Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Tol Oblika I Pol Jus PDF

    Uploaded by

    filke
    7 views20 pages

    Original Title

    TOL OBLIKA I POL JUS.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    7 views20 pages

    Tol Oblika I Pol Jus PDF

    Uploaded by

    filke

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 20
    DK 621.753, 1:01. 4: 003, 62: 744. 44 ‘Ukupno strana 20 ec TOLERANCUE OBLIKA I POLOZAJA Jus STANDARD Definicije i oznake na crtetima M. AL. 243 SA OBAVEZNOM 1914 ‘PRIMENOM - od 1-XIL-1974. ; Refenge br, 27-2745/1 od 30. 1V 1974; Sludbent ist SFRE br, 51/3974, Tolerances of form and position; definitions and indications on drawings Ovaj standard je u skladu sa preporukom Medunarodne organizaclje za standardizaciju 1SO|R 1101-1969. 1 Predmet standarda Ovaj standard sadr2i definicije pojmova, simbole i vrste oznaka na ertezima 2a tolerancije i cdstu- panja clemenata od oblika i polozaja na pojedinim vrstama izradenih delova i konstrukcionih sklo- pova. Svzha ovih tolerancija je obezbedenje potrebnih uslova za funkcionisanje i zamenljivost de- ova, odnosno sklopova. 2 Opita objaSnjenja Svaki deo koji se izraduje sastoji se od pojedinih elemenata razligitih geometnjskih oblika (v. pri- mer, sl. 1). Poto nije moguée proizvoditi delove idealnog geometrijskog oblika, to é se pojaviti odstupanja clemenata od geometrijski idealnog oblika i poloiaja, Os (redisna tinija) —_—, Tvodnica cilindriguog eee cee comotata PovrSina cilindritnog omotata Rayna prstenasta povriina Izvodnica konitnog omotaéa 7 ‘Udubljeno-olutna prstenasta povrsina (torusna povrsina) Povrsina konitnog omotaéa Rayna kruéna povrSina Slika 1 3 Podrutja primene 3.1 Tolerancije oblika i polo%aja pojedinih elemenata izradenih delova treba unositi u crte¥e samo onda kada su od vabnosti za funkeiju iJili ekonomignu izradu. 3.2 Ako su za izradene delove propisane samo tolerancije mera, onda one ogranitavaju i tolerancije oblika i polozaja. Od ovoga su izuzetak odstupanja od simetrignosti i Kéaksijalnosti, i od tatnosti Obrtanja, kao i sutajevi za koje se upuéuje na posebne odredbe (npr. tolerancije odstupanja od mere, oblika i polotaja za slobodne mere). Ako se za odstupanja od oblike i polozaja treba pridrZavatl rugih granica, onda se za to moraju dati tolerancijo prema objasnjenjima w tae. 7. “Prestampavange Il prevodenle u_celost sil u iavodima samo wz odobrenfe Sugoslovenskog zavoda za standardizactju — Deogred Ovaj standard ne propisuje definiciju pojma ose. Kao geometrijski egzaktna definicija move se lwzeti: »Osa je spoj sredifnjih taéaka svih Koncentrignih kru2aih parova koji w svakom presekw upravnom na osu obuhvataju najmanji moguéi odse%ak linijee ieiate | sUGOSLOVENSKE ZAVOD ZA STANDARDIZACIIU 43 44 ‘= Zona tolerancije je zona u kojoj moraju leZati sve take jednog geometrijskog elementa (tatka, linija, © povrsina, srediéna ravan). U zavisnosti od vrste tolerancije, odstupanja od oblika ili polo%aja i njene oonake na crtefu, zona tolerancije move bi — povrtina obuhvadena krugom, — povrlina izmedu dva koncentritna kruga, — povrlina izmedu dve ekvidistantne linije ili dve paralelne prave, — prostor obuhvaéen kuglom, — prostor obuhvaéen cilindrom, — prostor izmedu dve ekvidistantne povr8ine ili dve paralelne ravni, — prostor obuhvaéen kvadrom. ‘Tolerancije oblika Tolerancije oblika ogranitavaju odstupanja jednog clementa od njegovog geometrijski idealnog oblika, One odreduju zonu toleraneije w Kojo} posmatrani element mora leZati i sme imati proiz~ voljan oblik. Tolerancije polozaja ‘Ove tolerancije su tolerancije pravea, mesta ii tatnosti obrtanja. One ogranitavaju dozvoljena od- stupanja od geometrijskiidealnog polozaja dvaju ili vise elemenata u odnosu jedan prema drugome, ‘od ojih je jedan veéinom utvrden kao referentni element (¥v. ta8. 