Test 15.11.2016.

Jaksic

1.Medjunarodna harmonija odlucivanja kao vrhovni ideal MPP a je ostvarena

kada?
Kada se postigne harmonizacija nacionalnih pravila o nadleznosti sudova i
harmonizacija kolizionih normi.

2. Opsta direktna medj.nadleznost sudova RS postoji ako:

a) uvek kada se na teritoriji RS nalazi boraviste tuzenog
b) su obe parnicne stranke srpski drzavljani
v) u parnici u kojoj je drugotuzeni u odnosu materijalnog suparnicarstva sa
prvotuzenim koji ima prebivaliste u RS. Da li postoji odnos materijalnog
suparnicarstva sud ceni po lex fori
g) - II - mat.suparnicarstvo, lex causae
d) formalno suparnicaratvo, lex fori
dj) formalno suparnicarstvo, lex causae
e) kada se na teritoriji RS nalazi boraviste tuzioca
z) kada se na ter.RS nalazi prebivaliste tuzioca
Tacno samo g)

3. Strano pravo na ciju primenu upucuju kolizione norme RS nece se primeniti:

a) ako je njegova sadrzina suprotna Ustavu RS
b) kada je njegova sadrzina ili dejstvo suprotno Ustavu RS ili EKLJP
v) kada je njegovo dejstvo suprotno osnovnim principima utvrdjenim u Ustavu RS
g) kada je njegovo dejstvo suprotno bilo kojoj imperativnoj normi materijalnog ili
procesnog prava RS
d) kada sud smatra da bi postupak utvrdjivanja sadrzine stranog prava trajao
nesrazmerno dugo
Tacno samo v)

4. Forum imovine moze da se zasnuje pred sudovima u RS ako:

a) se imovina tuzioca nalazi u RS
b) se imovina tuzenog nalazi u RS
v) se u RS nalazi predmet koji se tuzbom trazi
g) se u sporovima za izdrzavanje nalazi imovina tuzenog iz koje izdrzavanje moze
da se naplati
Tacno b) v)

5. U slucaju kada je istaknut prigovor zabrane dvostruje litispendencije identitet

spora se odredjuje prema:
a) lex causae, tj prema pravu koje je merodavno za odluku u meritumu
b) lex fori,
pa ukoliko postoji dv.litispendencija, sud ce:
a) prekinuti postupak
b) zastati sa postupkom
v) oglasiti se nenadleznim
g) odbaciti tuzbu
Tacno prvi deo b), drugi a)

6. Kada kolizono pravo strane drzave uzvraca na pravo RS tada ce sud RS:
a) primeniti materijalno pravo RS
b) primeniti mat.pravo RS ukoliko kolizione norme polaznog kolizonog prava
upucuju na srpsko pravo kao merodavno
v) primeniti mat.pravo RS ukoliko sa njom postoji najtesnja veza
Tacno samo a)

7. Pravo Irana cija je drzavljanka verenica A, previdja da se brak moze zakljuciti

sa navrsenih 9 godina. Konvencija OUN o minimalnoj starosti za zakljucenke
braka predvidja da se brak moze zakljuciti pre navrsene 12. godine. U
konkretnom slucaju A je stara 18 godina, a verenik drzavljanin RS 20 godina. Po
kom pravu maticar u RS ceni postojanje materijalnih uslova za zakljucenje
braka? Da li ce u ovom slucaju odbiti da primeni pravo Irana s pozivom na javni
poredak? Obrazloziti.
Odgovor: Uslove ceni distributivnom kumulacijom prava RS i prava Irana. Nece
odbiti primenu s pozivom na javni poredak jer u konkretnom slucaju nije doslo do
povrede javnog poretka jer A ima 18 godina ( bez obzira na normu od 9 godina).

8. Pitanje reciprociteta se postavlja:

a) prilikom odredjivanja merodavnog prava
b) u materiji prava stranaca
v) u materiji sukoba jurisdikcija, u kojoj se zahteva da je reciprocitet po nastanku
_____, a po sadrzini _____.
Tacno b) v) fakticki i materijalni.

9. Na pitanje razvoda braka izmedju drzavljanina RS i drzavljanke Spanije koji

imaju zajednicko prebivaliste u RS merodavno je:
Obicna kumulacija prava RS i prava Spanije.

10. A, vlasnik stvari u kamionu koji doprema robu iz Minhena u Beograd, proda
robu na berzi u Londonu. Koje pravo ce biti merodavno na svojinskopravna
pitanja na robi u prevozu?
Pravo RS- mesto opredeljenja

11. Stranom sudskom odlukom koja je podobna za priznanje u RS ne smatra se:

a) sudsko poravnanje zakljuceno pred sudom strane drzave
b) preobrazajna sudska presuda koju je doneo strani sud
v) resenje stranog suda kojim su odredjene privremene mere
g) kada je odlukom licu odredjena cinidba koju pravo RS ne poznaje
d) privatnopravni akt o razvodu braka koji se po drzavi u kojoj je donet ne smatra
sudskom odlukom
Tacno v) d)

Ja sam polozila a ovo su moji odgovori.

TEST KOD JAKSICA 28 SEPTEMBAR U 15h

1.Zaokruziti tacne odgovore

a) Zakon o resavanju sukoba zakona drugih zemalja
b) Zakon o odredjivanju direktne mesne nadleznosti
c) posebni zakoni
d) Ustav
e) ratifikovani medjunarodni ugovori
Poredjajte kada zaokruzite po redosledu
Tacno je
1. Ustav 2. ratifikovani medjunarodni ugovori 3.posebni zakoni 4.Zakon o
resavanju sukoba zakona drugih zemalja

2. Opsta direktna medjunarodna nadleznost u RS se zasniva

a )uvek kada je boraviste tuzenog na teritoriji RS
b) u slucaju materijalnog suparnicastva drugotuzeni u odnosu sa prvotuzenim
koji ima prebivaliste u RS a merodavno pravo ce se ceniti po lex fori
c) u slucaju materijalnog suparnicastva drugotuzeni u odnosu sa prvotuzenim
koji ima prebivaliste u RS a merodavno pravo ce se ceniti po lex causae
d) u slucaju materijalnog suparnicastva drugotuzeni u odnosu sa prvotuzenim
koji ima prebivaliste u RS a merodavno pravo ce se ceniti u slucaju formalnog
suparnicastva lex fori
e) u slucaju materijalnog suparnicastva drugotuzeni u odnosu sa prvotuzenim
koji ima prebivaliste u RS a merodavno pravo ce se ceniti u slucaju formalnog
suparnicarstva lex causae
Tacno je samo pod c

3. Zastarelost potrazivanja se ceni po Lex Fori i li Lex cause podvucite sta je

tacno.
Tacno je Lex fori.

4. Sud RS nece priznati:

a Odluku starnog suda o privremenim merama
b) odluku stranog suda o medjupresudi
c) odluku stranog suda o delimicnoj presudi
d)
Tacno je samo pod A.

5. koje je pravo merodavno za ugovore

a) autonomija volje, lex cause, lex solutionis
b) autonomija volje ,lex cause lex fori
c autonomija volje, princip najtesnje veze , karakteristicna prestracija
Tacno je samo pod c.

6 Koje je pravo merodavno za nasledjivanje nepokretnosti

a) rei sitae
b) lex domicilis ostavioca
d) lex nationalis ostavioca u trenutku smrti
Tacno je samo pod d.

7. Kada je strani sud doneo sudsku odluku koja nije u saglasnosti sa nasim
pravom tada
dolazi
a) povrede ustava EKLJP
b)povrede nekih nasih imperativnih normi
c) povrede dejstva ustava RS
Bilo je jos ponudjenih ali
Tacno je samo ovo pod c.

