1436

ИСУСОВА БИОГРАФИЈА
>Српски – Serbian – ‫< رصيب‬



Припрема и рецензија:
Ирфан Клица
Фејзо Радончић
Милица Стојановић
 ‫‪1436‬‬

‫سرية عيىس بن مريم عليه السالم‬

‫‪‬‬

‫مراجعة‪:‬‬

‫عرفان لكيتسا‬
‫فزيو رادونشيش‬
 1

ИСУСОВА БИОГРАФИЈА

Месија и његово порекло

Било би нормално очекивати да писари јеванђеља,
кад говоре о биографији Месије, којег сматрају Богом и
Сином Божијим, не спомињу нешто што се зове 'Месијино
порекло', јер прави Бог нема родословља. Овако бар говори
здрав разум, истина и стварност. Здрав разум, дакле, говори
да Бог није као човек, да се Он не може поредити са својим
створењима, те да Он није никоме и ничему сличан.
Историјска стварност не допушта могућност да аутентичне
књиге било којег веровесника могу говорити о нечему што
се зове 'Божије порекло'. Ја овде спомињем израз
'историјска реалност', не зато што он овде има посебну
тежину, већ да би исцрпели све евентуалне могућности.

Дакле, логика (суд разума) и историјска стварност

искључују могућност да истински Бог може имати своје
порекло. Међутим, са лажним, измишљеним боговима,
ствари не морају стајати овако. Хоћу рећи да је код њих
управо обрнуто, тј. имају своје порекло, очеве, дедове итд.
Ни ово, такође, није ван здраве памети и историјске
стварности... Дакле, са логиком и историјском реалношћу се
не коси да лажни богови попут Кисре, Цезара, Лата или
Хубела, могу имати своје очеве, дедове, породице и сл. Све
ово здрав разум може да прихвати, а историјска стварност
да потврди. Тако Мекански прваци а притом
идолопоклонци долазе и питају посланика Ислама,
 2

Мухаммеда, нека су благослов и мир над њим: „Наведи нам

родословље свога Господара?" тј. реци нам његову лозу из
које потиче. Поступили су овако јер су раније већ били
навикли да својим божанствима дају родословље. Какав је
био одговор Посланика, мир над њим?
Божији Посланик, нека су благослов и мир над њим,
није им лично одговорио, него је одговор дао Узвишени Бог
објављујући речи у Кур'ану:

Реци: Он је Алах (Бог) - Један! Алах је уточиште

сваком! Није родио и рођен није, и нико Му раван није!
(Кур'ан, Поглавље: Искреност, 1-4)

Према томе, Узвишени Бог није никога родио и није

рођен. Нема друга и нико Му раван није. Он је прави и
истински Бог. Што се тиче лажних богова, са њима ствари
другачије стоје. Њих је у Месијино доба било веома много.
Римљани су имали много лажних богова. Грци такође. И
једни и други су у Месијино доба били на сцени светске
позорнице. Римска власт и држава простирала се, не само на
просторима Палестине, него и у другим крајевима Блиског
истока. Чак је и Египат улазио у састав пространог Римског
Царства. Грчка култура, филозофија, и паганско учење, са
свим оним што је она са собом носила, од језика до
баштине, наслеђене од Хелена и стопљене у духовне
вредности Истока, а нарочито јеврејске верске секте, била је
снажно присутна у Палестини и ван ње. Ово се може рећи и
за Персију која је имала своја божанства светла и мрака,
Вавилон, Месопотамију и Египат. Све ове земље имале су
своја божанства и паганска верска учења о њима.
Састављачи јеванђеља свакако су били упознати са свим
овим кретањима и атмосфером која је владала у њиховом
 3

