Promene koje je Internet uneo u poslovno okruženje

Jedna od glavnih promena koje je Internet uneo u savremeno poslovanje odnosi se na

telekominikacione servise koji su nezavisni od onih u monopolskom vlasništvu nacionalnih
telekomunikacionih kompanija. Internet je napravljen po liberalnom principu, tako da nikada
nije imao svog vlasnika. Cene telekomunikcionih servisa preko Interneta su niţe od cena
koje postavljaju telekomunikacione kompanije. Internet telefonija omogućava da neko ko ima
svoju privatnu mreţnu infrastrukturu moţe napraviti integraciju preko Interneta sa lokalima
svoje centrale, bez obzira gde se na svetu oni nalaze. Značaj Interneta ogleda se u tome što
daje nov kvalitet komunikaciji i smanjuje troškove.

Internet se moţe koristiti za razne informacione servise. Informacioni servisi dobijaju novu
dimenziju sa pojavom veb servisa i servisno orijentisanog računarstva.

U poslovnom okruţenju najviše se koriste telematik aplikacije. Primer telematik aplikacije je

telemedicina, gde se rentgenski snimak moţe poslati preko Interneta do odabranog
eksperta, koji na osnovu njega u moţe napisati svoju dijagnozu i preporuku terapije.
Telematik aplikacije omogućavaju da se mesta izvršenja i lokacije menadţmenta mogu
fizički razdvojiti, a da se komunikacija odvija neometano i bez kašnjenja.

U industriji zabave i multimedija je Internet doneo velike promene, do te mere da je industrija

zabave bila primorana da promeni svoju poslovnu koncepciju. Na primer, kompanije koje
prodaju muziku u mp3 formatu moraju da razviju izuzetno dobre servise, kako bi bili
konkurentniji u odnosu na one koji nude mp3 muziku besplatno. Usluga mora da bude
konkurentna po pitanju kvaliteta, cene i legalanosti izvora.

Široki opseg u domenu poslovanja, koji pruţa Internet i veb multimedija, omogućava
organizacijama da brzo, kvalitetno i jeftino kreiraju informacije, profilišu karakteristike
proizvoda i potrebne informacije za pojedinačne kupce i istovremeno ih distributiraju. Nove
mogućnosti poslovanja koje je obezbedio Internet organizacije su iskoristile za dobijanje
dodatne vrednosti već postojećih proizvoda i usluga, ali i za kreiranje rešenja za nove
proizvode i usluge. Praktična relacija izabrane poslovne strategije zasniva se na
odgovarajućem poslovnom modelu, koji treba da pojedinačnim aktivnostima u okviru
procesa obezbedi stvaranje vrednosti, koja se valorizuje na trţištu. Strategijski dobro
definisani ciljevi, predstavljaju podlogu za kreiranje poslovnog modela, koji će biti uspešan i
konkurentan, kao reprezent savremenih digitalnih organizacija, usmerenih na mreţno
poslovanje i sposobnih za iznalaţenje novih tehnika za stvaranje vrednosti. МeĎutim, velike
digitalne mogućnosti i pojave novih poslovnih modela zasnovanih na Internetu, nikako ne
podrazumevaju automatsko generisanje profita i redukovanje troškova u organizaciji.

Poslovne komunikacije su postale globalne čak i za mala preduzeća. U našoj zemlji je u

prethodnom periodu postojao monopol nad meĎunarodnim komunikacijama i poslovanjem –
samo odreĎeni subjektu su imali pravo da izlaze na meĎunarodno trţišta. Sa pojavom
Interneta javila se demokratizacija, tako da danas svako ko ima kreditnu karticu moţe da
posredstvom Interneta izaĎe na meĎunarodno trţište.

Elektronski transfer novca je proces koji se javio zahvaljujući Internetu. U periodu pre
uvoĎenja Interneta bankarstvo je bilo opterećeno bankarskim transakcijama koje su
uključivale mnogobrojne posrednike. Danas postoji veliki broj banaka koje posluju i u
elektronskom obliku, tako da se transfer novca moţe obavljati od kuće i bez mnogo čekanja i
papirologije.

