Professional Documents
Culture Documents
Магнетна резонантна томографија PDF
Магнетна резонантна томографија PDF
Нови назив омогућио је лакши продор ове технике на тржиште, међутим и даље се у пракси може
наићи на примену о а термина.
Садржај
Историјат методе
Нуклеарна магнетна резонанца
Магнетна резонантна томографија
Опрема
Основне компоненте апарата
Тунел са магнетима
Магнет, радиотрансмитер, велике снаге
Радиофреквентни калемови
Рачунар (компјутер) за обраду података
Врсте уређаја
Принцип рада
Техника снимања
Предности
Неодстаци
Контраиндикације
Индикације
Извори
Види још
Спољашње везе
У 1946. Едвард Парцел и Феликс Блох, независно, први су открили феномен магнетне резонанце.
Прво је Едвард Парцел (Edward Purcell 1912-1997), демонстрирао постојање НМР-а у случају
једног литра парафина у чврстом стању, чији су водоником атоми, односно њихова језгра
(протони), испољила иста својства као нуклеарна језгра у Ра ијевом експериманту. Скоро
истовремено, Феликс Блох (Felix Bloch 1905-1983), је на Стенфордском (Станфорд) Универзитету,
показао постојање нуклеарне магнетне резонанце у случају водоникових језгара који су се
налазили у води, у малом контејнеру запремине два ку на сантиметра. Истраживачи из других
академских центара одмах су уочили велики значај Парцеловог и Блоховог метода за испитивање
осо ина нуклеарних језгара у саставу молекула, течности и чврстих тела и за ово откриће 1952.
о а истраживача предложили за доделу Но елове награде. Између 1950. и 1970., НМР је
непрекидно развијана и коришћена само за хемијске и физичке анализе молекула.[4]
Године 1972, је први пут представљена компјутеризована томографија (СТ), заснована на рендген
емисији.
„Овај а ум је ио и рекре ница у ис орији ма не не резонан не омо рафије, јер је ово
о криће оказало а су олнице с ремне а о ровољно ро е велике суме новца за визуелну
(ен л. „imaging“) ме ицинску о рему.“
За пионира у о ласти примене магнетне резонанце у медицини сматра се Пол Лотер ур (Paul C.
Lauterbur; 1929-2007), који је у часопису Природа 16. марта 1973. о јавио текст под називом;
(енгл. Image formation by Induced Local Interaction; Examples Employing Magnetic Resonance)-
„Креирање слика омоћу ин уковане локалне ин еракције; римери у о ре е ма не не
резонанције“.
Овај математичкуи про лем решио је 1977. енглески физичар Питер Менсфилд (Sir Peter
Mansfield, 1933-), својим математичким анализама градијента слике.
„На крају, ре ало је конс руиса и комору величине нормално човека у којој и мо ло ( о
о ре и) а се ос вари ма не но оље које је ви е о 20.000 у а јаче о Земљино ма не но
оља (ма не но оље се карак ери е величином ма не не ин укције Б чија је основна је иница
је ан Тесла (1Т), а нека је основна је иница ила је ан Гаус (1Г), ри чему је ин укција о 1Т
10.000 у а већа о ин укције величине 1Г; Земљино ма не но оље има ма не ну ин укцију о
ри лижно 0,5 Г, о носно 0,00005 Т)... То је ио за а ак који је ус е но ре ен крајем
се ам есе их и раних осам есе их о ина ро ло века, а су име или ос варени сви услови а
ме о НМР крене у све ме ицине“.[4]
Године 1974. Рејмонд В Демадиен (енгл. Raymond V. Damadian), патентира дизајн и употре у
магнетне резонанције (У. С. патент 3.789.832) за откривање рака. Године 1980, он је направио први
комерцијални МРТ апарата, али није успео да га прода и он никада није клинички коришћен.[8] у
1980. за један снимак ило је потре но око 5 минута, да и се до 1986., време снимања скратиоло
на 5 секунди ез значајних гу итака на њеном квалитету. У истој години је направљена и НМР
микроскоп, што је омогућавало постизање резолуције од 10 mm на узорцима 1 см.
Године 1988, Димулен по ољшава МР ангиографију, тако што је омогућио приказивање протока у
крвним судовима ез коришћења контрастног средства.
Године 1991,, за достигнућа у о ласти импулсне НМР и МР, Ричард Ернст је до ио Но елову
награду за хемију.