4.4. ‘Ako je potrebno, move se utvrditi i vike referentnih elemenata, kao Sto npr. mogu biti letitnit rukavei ‘Tolerancija polo%aja za jedan gcometrijski element odreduje zonu tolerancije u kojoj taj element mora lezati, i, ako nije data tolerancija oblika, mo%e imati proizvoljan oblik. Referentnt element Referentni element je onaj geometriski element koji u primeni jedne tolerancije polozaja sluzi kao polazna baza, Za referentni element, treba, po moguéstvu, izabrati onaj element koji i za funkeiju izradenog komada slu3i kao polazna baza, Referentni element mora po obliku biti dovoljno tagan. U sluéaju potrebe, moraju biti propisane i tolerancije oblika. Usloy maksimum-materijala Uslov maksimum-materijala dopusta da se jedna tolerancija oblika i polozaja naznatena na erteu prokorati, i to zt iznos razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimum-materijala. Mera maksimum-materijala je ona granitna mera Koja daje maksimum materije izradenog dela. To je, dakle, najvoéa mera ‘osovine, odnosto najmanja mera rupe (provsta). Shodno tome, mors minimam-materijala je ona graniéna mera Koja daje minimum materije, To je, dakle, najmanja mera osovine, odntosno najveéa mera rupe. a sprezanja je ona mera goometrijski idealnog suprotnog dela koji ima duzinu jednaku najmanje ii povr§ine naleganja posmatranog dela i sa kojim se posmatrani deo bez prisile jo¥ upravo moze spregnuti JUS M.Al.243 Strana 3 Za osovinu @ 20 h8 (0 20-009) ostvarena je mera sprezanja © 19,995, a tolerancija odstupanja od kruznosti je 0,01 mm. Uslov maksimum-materijala dopusta da se propisano odstupanje od kru%nosti premati za iznos razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimum-matenjala (@ 20). To znati da je u ovom slugsju dopuiteno da propisana tolerancija bude premaSena za 0,005 (20,00—19,995 = 0,005), tj. da se prihvati i odstupanje od Krufnosti 0,015 mm. 46° Usoy minimama Pri merenju odstupanja od oblika moraju granitne linije, odnosno granitne povr8ine, biti tako postavljene prema stvarnom obliku, da se dobije najmanje odstupanje od oblika. Ovaj uslov naziva fe uslovom minimuma, {. to je uslov da izradeni komad, ili dijagram profila, bude izravnat (postav- jen w polo¥aj) prema usiovi minimuma (v. hy u sl. 2 i Ary uw sl. 3) ‘Ako se ne vodi razuna 0 ovom uslovu minimama, onda se dobijaju veéa odstupanja (v. hy w sl. 2i ‘Arg w sl. 3) koja dovode do pogresnih rezultata merenja. Pri merenju odstupanja od polo¥aja vadi uslov minimuma za referentni element, tj. ako je, na primer, referentni clement osa, treba (u sluéaju spora) izradeni komad izravnati prema cilindru Koji refe- entnu osu obuhvata s najmanjim moguéim pretnikom tog cilindra. Ako je referentni element jedna ravna povrSina, treba (uw slutaju spora) izradeni komad izravnati prema paralelnim ravnima koje referentnu ravan obuhvataju s najmanjim mogucim restojanjem izmedu tih ravni. doe ie Stika 2 5 Odnosi izmedu tolerancija mere, oblika i polozaja 5.1 Za izradene delove, izuzimajuéi specijalne slutajeve, upisane tolerancije oblika i polozaja su manje ‘od tolerancija mera. U ovom sluéaju, za odstupanje od oblika (v. takode red. br. 1 do 9 tabele 2) i'za odstupanja od pravea (v. takode red. br. 10 do 25. tabele 2), vadi, kao ogranivenje za izradeni deo, geometrijski idealan oblik sa merom maksimum-materijala, koje ne sme biti prekorageno. Time se u naleganju parova delova obezbeduje njihovo sprezanje. 