1. Za kolo sa slike izračunati struju i1(t).

i1 2 i2 3

2V + 5 6V
2i2

+
4

Rešenje:

i1 2 i2 3

i2-i1
+

µ1 µ2
2V 5 6V
2i2
+

Primjernom drugog Kirhohovog zakona nad konturama 1 i  2 dobijamo sistem jednačina:

2  2i2  5(i2  i1 )  2i1  0

6  3i2  5(i2  i1 )  4i2  0

Rešavanjem sistema dolazimo do rešenja:

i1  1.347 A
i2  1.061A
2. Odrediti pokazivanje voltmetra u kolu sa slike.

480k

16k 160k
+
+ -

35k V
2.5V 40k

Rešenje:

480k

16k č2 160k
č1 + č3
-
+

35k V
2.5V 40k

V  V  V1  0

Primjenom metoda potencijala čvorova nad čvorovima č1 I č2 dobijamo sistem jednačina:

1 1 1 1
(  )V1  V3  V2  0
160k  480k  480k  160k 

1 1 1 1 2.5V
(   )V2  V1 
16k  40k  160k  160k  16k 

Rešavanjem sistema jednačina dobijamo: V3  5V

3. Za kolo sa slike izračunati struju i1(t).

4i1
2
+

+
5V 4 3V
4
i2 i1

Rešenje:
4i1
2
+

5V µ1 µ2
4 3V
4 i2+i1
i2 i1

Primjenom drugog Kirhohovog zakona nad konturama 1 i  2 dobijamo sistem jednačina:

5  4i2  4i1  4i2  4i1  0

3  6i1  4i2  0

Rešavanjem sistema dolazimo do rešenja: i1  0.25 A

 4. Odrediti pokazivanje voltmetra u kolu sa slike.

116k

29k
+
-
+

35k V
1.2V + 0.5V

Rešenje:

116k

29k
č1
- č2
+
+

35k V
1.2V 0.5V
+

Napon voltmetra jedan je potencijalu čvora 2.

V  V  V1  0.5V

Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo:

1 1 1 1.2V
(  )V1  V2 
29k  116k  116k  29k 

V2  7.3V
 5. Primjenom metoda osnovih presjeka odrediti struju ix u kolu sa slike.

3ix

č1 2 č2

ix
+

12V 2 1A

č3

Rešenje:

Graf kola:

ν1
č1 a č2

b c

č3
ν2

Matrica osnovnih presjeka:

a b c
1 0 1 
Qf   
~ 0 1 1
U  QTf  uT
~ ~
~

ua  1 0 
    ua 
ub    0 1  u 
uc  1 1  b 

uc  ua  ub

Sa slike se vidi da je:

ub  12V
uc
ua  3ix  3
2
uc  3ix  12

Takođe, vidi se da je uc  2ix , pa je rešenje:

12
ix  A
5

6. Odrediti struju ampermetra u kolu sa slike.

2k

2k č2 3k č1
- č3
+
4u 1k
5V u 2k
A
+

V1  0V
V2  5V
u  0V
V2 V3

3 2
V3 10
iA   mA
1K  3
7. Primjenom metoda osnovnih presjeka odrediti napone svih grana u kolu sa slike, ako je
U G  10V a IG=4A.

IG
č4
i

1 v
UG
č1 - + č2 č3

4i 2

1 4 1.5v

č5

č4

h
c d

č1 a č2 b
č3

ν2
ν1 f e
g

č5
ν4

ν3
 a b c d e f g h
1 0 0 0 0 1 1
0
0 1 0 0 0 1 1 1 
Qf  
0 0 1 0 1 1 1 1
 
0 0 0 1 1  1  1 0 
~

U  Q  uT
T
f
~ ~
~

ua  1 0 0 0 
  
ub  0 1 0 0 
 uc   0 0 1 0  ua 
    
ud   0 0 0 1  ub 
u    0 0 1 1  uc 
 e   
u f   0 1 1 1  ud 
  
u g  1 1 1 1 

u  1 1 1 0 
 h

u e  uc  u d
u f  ub  uc  ud
u g  ua  ub  uc  ud
uh  ua  ub  uc

Dodatne jednačine:

ua  U G
ub  4uc
0.5ud  1.5uc  0.25u f  u g
I G  uc  0.5ud  0

Rešavanjem sistema jednačina dobijaju se svi naponi u kolu:

ua  10V 
   
 b   8.53V 
u
uc   2.13V 
   
ud   3.73V 
u   1.6V 
 e  
u f   6.93V 
   
u g  3.06V 
u   0.66V 
 h
 8. Izračunati napon voltmetra u kolu sa slike.

