DK 691.2:625.8 JUGOSLOVENSKI TEHNICKI USLOVI ZA KAMENE AGREGATE sus STANDARD ZA IZRADU SAVREMENIH KOLOVOZNIML B.B3.050 154 ODAVEZNOM ZASTORA 1v-1964, ‘PRIMENOM, ed VIE 1968. Relenfe br, 18-2672 od 10-1V-1I-1964; Slabea! list SFRI be. 17/1964 Mineral aggregates for modern road pavements. Technical requirements SADRZAJI 1 Predmet standarda 2 Veste agregata 21 Prirodni agreg 22 Drobijeni agregati 3 Natin dobijanja 1 frakeije prema nament 3 Pesak 32 Sijunak 33° Filer 34 Kamena 3.5 Tucanik 3.6 Pregled frakcija agregata 4 Uslovi kvaliteta 41 Oblik zrna 4.11 Za upliovodonitne i betonske kolovozne zastore 4.12 Kamena sitnet 413 Tucanik 4.2 Homogenost 43° Cistota . 431 Filer 432° Pesik 433 Kamena sitne’ 434 Tucanik 44 — Dozvoljena odstupanja krupnoée zmma 441 Za prirodni i jednostruko drobijeni materijal 442 Za visestruko drobljeni material 45 Fizikalne osobine 451 Propisane fizikalne osobine 46 47 5 Proveravanje kvaliteta 5.1 Uzimanje uzoraka 5.2 Pregled vista ispitivania ewoae stn JUGOSLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACWU Bu SIH, 60Steana 2 JUS B. 83.050 5.3 Oblik zenaé 54 Homogenost 55 Cistoéa 5.6 Granulometrijski sastay 5.7 Minerolotki sastay 5.8 Ispitivanje fizikalnih osobina 5.81 Pritisna Qvrstoga 5.82 Upijanje vode 5.83 Postojanost na mrazu 5.84 Habanje 5.841 Otpornost prema habs \ju brusenjem 5.842 Otpornost prema habanju po Deval 585 Otpornost prema drobljenju po Tretonu 5.86 Volumenska tedina, ispunjenost i poroznost 5.87 Prionfivost | 59 Kontrola kvaliteta 6 Obaveznost primene 1 Predmet standarda Ovaj standard propisuje uslove kvaliteta i nagin ispitivanja, kameni yagregatae) 2a izradu savremenih ugljovodonignih i betonskih kolovoznil agregata (u daljem tekstu zastora, | 2 Viste agregata Prema naginu dobijanja kemena, agregati se dele na prirodne i droblene ili mlevene kamene agregate, 21 Prirodni agregati Prirodni agregati vvaju se nepretade oni koji se dobijaju iz sadaSnjih ili ranjih rein Korita j plavina, a upotreblja- pesak i SGunak. 22 Drobljent agreyati Drobljeni agregat kamenog matcrija 1a oni koji se dobijaju jednostrukim ili vigestrukim drobljenjem ili mlevenjem : Siler, drabljent pecak, kamene sitneZ, obiéca i piemenita, i cucanik. 3 Navin dobijanja i frakeije prema nameni Bl Pesak Prirodni_pesak dobija se iz reka, sprudova i peskovitih brda. Drobljeni pesak dobija se drobljenjem pogodne vrste kamena. BIL Prirodni i drobljeni pesak za asfaltne radove imaju frakeiju za 0,09/2,0 koja ostaju na situ od 0,09 mm, a prolaze kroz sito od 2,0 mm (JUS 1.19.00 — Laboratorijska site i redeta). jrobljeni pesak za betonske radove imaju frakeiju zrna 0,09/8,0 koja ostaju na situ od 32 Prirodn 0,09 mm, a prolaze kroz reSeto okruglih otvora od 8,0 mm. | 32 Sllenak | Sljunak se dobije iz reka, sprudova i dr. 3.21 Sljunak za asfaline radove ima frakeiju 2rna 2/40 koja ostaju na situ od 2,0 mm, a prolaze kroz releto kvadratnih otvora od 40 mm.32 33 34 341 3.42 35 3.51 3.82 36 3.61 JUS B.B3.050 Strans 3 Sijunak 2a betonske radove ima frakeiju zrna 8/50 koja ostaju na refetu od 8 mm, a prolaze kroz releto okruglih otvora od 50 mm. Filer Filer se dobija finim mlevenjem pogodne vrste Filer se upotrebljava 22 ugljovodonitne mesavine, ima frakeiju zra 0/0,09 