Опрема
Тунел са магнетима
Магнет, радиотрансмитер, велике снаге
Радиофреквентни калемови
Рачунар (компјутер) за обраду података
Тунел са магнетима
Тело апарата за МРТ састоји се од великог цилиндра у
о лику тунела (цеви или прстена), који на крајевима може
ити затворен или отворен. Цилиндар је окружен кружним
магнетима који производе магнетно поље у чијем средшњем
делу се налази лежај за смештај пацијента.
Његова улога је да произведе константно и трајно магнетно поље, које је паралелно са уздужном
осом олесника који лежи у магнетном тунелу.[10] Главно магнетно поље одређује резонанту
фреквецију али и висину сигнала који скоро линеарно расте са порастом поља (у оквиру
вредности које се данас редовно користе (0.2 до 3 Т). Што је поље јаче (3 Т и више), такође расту и
диелектрични ефекти самог ткива што отежава снимање и уводи нове артефакте. Ипак, повишен
ниво сигнала омогућава снимање у већој резолуцији (са више детаља) и тањих слојева.
Јачина магнетног поља које се користи у МР мери се јединицом „тесла“ (Т). Јачина ових уређаја
креће се од 0,1 до 8,5 Т. У клиничке сврхе користе се магнети јачине између 0,1 и 4,0 Т, (најчешће
између 0,5 и 1,5 Т) а у експерименталним ла ораторијама и до 8,5 Т, па и више)
Ови квалитети се траже код три врсте магнета који постоје на тржишту:
Перманентни магнети.
Елекромагнетни или хибридни магнет.
Суправодљиви магнети, (данас су суправодљиви магнети најчешћи).
Повећања магнетног поља омогућава значајно по ољшање квалитета слике до ијене МРТ, али се
поставља питање о утицају интензитета магнетног поља на људски организам? Досадашња
истраживања, нису показала никакав штетан ефекат на тело, осим пар „вртоглавица“, з ог сла ије
индукције електричне струје у појединим неуронским структурама мозга.
Радиофреквентни калемови
Једна од основних компоненти МР апарата су калемови. Њихова сврха је да пренесу радио
фреквентне импулсе до ткива и / или региструју долазне сигнале. У тренутку ротације протона око
равни јаког магнетног поља индукује се електрична струја (МР сигнал) коју региструју намотаји
који се постављају око делова тела који се снимају. Тако настаје контрастна резолуција до ијене
слике, односно могућност да се поједина ткива разликују зависно о јачини магнетизације односно
од јачине електричног сигнала на намотајима смештеним око делова тела који се снимају.
Сликовито речено, ако се намотаји споје са електричном сијалицом, сијалица ће засветлети (што
зависи од јачине магнета и карактеристика ткива).
Калемови звука – су део сваког МР апарата. Потпуно окружују људско тело или његов
део. Пример; ". калемови за главу (слично као кавез који се користи да се снимање
главе), али и велики калем уграђен у самом телу апарата чија је сврха да емитује
импулсе радиофреквентних таласа
Површинских калемова – прикључени су директно на површину тела и они варирају у
облику и намени. Они примају сигнале са површинских структура органа (служе за
пријем сигнала)
„Shims“ или намотаји за поравнање - користи се за активно поравнање хомогености
главног спољашњег магнетског поља.
Градијент намотаји – омогућавају посебну регулацију магнетног поља калемова –
омогућавају подешавања на месту прегледа, јер они препознају уређај са кога долазе
сигнали и омогућавајвају прецизну просторну локацију долазних сигнала и правилну
реконструкцију резултате снимања. Они такође изазвају типична шум у раду уређаја.
Врсте уређаја
Најважнији део апарата за магнетну резонанцу је
спољашњи извор магнетног поља - магнет.[11] Снага овог
поља је дате у јединицама Тесле (Т) и креће се у просеку
од 0,2 до 3 Т (експерименталне уређаји имају и > 8 Т).
Магнетно поље мора да уде врло хомогено - а то је један
од разлога великих техничких про лема у њихове
производње и намеће високе цене израде.
Ради упоређења односа јачине, земљино магнетно поље је јачине 50 μТ (0.00005 Т), или 1,5 Т је
магнетно поље 30.000 јаче од Земље.
Апарата са сла им и јаким магнетним пољем имају своје предности и мане - што не значи да су
јача поља увек оља. Апарати са снажним магнетним пољем омогућава ољу просторну
резолуцију и рзу динамичку МР спектроскопију испитаника. Контраст снимака ткива је код
апарата са сла ијим магнетним пољем оља а имају и значајно ниже оперативне трошкове.
Сами магнети морају да уде одвојени од свог окружења, јер јака магнетна поља могу негативно
утицати на осетљиву електронску опрему али и на испитанике са пејсмејкером и другим
протетским помагалима. Такође уређај мора да уде одвојен од утицаја спољашње средине,
нарочито од широког опсега радио-таласа, како и се из егле сметње у коришћењу радио
фреквенција таласа. Зато је цео систем смештен у тзв. Фарадејев кавез.
