Рендгенски зраци

Рендгенски зраци или X-зраци (икс зраци) су део

електромагнетског спектра са фреквенцијама од 3×1016 до
3×1019 херца, односно таласних дужина им је реда 0,1 до 10
нанометра (0,1×10−9 до 1×10−8 m). Зраци су јонизујући и з ог
велике енергије користе се у радиологији (у медицини), као и у
кристалографији за одређивање структуре кристала. Рендгенски
зраци су до или име по свом проналазачу Вилхему Конраду
Рендгену, који их је открио. Данас се често користи и назив икс
зраци, како их је Рендген назвао.[1]

Рендгенски зраци спадају у јонизујуће зрачење, што значи да су

наелектрисани и електромагнетски активни. Користе се у
разним о ластима за испитивање структура. Позната је њихова
примена у медицини за до ијање слике костију и зу а, јер
пролазе кроз ткива не апсор ујући се у њима. З ог своје велике
енергије зраци су продорни и уз већу дозу могу да оштете ткива.
Вероватно прва слика
рендгенских зрака из 1896.
године на којој је
Садржај фотографисана рука
Рендгеновог пријатеља
Настајање X-зрака Алберта фон Киликера

Интеракције
Рендгенска слика и пројекциони ефекти
Рендгенгеометрија и пројекциони ефекти
Пројекциони ефекти
Интерпретација рендгенске слике
Ознаке на филму
Интерпретација рендгенограма
Карактеристика сенки
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе

Настајање X-зрака
X-зрачење се до ија у вакуумским цевима за електрично пражњење када сноп високоенергетских
електрона произведених на катоди интерагује са анодом. Електрони су у рзани напонима од
10.000 до 100.000 волти, а кочењем на аноди електрони као наелектрисане честице емитују
електромагнетно зрачење високих енергија познато као X-зрачење.[2]
Цеви у којима се производе X-зраци називају се рендгенске цеви. Рендгенска цев је најчешће
дужине око 20–25 cm и пречника око 15 cm. Она је кључни део апарата за рендгенско зрачење. Из
цеви је уклоњен ваздух и притисак је 510 мили ара. Катода је негативна електрода, прави се од
материјала са високом тачком топљења. Да и површина са које се електрони емитују ила што
већа — катоде се модификују у спиралу. Новији уређаји имају две спирале. Постављена је унутар
челичног оквира који је на негативном напону. Анода је позитивна и налази се насупрот катоде.
Најчешће је направљена у о лику је диска који се ротира. Оклоп цеви састављен је из 2 слоја који
чине изолациони материјали и олово. Олово је ту з ог заштите пацијента и лекара и з ог заштите
самог уређаја од механичких оштећења. За до ијање задовољавајуће слике итна су три
параметра: анодни напон, анодна струја и време експозиције. Фокус може ити електрични,
реални или оптички, тј. пројекција реалног.

У високовакумској диоди, катода се индиректно греје па постоји термоелектронска емисија.

Електрони се из катоде једносмерним пулсирајућим напоном усмеравају ка аноди, ударају у аноду,
долази до интеракције упадних електрона са електронима електронског омотача, чији је резултат
емисија електромагнетних таласа. Место на аноди у које ударају електрони назива се „фокус“ и
веома је малих димензија, а од његових димензија зависи оштрина рендгенског снимка. З ог
осло ађања топлоте у сударном процесу долази до грејања аноде којој је стално потре но хлађење
те се у том циљу користе о ртне аноде угаоне рзине око 8500 о р/мин.

Интеракције
При проласку X-зрака кроз неку супстанцу, долази до више типова интеракција између зрака и
медијума. Интеракције се могу огледати у следећим ефектима:

Комптонов ефекат
До њега долази ако је енергија упадних електрона много већа од енергије која је потре на за
електроне да круже по истој путањи. Зависи од укупног роја електрона у атому материје на коју
зрак наилази. Мења се таласна дужина и осло ађа се квант енергије.

Кохерентно или Рејлијево расејање

Таласна дужина се не мења, али се путања мало мења, зависи од врсте ткива на које пада зрачење.

Фотоелектрични ефекат
Упадни зраци интерактују са електронима атома аноде и предају им топлотну енергију.
Фотоефектом се о јашњава апсорпција X-зрака (икс зрака). Последице су настанак
карактеристичних зрачења, стварање позитивног и негативног јона.

Стварање електронског пара

Дешава се када се фотони огромних енергија нађу у лизини језгра.