окружењу. Засигурно се може тврдити да су били упознати

и са родословљем тамошњих божанстава и најразличитијих
култова. Због свега овог, они су, док су писали своја
јеванђеља и Месијину биографију, били под снажним
утицајем средине у којој су живели и деловали.
У књиге које су састављали унели су много сумњи из
поменутих паганских учења и обичаја. Једна од таквих
ствари је било и Месијино родословље. Нормално је
очекивати да састављачи јеванђеља, уколико Месију
сматрају богом, и не потежу ово питање. То што је навело
неке од њих (Матеја и Луку) да дају опис Месијиног
родословља, заправо и није ништа друго до скривено,
потајно веровање да је он само човек, а не бог. Друга
двојица, Марко и Јован уопште не говоре о Исусовом
родословљу. Међутим, овде желимо нагласити да су Матеј
и Лука, приликом описа Исусовог родословља, направили
катастрофалне грешке, које говоре да су били или тотално
неупућени у оно о чему пишу, или неодговорни. Без обзира
о чему се овде ради, о непознавању или о неодговорности,
може се рећи да се то није смело догодити, поготово кад се
ради о овако важним стварима. Кад се говори о пореклу
човека, било ког човека, мора бити прецизно и одговорно и
без икаквих неслагања. Тако се нпр. каже: „Тај и тај, син
тога и тога, унук тога и тога итд. све до последњег претка од
кога се изводи порекло." Међутим, Матеј или онај који је
написао Јеванђеље под његовим именом, као и Лука, или
онај ко је под његовим именом написао Јеванђеље,
недопустиво се међусобно много мимоилазе и противрече
кад говоре о Месијином родословљу. Шта сваки од њих о
овоме каже?
 4

Матеј започиње своје Јеванђеље следећим речима:

(1) Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог

сина.

(2) Аврам роди Исака. А Исак роди Јакова. А

Јаков роди Јуду и браћу његову.
Овако наставља све до пред крај родословља, где
каже:

(16) А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди

Исуса прозваног Христа.
Од Аврама до Давида је четрнаест колена, од Давида
до протеривања у Вавилон четрнаест и од протеривања у
Вавилон до Месије четрнаест колена.
Међутим Лука на почетку свог Јеванђеља изоставља
опис Месијиног родословља и спомиње га тек у 3. поглављу
код прича о Марији. Након приче о њој он говори о
Исусовом крштењу од стране Јована Крститеља у реци
Јордан, након чега је Исус почео обзнањивати своју мисију.
Само на овом месту Лука говори о његовом родословљу и
каже:

(23) И тај Исус имаше око тридесет година кад

поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина
Илијиног (24) Сина Мататовог, сина Левијевог, сина
Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог...
Он тако наставља све до Аврама, мир над њим.
Поређењем родословља која наводе Матеј и Лука долази се
до закључка да су им се поткрале грешке које може уочити
и обични читалац, без икакве претходне упућености у ову
 5

област. Родословље порекла по Лукином јеванђељу иде

преко Давидовог сина Натана, за разлику од Матеја, по коме
оно иде преко Давидовог сина Соломона.

- Матеј каже да је Јосиф Дрводеља Јаковљев син, док

Лука тврди да је он Хелијев син.

- Матеј, даље, каже да су Исусови преци од Давида

па до вавилонског прогонства били угледни владари, док
Лука каже да нису били ни владари ни познати, изузимајући
Давида и Натана.

- Матеј каже да је Салатиел Јехонијев син (један од

предака у лози Месијиног родословља), док Лука каже да је
он Неријев син.

- Матеј каже да је Абијуд Зерубебелов син, док Лука

каже да се он звао Резин.

До оваквих грешака је дошло и поред тога што су

имена Зерубебелових синова већ била написана у
Тринаестом поглављу Прве књиге Летописа где међу
његовим синовима нема оних са именима Абијуд и Резин.

- Матеј каже да између Давида и Месије има

шеснаест колена, док Лука каже да је између њих двојице
четрдесет и једно колено.

Остало је да још кажемо да човек чије су родословље

дали, уопште није Исус него Јосиф Дрводеља. Ово је једна
велика, ако не и највећа грешка, коју су направили наводећи
лозу Исусовог родословља. На почетку је наглашено да се
даје родословље Исуса, а на крају се успоставило да се,
заправо, ради о Јосифу Дрводељи, Маријином мужу. Зар
нека грешка може бити фаталнија од ове?
 6

Никакво се оправдање не налази ни у тврдњи да се

на овај начин желело избећи да се спомене Маријино име,
јер је наводно то било срамота. Каква би то била срамота,
кад су је сви Јевреји познавали и у много случајева
оптуживали за неморал, јер је без мужа родила Исуса. Зар
нека увреда помињањем њеног имена, може бити тежа од
ове?!