8 Iskljucivo nadlezan je nas sud

bilo je dosta ponudjenih ali tacna su bila dva
U bracnim sporovima i oko usvajanja , izdrzavanja dece.

11 clan 48 zakona kaze nesto dosta napisano pa koji je to institut

U pitanju je bilo da se napise Retorzione mere.

12. A drzavljanin RS B drzavljanka Spanije prebivaliste im je u austriji koje je

pravo merodavno za razvod braka?
Obicna kumulacija pravo RS i Spanije.

Jaksic 29 AVGUST

1. Tuzba se tuzenom B, drzavljaninu Nemacke cije je prebivaliste u Beogradu, koji

je zaposlen u predstavnistvu Simensa u Beogradu dostavlja:
a. prema opstim pravilima ZPPa
b. diplomatskim putem
c. putem medjunarodne pravne pomoci
d. putem konzulata republike Nemacke u RS

Tacno je pod a.

2. Direktna medjunarodna nadledznost sudova RS je odredjena:

a. Opstim pravilima medjunarodnog javnog prava

b. pravilima o mesnoj nadleznosti domacih sudova sadrzanim u ZPP
c. odredbama ZMPP
d. Brisel 1 regulativom
e. brisel 2 regulativom

Tacno je pod c.

3. Na postojanje direktne medjunarodne nadleznosti sud RS vodi racuna:

a. po sluzbenoj duznosti
b. po prigovoru stranke
Ukoliko sud RS utvrdi da nije direktno medjunarodno nadlezan donosi odluku
_______

Tacno je pod a, I odbacice tuzbu

4. Kolizione norma iz ZMPPa se primenjuju prilikom resavanja (pa fali deo)

elementom inostranosti u pranicnom postupku RS:

a. samo ako su obe stranke pozvale na primenu kolizionih normi

b. faliii
c. bez obzira na stav stranaka sud primenjuje kolizione norme po sluzbenoj
duznosti
d. onda kada prvoupuceno strano pravo uzvrati na primenu prava RS
e. ukoliko su stranke kao merodavno ugovorile pravo Republike Srbije

Tacno je pod c.

5. Kada kolizione norme prvoupucenog prava upute na primenu prava RS ,

primenice se:
a. Materijalno pravo RS
b. kolizione norma prava RS
c. pravo cije su primenu stranke ugovorile

Tacno je pod a.
6. Sadrzinu stranog merodavnog prava sud RS ce saznati:
a. iskljucivo na osnovu informacija o sadrzini stranog prava koje mu dostave
stranke
b. iskljucivo na osnovu obavestenja ministarstva pravde
c. bilo na osnovu obavestenja stranaka bilo na osnovu obavestenja Ministarstva
pravde
d. nacin saznanja stranog prava nije ogranicen nacinima navedenim pod c

Tacno je pod d.

7. Kada A, italijanski drzavljanin I B, drzavljanka RS I Australije sa zajednickim

prebivalistem u Hamburgu zele da zakljuce brak u konzulatu RS u Hamburgu na
pitanje forme braka primenice se pravo RS, dok ce se na materijalne uslove za
zakljucenje braka primeniti ________

Kumulativno pravo Italije i Srbije, distributivna kumulacija.

8. U skladu sa u RS prihvacenim sistemom _______ priznati stranu sudsku odluku

znaci:
a. priznati joj ona dejstva koja pravni sistem drzave porekla odluke ne poznaje a
pravo RS poznaje
b. priznati joj ona dejstva koja ima prema pravu drzave porekla odluke cak iako ta
dejstva ne poznaje pravni sistem RS
c. izjednaciti je u dejstvima sa osnovnim dejstvima domace pravosnazne sudke
odluke

Sistemom ogranicene kontrole, tacno je pod c.

9. Alzirski drzavljanin Mohamed R. vec 7 godina boravi u nasoj zemlji I studira

medicinu na fakultetu u Novom Sadu. Poslednje dve godine bio je u vezi sa
jednom studentkinjom cetvrte godine Pravnog fakulteta. Iz te veze rodila se
devojcica Ivana, koja je odmah po rodjenju dobila nase drzavljanstvo. Medjutim,
nekoliko meseci pre njenog rodjenja, Mohamed R. , prekinuo je svaki kontakt sa
majkom, a kasnije odbio da prizna vanbracno ocinstvo. Posle toga, majka je u
svoje ime I u ime deteta, kao njegov zakonski zastupnik, podnela tuzbu protiv
Mohameda R. u sudu u Novom Sadu radi utvrdjivanja ocinstva deteta.
Kako ce sud u Novom sadu odrediti merodavno pravo za utvrdjivanje ocinstva.

Ukoliko smatrate da je potrebno: Gradjanski zakon Alzira zabranjuje utvrdjivanje

vanbracnog ocinstva.

Sud ce primeniti pravo RS.

10. Kvalifikacija pojmova sadrzanih u medjunarodnim ugovorima se vrsi prema:
a. lex fori
b. lex cause
c. autonomno
d. stepenastom kvalifikacijom

Tacno je pod c.

11. Ako kolizione norma prava RS upute na primenu pravnog poretka koji nije
jedinstven, moguce su sledece 3 situacije odredjenja merodavnog prava:

1. Da kolizione norme lex fori same direktno upute na primenu odredjenog

privatnopravog poretka koji vazi u okviru pravnog sistema drzave ciji poredak
nije jedinstven (princip jednostepenosti).

2. Da domaci sud koristi kolizione norme prvoupucene drzave o intelokalnom

sukobu zakona (princip dvostepenosti).

3. Primena principa najtesnje veze.

A jel' znate odg mozda za ovo pitanje: Sirijac izbeglica,sa prebivalistem u RS od prijatelja iz
Nemacke,koji tamo zivi,pozajmljuje pare ,koje mu ovaj salje Wester Uninonom..Sirijac ne vraca
na vreme pare, KOje pravo je merodavno i kom sudu da se obrati? Ja mislim da je mer pravo
Nemacke,zbog clana 20(sediste prebivaliste zajmodavca u vreme prijema ponude) a da se
obrati sudu RS.. Ne znam dal' sam u pravu...

Al opet su napravili zackoljicu , posto u Jaksicevoj knjizi pise da je vecina evrokontinentalnih

sistema napustila prebivaliste kao odlucujucu cinjenicu u kolizionim normama i tu spada i
Nemacka, al kod nas je prebivaliste fizickog lica od primarnog znacaja zta zasnivanje direkt.
Medj. Nadleznosti. Dovoljno je da tuzeni ima prebivaliste da bi bio nadlezan sud RS

I jos jedno pitanje: Prebivaliste se prema nasem zakonu zasniva: a)kupovinom kuce
b)kupovinom kuce i namerom da se trajno zivi c)prijavom organima MUPa? Negde pise da
treba b a negde c?