5.2 Ako su tolerancije oblika i pravea voée od tolerancija mera (npr. tolerancije pravosti za materijal uZipkama, tolerancije ravnosti za limove), onda ova odstupanja od oblika i pravea smeju se pojay- Ijivati nezavisno od stvarnih mera, dakle i onda kada svuda postoji mera maksimum-materijala, 53 Tolerancije koaksijalnosti i simetridnosti (v. takode red. br. 30 do 33, tabele 2) vate 2a ose, odnosno stedisne ravni. Zbog toga su ove tolerancije nezavisne od stvarnih mera posmatranib elemensta. Odstupanja od koakcsijalnosti i simetritnosti smeju se, dakle, pojavjivati i onda kada svada postoji i mera maksimum-materijala, ‘Tolerancija kruznosti obrtanja (V. takode red. br. 35, tabele 2) je zbirna tolerancija kruznosti i koaksijalnosti, i to tako Sto je dozvoljeno odstupanje od Koaksijalnosti zavisno od unete tolerancije odstupanja od kruznosti obrtanja i postojedes odstupania od kruznosti. Tolerancije odstupanja od Kru%nosti obrtanja su, kao i toleraneije koaksijalnosti i simetritnosti, nezavisne od stvarnih mera. 54 lx tatke 5.3 sled da se igpitivanje styarne mere i odstupanja od koaksijalnosti i simetritnost, jit odstupanja od tagnosti obrtanja, mo¥e sprovoditi nezavisno jedno od drupog. Ovo va2i i za odstu- anja od oblika i pravea, ako su t1 odstupanja veéa od toleraneija mera (uporedi ta8. 5.2). + Strana 4 JUS M.AI.243 6 — Pregled vrsta tolerancija oblika i polo%aja U tabeli 1 dat je pregled vrsta tolerancija oblika i polotaja, se odnosnim simbolima. Tabela 1 ‘Objatnjenje poima Vaste tolerancija Osobina Koja se toleri8e Simbol tabela 2 Red._br. lecs LI pravost 1,2,3 9 1.2. ravnost 4 10 1.3 krubnost 5,6 10 1 Tolerancije «| : | oblika 14 cilindritnost 1 10 1.5 oblik linije oY 8 ul 1.6 oblik povskine a 2.11 paralelnost Uv 10, 11, 12, 13, 14, 15 11,12, —_ TF ee as 2.1 Toleranciie — |>.12 upravnost 16, 17, 18, 19, 20, 21 | 13, 14 pravea 2.13 ugno nagiba LZ 22,23, 24,25 | 15,16 3 221, lokacia 6 26,27, 28,29 | 16,17 a eee aah a : 2% 2.2 Tolerancije = poe fee 2.22 koncentritnost i koaksijalnost © 30 "7 i |. = | a & 2.23 simetritnost => Bisa saee || 18) 23° tatnost obrtanja 34, 35, 36 19,20 2.3 Tolerancije - taénosti 2.31 kruznost obrtanja 35 19 obrtanja = 2.32. ravnost obrtanja 36, 20 7 UnoSenje tolerancija oblika i polozaja u erteze 7A Osnovne dznake Kno osnovne oznake a unotenje tolerancija oblika i pclotaja u erteze, Koriste se je simbola i brojéane vrednosti tolerancijo, sa referentnom strelicom na toleri- — okvir za upisi sani clement. Referentna strelica moze se, pod datim okolnostima, staviti i na desmu stranu okvira mr JUS M.AI.243 Strana $ — okvir kao gore, sa dodatnim poljem za uput na referentni element; q — referentni trougao, sa okvirom za referentno slovo koje oznatava referentni element; ga I — pravougaoni okvir za oznaéavanje teorjskih mera kao podatka za geometrjski idealan (teorijski {aéan) polods} tolerancjske zone; — simbol za uslov maksimum-materijala, prema ta’. 