Принцип рада
МРТ заснива се на кретању протона (малог магнетног
дипола са северним и јужним полом) из језгра водоника,
који садржи тзв. магнетни момент или спин. Људско тело,
се већим делом, састоји од масти и воде. Маст и вода, се
састоје од много атома водоника, или људско тело се
састоји од 63% атома водоника. Атом водоника емитује за
НМР сигнале, који приказује слику, углавном
Схематски приказ спина протона
захваљујући сигналима из његовог језгра. У свакој ћелији (малог магнетног дипола са јужним и
се налазе молекули воде. Сваки молекул воде састоји се северним полом) и приказ комбинације
од једног атома кисеоника и два атома водоника, а сваки магнетног и механичког момента спина
атом водоника садржи само један протон. Атомска језгра атомског језгра, који је најчешће збир
елемената са непарним ројем протона (као о је спинова протона и неутрона који улазе
у његов састав.
воо оник) и/или неутрона поседују механички момент
(спин) и њему придружени магнетни момент, који се
може представити и као сла о магнетно поље, које
емитује сигнале за НМР.[11] Како спин поседује и механички момент, он се понаша и као чигра
коју спољашње магнетско поље не може потпуно да оријентише већ га наводи на прецесионо
кретање и у спољашњем магнетском пољу спин прецесује око правца поља нагнут под одређеним
углом. При чему је прецесиона фреквенција једнака резонантној фреквенцији.
Енергија спина у спољашњем магнетском пољу, зависи од угла који спин заклапа са пољем, а
сваком угалу одговара одређена енергија то су енергијска стања спина подељена на дискретне,
до ро дефинисане нивое. Спинови из једног енергијског нивоа могу да пређу у други под
утицајем електромагнетних таласа, ако је енергија електромагнетног таласа једнака енергијској
разлици међу нивоима; [12]
Када се енергије поклопе онда спин има једнаку вероватноћу да се нађе у неком од
дозвољених стања, дакле, долази до резонанције. Отуда је и метода до ила име
нуклеарна магнетна резонанција (НМР)
Кад се олесник у тунелу уређаја, изложи снажном, магнетном пољу, сви његови протони слажу се
у смеру магнетног поља (слично као што се игла компаса окреће у Земљином магнетском пољу).
Притом протони не мирују него ротирају око смера магнетног поља у којем се налазе. Учесталост
тог ротирања („Лармор фреквенца“) је пропорционална јачини спољњег магнетског поља.
Тело олесника постаје намагнетисано, а јачина намагнетисаности зависи од роја протона унутар
волумена ткива, односно од густине протона. Како у телу постоји велики рој протона, настеје јака
магнетна индукуја, која ствара електричну струју у намотајима смештеним око дела тела који се
излаже магнетном пољу.
Након што се олесник положи у јако магнетно поље, додатно се према њему усмере
радиофреквентни електромагнетни таласи. Ти накнадно произведени таласи узрокују да се
протони, већ раније сложени у правцу равни јаког магнетног поља, одмакну од главне равни и
почну око ње ротацију у смеру казаљке на сату. Да и се то догодило, фреквенца примењених
електромагнетских радио-таласа мора ити једнака фреквенци процесуирајућих протона, (тзв.
„феномен магнетне резонанце“, по чему је метода до ила име).
У тренутку ротације протона око равни јаког магнетног поља индукује се електрична струја (МР
сигнал) коју региструју завојнице лоциране око делова тела који се снима. Сликовито речено, ако
је завојница спојена са електричном сијалицом, сијалица ће засветлети. Јачина тог светла, зависи
од јачине магнетног поља и з ог тога је важна јачина главног магнетског поља - што је оно јаче, то
је слика светлија и оља за каснију анализу.
Ткива која имају јачи магнетизам (садрже више протона) дају ће јачи сигнал и слика ће ити
светлија и о ратно, ткива са мањом магнетизацијом даје тамнију слику. Тако настаје контрастна
резолуција до ијене слике, односно могућност да се поједина ткива разликују зависно о јачини
намагнетисаности коју поседују и створеног електричног сигнала на намотајима смештеним око
делова тела који се снимају.
Густина протона један је од чинилаца који утиче на осветљеност и контрастност слике. Али
постоји још неколико параметара који утичу на однос сигнала које поједини делови ткива емитују.