Mislim da su ljudi vise gresili upravo zbog te namere, jer sama definicija prebivalista nam
govori o toj nameri da se trajno zivi i gde je centar zivotnih aktivnosti, ali svaki gradjanin je
duzan da u odredjenom roku prijavi svoje prebivaliste ili boraviste, tako da je odg pod c, al ako
gresim ispravite :)
Pozdrav svima,burazeru mi je ostao jedan ispit i ima nedoumicu oko nekoliku
pitanja,ako neko moze da mu pomogne nek mi napise,hvala u napred
1.Privredni sud u Beogradu je priznao stranu sudsku odluku.Takva presuda suda
priznata je bez dokaza o postojanju reciprociteta.Lice A se zali na takav
postupak suda.Kakve su sanse lica A za uspeh?-Njegov odgovor na testu bio je
da su sanse velike,jer nema dokaza o reciprocitetu.Ovaj odgovor nije bio
tacan,sta je tacno?
2.Srbin koji ima prebivaliste u inostranstvu je bio tuzen u Srbiji,ali je odbio da
primi tuzbu.Tuzba je pokusana da se dostavi preko poste.Sta ce uraditi sud u
Srbiji?Njegov odgovor je bio postavljanje punomocnika za prijem tuzbe.Odgovor
nije tacan,sta je tacno?
3.Ambasador u Srbiji je ucinio saobracanji prekrsaj na putu do kafica.Koje ce
pravo biti merodavno?
4.Nemac i Srpkinja zele da zasnuju brak u Srbiji.Nemcu u poslednjem momentu
stigne ponuda za posao u inostranstvu i on postavi puno mocnika u Srbiji.Da li je
moguce takav brak zakljuciti u Srbiji?
1.Zato sto se reciprocitet u postupku priznanja i izvrsenja pretpostavlja, dok se suprotno ne
dokaze(dakle da ne postoji, teret dokazivanja je ne stranci koja osporava priznanje iz tog
razloga). Kod priznanja se trazi fakticki reciprocitet po nacinu nastanka, znaci da postoji u
praxi, da se odluke nasih organa uopste priznaju u inostranstvu. A materijalni po pravnoj
sadrzini, da uslovi priznanja u stranoj zemlji nisu bitno stroziji. Ako sud u postupku priznanja
sumnja u postojanje reciprociteta moze da zatrazi objasnjenje od Ministarstva pravde. Ako ni
tada, ni na osnovu onoga sto su stanke iznele u postupku nema dokaz o nepostojanju
reciprociteta-pretpostavka je da postoji. Zato mu nije tacan odgovor.

2. Kada odbije tuzbu onda se pribija na tablu suda. To je jedini razlog zbog koga se pribija na
oglasnu tablu suda.
3. Postoji izuzece od jurisdikcije u 3 slucaja. Znaci ovde je merodavno pravo drzave gde je
izazvao prekrsaj ili ako se trazi u pitanju da li moze da bude tuzen? Moze. Tada ga ne stiti
imunitet.
Kod nasledstva ( licno kada on nasledjuje) legata, trgovackih poslova u licnoj reziji , lukrativnih
poslova etc.
4. Moze preko punomocnika jer je to forma braka tacka V je lex celebrationis.

Zbunio si me totalno. Mislim da je Olivera Damnjanovic na 3. pitanje tačno odgovorila. Izuzeće

od jurisdikcije stranih diplomata ne važi jedino u tri slučaja, i nijedan od ta tri slučaja nije
prekršaj, što znači da on uživa imunitet i to kako u vezi sa njegovim službenim i privatnim
aktimaПрикажи превод
Свиђа ми се ∙ Одговори ∙ 25. октобар у 14:42
Nikola Nikola Dušica Popović pogledaj Jaksicevu knjigu a i u Avgustu na testu je bilo slicno
pitanje. Merodavno pravo je pravo srbije.
Pitanje ovde nije detaljno postavljeno. I u knjizi lepo pise da u takvoj situaciji dolazi do izuzeca
jurisdikcije...Прикажи превод

Po odredbama kog zakona je regulisana indirektna medj.nadleznost i da li na nju

sud pazi ex officio ili po prigvoru stranke
ZPP ZMPP I da po ex officio

ZPP kaze:
Član 133

Ako dostavljanje treba da se izvrši fizičkim ili pravnim licima u

inostranstvu ili stranim državljanima koji uživaju imunitet, dostavljanje
će da se izvrši diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u
zakonu (član 146) nije drugačije predviđeno.

JAKSIC 6.9.2016.
Test u 15h

1)Zaokruzite odgovore koje mislite da su tacni:

a)Zakon o resavanju sukoba zakona drugih zemalja
b)Zakon o odredjivanju direktne mesne nadleznosti
c)posebni zakoni
d)Ustav
e)Brisel I regulativa
f)nacela medjunarodnog privatnog prava
g)potvrdjeni medjunarodni ugovori

Zaokruzite I poredjajte po hijejarhiji.

Tacni odgovori su a,c,d,f,g

Hijerarhija:

Ustav
Potvrdjeni medjunarodni ugovori
Posebni zakoni
Zakon o resavanju sukoba zakona drugih zemalja

Nacela medjunarodnog privatnog prava

2)Autenticna strana javna isprava da bi vazila kao (da se dopuni)domaca javna
isprava mora da ispuni sledece uslove:
-u pogledu punovaznosti
-da je ispunjen uslov reciprociteta

3)U postupku povodom priznanja strane odluke potrebno je da:

a)da se dostavi overen legitiman prepis odluke
b)da se dostavi prevod na srpski jezik
c)prepis zajedno sa prevodom
d)da se dostavi da postoji reciprocitet sa zemljom porekla odluke
e) da se dostavi da postoji reciprocitet sa zemljom drzavljanina podnosioca
zahteva

Tacni odgovori: a b i c

4)Pred sudom RS, u postupku pred stranim sudom doneta je odluka u postupku u
kojem je doslo do izigravanja zakona RS. Kako to se kod nas moze indirektno
sankcionisati
Takva odluka se kod nas nece priznati.

5)Merodavno pravo za dejstva braka-S drzavljanin Srbije I Madjarske I A

drzavljanka Austrije I Madjarske zive I rade u Austriji.
Tacan odgovor-pravo zajednickog prebivalista Austrijsko pravo

6)Kolizione norme RS upucuju na merodavno pravo drzave ciji je pravni poredak

nejedinstven,a bice merodavno pravo pravnog podrucja te drzave po principu
najblize veze ako:
a)stranke to odluce
b)kolizione norme ne upucuju na pravno podrucje I to pravno podrucje nema
unutrasnji zakon koje regulise taj problem
c)kolizione norme ne upucuju na pravno podrucje
d)sud odluci da se odstupi od tog prava na koje upucuje direktna koliziona norma
Tacan odgovor-b

7)Lice A drzavljanin Engleske sa prebivalistem u RS bude tuzen pred sudom

RS.Koje ce pravo biti merodavno za utvrdjivanje parnicne sposobnosti? Bice
englesko
A sta ako lice po tom pravu ne bude parnicno sposobno-utvrdice se prema
srpskom
8)Opsta direktna medjunarodna nadleznost u RS se zasniva
a)uvek kada je boraviste tuzenog na teritoriji RS
b) u slucaju materijalnog suparnicastva drugotuzeni u odnosu sa prvotuzenim
koji ima prebivaliste u RS a merodavno pravo ce se ceniti po lex fori
c)isto ovo samo po lex causae
d)u slucaju formalnog suparnicastva lex fori
e)u slucaju formalnog suparnicarstva lex causae
Tacan odgovor pod c.

9)Kolizione norme ZMPPa se primenjuju u parnicnom postupku:

a)kada se obe stranke pozovu na njih
b)kada se jedna od stranaka pozove
c)bez obzira na stav stranaka sud ih primenjuje po sluzbenoj duznosti
d)kada na to ukazuje prvoupuceno pravo
Tacan odgovor je c zato sto se kolizione norme kod nas shvataju kao
imperativne.