4.5. ©) ‘Tolerisana osobina, podatak vrednosti tolerancije i uput na referentni element Simbol toleisane karaktristike, brojéana vrednosttolerancije i, u datom slutaju, uput na referentni clement, unose se u okvir sa strelicom, po sledeéem redosledu (l. 4): Simbol tolersane karakterstike —I Vrednost tolerancije u mernoj jedinici vazeéoj za erted Referentno slovo kao uput na referentni element — Slika 4 7.22 Referentna strelica se unosi_prema slici Sako je tolerisani element neka povrSina ili linija (npr. iz- vodnica), ali ne i osa (sl. 5). Da bi se izbegla greska usled zabune u vezi sa od:edbama po tat. 7.23, kotne linjje moraju biti postavijene na rastojanju od najmanje 4mm ustranu od referenine stitlice, ‘Ako se podatak vrednosti tolerancije odnosi na ost i_sredisnu ravan, kao na tolerisani element, ‘onda se tolerisana strelica postavija u praveu kotne lini, na jednu od streliea kotne linje (s. 6a). = Bl] Coed Slika 6a Strana 6 JUS M. Ai. 243 724 728 / 7.26 121 128 7.29 U stutaju nedostatka prostora, refereintna strelica mote biti upotrebljena namesto jedne od dveju strelica kotne linije (sl. 6b). ES sua b ‘Ako se podatak viednosti tolerancije odnosi na sve ose ili sreditne ravni, predstaviene sredifnom Tinijom, onda referentna strelica stoji upravno na tu srediénu liniju (l. 7). Slika 7 Za tolerisane clemente kod kojih je tolerancijska zona Krug ili cilindar, vrednost tolerancije dobija kkao predznak, znak kroga (npr. 0,1). Ako tolerancijska zona nije ni krug ni cilindar, onda njena Sirina leZi na’tolerisanom elementu 'u praveu referenine strelice. ‘Ako vrednost tolerancije za neki tolerisani element treba da vazi samo za jedan odredeni deo duine, ali deo duzine u svakom moguéem polozaju unutar ukupne duZine, onda treba vrednost tog dela duzine (u jedinicama mere koje vade za crle¥) staviti desno pored vrednosti tolerancije, odvojeno kosom ertom (sI. 8). 4\0,01/ 100 |8 Slika 8 Isti princip vazi i za povrfine. Ako podatak tolerancije treba da vaZi samo za jedno propisano podrutje, onda ovo podrugje treba oznatiti debelom linijom crta-tatka i kotirati (sl. 9). ete 4 100-4 200 Slika 9 Ako za jednu tolerisanu karakteristiku nekog elementa treba da vati, pored tolerancije koja vati za ukupnu duzinu, i neka druga istovrsna tolerancija samo 2a deo te’duine, na bilo kom mestu, onda se odgovarajuée polje za upisivanje vrednosti tolerancije podeli horizontalno i u donje polje upite ova tolerancija, prema ta’. 7.26 (l. 10), qf THT, Slika 10 ’ ‘Ako su za jedan element potrebne tolerancije za dve razlitite karakteristike, onda se oba podatka 1 tolerancije upisuju u posebne okvire, jedan ispod drugog, samo sa jednom referentnom streli- com na tolerisani clement (s1. 1). a Slika 11 13 731 732 133 JUS M. AI. 243 Strana 7 Oznatavanje referentnih elemenata Referentni element se oznatava trouglom. Ovaj referentni trougao se direktno povezuje sa okvirom za upisivanje tolerancija (sl. 12a), ili se oznagava referentnim slovom koje mora biti ponovijeno u pripadajuéem okviru za upisivanje tolerancije (s1. 12b). —) G4 Slika 12a Slika 12b Pri ovom, referentni trougao stoji direktno na referentnom elementu (sl. 13a) ili na njegovom pre- duletku, ‘odnosno na njegovoj kotnoj linji (l. 13b) ZA Wl Slika 13a Slika 13b ‘Ako je referentni element ravna povriina ili prava linija, ali ne i osa, onda se referentni trougao upisije prema slikama 14a do 14e. Slika 14a Slika 146 Slika 4c Da bi se izbogla groska, zamenom sa odredbama po tat. 7.33, kotne linjje moraju biti postavijene na rastojanju od najmanje 4mm ustranu od referentnog trougla, prema slici 14c. Ako je referentni element osa ili stediina ravan, onda referentni trougao treba upisati prema slici 15a ili 15b. Slike 15a Slika 15b U slutaju nedostatka prostora, referentni trougao moze biti upisan, umesto