ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД

МОТОРНИХ ВОЗИЛА

1
 САДРЖАЈ:

1. Увод ............................................................................................................... 1
2. Димензије и укупне масе возила ................................................................. 2
3. Уређаји на моторним и прикључним возилима .......................................... 3
4. Опрема за дијагностицирање ...................................................................... 5
4.1. Опрема за испитивање кочница ............................................................... 6
5. Уређаји за испитивање предњих свјетала .................................................. 8
6.Уређаји за испитивање издувних гасова код “otto” и “diesel” мотора .... 9
7. Уређаји за испитивање геометрије возила ................................................. 11
8. Закључак .................................................................................................... 12
9. Литература .................................................................................................. 13

2
 1. Увод

Законм о безбједности саобраћаја на путевима прописано је да у саобраћају на

путевима могу да учествују само возила која су регистрована, а да би једино
возило могло да буде регистровано оно мора да испуњава одредбе из
поменутог закона које се односе на димензије возила, укупне масе возила,
осовинска оптерећења и потребне уређаје и опрему који морају бити изведени и
уграђени тако да возила могу безбједно учествовати у саобраћају на путевима,
као и други технички услови којима морају одговарати поједини уређаји на
возилима који су од значаја за безбједност у саобраћају. Исправност
прописаних уређеја и опреме провјерава се на обавезном техничком прегледу
возила.
Технички прегледи могу да врше само оне организације, органи или предузећа
који су за то овлашћени и који си оспособљени и опремљени за успјешно
извршавање тога посла. Услови за то се утврђују посебним прописима, а
начелно, мора се располагати уређајима и опремом који омогућавају провјеру
следећих параметара.

3
 2. Димензијe и укупне масе возила

Дужине, ширине и висине возила према важећем закону, при чему се под
димензијама возила подразумјевају габаритне димензије возила и скупа возила
и димензије возила које су од посебног значаја за безбједност саобраћаја на
путевима. Највећа дужина возила је растојање између најистуренијег предњег
дијела и најистуренијег задњег дијела возила, без терета и износи:
1. путничког аутомобила – 6м,
2. аутобуса, теретног возила, специјалног возила и и радног возила – 12м,
3. аутобуса, специјалног путничког возила и специјалног моторног возила,
зглобног конструктивног састава – 17 м, а аутобуса за градски саобраћај
и тролејбуса за градски саобраћај, зглобног конструктивног састава –
18м,
4. Прикључног возила са рудом:
- са једном осовином – 6м,
- са двије осовине – 10 м,
- са три и више осовина – 12 м.
5. скупа возила:
- тегљачка са полуприколицом – 16,5 м,
- вучног возила са једним или два прикључна возила,
- аутобуса са приколицом за градски и приградси саораћај – 20 м,
- путничког аутомобила са приколицом – 15 м,
- запрежна возила, укључујући и запрегу – 10м.
Највећа ширина возила је растојање између најистуренијег бочног дијела
возила, без терета и износи 2,5м.
Највећа висина возила је растојање између хоризонталне подлоге и највишег
дијела возила у неоптерећеном стању и износи 4,0 м.
Препуста на моторним и прикључним возилимам који на моторним и
прикључним возилима може износити највише 50 % размака између осовина.
Изузетно, двоосовинским моторним возилима са кабином изнад мотора и на
аутобусима, препуст може износити највише 60 % размака између осовина, а на
аутобусима са мотором иза задње осовине и аутобуса са мотором између
предње и задње осовине највише 36 % размака између осовина.
Размак између сосвина код возила ма моторни погон и приколица, гдје се под
размаком између осовина возила на моторни погон и приколица подразумјева
растојање између предње и задње осовине. Ако је предња или задња осовина
возила изведена као једнострука, двострука или трострука, под размаком
између осовина подразумјева се растојање између симетрала двоструких,
односно троструких осовина и крајње (предње или задње) осовине возила. За
полуприколице, умјесто размака између сосвина, узима се растојање између
вертикалне осе обртног постојања и симетрале осовина, односно задње
осовине полуприколице.
Маса возила у односу на оптерећење у стању мировања на хоризонталној
подлози, при чему највећа дозвољена маса возила на моторни погон или скупа
возила износи 40 т, с тим што осовинско потерећење тог возила, односно скупа
возила – у стању мировања, на хоризонталној подлози, не смије да прелази:

- оптерећење једне осовине – 10 т,

4
- оптерећење једноструке осовине или више осовина са међусобним
растојањем мањим ос 1 м - 10 т,
- оптерећење двоструке осовине са међусобним растојањем од 1 до 2м, - 16
т, при чему ниједна осовина не смије бити оптерећена преко 10 т,
- оптерећење троструке осовине са међусобним растојањем сусједних
осовина ос 1 до 2 м – 24 т, при чему ниједна осовина не смије бити
оптерећена преко 10 т, а ни двије сусједне осовине више од 16 т.
Однос бруто – снаге мотора изражене у киловатима и највеће дозвољене масе
возила изражене у тонама, при чему однос бруто – снаге мотора изражене у
коливатима, односне у коњским снагама и највеће дозвољене масе возила
изражене у тонама, мора бити за :
- путничке аутомобиле, комбинована возила и мотоцикле – најмање 14,72
Kw/t,
- аутобусе, осим сутобуса зглобног конструктивног састава – најмање 8,83
Kw/t,
- теретна возила – најмање 7,36 Kw/t,
- аутобусе зглобног конструктивног састава – најмање 5,88 Kw/t,
- радна и специјална возила намјењена за обављање комуналних услуга,
теретна воизила намјењена за обављање транспотра у пољопривреди,
шумарству, грађевинарству и рударство, као и за скупове моторних и
прикључних возила – најмање 4,41 Kw/t,

3. Уређаји на моторним и прикључним возилима

Уређаји за управљање возилом, који на сваком моторном возилу мора бити

поуздан и изведен тако да возач може лако, брзо и на сигуран начин мјењати
правац кретања возила, да се предњи точкови возила који се налазе у положају
кретања, при кретању возила по хоризонталној равној површини, после
ослобађања точкова управљача, сами враћају ка положају за праволинијско
кретање, при чему слободан ход точкова управљача на возилу не смије бити
већи од 30 стапени.
Уређаји за заустављање возила који подразумјева помоћну и паркирну кочницу,
морају бити уграђени и изведени тако да возач може возило на сигуран, брз и
ефикасан начин зауставити, без обзира на степен оптерећења возила и нагиб
пута по коме се возило креће, као и осигурати возило у непокретном положају
на путу са ногибом.
Радна кочница мора бити таква да омогући возачу да возило заустави на
сигуран, брз и ефикасан начин, без обзира на брзину кретања возила,
оптерећење возила и нагиб пута. Та кочница треба да омогући регулисање са
возачког мјеста интезитета кочења, а да при томе мозач не испушта управљач
из руку, и она треба да дејствује подједнако на точкове који се налазе на истој
осовини.
Помоћна кочница мора бити таква да омогући возачу да возило кочи, односно
заустави на одговарајућем одстојању ако откаже радна кочница. Помоћна
кочница мора бити постављена тако да је возач може лако и брзо употријебити
са возачког мјеста, при чему једна рука возача мора бити слободна ради
управљања возилом.

5
При употреби радне или помоћне кочнице разлика силе кочења на точковима
исте осовине не смије бити већа ос 20 %, при чему за основу израћунавања
узима проценат од веће силе.
Паркирна кочница мора бити таква да се помоћу ње паркирано возило у
закоченом положају може осигурати одговарајућим механичким уређајем. Та
кочница мота бити постављена у моторно возило тако да је возач може
употријебити са возачког мјеста, а у прикључно возило тако да је возач може
активирати са возачког мјеста или лице које је ван возила.
Уређај за освјетљавање пута и за давање свјетлосних знакова, под којима се
подразумјевају:
- главни фарови ( велико, оворено, велико и оборено свјетло),
- фарови за маглу,
- свјетла за вожњу уназад,
- фарови и свјетла за освјетљавање мјеста на којима се изводе радови
(радна возила) и
- покретни фар, рефлектор (полиција, хитна помоћ, итд.)
Уређаји за означавање возила
- предња позициона свјетла,
- задња позициона свјетла,
- задње свјетло за маглу,
- паркирна свјетла ,
- габаритна свјетла (за возила висине веће од 2,8м)
- свјетла задње тегистарске таблице,
- ротациона и трептућа свјетла (на возилима намјењеним одржавањем
путева, пружање помоћи на путевима итд.)
- катадиоптери
Уређај за давање свјетлосних знакова
- стоп – свјетла
- показивачи правца
- уређај за истовремено укључивање свих показивања праваца
Уређај који омогућују нормалну видљивост
- вјетробран и спољна прозорска окна кабине и каросерије
- уређај за брисање вјетробрана ( брисач вјетробрана)
- уређај за квашење спољне стране вјетробрана ( перач вјетробрана)
- огледало које возачу омогућава осматрање пута и саобраћаја ( возачко
огледало)
Уређаји за давање звучних знакова
Уређаји за кретање возила уназад, тј. уређај за контролу и давање знакова, при
чему се врши јасно разграничење на путничка возила, аутобусе (за градски и
приградски саобраћај), теретна возила, специјална и радна возила.
Уређаји за одвођење и испуштање издувних гасова
Уређаји за спајање вучног и прикључног возила
Осталих уређаја од посебног значаја за безбједност саобраћаја (стање
каросерије, степенице на возилима која се баве превозом путника итд.)