i mora odgovarati uslovima standarda JUS B.B3.045. Kamena sitned Kamena sitned dobija se jednostrukim ili vigestrukim drobljenjem pogodne vrste kame dobivena jednostrukim drobljenjem naziva se obigna kamena sitned (ili samo kamena sitned), a sitnet dobivena viSestrukim drobljenjem i oslobodena pratine naziva se plemenita kamena sitned. Kamena sitne2, obitna i plemenita, 2a asfaltne radove ima frakcije zrna 2/25, koja ostaju na situ 2,0mm, a prolaze kroz releto kvadratnih otvora od 25 mm. Kamena sitne2, obigna i plemenita, za betonske radove ima frakcije zma 2,5/31,5, koja ostaju na refetu okruglih otvora od 2,5 mm, a prolaze kroz re8eto okruglih otvora od 31,5 mm. ‘Tucan Tucanik se dobija jednostrukim droblienjem pogodne vrste kamena. Tucanik 2a asfaltne radove ima frakeije 2rna 25/50, koja ostaju na reSetu kvadratnih otvora od 25mm, a prolaze kroz. releto kvadratnih otvora od 50mm. Tucanik za betonske radove ima frakcije zrna 31,5/63, koja ostaju na refetu okruglih otvora od 31,5 mm, a prolaze kroz reSeto okruglih otvora od’ 63 mm. Pregled frakella agregate U tabeli { dat je pregled frakcija agregata koje se moraju upotrebljavati 2a ugliovodonitne i bbetonske meSavine. Tabele 1 Mere w mim reletasaokr Vesta apregste Frakcija im olvorim |_ostaje | prolazi | ostaje | prolezi aps sten[ms Prod materiel oj 00% | 20 | ooo | 25 78 | a0) | 80 | a0sy | 100 20} 20 a0 | 28 | 300 wo | x0 | 500 | 100 | 6x0 o2 | aos | 20 | oom | 25 ors | 05 | 80 | 909%) | 190 26 [oo | 6s [as | 00 oz | gs [12s | a0 | 160 12as |ing [280 | 160 | aus 25140 | 250 | 400 [31s | $00 30/50 }31,5 | 500 ano | 630 00.08 oo | — | — or | 0.09%) | 20 | ooo) | 25 — plemenita kamene sitne® us | 20 | 50 Jas | 63 = plemenita kamena sltnet se | 50 | 80 | 63 | 100 = plemenite kemena sitnet nz | so [ars [100 | 160 — plemenita kamena sitnet wns 12s | 130 160 | 25.0 — plemenita kamena sitnet ws [130 | aso aso | ans asiaSurana 4 JUS B. D3, 050 — 3.62 Osim frakeije agregata nayedenib u tabeli 1, privremeno je dozvoljena i upotreba frakcija agregata navedenih u tabell 2. Tabeta 2 J refetn aa kva-[ Sita I refeta sn okru- Vesta ogregat tnim etverima | glim otvorima cxinje_| prelari | oataa | pros! plemenita kamena sitaet ° 40 plemenita kamena sitne? us | 10 10) | 40 plemenita kamena sitnet an | 32 40 | 100 plemenita kamena sitne? ams | 90 to | 200 plemenita kamena sitned 1sas_| 160 wo | 31s 9 sia 3.7 Sita { reveta 2a prosejavanje agregata | 3.71. Za prosejavanje kamenih agregata za ugljovodonigne meSavine upotreblavaju se sledeéa sita i refeta j sa kvadratnim otvorim: = sia 1i2 mm, = rebeta 3,2; 5,0; 6,3; 8,05 12,5; 15,0; 16,0; 18,0; 25,0; 31,5; 40 i 50mm. 3.72 Za prosejavanje kamenih agregata 2a betonske radove upotrebljavaju se sita otvorima, — sita do Imm, — reketa 2,5; 4,0; 6,3; 8,0; 10,0; 16,0; 20,0; 25,0; 345 i 63 mm. 3.73 Pored navedenih sita i reSeta mogu se koristiti i sva ona sa kojima se mote dobiti odgovarajuéa granulometrijska kriva za ugljovodonitne i betonske meSavine, prema tehnitkim propisima za izradu svih vrsta kolovoznih zastora, Umesto kvadratnih reSeta mogu se upotrebiti i odgovarajuéa okrugla i obratno. 