Фотодезинтеграција
Супротан процес од стварања електронског пара, долази до промене структуре атома. За овај вид
интеракције електромагнетног зрачења и материје неопходно је да енергија фотона X-зрака уде
већа од енергије нуклеарних сила које делују на честице тако да се оне задржавају у језгру. У
зависности од честица које су из ачене из језгра, могу настати јони, неста илна језгра или
потпуно нови елементи.
Рендгенска слика и пројекциони ефекти
Рендгенска слика је визуелна, црно- ела манифестација на рендгенском филму конусне
пројекције тела на једној равни, настала сумацијом свих слојева кроз које су прошли рендгенски
зраци.[3] Рендгенски филм са рендгенском сликом називамо рендгенограм.

Са фотографског аспекта, рендгенска слика на рендгенограму представља негативне слике каква

се види на екрану. Оно што се на рендгенограму види као ело, на екрану се види као црно и
о ратно. У том смислу разликујемо светлину и расветљење и сенку и засенцење.

Под појмом светлина подразумева се визуелна манифестација на екрану извесне природе

рендгентранспарентне средине (нпр. трахеја, плућа и сл.) док под изразом расветљење
подразумевамо визуелну манифестацију на екрану какве патолошке рендгентранспарентне
средине. Слично вази и за изразе сенка и засенчење при чему за се под изразом засенчење
подразумева визуелна манифестација на екрану каквог патолошког супстрата кои појачано
апсор ује X-зраке па се манифестује у виду сенке.

Према интензитету распознајемо: сенке интензитета меких ткива-најсла ијих интензитета[3]

(мишићи, паренхиматозни органи и др.)

Рендгенгеометрија и пројекциони ефекти

Настанак рендгенске слике подложан је законима оптике одн. централне или конусне пројекције и
законима апсорције. Наиме, рендгенски зрачни сноп по изласку из цеви кроз округли отвор ту уса
или четвртасти отвор визир-ту уса има у простору аспект купе или пирамиде са врхом на ту усу.
Средишна линија зрачног снопа од врха купе или пирамиде назива се централним знакком (ЦЗ).
Рендгенски зраци се простиру радијарно и праволинијски. Са тог аспекта рендгенска слика и
тре ало да уде аналогна светлосној слици. Међитим, при интерпретацији рендгенске слике
морају се имати у виду три итна својства по којима се разликују од светлосне слике:

Рендгенска слика је феномен слојева.[4] Рендгенска слика настаје феноменом апсорпције по

правилимапројекције свих слојева озраченог о јекта који су или на путу снопа X-зракова.
Рендгенси зрачни сноп који се користи у дијагностици сачињавају X-зраци хетерогених таласних
дужина. Човечије тело је нехомогеног састава. Неколико је итних фактора који одређују
пројекцију рендгенографираног о јекта, тј. величину, о лик, положај, контуру и тамнину слике. То
су:

одстојање фокус-филм (F-Fi)

одстојање објекат-филм (O-Fi)
упадни угао ЦЗ према објекту и филму
облик и положај објекта у простору односно према пројекционој равни.
Изнећемо поједине одлуке рендгенске слике са аспекта рендгенгеометрије укључујући и правила
пројекције.

а) Конгуренција слике. Под појмом конгуренције подразумевамон да слика

одговара стварном облику рендгенографираног тела. Када то није случај, говоримо
о инконгруенцији слике. Инконгруетална слика је деформисана, искривљена, тако
да својим обликом не одговара облику рендгенграфираног тела и скоро увек нетачно
приказује његову стварну величину.
 б) Величина слике. Пожељно је да слика на рендгенограму величином одговара
величини рендгенографираног објекта. Међутим, слика се на рендгенограму
формира према законима геометријске централне пројекције па дивергентни сноп X-
зракова увек доводи до тога да слика буде нешто већа од реалне слике објекта.
Највише су увећани слојеви или делови објекта који су ближи фокусу а даљи од
филма а то уједно доводи и до инконгруенције слике. Делови објекта који су
озрачени искошенијим зрацима биће пројекционо више увећани, углавном зависи од
одстојања. Рендгенска слика приближно одговара величини рендгенографираног
објекта ако је растојање F-O што веће, а одстојање O-Fi што мање.

На величину слике утиче и величина фокуса цеви.