prema slici 15a i 15b, i prema slici 16a i 16b, 4. referentni trougao mote stajati i namesto jedne cd dveju strelica kotne linije, Slika 16a Slika 16b $ Napomena, Pri merenji odstupanja od taénosti obrianja mogu se dobiti ra7ligiti rezultati, u zavis- nnosti od toga da li je merenje vrfeno na bazi referentne ose ii na bazi koteljanja cilind= riéne povrline omotada (npr. oslanjanjem w prizme) Pri kotrljanju cilindrignih povrsing, odstupanja ovih povrsina od oblika laze, w za nosti od nagina njihovog prihvatanja pri kontrolisinju, wu rezultat merenja odstu- panja od tadnosti obrtanja Preporuke ISO/R 1101 predvida tolerancije taénosti obrtanja samo uw odnosu na re- ferontnu osu, shodno ta’. 7.23. Stoga je potrebno, pored upisivanja referentnog trougla prema taé. 7.32, upisatéi dodatni podatak redima, o nadinu prihyatanja pri kontrolisanjat ispitivanog, dela, Strana 8 JUS M. A1.243, 134 14 15 781 ‘Ako je referentni element zajednitka osa za oblike vife elemenata, onda se referentni trougao unosi prema slici 17. Slika 17 Oznatavanje teorijske mere kao podatka za geometrijski idealan polo?aj tolerancijske zone ‘Teorijske mere, koje su potrebne kao podatak za geometrijski idealan (teorijski tatan) polo%aj tole- rancijske zone — za tolerancije ugla nagiba, lokacije, a Sesto i za tolerancije oblika povriine i prave, upisuju se U pravougaoni okvir. Za ove mere ne va%e dozvoljena odstupanja slobodnih mera. Dozvoljena odstupanja na izradenom komadu ogranifena su upisanom tolerancijom oblika, od- nosno polozaja (sl. 18), (¥. takode tabelu 2, red. br. 26, 27, 28, 29). goo Oo Slika 18 Oznatavanje uslova maksimum-materjala ‘Ako upisana vrednost toleraneij tolerisanog elementa sme da bude prekoraéena za apsolutnu vred- host razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimum-materijala toga elementa (v. ta8. 4.5), stavlja se simbol(M)desno pored vrednosti tolerancije (sl. 19). OF i nu vred- ‘Ako pisana vrednost tolerancije tolerisanog clementa sme da bude prekoraéena za apsolutny v Ako pis rede et cdensa eferentnog elementa i mere maksimomematerieln itog ree Fontnog elementa, stavija se simbol (¥)desno pored referentnog slova (sl 20), Hy Slika 20 Slika 19 ‘Ako upisana vrednost tolerancije tolerisanog elementa sme da bude prekoraéena za zbir, apsolutne Jrednost ravlike izmedu mere sprezanja i mere maksimum-materijala tolerisanog elementa s jedne t apsolutne vrednosti-razlike iamedu mere sprezanja i mere maksimum-materijala referentnog. ele- mente s druge strane, onda se simbol (Mf) stavlja desno pored vrednosti tolerancije i jo8 jednom, desno, pored refereninog slova (sl. 21)> Ca @ (Slika 21) Primeri i obja’njenja za tolerancijsku zonu i upisivanje podataka u erte% Ovi primeri su dati w tabeli 2, 2a obe osnovne grupe tolerancija — tolerance oblika i tolerancije polovaja, & prema rasporedu i pod rednim brojevima kako je dato ut tabeli 1 broj (1.1) Tolerancija za pravost linije (ivice, ose, izvodnice omotata) 1 Tabela 2 Redni Opis tolerancijske zone ‘Ako je tolerancija za pravost linije zadata samo u jednom-praveu (u praveu strelice na skici), onda sve take te linije moraju lezati izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 1. SB JUS M.AL.243 Strana 9 t Primer upisivanja podateka, sa objatnjenjem o Svaka izvodnica omotata cilindra mora wu tolerisanom praveu (pravac strelice), stalno leYati izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 0,1 mm. A Tolerisana ivica trostrane prizme mora leZati izmedu dveju paralelnih rayni razmaka 0,05, upravnih na tolerisani pravac. 