10)Po ZMMPu pravo merodavno za ugovore poredjati po redosledu principe koji

su:(da se napise ne da se zaokruzi)
1) autonomija volje
2) princip najblize veze
3) domicil (sediste) nosioca karakteristicne prestacije

11)S srpski drzavljanin I A portugalska drzavljanka su se upoznali na muzickom

festivalu u Srbiji I nakon toga resili da sklope brak.Prvo su ziveli u Novom Sadu
pa su se posle preselili u Portugaliju.Nakon godinu dana resili su da se
razvedu.Lisabonski advokat im je rekao da portugalsko pravo ne bi dozvolio
razvod.Prema Portugalskom gradjanskom zakoniku merodavno pravo je pravo
zajednickog boravista u ovom slucaju portugalsko.Medjutim drugi zakon je rekao
da sporazumni razvod se dozvoljava ali nakon tri godine braka sto ovde nije
slucaj.Koje pravo bi bilo merodavno kada bi po istom predlogu postupao Osnovni
sud u Novom Sadu.
Tacan odgovor- Clan 35, stav 3. Merodavno je pravo RS jer se primenjuje lex fori
kada se brak ne moze kumulativno razvesti po lex nationalis oba bracna druga
(otezani uslovi ili razvod nije dozvoljen), a jedna od stranaka je nas drzavljanin.

JAKSIC 5.9.2016.
1.Strana javna isprava je po snazi ( da se dopuni ) u odnosu na domacu javnu
ispravu pod sledecim uslovima (da se napisu uslovi )

Autenticna strana javna isprava ima istu dokaznu snagu kao i domaca javna
isprava. Uslovi: Da je propisno legalizovana i reciprocitet.

2. Uz zahtev za priznavanje strane sudske odluke potrebno je priloziti ( ovde je

bilo ponudjeno 5 odgovora i trebalo je zaokruziti tacne ali ja ne mogu tacno da se
setim sta)

Da se dostavi overen prepis, da se dostavi prevod na srpski jezik, da se dostavi

prepis zajedno sa prevodom.

3. Nas drzavljanin i drzavljanka Portugalije se upoznaju na muzickom festivalu u

Srbiji i nakon kraceg perioda zabavljanja se vencaju. Prvih 6 meseci su ziveli u
Novom Sadu a posle se presele u Portugaliju. Nakon godinu dana rese da se
razvedu. Advokat im kaze da ako podnesu zahtev za razvod u Lisabonu po
(naveden njihov zakon , gradjanski cini mi se) sud ce odbiti da ih razvede, a po
(opet naveden neki zakon) dozvoljen je sporazumni razvod tek nakon proteka 3
godine braka. Sta ce biti ako zahtev podnesu sudu u Novom Sadu i obrazloziti.

Clan 35, stav 3. Merodavno je pravo RS jer se primenjuje lex fori kada se brak ne
moze kumulativno razvesti po lex nationalis oba bracna druga (otezani uslovi ili
razvod nije dozvoljen), a jedna od stranaka je nas drzavljanin.

4. Nas zakonodavac je izbegao regulisanje mobilnog sukoba zakona tako sto je

( da se dopuni )

Fiksirao odlucujuce cinjenice za odredjeni momenat.

5. Kada koliziona norma uputi na pravo drzave sa nejedinstvenim pravnim

poretkom, merodavno pravo ce se odrediti principom najblize veze samo ako
(ovde je bilo ponudjeno 4 odgovora a trebalo je zaokruziti tacan- samo jedan)

6. Drzavljanin Nemacke i Madjarske je u braku sa drzavljankom Nemacke i

Austrije. Zive zajedno u Austriji. Koje pravo je merodavno na dejstva braka i
obrazloziti .
Pravo Austrije jer je to njihov zajednicki lex domicili.

7. Merodavno pravo za ugovore se odredjuje na osnovu sledeca tri statuta u

sledecem redosledu
1.__________
2.__________
3.__________
(da se napise)

1.Autonomija volje
2. Princip najtesnje veze
3. Teorija karakteristicne prestacije

8. Sud zasniva svoju nadleznost (da se dopuni ) i tada se nadleznost okamenjuje.

U momentu dostavljanja tuzbe tuzenom (kada je parnica pocela da tece).

9. Zena ambasadora K u Srbiji odtvori u Beogradu krojacku radnju. Posto nije

isplatila poruceni materijal, prodavac P podigne tuzbu sudu u Beogradu. Da li ce
sud odbaciti tuzbu kao nedopustenu? Obrazloziti

Tuzba se nece odbaciti jer zena ambasadora nije izuzeta od jurisdikcije drzave
prijema.

10. Ako sud u parnicnom postupku utvrdi svoju nenadleznost donece sledecu
odluku (dopisati )

Tuzbu odbacuje kao nedopustenu.

A jel zna neko mozda da li su medjupresude i privremene mere podobne za priznanje prema
jaksicu ?posto prema koautorima jesu podobne

Medjupresuda je podobna za priznanje, ali ne i za izvrsenje. ( kad ti se u pitanju trazi samo

priznanje zaokruzis ili navedes i nju, a ako se trazi i priznanje i izvrsenje onda je ne navodis) . A
na istoj strani u pasusu 301. stoji- Bez obzira na pogresan stav VSS odluke stranih sudova o
odredjenju privremenih mera ne mogu da se smatraju stranim odlukama podobnim za priznanje
i izvrsenje u smislu clana 86. ZMPP. Ovo ne samo zbog toga sto ovakve odluke ne proizvode
dejstvo materijalne pravosnaznosti vec i zbog toga sto se njima ne uredjuju odnosi iz clana 1.
ZMPP.

Dakle SUDSKO PORAVNANJE je UVEK podobno za priznanje i izvrsenje (znaci zaokruzujes i

dopisujes bez nastavka) a poravnanja PRED DRUGIM ORGANIMA STRANE DRZAVE samo ako
su u drzavi porekla izjednacena u dejstvima sa sudskom odlukom.

Pitanja koja su se razlikovala od testa koji je bio 22.6.16, Jaksic:

2. ZMPP ne pominje niti uredjuje sledece institute MPP:

a)javni poredak
b)norme neposredne primene
c)mobilni sukob zakona
d)renvoi
e)prethodno pitanje

Tacno je pod b,c i e.

4. Sud ili drugi organ u Rs nece primeniti strano pravo:

trebalo je zaokruziti pod
a)ako je dejstvo stranog materijalnog prava bilo suprotno u konkretnom slucaju
domacem javnom poretku.

6. Na zakonsko nasledjivanje ostavioca O koji je drzavljanin RS i Ruske

Federacije sa poslednjim rebivalistem u Moskvi ,te koji je iza sebe u Rs ostavio
nepokretne i pokretne stvari primenice se:
trebalo je zaokruziti pod

a)pravo RS na pitanje citave zaostavstine.

7. Sta od sledeceg ne spada u razloge za odbijanje priznanja i izvrsenja strane
sudske odluke:
a)fraus legis ucinjen u postupku pred stranim sudom
b)povreda domaceg javnog poretka
c)nepostojanje reciprociteta sa drzavoM ciji je drzavljanin stranka koja je
podnela predloig za izvrsenje i priznanje
d)uspostavljanje direktne medj.nadl.stranog suda na osnovu kriterijuma koje
domace pravo ne poznaje
e )neuredno dostavljanje tuzbe tuzenom

Tacno je pod a, c i d.

10. Ako sta drugo nije predvidjeno medj.ugovorom ,sud u Rs dostavlja tuzbu
tuzenom koji ima prebivaliste ili sediste u inostranstvu a nema zakonskog
zastupnika ili punomocnika u RS:
trebalo je zaokruziti pod

a)diplomatskim putem.