Тамнина слике (опацитет). Слика тре а да има оптималну тамнину. Тамнина ће ити јача ако је
о јекат лижи равни пројекције (тј. филму или екрану) ако је вредност mAs већа, ако је густина
о јекта већа, ако је атомски састав рендгенографираног о јекта више просечне вредности
атомских ројева и, најзад, ако је де љина рендгенографираног о јекта већа.

Оштрина слике. Под оштрином слике подразумевамо приказ квалитета периферне контуре сенке.
Сенка може да има јасно о оштро оцртане периферне контуре,па кажемо да је слика оштра, или
пак да су јој контуре неоштре, када говоримо о неоштрини.Слика је квалитетнија уколико је
оштра. За слику кажемо да је оштра када се на осветљеном развијеном рендгенограму линија види
као линија, а не као пруга или с тачка види као тачка а не као мрља.

Различиту могућност да да раликује ситне, дискретне

детаље, која се назива раздвојна моћ. Раздвојна моћ
рендгенограма (то исто важи и за друге системе)изражава се
де љином црте која се јасно види или, прецизније, ројем
парних линија на једном сантиметру дужину (pl/cm).
Јединица за раздвојну моћ рендгенограма назива се линија
оштрине. На оштрину слике утиче још и низ фактора:

величина фокуса цеви

F-O и O-Fi одстојање A - геометријска неоштрина
упадни угао CZ на пројекциону раван (полусенка), B - пројекција из
раван објекат према пројекционој равни тачкастог извора (полусенке нема,
слика је оштра), F - фокус, O -
грађа рендгенографског објекта
објекат, S - сенка, Ps - полусенка
мировање или кретање објекта за време
експозиције
низ рендгенографских елемената који нам служе за добијање рендгенске слике
(квалитет фотоемулзије филма,фолија, касета, хемикалије и др.)
Када слика није оштра говоримо о неоштринама. Неоштрине могу ити условљене различитим
узроцима.

Геометријске, условљене су фокусом рендгенске цеви. Геометријска неоштина је

директно сразмерна величина фокуса цеви и достојања O-Fi, а обрнуто сразмерна
одстојању F-O.
Неоштрине због покрета настају ако се у моменту експозиције креће бар једна од три
битна фактора: фокус, објекат или филм. Обично су у пракси фокус и филм
фиксирани па се за време експозиције не крећу. али то није случај и са објектом.
Безвољне покрете органа (срца, перисталтике желуца, црева и сл.) или покрете мале
деце и неких пацијената није могуће избећи осим ако се скрати време експозиције.
 Фотографске неоштрине чине групу неоштрина условљене фолијом, касетом или
филмом.

а) Због фолија - неоштина је условљена флуросцентном материјом и крупноћом

зрна.
б) Због касета - када странице касете, зато сто су искривљене или зато што им се
механизам за затварање расклимао, не притискују фолије да налегну на филм, па
се јављају неоштрине из истих разлога као и оне због фолија.
ц) Због филма -занемарљиво је мала и условљена је дебљином фотографског слоја
на филму.
д) Неоштрине због расутих зракова. Расути траци кваре и оштрину и контраст
рендгенске слике.
е) Контраст слике - Осд контраста зависи видљивост слике а нарочито уочавање
детаља.

Разлика између максималне светлине и максималне тамнине на једном рендгенограму чини

контрастну ширину. На контраст рендгенске слике утичу:напон струје цеви, зрачни продукт (mAs),
де љина и густина рендгенографираног о јекта. Контраст рендгенске слике директно је сразмеран
производу трећег степена таласне дужине X-зракова, првог степена зрачног продукта (mAs. првог
степена де љине и првог степена густине рендгенографираног о јекта. Да и се на ренденограму
уочио контраст, услов је да у два суседна ткива или органа постоји разлика у степену апсорпције.
Разликујемо позитивна рендгенска контрастна средства (јод, аријум) која повећаном апсорпцијом
на рендгенограму дају сенку, и негативна рендгенска контраст на средства (ваздух, CO2, O2), која
као гас з ог мање густине ai релативно ниских атомских ројева на рендгенограму дају
транспаренцију. И једна и друга на рендгенограму знатно истичу контраст. Рендгенографирани
о јекат на филму или екрану увек се приказује пројекционо увећаним[3] (дивергентни ток снопа
X-зракова).