Internet je omogućio i elektronski transfer dokumentacije. Tehnička dokumentacija, na

primer, od projektanta putuje veoma kratko do gradilišta. Projektanti, takoĎe, na osnovu
kamera koje su postavljene na gradilištu, mogu da vide kako radovi napreduju i da ukaţu na
eventualne greške koje su nastale. Tako se propusti za kraće vreme i sa manjim troškovima
mogu sanirati. Interner omogućava i kompletnu integraciju poslovnih transakcija, uključujući i
sisteme za rezervaciju i kupovinu.

Primena efikasnog elektronskog poslovanja često zahteva novi orgazacioni dizajn i

upravljanje procesima. Ovakve promene u organizaciji se uglavnom obezbeĎuju preko
radikalnog reinţinjeringa poslovnih procesa, jer se samo na taj način stvaraju pretpostavke i
pogodnosti za primenu informacionih tehnologija, koje značajno mogu da unaprede
performanse organizacije. Spremnost organizacije za promene, nove uloge zaposlenih,
razumevanje Internet tehnologija i način na koji se povezuje poslovnom strategijom, su
predpostavke dizajniranja efikasnog poslovnog modela.

U literaturi su prisutni različiti pristupi u klasifikaciji poslovnih modela zasnovani na

informacionim tehnologijama. Svaki tip (vrsta) elektronskog poslovanja moţe da obuhvati u
svojoj realizaciji nekoliko poslovnih modela, a svaka organizacija dizajnira model u skladu sa
svojim specifičnim potrebama, vodeći računa da bude dovoljno prilagodljiv promenama u
poslovnom okruţenju.
Jedan od klasifikacija poslovnih modela baziranih na Internetu data je sledećom
podelom:

1. Virtuelna prodavnica (elektronska prodavnica) - direktna prodaja

proizvoda kupcima preko Interneta (primer: Amazon. com)

2. Partnerski (udruţeni) marketing - prodavac upućuje zahtev ili

molbu da postavi na svoj sajt logo (ili baner) prodavca. Ukoliko
posetilac sajta aktivira (klikne) logo da bi posetio sajt prodavca i
postane kupac, prodavac plaća proviziju partneru.

3. Informacioni posrednik (broker) - broker obezbeĎuje usluge

sigurnog okruţenja Internet transakcija i komunikacija uz
obezbeĎenje prikaza proizvoda, cena i raspoloţivih informacija, a
prihod se ostvaruje (generiše) reklamiranjem ili direktnim
povezivanjem kupca i prodavca (Edmuns. com).

4. Onlajn trţište - obezbeĎuje digitalno okruţenje gde mogu da se

sretnu kupci i prodavci u potrazi za proizvodima i ustanovljavanjem
cena za date proizvode. Ovakvo okruţenje omogućava onlajn
aukcije ili reverzibilne aukcije u okviru kojih kupci daju svoje ponude
većem broju prodavaca, sa ciljem da se dobije povoljnija nabavna
cena kao i da se pregovara ili fiksna cena proizvoda ili usluge (E-
trade. com).

5. Provajder onlajn usluga - namenjen je pojedincima kao i

organizacijama. Prihod ostvaruje predplatom ili po transakciji
reklamiranjem ili sakupljanjem informacija sa trţišta za korisnika
(Employase. com);

6. Virtuelna zajednica - mesto za onlajn susrete, gde ljudi sličnih

interesovanja komuniciraju i razmenjuju korisne informacije
(Motocross. com).

Većina poslovnih modela koji su navedeni i primenjuju se u odreĎenom

broju organizacija, se nazivaju i čestim ili nepromašenim, jer su potpuno
zasnovani na Internetu, nasuprot nekim drugim organizacijama koje
karakteriše funkcionisanje na takozvanom hibridnom modelu, koji
podrazumeva kombinaciju tradicijalnog Internet poslovanja.