Ко жели да се упозна са још неким детаљима и

приговорима, препоручујемо му да прочита Прву књигу
Летописа, једну од светих јеврејских књига која је
штампана у оквиру Старог завета. Тамо се може наћи још
приговора. Због горе наведеног јасно се види због чега се ни
Матејева ни Лукина верзија Месијиног родословља, не
може прихватити као исправна, јер оне једна другу
искључују. Дакле, ако би се једна узела као тачна, друга би
била нетачна.

Ко је Марија, Исусова мајка?

Она је кћи Амрамова, угледног и ученог човека међу
Израелићанима. Умро је оставивши иза себе малодобну
девојчицу о којој се неко требао бринути. Бригу о њој
преузео је Зекарија, муж њене тетке по мајци, Јелисавете.
Кад год би Зекарија ушао у њену собу у храму код ње би,
зато што је била богобојазна и честита, нашао храну. О томе
говори и Часни Кур'ан у поглављу 'Имранова породица' где
се каже:

Бог је одабрао Адама, и Ноју, и Аврамову

породицу и Амрамову породицу над осталим светом ...,
 7

...и кад анђели рекоше: О Марија, тебе је Бог

одабрао и чистом створио и бољом од свих жена на свету
учинио. (Кур'ан, Амрамова породица, 33-43)

Марија добија вест да ће родити Исуса

Ово јој је саопштено преко анђела Гаврила који ју је
надахнуо, након чега је занела Исуса. Анђео Гаврило јој је,
такође, наговестио да ће Исус бити угледан и на овом и на
оном свету и један од Богу блиских, да ће говорити људима
у колевци, а и као одрастао, и бити честит.

...и поучити га писму и мудрости и Теврату и

Инџилу. тј. да ће он бити радосна вест и Божији знак
људима о Божијој свемоћи и милости. Међутим,
хришћанске књиге говоре да је анђео, када је Марији
саопштио вест да ће занети Месију, рекао да ће се он звати
Исус, Син Божији, да ће му његов Господар дати престо
његовог претка Давида, да ће владати Јаковљевим
потомством, да његовој власти неће бити краја, те да је
Јелисавета, Зекаријева жена, у шестом месецу трудноће.
Овде можемо да приметимо да једино Лука Исуса
назива надимцима које други не спомињу, попут „Сином
Свевишњег ће се звати", „Дете које ћеш родити Сином
Божијим ће се звати" и „коме ће дати Давидов престо".

Можемо још да приметимо да поменути Лука није

био Исусов ученик, да не спада међу дванаесторице
апостола, него је човек који је касно примио хришћанство и
постао један од Павлових ученика, а Павле као ни Лука
никада није видео Исуса. Према томе, ови изрази су лично
 8

Лукин производ. Учинио је то да би дочарао и улепшао

Исусову појаву, иако му то ни најмање није било потребно.
Историчари који се баве изучавањем Исусовог живота у
вези са овим надимцима имају своје приговоре у које спада:

Прво; Исусу није приличило да седи на Давидовом

престолу, јер веровесник Јеремија (један од израелских
веровесника чије име носи и једна књига Старог завета, коју
Јевреји и хришћани сматрају светим) каже да му је Господ
рекао да Јоакин Јудин краљ неће засести на Давидов престо.
Код Луке се Јоакиново име наводи, у донекле искривљеном
облику, као Елијаким.

Друго; Исус заиста и није засео на Давидов престо.

Десило се управо обрнуто, да је Исус (по веровању јевреја)
од стране Јевреја био малтретиран и претучен, кад им га је
Пилат изручио. Што се тиче његовог надимка „Син
Свевишњег" за њега се може рећи да је позајмљен из
надимка који је Закарија дао свом сину: „А ти ћеш дечаче
веровесником Свевишњег бити." Лука је ове речи искривио
и приписао (Син Свевишњег) у корист Исуса како би га свет
замишљао и прихватио као Бога, Сина Божијег.

