pjero, Arlekino...); 2) posebno izrađena obrazina koja se stavlja na lice, ili islikana na
samom licu. Ima za cilj da likovno definiše karakter lika u predstavi, epohu, žanr. Koristi
se od nastanka pozorišta. U grčkim tragedijama je bila neizostavni element u
predstavama, pogotovu u tragedijama. Često se koristi u istočnjačkom pozorištu (Indija,
Kina, Japan, Bali).
MASKERATA
(it. mascherata) Oblik muzičko scenskih igrokaza iz doba renesanse koji su se izvodili u
vreme maškarada, karnevala i sličnih svetkovina.
MASOVKA
(lat. massa, fr. masse – veliki broj, gomila, mnoštvo) Poz. (kol.) - deo predstave, scena sa
velikim brojem učesnika (glumaca, pevača, statista...). Ovaj termin se u kolokvijalnom
jeziku koristi i za čitave scenske spektakle, tj. za predstave sa velikim brojem izvođača.
MASTIKS
(gr. mastiche, fr. mastic - bledožuta mirišljava smola mastikovog drveta) Poz. - lepljiva
tečnost koja se upotrebljava u pozorištu za nalepljivanje brkova, brada, obrva, trepavica,
vlasulja i dr.
MATINE
(fr. matinee - pre podne) U pozorišnom žargonu predstava koja se održava van redovnih
večernjih termina, pre ili posle podne (kod nas najčešće subotom i nedeljom).
MECENA
(lat. Maecenas) Gaj Cilnije Mecena, ugledni rimski vlastelin koji je bio poštovalac cara
Avgusta, a bio je i prijatelj i zaštitnik naučnika i pesnika (Virgilija, Horacija). U
savremenoj terminologiji se pod mecenarstvom podrazumeva pokroviteljstvo i zaštita
umetnosti i nauke. Najčešće se vezuje za lično, individualno donator-stvo, uglavnom
usmereno ka umetniku pojedincu ili neprofitnoj instituciji.
MEDIJA PLAN
(eng. mediaplan) Medija plan podrazumeva precizno napravljene rasporede korišćenja
usluga raznih medija (TV, radio, štampa), radi kvalitetne i odgovarajuće reklamne
kampanje i prezentacije određenog pozorišnog događaja.
MEDIJUM
(lat. medium) Fiz. - sredina, posrednik, ono kroz šta se prenosi dejstvo. U novije vreme
sredstva javnog informisanja: radio, TV, štampa...
MELODIČAN
(grč. melodos - koji se može pevati) Blagozvučan, milozvučan, umilan... Poz. - skladno,
milozvučno izgovaranje teksta; milozvučan, umilan glas glumca (pevača).
MELODIJA
(gr. melodia) Skladan, melodičan i ritmičan niz tono-va, komponovan prema zakonima
muzičke arhitektonike, način pevanja; napev.
MELODRAMA
(grč. melos pesma; drama radnja, pozorišni komad; ital. melodrama) Pozorišno delo,
obično sa srećnim kra-jem. Nastala je krajem osamnaestog veka. Danas se melodramom
smatra delo sa laganom, sladunjavom tematikom, bez velikih umetničkih pretenzija.
Obično izražava jaka osećanja i preokrete i uzbudljive događaje. Žanr često dobro
prihvaćen kod gledalaca.
MENADžER
(fr. menageur, eng. manager) Rukovodilac. Organizator posla. Stručnjak za organiza-ciju
i rukovođenje u poslu. U pozorištu osoba odgovorna za osnovni deo produkcije: on
odabira komad, bavi se iznajmljivanjem pozorišne sale u slučaju da je to neophodno,
angažuje reditelja i glumce i kontroliše priliv sredst-va. A menadžerska delatnost u
pozorištu predstavlja savremen i kreativan pristup preraspodeli zadataka i obaveza u svim
oblicima pozorišnog organizovanja i upravljanja (od organizatora u predstavi, preko
producenta pozorišnog projekta, direktora određenog projekta - sektora, upravnika
pozorišta, sve do ministra za kulturu). Menadžerski pristup podrazumeva timski rad
kojim u procesu realizacije projekata rukovode operativne grupe obrazovanih, kreativnih
i kooperativnih stručnjaka - producenata i menadžera.
MENADžMENT POZORIŠTA
Uprava pozorišta. Rukovodeća struktura u pozorištu. Najodgovornija je zafunkcionisanje
pozorišta. Postavlja ga osnivač pozorišta: državni organ (republika, regija, grad),
privatnik ili akcionarsko društvo. Menadžment za svoj rad odgovara osnivaču pozorišta.
Upravu pozorišta najčešće sačinjavaju upravni odbor, upravnik i kolegijum.
MENTOR
(lat. Mentor) Odisejev prijatelj, kome je poverio vaspitanje svog sina, a prilikom polaska
u trojanski rat poverava mu na čuvanje i zaštitu celu svoju porodicu, te otuda: naziv
mentor je sinonim za zaštitnika, vođu, savetodavca, vaspitača, nastavnika.
MERAĆA PROBA
Predstavlja tehničku probu koja neposredno prethodi prelasku iz faze čitaćih u fazu
režijskih tj. mizanscenskih proba. Na njoj reditelj, scenograf i drugi tehnički saradnici
određuju razmere i tačan položaj na sceni svih elementa usvojenog scenografskog
rešenja. Praktično, ona omogućava tačno markiranje dekora koji će se koristiti tokom
mizanscenskih proba sve do tehničke, tj. do generalnih proba.
MERNA SKICA
Nacrt - skica na kojoj su prikazana prostorno tehnička rešenja scenskog prostora sa
precizno obeleženim dimenzijama svih njegovih delova. Služi za bliže upoznavanje
scenografa i reditelja sa prostornim mogućnostima scene prilikom priprema novih
projekata ili gostovanja drugih predstava koje se prvi put izvode na dotičnoj sceni.
METONIMIJA
(grč. metonymia - zamena imena) Pesnička figura kod koje se neki pojam zamenjuje
drugim, sa kojim je u bližoj vezi (na primer „sede kose" - umesto duboka starost; „hiljadu
pušaka" umesto hiljadu vojnika...) Pesnička figura koja se često koristi u pozorištu, pre
svega reditelji i scenografi posežu za njom. Njena funkcija je da se jedninom zameni
množina, odnosno manjim brojem ili količinom zameni veća količina ili broj (jedan
vojnik = armija).
MIKS MEDIJA LISTA
Pregled korišenja medija u promotivne svrhe složenih po određenom principu, npr. prema
ciljnoj grupi.. Priprema se u procesu promotivne kampanje za određeni pozorišni događaj
(premijera, gostovanje, jubilej i sl.), a sadrži sve planove za pojavljivanja na medijima, sa
tačno predviđenim ili utvrđenim terminima i učesnicima promocije.
MIKSETA ZA SVETLO
Svetlosni pult. Elektronski aparat za regulisanje svetla i svetlosnih efekata na pozorišnoj
sceni u toku realizacije predstave. Ovim aparatom rukovodi majstor svetla, ili dizajner
svetla.
MIKSETA ZA TON
Elektronski aparat za regulisanje tona, zvuka i zvučnih efekata u toku izvođenja
pozorišne predstave. Ovim aparatom rukovidi majstor tona, ili dizajner tona.
MIM
(grč. mimos, lat. mimus - podržavanje) Lakrdija, šaljiva igra u staroj Grčkoj i Rimu, koja
se sastojala uglavnom od komičnog podražavanja raznovrsnih karaktera i tipova. Oblik
jednostavne narodne scenske igre, minimalističke forme. Prikazivao je situacije iz
svakodnevnog života kroz grubo, karikaturalno i groteskno scensko izražavanje, na
granici vulgarnosti.
MIMIČAR
(grč. mimos) Šaljivčina, lakrdijaš; glumac - stručnjak za podražavanje, imitiranje.
MIMIKA
(grč. mimos - pokreti mišića lica) Vrsta scenskog izražavanja baziranog na pokretu lica.
Mimika je jedno od vrlo važnih izražajnih sredstava svih scenskih umetnika (glumaca,
pevača, igrača i dr).
MIRAKULI
(lat. miraculum) Čudesa. U srenjem veku posebne vrste crkvenih drama, koje svoju
dramsku radnju zasnivaju na posebnim biblijskim temama - čudima koja su izvodili
sveci.
MISTERIJE
(gr. mysterion - tajne) U staroj Grčkoj - tajni, za narod nerazumljivi obredi posvećeni
nekom božanstvu. Crkvene drame čije su teme biblijske priče iz života Hrista i svetaca i
misterije vezane za njih. Prvo su izvođene u crkvama, na latinskom, potom i na
narodnom jeziku na trgovima i ulicama.
MIT
(gr. myihos) Predanje u kojem bogovi i druga natprirodna bića imaju osobine i ponašanje
ljudi. Tretira natprirodne pojave i natprirodna bića i njihov odnos sa čovekom i njegovom
sudbinom. Nastao je u drevnim civilizacijama i kulturama iz čovekove potrebe da objasni
ono što se događa oko njega i sa njim. Kasnije, umetnost često koristi mitološke motive.
Nacionalne mitologije sadržane su u Epu o Gilgamešu, Ilijadi, Mahabharaši. Mitovi stare
Grčke su osnova za nastanak grčke tragedije. Mitovi su i danas inspiracija velikom broju
pozorišnih stvaralaca.
MIZANSCEN
(fr. mise ep scene) Utvrđivanje rasporeda i kretnji glumaca na pozornici. Položaj
izvođača prema drutom izvođaču, te njihov položaj u prostoru i scenografiji u predstavi.
Mizanscen utvrđuje reditelj. U Francuskoj taj termin se odnosi na režiju. Reditelj -
metteur en scene.
MIZANSCENSKA PROBA
Rasporedna proba. Na mizanscenskim probama reditelj i izvođači predstave uz pomoć
posebnih stručnjaka za scenski pokret i koreografa utvrđuju i uvežbavaju raspored svih
izvođača na sceni, promene rasporeda, kretnje. U procesu rada nemoguće je razdvojiti
mizanscenske od režijskih proba, te su u praksi ova dva pojma sinonimi.
MJUZIKHOL
(eng. music-hall) Muzičke sale, ili muzička pozorišta koja neguju posebnu vrstu muzičko
scenskih programa, koji se baziraju na igri, zabavi i komici. Poseduju izuzetno kvalitetnu
savremenu tehniku, a od izvođača se traži vrhunska igračka muzička i glumačka
sposobnost. Prostor za publiku ispunjava visoke standarde. Neguju se u izuzetno urbanim
sredinama, a centri su im Njujork, Pariz i Loidon.
MJUZIKL
(eng. musical comedy) Vrsta muzičko scenskog dela i pozorišnog izražavanja, koje uz
reč, pokret i igru obilato koristi i muziku. Prvo se javlja kao muzička komedija, da bi svoj
razvoj i punu afirmaciju doživeo u Americi, naročito na Brodveju u Njujorku. Postoje
posebna pozorišta koja nose ovaj naziv i neguju isključivo ovu vrstu umetničkog žanra.
MODEL
(lat. modulus; fr. modele; tal. modello) Obrazac. Uzorak. U građevinarstvu - ogledeni
primerak urađen privremeno u manjem i jeftinijem obliku, koji služi kao uzorak za izradu
originala. Poseban oblik organizovanja određene društvene oblasti (kulturni model), ili
delatnosti (pozorišni model).
MODERATO
(it.) Muzička odrednica za umereni tempo.
MODERNA DRAMA
Odnosi se na savremenu dramsku umetnost. Obuhvata široku lepezu dramskog
stvaralaštva koje nema zajedničke odrednice ni jedinstvenu stvaralačku poetiku. Ona je
raznorodna po tematskim opredeljenjima, tehnici oblikovanja, unutrašnjoj strukturi,
sagledavanju čoveka i života. Pod modernom dramom podrazumeva se drama od Ibzena,
preko Brehta, Harolda Pintera do Rejvenhila i Sare Kej.
Terminmodernoupozorištupodrazumeva težnju ka stalnom istraživanju, ima estetsku
kategoriju.
MONITORI
(en. monitors) Kontrolni ekrani ili zvučnici na sceni.
MONODRAMA
(grč. monos - jedan, jedini, sam; drama - radnja, pozorišni komad) Vrsta drame u kojoj
postoji samo jedan lik. Takođe, pozorišna predstava sa samo jednim izvođačem. Vrlo
često se za monodramsko izvođenje adaptiraju raznorodna književna dela (pripovetke,
novele).
MONOLOG
(grč. rnpnos jedan, logos - reč, govor) Govor jednog lica, kada junak dela nema s kim da
uspostavi sagovornički odnos - dijalog, ili duži delovi govora jednog lika u okviru
dijaloga. Deo drame u kome akter govori sam sa sobom ili se direktno obraća publici.
MONTER
(fr. monteur) Sastavljač, sklapač. U pozorištu radnik na sceni koji vrši montažu delova
scenografije u celinu. On preuzima delove scenografije od radnika transportera koji ih iz
magacina dostavljaju do scene, vrši sklapanje (montažu) dekora na sceni pre predstave i
rasklapanje (demontažu) nakon završetka predstave.
MORALITET
(lat. moralitas; fr. moralites) U srednjem veku, crkvena drama koja za cilj ima prenošenje
neke moralne pouke publici.
MOTIV
(nlat. motivum; ital. motivo; fr. motif- pobuda, podstrek, razlog) Osnovni povod za kakvu
radnju. U umetnosti, osnovna misao koja umetnika-autora pokreće, podstiče, inspiriše da
stvori delo i provejava kroz čitavo to delo. Muz. - figura od više tonova iz čijeg
ponavljanja, menjanja i mešanja sa drugim motivima nastaju veće tonske celine.
MUZA
(gr. musa)U starogrčkoj mitologiji mitske boginje zaštitnice umetnosti. Bilo ih je devet:
Polihimnija (zaštitnica svečane pesme - himne), Uranija (zaštitnica astronomije), Kaliopa
(zaštitnica epske poezije), Klio (zaštitnica istorije), Euterpa (zaštitnica ditirambske
poezije), Tali-ja (zaštitnica komedije), Melpomena (zaštitnica tragedije), Terpsihora
(zaštitnica igre), Erato (zaštitnica ljubavne i erotske poezije).
MUZIČKA DRAMA
Poseban dramski oblik koji svoju izvođačku izražajnost iskazuje pevanjem. Za razliku od
opera gde je muzička umetnost dominanta, u muzičkoj drami osnovu prevashodno ima
dramska struktura.
MUZIČKA KOMEDIJA
Poseban oblik muzičke predstave kojoj neguje komediografski karakter izražavanja.
Svoju izražajnost bazira na mešavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Postoje i
posebna pozorišta pod istim nazivom koja neguju samo ovaj umetnički žanr.
MUZIČKA PARTITURA
Skup svih deonica neke kompozicije.
MUZIČKO SCENSKA DELATNOST
Oblast društvenih delatnosti u koju spadaju muzičko scenske delatnosti (drama, opera,
balet, koncerti, folklor i sl.). Nalazi se u nomenklaturi društvenih delatnosti za koje
institucije traže registraciju kojom dobijaju dozvolu za obavljanje delatnosti, tj. dozvolu
za rad. Pozorišta se kod odgovarajućeg državnog organa registruju za obavljanje muzičko
scenkih delatnosti.
MUZIKA
(gr. mousike) 1. 3vučna, tonska umetnost u kojoj se preživljavanja, osećanja i ideje
iskazuju glasovima, vokalnim ili instrumentalnim, pomoću naročitog ritma i intonacije,
prijatnih za slušanje. Osnovni elementi ove tonske umetnosti čine: 1. ritam, melodija i
harmonija. 2. izvođenje muzike. 3. skup izvođača muzike. Naziv potiče od muza,
zaštitnica umetnosti iz mitologije stare Grčke.

NACIONALNO POZORIŠTE
Formiranjem nacionalnih državau osamnaestom i devetnaestom veku i snažnim razvojem
umetnosti u Evropi, u korpusu nacionalnih institucija formiraju se i nacionalna pozorišta.
Prvo se formiraju profesionalna dvorska pozorišta pri evropskim dvorovima, a zatim i
nacionalna pozorišta koja za cilj imaju razvoj i negovanje nacionalnih kultura pojedinih
naroda. Kasnije, s razvojem prevodilačke delatnosti i potrebama za kulturnim
prožimanjem u Evropi, nacionalna pozorišta u svoj repertoar uključuju i dramska dela
drugih naroda.Nacionalna pozorišta na tlu Evrope postaju stalna, profesionalna pozorišta
sa najvišim, reprezentativnim umetničkim i organizacionim strukturama. Mreža prvih
nacionalnih pozorišta u Evropi: - 1680. godine - Pariz, - 1767. godine -Hamburg, - 1776.
godine - Beč, - 1776. godine - Petrograd, - 1787. godine - Stokholm, - 1791. godine -
Vajmar, - 1837. godine - Pešta. Pod snažnim uticajem evropske kulture i usled buđenja
nacionalne svesti, formiraju se pozorišta i kod nas: - 1861. godine - Novi Sad - Srpsko
narodno pozorište, -1868. godine - Beograd - Kraljevsko narodno pozorište (danas
Narodno pozorište u Beogradu). Karakteristika nacionalnih pozorišta u našoj zemlji: -
osnivač je država, - osnovni finansijer je država, - država postavlja upravu, - osnovu
repertoara čine: većinom domaća klasična dela, domaća savremena dela, zatim strana
klasična i savremena dela, te u manjem procentu i istraživanja u oblasti teatarske
umetiosti, - organizaciona struktura se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i
tehnički.
NACRT
1.Osnovica, predložak, crtež, skica za kostim i scenografiju. 2. Predložak za neverbalne
scenske forme, posebno za moderan balet. 3. Plan, osnova, predložak za neki prav-ni
dokument (nacrt zakona, nacrt ugovora, nacrt sporazuma).
NADMARIONETA
Pojam koji je u teatrologiju uveo Gordon Kreg. Glumac treba da bude nadmarioneta, jer
mora biti toliko vešt da može da ispuni svaki zadatak kao i lutka - marione-ta, ali budući
da poseduje i razum, on je više od marionete („ako treba da poleti, da to i učini").