2 | Ako je tolerancija za pravost linije zadata u dva medusobno upravaa praves2, onda sve tatke te linije moraju levati unular kvedra preseka 4% 7p, KB ; Re A Tolerisena osa kvadra mora leéati unutar a jednog kvadra preseka t;=0,1 mmx t2=0,2 mm, ‘Veli8ine 1; i ty protelu se u praveu pripadaju- Gih strelica, 3 | Ako tolerancijskoj vrednosti za pravost lint je preihodi znak »4, onda sve tadke te linije ‘moraju lezati unutar cilindra pregnika. ¢. © D Vidi str. 1 ® Tolerancije vate w praveu strelice =]e008 Tolerisana osa (spolinog) cilindra mora Je- ati unutar jednog ciindra, pretnika 0,08 mm. Nastavak tabele 2 Redni broj Opis tolerancijske zone Primer upisivanja podataka, sa objeinjenjem (1.2) Tolerancija za ravnost 4 | Sve tatke tolerisane povrsine moraju ledati iamedu dveju paralelnih ravni razmake 1. [Zo.07} t C] Tolerisana povrSina mora le¥ati izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 0,01 mm. (1.3) Toleraneija za kru’nost kruzne linije (linija preseka cilindra ili Konusa sa ravni upravnom na ‘osu, ivica kru3nog no%a) 5 | Ako su tolerisane linije preseka, onda sve tatke jedne linije preseka moraju le¥ati izme- Ol ot du dva koncentriéna kruga u ravni preseka, radijalnog rastojanja 1. U svakoj presegnoj ravni upravnoj na osu mora tolerisana obimna linija lezati izmedu dva Koncentritna kruga radijalnog rastojanja 0,1 mm, 6 | Ako je zadata toterancija ivice, onda sve tatke o linije, za koju se meti odstupanje od krunosti, ‘moraju le2aci izmedu dva koaksijalna cilindra radijalnog rastojanja +. | +O Tolerisana ivica kru%nog no%a mora le¥ati medu dva koaksijalna cilindra radijalnog rastojanja 0,05 mm, O05] (1.4) Tolerancija ellindrignosti 7 | Sve tatke povitine cilindrignog omotaga moraju leZati izmedu dva koaksijalna cilindra radijalnog rastojanja : <_ Yolerisann povrSina cilindritnog omotnéa mora leati izmedu dva koaksijalna cilindra rudijalnog rastojanja 0,1 mm, Nastavak tabele 2 JUS M.AL.243 strana tt 8 Redni broj (1.3) Tolerancija oblika proizvoljne linije Opis tolerancijske zone Sve tadke tolerisane linije moraju levati iz- medu dveju linia u ravni, koje su obvojnice krugova pretnika 4, a tija sredifta leze na Beometriski idealnoj linji. Geometrijski ide- alna lnija_odredena je teorijskom merom u okviru, Tolerancija dblika linije ne ograni- ava odstupanja upravna na ravan etteza. Teorljska linia ea Primer upisivanja podataka, sa objeinjenjem 0.04 A U svakoj ravni preseka, paralelnoj sa ravni crte%a, mora tolerisani profil lezati izmedu obvojnica krugova pretnika 0,04 mm, a dija sredi8ta leze na _geometrljski idealnoj liniji, 9 1.6) Tolerancija oblika proizvoljne povrsine Sve take tolerisane povrSine moraja ledati ize medu dveju povrSina koje su obvojnice kugli pretnika t, a éija sredista lede na geometrijski idealnoj povrsini. Geometrijski ideaina povr- Sina je odredena teorijskom merom napisanom w okviru leati dveju povrsina koje su obvojnice kugli pre’- nika 0,1 mm, a srediSta kugli lee na geo- metrijski ideatnoj povrSini, Tolerisana_povrsina mora izmedu 10 Qin) (referentnom osom) Tolerancija za paralelnost linije (ivice, ose, Ako je tolerancija za paralelnost linije zadata samo u jednom praveu?, onda sve tacke te linije moraju le2ati izmedu paralelnih ravni razmaka f, paraleinih sa referentnom linijom, izvodnice, omotaéa) sa referentnom linijom ete 1 OF Tolersana ost gornje rupe mora leat ix med “dvejuperafeiih tava szmakt ekg paralelnih sa refereninom