Kolege, zna li neko govor na sledece pitanje sa testa: Kada koliziona norma uputi
na primenu stranog prava, sud u RS ce primeniti strano materijalno pravo:
a) ako sa drzavom cije se pravo ima primeniti postoji fakticki reciprocitet,
b) ako sa drzavom cije se pravo ima primeniti postoji diplomatski reciprocitet,
c) ako sud smatra da je spor iz gradjanskopravnog odnosa koji resava najtesnje
povezan,
d) ako to dopusti Ministarstvo pravde RS
e) uvek
Pod e. Uvek...imperativna pravna priroda

Evo ja cu pokusati da vam napisem tacno kako su glasila pitanja juce na testu. :
1.Rus i Srpkinja u Berlinu zakljucuju brak u konzulatu srbije koje je merodavno
pravoza formu braka a koje za materijalne uslove: za formu ponudjeno 1.Srbija 2.
Kumulativno Srbija - Rusija 3. Nemacka - brdo ljudi je reklo Nemacka (sto nije
tacno, konzulat RS u tom slucaju koristi nase pravo) naravno zamaterijalne
uslove nadlezno je pravo kumulativno Rusija i Srbijaa. .

2.Prvo pitanje na testu niko sem nas par nije uradio, parafraziracu ali clan 1
zmpp sadrzi resenja koje to probleme resava ( po redu) mpp. odgovor je trebao da
glasi 1.odredjivanje merodavnog prava za statusne, imovinske i druge
materijalnopravne odnose s medjunarodnim elementom 2.pravila o nadleznosti
srpskih sudova i drugih organa 3.pravila o priznanju i izvrsenju stranih sudskih i
arbitraznih odluka.

3.Kolizionu normu, kako su rekli 90% ljudi nije resilo kako treba. bila je norma iz
clana 23 zmpp trebaloje odrediti pored pravne kategorije i tacke vezivanja i
redosled tacki. Pravo mesta gde se stvar mora predati merodavno je (ovo je
tacka vezivanja, primenjuje se ako nema autonomije volje tj 2 po redu), ako
ugovorne strane nisu drugacije ugovorile, (autonomija volje, prva po redu tacka
vezivanja) a nacin predaje stvari i za mere koje treba preuzeti ako se odbije
preuzimanje stvari (ovaj ceo zadnji deo je pravna kategorija).

4.Fraus legis ne secam se odgovora ali pitanje je bukvalno bilo: Fraus legis po
ZMPP postoji kad:
1. izigravanje prava koje bi bilo merodavno (masovno su to ljudi zaokruzivali a TO
NIJE TACNO)
2. izbegavanje stranih normi
3. izbegavanje primene imperativnih normi srb (tacno)
4. isto nesto nelogicno pa je jasno bilo da nije tacno

5.Iskljuciva nadleznost suda Rs znaci(bukvalno je tako glasilo pitanje)

1. zabrana prigovora dvostruke litispendencij (tacno)
2.iskljuciva primena srpskog prava (nije tacno -uglavnom se primenjuje nase
pravo ne iskljucivo)
3. zabrana derogiranja nase nadleznosti stranom sudu (tacno)
4. nacelno se nece priznanje i izvrsiti strana sudstka odluka ( tacno- ljudi su to
preskakali pravilo je da nece postoji taj jedan izuzetak ali nacelno pravilo je da
nece)
(ovo je vec 6 bez usmenog)

6. Pravo RS je lex fori kad - ja sam napisala kada se koristi kao pravo suda jer ni
jedna druga tacka vezivanja se ne moze prmeniti, a lex cuse kad - kad se koristi
kao merodavno pravo kadkolizione norme upucuju na njega pa samza svaki
slucaj navela primer (za nasledjivanje lex nationalis u vreme smrti je lex cause)
7.Dostavljanje tuzbe se vrsi diplomatskim putem
1. kada je tuzeni strani drzavljanin (ne!)
2. kada tuzeni ima sediste ili prebivaliste u inostranstvu (da)
3. kad god je tuzeni u inostranstvu (ne)
4. kada je tuzeni nas drzavljanin sa prebivalistem u inostranstvu ako nema
zakonskog zastupnika ili punomocnika (ovo niko sem nas par nije zaokruzio a
tacno je.. nasim drzavljanima se dostavlja preko konzulata ili DHL sto je pravno
lice koje je registrovano zapslove dostavljanja ovim putem koautorska knjiga 526
str ili zpp )

8. ne mogu tacno da se setim ali bilo je pitanja koje to odluke stranog suda nisu
podobne za priznanje 1. presuda koja osudjuje naseg drzavljanina na cinidbu (ona
bi trebalo dajeste jer su sve vrste presuda podobne) 2. preobrazajna presuda
(jeste) 3. resenje o privremenim merama ( prema Vrhovnom sudu Srbije moze e
sad po koautorskoj ne moze 539- saznacu kako su oni priznavali od cure koja je
isla da vidi test jer nije polozila pa su im rekli tacan odg) 4. sudskoporavnanje
pred stranim sudom 5. presuda koja osudjuje naseg drzavljanina na cinidbu koje
srpsko pravo ne poznaje - i bilo je jos par odgovora zaista ne mogu da se setim

9. je bio slucaj sirijac izbeglica sa prebivalistem u srb od prijatelja iz nemacke

koji tamo zivi i radi pozajmljuje koji on salje westwrn unionom . Ne vraca novac
na vreme koje je merodavno prvo i kom sudu treba da se obrati. merodavno pravo
je pravo nemacke - clan 20 zmpp ugovori- sediste prebivaliste zajmodavca.. za
sud sam pogresila na testu misleci da je pitanje samo merodavno pravo, nadezan
sud je sud rs ako se ne gresim.. ispravite me ako sam pogresila

10. slucaj takodje. ostavina pokretna u srbiji ( novac u banci) ostavilac ima
nemacko i francusko drzavljanstvo i prebivaliste u berlinu. koji sud i koje pravo je
merodavno. Sud je srpski jer je zaostavstina kod nas ( a nema podataka da
nemacko pravo nece da raspravlja o zaostavstini clan 72 stav 2 zmpp)
merodavno pravo je lex nationalis ( stajala je naznaka da je i u nemackoj lex
nationalis ) znaci nemacko

E sad 11 najveci problem testa je bilo mobilni sukob zakona. izuzetno tesko
postavljeno pitanje i svi su gresili: Pitanje odredjivanja merodavnog prava zbog
sukoba zakona NE MOZE SE POSTAVITI - ja sam ovo pitanje shvatila kao kada ne
mozemo odrediti merodavno pravo zbog sukoba zakona- mnogi su shvatili
obrnuto kada nema sukoba zakon. Ponudjeni odgovori su bili 1. razvod braka ( to
je vremenski fiksirano tako da ja to nisam zaokruzila 2. dejstvo braka
( vremenski fiksirano- pise tamo neegde kako se sva pitanja vezana za dejstvo
vezuju za momenat "postavljanja spornog pitanaj ) 3. zakljucenje braka
( fiksirano vremenski tak da ne) 4. vanbracna zajednica - e tu kad preestane
zajednicko prebivaliste nema vise tacke vezivanja str 315 koautorska- ja sam to
zaokruzila, ako neko misli daje nesto drugo nek javi емотикон smile 5. izdrzavanje
bivsih bracnih partnera ( to su imovinski odnosi znaci lex nationalis zajednicki,
zajednicki domicili, zajednicki poslednji domicili, lex fori - zbog poslednjeg
domicila mislim da ovo nije)

Zna li neko? Po onim testovima su svuda drugaciji odgovori, samo stvaraju

konfuziju... емотикон unsure
1. Po kom pravu se izrice prekrsajna sankcija za stetu koja je nastala sudarom 2
vozila?
2. Za koja od sledecih pitanja ne postoji posebna koliziona norma u Zakonu o
resavanju sukobu zakona sa propisima drugih zemalja?
1) ugovor o kupoprodaju
2) prava i obaveze iz menice
3) vanugovorna odgovornost za stetu
4) stvarna prava na vazduhoplovu
3.Testament je u pogledu forme punovazno sastavljen na Tajlandu, dok je
austrijski drzavljanin tamo bio na letovanju. Ostavilac je imao poslednje
prebivaliste u Srbiji. Nas sud raspravlja i dolazi do zakljucka da je testament
punovazan u pogledu forme i po nasem pravu. Pitanje da li ce nas sud uvaziti
zalbu naslednika koja se odnosi na to da testament nije na Tajlandu punovazno
sastavljen i prema tome se ne moze prihvatiti?