NARACIJA
(lat. narratio - priča, pričanje) Iskazivanje pričanjem, pripovedanjem. U nekim dramskim
ili scenskim delima glumac-narator najavljuje i objašnjava scensko događanje na
pozornici, ili prepričava ono što publika ne može da vidi, a deo je dramske priče.
NARATOR
(lat. narrator) Pripovedač. Poseban lik ili jedan od junaka priče koji se povremeno obraća
publici i kazuje delove priče.
NARODNA DRAMA
Posebna scenska prikazanja koje u svojoj izražajnosti obuhvataju narodne igre, obredne
svečanosti, prikazi koje se baziraju na tradiciji, a izvode se na pučkom narodnom jeziku.
Značajne su za začetak dramske umetnosti i pozorišta uopšte.
NARODNO POZORIŠTE
Uobičajeni naziv za institucionalno repertoarsko pozorište koje poseduje svoju zgradu,
stalni ansambl i redovni repertoar. Osnivači ovih pozorišta su uglavnom državne
strukture, tako da ova pozorišta mogu biti: nacionalna, regionalna i gradska. Osnivač
pozorišta je i osnovni finansijer, postavlja upravu i kontroliše njen rad. Osnovna delatnost
ovih pozorišta se oslanja na domaću i svetsku dramaturgiju. V. nacionalno pozorište.
NASLOVNA ULOGA
Uloga (lik) po kojem je naslovljen dramski komad (uloga Hamleta, Ričarda III, Madam
San Žen, Kir Janje i sl.)
NATJA
(snskr. natia - igra, ples) Indijsko tradicionalno pozorište. Prva dramska dela do danas
sačuvana su iz IV - V veka nove ere, odnosno delatnost dramskih pisaca Sudrava i
Kalidasa.
NATURALISTIČKA DRAMA
(lat. naturalis prirodan, grč. drama) Dramski žanr koji apsolutno prati realnost, prikazuje
razvijeniji realizam ali tako da unosi više surovosti, pesimizma i gorčine. Ima za cilj da
iznese društvene, moralne i fiziološke negativnosti. Osnovna orijentacija Antoanovog
Slobodnog pozorišta. Predstavnici ove dramske vrste su Emil Zola, Anri Bek, Oktav
Mirbo, Suderman, Gorki.
NEGATIVNI JUNAK
Lik u delu koji poseduje loše moralne i karakterne osobine. Suprotno pozitivnom junaku.
(Šekspirov Jago; Medeja - Euripida).
NEINSTITUCIONALNO POZORIŠTE
(lat. institutio - ustanova, zavod) Pozorište koje nije osnovano od strane zvanične državne
institucije (grad, regija, republika, država). Ovakva pozorišta uglavnom osnivaju
pozorišni umetnici samostalno u vidu pozorišnih trupa, ansambala i sl.
NEOROMANTIČNA DRAMA
Drame koje imaju za cilj afirmaciju idealističkih, poetskih, i plemenitih vrednosti kod
čoveka. Javljaju se krajem devetnaestog veka kao reakcija na naturalizam.
NEVERBALNO POZORIŠTE
Pozorište čija su izražajna sredstva igra, pokret, mimika, zvuk... ali ne i reči.
NIJANSA
(fr. niance, lat. nubes - oblak) Postepen prelaz, prelivanje boja, senčenje bojama. Fig. -
fini, neosetan, istančani prelaz iz jedne situacije, jednog oblika u drugi, neznatna razlika.
U pozorištu izuzetno odmereno, istančano, profinjeno isticanje pojedinih karakteristika.
NO DRAMA
Japanska religiozna drama bazirana na budističkoj religiji i japanskim istorijskim
mitovima. Igraju samo muškarci. Snaga ove drame je u poetskoj radnji, u kojoj se miri
realno i irealno.
NUMERA
(lat. Numerus, broj) U scenskoj umetnosti jedna od nezavisnih tačaka (nastupa) u sastavu
kolažnih programa zaokružen nastup jednog izvođača ili grupe izvođača u okviru
muzičko scenskih dela.

O.R.
(en. opposite prompt) Skraćenica od opposite prompt, britanski termin za deo scene preko
puta šaptača - pozornica desno kada se gleda iz gledališta.
ODA
(gr. ode - pesma) Uzvišena svečana pesma, puna zanosa i strasnih emocija, koja je
posvećena nekom vrlo važnom događaju, junaku, ličnosti, prirodnoj ili društvenoj pojavi.
ODELjENjE SCENOGRAFA
Posebno odeljenje u pozorištu koje funcioniše kao tim odgovoran za izradu, izgradnju i
dostavljanje scenskih elemenata za potrebe pozorišnih predstava. Članovi tima su scenski
stolari, tesari, bravari i sl. Predvodi ih menadžer ili šef odeljenja. Ovo odeljenje ima svoju
radionicu sa svim potrebnim mašinama i alatima, a često se nalazi van pozorišta.
ODEON
(gr. odeon, lat. odeum) 1) Posebna građevina u kojoj su se odvijala muzička i pesnička
takmičenja u antičkoj Grčkoj i Rimu. Mesto okupljanja umetnika i ljubitelja umetnosti.
Za razliku od anfiteatara, ove građevine su bile pokrivene i bile su manje; 2) čuveno
parisko pozorište (Odeon) na levoj obali Sene; 3) u savremenoj terminologiji estradno
varijetetski programi i prostori.
OF BRODVEJ
(en. Off Broadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van
"glavne", komercijalne brodvejske produkcije. Umerenog su eksperimentalnog i
istraživačkog tipa, ne pretenduju na komercijalni uspeh, a to je ono što je osnovno za
zvaničnu brodvejsku produkciju. Sale u kojima se igraju predstave broje od 100 do 290
mesta. Razlog za to su poreske olakšice.
OF OF BRODVEJ
(en. Off offBroadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van
"glavne" i Of brodvejske produkcije. Uglavnom su eksperimentalnog i istraživačkog tipa.
Nalaze se na Grin Vilidžu i Ist Sajdu, u adaptiranim objektima nekadašnjim crkvama,
fabrikama i sl. Sale u kojima se igraju predstave broje do 100 mesta.
OPERA
(it. opera) 1) Muzička drama, drama u kojoj se čitav sadržaj peva. Instrumentalna muzika
je delom pratnja pevačima, a delom samostalna. Tekst opere se naziva libreto. Operske
predstave za realizaciju najčešće zahtevaju veliki pevački izvođački ansambl (solisti i
hor), orkestar, a često i odgovarajući baletski ansambl; 2) Pozorišne institucije koje
neguju ovu vrstu muzičkog stvaralaštva; 3) zgrada u kojoj se nalazi ova vrsta pozorišta, i
u kojoj se izvode operske i baletske predstave.
OPERA BUFA
(it. opera buffa) Komična opera nastalau Italiji u osamnaestom veku. Naziv je dobila po
komičnim likovima koji se u njoj pojavljuju (bufo).
OPERETA
(ital. operetta) Mala opera. Obično šaljive sadržine; koristi manji izvođački ansambl
(solisti, hor, orkestar, plesni ansambl) nego opera. U predstavi se peva i govori, a skoro
uvek je zastupljen i ples.
OPERSKA PARTITURA
Skup svih orkestarskih i pevačkih deonica operskog dela.
OPSIS
(gr.) Aristotelov termin za vizuelnu komponentu scenskog čina; u današnjem
teatrološkom smislu scenska slika.
ORATORIJUM
(lat. oratorium) Vrsta muzičke drame ozbiljnih tema i sadržine, najčešće iz biblije, koja se
scenski izvodi „koncertno", tj. bez igre (glume, kostima, scenografije i dr.)
ORFEJ
(gr. Orpheus) Čudesan pevač i muzičar iz grčke mitologije. Svojom pesmom je umeo da
odobrovolji ljude, prirodne pojave, pa čak i bogove. Uspeo da dobije odobrenje od
bogova da ode u Had i izvede iz sveta mrtvih Euridiku, svoju ženu. Uslov je bio da ne
sme da je pogleda pre no što izađu u svet živih. On to ipak učini i nesrećnu Euridiku
ponovo guta svet mrtvih. Čest motiv dramskih, a naročito operskih dela.
ORFEUM
(gr. Orpheus) 1) Naziv muških pevačkih društava u Francuskoj; 2) Dvorane za muzičko
zabavne i varijetetske programe; 3) Dvorana za igranje i drute zabave.
ORGANIZATOR
(nlat. organisator – onaj koji uređuje, sređuje, ustrojava) U pozorištu postoji više vrsta
organizatora: organizator predstave; organizatori u pozorišnim sektorima: drami, operi,
baletu, tehnici, marketingu; organizator za gostovanja...
ORGANIZATOR PREDSTAVE
(kol.) Lice koje objedinjuje sve delatnosti u pripremi predstave, koordinira rad unutar
autorskog tima i sa službama u pozorištu za vreme realizacije predstave. Takozvana je
„desnaruka" producentu i reditelju predstave.
ORGANIZOVANA POSETA
Čest oblik kupovine karata za pozorišne predstave. Može biti Grupna organizovana
poseta (kada ulaznice kupuju škole, fakulteti, preduzeća, ustanove, institucije, turističke
organizacije i dr, ili pojedinačna koja obuhvata neke oblike pretplata. Sve vrste
organizovane posete podrazumevaju određene pogodnosti prilikom kupovine ulaznica
(popusti, prvenstvo izbora, rezervacije...)
ORKESTAR
(grč. orchestra - igralište, plesalište) Kod starih Grka - mesto gde se igralo i pevalo;
prostor između scene i gledališta gde je hor igrao i pevao (orhestra, orkestra). Danas:
skup većeg broja muzičara-svirača i instrumenata koji izvode muzičke komade. Veličina
orkestra zavisi od vrste muzičkih komada koji se izvode, jer oni uslovljavaju broj
izvođača i instrumenata. Evo nekih vrsta orkestara: Filharmonija - (philos - koji voli;
harmonia - sklad) 1) Udruženje muzičkih učesnika i stručnjaka koje se bavi negovanjem
muzike i izvođenjem simfonijskih i drugih koncertnih programa. Ovaj orkestar deluje
samostalno. Po izvođačima i broju instrumenata je najkompletniji, te je osposobljen za
izvođenje svih vrsta muzičkih dela. Ima od 60 do 80 članova. Orkestar opere - koji deluje
u okviru opere i baleta i poseduje adekvatan broj izvođača i instrumenata za realizaciju
ovakve vrste scensko muzičkih dela. Sačinjava ga od 45-60 članova. Ovakav orkestar se
naziva i sinfonijski orkestar. Kamerni orkestar -u svom sastavu ima manji broj izvođača i
instrumenata i osposobljen je za izvođenje manjih – kamernih muzičkih dela, okuplja
između 16 i 40 članova. Orkestri se razlikuju i po vrsti instrumenata (gudački, duvački,
žičani, udaraljke i sl.), ako u njihov sastav ulazi samo jedna vrsta instrumenata. 2) Mesto
u pozorištu ili koncertnim dvoranama na koje su smešteni muzičari-instrumentalisti (v.
orkestarska rupa).
ORKESTARSKA RUPA
(kol.) Prostor između gledališta i scene u kojem sedi orkestar i iz kojeg svira za vreme
izvođenja pozorišne predstave. Najčešće je na nižem nivou od scene (rupa). Ovaj prostor
mora da bude opremljen odgovarajućim pultovima za note, adekvatno osvetljenim,
stolicama za članove orkestra i dirigenskim pultom za dirigenta.
ORKESTRA
(gr.) Prostor između scene i gledališta u anfiteatrima stare Grčke. Prvobitna pozornica
grčke antičke pozorišne građevine u obliku punog kruga s postoljem (bema) u sredini na
kome se nalazi žrtvenik (timela). Na Kritu su pronađeni ostaci orkestre
paralelogramskog, odnosno trapezoidnog oblika.
OTVORENA PREZENTACIJA
U pozorištu podrazumeva pozivanje gostiju na predstavu (uz besplatne ulaznice) za koju
želi da se traži neka vrsta podrške, a za pozvane se pretpostavlja da će biti blagonakloni
prema komadu i izvođačima. Pozvanm su najčešće: novinari, sponzori, menadžeri turneja
i festivala, prijatelji pozorišta i sl.
OVACIJE
(lat. ovatio) Javno, burno, oduševljeno pozdravljanje i odavanje počasti nekome. Poz. -
burni aplauz uz povike odobravanja, iniciran oduševljenjem publike čitavom predstavom,
nekom scenom ili nekim akterom.
OZBILjNA KOMEDIJA
Vrsta komedija nastalih u osamnaestom veku u Engleskoj i Francuskoj. Obrađuje smešnu
stranu ozbiljnih društvenih poroka, vrline i dužnosti čoveka. Oživljava realnost kako
mešavinu komičnog i ozbiljnog.Insistira na prikazivanju društvenih okolnosti, a ne
naravi.

P.S.
(en. prompt side) Skraćenica od prompt side, britanski termin za deo scene blizu šaptača -
pozornica levo kada se gleda iz gledališta.
PALIJATA
(lat. palliata; pallium - ogrtač u staroj Grčkoj) Vrsta komedija iz starog Rima - prevodi i
komedije pisane po uzoru na grčke komedije. Izraziti predstavnici ovog komediografskog
pravca su Plaut i Terencije.
PANO
(fr. rappeai) 1) Ispupčena ili udubljena polja na zidovima građevina ili na vratima, koja su
namenjena ukrašavanju i na koja se postavljaju ukrasi; 2) čvrsta (kartonska, drvena i sl)
podloga, koja se kači na zid ili postolje, a na koju se pričvršćuju slike (u muzejima i
galerijama), razna obaveštenja (u preduzećima, školama i sl.) itd. Poz. - najčešće sadrži
listu podelu predstave, fotografije iz predstave, isečke iz prikaza i kritika o predstavi i sl.
Postavlja se na vidna i za to određena mesta na fasadi zgrade pozorišta, ispred pozorišta,
u foajeu. Posebne vrste panoa koje stoje na vidnim javnim mestima, a koje poseduje i
iznajmljuje odgovarajuća marketinška agencija, popularno se nazivaju bilbord.
PANORAMA
(gr., en. panorams) Poz. Duža slikovna prezentacija na sceni ili ciklorama pejzaža, ili
neke druge scene koja se postepeno u nizu prikazuju gledaocima.
PANTALONE
(lat.) Lik i maska starca iz Komedije del arte; obično predstavlja trgovaca iz Mletaka,
škrtac i neretko pohotnik.
PANTOMIMA
(grč. pan - sve, mimein - podražavati) Poseban oblik scenskog izražavanja bez govornih
radnji. Svoje izvođenje bazira na mimici, gestikulaciji i pokretu. Pantomimom se naziva i
posebno dramsko delo koje se zasniva na ovakvom scenskom izražavanju. Pantomimske
predstave izvode Glumci pantomimičari.
PARASKENION
(gr.) Izduženi deo antičke skene, tj. pozornice.
PARNAS
(gr. Parnasos; lat. Parnasus) Brdo u Grčkoj, po grčkoj mitologiji boravište muza. Sedište
umetnosti. Fig. posvetiti se umetnosti - popeti se na Parnas.
PAROD
(gr. parados) Prolaz za publiku u antičkom pozorištu između skene i orkestre. U antički
teatron (gledalište) se ulazi kroz levi i desni parod.
PARODIJA
(grč. parodia) Poz. - 1) dramski tekst koji za osnovu uzima neki postojeći tekst, kojem se
zadrži forma ali se unosi neodgovarajući, podsmešljiv sadržaj; 2) izvođačka imitacija (u
glumi, igri, pevanju...) sa ciljem izvrgavanja ruglu neke ličnosti, osobine, pojave...
PARTE
(ital. parte) Uloga u operi, glavni glas.
PARTER
(fr. par terre, parterre - prizemlje) Prizemni deo gledališta u sali. Najčešće u ravni sa
scenom (u pozorištu postoje još i balkon i galerija, koji su iznad partera).
PARTIJA
(lat. partiri - podeliti) Nezavisni deo neke veće celine. Poz. - uloga ili deo umetničkog
dela koju izvodi scenski umetnik („umetnik n.n. je pružio vrlo izražajnu i dobru partiju")
PARTITURA
(nlat. partitura) Muz. - note u okviru neke kompozicije koje su napisane za jedan glas.
Skup notnog materijala, pregledno napisanog i štampanog za sve glasove (soliste, hor) i
sve instrumente u orkestru.
PARTNER
(engl. partner, fp. partenaire) Suigrač. Učesnik u istoj radnji. Poz. - drugi učesnik u
dijalogu. Partneri u predstavi su izvođači na čijem odnosu počiva dramska radnja.
PASIJA
(lat. passio - patnja) Patnja, muke, stradanja; trpljenje, telesni bol, naročito Hristova
patnja i muke. Srednjovekovne pozorišne predstave, obično na otvorenom, čija je tema
vezana za muke Isusa Hrista.
PASTORALA
(lat. Pastorale- pastirske pesme i igre) Pastirska drama. Scensko delo jednostavne
sadržine nastalo u srednjem veku, koje se odnosi na idilične i naivne prikaze iz života u
prirodi, ili iz seoskog života (pastiri, vile, mitološka bića). Obično su ovakve predstave i
muzički bogate.
PATOS
(grč. pdthos - patnja, bolest) Poz. - strasan, zanosan govor naročito u tragediji. Danas ovo
zovemo "plemeniti patos" dok se "patos", "patosiranje" najčešće koristi u negativnom
kontekstu (preterivanje u glumačkom izrazu, preglumivanje).
PAUZA
(grč. paušis, lat. pausa - prestajanje) Privremen prekid u nekom radu, odmor, stanka. Poz.
- 1) vreme prekida predstave između činova ili slika. Na pauzi između činova publika
napušta salu, a u pauzama između slika, publika utlavnom ostaje u gledalištu. Tokom
ovih pauza binska tehnika vrši promenu scenografije na sceni; 2) pauza kao element
dinamike, tempa izvođenja pozorišne predstave (psihološka pauza, pozorišna tišina,
stanka, dramska pauza).
PEKINŠKA OPERA
Najrasprostranjenija vrsta kineskog pozorišta. Potiče iz sedamnaestog veka i ujedinjuje
niz scenskih veština: ples, akrobatiku, ekvilibristiku, sa definisanim tipskim maskama i
kostimima. Nema nikakve sličnosti sa evropskom operom.