2k

2k č2 3k č1
i
- č3
+
- +

3V 3u 1k
u 2k V

V1  0
u0
3V  0 3
i   mA
5k  5
3 V
  mA   3
5 2k 
6
V3  V
5

9. Primjenom metoda nezavisih struja odrediti struje svih grana u kolu sa slike.

1 4 2 1 3
+

1A IG v 2 3v 3V
-

4
 c

µ3
f 2 b
1
3

µ1
g e µ2 d a

µ4

i  BTf  i L
~
~ ~

a b c d e f g
1 1 1 0 0 0
0
 1 1 0 0 1 0 0 
Bf  
0 1 1 0 0 1 0 
 
1 0 1 0 0 0 1
ia 
 
ib 
i  id 
 c  
ie
id   BTf   
  i f 
ie 
~
 
i f  ig 
 
ig 

ia  id  ie  ig
ib  id  ie  i f
ic  i f  ig

Sa slike vidimo da je:

ig  1 A
id  3v

Dodatne jednačine dobijamo primjenom II Kirhohovog zakona:

v  2ie  4i f  0  id  6ie  12i f

2ie  ib  U G  3
2ic  ib  4i f  0
Ovim je kompletiran sistema jednačina na osnovu kojeg se mogu dobiti sve struje u kolu.

ia  171/8 
   
ib   71/4 
i   29/8 
c  
id    123/4 
   
ie   83/8 
i   -21/8 
f  
ig   1 

10. Primjenom metoda nezavisnih struja odrediti sve struje u kolu sa slike.

1A
4

v 1
3V
1 2
- + 3

4i 3
i
1.5v
1 4

4
e
c
µ1
a 2 b 3
1

µ2
µ3
d
µ4
h g f

5
i  BTf  i L
~
~ ~

a b c d e f g h
1 1 1 0 1 0 0 0
 0 0 1 1 0 1 0 0 
Bf  
 0 1 1 1 0 0 1 0
 
1 1 1 1 0 0 0 1
ia 
 
ib 
ic  ie 
   
id  i
T  f 
i   B 
f  
e i
~
g
i f  ih 
 
 ig 
i 
h
ia  ie  ih
ib  ie  ig  ih
ic  ie  i f  ig  ih
id  i f  ig  ih

Sa slike vidimo da važi:

ie  1A
i f  1.5ic

Primjenom II Kirhohovog zakona dolazimo do dodatnih jednačina:

ih  4ig  3
4ig  4ih  ic  3id  0

Sistem je sada kompletan.

ia   -23/5 
  
ib   -27/4 
ic   27/10 
   
id   -37/10 
i    1 
e  
i f   81/20 
  
 ig   -43/20 

i   -28/5 
h
 11. Odrediti pokazivanje ampermetra u kolu sa slike. Pokazivanje voltmetra je 4V.

v
1 1 2 2
4
-
+
2 3
A
V
+ -

UG 2 1
3v
2

Uv - napon voltmetra
V1  UV  4V
(1  0.5  0.5  0.5)V1  V2  U G  V2  10  U G
(0.5  0.5)V2  (0.5  0.5)V1  0  V2  V1  4V
4  10  U G  U G  6V
V3  V4  3v
V3  V2  4V

II Kirhohov zakon:
U G  v  4V  0  v  2V
V4  4V  6V  2V
V4
IA   1A
2

12. Odrediti pokazivanje voltmetra u kolu sa slike.

2K

v
1K 1 2K 2
4
-
+ IA=1mA
3
A
+

1V av 0.5K
V
-

2K
Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo sledeće jednačine:
(0.5  0.5)V2  0.5V1  0.5V4  0
(1  0.5)V1  0.5V2  1  av 103

Takođe važi:

V4  2 K   I A  2V
2V3  2V4  0 V2  V3  V4  V1  2V

Primjenom II Kirhohovog zakona dolazimo do jednačine:

1  v  V1  0

Odavde slijedi:
v  1
a  0.001
U v  V3  2V

13. Primjenom metoda nezavisnih struja, odrediti struju i2.

2i2

1 i2 2
3

8 40
i1
5A 2.5i1 64V
80
+

4
 b

µ2
e 2
1
c
3

µ1

g f µ3 d a

µ4

i  BTf  i L
~
~ ~

a b c d e f g
 1 0 1 1 0 0 0
 0 1 1 0 1 0 0 
Bf  
 1 1 0 0 0 1 0
 
 1 1 0 0 0 0 1
ia 
 
ib 
i  id 
c  
i
T  e 
id   B f 
  i f 
ie 
~
 
i  ig 
 f

ig 

ia  id  i f  ig
ib  ie  i f  ig
ic  id  ie
ig  5 A
id  2.5i f

Primjenom II Kirhohovog zakona dolazimo do seta dodatnih jednačina:

8ie  40ic  2ie  0
64  40ic  8ie  80i f  0

Rešavanjem Sistema dolazimo do rešenja: i2  ie  1.68 A

 14. U kolu sa slike odrediti struju io I snagu strujnog generator IG.
2
1

2
4 4

5
i
IG=6A
io
2A 3
1 u
2i 3 6
10
2 8

Rešenje:

Primjena metoda potencijala čvorova nad čvorovima 1, 3 I 4:

1 V
(  1)V1  4  2i  4  2 1  V1  u  V3  6V
3 3
1 1 1
(  )V3  V2  0  V2  4V3  24V
2 6 6
1 1
V2  V5  0  V5  12V
4 2
V4  0
12V
io   1.2 A
10
PIG  I G  V1  36W

15. U kolu sa slike odrediti struju ampermetra:

1

v
2 1

3
2

A
2 2
9A 3v 1
10

Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo:

2V1  0.5V2  V3  0
V2  0.5V1  9  3v

Kako je V1  V3 , a v  V1  V2 , rešavanjem sistema jednačina dobija se:

1
IA  A
5
 16. U kolu sa slike odrediti napon u i snagu generatora UG.

12
16

4
8
1 2
5
2 3
4
UG=7.6V i
2i 10 u 10A
3 6
8

Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo sledeće jednačine:

1 1 1 7.6
(  )V1  V2 
4 12 12 4
1 1 1 1
(  )V3  V2  V4  0
8 16 8 16
1 1 1
(  )V5  V4  10  2i
2 10 2

Sa slike vidimo da važi:

V1  0
V3  0
u  V5
V4
i
3

Rešavanjem sistema jednačina dolazimo do rešenja:

V2  22.8V
V4  2V2  45.6V
u  105.33V
V1  V2
PUG  U G   14.44W
12
 17. Ekvivalentirati kolo Teveninovim generatorom između tačaka a I b.

2k

+ 3 6k 4
1 a
-
+

2 12k
4V
8k ET
4k

Prvo tražimo napon Teveninovog generatora:

V1  V2  4V
1 1 1
(  )V2  V3  0
4 8 8
1 1 1 1 1
(   )V4  V3  V1  0
6 2 12 6 2
V3  12V
V1  V4  ET  5.33V

Otpornost Teveninovog generator određujemo tako što iskjučimo nezavisne izvore u kolu, a zatim
uvedemo testni generator između tačaka a i b.

2k

+ 3 6k 4
1
-
2 12k
8k UT IT
4k
Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo jednačine:

1 1 1 1 1
(   )V4  V3  V1  IT 103
6 2 12 6 2
1 1 1
(  )V2  V3  0
4 8 8

Kako je:

V1  V2  0
4
U T  V4  IT 103
3
Otpornost Teveninovog generatora je:

UT 4
RT   k
IT 3
Ekvivalentna šema kola je:

a
4/3k
+

5.33V

18. Odrediti pojačanje realnog operacionog pojačavače sa slike.

50k

10k

1
2

vul
viz
 V1  V
viz  A  (V  V )
viz
A
V
Primjenom metoda potencijala čvorova dobijamo:

1 1 1 v
(  )  V1  V2  ul
10 50 50 10

5vul  viz
V1  V 
6

6viz
A
5vul  viz

19. Naći napon Uo u kolu sa slike.

2k

8k
12k
4k

3k
1
2 3
4
+

6k i
4V
4k
Uo
4k
+
+

2V 3V

Primjenom metoda potencijala čvorova dolazimo do seta jednačina:

1 1 1 1 1
(   )V1  V2  V4  1
4 8 2 8 2
1 1 1 1 1 1
(   )V3  V2  V4 
3 6 12 3 12 2

Kako je V1= 2V a V3=0, dobijamo:

U o  V4  2V
20. Primjenom metoda nezavisnih napona odrediti struju i2.