4 Uslovi kvaliteta 4.1 Oblike zena 4.11 Za ugljovodonitne i betonske kolovozne zastore vazan je oblik zrna agregata, Oblik zmna treba da bbude Sto priblizniji kocki, odnosno opti. ‘Ako je dutina zma = /, Sirina = 6 i debljina = d, onda zrna &iji je odnos: Iidib=1:4 predstavljaju idcalni kockasti, odnosno loptasti. oblik. Odnos dz dajs karakteristiku spljosteno: dok odnos /: 6 daje karakteristiku i2duzenosti 4.12 Oblik zma kamene sitnedi treba da bude io priblizniji kocki. ‘Odnos duzine (1) prema Sirini (6) idebljine (dl) prema ¥irini (b) treba da bude u sledesim granicama: { 1b 15 did 05 Zrna koja ne zadovoljavaju ovaj uslov sme da bude najvite 20 teZinskih % 4.13 Za zrna tucanika vate isti uslovi kao i za kamenu sitne® po tag. 4,12. Zrna tucanika koja ne zadovoljavaju uslove sme da bude najvise 25 teZinskih %, | 4.2 Homogenost Agregati treba da su zdravi, bez trofnih zrna. Trosnih zrna u kamenoj sitnedi i tucaniku mote biti najvise: — u obiénoj kamenoj sitnezi — u plemenitoj kamenoj sitneti 3 tezinskih { =u tweaniku 5 teBinskih 7 43° Cistoéa Agregati ne smeju sadr2avati prasine, gline, muljevitih sastojaka, organskih materija ni drugih netisto6a, 63JUS B. 3.089 Sienna * eee 431 432 433 434 44 4a 442 443 4s 41 Filer ne tme da sadrii Gestica koje bubjé u vodi i ne sme da ima gline vise od 1.5%: Pesak mora da je tist i ne sme da ima u sebi glinovitih sastojaka i drugih organskih netistoéa. U rnjemu ne smeju da se stvaraju grudve, U dodiru sa vodom ne sme da stvara blato, Sadr2aj mulje~ vitih delova, po metodi talozenja, sme da bude najvite 3,5 Kamena sitned mora da bude Bista i da nema stranih tela i organskih materia, pratine, sujal line Koji moge bit vezani, ili ne, 2a 2rna kamene sitned. Procenat sinijih zona koja prolaze kroz sito od 0,5 mm zajedno sa prionvlom prainom uz zn soja se odvaja.pranjem, sme da_bude: Ara obiénu sitned najige 3 teZinskih im plemenitu kamen sited najvise 2tedinskih 7% Zena tucanika treba da budu sta, bez stranih tela, organskih materija i raznih o:padaka, Procenatsitnjih zmna koja prolaze kroz reieto sa okruglim olvorima od 2 mm, zajedno sa prati- nom i ostalim sto se odvaja pranjem, sme da bude najise 5 tezinskih % Dozvoljena odstupanja krupnoge 2x00 Krupnoéa zena pojedinih frakeija sme da odstupa od vrednosti navedenih u tabeli 1 w_sledecim sranicarna: Za prirodni i jednosteuko drobljeni materia! (pesak, Sjunak, kamenu sitne? i tucanik) dozvoljeno je 20% keupnijih za, tako da najmanje 80 tezinskih % proiazi kroz propisana sita i re8et. Za vikestruko droblieni materijal (pesak i plemenitu kamenu sitne%, izuzev filera) dozvoljena su odstupanja krupnoge navedena u tabeli 3 (u teZinskim procentima). Tabela 3 Feakeija | Zrna preko pro- ena Is sane keupnote ‘mm | pane krupacee Zein, Epod (Propleane krops co [15742 (ati samo Go sm) | — 5% 5% 15%, od toga samo do 5% ispod 2 mm % 20%, o€ Loga samo do 5% ipod $ mm 3% 20%, of Logs t2m0 do 5% iepod & mm 20% od toga samo do $% ispod 12 mam adenju po viainom vremenu mole 8 povel Zs frakcije navedene u tabeli 2 dozvoljena odstupanja krupnoge navedena su u tabeli 4 (u te skim procentima). Tabela 4 Frakeija | Za preka pro- facts | erates Zena ispod propisane krupnote 01 [15249 ati samo do Simm | — ta |18%9 (ali samo do Simm | 10%, an | 3% 15%, os toga samo do 5% ms | 5% sas | 5; Pri gradenju po Fi ne