osom A tupravaih a pravae’strelie » Vidi str. 2 Vidi str. 14 » Za tolerisane povrsine obuhvagen i njihova odstupanja od pravos 1 su i odstupanja od oblika. Za tolerisane linije obuhvacena su ti, ali ne i sya odstupanja od oblika pripadajuge povrsine Strana 12 JUS M. A128 Nastavak tabele 2 ieee Opis tolerancijske zone Primer upisivanja podataka, sa objaSnjenjem iL ‘Ako je tolerancija za paralelnost linije zadata h-— 10,2] 4 1u dva medusobno upravne pravea? onda sve Fi ] {othe celine org Tea unutar vada preseka x, paling sa releeninom Enjom. Tara F ‘ = A | ' Tolerisana osa gornje rupe mora JeZati unutar Iria. prseka yet mscto~0.2 mm, paralelnog sa referentnom osofi A. ( Valine | ta praju sew praveu prpade- juéih strelica. 2 Ako tolerancijskoj vrednosti za paralelnost. linije prethodi znak »a«, onda sve tatke te (7 100.03]4 ine ova leat untarcinrapretnikaf ! parsing sa reteentnom linjom a a p 4 (> <2 Y a r / Toteancibka ose gorje ype mora leat ( unutr lind petits 003 mim, parelelnog sr elerentnom som A (2.112) Tolerancija za paralelnost linije (ivice, ose!-3), linije omotata) sa referentnom ravni 13 | koje tolerancia parllnst lnje date samo u jednom prayeu, onda sve tatke te fine moray zat ned vejo perth | FB ravi azmaks hy paratelnih 9 relerentnom + SS “oleriana ost ype mora eat ized def Darah avo rsmeka 0,01 om pra Y Vidi str. 1. a > Vidi a9. Vidi str. 11 JUS M.A1.243 strana 13 Nastavak tabele 2 Reda Opis tolerance zone Primer upsvania podaaka, a objaajenjem 2.113) Tolerancija za paralelnost povrSine sa referentnom linjjom 14 | Sve take tolerisane povr8ine moraju lezati izmedu dveju paralelnih ravai razmaka ¢, paralelnih sa referentnom Tore nt Tolerisana povrSina mora le%ati izmedu dveju paraleinih ravni razmaka 0,1 mm, paralelnih sa referentnom osom C. @.114) Tole;.ncija_ za paralelnost povrsine? sa_referentnom povréinom 15 Sve tatke tolerisane povriine moraju le%ati ( izmedu dveju paralelnih ravairazmaka. 1, M0,01 paralenih sa referentnom avai. Tolerisana povrSina mora leati, izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 0mm, paralelnih sa referentnom_povrtinom. (2.121) Tolerancija 2a upravnost linije (ivice, ose, izvodnice omotaéa) na referentnu liniju 16 | Sve tatke tolerisane linije moraju le¥ati iz- | medu dveju paralelnih ravni raemaka 1, upravnih na referentnu liniju, i t Z 1 ( ~ i A Tolerisana osa Kose rupe mora le¥ati izmedu dveju_paralelnih ravni razmaka 0,06 mm, upravnih na refecentnu liniju A. 1[oc6Ja @.122) Tolerancija za upravnost lini (ivice, ose?, i2vodnice omotaéa) na referentm: povrsinu 17 | Ako je tolerancija upravnosti linije 2adata samo w jednom prayeu®, onda sve tatke te Tinije moraju ledati izmedu dveju paraletnih se {iJor ravni razmaka fupravaih na relerontnu raven { H T i L Tolerisana osa cilindra mora le%ati izmedu na referentn ravan. D Vidi str. 1 2 Vidi str. 9: Strana 14 JUS M, AI. 243, Nastavak tabele 2 Tolerancija za upravnost povrkine na referentnu liniju a Opis toterancijske zone Primer upisivanja podataka, sa objainjenjem 18 | Ako je tolerancija za upravnost linije zadata 1u dva medusobno upravna pravea”, onda sve tatke te linlje moraju levati umutir kvadra {— [a2 a1as preseka f1-H/a, upravnog na referentnu liniju, 4 — - - $ Tolerisana osa cilindra mora letati unutar kvadra preseka 1=0,2 mmxf=0,1 mm, upravnog na re} ferentnu ravan. YVeligine ty i ¢2 prozaju seu praveu pripadaju- te ci stele, 19 | Ako tolerancijskoj vrednosti 2a upravnost linije prethodi znak »g«, onda sve tatke te