6
 4. Опрема за дијагностицирање

Опрема за дијагностицирање на линијама техничког прегледа је разнородна,

како би се испуниле законсе норме предвиђене техничким прегледима (слика1.)

Слика 1.

Објашњења је и приказана неопходна опрема и уређаји, док су слике

инсталација у поду и каналу дате на сликама 2. и 3.

Слика 2.

7
 Слика 3.

4.1. Опрема за испитивање кочница

Провјера кочница може се обављати енергетским, топлотним и специјалним

методама. Метода ја најчешће заступљена је енергетса, која се обавља на
ваљцима. Фрикциони ваљци, са давачем силе, погоњени су електромотором и ,
када достигну обређену брзину, кочнице возила се активирају од стране возача.
Сила кочења се преко полуге преноси на отпорни давач силе, од кога се преко
каблова сигнал преноси до рачунара. Ваљци су обично пречника ос 210 до 260
мм, а у зависности ос тога да ли се користе за путничке или теретна возила.
У завосноси висине возила, користе уређаји који се разликују по мјерном опсегу
и то:
1. Мјерно подручје 1,6 KN, максимално оптерећење осовина 3 KN – за
мотоцикле,
2. Мјерно подручје 5 KN, максимално оптерећење осовина 20 KN – путничка
возила,
3. Мјерно подручје 5-30 KN, максимално оптерећење осовина 13 KN – код
путничких, теретних возила и аутобуса.

8
 Слика 4.

Ова врста уређаја се обично поставља на слободном радном мјесту за возила.

Обрада сигнала са давача силе и управљање процесом мјерења силе кочења
се микропроцесорским конторлером, који омогућује аутоматско
самоподешавање „нуле“ система прије сваком мјерења, чиме она практично
постаје назависна од температуре амбијента, као и механичке раздешености
(до одређене границе). Захваљујући овој могућности, сјели систем за мјерење
постаје тачнији, поузданији а и продужава му се вјек употребе.
ПЦ конфигурација са штампањем пружа широке могућности приказа стања
система, поред приказа силе кочења, као што је ознака (камиони или путнички
аутомобили), тестирање оба точка или само једног ако је на возилу уграђен
АБС систем, редни број осовине и врста кочнице ( радна / помоћна ), подаци о
возилу (регистарски број и маса), датум и вријеме итд.
Грешка при мјењању је мања од 1% са тим да при већим грашкама систем сам
реагује и обавјештава корисника звучним сигналом.

9
На крају цијелог циклуса мјерења штампа се протокол који садржи:
- податке о возилу (регистарски број и маса),
- датум и вријеме вјерења,
- графике силе кочења и помоћне кочнице за све осовине,
- разлике у сили кочења по осовини
- коефицијенте кочења по осноци, коефицијенте кочења за радну и помоћну
кочницу.
Комплетно куповање уређајем за контролу силе кочења врши се преко ручног
командног пулта и тастатуре ПЦ-а, или из возила када руковаоц опремом
помоћу система даљинског управљања меморише податке, да би их на крају
штампао.
Поред поменутих уређаја који су опремљени ПЦ рачунаром и штампачем, у
употреби са аналогни инструменти са свјетлећим сиодама и истурени са двије
казаљке пречника 320 мм, на којима се такође могу контролисати радне и
паркирне кочнице.
Теоретко убрзавање се усваја према маси возила и одабира се са командне
табле.
Максимална скала мјерења је од 500 до 3000 даН, у зависности од предвиђених
возила за тестирање.