osobine U tabeli 5 propisane su fizikalne osobine plemenite kamene sitnedi 2a izradu ugliovodonitnih j betonskih zastora, Ona treba da je od tvrdog i Zilavog kamenog materijala i otpornog prema slaganju. : istrana 6 JUS B,B3.080 ip Tabela $ Zastor za | Zastor 20 Osobine sedi Lak Priisna Evatoéa, nalmanle Kp/em* 1600 Ulan vode, navibe osx | 05% Postolanost na axa postoJan Habanje brotenjem, navibe 0 cm') | 18 emt ee ene soem" | 30 cm Habanjo po Devaly asimanie 15 n ) Deobijenie po Teetonu, navibe 10% 16% + Vali Ta me duslojeve (Gindere) Kolovoza va we vate javnog saobralala, estitora 4.52 Od vrednosti navedenih u tabeli 5 mote se odstupiti a zabtev i 4.6 Mineraioski sastav Agtegati ne smeju sadr2ati minerale nepovoljne 2a ugljovedoniéne i betonske meSavine. 47 Prionlfivost ‘Agregati za ugliovodonitne zastore moraju imati osobint prianjanja 2a upotrebljenu vrstu veriva ‘2 proma yrsti zastors, i Proizvodadi agregata, za navedene zastore, moraju izvrSiti opite prianjanja za svoje proizvode’preko i jedne od laboratorija Koje su nadledne za izdavanje atesta i utvediti za koju vrstu veziva i koju vretu zastora Je prionljivost dobra, Ovo se mora naznatiti u atest Proveravanje kvaliteta 5.1 Urimanje wroraka Usinanje woraka veSi se prema standardu JUS B.B0.001, 5.2 Progled vesta Iepitlvanja U tabeli 6 navedeno je u tabelarnom pregledu koja se svojstva pojedinih agregata ispituju obavezno (0) ili fakuliativno (f), @ Koja se ne ispituju (n). “abot 6 Veta iptanie I ree [ rear | Sioa] Mine | a ~ Obl wa 0 [eratabver [soi [ite Fomoasnost, a ee lee | ec Gisota eee We ee Granolometish ssav et [gles Mineroloki sear Slee |e lee tere Prison Evita oh [ere aba bao Hew Upiane voue pie lsa ois Possanest mraz mae | | ei Oipornst preaa babala teu «| a | a | a | of o cemmimeinanetbess | ei eect (a) to | os Otrorned prem aloe po Ts | a | a | a | © | © ofumensk tina t |e. | o- [monet we pein tebina ee Irpunenest raatpeee |: it a| ea d|i as Poroanest bell Sel a || oalea Prionivot allt ogi | cam | gt shen ' 65JUS B. 23.050 Streve 7 Ispitivanje oblika zrna Oblik zena se ispituje po odredbama standarda JUS B.BS.048. Ippitivane homogenosti Homogenost se ispituje prema JUS B.B8.037. Ispitivanje fistoze Cistoéa kamenih agregata ispituje se na taj natin Bo se utvrdi sadrZaj gline i muljevitih sastojak Pod glinom i muljevitim sastojcima podrazumevaju se one primese koje u vodi posle sodinentacije uzorka ostaju u suspenziji za vreme od 15 sekundi, Ispitivanje istote filera vr8i se prema JUS B.B3.045. Ispitivanje Bistoge peska i Hjunka vrSi se na sledeéi nadin, Uzorak od 500g peska sufi se na 100 do 110°C do stalne mase i izmeri sa tagnoséu 0,1 g (G). Zatim se doda oko 250 ml vode da pokrije uzorak i mea staklenim Stapigem 15 sekundi, Potor se uzorak ostavi da se talodi jo8 15s 1 zatim se ocedi voda sa glinom i muljevitim detovima, paze pri tome da se sa vodom ne istoti i pesak. Ovaj se postupak ponavija sve dok voda ne bude potpuno bistra, Pod bistrom vodom podrazumeva se voda koja posle viSe uzastopnih dekantacija ne menja svoj izgled. Uzorak se posle susi na 100 do 110°C do stalne mase i izmeri (Gy). Sadrtaj gline i muljevitih Gestica (S) izratunava se u % po slededem obrascu: ade je: G = masa uzorka sa