linije moraju leati unutar cilindra pregnike t, t]eooa upravnog na referentmi povrsinu. | t A Tolerisana osa cilindra mora letati unutar cilindra preénika 0,01 mm, upravnog na referentmu povrSinu. (2.123) 20 Sve tatke tolerisane povrSine moraju le¥ati jizmedu.dveju paraleinih ravni razmaka t, ‘upravnih na referentnu iniju, ay 0,02 Tolerisana rayna povrkina mora le¥ati izmedu dvejuparalelnih ravni razmaka 0,02 mm, upravnih na referentnu osu A. (2.124) Tolerancija za upravnost povriine na referent imu ravan, 21 | Sve tatke tolerisane povrkine moraju le¥ati jamedu dveju paralelnih ravni razmaka f, vpravnih na referentn ravan, [170,06 [a t A Tolerisana povsSina mora leat izmedu dveju paraleinih ravni rezmaka 0,08 mm, upravnih, na referent povesinw A. ~~ B Vidi str. 9, Nastavak tabele 2 JUS M,A1.243 Sta Redni broj Opis tolerancijske zone Primer upisivanja podataka, sa objainjenjem 2.131) Tolerancija za nagib® linije (ivice, ose, izvednice cmotaéa), prema referentnoj lini 22 Sve take tolerisane linije moraju le¥ati iz- medu dveju paralelnih ravni razmaka t, nagnutih pod propisanim, geometrijski ide- alnim uglom prema referentnoj liniji; ce linjje ne moraju se sedi. a (2[o08[A 60°] Tolerisana osa rupe mora ledati izmedu dveju paraleinih ravni razmaka 0,08 mm, nagautih pod propisanim uglom od 60° prema referent- fnoj ost A, (2.132) Toleranci 23 Sve tatke tolerisane linije moraju ledati iz- ‘medu dveju paralelnih ravni razmaka ¢, nagnutih pod propisanim uglom prema re- ferentnoj povrsini. za nagib® linije (ivice ose, izvodnice cmotata) prema referentno} povriini : TT tt Tolerisana osa rupe mora leZati izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 0,08 mm, nagnutih pod propisanim uglom od 60° prema refe- Tentnoj povrsini A. (2.133) Tolerancija za nagib povrsine prema referentnoj liniji 24 Sve tatke tolerisane povriine moraju leZati izmedu dveju paraleinih ravni razmaka 1, nagnutih pod propisanim, goometrijski ide- alnim ugiom prema referentnoj osi 709) Tolerisana povrSina mora ledati izmedu dveju paralelnih ravni razmaka 0,1 mm, nagnutih Pod propisanim uglom od 70° u odnosu na referentm osu A. Geometrjski ideatan (eorijski ttn) pso jedne linje ili povedine odreden je teorijskom merom uuglt datom u eivorougaonom okviru. Strana 16 JUS M, A1.243 Nastavak tabele 2 ava Opis tolerancijske zone Primer upisivanja podataka, sa objaSnjenjem (2.134) Tolerancija nagiba povrsine prema referentnoj povrlini 25 | Sve tatke tolerisane povrsine moraju ledati izmedu. dveju paraleinih ravni razmaka t, nagnutih pod propisanim, geometrijski ideal: nim uglom prema teferentnoj povriini. Z fz[aoe]A 405] Na A Tolersana povrlina mora leati izmedu dveju pavalelnih ravni razmaka 0,08 mri, nagnutih pod propisanim uglom od 40° prema refe- entnoj povrSini A. 211) Tolerancija lokacije™©) linije (ivice, ose) 26 | Ako je tolerancija polo%aja zadata sa u jednom praycu, onda sve tatke tolerisane Tinlje mora leat! famed dveju parallnih e]0,06 ravnj razmakar, podjednako ualjenih. of 5 ortice propisanog, geometrijski idealnog mest lnije LE Ss E] BRE Svaka tolerisana crtica (ertica 2a oznafavanje tw ijmore ial Game See pa Jelnih ravni razmaka 0,06 mm, obe podjednako udaljene od propisanog polo%aja crtice. 27 | Ako je tolerancija polo¥aja linije zadataka u ‘dva_modusobno upravna. pravea® onda sve + [0.05] tatke te linije moraju lezati unutar kvadra ( preseka Xt, dja se osa nalazi na geo L meirijski ideainom mest. Si f - 4 rupe ta ‘4 L roe fo] o7

    You might also like