Пројекциони ефекти
Под пројекционим ефектом подразумевамо пројектовање делова тела или органа на филму или
екрану при експозицији X-зрацима у одређеним условима. Лако их је разумети ако имамо у виду
следеће три чињенице: 1) да је рендгенска слика појединих делова нашег тела слика нехомогеног
тела. 2) да је рендгенска слика конусна пројекција тела из једне тачке и назад. 3) да је рендгенска
слика на конвенционалном рендгенограму сумација свих сенки и расветљања насталих при
проласку снопа X-зракова короз све рендгенографиране слојеве о јекта. Постоји ефекат сумације,
ефекат покривања, ефекат љештања, и тангенцијални ефекат.

1. Ефекат симулације - јавља се у случају када се две сенке слабијег интензитета нађу
једна испред друге на путу снопа X-зракова. Тада ће дати збирну сенку већег
интензитета.
2. Ефекат суперпозиције - или покривања јавља се када се две сенке неједнаког
интензитета нађу у истој пројекцији; сенка већег интензитета покреће, маскираће
сенку слабијег интензитета.
3. Ефекат бљештања или брисања је феномен при коме транспаренција гаса у неком
шупљем органу брише сенку неког другог ткива које се нашло у пројекцији
транспаренције.
4. тангенцијални ефекат јавља с када X-зраци при проласку кривином кружног,
полукружног или ваљкастог тела буду јаче апсорбовани него у осталим партијама тог
тела.[3]
Интерпретација рендгенске слике
При интерпретацији рендгенске слике доносе се закључак и мишљење и поставља дијагноза.
Саопштава се писаним документом-извештајем, писаћом машином. То тре а да чине
квалификоване осо е. Рендгенограм поред ројних вредности, има и документарну вредност. При
приступању интерпретацији рендгенограма у принципу тре а испоштовати три ствари:

не интерпретирати развијен а неосушен, влажан рендгенограм. јер су могуће озбиљне

грешке
интерпретирати само рендгенограме задовољавајућег квалитета, јер из
рендгенограма лошег квалитета може да произађе само лоша или нетачна дијагноза.
при интерпретацији рендгенограма строго водити рачуна о ознакам на филму.[3]

Ознаке на филму
Страна филма о ележава се ознаком односно словима D или R што значи есно од речи droite
(франц.) или necht (нем.), односно right (енг.) или за леву страну пацијента велико слово L што
значи лево од речи left (енг.), links (нем.) Власништво филма, време када је филм учињен и
институција у којој је филм сачињен, односно у којој је пацијент прегледан подаци су који се по
правилу морају наћи сигнирани на филму тушем, фломастером или нај оље да су пресликани.

Време експозиције филма после датог контраста у минутима или/и часовима, нпр. при урографији,
како и се пратили врме излучивање контраста уротрактом, редослед учињених рендгенограма[3] и
др.

Интерпретација рендгенограма
Интерпретација рендгенограма, као интерпретација рендгенске слике са екрана, садржи три дела:

1. заглавље.
2. налаз(сакупљање података и анализа уоченог).
3. исказивање мишљења, закључка односно дијагнозе.
1. Заглавље (наслов) истиче о чему је реч, на пр. рендгенограм плућа ПА
(постероантериорне пројекције)
2. Налаз (садржај) обухвата сакупљање података са рендгенограма и анализу
уоченог. То је најсадржанијиј и најбитнији део интерпретације сваког
рендгенограма. Утврдити присуство или одсустви сенки и/или
транспаренција,условљено неким патолошким пшроцесом. Уколико је присутан
какав патолошки процес који се манифестује сенком, одмах се изјашњавамо о
карактеристикама сенке.[3]