glinom, ug, G, — masa uzorka bez gline, uw g. Ispitivanja Gisto6e kamene sitnei i tucanika vr8i se takode postupkom prema ta. 5.52, ali uzorak ‘mora biti najmanje $0 puta vedi od mase najkrupnijeg zrna materijala koji se ispituie. Ispitivanje granulometrijskog sastava Ispitivanje granulometrijskog sastava ve8i se prema JUS U.M8.020. Ispitivanje mineraloskog sastava Ispitivanje mineralotkog sastava vei se uobitajenom laboratorijskom metodom. U izveitaju se mora navesti da Ti ina minerala koji su nepovolini 2a ugljovodoniéne i betonske meSavine Ispitivanje fizikalnih osebina Pritisna évrstoéa Ispitivanje pritisne évrstoée vi se uw suvom stanju # w vodom zasi¢enom stanju, poste smrzavanja i kravijenja epruveta. Pritisns évrstota ispituje se prema JUS B.B8.012, } Upijanje vode Odredivanje vode koju upijaju kameni agregati vrbi se prema JUS B.B8.010. Postojanost na mrazu S Postojanost na mrazu ispituje se prema JUS B.B8.001, Habanje Otpornost prema habanju brufenjem ispituje se prema JUS B.88.015. Otpornost prema habanju ispituje se pomagu Devalove matire, prema JUS B.B8.018 i JUS B.B8.043, Otpornost prema drobijenju 1 Orpornost prema drobljenju ispituje se udarom po Tretonu, prema JUS B.B8.019. Ispitivanje specifigne teZine, yolumenske teZine, ispunjenosti i poroznosti vrSi se prema JUS B.B8.032. Do donotenja odgovarajuéih jugoslovenskih standard, ispitivanje prionljivosti vr8i se po jednoj ‘od wobigajenih laboratorijskih metoda, a prema vrsti veziva i vesti zastora.Sirana 8 JUS B.3.050 59 Kontroln kvaliteta uw tokw proizvodnje Proizvodaéi moraju u toku proizvodnje stalno vefiti kontrolu kvaliteta pojedinih vrsta agregata prema odredbama ovog standarda. Obaveznost primene Propisi po ovom standardu obavezno se primenjuju pri izradi novih betonskih i ugljovodonitnihy Kolovoza po slede¢im standardima w pripremi: JUS U.E3.020 — Tehnitki uslovi za izradu betonskih kolovoza JUS UES-010 — Tehnigki uslovi za izradu povrSinskih obrada JUS U-E4.012 — Tehnitki uslovi 2a izradu bitumenskih i katranskih makedama JUS ULE4.014 — Tehnigki uslovi za izradu asfaltnih betona JUS U.E4.016 — Tehnigki uslovi 2a izradu asfaltno-katranskih i katranskih betona po toplom postuk JUS E.E4.018 — Tehnigki uslovi za izradu asfaltno-katranskil postupku JUS E.E4,020 — Tehniski uslovi 2a izradu livenih asfalta Propisi po ovom standardu obavezni su takode i za rekonstrukeije i opravke postojecih Kolovoza. i katranskil betona po hladnom Vera sa drugim standardima: JUS 259.010 — Laboratorska sta i reota TUS B:1045 — Filer 2a ugliovodonitne metavine JUS B'BE037 — Odredivanje trofnih zenaU krupnom agregatu JUS BiDS.047 — Definicjs oblika | lagleda povrtine zona agresate JUS B.BEOU — Ispitivane oblika 2rna kamenih agregaca JUS B'BO.0OL — Usimanje ueoraks agregaia, kamena | rgure za polrebe gradevina, puteva | feleznica JUS U.Mé.020— Isptivanje geanlacje apregata 24 izradu betona JUS B.B8.012 — Prirodrt kamen, ispuivanje Evrstoce na prisak JUS. BIRROIO — Odredivanje vode koju wpa kamen aus. eplvanje postojanostt prirednog kamena na nivaza sus B: spitivanie olpormost jus 8: sptivanle kamena Devalovor matinom sus B: eptivanje habanja krupnog kacvenog jus &. 3 aparatom Teeton Jus B. ‘ 5 poroznost pritodnog kamena 67