1.Verovatno Haska konvencija; 2. 2,4; 3. Nece. Dovoljno je da je punovazno

sastavljen na Tajlandu.

Ako neko zna ... емотикон smile

1.Koji zakoni se primenjuju pri priznanju inostranih odluka, navedeni su i ZPP,
zakon o upravnom postupku, zakon o vanparničnom postupku i sl.
2.Ambasador na putu do ambasade u drzavi B napravi saobracajnu nesrecu. Da li
ce moci biti tuzen i obrazloziti zasto da/ne?
3.Kupac A i prodavac B su zakljucili ugovor o prodaji automobila i sporazumeli se
da je u slucaju spora iskljucivo madlezan sud u Becu. Kupac A ne plati cenu, a
prodavac B u medjuvremenu sazna da su u RS nize sudske takse i odluci da u
Srbiji pokrene postupak. Kupac A istice prigovor. sta ce uraditi srpski sud?
4. Kupac i prodavac nasi drzavljani, zakljuce ugovor o kupoprodaji stvari koja se
nalazi u Madjarskoj uz istovremeno zakljucenje prorogacione klauzule kojom
odredjuju nadleznost madjarskog suda. Prorogacioni sporazum je punovazan
prema madjarskom pravu. tuzilac tuzi pred nasim sudom, a tuzeni istakne
prigovor postojanja prorogacionog sporazuma. Da li ce nas sud voditi postupak?
Obrazloziti! (u onim testovima pise da hoce, jer nije ispunjen uslov mesovitog
spora (???), sto je uslov punovaznosti sporazuma kojim se prorogira strani sud)

1. Pri priznanju stranih sudskih odluka, relevantan je ZMPP, pri priznanju stranih
arbitražnih odluka relevantan je ZOA. U postupku priznanja strane sudske odluke,
primenjuju se odredbe ZPP-a ako se radi o postupku priznanja gde se o tome
odlucuje kao o glavnoj stvari. Ako se o priznanjju rešava kao o prethodnom
pitanju, relevantan za procesni okvir postupka moze da bude Zakon o izvrsnom
postupku, ukoliko se prethodno pitanje javlja u izvrsnom postupku.

2. Ambasador uziva imunitet u zemlji prijema misije. Znaci, ne moze biti tuzen u
toj zemlji ni u pogledu akata koje preduzima u obavljanju funkcije, ni u pogledu
akata koje preduzima u licnom svojstvu, ali nije izuzet od sudstva u svojjoj zemlji.
Ambasador nece moci da bude tuzen, po tom osnovu bi mogao konzul.

3. Sud ce prvo utvriditi da li je uopste medjunarodno nadlezan, po bilo kom

osnovu. Ovde fale informacije koje bi nam to rekle. Pod pretpostavkom da nadje
osnov svoje nadleznosti, a ne radi se o iskljucivoj nadleznosti, sud ce razmotriti
punovaznost sporazumna o prorogaciji. Posto se radi o sporazumu u prorogiranju
strane nadleznosti, nas sud ce taj sporazum ceniti i prema normama lex formi i
prema normama prorogiranog pravosudja - lex prorogati. Ako ispunjava uslove
punovaznosti po oba prava, usvojice prigovor i oglasice se nenadleznim, ako ne,
nastavice postupak,

4. Sud ce ipak voditi postupak jer je uslov punovaznosti prorogacionom

sporazuma u slucaju da se prorogira nadleznost stranog pravosudja da jedna
stranka bude drzavljanin zemlje čijem se pravosuđu prorogira nadleznost.
hvala vam puno devojke емотикон wink

Pravno lice osnovano u zemlji A, uprava je u zemlji B, 2 filijale C i D.

Ako A i C usvajaju princi inkorporacije,a B i D princip stvarnog sedista, po nasem
Zmpp-u koje je pravo drzave merodavno?
Da li je pravo drzave A merodavno?
Da li se misli pod upravom na stvarno sediste?
Nije mi bas najasnije... Ako neko zna.
Mjerodavno pravo drzave B. Kod nas vazi teorija inkorporacije dopunjena teorijom
stvarnog sjedista. Potrebno je da to p.lice ima pripadnost drzavi u kojoj je uprava
i po njenim propisima.

za odbijanje priznanja u vezi dostavljanja. cl.90 da ce sud ZASTATI sa priznanjem,

za razliku od prigovora medj. litispendencije gde sud PREKIDA. To je bila fora u
nekom pitanju.

Moze li neko da mi kaze zasto je ovde tacan odgovor pod a ne pod b? ako je
uopste tacan емотикон smile
-Sud RS ce odbiti priznanje strane sudske odluke kada:
a) u postupku pred stranim sudom nisu postovane garancije iz clana 6. stav 1.
EKLJP;
b) ne postoji uzajamnost (reciprocitet) sa drzavom ciji je predlagac drzavljanin;
v) je strana sudska odluka inkompatibilna sa makar jednim prinudnim propisom
prava RS; ( tacno a)
Ja sam ovo pitanje imala kod Jaksica na testu,
pod a tacno

Na pismenom kod Jaksica je bilo 6 pitanja.

3. Odredjivanje efektivnog drzavljanstva, b ima srpsko i nemacko drzavljanstvo,

prebivaliste u Nemackoj, pitanje je bilo na osnovu cega se odredjuje, ja sam
odgovorila sve sto sam znala: ZMPP, srpsko pravo, cl 11 sam citirala i dodala sam
da je B srpski drzavljanin ( uvek kada ima strano i domace smatra se da ima
domace ali prebivaliste ako je dato da vas ne zbuni jer to nije od znacaja, vec je
od znacaja samo kada ima vise stranih drzavljanstava, tada se na osnovu
prebivalista odredjue efektivno drzavljanstvo.

6. Nesto u vezi sa uslovima priznanja i izvrsenja strane sudske odluke, bila su tri,
ja sam zaokruzila reciprocitet, druga dva nisu bila nijedan od tri uslova navedenih
u knjizi vec nesto drugo ne mogu da se setim sta.

Molim kolege koje su polagale danas kod prof. Jakšića da podele utiske sa testa.

3.A i B su supruznici,zive i rade u Becu.A drzavljanin RS i Makedonije,a B

drzavljanka Makedonije i Austrije.Mjerodavno pravo za njihov bracnoimovinski
rezim je:
5.Dijete stice drzavljanstvo prema porijeklu:navedena 3 odg.,zaokruziti
6.Ako koliziona norma stranog prava pred nasim sudom upucuje na nase pravo
primjenice se:a)koliziona norma naseg prava,b)imperativno materijalne norme
naseg prava,v)kumulativno materij.i koliziona nasa norma,g)alternativno materij.i
koliziona norma naseg prava

danasnji test kod Jaksica, 26.5.16.

3. primer sa austrijancem koji je preminuo bez testamenta u srbiji gde je i imao

prebivaliste i gde mu je ostala sva imovina a neposredno pre smrti je i stekao
nase drzavjanstvo... koje je merodavno pravo?

4. direktna medjunarodna nadleznost je regulisana:

poveljom un
normama medjunarodnog javnog prava
zmpp
zakonoim o nadleznosti... iz 2010

Na fb je jedna koleginica napisala:

Date su 4 konstatacije. Zaokruziti tacne. (Sud je duzan po sluzb duzn da sazna
strano pravo).