Из самих Јованових речи разуме се да је Исус бежао

од свога народа кад су га хтели поставити и прогласити за
краља. Кад би наведена Лукина верзија којим случајем била
тачна, поставља се питање како је могао бежати од нечега
због чега га је Бог послао?

Непобитно се зна да Исус није као краљ владао ни

једног јединог дана, а камоли вечно. О трудноћи и порођају
говоре двојица састављавача јеванђеља, Матеј и Лука. Овде
примећујемо да хришћанске књиге прећуткују Исусово
 9

обраћање људима док је још, као новорођенче, био у

колевци, случај са палмом, угоњење Марије у лаж од стране
света...

О овоме Кур'ан говори, а јеванђеља прећуткују.

Зашто? На то Узвишени даје одговор у следећим речима:

А добар део онога чиме су били опомињани

изостављају. (Кур'ан, Трпеза, 13)

Јевреји су Марију оптуживали за неморал. О томе

говори Кур'ан кад каже:

И због неверовања њиховог и због изношења

тешких оптужби против Марије... (Ен-Ниса', 156)

Мудраци и Исус
Једино Матеј од све четворице састављавача
јеванђеља спомиње причу о мудрацима и Исусу. Кратки
садржај ове приче састоји се у томе да су тројица мага са
Истока изучавали небеске звезде и да су приметили једну
која јако сија и која се креће. Они су је почели пратити и
идући за њом, она их је довела до Јерусалима. Тамо су
питали где је јеврејски краљ. Кад је за то чуо краљ Ирод,
уплашио се и о томе се почео распитивати код свештеника.
Они су му испричали да ће се јеврејски краљ родити у
Витлејему, па је Ирод позвао мудраце, упитао их због чега
су дошли и када им се указала звезда, они су му испричали
да са собом носе поклоне за новорођеног дечака, будућег
краља. Ирод им је наредио да пођу у Витлејем, да пронађу
дете и да га о томе обавесте, како би и он отишао и
поклонио му се. Када су мудраци саслушали краља упутили
  10 

су се у Витлејем, тамо пронашли дете, поклонили му се и

уручили поклоне. Бојећи се да Ирод не учини нешто ружно
дечаку, на свом повратку нису навратили код краља, него су
се другим путем вратили у своју земљу. Када је за ово чуо
Ирод, видео је да је изигран, па је наредио да се сва
новорођенчад у Витлејему поубијају.

Ибн Батрик каже да је њихов долазак био две годне

након Месијиног рођења, јер је то било у тридесет петој
години владавине краља Ирода, а Месија је рођен у
тридесет и трећој години његове владавине. Очито је да се
овде ради о потпуно измишљеној причи, јер какве би везе
Месија могао имати са мудрацима који су обожавали ватру?
Да се овај догађај заиста збио, на њега би Лука, који тврди
да је своје јеванђеље написао са крајњом прецизношћу,
сигурно указао. Даље се поставља питање какав је био став
Јевреја према младом краљу кога су толико дуго
ишчекивали?! Зашто га онда и Јевреји са мудрацима нису
посетили? Други приговор на ову причу је да Месија није
послан мудрацима. И на крају, да је горња прича истинита,
Јевреји који су помно бележили злодела краља Ирода,
сигурно би забележили и убијање деце.

Јосиф и Марија се са Исусом склањају у Египат

И овај догађај спомиње једино Матеј. Укратко, ова
прича казује да је Јосифу Дрводељи, након што је Ирод
наредио да се у Витлејему погубе сва новорођенчад, у сну
наређено да се са дечаком и његовом мајком склони у
Египат. Они су тамо остали све до Иродове смрти, када је
  11 

Јосипу Дрводељи поново наређено у сну да се са дечаком и

његовом мајком врати кући.