PERFORMANS
(eng. performans - izvršavanje, postizanje, predstavljanje) Predstava, delo, sastav. U
novije vreme - scenski igrokaz u okviru kojeg je moguće uključenje i publike. U širem
smislu podrazumeva svako događanje - izvođenje na sceni.
PERIKA
(fr. perrique; it. perruca; lat. pilus - vlas, dlaka) Lažna, tuđa kosa (v. vlasulja)
PERIKER
vlasuljar.
PERSIFLAŽA
(fr. persiflage) Diskretno ismevanje, izrugivanje na fin način.
PERSONIFIKACIJA
(nlat. pesonificatio) Oličavanje, oličenje. Predstavljanje nekog predmeta, pojave, pojma,
biljaka ili životinje kao da je ljudsko biće, osoba.
PEVAČ
Scenski umetnik koji svoju stvaralačku izražajnost iskazuje pevanjem. U pozorištu su to
operski pevači koji se dele po vrsti glasa (sopran, meco sopran, alt, bas), ili po kvalitetu i
poziciji u ansamblu (prvaci, solisti, članovi hora). U opereti, mjuziklu, varijeteu, takođe
nastupaju pevači, a i glumci koji imaju izrazito razvijene pevačke i plesne kvalitete i
tehnike.
PEVANjE
Umetničko izražavanje melodijskim glasom. Jedan od najosnovnih oblika izražavanja
umetničkih stvaralaca u muzičko scenskim predstavama uz glumu, mimiku, pokret i igru.
Pevanje se koristi skoro u svim oblicima pozorišnih predstava (operama, operetama,
mjuziklima, dramama, komedijama i sl.).
PLAČLjIVA KOMEDIJA
Vrsta komada nastala u osamnaestom veku u Francuskoj, pod uticajem tzv. građanskog
sentimentalizma. Cilj ovih komada bio je da se patetično sentimentalnim prizorima kod
publike izazovu nežna osećanja i suze.
PLAGIJAT
(lat. plagium - krađa ljudi, prodaja duša) Prisvajanje nekog originalnog dela, krađa tuđe
duhovne svojine. Postoji zakonska pravna regulativa o zaštiti autorskih dela, pa
plagijatori podležu odgovarajućim kaznenim merama.
PLAKAT
(lat. placatum - oglas, objava, proglas istaknut na nekom javnom mestu) Pozorišni
reklamni materijal: 1) umetnički plakat (likovno-grafičko rešenje za reklamiranje
predstave koji najčešće sadrži samo osnovne podatke: ime pozorišta - trupe, naziv
predstave i ime autora, ponekad i imena ostalih članova autorskog tima, podela uloga,
datum izvođenja predstave ili sezona u kojoj je bila premijera; 2) plakat - dnevna lista
(kast-lista)
PODEST
(grč. pus, podos - noga) Odmorište na stepenicama. Poz. - praktikabl.
PODIJUM
(grč. podion; lat. podium) Uzvišeno mesto, uzdignuti prostor za javni nastup.
POENTA
(lat. puncta, fr. pointe - bod) Osnovna ideja, glavna misao dela, cilj, žaoka (anegdote,
vica).
POJAVA
Događaj, slučaj; neposredni odraz stvarnosti u osećajnom ili čulnom opažanju čoveka.
Poz. - deo čina, tj. scene, određen ulaskom na scenu (pojavom) nekog od likova u
komadu, ili njegovim odlaskom sa scene.
POLITIČKO POZORIŠTE
Vrsta pozorišta koje prikazuje komade sa političkim temema. Nastalo je u Nemačkoj
posle Prvog svetskog rata, a rodonačelnik mu je Ervin Piskator. Osnovni cilj ovog
pozorišta je politička, klasna borba, naklonjena idejama proletarijata. Najznačajniji
predstavnik političkog pozorišta bio je značajni, svestrani nemački pozorišni stvaralac i
teoretičar Bertolt Breht. Političko pozorište se bazira na aktuelnosti, opredeljujući se za
trenutne političke ciljeve i kampanje, te samo retka dela i autori imaju trajniju umetničku
vrednost i značaj.
POMIČNE KULISE
Deo dekora-scenografije koji nije fiksiran za scenu, najčešće se nalazi na podestu ili
rolvagenu te može da se pokreće. To najčešće čine sami izvođači, ili binski radnici tokom
predstave.
PORTAL
(lat. porta; nlat. portale, fr. portal - vrata, kapija) Otvor scene u tzv. sceni-kutiji. Širina i
visina portala ograničavaju vidno polje gledalaca omogućujući, s jedne strane, da se kod
publike stvori iluzija posmatranja „života" s one strane portala, a s druge strane,
skrivajući od publike scenski mehanizam (cugove, svetlosne mostove, binske radnike,
umetnike koji čekaju iza scene...). Ispred portala se nalazi proscenijum, iza njega - scena.
PORTFOLIO
(lat. portare - nositi, foglio - list) U biznisu - skup proizvoda, usluga ili brendova koje
jedna kompanija nudi tržištu. U umetnosti - oblik predstavljanja, prezentacije umetnika ili
institucije. Najčešće kroz štampani letak koji se sastoji od fotografija, skica, maketa,
isečaka iz štampe i sl.
POSRBE
Pozorišni komadi koji se pojavljuju u prvim decenijama postojanja pozorišta u Srba (kraj
XIX, početak XX veka). Tekstovi stranih autora koji su prevođeni, prerađivani i
prilagođavani srpskim temama i srpskom jezičkom idiomu, kako 6i se približili novoj
pozorišno neobrazovnoj i neiskusnoj publici. Bile su vrlo značajne za razvoj pozorišta
kod našeg naroda u devetnaestom veku.
POTPURI
(fr. potpourri) Mešavina, smesa. Muzički komad sastavljen od više različitih, poznatih
muzičkih dela.
POZICIONO SVETLO
Prigušeno svetlo na podu i zidovima scene koje služi za bolju komunikaciju scenskih
radnika u toku realizacije predstave.
POZITIVNI JUNAK
(lat. positivus - određen, siguran, poznat; potvrdan) Lik u dramskom delu koji poseduje
visoke moralne kvalitete, dobar karakter, brojke, vrline. Suprotno njemu je negativni
junak.
POZORIŠNA DRUŽINA
Pozorišna družina je skup pozorišnih umetnika koji ima za cilj pripremu i prikazivanje
pozorišnih predstava: 1) STALNA Osniva ih i finansira određena institucija vlasti
(ministarstva, regije, grad i sl.), ili se samostalno organizuje, a finansira je pomenuta
institucija vlasti, kao i donatori, sponzori. Prostor dobija uglavnom na korišćenje - od
grada, opštine ili neke institucije, fabrike i sl. 2) PO PROJEKTU Pozorišnu družinu po
projektu sačinjavaju scenski umetnici koji se okupljaju samostalno oko određenog
projekta - predstave. Finansiraju se utlavnom od prodatih ulaznica, a u pripremi projekata
od sponzora i donatora. Nemaju stalno sedište, predstave izvode kao gosti.
POZORIŠNA FOTOGRAFIJA
Poseban segment u oblasti umetničke fotografije. Pozorišna fotografija ima tri osnovne
funkcije: - informativnu - koristi se u marketinške svrhe (programi, panoi, plakati, afiše,
novinski napisi i sl), - dokumentarnu - svedoči (koliko je to moguće) o umetničkom
karakteru predstave, - umetničko-estetsku, - arhivsku - ostaje jedno od retkih
svedočanstava za budućnost; čuva se u pozorišnim arhivama i muzejima.
POZORIŠNA KOMPANIJA
Poseban oblik pozorišnog organizovanja na Zapadu. Najčešće su to privatna komercijalna
pozorišta sa visoko kvalitetnim tehničkim i izvođačkim mogućnostima.
POZORIŠNA KRITIKA
Disciplina u književnosti i pozorištu koja se bavi stručnom analizom pozorišnih dela i
scenske interpretacije tih dela. Pozorišna kritika u svom biću artikuliše i podrazumeva
različite estetske sudove. U njoj je sadržano apriori sve što je pozorišna umetnost sama. U
objektu pozorišne kritike je svet književnih, teatroloških, muzičkih, likovnih i drugih
umetničkih kategorija vezanih za pozorište. Pored toga pozorišna kritika, kroz
fragmentalno mora da tumači i celinu teatarskih ostvarenja, tj. samo biće pozorišta. Ona
po svojoj funciji treba da bude neka vrsta premošćenja estetskih ideja koje isijavaju sa
scene i recepcija publike.
POZORIŠNA MUZIKA
Muzika koja se koristi u dramskim i drugim pozorišnim predstavama (ali ne u operama i
baletima). Vrsta primenjene muzike koja može biti a) posebno naručena, autorska,
namenski komponovana za određenu pozorišnu predstavu; b) izbor muzike, kada se u
predstavi koristi kompozicija ili delovi postojećih kompozicija.
POZORIŠNA PREDSTAVA
Pozorišna predstava je autohtono scensko umetničko delo koje se prikazuje pred
publikom. Predstava je plod multidiscipliranog kolektivnog rada kreativnih timova:
autorskog, izvođačkog, producentskog i tehničkop Realizuje se na osnovu književnog
teksta, libreta, ili scenarija. Potiče iz stare Grčke, u kojoj je ustanovljena osnovna podela:
na tragediju, komediju i mim. Osnovni savremeni oblici pozorišne predstave su: dramske,
muzičke, plesne. Pored ove osnovne, postoje i brojne druge podele pozorišnih predstava:
po vrsti, karakteru, formi autorstva i izvođenja (komedija, tragedija, drama u užem
smislu; dramska, baletska, operska, operetska, mjuzikl, koreodrama; ansambl predstava,
kamerna predstava, monodrama, spektakl...).
POZORIŠNA PRODUKCIJA
Celukupna delatnost i rad u pozorišnom životu. Obuhvata: - organizaciju sveobuhvatnog
pozorišnog života u društvu (pozorišni modeli, pozorišna mreža, pozorišne institucije,
organizaciona šema pojedinačnog pozorišta i njegovih delova), - proizvodnju pozorišnih
projekata (specifičan i organizovan sistem rada od ideje do konačne realizacije, premijere
pozorišne predstave), - postprodukciju (ekploatacija predstave posle premijere). Ova
delatnost postoji koliko i pozorište. Svoj savremeni oblik definiše prvo u Americi u
okviru tzv. brodvejske produkcije, a u Evropi preko londonske West end produkcije,- do
konačnog definisanja u osnovnim principima menadžerskog organizovanja, koje se
pojavljuje početkom 60-tih godina dvadesetog veka.
POZORIŠNA PUBLIKA
Deo populacije koji posećuje pozorišne predstave. Veoma važan segment pozorišta. Ona
je uz umetnika-izvođača i autora pozorišnog dela (dramskog pisca, kompozitora,
koreografa...), treći element koji čini pozorište. Postoji stalna pozorišna publika koja ima
već izgrađenu pozorišnu kulturu, te povremena n potencijalna pozorišna publika (mogući
budući stalni korisnici pozorišta).
POZORIŠNA REŽIJA
Umetnički postupak i veština pretvaranja literarnog teksta, libreta ili scenarija u scensko
delo. Umetnička scenska delatnost kojom se, posebnom veštinom i znanjem, a u saradnji
sa drugim članovima kreativnog tima (scenograf, kostimograf, dirigent, koreograf, lektor
i dr.) dovode u harmonično sadejstvo svi elementi predstave i tako stvara autohtono
scensko umetničko delo - pozorišna predstava.
POZORIŠNI ANSAMBL
Skup pozorišnih umetnika-izvođača. U pozorištu poznajemo: ansambl drame (ili dramski
asambl), baletski ansambl, operski ansambl i muzički ansambl, ansambl svake
pojedinačne pozorišne predstave.
POZORIŠNI FESTIVAL
Povremena pozorišna svečanost, smotra pozorišnih predstava. Festivali mogu da budu: -
takmičarski (kada se na festivalu dodeljuju nagrade), - revijalni (kada učešće
podrazumeva samo smotru pozorišnih predstava). Koncept festivala podrazumeva
određenu formu i karakter, koje utvrđuje osnivač festivala i definiše ih svojim statutarnim
odredbama. Neki festivali poseduju propagandnu i izdavačku delatnost, koja može da
bude vrlo značajna zaoblast pozorišnog istraživanja.
POZORIŠNI KOMAD
dramsko delo.
POZORIŠNI KRITIČAR
Poseban stručnjak koji ocenjuje, vrednuje umetnička dostignuća autora i izvođača
POZORIŠNI MODEL
Osnovni princip - koncept pozorišnog organizovanja i delovanja. Na osnovu pozorišnog
modela projektuje se pozorišna mreža i vrsta pozorišta u jednoj državi. Pozorišni model
se pravi na osnovu kulturnog modela a uz pomoć zakona o pozorištu, kao i drugih
pravnih regulativa (zakoni, uredbe i dr.) kojimase definiše vrsta pozorišta i njihova
pozicija u društvu (od nacionalnog pozorišta do pozorišne družine).
POZORIŠNI PLAKAT
afiša
POZORIŠTE
(staroslovenski – mesto gde se nešto nalazi: mesto za izvršenje smrtne kazne, mesto gde
se zbiva neka radnja, najčešće gluma) Pod pojmom pozorište se podrazumeva: -
društvena delatnost, tj. kompleks teatarskog života, u oblasti kulture i umetnosti, -
institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozorišnih predstava, -
zgrada koju pozorište kao institucija poseduje; namenska građevina sa svim potrebnim
prostornim, umetničkim, administrativnim i tehničkim preduslovima za pripremu i
realizaciju pozorišnih predstava. Pozorište kao posebna umetnička delatnost nastaje u
staroj Grčkoj, i već tada se formiraju: a) pozorište - kao posebna društvena i umetničko-
scenska delatnost, b) pozorišno delo - drama, kao poseban oblik književnosti (u okviru
nje: tragedija, komedija, satira, mim), e) pozorišni stvaraoci — dramski pisci, glumci, kao
i prvi pozorišni teoretičari i organizatori, v) pozorišne građevine - koje su namenjene
uglavnom pozorišnim događanjima; antički teatar u vidu amfiteatra (gledalište, orkestar,
scena).
POZORIŠTE APSURDA
(lat. Absurdum - nemoguće) Dramski izraz koji je nastao posle Drugog svetskog rata.
Prikazuje brojne nerešene probleme tadašnjeg društva, nemogućnost egzistencije u
takvim okolnostima. Odbacuje tradicionalni psihološki pristup likovima i sukobima,
dovodi u pitanje čak i radnju i jezik u drami. Rodonačelnici ovog pravca su Jonesko,
Beket, Adamov, Žene.
POZORIŠTE SENKI
Vrsta lutkarskih predstava koja svoju izražajnost realizuje putem lutaka koje se ne vide,
već se njihov odraz pod snopom svetla odslikava na platnu. Potiču iz zemalja dalekog
istoka (Kina, Bali, Java), ali su preko bliskog istoka i Turske (Karađoz) došle do Evrope.
POZORJE
1. Prizor, pojava, zbivanje. Ono što se obuhvata pogledom. 2. Oznaka dramaturške celine
(J. S. Popović - prvo pozorje). 3. Naziv našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala
Sterijino pozorje.
POZORNICA
scena i bina.
POZORNICA NA KOLIMA
Vrsta srednjovekovne pokretne pozornice na kojima pozorišne trupe izvode predstave.
Kola im, sem kao pozornica, služe za prevoz od mesta do mesta, za smeštaj izvođača
skromnog dekora i kostima, kao i za prenoćišta. Imali su značajan udeo u širenju pozoriše
kulture.
PR
(eng. public relitions - odnosi sa javnošću) Delatnost i profesija koje su nastale u novije
vreme, sa razvojem medija za masovno informisanje i komunikacije. Predstavlja sponu
između preduzeća, organizacije, institucije... i predstavnika medija. Poz. - PR je 1)
koncept odnosa sa javnošću pozorišta, koji prati generalnu marketinšku liniju; 2) osoba ili
služba koja u ime pozorišta komunicira sa predstavnicima medija.
PR PLAN
(eng. public relations) Plan odnosa sa javnošću. Poz. - obuhvata sve aktivnosti potrebne
radi pravovremenog i pravilnog prezentovanja javnosti: određene institucije (pozorišta,
kompanije, trupe..), određenog programa (repertoara pozorišta za sezonu, mesec, nedelju,
dan), određenog projekta, manifestacije, događaja, kao i svake pozorišne predstave
ponaosob.
PR TIM
Ekipa stručnih menadžera koja realizuje odnose sa javnošću. Broj ljudi u timu zavisi od
veličine irojekta i ambicija menadžmenta projekta. Sledi primer jednog mogućeg tima: -
PR menadžer - utvrđuje koncept rada, priprema planove i rukovodi njihovom
realizacijom, kao i istraživanjem rezultata rada; - port parol - zadužen za predstavljanje
projekata u direktnim kontaktima sa javnošću (konferencije za novinare, gostovanja u TV
i radio emisijama i sl.). Sledi instrukcije PR menadžera. Mora da bude elokventan,
obrazovan, šarmantan i sl; - medijator-promoter-demonstrator - ima sličnu funkciju kao
port parol, ali je usko specijalizovan za određenu temu koju direktno prezentira fizikom
ili govornom radnjom publici i medijima; ,- menadžer za odnos sa publikom – domaćin -
zadužen za direktan kontakt sa publikom u pozorištu. Organizuje rad domaćica,
razvodnica, koje pomažu publici u holu pozorišta i u sali, organizuje prodaju publikacija,
suvenira i sl, vodi računa o higijeni prostorija koje koristi publika, organizuje prodaju
osvežavajućih pića itd.
PRAIZVEDBA
Prvo zvanično javno izvođenje nekog dramskog dela.
PRAKTIKABL
(fr. praticable) Montažni elementi scenografije kubusnog oblika, podesti (od drveta ili
metala) koji se koriste za podizanje visine scene. Često se koriste i za gradnju montažnih
scena u prostorima u kojima ne postoji bina, ili za formiranje gledališta (u prostorima gde
ono nije diferencirano).
PREDIGRA
Posebna vrsta scenskih komada koji se igraju pre početka glavnog komada. Svojim
sadržajem objašnjava tematiku glavnog dela i najavljuje ga. Za raliku od prologa u kojem
je samo jedan izvođač, predigru izvodi više aktera. Ova vrsta scenskog dela se vrlo retko
koristi u savremenoj dramaturgiji.
