ПРЕКРШАЈ КОЈИ ЧИНИ ВЛАСНИК ИЛИ КОРИСНИК ИЗВОРА БУКЕ

Прекршај из члана 34. став 1. тачка 7. Закона о заштити од буке у животној средини чини
власник или корисник извора буке који на прописани начин не обезбеди мерење буке и израду
извештаја о мерењу буке а не ако у остављеном року не поступи по решењу инспектора да
изврше мерење комуналне буке и достави извештај о наложеним мерама инспектору за
заштиту животне средине, јер непоступање по решењу инспектора овим законом није
прописано као прекршај.

Из образложења:

Одредбама члана 34. став 1. тачка 7. поменутог Закона, прописана је прекршајна одговорност
правног лица ако не обезбеди мерење буке и израду извештаја о мерењу буке коју емитује (члан 24.
став 1), а ставом 2. истог члана за овај прекршај је прописана и прекршајна одговорност одговорног
лица у правном лицу. Чланом 24. став 1. истог Закона, прописано је да је правно лице или
предузетник који је власник, односно корисник извора буке дужно да на прописан начин обезбеди
мерење буке, израду извештаја о мерењу буке и сноси трошкове мерења буке у зони утицаја, у складу
са овим законом.

Како се окривљени терете што у року за то одређеном нису поступили по решењу инспектора, а
не што нису у својству власника извора буке на прописан начин обезбедили мерење буке и израду
извештаја о мерењу буке, а непоступање по решењу инспектора није санкционисано као прекршај,
овај суд је - имајући у виду одредбе члана 3. Закона о прекршајима, којима је прописано да нико не
може бити кажњен за прекршај, нити се према њему могу применити друге прекршајне санкције ако
то дело пре него што је било извршено није било законом или на законом заснованом пропису
одређено као прекршај и за које законом или другом на закону заснованом пропису није прописано
којом врстом и висином санкције учинилац прекршаја може бити кажњен - нашао да дело за које се
захтевом за покретање прекршајног поступка окривљени терете и за које су првостепеном одлуком
оглашени кривим по пропису није прекршај, па је одлучио као у изреци пресуде.

(Пресуда Вишег прекршајног суда у Београду, Одељење у Новом Саду, III-309, Прж. број
15795/11 од 18. 7. 2011)