Исус расправља са учењацима након повратка у

Јудеју и напуњене дванаесте године живота
Када је Ирод умро, Јосипу се у сну показао анђео
Господњи и рекао му:

Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу

Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу
детињу. (Матеј, 2:20)

Јосиф је узео дечака и Марију и упутио се према

Јудеји. Дечак је тада имао седам година. Кад су дошли у
Јудеју и чули да тамо влада Архелај, након смрти свога оца
Ирода, упутили су се у Галилеју, где су се настанили у
граду званом Назарет, јер су се бојали да остану у Јудеји.
Када је дечак напунио дванаест година, Јосиф је са Маријом
и дечаком отишао у Јерусалим да се, по прописима
објављеним у Мојсијевој књизи, поклоне и помоле. Када су
завршили са молитвом видели су да се дечак негде изгубио,
па су помислили да се са њиховим рођацима вратио у
Галилеју. Међутим, када су се вратили у Галилеју тамо га
нису затекли, па су се поново вратили у Јерусалим да га
тамо траже. Након три дана трагања пронашли су га у
Храму како са учењацима расправља о верозакону. Свет му
се чудио како као малодобан и неписмен дечак поставља
таква питања. Када га је нашла, мајка га је изгрдила што је
без њене и Јосифове дозволе остао у Јерусалиму. Након тога
настанили су се у Назарету где је био покоран и послушан
према родитељима. Овде примећујемо да су се у Јерусалим
  12 

упутили после Јосифовог сна у коме им је то наређено, да

после сазнања да је Иродов син Архелај прузео власт,
напусте Јерусалим и упуте се према Назарету итд... Овде се
поставља питање, како је могуће да анђео Јосифу у сну
нареди да иду у Јудеју, тј. Јерусалим, кад је њом владао
Архелај од кога су се бојали? Зашто им, онда, анђео није
наредио да се директно упуте у Назарет? Ниједно од
јеванђеља, након овог догађаја о Исусовом животу ништа не
говори, све до његове двадесет и девете године живота. Где
је, онда, Исус провео овај дуги период од седамнаест
година? Неки европски истраживачи сматрају да је он у
овом периоду путовао у Индију ради изучавања будизма и
да је, кад се отуда вратио, почео обзнањивати своју мисију,
јер се његово учење о испосништву, чишћењу душе од
греха и зла у потпуности подудара са учењем будизма. Они
даље кажу да је Исус у погледу подстицања на дарежљивост
и узвраћање добрим, како пријатељима, тако и
непријатељима, отишао даље и од самог Буде. Ово је све
што европски истраживачи имају да нам кажу о његовом
одсуству у трајању од седамнаест година.

Како је почела Исусова мисија

Кур'ан не говори како и када је Исус почео
обзнањивати своју мисију. Међутим, састављачи јеванђеља
казују да је Јован Крститељ неко време провео у пустињи
живећи аскетским животом, после чега се појавио на обали
реке Јордан, проповедајући крштење у знак обраћања за
опроштење од греха. Људи су му долазили и он их је крстио
у реци Јордан најављујући им долазак „царства небеског".
Јевреји из Јерусалима су му послали неке свештенике који
  13 

су га питали да ли је он Илија? Одговорио је да није. Затим

су га питали да ли је Месија, па је одговорио да није. Онда
су га питали да ли је он (обећани) пророк. Кад је рекао да ни
то није рекли су му: „Па ко си онда и зашто крстиш људе
кад ниси ни Илија, ни Месија ни обећани пророк?"
Инсистирали су да им каже. Рекао је: „Ја сам глас оног који
виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравнајте му
стазе. Нека кривудави путеви постану прави, јер се
приближио долазак царства небеског." (Ове речи су биле
позајмљене из трећег стиха четрдесетог поглавља књиге
пророка Исаије.)

Јеванђеља казују да је Месија дошао Јовану, да га је

он крстио у Јордану. Када је изашао из воде, видео је Духа
Божијега како се у лику голуба спустио на њега говорећи
му:
„Ово је Син мој, Љубљени мој, кога сам одабрао!"
Након тога је Исус постио четрдесет дана у пустињи
ништа не једући нити пијући. Када је на крају поста осетио
глад био је искушан од напасника који му је пришао и
рекао:

„Ако си заиста Син Божији, нареди да ово камење

постане хлеб." Он је одговорио:

„Писано је: Не живи човек само од хлеба, него о

свакој речи која изађе из уста Божијих."
Затим га је ђаво зауставио на врху храма и рекао му:

„Ако си заиста син Божији, баци се доле, јер је

писано: Наредиће својим анђелима за тебе да те носе на
рукама, да не би где ногом ударио о камен."
  14 