PREDLOŽAK PREDSTAVI
Skraćeni sadržaj, siže, najčešće u neverbalnom teatru.
PREDSTAVA
1. Slika u svesti ranije primljenih čulnih opažanja o nekom ili nečemu. 2. Izvođenje
pozorišnog komada.
PREDSTAVE KORISNICE
(kol.) Pozorišne predstave koje se igraju u humanitarne, dobrotvorne svrhe, a u XIX i do
polovine XX veka prihod od predstave je dobijao glumac obeležavajući značajni jubilej
(npr. 25 godina umetničkog rada).
PREMIJERA
(fr. premiere) Premijera je prvo zvanično izvođenje pozorišne predstave, tj. novonastalog
scenskog umetničkog dela, u konačno definisanom obliku u svakom pogledu:
umetničkom, tehničkom, izvođačkom, producentskom. Premijerom predstave prestaje
ciklus stvaranja predstave - produkcija, i nastaje novi - eksploatacija (prikazivanje)
predstave. Premijera ima svečani karakter jer se predstavlja novo, autohtono pozorišno
delo.
PRES
(en. press) Štampana javna glasila, novine, listovi, novinarstvo.
PRES KLIPING
(en. press clipping) Isečci iz štampanih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se
bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem isečaka iz štampe za određene klijente.
Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis za svoje potrebe. Ova aktivnost je vrlo
važna zbog jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti
pozorišta u javnosti i arhivske dokumentacije.
PRESEK
Skica bočnog izgleda scenografskog rešenja. Služi za upotpunjavanje utiska u procesu
traženja varijanti za konačna scenografska rešenja.
PRETPREMIJERA
Pretpremijera pozorišne predstave je poslednja generalna proba pred prvo zvanično javno
izvođenje - premijeru, koja se igra pred publikom. Na pretpremijeru se najčešće pozivaju
zaposleni u pozorištima, prijatelji pozorišta, dobrotvori, sponzori, novinari i sl. To je vrlo
važan ispit pred premijeru, jer je na osnovu reakcija publike moguće izvršiti izvesne
korekcije u izvođenju. Ulaz na pretpremijeru je obično besplatan, ali u nekim pozorištima
na zapadu postoje tzv. otvorene pretpremijere, za koje se ulaznice prodaju po popularnim
cenama.
PREVODILAC
Stručno lice koje teatarske sadržaje transponuje - prevodi sa jednog jezika na drugi. U
pozorištu se prevode: 1)strani dramski tekstovi na domaći jezik i obrnuto, radi
objavljivanja ili postavljanja na scenu; 2)prilikom gostovanja dramskih predsta-va u
inostranstvu (ili iz inostranstva), publici se često obezbeđuje tzv. simultani prevod
(publika pomoću slušalica prati tekst na maternjem jeziku, koji prevodilac govori u isto
vreme kad i izvođa-či na sceni - simultano); u novije vreme češće se pribegava
„titlovanju" - publika tokom praćenja predstave može da čita tekst koji se emituje na
displeju postavljenom obično iznad portala (kod „scene-kutije"), pored scene ili čak u
okviru scenografije; u nekim pozorištima i na sedištu. 3)stručna literatura iz oblasti
pozorišta.
PREZENTACIJA
(unzi.praesentatio - predstavljanje, prikazivanje, predlaganje...) U pozorištu -
predstavljanje, predlaganje, novog projekta-predstave putem elektronskih medija, javnog
objašnjavanja, izlaganja, nastupa aktera i sl, mogućem finansijeru, sponzoru, donatoru,
predstavnicima osnivača...
PRIKAZ
1. Izvođenje, prikazivanje. U pozorištu prikazivanje nekog scenskog dela. 2. Kratka
opisna ocena nekog dela. U pozorištu: literarni prikaz nekog dramskog dela, kritika
izvedene pozorišne predstave. Scenski prikaz. Manji scenski izraz. Prikazi mogu da budu
prizori određenih biografskih i životnih događanja - prikazanja. Primer: Prizori iz života
Isusa Hrista. U likovnom smislu prizor može da bude scenska postavka koja predstavlja
određeni ambijent.
PRIMA
(lat. prima, od primus - prvi) Muzički instrument udešen da svira prvi, vodeći glas.
PRIMABALERINA
(it. prima ballerina) Prva igračica, ekstra prvakinja baleta, najistaknutija baletska
umetnica.
PRIMADONA
(ital. prima donna) Prva pevačica opere, ekstra prvakinja opere, najistaknutija operska
umetnica.
PRIMENjENA MUZIKA
Poseban muzički oblik koji ima primenjenu funciju. Muzika koja se namenski, po
porucbini komponuje za određena umetnička dela: pozorišnu predstavu, film, televiziju i
sl. Ova muzika ima sekundarni karakter u nekom delu, no, ima vrlo važnu ulogu u
umetničkoj prezentaciji dela.
PRIZOR
U pozorištu zbivanje na sceni.
PROBA
(nlat. proba - ispitivanje, ogledanje, pregledanje) Vežbanje, pripremanje nekog muzičkog
ili scenskog komada (koncerti, predstave, priredbe). Na probama reditelj uz pomoć svojih
saradnika i izvođača kreira svoje scensko umetničko delo, predstavu. U pozorištu postoje:
čitaće, mizanscenske, tehničke, kostimske, generalne i dr. probe.
PROBNA SALA
Posebno opremljena prostorija u pozorištu u kojoj se održavaju probe. 1) čitaća probna
sala je prostorija u kojoj se održavaju čitaće probe, može biti različitih veličina, a
opremljena je stolovima i stolicama; 2) probna sala u kojoj se održavaju mizanskcenske
probe; treba da ima veličinu scene na kojoj će se izvoditi predstava; 3) baletska probna
sala takođe ima veličinu scene, ali je opremljene baletskim podom, „šipkama", klavirom,
a zidovi su obloženi ogledalima; 4) operska probna sala se ne razlikuje od dramske, ali
obavezno ima klavir.
PROČELjE
Prostor iznad scene.
PRODUCENT
(lat. producens - koji proizvodi, en. producer) Lice koje svojim radom nešto proizvodi,
proizvođač. Poz. - stručno i kreativno lice sa menadžerskim sposobnostima, koje je u
obavezi da stvori sve umetničke, tehničke i administrativne preduslove da projekat za
koji je odgovoran nesmetano, kvalitetno i u roku bude realizovan. U Americi producent
označava nekog ko je finansijski i u globalu odgovoran za upravljanje pozorištem (u
Engleskoj poznat kao menadžer), ali sa drute strane, američki termin ušao je u opštu
upotrebu u Evropi u istom smislu.
PRODUCENT PREDSTAVE
Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. On je neposredna veza između svih
timova koji rade u procesu produkcije predstava i odgovoran je da ta relacija što
kvalitetnije funkcioniše. U komercijalnim produkcijama ima obavezu za stvaranje svih
materijalnih preduslova za realizaciju predstave.
PRODUKCIJA
(lat. productio - predstavljanje, prikazivanje, proizvodnja) U pozorištu produkcija
podrazumeva široki spektar aktivnosti: od planiranje, priprema, stvaranje i prikazivanje
pozorišnih predstava. Zatim priprema i realizacija ukupnog repertoara pozorišta i drugih
pozorinih projekata. Uopšte, produkcija, može da se definiše kao stvaralački proces u fazi
proizvodnje i prikazivanja pozorišiih predstava.
PRODUKCIJSKI TIM
Grupa stručnjaka koja rukovodi procesom proizvodnje predstava. Uspostavlja
hijerarhijski odnos i podelu obaveza u procesu pripreme i realizacije predstave, tj.
obezbeđuje osnovne produkcijske preduslove kako bi kreativni timovi umetnika i tehnike
nesmetano realizovali proces proizvodnje i eksploatacije predstave. Ovaj tim sačinjavaju
kreativno-operativni stručnjaci - menadžeri za određene oblasti, na čijem je čelu
generalni menadžer, potom menadžer projekta, finansijski menadžer, marketing
menadžer, menadžer tehničke produkcije, izvršni producent i dr.
PROGON
Proba na kojoj se predstava u nastajanju odigra od početka do kraja, bez zaustavljanja i
vraćanja scena. Organizuje se u toku pripreme predstave, u momentu kad su sve scene
mizanscenski postavljene, makar i u grubim crtama, kako bi se stekao opšti utisak o
celini. Posle toga se nastavljaju mizanscenske probe, na kojima se scene „čiste", dorađuju
i razrađuju, da bi se povremeno ponavljali progoni - sve do generalnih proba.
PROGRAM PREDSTAVE
Štampana publikacija, u kojoj se nalaze osnovni podaci o predstavi - najčešće: naziv
institucije - pozorišta, naziv dela, ime autora dela, imena svih autora (reditelj, scenograf,
kostimograf, dramaturg...), imena svih aktera sa nazivima uloga koje igraju (kast lista),
biografije autora i izvođača, kratki prikaz dela ili sadržaja, reč reditelja i (ili) dramaturga,
teatrološka ili stručna analiza dela, i fotografije (autora i izvođača, scena iz predstave i
sl.) Sadržaj programa uređuje posebno stručno lice (urednik publikacije, dramaturg ili
dr.), dok je za vizuelni oblik progra-ma zadužen dizajner.
PROJEKCIONI APARAT
(lat. projectio) Bačeni zraci, slika bačena svetlosnim zracima na neku površinu - zid,
platno i sl. Aparat koji se koristi za prikazivanje slika, slajdova i filmova. U novije vreme
često se koristi u sklopu realizacije predstava.
PROJEKCIONO PLATNO
Posebno belo platno koje se koristi za projekciju video i filmskih zapisa u toku predstave,
kao i za druge multimedijalne scenske programe.
PROJEKT
(lat. projectus) Projekat u opštem smislu podrazumeva određenu nameru, predlog, skicu,
nacrt, plan i sl. U poslovnom smislu, projekat je jasno definisan i pripremljen plan, sa
svim razrađenim detaljima, od ideje do konačne realizacije. Poz. - skup jasno definisanih
planova za realizaciju određene pozorišne ideje. Najčešće je reč o pozorišnoj predstavi, a
prave se i projekti za određenu sezonu, projekti pozorišnih festivala, projekti gostovanja i
turneja i sl.
PROLAZNA VRATA
(en. pass door) Vrata otporna na vatru koja se nalaze između gledališta i dela iza
pozornice, kojim se utlavnom služi samo osoblje pozorišta.
PROLOG
(grč. pro-logos - predgovor) Predigra. U antičkom teatru prvi deo predstave, pre pojave
hora, koji gledaoce uvodi u potonju dramsku predstavu, kako bi im olakšao razumevanje;
kasnije uvodni govor, obraćanje publici pre početka komada. Može da ga govori neki od
likova komada koji sledi (na primer Pomet u prologu Držićeve komedije Dundo Maroje).
PROMOCIJA
(nlat. promotio; eng. promotion - unapređenje, proizvođenje nekoga u doktora nauka,
potpomaganje) U novije vreme - poseban oblik marketinške i PR delatnosti, sa ciljem
plasiranja nekog dela, proizvoda u javnosti.
PROPADALIŠTE
(kol.) Tehnički mehanizam na sceni koji omogućuje da se delovi scene spuste ispod nivoa
na pozorišnoj sceni bine.
PROSCENIJUM
(grč. pro-skehion, lat. proscaenium) Prostor ispred scene, koji je po širini najčešće jednak
veličini otvora portala, po dubini zahvata prostor između glavne zavese i gledališta, tj.
prostor iznad „orkestarske rupe". Ovaj prostor se koristi kao integralni deo „igraćeg"
scenskog prostora u dramskim, kao i operskim i baletskim predstavama u kojima ne
učestvuje orkestar, već se emituje snimljena muzika. Avanscena
PROSKENION
(gr.) Prostor ispred skene u antičkom pozorištu sa stubovima, stubama i dr.
PROSPEKT
(lat. prospectus - izgled, prizor, pogled) U pozorištu deo scenografije, slikana zavesa u
dnu scene - slikani rikvand. U novije vreme, umesto naslikanog, često se koristi belo
platno na koje se projektuju slajdovi, film ili sl. 1.Plan, skica neke građevine kako izgleda
spolja. 2. Perspektivno oslikano platno u dnu scene kutija. 3. Svako platno ili aplikacija
na stražnjem zidu ili u dnu pozornice koje čini deo scenografske osnove. Danas prospekt
često postaje mesto bitnih rešenja svetlosnog i laserskog dizajna predstave.
PROTAGONIST
(grč. protagonistes) Nosilac glavne uloge. Smatra se da je prvi protagonist bio Tespiskz
antičke Grčke, izdvojivši se iz hora i stupivši sa njim u dijalog. Kasnije se izdvaja i drugi
glumac, deuteragonist, a Sofokle uvodi i trećeg glumca - tritagonistu.
PROTIVNIK
V. antagonist.
PROTOKOL
(grč. proios - prvi; kolla - lepak; protokollon) 1) Pravilnik propisa o ceremonijalu
ponašanja u diplomatiji; zapisnik sa zaključcima i o dlukama donesenim na sastanku
nekog diplomatskog ili rukovodećeg tela; 2) pisani dokumenti kojima partneri utvrđuju
osnovne okvire saradnje (poz. - protokol o saradnji, pismo o namerama).
PROTOKOLNA LISTA
Spisak zvanica za svečane prilike. Poz. - spisak gostiju (značajne ličnosti iz pozorišnog
života, prestavnici osnivača, struktura vlasti, medija, priznati kulturni i javni radnici), koji
se pozivaju da prisustvuju nekom značajnom događaju (premijera, koncert, festival,
promocija).
PSIHODRAMA
(grč. psyche - duša, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dramske aktivnosti.
Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizacijom. Rodonačelnik
psihodrame je američki sociolog Moreno. U savremenom pozorištu ovaj oblik se koristi u
procesima eksperimentalnog istraživanja.
PSIHOLOŠKA DRAMA
(grč. psyche; logia - nauka o duši) Drama koja svoju osnovnu radnju - tezu zasniva na
psihološkom pristupu. Nastala je sredinom devetnaestog veka.
PUBLIKA
(lat. puhlicum) Javnost, svet. Korisnici, posetioci javnih događaja. gledalac.
PUČKA DRAMA
Oblik pozorišne drame u srednjem veku koja se razvila u narodu, za razliku od crkvene
drame koja se razvijala u okviru crkve. Potiče još iz starog Rima. Za temu ima obične
svakodnevne probleme naroda sa puno zapleta i komičnih scena. Izvođači u ovim
dramama su karakteristični po tome što su vešti improvizatori u svemu: glumi,
muziciranju, pevanju, igranju, akrobatici, žongliranju i sl.
PULPITUM
(lat.) Pozornica - podijum u pozorišnim građevinama starog Rima.
PULT
(lat. pulpitum, nem. Pult) Postament sa kosom površinom za čitanje, pisanje, držanje iota.
Izdignuto postolje na kojem muzički umetnici - izvođači i dirigenti drže notni materijal.
PUNO SVETLO
(kol.) Svetlo u najjačem intezitetu koje se koristi u procesu proba ili opremanja scene
kako bi se bolje sagledali svi detalji na sceni. Za razliku od radnog svetla koje može da
ima manji intezitet, tj. funkcija mu je da omogući nesmetani rad.
PUTUJUĆE POZORIŠTE
Pozorište koje svoju programsku delatnost ostvaruje na stalnim gostovanjima -
turnejama. Bilo je osnova pozorišnog života pre formiranja i u prvim decenijama
postojanja institucionalnih pozorišta (u našim krajevima u devetnaestom i početkom
dvadesetog veka).

RADNjA
Niz postupaka sa zajedničkim ciljem. U dramaturgiji - razvoj događaja u okviru dramske
priče (fabule). U glumi - osnovna izražajna sredstva (govorna radnja, fizička radnja).
Manje aktivnosti izvođača na sceni osmišljene sa namerom da osvetle lik i/ili da ga
opravdano zaokupe kada nije u središtu pažnje.
RADNO SVETLO
(kol.) Sistem za osvetljavanje scene, nezavisno postavljen, koji se ne koristi u lrocesu
realizacije predstave već samo za „obično" osvetljavanje scene, za vreme mizanscenskih
proba, postavljanja dekora, čišćenja i spremanja scene itd
RAMPA
(fr. rampe) Nagnut prilaz; ograda; prepreka na pružnom prelazu. Poz. - linija rasvetnih
tela postavljena ispred iozornice, i pregrada koja te svetiljke zaklanja od gledalaca. Preći
rampu (fig.) - scenskim nastupom „ući u gledalište"; „osvojiti" ga.
RAPSOD
(gr.) Putujući narodni pevač u antičkoj Grčkoj koji je sastavljao junač-ke pesme od više
odeljaka (izvora) i javno ih prikazivao, pevao.
RAPSODIJA
(gr.) Pesme sastavljene od više odeljaka koje je putujući pevač u staroj Grčkoj - rapsod
javno izvodio, pevao. Odeljak iz neke veće pesme, pesma potpuno slobodnog oblika.
Muz. Fantazija slobodnog oblika koja je inspirisana, tj. naslanja se na narodne melodije.
RASPLET
Ključni momenat u drami, u kojem nastaje preokret. Rešenje zapleta, stvaranje jasne
situacije i privođenje dramske fabule završetku.
RECITAL
Kolažni muzičko scenski program u izvođenju jednog ili više umetnika (muzičara,
pevača, glumaca...)
REČITATIV
(lat. recitativo) Vrsta "govorećeg pevanja", pri kojem se tekst više govori nego što se
peva. Koristi se u operama i operetama i izvodi se sa ili bez muzičke pratnje.
RECITOVANjE
(lat. recitatio) Umetničko, svečano, glasno čitanje ili kazivanje poezije, koje izvodi
scenski umetnik. deklamacija.