Карактеристика сенки
Локализација сенке: нпр. у плућима-сенка може бити локализована у једном плућном
пољу, режњу, сегменту, интерлобијуму, перихиларно, базално, субплеурално, у
плућном врху, једнострано или обострано и томе слично. У случају да је реч о сенци у
некој кости-она може бити локализована у проксималном окрајку, субпериостално,
парослано, интермедуларно и томе слично. Исто важи и за транспаренције.
1. Величина сенке или сенки: изражава се јединицама дужине измерене лењиром.
Раније се изражавала и апроксимативним величинама, нпр. проса, сочива, бадема,
 лешника, ораха и сл., али то данас није допуштено. Исто важи и за расветљења.
2. Хомогеност слике: сенка је хомогена као је по целој својој површини истог интензитета
или је нехомогена-када је местимично јачег а местимично слабијег интензитета или је
пак прошарана транспаренцијама. Нехомогена обични је сачињена од малих
мрљастих сенки, које подсећају на кап мастила на хартији и означавају ексудативни
карактер промене, или од пегастих сенки, са фиброзним трачицама око интезивнијег
средишњег дела сенке и знак су оживљавања, фиброзирања.
3. Контура сенке: сенка може бити јасно ограничена. Оштро лимитирана или пак
неоштре контуре, тј. да је према суседству нејасно ограничена.
4. Облик сенке: у обзир долазе сви геометријски облици пројектовани према правилима
пројекције (кружни, овоидни, троугласти са врхом лево, десно, медијално, базално и
сл., тракасти, пругасти, линеарни, прстенасти, полукружни, облик лопте, купе,
пирамиде, чвораст облик и сл.)
5. Интензитет слике: сенка може инати интензитет меког ткива, кости или калцијума и
интензитет метала. Наше око добро препознаје ове три градације сенки.
6. Број сенкиу претраживаном подручју може да постоји само једна (солитарна) сенка, а
може их бити две, три или много, безброј сенки или слично. Треба се децидирано
изјаснити о броју сенки, уколико је то могуће.
7. Веза сенке са околином: нпр. веза сенке плућа са хилосом, присутна или није.
8. Стање околног ткива: нпр. стање околног плућног паренхимаоко округле сенке у
плућима(може бити промењено или непромењено)
9. Однос сенки према суседству:нпр. однос сенке плућа према медијастиналним
органима (медијастинуму) Масивна сенка плућа може да дислоцира медијастинум или
да га не дислоцира. Ако га дислоцира постоје две могућности: да га потискује на
супротну страну од патолошког процеса или да га привлачи к себи, ка страни
патолошког процеса.
Мишљење, закључак, односно дијагноза. То је трећи и последњи део при интепретацији
рендгенограма.Закључак представља кратак резиме свега учињеног и регистрованог у налазу.
Истовремено, пожељно је навести и предлог за евентуално пожељно и могуће даље претраживање
посе но ако је реч о којем рендгенском или радијолошком прегледу.[3]

Види још
Електромагнетски спектар

Референце
1. Novelline 1997
2. Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, Завод за уџбенике. Београд: 2013. ISBN 978-
86-17-17991-3.
3. Babić 2002, стр. 41–47
4. X-ray (Radiography) (http://www.radiologyinfo.org/en/submenu.cfm?pg=xray)

Литература
Novelline, Robert (1997). Squire's Fundamentals of Radiology (5th изд.). Harvard University
Press. ISBN 978-0-674-83339-5.
Babić, Radomir (2002). Radiologija. Medicinska knjiga.
Спољашње везе
Historical X-ray tubes (http://www.crtsite.com/page5.html)
Röntgen's 1895 article, on line and analyzed on BibNum (https://www.bibnum.education.fr/p
hysique/electricite-electromagnetisme/la-decouverte-des-rayons-x-par-roentgen) [click 'à
télécharger' for English analysis]
Example Radiograph: Fractured Humerus (http://www.rtstudents.com/x-rays/broken-humeru
s-xray.htm)
A Photograph of an X-ray Machine (https://web.archive.org/web/20070810063814/http://ww
w.iuk.edu/~koalhe/img/Equipment/xray.jpg)
X-ray Safety (http://www.x-raysafety.com/)
An X-ray tube demonstration (Animation) (https://web.archive.org/web/20161014114921/htt
p://www.ionactive.co.uk/multi-media_video.html?m=4)
1896 Article: "On a New Kind of Rays" (https://web.archive.org/web/20070710033139/http://
deutsche.nature.com/physics/7.pdf)
"Digital X-Ray Technologies Project" (https://docs.google.com/fileview?id=0B89CZuXbiY7m
NmQxYmVlNDktNjBiZS00NjcwLTg0ODgtZjc3NWUwOWUxZDg5&hl=tr)
What is Radiology? (https://web.archive.org/web/20100729022133/http://rad.usuhs.mil/rad/
home/whatis.html) a simple tutorial
50,000 X-ray, MRI, and CT pictures (https://web.archive.org/web/20100306044636/http://ra
d.usuhs.edu/medpix/) MedPix medical image database
Index of Early Bremsstrahlung Articles (https://web.archive.org/web/20161130192314/http://
www.datasync.com/~rsf1/bremindx.htm)
Extraordinary X-Rays (http://www.life.com/image/first/in-gallery/44881/extraordinary-x-rays)
– slideshow by Life
X-rays and crystals (http://www.xtal.iqfr.csic.es/Cristalografia/index-en.html)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рендгенски_зраци&oldid=22144702”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 19. септембар 2019. у 16:02 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.