Internet arhitektura i adresiranje

Posmatrano u celini, Internet funkcioniše kao jedinstvena globalna mreţa. Kao što je ranije
naglašeno, reč je o decentralizovanom sistemu više autonomnih lokalnih i globalnih mreţa
meĎusobno povezanih na osnovu istog skupa protokola. Decentralizovana organizacija
mreţe doprinosi njenoj otpornosti na otkaze - otkaz bilo kog dela mreţe ne utiče na ostatak
mreţe. Sam način povezivanja autonomnih celina u jedinstvenu mreţu bio je podloţan
stalnim promenama. Današnja arhitektura Intemeta moţe se opisati kao skup meĎusobno
povezanih logičkih celina, koju čine mreţe pojedinih provajdera i njihovih korisnika.

lako je arhitekturu globalne mreţe teško sagledati u celini, njena struktura se danas moţe
grubo podeliti na tri nivoa:

korisnički nivo (user level);

pristupni nivo (access level);
nivo jezgra (core level).

Korisnički nivo obuhvata mreţe krajnjih korisnika koje mogu biti povezane korišćenjem
jednog linka (single-homed) ka jednom davaocu Internet usluga - Internet provajderu (ISP) ili
više nezavisnih fizičkih i/ili logičkih veza (multi-homed) ka više nezavisnih provajdera kao što
je prikazuje Slika 1.
 ‘Internet’

Iznajmljene ili
telefonske linije

` `
Kućni PC LAN
` `
(klijent)
` ` Poslovni
E-mail ili web server

Slika 1 Arhitektura Interneta

Infrastrukturu interneta čini nekoliko glavnih komponenti:

kičma (backbone)
ruteri (digitalni preklopnici)
tačke pristupa (POP i NAP)
serveri
korisnički računari.

Backbone predstavlja zbir brzih telekomunikacionih linija koje su povezane sa super-brzim

računarima. Backbone čine optička vlakna koja sluţe za brzi prenos velikih količina
podataka. Više meĎusobno povezanih optičkih vlakana čini glavnu magistralu. Nacionalna
fondacija za nauku je 1987. napravila prvi backbone velike brzine (1.544Mbps). To je bila T1
linija koja je povezivala 170 manjih mreţa. Danas postoji mnogo kompanija koje su napravile
sopstvene backbone sisteme i sve su meĎusobno povezane u različite NAP sisteme. Na
ovaj način je omogućena komunikacija sa svima koji se nalaze na Internetu bez obzira na
njihovu fizičku lokaciju.

Ruter je super brzi digitalni preklopnik neophodan za meĎusobno povezivanje svake od

kičmenih linija sa drugom. Ruteri su specijalizovani računari koji:

ubrzavaju i usmeravaju podatke koji se šalju sa jednog računara na drugi;

odreĎuju kuda i kako poslati podaci putuju;
spajaju dve meĎusobno odvojene mreţe
štite mreţe jednu od druge, sprečavajući nepotrebni saobraćaj izmeĎu njih.

Ruter ima dve meĎusobno odvojene, ali povezane funkcije:

obezbeĎuje da poslati paket podataka stigne na ţeljenu destinaciju;

obezbeĎuje da paket podataka ne ode ―tamo gde ne treba‖, kao i da ne doĎe do
zagušenja u ―vezama‖.

POP (Point of Presences) predstavlja tačku ulaska na Internet. Sastoji se od rutera,

računara koji zna kako da preusmeri saobraćaj do krajnjih korisnika. Pojedinci i male
organizacije pristupaju Internet-u posredstvom Internet Servis Provajdera (ISP) i tačaka
pristupa (POP). TakoĎe, mogu pristupati Internet-u putem personalnih
komunikacionih ureĎaja ili mobilnih elektronskih ureĎaja, poput mobilnih
telefona ili PDA.