REDITELj
(fr. regisseur) Umetnički rukovodilac, lice koje vodi glavne stručne kreativne poslove u
pripremi i realizaciji pozorišnih, filmskih, televizijskih projekata, multimedi-jalnih i
drugih scenskih manifestacija (pozorišni reditelj, filmski reditelj, televizijski reditelj,
radio reditelj, multimedijalni reditelj), dajući im lični, autorski i estetski pečat. Današnja
uloga reditelja je tek odskora definisana u pozorišnoj istoriji. Naravno da je neko uvek
morao biti zadužen za izvođenja, za probe sa glumcima i mizanscen, ali sve do 19. veka
bilo je uobičajeno da je inspicijent uglavnom zadužen za odabir glumaca i dogovor oko
dekora i kostima, dok je glavni glumac na jednoj ili dve probe pri kraju rada davao
konačni izgled predstavi, uglavnom kako bi se uverio da se ništa ne kosi sa njegovim
tumačenjem uloge. Dvadesetih godina 19. veka, reditelje (ili producente kako su ih zva-
li) su počeli da oslovljavaju tim imenom pri postavljanju pantomima i predstava i oko
1870. godine postalo je uobičajeno da se ime reditelja oglašava u programima, iako je to
bila osoba koja je inače deo autorskog tima predstave, bilo kao pisac, glavni glumac ili
inspicijent. Gordon Kreg, na primer, 1905. još uvek koristi termin inspicijent u Umetnosti
pozorišta i polako ga smenjuje termin reditelj ubrzo nakon Prvog svetskog rata. Prvi
stalni reditelji u modernom smislu bili su evropska tekovina: jedan od prvih bio je
Vojvoda od Saksmajningena, čiji rad je direktno uticao na aspiracije i karijere mnogih
istaknutih ličnosti tokom istorije pozorišta 20 veka, poput Stanislavskog, Rajnharta i
Antoana, kao i na izuzetno realistične postavke Irvinga i Trija u Velikoj Britaniji. Već
prvih godina 20-tog veka teoretičari poput Apije i Gordona Krega promovisali su status
reditelja u glavnog stvaraoca u pozorištu, a koncept totalnog pozorišta ga je dalje
unairedio. V. režiser.
REDITELjSKA KNjIGA
Dramski tekst koji reditelj koristi prilikom priprema za početak rada na predstavi kao i
tokom proba, beležeći na marginama i na praznim stranama svoje planove, ideje,
razmišljanja... Reditelji vode svoju knjigu na vrlo individualan način - od onih koji
unapred precizno određuju mizanscen, akcente, efekte i sve beleže u knjigu, preko onih
koji to čine tokom rada, do onih koji beleže retke, ponekad samo njima jasne znakove i
„šifre". Knjige onih prvih veoma su korisne prilikom kasnijih teatroloških istraživanja
REDITELjSKA KONCEPCIJA
(lat. sopceptio - shvatanje, razumevanje, zamisao) Način na koji je reditelj shvatio,
protumačio dramski predložak (tekst, libreto, scenario) i na koji je zamislio svoje delo -
predstavu.
REDITELjSKO POZORIŠTE
Pozorište gde je izuzetno naglašena autonomnost reditelja.
REFLEKTOR
(nlat. reflector - odbijač svetlosti, bacač svetlosnih zraka) Svetlosio telo koje se
upotrebljava za rasvetu. Poz. - pomoću reflektora se postavlja osnovni scenski svetlosni
štimung, ali se postižu i pojedini svetlosni efekti prilikom realizacije predstave.
REFREN
(fr. refrain) Stalno ponavljanje nekog stiha ili stpofe, u pravilnim razmacima. Fig. - deo
teksta, gest, akcenat, efekat, koji se ponavlja u toku izvođenja pozorišne predstave.
REGIONALNA POZORIŠTA
(lat. regio - kraj, oblast, pokrajina) Regionalno pozorišta zadovoljavaju pozorišne potrebe
određene oblasti - regije, koja je osnivač i finansijer ovih teatara. Osnivaju se po
kulturnom modelu koji ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture.
Najčešće neguju repertoar sličan repertoaru nacionalnog pozorišta.
REGULATOR
(nlat. regulator - uređivač, doterivač, udešavač) Poz. - elektronske sprave za podešavanje
tona i svetla. Postoji i ručni regulatori, ali u novije vreme se koriste kompjuterski, koji su
kvalitetniji i praktičniji.
REKLAMA
(lat. reclamare; fr. reclame - glasno vikati) Preporuka, javno oglašavanje dobrih svojstava
roba i usluga. Poz. - posebna delatnost u okviru marketinga i odnosa sa javnošću, koja
ima za cilj afirmaciju pozorišta ili pozorišnih projekata na tržištu; propaganda.
REKVIZITA
(lat. requisitum, requisita -potreba) Svi predmeti, osim dekora i kostima, koji se koriste u
predstavi. Postoji sitna rekvizita (naočare, tabakere, telefoni, knjige, posuđe), krupna
(nameštaj, burad, bicikli), potrošna rekvizita (jelo, piće, dim), kostimska rekvizita
(lepeze, tašne, nakit...).
REKVIZITER
Radnik scenske tehnike u pozorištu, zadužen za predmete koji se koriste u predstavi
(nabavku, sortiranje, muvanje i izdavanje). U toku predstave brine da rekvizita bude na
iravom mestu i na raspolaganju izvođaču onako kako je u toku proba utvrđeno i
uvežbano.
RELIGIOZNA DRAMA
(lat. religio - učenje o bogu; vera; veroispovest) Drame sa verskim temama. Za cilj imaju
čuvanje i širenje religioziog morala. Razlikujemo: liturgijsku uramu, crkvena prikazanja,
mirakule, misterije. Čest naziv je i crkvena drama.
RENESANSNA TRAGEDIJA
(fr. renaissance - obnova, preporod, period u istorijskoj umetnosti) Dramski oblik koji se
razvio u periodu renesanse sa oslanjanjem na antičke tragedije i uzore iz srednjeg veka
(misterije i moraliteti),
REOSTAT
(gr.) Aparat za podešavanje otpora struje. Izuzetno značajan za efekte u pozorištu koji
zahtevaju postepeno intenziviranje svetla.
REPERTOAR
(fr. repertoire) 1) Spisak predstava koje izvodi jedno pozorište; 2) raspored izvođenja
predstava tokom određenog perioda (sezone, meseca, nedelje); 3) spisak uloga koje je
neki glumac, a naročito pevač ili igrač proučio, uvežbao i može da ih odigra.
REPERTOARSKA POLITIKA
(fr. repertoire, lat. politica) Programsko-izvođačka koncepcija pozorišta. Svako pozorište
bi moralo da ima svoju repertoarsku fizionomiju od koje zavisi repertoar.
REPERTOARSKI PLAN
(kol.) Planiranje novih pozorišnih predstava (npr. repertoarski plan premijera za novu
sezonu); plan i raspored irikazivanja predstava koje se nalaze na repertoaru.
REPERTOARSKO POZORIŠTE
Pozorište koje na svom repertoaru ima više naslova, tj. koje iz večeri u veče igra drugi
komad. Ovakva pozorišta obično poseduju svoju zgradu i mogu imati stalni,
profesionalni, ansambl. Jasno utvrđeni repertoar (program igranja predstava po
datumima) objavljuje se mesečno, a neka pozorišta to čine za polusezonu ili za celu
sezonu. Repertoarsko pozorište pripada evropskom pozorišnom modelu.
REPETICIJA
(lat.) Ponavljanje i uvežbavanje pojedinih delova operskih arija, odnosno nekih njenih
kadenca. U baletu uvežbavanje delova baletske predstave. Uz klavirsku pratnju
korepetitora, a po potrebi i nadzor pedagoga.
REPLIKA
(nlat. replica) Tekst jednog od učesnika u dramskom dijalogu. Tekst dramske ili pevačke
uloge kojim se odgovara na partnerov izgovoreni ili otpevani tekst u pozorišnoj predstavi.
Dati repliku - izgovoriti poslednje reči koje ieposredno prethode početku govora drugog
učesnika (v. šlšvort).
REPRIZA
(fr. reprise - ponavljanje) Izvođenje predstave posle premijere. Svako ponovno
prikazivanje ili izvođenje predstave. Broj repriza je jedno od merila uspeha pozorišne
predstave.
RETORIKA
(gr. rhetorike) Veština i tehnika besedništva. Veština lepog govorenja.
REVIJA
(fr. revue, eng. review) 1) Vrsta scenskog dela, sastavljenog od niza različitih tačaka
aktuelne sadržine; raskošno opremljeni scenski spektakli bez određenih pretenzija (bez
fabule, zapleta i sl.) sa pesmom, muzikom i igrom; 2) serija scenskih događaja, posebno
organizovana smotra pozorišnih predstava, ili pozorišnih projekata.
REŽIJA
(fr. regie) 1) Kreativni postupak pripreme i postavljanja nekog dela na scenu, snimanje
filma, televizijskih i radio programa. 2) Stvaralačko rukovođenje i upravljanje
umetničkim i tehničkim timom prilikom postavljanja određenog predloška na pozornicu.
3) Scensko ostvarenje pojedinog reditelja.
REŽISER
(fr. regisseur) reditelj.
RIKVAND
(kol.) Veliko platno - zavesa u dnu scene. Obično je to oslikano platno (panorama, trg,
dvorana, nebo...), ali se sve češće koristi belo platno na koje se projektuje slajd, film i sl.
RITAM
(gr. rhythmos) Ravnomerno i odmereno kretanje. Poz. - 1) pravilno i naizmenično dizanje
i spuštanje glasa, korišćenje naglašenih i nenaglašenih slogova, reči, delova rečenica (kod
glumaca i pevača); 2) pravilno i naizmenično smenjivanje naglašenih, nenaglašenih,
sporijih i bržih, napetih ili opuštenijih delova predstave (pojava, scena, sitnijih scenskih
radnji). Ritam predstave - raspored i međusobni odnos scena po njihovoj naglašenosti (u
smislu ziačaja za tok radnje, u smislu emocionalnog efekta koji izazivaju kod publike i
sl.).
RITUAL
(lat. rituale - verski, crkveni, običaj i obred) Obredna radnja. Obred koja ima verski,
simboličan značaj, a koju izvodi grupa ili pojedinac.
RITUALNI TEATAR
Teatar koji svoju osnovnu programsku koncepciju zasniva na ritualima. Ovakva pozorišta
se bave istraživanjem rituala i obreda religija i naroda, radi inkorporiranja njihovih
iskustava u pozorišni čin
RIVAL
(lat. rivalis) Suparnik, takmac. U dramskom delu je to najčešće protivnik protagoniste -
antagonist.
ROL BAR
(en. roll bar) Cev ili šipka pričvršćena za zidove oko scene koja služi za kačenje scenskih
pomagala. Drvena ili plastična šipka postavljena na stalke ili prikačena za zidove baletske
probne sala koja služi za pomoć, pridržavanje baleskih igrača prilikom vežbanja.
ROLA
(nem. Rolle) Uloga u iozorišnom komadu i pozorišnoj predstavi.
ROLVAGEN
(nem. Rollwagen) Nisko postolje na točkovima na koje se stavljaju delovi scenografije.
Služi za transport dekora od magacina do scene, kao i za brze promene scenografskih
slika tokom pozorišne predstave.
ROMANTIČNA DRAMA
(fr. romantisme) Dramska dela iznedrena iz romantičarskog pokreta u toku osamnaestog i
devetnaestog veka. Okreće se subjektivnom svetu mašte, osećanja, čulnosti... Manifest
romantizma izneo je Viktor Igo u predgovoru svoje drame "Kromvel".
ROŠTILj ZA RASVETU
(nem. Roschitl, mađ. rostelj) Metalna rešetka (u ložištu peći ili za pečenje mesa na žaru).
Poz. (kol.) - montažna konstrukcija iznad scene, na koju se postavljaju rasvetna tela,
tehnička pomagala za svetlosne efekte i sl.
ROTACIJA
(lat. rotatio - obrtanje, okretanje u krug, oko jedne tačke, osovine) Poz. - okretna
pozornica. Rotacija je mehanizam koji je montiran ispod scene i aktiviranjem pokreće
scenu u krug (rotira 360 stepeni). Omogućuje istovremeno postavl,anje dekora za
nekoliko ambijenata i njihovu brzu promenu, kao i za neke druge rediteljske i
scenografske efekte.
RUŠENjE SCENE
(kol.) Demontaža i sklanjanje scenografije i tehničkih pomagala sa scene nakon završetka
predstave.

SADRŽAJ
Redosled činjenica. Građa nekog dela. Daje osnovno značenje delu. Uz formu važan
element svakog dela. U pozorišnom delu sadržaj predstavlja osnovni tok - priča dela.
Daje odgovor na pitanje o čemu je reč u delu - onako kako se to delo može prepričati.
SALON
(fr. salon, ital. salone) Prigodna prostorija za svečano okupljanje, prijeme i sl. Poz. -
posebna prostorija u neposrednoj blizini scene, u kojoj umetnici pre i za vreme probe i
predstave čekaju poziv inspicijenta za izlazak na scenu. Postoji i poseban svsčani salon
koji služi za prijem protokolariih gostiju pozorišta pre početka, u pauzi i po završetku
predstave. Ovi saloni mogu da služe i za promotivne aktivnosti: konferencije za novinare,
izložbe, promocije, koktele i sl.
SATIRA
(lat. satira, satura, satur - sit, zasićen) Podsmeh, ruganje. Vrsta književnog dela (pesma,
proza, drama...) koja na duhovit i podrugljiv način osvetljava i izvrgava osudi negativne
osobine i pojave pojedinaca i društva.
SATIRIČNA KOMEDIJA
(lat. satira, satura, grč. komodia) Vrsta dramskog dela koje na komičan, duhovit i
podrugljiv način podvrgava kritici društvene i ljudske mane.
SATIRSKA IGRA
(gr.) Vrsta vedre mitološke scenske igre u staroj Grčkoj, četvrti, završni deo svečanosti u
čast boga Dionisa, u kojoj su likovi mitološka bića - satiri, raspusni demoni. Svojim
humorističkim sadržajem su opuštale gledaoce posle prikazivanja tragedija i vraćale ih u
raspoloženje slavljenja boga vina, Dionisa.
SAVREMENA DRAMA
Drama koja je stvorena u vreme o kojem se govori. Drame koje su sada stvorene. U svom
nazivu nema estetsku kategoriju (samo vremensku), za razliku od odrednice moderne
drame koja to nosi.
SCENA
(grč. skehe - drvena skela, pozornica, lat. scaena) 1) Posebno izdvojen i opremljen
prostor na kojem se izvodi predstava (bina); 2) deo čina u drami - prizor, pojava.
SCENA KUTIJA
Nastala početkom XVI veka u Italiji. Ima oblik kvadrata (kutije) kojoj nedostaje „četvrti
zid", iza kojeg je gledalište. Zahvaljujući isprva slikanom, kasnije realističkom dekoru, na
sceni se pravi privid jedne druge stvarnosti, koju publika posmatra kroz nevidljivi „četvrti
zid".
SCENARIO
(gr. scene - pozornica; it. scenario) 1) Tekst po kojem se snima film; 2) shema radio
emisije sa navedenim svim tonskim efektima; 3) shema, predložak na osnovu kojeg se
izvode pantomimske predstave, predstave fizičkog teatra, improvizacije; 4) redosled
numera sa tekstom koji govori voditelj-konferensije, a koji povezuje numere u kolažnim
scenskim, estradnim programima.
SCENARISTA
1) V. ispicijent; 2) pisac scenarija za film ili TV.
SCENOGRAF
(grč. skene - pozornica, grapho - crtam, slikam) Scenograf je stručno i umetničko lice u
pozorištu, koje, po osnovnoj ideji i u neposrednoj saradnji sa rediteljem i direktorom
tehničkog sektora, daje sopstvenu autorsku ideju rešenja scenografije predstave (predlog
u vidu crteža i makete), a posle prihvaćanja, vodi i kontroliše njenu neposrednu
realizaciju.
SCENOGRAFIJA
(grč. skenographia - slikanje pozorišnog dekora) Deo primenjene likovne umetnosti.
"Scenograf nije niti zvezda, ali ni primalac naloga, nego partner" (Teo Oto). dekor.
SCENOGRAFSKA RADIONICA
Posebna radionica u pozorištu u kojoj se vrši priprema, izrada i sklapanje scenografije za
pozorišnu predstavu. Radionica je opremljena odgovarajućim mašinama i alatima. Često
se nalazi u posebnom objektu van pozorišne zgrade.
SCENOGRAFSKA SKICA
Nacrt, crtež, slika predloga moguće scenografije za pozorišnu predstavu. Autor ovih skica
je scenograf, a odobravaju ih reditelj i producent predstave, nakon čega se počinje
realizacija - izrada scenografije.
SCENSKA DELATNOST
Delatnosti koje imaju scenski karakter, tj. izvode se na sceni. Ovoj delatnosti pripada i
pozorište kao muzičko scenska delatnost.
SCENSKA MUZIKA
1) Muzički sadržaji koji čine sastavni deo scenskog umetničkog dela; 2) muzički ansambl
koji učestvuje u procesu realizacije pozorišne predstave. Može da bude „vidljiva", tj. na
sceni, ili „nevidljiva", tj. smeštena iza zavese, u "bek stejdžu".
SCENSKA OPREMA
Cela tehnička oprema (dekor, rekvizita, rasveta) a) nekog pozorišta b) neke scene (kao
sastavnog dela pozorišta ili neke druge institucije), c) određene predstave.
SCENSKA RADNjA
Radnja koja ima za cilj scenski iskaz. Niz povezanih postupaka u scenskom delu. Scenski
oblik izražavanja u pozorišnim predstavama. Scenska radnja je izražajni osnov svakog
scenskog dela. Scenski delati, znači delajući delovati na publiku. Delovati onako kako
nalaže predstava - celina čije su oni deo.
SCENSKA RASVETA
1. Skup svih svetlosnih tela i urađaja koji se koriste za rasvetu i svetlosne efekte na sceni
u toku pripreme i realizacije predstave. 2. Služba u pozorištu koja se bavi organizacijom,
realizacijom svetlosnih potreba u toku pripreme i realizacije predstave i održavanjem
svetlosnih uređaja i tela. Sastavni je deo tehničkog sektora pozorišta.
SCENSKA SLIKA
Skup svih audio i vizuelnih sastojaka pozorišnog čina.
SCENSKA ŠMINKA
(nem. Schminke - sredstvo za privremeno ulepšavanje boje i izraza lica) ) Posebni
kozmetički proizvodi koji se koriste za maskiranje - šminkanje izvođača za potrebe
pozorišnih predstava; 2) način maskiranja scenskih izvođača uz pomoć posebnih
kozmetičkih sredstava (boja, veštačkih trepavica i sl.).