1A
4

2
2i1 i1
1 2 3 3
4
i2
+

3i2
4V 6
-

ν4

h
c
d
a g č
3
ν2 ν3
ν1
f e
b

a b c d e f g h
1 0 0 0 0 1 1 0 
0 1 0 0 0 1  1 1
Qf  
0 0 1 0 1 0 1 0 
 
0 0 0 1 1 0 1 1 
~
U  QTf  uT
~ ~
~

ua  1 0 0
0
  
ub  0 1 0 
0
 uc   0 0 1 0  u a 
    
ud   0 0 0 1  ub 
u    0 0 1 1   uc 
 e   
u f   1 1 0 0  ud 
  
u g  1 1 1 1 

u  0 1 0 1 
 h

ue  uc  u d
u f  ua  ub
u g  ua  ub  uc  ud
uh   ub  ud

Dodatne jednačine:

ud
ua  
2
ub  4V

Primjenom I Kirhohovog zakona nad čvorovima 4 I 5 kompletiramo sistem jednačina:

1 1
1  u d  uc
4 2
ug u
 3i2  c  0
3 2
ud uf
 3i2   i2  0
4 6

Rešavanjem sistema jednačina dobija se: i2  1.041A

21. Na osnovu zadate matrice osnovnih kontura izvesti matricu osnovnih presjeka kola:

0 0 1 1 1 0 0 0
0 1 1 1 0 1 0 0 
Bf  
~ 1 1 1 1 0 0 1 0
 
1 1 0 1 0 0 0 1
~

Q f  1nxn ; Q fL
~ ~

B f  B fT ;1mxm
~ ~

1 0 0 0 0  1  1
0
0 1 0 0 0  1  1  1
Q f  BTf  0  Q f  
~ ~
~
~ 0 0 1 0 1  1  1 0 
 
0 0 0 1 1 1  1  1
~

22. Odrediti napon UR za t  0 , ako je za t  0 kolo bilo u stacionarnom stanju.

40

10 uR 2h(t)+2 1/2F 10H

Analiza kola za t<0:

40
iL

10 uR 2A Uc

10
iL (0 )   2  0.4 A
10  40
uC (0 )  40  0.4  16V
 Analiza kola za t>0:

iR 40
iL

10 uR 4A Uc 1/2F 10H

uR du
4  iR  iC  iL  iL  4  iR  iC  4  C C
10 dt
uR du
u R  uC  iL  4  C R
10 dt
uR du d u du
u R  40iL  u L  40(4   C R )  L (4  R  C R )
10 dt dt 10 dt
2
du du d u
u R  160  4u R  20 R  R  5 2R
dt dt dt
(5 D  21D  5)u R  160
2

( D 2  4.2 D  1)u R  32
s1  0.25
s2  3.95
u Rh (t )  Ae 0.25t  Be 3.95t
u R p (t )  32
u R (t )  Ae 0.25t  Be 3.95t  32
uC (0 )  uC (0 )  A  B  32  16  A  16  B
u R (0 ) du (0 )
iL (0 )  iL (0 )  4   C R   0.4 A
10 dt
4  1.6  0.5(0.25 A  3.95 B)  0.4
0.25(16  B )  3.95 B  2

4.2 B  2  B  0.476
A  15.524
u R (t )  15.524e 0.25t  0.476e 3.95t  32

23. Odrediti napon na kondezatoru za t  0 , ako je za t  0 kolo bilo u stacionarnom stanju.

iL 1H

1.5h(-t) 4F
10 5 5.5h(t) [A]
[A]
Za t<0:
iL

1.5A
10 uc 5

10
iL (0 )  1.5  1A
15
uC (0 )  5V

Za t>0:

iL 1H

iR2 ic iR1

10 4F 5 5.5A

5.5  iL  iR1
i L  iC  iR 2  0
uC  uR 2
duc uc
iL  iC  iR 2  4 
dt 10
du u
iR1  5.5  4 c  c
dt 10
uC  uL  uR1  0
diL
uC  L  5iR1  0
dt
d du u du u
uC  1 (4 c  c )  5(5.5  4 c  c )  0
dt dt 10 dt 10
2
d u 1 duc du 1
uC  4 2C   27.5  20 c  uC  0
dt 10 dt dt 2
(4 D  20.1D  1.5)uC  27.5
2

( D 2  5.025 D  0.375)uC  6.875

Rešenje homogene diferencijalne jednačine je:
uCh (t )  Ae 0.07 t  Be 4.95t
Partikularno rešenje je:
uC p (t )  18.33
Potpuni odziv:
 uC (t )  Ae 0.07 t  Be 4.95t  18.33
Iz početnih uslova važi:
uC (0 )  uC (0 )  A  B  18.33  5  A  13.33  B
duc (0 ) uc (0 )
iL (0 )  iL (0 )  1A  4   4(0.07 A  4.95 B)  0.5
dt 10
Rešavanjem sistema jednačina dobijamo:

A  13.6
B  0.268
uc (t )  13.6e 0.07 t  0.28e 4.95t  18.33

24. Za kolo sa slike sa idealnim operacionim pojačavačima odrediti napon Vo.

30k

10k
1 20k
2 3 6
50k 4
+

-
6mV

8k
5
Vo
40k

V1  V2  6mV
V3  0V
1 1 1 1
(  )V3  V2  V4  0
10 30 10 30
 3V2  V4  0
V4  3V2  18mV
V5  V4
1 1 1
(  )V5  V6  0
40 8 8
6
Vo  V6  V5  21.6mV
5
25. Za kolo sa slike sa idealnim operacionim pojačavačima odrediti napon Vo.

25k

40k
100k
+

6V
20k 1
2 20k
3 3
+

4
4V

10k

+
2V Vo

V1  0V
V3  0V
4 V
 2
20 K 40 K
V2  8V
1 1 1 1 1 1 6 2
(    )V3  V2  V4  
20 K 10 K 25 K 100 K 20 K 100 K 25 K 10 K
8 1 6 2
 V4  
20 100 25 10
 Vo  V4  4V

26. Koristeći topološke matrice, napisati jednačine prema metodu nezavisnih napona za kolo
prema šemi sa slike i izračunati struju Io. Nezavisni naponi su određeni osnovnim
presjecima.

1
Io

10 24
+

2 4
24V 3
-

12 4Io

4
 1
Io

10 24

+
2 4
24V 3
-
12 4Io

Graf kola:

ν1
1

f
e

a 2
d 3

ν2 ν3
b
c

4
 1 0 0 0 1 1 
Q f  0 1 0 1 1 0 
~
0 0 1 1 0 1 
U  QTf  uT
~ ~
~

ua 
 
ub  ua 
 uc 
T 
   Q f ub 
ud  ~
uc 
u 
 e

u f 
ud  ub  uc
ue  ua  ub
u f  ua  uc

Za kolo sa slike takođe važi:

ua  24V
4
uc  4 I o   ue
10

Kada ovo uvrstimo u sistem jednačina dobijen preko topološke matrice, dobijamo:
ud  ub  0.4ue
ue  24  ub
u f  24  0.4ue

Kako je ub  24  ue , onda je:

ud  24  ue  0.4ue  24  1.4ue

Primjenom I Kirhohovog zakona dolazimo do jednačina:

ie  id  ib
ue ud ub
  
10 4 12
1.2ue  3ud  ub

Iz prethodnih jednačina slijedi:

1.2ue  72  4.2ue  24  ue

ue
Dobijamo da je ue  15V , a I o   1.5 A
10
27. Koristeći topološke matrice, napisati jednačine prema metodu nezavisnih struja za kolo prema
šemi sa slike i izračunati struju ix. Nezavisne struje su određene osnovnim konturama.

2
4ix

3
ix

4A 4 6

Rešenje:

2
4ix
2 3
1
3
ix

4A 4 6

Odgovarajući graf:

µ2
b e
1 3
2
µ1 µ3

d a f

4
U matrici kontura svaka vrsta odgovara jednoj konturi (1. vrsta odgovara 1. konturi itd.) a kolone
odgovaraju redom granama [a,b,c,d,e,f].

 1 1 0 1 0 0
B f   0 1 1 0 1 0 
~
 1 1 1 0 0 1 
i  BTf  i L
~
~ ~

ia 
 
ib  id 
ic   
   BTf ie 
d
i ~  
i  i f 
 e

i f 
ia  id  i f
ib  id  ie  i f
ic  ie  i f

Za kolo sa slike takođe važi:

ie  4ia
id  4 A

Kada ovo uvrstimo u sistem jednačina dobijen preko topološke matrice, dobijamo:

ia  4  i f
ib  4  4ia  i f
ic  4ia  i f

Kako je i f  4  ia , onda je:

ib  4  4ia  4  ia  3ia
ic  4ia  4  ia  3ia  4

Primjenom II Kirhohovog zakona dolazimo do rešenja:

4ia  3ib  2ic  6i f  0

Tj.
4ia  9ia  6ia  8  24  6ia  0
5ia  32
ia  ix  6.4 A