5. Уређај за испитивање предњих свјетала

Мјерење овим уређајем се лако изводи приликом на тастер за мјерење, при

чему је скала инструмента 150 000 лух. Поред испитивања предњих свјетала,
поменутим уређајем је могуће провјеравати акумулаторске батерије,
алтернаторе, контакте итд., при чему је читање у волтима а скала је у опсегу
30в.
Опремљени су оптичким стаклом и специјално издјељеном скалом за
очитавање, која омогућује директно очитавање са скале без икаквих прорачуна
и претварања јединица.
Висина на којој може да се налази инструмент је од 285 до 1500 мм, у
зависности од возила које је на испитној линији. Помјерање се врши
аутоматкси.

10
 Слика 5.

На слици су приказани уређаји који су покретни уз помоћ точкова, док постоје и

они који су монтирани на шине, које су укупне дужине 3,6 ,.
Овај уређај је обавезна опрема сваке линије техничког прегледа.

6. Уређај за испитивање издувних гасова код ОТТО и ДИЕСЕЛ мотора

Ови уређаји (приказани на слици 6. ) могу са изузетном прецизношћу да дају

комплетну информацију о смјеши горива и ваздуха у карбуратору. Услијед
повећаних штетних састојака у издувним гасовима , активира се аларм. Раде на
принципу инфрацрвених зрака.

11
 Слика 6.

Уређај аутоматски врши дренажу из издувних гасова, а може да мјери следеће

састојке:
CO 0-9 vli%
CO2 0-19 vlo%
HC 0-2000 ppm
O2 0-25 vol%
Temperaturu 0-150 C

Код испитивања ДИЕСЕЛ мотора (слика 7.), користи се уређај који може да
врши функције без искључења, да сигнализира прекорачење штетних састојака
у издувним гасовима итд. Управљање се може вршити уређајем за даљинску
контролу или са командног пулта.

Слика 7.

12
И један и други уређај могу бити опремљени штампачима за директно
штампање података, као и преносним колицима на којима је могуће смјестити
оба апарата и тако их учинити покретним и мање захтјевним у погледу
смјештајног простора поред саме линије за технички преглед.

7. Уређаји за испитивање геометрије возила

Ови уређаји омогућавају директно очитавање на градуисаној склаи

међуосовинског растојања и углова битних за геометрију точка свих врста
путничких и теретних возила.

Слика 8.

Постављање на возилу приказано је на слици 8, уз напомену да се уз додатну

опрему може вршити испитивање на сва четири точка.
Унутар самог уређаја налази се снажна халогена лампа која омогућује лако и
брзо очитавање података са скале. Могуће је радити на возилима чији су
точкови пречника од 10 до 17 инча,

13
 8. Закључак

Возило је један од основних фактора безбедности у саобраћају. Удио овог

фактора безбедности у саобраћају није мали, а стална тенденција пораста
броја возила указује на његов још већи значај, и истовремено обавезу да се
овом фактору поклони још већа пажња.
Постоје основне мјере безбедности у погледу кретања моторних возила на
путевима и састоје се у обавези возача и других лица одговорних за техничку
исправност возила на путевима да не смију управљати возилом, нити наредити
другом лицу да то учини, које није технички исправно или које не испуњава
услове прописане за саобраћај таквог возила.
За безбједно учествовање возила у саобраћају велуку улогу има технички
преглед моторних и прикључних возила. Он је веома важан фактор у
безбједности свих учесника у саобраћају. Захваљујући техничком прегледу
установљававају се и отклањају сви уочени кварови који би могли утицати на
безбједност учесника у саобраћају.
Технички преглед возила је основни фактор у вршењу техничке исправности
моторних возила, и захваљујући техничким прегледима обезбјеђује се сигурније
одвијање саобраћаја.

14
 8. Литература

1. Јанићијевић Н., Јанковић Д., Тодоровић Ј.: Конструкција моторних

возила, Машински факултет, Београд, 1979.
2. Хнатко Емил: Моторна и прикључна цестовна возила, Центар техничке
исправности возила, Загреб, 1976.
3. Моторна возила, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Нови
Сад, 1988.

15