SCENSKI MENADžER
Stručno lice odgov orno za tehničku realizaciju pozorišne predstave na sceni. Njegove
obaveze su da sa: punom odgovornošću vodi scensko-tehnički tim u procesu produkcije i
prikazivanja predstava.
SCENSKI MOST, ŠNIRBODEN
(en. catwalk) Uzani metalni most preko i iznad scene sa koga dekorateri mogu da
nameštaju i pokreću dekor koji je obešen iznad scene.
SCENSKI POKRET
Jedno od osnovnih izražajnih sredstava scenskih umetnika (glumaca, pevača). Njegovu
realizaciju u predstavi po ideji i konceptu reditelja sprovodi stručnjak za scenski pokret
(glumac koji se specijalizovao za ovu oblast ili koreograf).
SCENSKI PROSTOR
Mesto unutar pozorišnog prostora (mada je moguće i van pozorišnog prostora) na kojem
deluju glumci, tj. na kojem se realizuje scenska radnja. To može biti prostor posebno
pravljen za scensko izvođenje, ili bilo koji prostor adaptiran za potrebe scenskog
izvođenja, ili za koji autori ovakvog događaja smatraju da je adekvatan. Može da bude
otvoren prostor: amfiteatar, trg, ulica, deo šume, livade i sl. ili zatvoren prostor: pozorišna
scena, koncertna bina, sportska dvorana, fabrička hala, stan...
SCENSKI SLIKARI
Poseban stručni tim koji je odgovoran za likovnu obradu scenografije, tj. islikavanje
scenografije. Sačinjavaju ga posebni likovni i primenjeni umetnici (slikari, vajari,
dizajneri) koji su obučeni za stručno obavljanje ovih specifičnih poslova.
SCENSKI TEG
Olovni ili metalni teg koji služi kao kontra teret u postavljanju scenografije na sceni.
SELEKTOR
(lat. seligere - odabrati, selectio - onaj koji odabira) Poz. - stručno lice koje vrši odbir
predstava za program nekog festivala, a na osnovu programskog koncepta, karaktera i
tipa festivala. U nekim slučajevima izbor vrši selekciona komisija.
SENTIMENTALNA DRAMA
(fr. sentimental - podložno osećanjima, osetljivo, bolećivo) Drama koja ima za cilj da kod
gledaoca izazove snažna osećanja, da ga „gane do suza". Nastala je u Francuskoj u
osamnaestom veku.
SENZIBILITET
(nlat. Sinsibilitas - osetljivost) Pojačana čulna osetljivost. Osetljivost na spoljašnje
delovanje, sposobnost za primanje utisaka.
SEPARATNI PROSTOR
(en. Area separation) Posebno omeđeni prostori na sceni. Odvajanje scene svetlom u
odgovarajuće delove, koji mogu biti zasebni ili zajednički osvetljeni.
SEZONA
(fr. saison, lat. satio - sejanje, setva) Pozorišna sezona je vreme kontinuiranog igranja
predstava između dve pauze - odmora. Kod nas je to period od septembra-oktobra jedne
do jula naredne godine. U nekim pozorištima se sezona računa po kalendarskoj godini.
SIMBOLISTIČKI TEATAR
Umesto da prikazuje stvarni život, pokušava da simbolima (slikom, bojom, rečju) stvori
efekat sličan onom koji postiže muzika i da stvori sintetičku pozorišnu predstavu koja će
kod gledaoca probuditi maštu i povesti ga u svet snova. Javlja se na prelazu iz XIX u XX
vek i naročito je zaslužan za izdvajanje režije kao autohtone pozorišne umetnosti.
Simboličke drame pisali su Moris Meterlik i Pol Klodel.
SIMULTANA POZORNICA
Scenski prostor brojnih žanrova srednjevekovnog pozorišta na kome su istodobno
(simultano) vidljiva sva glumačka boravišta i mesta igre. - mansija
SINOPSIS
(gr. sfnopis) Nacrt, skica, pregled. Poz. - kratak, sažeti prikaz sadržaja scenskog dela.
Služi kao podloga za dalju razradu komada, ili u informativne svrhe.
SIROMAŠNO POZORIŠTE
Koncept siromašnog pozorišta definisao je poljski reditelj Jerži Grotovski sa svojim
Teatrom laboratorijom – grupom od svega devet ljudi (sedam glumaca, Grotovski i jedan
kritičar) koja je u „laboratorijskim" uslovima pokušavala da pravi predstave oslobođene
svih spoljnih efekata - „čisto pozorište", „pozorište suštine". Tako su odbacili
scenografiju, maske, bogate kostime... i došli do zaključka da je suština pozorišta -
glumac, a da se bez ostalih elemenata može. Međutim, ubrzo prestaju da prave predstave
i bave se nekom vrstom grupne psihoterapije pozorišnim sredstvima.
SISTEM
(gr.) 1. Utvrđeni raspored delova u skladnu celinu. 2. Skup bitnih principa ili činjenica
izloženih logičnim putem. 3. Utvrđeni red u nekom poslu. U pozorištu unutrašnji sistem
podrazumeva organizaciju i delovanje u samom pozorištu, dok pozorišni sistem
podrazumeva organizaciju i delovanje pozorišta u jednom društvu. pozorišni model
SITUACIJA
(lat. situs; nlat. Situation - položaj, stanje, prilike) Stanje, odnosno skup okolnosti i prilika
u kojima se neko nalazi. U pozorišnom smislu - dramska situacija je deo priče u kome
likovi vrše neku razmenu (emociju, reči, pokret) sa određenim, najčešće suprotstavljenim
ciljevima i željama.
SIŽE
(fr. sujet, lat. subjectum) Predmet, Sadržina. Kratki sadržaj nekog govora, teksta,
književnog dela, dramskog teksta...
SKEČ
(eng. sketch - nacrt, skica) Kratka dramska forma sa izrazito humorističkim sadržajem.
SKENA
(gr.) U antičkom pozorištu, isprva šator izvan vidnog polja gledaoca u kome se presvlače
glumci tragedija. Kasnije čvrsta drvena građevina na kamenim temeljima koja uz rub
orkestre postaje bitan deo scenskog prostora.
SKOMRAH
(rus. skomrah) Putujući glumac u staroj Rusiji. Slično svojim evropskim kolegama
žonglerima, truverima i trubadurima, svoje programe bazira na šaljivim pesmama koje su
bile satirične, često i skaradne, uz muziku, igru i akrobatiku. Okupljali su se i u putujuće
družine koje su krstarile Rusijom.
SLENG
(eng. slang) Specifičan jezik određene grupe ljudi (ulični govor, jezik pojedine profesije
ili zanimanja).
SLIKA
Poseban, celovit deo čina u okviru scenskog dela (drame, opere, baleta). Neka dela su
komponovana samo po slikama (nemaju uobičajenu podelu na činove).
SLIKARSKA RADIONICA (SLIKARNICA)
Posebna radionica koja vrši pripremu realizaciju likovne obrade i islikavanje
scenografije. Opremljena je odgovarajućim mašinama i alatima. Često je u sastavu
scenografske radionice, a može da se nalazi u posebnom objektu van pozorišta.
SMOTRA
Javni pregled, prikaz. Organizovani susret pozorišnih predstava na jednom mestu, sa
ciljem prestavljanja projekata, dostignuća i razmena iskustava. Ponekad takmičarskog
karaktera.
SOCIOLOGIJA POZORIŠTA
Teatrološka disciplina koja različitim metodama analizira društveni aspekt scenske
umetnosti - pozorišta.
SOLISTA
(lat. solus - sam, bez društva) Pevač (igrač) koji peva (igra) samostalnu ulogu ili deonicu
uz pratnju klavira, orkestra, hora ili baletskog hora.
SOLO
(it. solo - sam, bez pratnje, bez pomoći) Samostalno izvođenje igračke, muzičke ili bilo
koje druge izvođačke numere, deonice ili scene.
SONATA
(it. suonare - sviranje) Muzički oblik srodan sviti, od koje se udaljuje gubeći plesni
karakter, nastao u doba Baroka. Uopšte označava kompoziciju za sviranje nasuprot
kantati, kompoziciji za pevanje.
SONG
(en. song - pesma) Poz. - pesme koje su sastavni deo mjuzikla, kabaretskih ili, ređe,
dramskih predstava.
SOPRAN
(it. soprano) Najviši ženski glas; pevačica koja peva ovaj glas.
SOTIJA
(fr. sotte) Šaljive i komične dramske igre iz petnaestog i šesnaestog veka u kojima je
glavno lice luda (sot).
SPEKTAKL
(lat. spectaculum, fr. spectacle - pogled, prizor; pozorište, gledalište) Predstava, pogotovu
ona sa bogatim dekorom, kostimima, tehničkim efektima i velikim brojem izvođača -
raskošna u vi-zuelnom smislu.
SPONZOR
(lat. spondere) Lice ili privredni subjekt koji pruža materijalnu pomoć neprofitnim
organizacijama, očekujući neku korist (reklama, građenje imidža, poreske olakšice...)
Sponzorstvo u pozorištu podrazumeva pomoć kroz novčana sredstva, robu ili usluge.
Postoji više vrsta sponzora u za-visnosti od učešća u produkciji: - Generalni sponzor
pozorišta, - sponzor sezone, - sponzor dela umetničke produkcije (drame, opere, baleta), -
sponzor predstave, - sponzor određene manifestacije (jubilej, događaj, gostovanje i sl.)
Postoje još i nazivi kao što su dijamantski, zlatni, srebrni sponzor i sl. Odnosi sa
sponzorom se definišu posebnim dokumentima (ugovorima, protokoli-ma, sporazumima i
sl.).
SPOT
(en.) 1. Kratki reklamni video zapis koji se koristi za potrebe medijske televizijske
propagande. 2. Jaki reflektor kojim se prati izvođač na sceni. Značajan je za osvetljavanje
solo uloge, nastupa.
SREDNjOVEKOVNO POZORIŠTE
Srednji vek, tj. crkva koja u njemu igra presudnu ulogu, prekida raniju pozorišnu tradiciju
u Evropi. U okviru same crkve javlja se novi oblik pozorišnog izražavanja - crkvena
drama, koja se bavi isključivo biblijskim temama i ima za cilj širenje crkvenih ideja i
moralnih i drugih načela. Nasuprot ovoj pozorišnoj formi javlja se pučko pozorište koje
nastaje iz narodne potrebe za zabavom. Bazira se na improvizacijama a šire ga putujući
glumci i zabavljači.
STAĐONE
(it. stagione - sezona) U pozorištu naziv za vrstu teatra koje izvodi iste predstave od
premijere do skidanja sa repertoara. To najčešće zavisi od interesovanja publike i
komercijalnog efekta. Drugačije od repertoarskog - stalnog izvođenja različitih predstava.
STAR
(eng. star - zvezda) Izuzetno popularni umetnik (filmski, TV, estradni, pozorišni).
STAR SISTEM
(kol) Princip rada pozorišta koji se bazira na angažovanju izuzetno popularnih umetnika -
zvezda. Ovaj princip je osnova rada u komercijalnim pozorištima, naročito na Brodveju u
Njujorku i Vest Endu u Londonu.
STATISTA
(lat. stare - stajati) Statista je učesnik u predstavi sa sasvim malim zadatkom, uglavnom
bez teksta. Statisti su uglavnom amateri i angažuju se po projektu, a odabir vrši reditelj
predstave uz pomoć vođe statista (u pozorištima u kojima postoji ovakav službenik).
STATIV
(nlat. Stativum - stalak, postolje) U pozorištu šipka od drveta ili metala koja služi za
kačenje svetlosne ili tonske opreme, delova scenografije.
STATUT POZORIŠTA
(lat. Statutum - zakon, osnovni zakon; pravila nekog društva) Najviši pravni akt
pozorišta. Definiše sve principe delatnosti i poslovanja pozorišta.
STIH
(grč. stichos) Niz metrički sređenih ritmova koji uz pomoć rime, aliteracije ili asonancije
čine celinu. Neki dramski komadi su pisani u stihu.
STIL
(grč. stflos, lat. stilus – gvozdena „olovka" kojom se pisalo po voštanim ta blicama)
Način, oblik kreativnog izražavanja.
STILIZACIJA
(nlat. stilisatio) Davanje stila; menjanje prirodnog oblika u duhu određenog umetničkog
shvatanja (na primer odbacivanjem svega sporednog i svođenjem predmeta ili pojava na
suštinu).
STROP
(en. strop) Plafon. U pozorištu deo iznad scene.
STRUČNI ŽIRI
Posebno tim stručnjaka za određenu oblast formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili
društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje prezentiranih pojedinačnih ili
kolektivnih dela.
STRUKTURA
(lat. structura - sklop, sastav, način građenja) Strukturu dramskog dela ili predstave čine
njihovi delovi i način na koji su ti delovi poređani i povezani.
STVARALAČKI PROCES
Kreativni proces nastajanja umetničkog dela od inspiracije, ideje, preko procesa
realizacije do finalizacije. Stvaralački proces može da bude individualan i kolektivan. U
pozorištu je taj proces kolektivni, a završni proizvod je predstava. U neku ruku,
stvaralački proces se u pozorištu ne završava premijerom, već se nastavlja i kasnije, u
toku prikazivanja predstave.
SUBRETA
(fr. souhrerte - sobarica) Lik okretne, visprene, dovitljive, duhovite sobarice - sluškinje.
Ponikla u komediji del arte, česta kod francuskih komediografa Molijera, Bomaršea i
drugih. U operetama i mjuziklima pevačica (obično sopran) koja tumači vesele i komične
uloge.
SUFITA
(it.) Vrsta scenske zavese. Sakriva od pogleda gornji deo mehanizma scene (rasvetu).
SUFLER
(fr. souffleur - šaptač) Poz. - posebno obučeno stručno lice koje, ne ometajući predstavu,
skriven iza kulise ili sa strane scene, tihim glasom govori, došaptava tekst izvođačima u
toku predstave, ako se ukaže potreba. Tokom proba u mnogome pomaže glumcima da
savladaju tekst uloge. Sufler za svoj rad koristi posebnu suflersku knjtu, u koju upisuje
sve važne naznake vezane za tekst (pauze, akcenti i sl.)
SUVI LED
Zamrznuti karbon dioksid koji se koristi u stvaranju efekata izmaglice i pare.
SVEČANA LOŽA
(kol.) Bolje opremljene lože u pozorištu, sa kvalitetnijom akustičnom i vizuelnom
pozicijom. U ovim ložama sede uglavnom specijalne zvanice.
SVETLOSNI PARK
U pozorištu skup svih svetlosiih tela sa kojima raspolaže pozorište ili ansambl, trupa, koji
služi za opsluživanje svetlom i svetlosnim efektima u toku pripreme i realizacije
pozorišnih predstava.
SVETLOSNI PULT
mikseta za svetlo
SVITA
(fr. suite - sled, niz) Muzički oblik nastao u vreme Baroka povezivanjem plesnih
kompozicija u jednu celinu. Ponekad su sastavii delovi celovečernjeg baleta.

TAKT
(lat. tactus - dodir) Ravnomerna podela vremena (na primer u nekoj sceni), ravnomerno
kretanje (na primer u plesu). Muz. - grupa tonova dobijena ravnomernom podelom niza
tonova. U muzici takt je jedan od osnovnih formi izvođenja, važan je za dosledno
sprovođenje ritma dela.
TALENT
(gr. talanton, lat. talentum) Poseban prirodni dar. Niz od prirode stečenih nadarenosti i
sposobnosti koje čoveku omogućavaju da upornim vežbanjem postigne uspešnu
realizaciju određenih veština i profesija. Izuzetno je važan preduslov za bavljenje
umetnošću.
TALIJA
(gr. Thalia, Thaleia) Jedna od devet muza iz grčke mitologije, zaštitnica dramskog
pesništva, posebno komedije, tj. pozorišta. Otud se za pozorište kaže Talijin hram.
TANTIJEMA
(fr. tantieme) Određeni udeo u nečemu, deo koji pripada nekome: učesniku, saradniku u
nečemu. Na-ročito nadoknada za rad umetnika na ime njegovih autorskih ili izvođačkih
prava. Autorske tantijeme - procenat od prodaje knjiga, korišćenja kompozicije,
izvođenja predstave, emitovanje filma... Dobijaju ih autori (pisci, scenaristi, kompozitori,
reditelji...). Izvođačke tantijeme - procenat od prodaje CD, kaseta i sl, od emitovanja
snimka koncerta ili predstave na TV ili radiju, prihod od ulaznica za predstave... Dobijaju
ih izvođači - glumci, pevači, muzičari, igrači.
TEATAR
(grč. theatron - pozornica, pozorište) pozorište
TEATRALNOST
(gr. theatralis) Osobine onog što je pozorišno. Fig. - sračunatost na efekat, neprirodnost,
izveštačenost, ponašanje u svakodnevnom životu kao na pozornici.
TEATROLOG
(grč. theatron, logos - reč, govor) Naučnik, stručnjak koji istražuje pozorišnu umetnost.
TEATROLOGIJA
(grč. theatron, logos - reč, govor) Nauka o pozorištu, koja se bavi istorijom, teorijom i
drugim relevantnim pitanjima vezanim za pozorišnu umetnost. Javlja se u drugoj polovini
devetnaestog veka, a definiše se i izdvaja kao posebna nauka u dvadesetom veku.
TEATRON
(gr.) Gledalište u antičkom grčkom pozorišnom prostoru. Pretežno polukružnog oblika,
uklesanog u padinu brega, podeljeno na klinove.
TEHNIČKA LISTA
Plan, skica i spisak tehničkih potreba koje su neophodne za realizaciju predstave. Vrlo su
važne prilikom gostovanja na drugim scenama. Potrebno je da budu sveobuhvatne i
precizne, kao i da budu dostavljene na vreme domaćinu.
TEHNIČKA PROBA
Posebna proba na sceni, na kojoj se utvrđuju tehničke performanse predstave. Obično
neposredno prethodi prvoj generalnoj probi. Tada se prvi put postavlja pravi dekor na
scenu (pre toga je korišćen markirni), postavljaju se svetlosni štimunzi, uvežbavaju
promene dekora, štimunga, tonskih i drugih efekata, i ostalih elemenata tehničke podrške
predstavi.