19.11.16, JAKSIC
7.japanski drzavljanin koji ima 19 godina kupuje sliku u srbiji a u japanu se poslovna
sposobnost stice u 20. Godina..da li ce ugovor biti punovazan ili ne i da se obrazlozi..
Za sada se toga secam..

Da li neko zna odgovor na pitanje koje je pravo merodavno po srpskim propisima

za javnu ponudu??
To je jednostrani pravni posao, znaci pravo prebivalista dužnika. Javna ponuda po srpskim
propisima= Srpsko pravo
 E imam jos 2 pitanja :
Sud zasniva svoju nadleznost(pa da se dopuni) i tada se nadleznost okamenjuje??sta treba da
se dopuni?
Drugo pitanje:ako sud u parnicnom postupku utvrdi svoju nenadleznost donece koju odluku??

Sud zasniva svoju nadleznost( u trenutku pokretanja parnice

Odbacice tuzbu - kod ovog pitanja Branka je rekla da nije pravilno napisati prekinuti postupak
uz odbacice tuzbu, dovoljno je samo ODBACITI neke izmene su nastupile ( to je za kolege koje
polazu kod Jakšića ) važno vam je da vas zbog njihovog cepidlačenja ne bi oborili :-)

Pitanje sa simulacije, negde sam nasao da je tacan odgovor pod b pa mi nista

nije jasno... ja bih zaokruzio d .Ako neko zna odg. na ovo pitanje neka napise

Према члану 13 српског ЗМПП-а, приликом утврђивања садржај страног права, српски
суд је овлашћен да:

а) затражи обавештење о страном праву од Министарства иностраних послова,

б) прихвати вештачење о садржини страног права, уколико нека од страна у поступку
поднесе такав предлог а друга се не противи,

в) саслуша у својству сведока стручњака за страно право који би сведочио о садржају

права које је потребно сазнати,

г) нареди странама у поступку да поднесу јавну исправу о садржини страног права,

д) прихвати јавну исправу о садржају страног права коју му поднесу стране у

поступку,

ђ) нареди вештачење о садржини страног права, уколико ни на један други начин није
могуће утврдити садржај страног права.
Pod D. Oni u testove stavljaju svasta čisto da se zna : Saznanje stranog pr je od strane
stranaka , od ministarstva pravde i to nije jedini način jer sudije ( nadležni organi) mogu
saznati str. pr. i u neformalnom razgovoru. To su jedini mogući odgovori.

Duznost suda da sazna strano pravo je apsolutna, tako kaze zakon i to je odgovor koji se trazi
na testu. A iz prakticnih razloga se dozvoljava primena lex fori u slucaju da je nemoguce
saznati strano pravo (veliki troskovi, ako zahteva neprimereno mnogo vremena...). Praksa je ta
koja je uvela pravilo o lex fori, a ne zakon.

28.9.16. JAKSIC
Pozdrav svima. Po sećanju i okvirno, evo nekih današnjih pitanja: - merodavno pravo za razvod
braka državljanina Srb i državljanke Španije je _________________ - Ako se sud strane države
oglasi nadležnim za postupak u kome učestvuje državljanin RS, a naše pravo ne sadrži takvu
mogućnost, pa naš sud predvidi nadležnost po istom osnovu za državljane te države je institut
______________ -
26.9.16. JAKSIC
Pitanja kojih se sećam:
- Izrael zabranjuje svom državljaninu da stupi u brak sa Srpkinjom, jer su različite vere. Kako
naš matičar treba da reaguje?

Po odredbama kog zakona je regulisana indirektna medj.nadleznost i da li na nju

sud pazi ex officio ili po prigvoru strane
ZPP ZMPP I da po ex officio

Kolizione norme u srpskom pravu sadrzane su u:

A- Ustavu
B- Rim i regul
V- Zak o zast konk
G- Haskoj za drumske
D- zak o parn post
Dj- brisel i regul
E- Zakonu o ceku
Z- Beck konv
Sta zaokruziti?
G i E, Haska unifikuje kolizione norme iz oblasti vanugovorne odgovornosti, a mi smo je
ratifikovali... A zasto ne i Z, kad je Becka ratifikovana kod nas? Becka ne sadrzi kolizione
norme. Ovo je trik pitanje...u SRPSKOM pravu, zato ne treba zaokruziti Rim regulativu.
Ako izostave to u srpskom pravu, onda treba i nju

7.9.16. JAKSIC
Ja cu napisati ono cega se secam:
1. Kada kn upute na strano pravo , sud u rs ce primeniti? Trebalo je da se zaokruzi strano pravo
i njegove kolizionopr norme
2. Strano pravo se nece primeniti?
Kada je njegovo dejstvo suprotno u konkretno slucaju sa javnim poretkom
3. Pitanje je bilo na testu od 05.09.vezano za priznanje odluke ,pa sta je sve potrebno osim
zahteva za priznanje
4. Bio je slucaj sa alzircem isto od testa od 31.08.
5. Zatim kada kn upute na pravo tajvana-isto pitanje od 31.08.
6. Pitanje vezano za zasnivanje opsteg foruma: trebalo je samo da se zaokruzi materijalni
suparnicari lex causae
7. Bio je slucaj sa izbeglicom iz avganistana koji ima 4 zene. Koje je pravo merodavno za
zak.nasledjivanje-lex nat, i da nasedjuju sve 4 zene ravnopravno
8. Bilo je pitanje za parnicnu sposobnost engleza sa prebivalistem u rs, tuzen pred sudom rs?
Merodavno je pravo lex nat, a ako nije parnicno sposoban po pravu drzavljanstva , primenjuje
se pravo zemlje suda (lex fori) u ovom slucaju pravo rs- mora sve da se objasni
9. Kada se odbija strana sudska presuda? Nmg da se setim ponudjenih odgovora

I jedno pitanje je bilo vezano za dostavljanje . Ako lice koje je nas drzavljanin, sa
prebivalistem u kelnu obije da primi tuzbu preko pravnog lica medjunarodno registrovanog za
dostavljanje, sta ce nas sud da uradi? Ja sam napisala da ce mu se tuzba dostaviti
diplomatskim putem. ( ne znam dal mi je tacno)

Koji zakoni se primenjuju prilikom priznanja stranih s odluka?

I koji nasi zakoni ne predvidjaju ustanovu renvoa?:P
ZVP,ZMPP i ZIO, Ranvoa predvidja samo zmpp

31.8.16.JAKSIC
Prvo pitanje je bilo kad nase pravo uputi na primenu prava Tajvana,tacan odgovor je fakticki
pravni pored Tajvana jer mi je to bilo tacno...
2.Tuzeni je drazavljanin Madjarske sa prebivalistem u Rs,koje je pravo merodavno za njegovu
parnicnu sposobnost...
3.Kad sud nece primeniti stranu sudsku odluku pa da se zaokruzi,ono ponudjeno cega se
secam su reciprocitet i suprotnost sa ustavnim poretkom,ako se neko seca nek me ispravi

A i B su supružnici i žive i rade u Briselu. A je državljanin Švedske i Belgije, a B je

državljanka
Belgije i Srbije. Merodavno pravo za razvod njihovog
braka pred sudom RS je:
a) iskljucivo pravo Srbije
b) isključivo pravo Belgije,
c) kumulativno prava Švedske, Belgije i Srbije,
d) kumulativno prava Belgije i Srbije,
e) pravo koje su supružnici izabrali, ukoliko pravo
države njihovog zajedničkog državljanstva to
dozvoljava
Šta je tačno?
D

Српски суд, у поступку признања стране судске одлуке, испитује повреду права на
одбрану у свим случајевима осим:

а) уколико се ради о одлуци страног суда којом се одлучује о статусу држављанина

РС,
б) о уколико се ради о одлуци страног суда којом се одлучује о статусу држављанина
државе порекла одлуке,
в) уколико се одлука односи на потраживања из уговора о међународној продаји робе
г) уколико је у питању одлука страног суда о накнади штете
д) ниједан од понуђених одговора.
D

Према српском Закону о решавању сукоба закона са прописима других земаља право
места налажења ствари може да буде меродавно за:

а) стварна права на непокретностима,

б) стварна права на основним средствима превоза,

в) права и обавезе из уговора о превозу ствари,

г) стварна права на стварима у превозу,

д) ниједан од понуђених одговора.