Најважнији од њих су времена кад се региструје електрични импулс у намотају који прима
магнетизацију. У времену између две индукције радиофреквентним таласима, протони ткива
пролазе кроз два различита времена - времена релаксације (Т1 и Т2);
Сви до ијени подаци рачунарски се о рађују и серијски снимају слојеве ткива у све три главне
равни а ком инацијом тих равни, до ија се и савршена просторна резолуција. То је, на пример,
врло важно хирурзима за планирања оперативног или некога другог инвазивног захвата.
Техника снимања
МРА се обично ради о амбулантним условима.
Испитаник се поставља у лежећем положају на
покретни сто и каишевима се фиксира за њега како
би одржао правилан положај тела током снимања.
Мали уређаји који садрже намотаје жице способне за
слање и пријем радио-таласа могу бити постављени
у близини или поред дела тела који се испитује.
Ако се у току МРА користи контраст сестра или лекар
испитанику постављају интравенску линију, најчешће
на руци, кроз коју се постепено убризгава контраст.
Након почетне серије скенирања без контраста,
следећи низ снимака ће бити снимљен у току или
након убризгавања контраста.
Анимација МРТ главе
За време снимања медицинско особље се налази у
командној соби одакле управљају и контролишу ток
снимања.
Када је испитивање завршено, испитаник чека извесно време док радиолог проверава
снимке како би у случају потребе могао да сачини и додатне.
Након завршеног снимања интравенска линија се уклања.
МРА углавном укључује више радних процеса (секвенци), од којих неки могу трајати
неколико минута, а цео поступак снимања обично траје од 30 до 60 минута.
Предности
Магнетна резонантна томографија је једна од тренутно најсавременијих радиолошких
дијагностичких метода у дијагностиковању о ољења органа и органских система целог тела, са
предоминацијом на централни нервни систем, који је до појаве компјутеризоване томографије ио
недоступан радиолошкој дијагностици.
Главне предности магнетне резонантне томографије (МРТ) у односу на друге радиолошке методе
су [13][14][15][16][17][18] ;
висока осетљивост на промене садржаја воде унутар ткива у патолошким стањима,
као и висока контрастност различитих ткива
висока осетљивост у откривању тумора, њиховог смештаја и односа према околини,
што пружа боље информације о обиму перитуморског едема, крварењу, некрози, као и
епендималном или менингеалном ширењу тумора лобање.
савршена визуелизација органа која се приближава сликама из анатомског атласа, јер
је МРТ сензитивнија и резолутнија метода од компјутеризоване томографије
добијени снимци, органе приказују у све три главне равни или њиховој комбинацији,
у току снимања не користи се рендгенско зрачење и, колико је досада истражено МРТ
нема штетних дејстава на организам,
потпуно безболна, неинвазивна, комфорна и безопасна метода, како за пацијента тако
и за здравствено особље које учествује у прегледу,
присуство ваздуха у телу и коштане структуре нису препреке које онемогућавају
визуелизацију ткива.
Неодстаци
За разлику од CT-ангиографије, МРТ није у стању да сачини слике депозита
калцијума.
Понекад се снимци начињени МРТ неких артерија не подударају са онима добијеним
конвенционалном катетер ангиографијом.
МРТ малих крвних судова, може понекад правити потешкоће, а понекад може бити
тешко и да се одвоје прикази артерија од вена.
Код испитаника који не могу дуже да леже, или код оних који се не могу положити на
леђа, снимци начињени МРТ могу бити лошег квалитета.
Неки тестови у току МРТ, захтевају од испитаника да задрже дах 15 до 25 секунди како
би се добио добар и квалитет снимака МРТ, што може стварти потешкоће код
снимања одређених болесника.
МРТ је тешко обавити код узнемирених, збуњених или особа са јаким боловима, јер
код таквих особа постоје потешкоће да дуже леже у току снимања.
Изузетно гојазне особе не могу да стану у отвор конвенционалних апарата за магнетну
резонанцу.
Присуство имплантата или других метални предмет, понекад отежава добијање јасне
слике као и померања пацијента које може да има исти учинак.
Контраиндикације
Нека стања и олести су контраиндикација за примену МРТ, а најчешће су;
Индикације
Неуроло ке олес и ен окранијума;
Ен окрине олес и
Види још
Магнетна резонантна ангиографија
Нуклеарна магнетна резонанција
Ангиографија
Компјутеризована томографија
Фарадејев кавез
Спољашње везе
Магнетна резонанца (http://www.navidiku.rs/firme/magnetna-rezonanca)
Молимо
Вас,
обратите
пажњу на
важно
упозорење
у вези са
темама из
области
медицине
(здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магнетна_резонантна_томографија&oldid=22774985”
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.