TEHNIČKA PRODUKCIJA
Segment u organizaciji pozorišta odgovoran za tehničku realizaciju u procesu pripreme,
produkcije (proizvodnje) predstave i u procesu eksploatacije predstave (prikazivanje u
tekućem repertoaru, gostovanja, učešće na festivalima, revijama i sl.). U nekim modelima
pozorišnog organizovanja (Amerika, Australija, Engleska) postoje pozorišta koja svoju
organizacionu strukturu baziraju samo na tehničkoj produkciji, organizovani su kao dobar
pozorišni tehnički servis, ne bave se produkcijom predstava već samo pružanjem usluga u
procesu prikazivanja predstava.
TEHNIČKI DIREKTOR
Rukovodilac tehničkog sektora, vodi i organizuje rad ovog sektora i snosi odgovornost za
njegov rad.
TEHNIČKI SEKTOR
Služba u okviru pozorišta koja je zadužena za: 1. izradu opreme za predstave (radionice:
stolarska, krojačka, obućarska, slikarska i dr.), 2. tehničku realizaciju izvođenja predstava
na sceni i gostovanjima, 3. održavanje tehničke ispraviosti zgrade i opreme. To je složeni
mehanizam sačinjen od brojnih odeljenja i mnogo različitih, specifičnih zanimanja.
TEHNIKA DRAME
(grč. techne - veština, zanat, umetnost, mehanička spretnost; technicos - umetnički,
zanatlijski) U umetnosti - nauka, skup pravila za stvaranje nekog umetničkog dela,
naročito u vezi sa upotrebom mehaničkih sredstava, na primer tehnika glume, tehnika
plesa, tehnika sviranja, tehnika disanja (u glumi). Otuda tehnika drame - skup pravila za
pisanje dramskih dela.
TEKST
(lat. textus - tkanje, sadržaj) Reči, sadržina nekog književnog ili naučnog dela, napisa i sl.
Dramski tekst - književno delo namenjeno scenskom izvođenju (bez napomena,
predgovora, ilustracija i sl, dakle samo osnovni sadržaj).
TELEVIZIJSKA DRAMA
1) Posebno dramsko delo napisano, ili adaptirano za televizijsko izvođenje; 2) izrežirano
i snimljeno dramsko delo, spremno za emitovanje na TV.
TEMA
(gr. thema - stavljeno, postavljeno) Predmet, osnovna misao nekog dela. Muz. - osnovna
misao koja može da se razvija i javlja u varijacijama.
TEMPO
(lat. tempus - vreme, brzina kretanja) Stepen brzine odvijanja neke radnje (izgovorene
reči, stiha ili segmenta teksta, pesme, muzike, pokreta). Brzina odvijanja predstave i
njenih delova.
TENOR
(lat. tenere, ita. tenore - držati) 1) Muški glas visokog tonaliteta; 2) pevač koji poseduje
visoki glas; najčešće su glavne uloge u operama i operetama pisane za tenora.
TENZIJA
(lat. tensio - nategnutost, zategnutost) Usiljenost, napetost. Unutarnja napetost i tora je
sastavni deo svakog stvaralačkog procesa. U drami tenzija se javlja između sukobljenih
likova, „unutar lika", njegovih misli i osećanja, između aktera i publike...
TESPIS
(gr. Thespis) Glumac u antičkoj Grčkoj. Bio je i vođa trupe koja je u šestom veku pre
nove ere izvodila prestave u antičkim gradovima. Prvi je izveo jednog glumca ispred
hora, tj. ustanovio dijalog hora sa jednim učesnikom, te se zbog toga smatra osnivačem
drame. Pretpostavlja se da je baš on bio taj prvi glumac.
TESPISOVA KOLA
(gr.) Kola na kojima je Tespisova pozorišna trupa obilazila gradove stare Grčke, a koja su
služila i kao pozornica.
TETRALOGIJA
(gr. tetra - četiri; logos - reč, govor) Četiri dramska dela jednog autora, objedinjena u
jednu celinu, tj. povezana zajedničkom idejom ili sadržajem. Nastala u staroj Grčkoj
spajanjem tri tragedije i jedne satirske igpe istog autora u jedan program.
TEZA
(gr. thesis - stavljanje, postavljanje) Postavka, tvrdnja, stav - naročito sporan stav, koji
treba dokazati. Komad sa tezom - dramsko delo sa tvrdnjom koju autor tokom radnje
pokušava da dokaže.
TEZGA
(kol.) Popularni naziv za slobodno komercijalno ugovaranje nastupa umetnika i čitavih
predstava na tržištu koje ne mora da bude u okviru pozorišta i institucija kulture. Najčešći
su to oblici saradnje umetnika sa estradom.
TIM
(en. team) Skup pojedinaca koji deluju kao celina i ima zajednički cilj.
TIMSKI RAD
Oblik organizacije kada članovi tima pojedinačno i zajednički deluju ka ostvarivanju
određenog cilja. Ovaj oblik je vrlo važan za pozorište, tj. rad u pozorištu se bazira na
timskom radu. U svakoj grupi ključ produktivnosti je zajednički - timski rad. Ovo aludira
na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbiotičkim odnosima između svih članova.
Od centralne važnosti je sposobnost svake individue da bude prilagodljiva. Takav odnos
će voditi ka osećaju druželjubivosti - prihvaćenosti i uspešnom svršetku timskih ciljeva.
Važno je da se shvati da će dobar tim deliti svoje veštine, sposobnosti i iskustva kroz
interaktivan i fleksibilan način.
TIP
(gr. typos - oblik, lik, otisak) Obrazac, uzorak. Karakterističan primerak neke vrste, roda.
Poz. - lik koji sadrži osobine karakteristične za veliki broj osoba određene vrste,
kategorije (tip ljubavnika, tip spadala, tip naivke, tip tvrdice...). Suprotno karakterni lik,
karakter.
TIRADA
(fr. tirade) Dugačak govor koji se izgovara bez prekida, bujica reči. Često - isprazno
blebetanje.
TITL APARAT
Mašina za titlovanje kojom se emituje prevedeni tekst na displej.
TLOCRT GLEDALIŠTA
Plan gledališta sa rasporedom sedišta. Često sa iskazanim kategorijama. Služi za
kvalitetan prikaz mesta za sedenje u odnosu na scenu. Ističe se pored blagajne za prodaju
ulaznica kako bi publika mogla kvalitetnije da izabere mesta koja želi.
TLOCRT SCENE
Plan scene sa dimenzijama i podacima o izlazima, rotaciji, propadalištima i tehničkim
referensama (cugovi, rasveta, ton i sl.). Služi za bolji pregled prilikom postavljanja novih
projekata, a šalje se i gostujućim ansamblima kako bi se scenograf i reditelj upoznali sa
mogućnostima scene.
TON
(grč. tonos, lat. tonus) Zvuk koji nastaje pravilnim treperenjem elastičnih predmeta, koji
se prenosi (obično putem talasa kroz vazduh). Ton proizvode glasne žice, muzički
instrumenti i dr.
TON MAJSTOR
majstor tona
TONSKI PULT
mikseta za ton
TOTALNO POZORIŠTE
(lat. totalis - ceo, potpun, sav; fra. totalitaire - zbrajanje, sabiranje, ukupnost) Pozorište
koje angažuje sve vrste umetnosti u procesu stvaranja predstave.
TPI DE-3D
Tri dimenzije, trodimenzionalno. Kreiranje efekata trodimenzionalnošću. U savremenom
pozorištu se ovaj sistem koristi za scenografiju i druge scenske efekte putem filmske,
elektronske i laser projekcije.
TRAGED
(grč. tragodos) Pisac tragedija.
TRAGEDIJA
(grč. tragodia - jarčeva pesma) Vrsta dramskog dela. Nastala je u staroj Grčkoj. Ime je
dobila po pesmi koja je pevana na svetkovinama posvećenim bogu Dionisu, tokom
prinošenja žrtve - jarca, a hor je bio zaodenut jarećim kožama. Uz komediju sačinjava
temelj dramske, a samim tim i pozorišne umetnosti. Teme su „uzvišene", obično govori o
visokim kategorijama: etičkim, socijalnim, istorijskim i drugim; likovi su izuzetno
karakterni, uz čestu pojavu bogova i drugih natprirodnih pojava. Kod čitalaca (gledalaca)
izaziva snažna osećanja, a koban kraj dela u kojem tragični junak životom plaća za svoju
tragičnu krivicu, treba da dovede publiku do prosvećenja (po Aristotelu - katarza).
TRAGIČAR
(grč. tragikos) 1) Glumac - tumač uloga u tragedijama; 2) traged.
TRAGIKOMEDIJA TRAGIKOMEDIJA
(grč. tragodia, komodia) Poseban oblik dramskog izražavanja koji u sebi sadrži elemente
tragedije i komedije. Uglavnom ima srećan završetak.
TRANSFORMACIJA
(lat. transformatio) Preobražavanje, pretvaranje, preobličavanje. Poz. -veština, sposobnost
scenskog umetnika da se preobrati u lik koji tumači.
TRANSPORTER
(fr. transporteur) Urećaj ili mašina za prenošenje robe i materijala. Osoba koja se bavi
prenošenjem neke robe materijala i sl. Poz. - radnik koji vrši dostavu (transport) dekora
od magacina dekora do scene na kojoj se izvodi predstava (tu dekor preuzimaju
dekorateri) i obrnuto.
TRAVESTIJA
(lat. trans - pre; vestire - obući; ital. travestire) Prerušavanje, presvlačenje, izokretanje,
izvrtanje na šaljivo. Prerada ozbiljnog književnog dela u komično - oblik parodije.
TREMA
(gr. tremo - drhtim) Veliko uzbućenje, drhtanje, vrsta straha pred javni nastup (ispit,
govor i sl.) Poz. - uzbuđenje koje doživljava umetnik pre i za vreme scenskog nastupa. U
izvesnoj meri može da bude stimulativno, kao osećaj odgovornosti i koncentacije, ali kad
je jakog intenziteta može da oteža nastup ili ga čak potpuno onemogući („blokirajuća
trema").
TRIJUMF
(gr. thriambos, lat. triumphus) Prvobitno - svečana povorka s pesmom u čast boga
Dionisa (u staroj Grčkoj); potom, kod starih Rimljana - svečani ulazak u grad vojskovođa
i vojske posle velikih ratnih pobeda. Danas - veliki uspeh; radost, slavlje zbog uspeha.
TRILER
(eng. thriller) Književno delo, dramski komad, film sa detektivskim, kriminalističkim ili
špijunskim saržajem. Muz. (ital. trillio, nem. Triller), treperenje tona usled brzog
ponavljanja.
TRILOGIJA
(gr. trilogia) Tri samostalna dela jednog autora koja su povezana zajedničkom idejom ili
sadržajem. Tri tragedije istog autora kojima su se grčki pisci takmičili na Dionizijevim ili
Olimpijskim igrama (uporedi: Tetralogija)
TRITAGONIST
(gr.) U antičkoj Grčkoj tragediji - treći glumac. Igra manje značnije uloge – najčešće
govori prologe pre početka drame.
TROJA VRATA
U pozorišnim građevinama antičke Grčke tri izlaza iz skene na proskenion i pred orkestru
u obliku vrata. Prema rimskom arhitekti Vitruviu srednja su bila veća (porta regia) i
služila za protagosnistu. Po strani su bila manja (porta hospitalia) i kroz njih su izlazili
deuteragonisti (sporedni glumci).
TRUBADUR
(fr. troubadour, ital. trovatore) Srednjevekovni pesnici-pevači. Svoja dela su uglavnom
samostalno izvodili ili ih davali lutujućim glumcima žonglerima. U Nemačkoj su
nazivani Minnesangeri. Fig. - ljubavni pesnik.
TRUPA
(lat. turba, fr. la troupe, nem. Truppe - mnoštvo, gomila, četa) Skup pozorišnihumetnika,
glumačka, baletska družina. Često putujuća družina.
TRUVERI
(fr. trouvere) Putujući pesnici-pevači u severnoj Francuskoj u srednjem veku.
TUPE
(fr. toupet - kovrdžav pramen kose iznad čela) Vrsta perike - umetak koji pokriva deo
glave iznad čela, teme.
TURNEJA
(fr. tournee) Organizovano putovanje od mesta do mesta. Poz. - gostovanja jednog
pozorišta, ansambla, trupe organizovana u više gradova, na više scena, sa jednom ili više
predstava (bez vraćanja u sedište).
TV MONITORING
(en. TV monitoring) 1. video nadgledanje. U pozorištu se koristi za nadgledanje stanja na
sceni, oko scene, u bek stejdžu, glumačkom salonu i drugim mestima važnim za praćenje
relizacije predstave. 2. pregled iz televizijskih javnih glasila. Postoje posebne agencije
koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem inserata, priloga i sl. iz
televizijskih medija za određene klijente. Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis
da joj se prikupe svi prilozi koji se na njega odnose. Ova aktivnost je vrlo važna zbog
jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorišta u
javnosti, kao i teatarske dokumentacije.

UČENA KOMEDIJA
komedija erudita.
UGOVOR O ANGAŽOVANjU PO PROJEKTU
Najčešći oblik angažovanja u pozorištu, podrazumeva angažovanje umetnika ili saradnika
samo za određeni projekat, tj. predstavu. Obostrane obaveze traju od početka rada na
predstavi pa do skidanja predstave sa repertoara.
UGOVOR O ANGAŽOVANjU ZA SEZONU
Podrazumeva angažovanje izvršioca posla (umetnika, saradnika) samo za jednu
pozorišnu sezonu; ako postoji potreba, vrši se obnavljanje ugovora po istom principu, tj.
angažovanje za narednu sezonu. Ovaj vid ugovaranja je najčešći oblik angažovanja
umetnika u evropskim repertoarskim pozorištima. U nekim zemljama (Nemačka,
Francuska...) nakon 15 godina neprekidnog angažovanja pozorište može da angažuje
umetnika za stalno, tj. na neodređeno vreme.
UGOVOR O STALNOM ANGAŽOVANjU U POZORIŠTU
Pravni akt kojim se umetnik, saradnik ili izvršilac drugih poslova angažuje na
neodređeno vreme, a na radno mesto koje je definisano u organizacionoj šemi -
sistematizaciji radnih mesta u pozorištu. Ovakav način angažovanja je moguć samo u
institucionalnom pozorištu, koje po svom satatusu i pravnim aktima može da prima
zaposlene u stalni radni odnos.
UKUS
Sistem estetskih pogleda, odnosno estetsko merilo. Osećanje i smisao za lepo.
Sposobnost vrednovanja umetničkih dela. Ukus može da bude posebna estetska
osetljivost pojedinca, neke socijalne grupe ili epohe.
ULAZNICA
Bilet, karta za pozorišne predstave. U novije vreme na ulaznici su štampani relevantni
podaci: naziv predstave, vreme prikazivanja, mesto u gledalištu i cena.
UMETNIČKI DOŽIVLjAJ
(kol.) Dojam, utisak koji umetničko delo ostavlja na korisnika: gledaoca, slušaoca,
čitaoca; impresija koju delo ostavlja na primaoca u trenutku ostvarivanja komunikacije,
kao i kasniji, trajni utisak.
UMETNIČKI SEKTOR
(kol.) Najznačajniji segment pozorišne organizacije. Čine ga umetnički ansambli (drame,
opere, baleta), sa svojim odeljenjima kao što su dramaturška, pedagoška i sl. Odgovoran
je za umetničku realizaciju pozorišnog programa, predstava.
UMETNIČKO VEĆE
(kol.) Umetničko veće je stručno umetničko savetodavno telo u nekim pozorišnim
kućama, koje utiče na osnovne umetničke pravce i karakter repertoarske politike.
Sačinjavaju ga priznati i potvrđeni pozorišni stvaraoci.
UMETNIK
Čovek sa posebnim darom, sposobnostima, veštinama, tj. daroviti kreativac za umetnička
dela. Onaj koji stvara umetnička dela na način koji pričinjava estetsko uživanje.
UPRAVA POZORIŠTA
menadžment pozorišta.
UPRAVNI ODBOR
Najviše upravno telo u pozorištu. Postavlja ga vlada u čijoj je nadležnosti pozorište
(opštinska, gradska, regionalna, republička) i njoj je odgovoran za svoj rad. Upravni
odbor sačinjavaju predstavnici nadležnog osnivača, predstavnici privrede, priznati
pozorišni stručnjaci, predstavnici zaposlenih iz pozorišta i upravnik pozorišta.
UPRAVNIK POZORIŠTA
(kol.) Upravnik je rukovodilac u pozorištu sa najvišim ovlašćenjima, tj. najviši
rukovodilac i nosilac upravljačke uloge u većim pozorišnim kućama, tj. u pozorištima
koja imaju više sektora sa direktorima na čelu. Postavlja ga osnivač (država, regija, grad),
ili vlasnik ako je u pitanju privatno pozorište. Odgovoran je za izvršnu vlast u pozorištu,
kao i za celokupnu tekuću delatnost pozorišta. Može po potrebi da ima pomoćnika (ili
zamenika,) na koga prenosi deo ovlašćenja.
UPRIZORENjE
Izvesti, postaviti na scenu. Predstava, izvedba
USKAKANjE U ULOGU
Hitno menjanje nekog aktera u pozorišnoj predstavi (glumca, pevača, igrača), koji je
bolešću ili drugim razlogom sprečen da odigra svoju ulogu.
UVERTIRA
(fr. ouverture - otvaranje, početak) Uvod u neko veće muzičko delo (operu, balet,
oratorijum...). Izvodi ga orkestar.

FABULA
(lat. fari - govoriti, pričati) Priča, sadržaj, predmet književnog dela.
FAH
(nem. Fach) Grana (nauke), struka. Uža specijalnost u nekoj oblasti znanja i veština. Poz.
- specijalizacija, usko usmerenje nekog umetnika (npr. satiričar, pisac vodvilja, glumac u
mjuziklu, karakterni epizodista...).
FALŠ
(nem. falsch - pogrešan, lažan, loš, s manom) Muz. - pogrešna intonacija. Poz. -
pogrešno, neiskreno tumačenje uloge.
FALSET
(it. falsetto) Najviši registar čovečjeg glasa ostvaren samo govornim organom, bez
rezonance iz grudnog koša.
FARSA
(lat. farcire, fr. farce - zapušiti, napuniti) Prvobitno - komična međuigra u srednje-
vekovnim misterijama. Potom – posebna manja dramska forma popularnog
grubohumorističkog sadržaja, poiekad sa primesama satiričnog. Lakrdija, burleska.
Razvija prve socijalne tipove. Bila je inspiracija italijanskoj komediji del arte, Molijeru
pa i Šekspiru.