Ovde a i g?
Samo pod a

B) ne moze jer tacka vezivanja mesto pripadnosti prevoznog sredstva

V) ne moze jer je t. v. sediste ili prebivaliste prevoznika
G) ne moze jer t. v. lex destinacionis

Sta je odgovor na pitanje: Kada koliziona norma srpskog Zmpp-a uputi na strano
pravo, srpski sudija ce?
Uzeti u obzir stav stranog mpp,odnosno njegove kolizione norme,buduci da je upucivanje iz
ZMPP uvek kolizionopravno.

Tuzenom koji ima sediste ili prebivaliste u inostranstvu, tuzba se

dostavlja...kako?
ako je strani drzavljanin,pravno lice ili lice koje uziva imunitet, onda diplomatskim putem, a
ako je rec o nasim drzavljanima u inozemstvu onda konzularni predstavnik ili pravno lice koje
je registrovano za poslove dostavljanja.

Ovo je uobicajeno za Jaksicev test.

Sto se tice odgovora Jovan je upravu ako je strani drzavljanin,pravno lice ili lice koje uziva
imunitet, onda diplomatskim putem, a ako je rec o nasim drzavljanima tuzba se dostavlja
postavljanjem punomocnika za prijem pismena ( tzv domicil notifikacije )!
Konzularni predstavnik nije pogodno resenje kao i postavljanje zastupnika jer uskracuje
tuzenom " de facto" pravo na odbranu i krse time EKLJP. Time je mogucnost priznanja odluke
suda RS u inostranstvu gotovo iskljucena.

Sta je primarno? Dostavlja se postavljanjem punomocnika za prijem pismena " domicil

notifikacija!

Primarno je dostavljanje preko punomocnika za prijem pismena jer je njegovo imenovanje

obavezno kad je stranka u inostranstvu, a za dostovljanje domaćem državljaninu preko
konzularnog predstavnika ili pravnog lica ovlašćenog za to je potrebna saglasnost naseg
drzavljana.

Da li primenjujemo sistem neogranicene kontrole kod priznanja statusnih odluka

nasih drzavljana?
Pitanje je: Da li primenjujemo sistem neogranicene kontrole kod priznanja statusnih odluka
NAŠIH drzavljana?
Odgovor je DA.

Uros je na vezbama rekao da je u nasem pravu prihvacen sistem ogranicene kontrole, osim
kada je rec o statusnim odlukama koje se ticu nasih drzavljana, tu je neogranicena kontrola.

A da li su prekrsajne odluke podobne za priznanje i gde to pise? Прикажи превод

Свиђа ми се ∙ Одговори ∙ 23. август у 13:27

Nevena Ninkovic Ne. U simulaciji 2016 imas pitanje gde se pominje novcana kazna za prekrsaj
ucinjen na letovanju u Grckoj. Ne moze se piznati jer je prekrsajno pravo javno, pa resenje
grckog organa nije podobno za priznanje i izvrsenje u Srbiji
Ne, jer ne ispunjava uslov za priznanje koji podrazumeva da sudska odluka mora biti
privatnopravnog karaktera (mora da se odnosi na one odnose iz prvog clana ZMPP-a).

JAKSIC, kolokvijum 21.5.2016.

Pitanja sa kolokvijuma kod Branke, grupa A:

1. Koji institut nije regulisan normama ZMPP-a?
a) norme neposredne primene
b)ranvoa
c)mobilni sukob zakona
d)javni poredak
e) prethodno pitanje
2. Kako se kvalifikuju pojmovi iz medjunarodnih ugovora?
a) lex fori
b) lex causae
c) autonomno
d) stepenasto
3. Kada ne moze doci do mobilnog sukoba zakona?
a) zakljucenje braka
b)dejstva braka
c)razvod braka
d)imovinski odnosi u vanbracnoj
4. Koja pravila se primenjuju na dejstva,prestanak i ostale obaveze iz ugovora?
a)_______________
b)_______________
c)_______________
5. Kada dolazi do fraus legis?
a) izbegavanje primene odredaba Ustava
b) izbegavanje imperativnih propisa RS
c) kod elektivne nadleznosti kad se bira sud cije ce kolizione norme odvesti do nekog drugog
merodavnog prava
...i jos dva ne secam se
6. Austrijski drzavljanin umre bez testamenta. Sva zaostavstina u Srbiji. Pred smrt stekne srpsko
drzavljanstvo.
Koje pravo je merodavno za nasledjivanje?
7. Ispusti neki rudnik u BIH otpad u Drinu i on napravi stetu na hidroelektrani u Bajinoj Basti.
hidro tuzi rudnik. Koje pravo ce biti merodavno ?
8.Alzirac Muhamed se zabavlja sa nasom drzavljankom dok studiraju i dobiju cerku koja po
rodjenju dobije nase drzavljanstvo. Raskinu i on ode u Alzir. Nasa drzavljanka u svoje i u ime
deteta podigne tuzbu za utvrdjivanje vanbracnog ocinstva.
Koje pravo ce biti merodavno?
Pravo Alzira zabranjuje utvrdjivanje vanbracnog ocinstva.
9. Nas sud prizna neku stranu odluku pa se drzavljanin te drzave zali jer nije ispostovana
uzajamnost tj nas sud nije zatrazio oavestenje od Ministarstva unutrasnjih poslova.tako nesto.
Kakvi su izgledi sa uspeh zalbe?
10. Kako utvrdjujemo poslovnu sposobnost drzavjanina SADa ako znamo da ta drzava ima
nejedinstveni pravni poredak?
7. primenom teorije zrtve, osteceni moze da bira merodavno pravo
9. Ovo je u vezi sa faktickim reciprocitetom, koji se kod nas pretpostavlja... pritom, nas sud uopste nije u
obavezi da se obrati Ministarstvu...
10. Drzavljani SAD-a imaju po dva drzavljanstva (americko i one savezne drzave na cijoj teritoriji
zive)...Kako u SAD ne postoji jedinstveno koliziono pravo, niti interlokalno koliziono pravo, do
merodavnog prava se dolazi primenom principa najblize veze...

Zna li neko? Po onim testovima su svuda drugaciji odgovori, samo stvaraju konfuziju... :/

1. Po kom pravu se izrice prekrsajna sankcija za stetu koja je nastala sudarom 2 vozila?

1.Prekrsajno pravo je javno pravo, znaci ne primenjuju se norme medjunarodnog privatnog, vec pravo
zemlje u kojoj je doslo do sudara.

Pronasla sam zadatak koji smo imali kod Urosa na vezbama u vezi medjunarodne pravne pomoci. U
resenju stoji da se tuzba mora dostaviti licno licu u inostranstvu, znaci konzularnim putem, a presuda
moze preko punomocnika za prijem pismena

-Sud RS ce odbiti priznanje strane sudske odluke kada:

a) u postupku pred stranim sudom nisu postovane garancije iz clana 6. stav 1. EKLJP;
b) ne postoji uzajamnost (reciprocitet) sa drzavom ciji je predlagac drzavljanin;
v) je strana sudska odluka inkompatibilna sa makar jednim prinudnim propisom prava RS; ( tacno a)