FAU EFEKAT
(nem. Verfremdung) Efekat začudnosti, otuđenja. Pojam koji u pozorište uvodi Bertolt
Breht, osnova njegove teorije glume, koja je suprotna teoriji Stanislavskog (gluma
preživljavanja), a koja od glumca zahteva da se distancira od lika i da ga kritički prikaže,
tako da i predstava izazove kod gledalaca kritički odnos prema prikazanom.
FERZENK
propadalište.
FESTIVAL
(lat. festum, fr. i eng. Festival - velika svečanost s muzikom) Svečanost, praznik.
Povremene ili stalne organizovane manifestacije, koje okupljaju najbolja ostvarenja iz
oblasti jedne ili više umetnosti, u vidu: smotre, revije, susreta, takmičenja. Vrlo su
značajne, jer daju uvid u stanje u toj oblasti umetnosti, omogućavaju razmenu iskustava i
ideja, a imaju i stimulativni, podstrekački efekat.
FIGURA
(lat. figura - lik, oblik, pojava, slika, stas, rast, prilika) Muz. - tonski ukras. Poetski –
slikovit izraz, slika predstavljena rečima. Koreografski - slike, oblici prikazani pokretima
i stavom plesača
FILHARMONIJA
(gr.) orkestar
FINALE
(lat. finale) Kraj, završetak. Završni deo muzičkog dela, pozorišne predstave ili čina.
FINESA
(fp. finesse) Nešto naročito fino, tačno, precizno (napravljeno, opisano i sl.) Poz. -
istančano, prefinjeno, precizno tumačenje i interpretiranje umetničkog dela.
FITBEK
(en. feedback) Povratna sprega. Povratna informacija. Poz. povratni zvučni efekat.
FLEŠBEK
(eng. flash - sev, blesak; back - nazad) U književnosti - nagla vraćanja u prošlost. Koristi
se u dramskoj književnosti i u pozorišnim predstavama, ali češće na filmu.
FOAJE
(lat. Focus, fr. fouer - ognjište) hol.
FOBOS
(gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; strah.
FOG MAŠINA
(eng. fog machine) Specijalna naprava - mašina za pravljenje efekata magle za scenske
potrebe.
FOND
(eng.fund) 1.ocnovni kapital, novčana sredstva kao osnova za stvaranje privrednih i
drugih zadataka. 2. osnovna rezerva, ono što postoji kao rezerva, resurs. U pozorištu pod
fondom se podrazumeva skup svih sredstava koje pozorište poseduje za određenu svrhu,
oblast (ukupan, kapitalni fond pozorišta, fond za sezonu, fond za gostovanja, fond za
projekat, predstavu i dr.); npr. fond za pozorišnu predstavu podrazumeva skup svih
sredstava potrebnih za realizaciju te predstave. Fond je ograničena kategorija i svako
probijanje dovodi do neprijatnosti i potresa u procesu produkcije projekta.
FONDACIJA
(mv.foundation) Oblik poslovnog udruživanja sa ciljem ostvarivanja boljih materijalnih
rezultata kroz određene povoljnosti. U kulturi se fondacije formiraju iz kruga poslovnog i
finansijskog biznisa kao podrška institucijama koje nisu profitabilne, npr. Fondacija
Narodnog pozorišta.
FORMA
(lat. forma - oblik) Oblik, model, obrazac, lik, izgled, spoljašnja strana. Oblik koji ima
neko umetničko delo (za razliku od sadržaja).
FORMALIZAM
(en. formalism) Svi naglašeni oblici konvencionalizacije ili stilizacije u predstavi,
posebno one koje je praktikovao Mejerhold u Rusiji neposredno nakon oktobarske
revolucije. Ovaj termin imao je izrazito pežorativan prizvuk u sovjetskom pozorištu , gde
se koristio kao kritika predstave koja zanemaruje društveni značaj teksta.
FORŠPIL
(nem. Vorspiel) Rediteljska indikacija izvođaču ličnim primerom - kad reditelj sam
odglumi neki deo iz predstave kako bi glumcu dao do znanja šta želi da ovaj uradi.
FRAGMENT
(lat. fragmentum - odlomak) Poz. - odlomak nekog dramskog teksta ili predstave.
FRAZA
(gr. phrasis - izraz, govor) 1) uobičajeni izraz; 2) izraz koji lepo zvuči, a da je suštinski
prazan 3) muz.-figura od više tonova čijim ponavljanjem i variranjem nastaju veće tonske
celine.
FRAZELOGIJA
(grč. phrdsis, logia) 1) Nauka o karakterističnim izrazima svojstvenim nekom jeziku; 2)
pričanje bez vrednosti i sadržaja, prazno pričanje.
FRIZER
(fr. friseur) Stručnjak za oblikovanje kose. Poz. - majstor obrazovai i obučen za
oblikovanje kose pozorišnih izvoćača, za scenski nastup. Za to je neophodno poznavanje
specifičnosti vezanih za: epohu, žanr i stil predstave, karakter lika i sl.
FUNDUS
(lat. fundus - dno) Poz. - 1) celokupan posed opreme za predstave nekog pozorišta:
fundus kostima, fundus scenografije, fundus rekvizite; 2) uređen prostor u kojem se po
posebnim propisima i pravilima skladište i čuvaju (odvojeno) kostimi, delovi dekora,
rekvizita i sl. - magacin.

HARMONIJA
(gr. harmonia - sklad) Usklađenost, skladni odnos delova neke celine; saglašavanje
delova u jednoj celini. Nasuprot disharmoniji. Muz. - spajanje različitih tonova u skladnu
celinu, pravilan odnos tonova unutar muzičkog komada.
HARONOVE STUBE
Stepenište koje se nalazi ispred skene u pozorištima stare Grčke i vode ispod scene u
"podzemlje". Preteča današnjem propadalištu.
HEPENING
(eng. happening- zbivanje, događanje, događaj) U novije vreme - oblik umetničkog
izražavanja (likovnog, muzičkog, pozorišnog) koji se odvija na javnom mestu (ulici, trgu,
parku). Zasniva se na improvizaciji, a za cilj ima da kod publike izazove snažnu reakciju
- šok. Javlja se šezdesetih godiia u SAD i u Evropi. Američka pozorišna trupa Livit teatar
je jedan od najpoznatijih izvođača ove vrste scenskih događaja.
HEPIEND
(eng. happy - sreća, end - kraj, završetak) Kod pozorišnih komada, filmova, romana -
srećni završetak.
HEROJSKA DRAMA
(grč. heroikos - junački, viteški) Poseban oblik dramskog izražavanja nastao u periodu
restauracije (1660 - 1700). Prikazuje viteške sukobe i junačke podvige načinjene u ime
ljubavi. Izvođenja ovih drama su bila svojevrsni spektakli, sa prenaglašenim scenskim
efektima, raskošnim kulisama i kostimima, zvucima bubnjeva i truba. Istaknuti
predstavnik je Džon Drajden.
HINTERBINA
(nem. Hinterbuhne) Zadnji deo pozornice, ranije uvek skriven kulisama, u novije vreme
povremeno postaje prostor za igru.
HISTRION
(lat. histrio) Putujući zabavljač. Glumac, igrač u pantomimi iz perioda starog Rima.
HOL
(eng. hall, nem. halle - predvorje, prostran trem) Predvorje, hodnik. Poz. - hodnik ispred i
oko gledališta, obično sa bifeom u kojem se zadržava publika pre početka i u pauzi
predstave. U ove prostore mogu da se postave informativne table - panoi, odgovarajuće
izložbe, punktovi za prodaju pozorišnih programa i suvenira, a mogu da se koriste i za
realizaciju konferencija za novinare, promocija, kamernih nastupa, koktela i sl.
HOMO LUDUS
(lat. homo - čovek, ludus - igra) Čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek biće igpe.
HONORAR
Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao ili neko delo (autorsko,
izvođačko).
HOR
(grč. choros - kolo) Prvobitno, igranje kola uz pevanje; u antičkoj Grčkoj grupa izvođača:
izdvajanjem jednog pevača iz grupe (protagoniste) i uspostavljanjem dijaloga između njih
nastaje drama. Danas, grupa pevača koja izvodi pevanje u više glasova. Poz. - posebni
umetnički ansambli koji učestvuju u izvođenju muzičkih predstava: hor opere, hor baleta.

CENZURA
(lat. censura) 1) Ocenjivanje, kritičko preispitivanje; 2) zvanični prethodni pregled dela
pripremljenog za javno objavljivanje od stane posebnih državnih organa; oblik kontrole
nad javnim prikazivanjem umetničkih dela; 3) ogan koji sprovodi ovu kontrolu.
CHOREGUS
(lat.) Neke vrste reditelja u teatru starog Rima, koji se brine o stvaranju i načinu
umetničke realizacije predstave (to je najčešće bio glavni glumac, vođa trupe ili pisac
dela).
CIKLORAMA
Krivo ili ravno pozadinsko platno na sceni. Uglavnom je bele boje i onda se osvetljava
prema potrebama.
CILjNA GRUPA
Auditorijum prema kojem se ima, ili usmerava određeni interes. U pozorištu je to publika
prema kojoj se usmeravaju marketinške kampanje u cilju njihovog pridobijanja kao
budućih korisnika - za stalnu, redovnu publiku.
CIRKUS
(lat. circus) Zabavne javne priredbe nastale u starom Rimu. U to vreme su se u okviru
programa odvijale: gladijatorske igre, borbe sa životinjama i zabavni programi. U novije
vreme su to ustanove koje organizuju zabavne programe: gimnastičara, akrobata,
iluzionista, klovnova, muzičara, tačke sa životinjama. U svom razvoju cirkus je uticao na
pozorište, tako da postoji uzajamno prožimanje. Isti naziv nose i građevine u kojima se
održavaju ove manifestacije.
CRKVENA DRAMA
Poseban dramski oblik, nastao u srednjem veku u okrilju crkve. Osnovne teme ovih
drama su biblijske. Pripremaju ih i izvode sveštena lica, zanatlije, učitelji i đaci.
CRNA KOMEDIJA
Komediografsko dramsko delo bez srećnog kraja. Svoj sadržaj bazira na ubeđenju da se
ničemu ne može verovati, da je svaki srećan završetak samo prolazna obmana i da
čovekom upravljaju koliko slepa slučajnost toliko sile koje on ne može ni razumeti ni
kontrolisati.
CUG
(nem. Zug - vrsta velike jake udice) Jaka gvozdena šipka koja se po principu čekrka diže
i spušta. Veći broj ovih šinski postavljen je iznad scene, paralelno sa linijom koja deli
scenu od gledališta, a između portala i hinterbine. Na njih se pričvršćuju delovi dekora
(rikvand, stope, stubovi, lusteri) rasvetna tela i dr. Ovaj mehanizam omogućava
raznovrsnost scenografskih rešenja, kao i brze promene dekora u toku predstave.

ČIN
Delo, akt. Deo dramskog teksta, tj. pozorišie predstave.
ČITAĆA PROBA
(kod.) Početna faza rada na dramskoj predstavi sa glumcima. Na prvoj čitajućoj probi
reditelj iznosi osnovni estetski i idejni koncept predstave. Plan čitaćih proba priprema
reditelj predstave, a za nesmetanu realizaciju brine se organizator predstave. Na čitaćim
probama uspostavljaju se odnosi među likovima i utvrđuje stil predstave. Važno učešće u
čitaćim probama ima lektor, koji daje osnovne stručne sugestije za izgovaranje teksta.

ŠANSONA
(fr. chanson) Popularna muzička vrsta nastala u Francuskoj u XV veku. Vuče korene od
trubadura. Tekst je isključivo svetovnog karaktera, a muzika živahna pod uticajem
narodne muzike. I danas uživa popularnost.
ŠAPTAČ
sufler.
ŠEF KROJAČNICE
Odgovorno lice za rad krojačke radionice u pozorištu. Organizuje i rukovodi rad
krojačkog odeljenja.
ŠEF OBUĆARNICE
Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u obućarskoj radionici. Usko
sarađuje sa kostimografima. Vodi računa o izradi i skladištenju pozorišne obuće. Za svoj
rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta.
ŠEF RASVETE
Stručno lice koje je odgovorno za rasvetu u pozorištu. Organizuje, vodi i odgovoran je za
rad tima rasvete.
ŠEF REKVIZITE
Lice odgovorno za rekvizitu u pozorištu. Organizuje, vodi i nadgleda rad rekviziterskog
tima.
ŠEF SLIKARNICE
Stručno lice koje vodi slikarsku radionicu (slikarnicu) u pozorištu. Odgovoran je za rad
tima koji je angažovan na poslovima u slikarnici.
ŠEF ŠMINKERNICE
Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u šminkernici. Usko sarađuje
sa rediteljima i kostimografima predstave. Vodi računa o nabavci i skladištenju pozorišne
šminke. Za svoj rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta.
ŠEF STOLARSKE RADIONICE
Stručno lice koje rukovodi odeljenjem stolarske radionice u pozorištu. Organizuje, vodi i
nadgleda rad stručnog tima stolarske radionice.
ŠEMA RASVETE I TONA
Šematski plan, prikaz rasvete i tona. Kompletna lista potraživanja rasvete i tona za
pozorišnu predstavu. Prave je reditelj, majstor svetla i majstor tona, a koristi se prilikom
postavke predstave na scenu i za slanje u pripremi za gostovanja na drugim scenama.
ŠIPKA ZA SVETLO
(en. lighting bar) Mentalna šipka o koju se kače reflektori.
ŠKOLSKA DRAMA
Poseban dramski izraz namenjen didaktičkim potrebama. Nastala je u Renesansi. Autori
su uglavnom bili nastavnici, a izvođači učeiici, ili učenici i nastavnici zajedno, a ponekad
i roditelji. Ovi oblici pozorišne delatnosti imali su izuzetan značaj za razvoj pozorišne
kulture.
ŠKOLSKO POZORIŠTE
Oblik pozorišnog amaterizma koji deluje u okrilju školskih institucija. Imalo je značajnu
ulogu u razvoju pozorišta, a danas u širenju pozorišne kulture.
ŠLAGVORT
(nem. Schlagwort - krilatica) Poz. - spona, tj. poslednja reč ili fraza u delu teksta koju
izgovara izvođač ia sceni, a koja predstavlja signal-znak partneru da može da govori svoj
deo teksta, učini određeni gest, ili je znak majstoru svetla ili tona za neki efekat ili
promenu štimunga, znak za promenu dekora, spuštanje zavese i sl.
ŠMINKA
(nem. Schminke) Preparati za privremeno bojenje i ulepšavanje lica. U pozorištu boje i
druga sredstva koja služe za prilagođavanje izgleda lica (ponekad i delova tela) aktera za
potrebe predstave, tj. lika koji tumači.
ŠMINKER
(nem. Schminke) Stručnjak sa završenom odgovarajućom školom i specijalizacijom za
scensko ulepšavanje tj. „menjanje" lica. Ovi pozorišni majstori moraju da poznaju sve
specifičnosti šminke vezane za: epohu, žanr i stil predstave, karaktera lika i sl.
ŠMINKERNICA
Posebno opremljena prostorija (pultovima sa ogledalima i nregradama za preparate,
alatke i druga sredstva za rad šminkera, i specijalnom rasvetom), u kojoj mastori šminke i
mastori maske pripremaju izvoćače pre početka predstave (šminkaju, stavljaju maske)
ŠMIRA
(nem. Schmiere) Neiskreno izražavanje. Rutinska, površinska gluma bez unošenja u
suštinu lika.
ŠNIRBODEN
(nem. Schnurborden) Scenska galerija. Galerije iznad scene sa kojih se komanduje
cugovima, tj. sa kojih se obavljaju svi poslovi za potrebe kačenja scenografije i tehničkih
pomagala u procesu pripreme i realizacije predstave.
ŠOU
(eng. show - prizor, izgled; izložba, parada) U novije vreme - vrsta popularne kolažne
igre estadnog karaktera. Česta vrsta u TV programima.
ŠOUBIZNIS
(en. showbusiness) Poslovi u oblasti zabave. Oblast zabave. U Americi i pozorište spada
u tu oblast.
ŠOUKEIS
(en. showcase) Oblik javnog predstavljanja, prezentacije projekata. Npr. pozorište
predstavlja svoje iredstave za festivale, ili prezentira predstave na nekom sajmu
umetnosti nudeći ih tržištu kulture.
ŠOUMEN
(en. showman) Zabavljač. Osoba koja ima sposobnosti da zabavlja, privlači i drži pažnju.
ŠPILMAN
(nem. Spielmann - svirač, muzikant) Putujući pesnik-pevač, zabavljač u srednjeve-kovnoj
Nemačkoj, sličan žongleru, skomrahu. Programe izvodi na svečanostima u plemićkim
dvorovima, kao i na gradskim trgovima, ulicama u vreme vašara, svečanosti i sl.
ŠPRAJC
(nem. Spreize) Podmetač, podupirač, držač kulisa.
ŠTANGA
(nem. Stange - motka, poluga) Šipka koja služi baletskim igračima za podršku prilikom
vežbanja.
ŠTELOVANjE SVETLA
(kol.) Proces podešavanja svetla i svetlosnih efekata u pripremi realizacije predstave.
Vrše ga reditelj i majstor svetla.
ŠTELOVANjE TONA
(kol.) Proces podešavanja tona, zvuka i zvučnih efekata u pripremi realizacije predstave.
Vrše ga reditelj i majstor tona.
ŠTIH PROBA
(nem. Stichprohe - ubod, rez; bod, poen - u igri) Oblik slobodnije provere nekog dela,
najčešće radi sticanja utiska ili utvđivanja nekog stava. Površnija proba u pripremi ili
obnovi neke pozorišne predstave. Npr. proba prilikom gostovanja kako bi se proverila
scena i izvođači stekli sigurnost. Proba rezova i vezova između slika i pojava.
ŠTIMUNG
(nem. Stimmung) Ugođaj, atmosfera, raspoloženje. Poz. - svetlosna i zvučna slika koja
dočarava atmosferu pojedine slike, tj. pojedinog momenta u predstavi: svetlosni štimut,
zvučni štimuš i sl.
ŠTRIH
(nem. Strich - potez, crta, linija) Poz. - precrtavanje, izbacivanje teksta iz pozorišnog
komada. Skraćivanje pozorišnog dela, koje vrši reditelj uz pomoć dramaturga.