Исус му је одговорио:

„Такође је писано: Не кушај Господара, Бога

својега!"
Онда га је ђаво одвео на једну високу планину,
показао му краљевства овог света и њихов раскош, па му
рекао: „Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице те ми се
поклониш."
Рекао му је Исус:

„Одступи, сотоно, јер је писано: Господару, Богу

својему, клањај се и њему једино служи!"
Тада га је напустио ђаво, а приступили анђели.
Након тога Месија је сазнао да је Јован убијен па се повукао
у Галилеју. Напустио је Назарет и настанио се у
Капернауму. Од тога часа Исус је почео проповедати:

Покајте се, јер се приближи царство небеско.

(Матеј, 4:17)

Тада је имао тридесет година. (Погледај, Матеј 4,

Марко 1, Лука 3 и 4, Јован 1)

Прича коју преносе састављачи јеванђеља о томе да

га је ђаво хтео искушати и његове речи:

'Ако си заиста Син Божији...', наводи нас на то да се

запитамо да ли је Исус пре тога некада рекао да је он Син
Божији? Ако јесте када је то било и како? Друго питање које
се овде поставља је: Зашто ће га искушавати ђаво кад је он
по њиховом веровању бог?!
  15 

Исус и јеванђеље
Јеванђеље је реч Грчког порекла и она значи
„радосна вест". Много је доказа да је Узвишени Бог Исусу,
заиста, објавио Инџил (оригинално јеванђеље). У њему је
била упута, светло и позив јеврејима да се врате Богу и да
само Њега обожавају. У њему им је била дата наговест
догађаја који ће се тек догодити и наговештен скори долазак
времена у коме ће им Бог послати обећаног веровесника са
новим верозаконом, попут оног који је дат Мојсију. У њему
је био његов опис и опис његових следбеника. Где се данас
налази Инџил који је био дат Исусу а који Кур'ан спомиње
на више места:

Елиф- Лам - Мим. Аллах је - нема бога осим Њега,

Живи и Вечни! Теврат (оригинална Тора) и Инџил
објавио још пре, као путоказ људима, а објавио је и
остале који растављају истину од неистине. (Кур'ан,
Амрамова породица, 1-4)

И поучиће га писму и мудрости и Теврату и

Инџилу. (Кур'ан, Амрамова породица, 48)

О следбеници књиге, зашто се о Авраму

препирете, па зар Теврат и Инџил нису објављени после
њега? Зар не схватате? (Кур'ан, Амрамова породица, 65)

Где је онда Јеванђеље које је донео Исус и које

спомиње Кур'ан? Где је Јеванђеље које је Месија предао
својим ученицима и наредио им да га шире међу људима?
Њега данас нема. Постоје само приче које су писали његови
ученици и они који то нису били. Чак су и те приче
  16 

претрпеле многобројна искривљавања, додавања и

одузимања.
Тако се број написаних јеванђеља попео на бројку
преко стотину. Поред овога је познато да црква није
прихватила она јеванђеља која јој се нису допадала, а
прихватила је четири позната јеванђеља, иако у себи носе:
1.Прекинут ланац предаје;

2.Недовољно података о стварном састављачу

јеванђеља, преводиоцу, степену аутентичности, верској
подобности, тачности итд.

Овоме треба додати да је због међусобне

искључивости ових јеванђеља, тешко утврдити шта је у
њима тачно, а шта није.

Са каквим је задатком дошао Исус?

Циљ Исусове мисије био је следећи: Да одврати
Јевреје од греха, недозвољених ствари, искривљавања
Божијег закона, од одустајања да чине добро и одвраћају од
зла, од неверовања у душу и духовне ствари итд.
Тако су они нпр. забрањивали сваку врсту рада
суботом, па макар то била и добра дела. Исус им је рекао да
то није био циљ забране рада суботом. У то је спадало
њихово насилно отимање иметка под изговором заклетве и
сл. што им је Исус такође оспорио, затим увођење трговине
у Храм и претварање овог светог места у пијацу. Због овога
их је Месија оштро прекорио и испретурао им столове за
мењање новца које су били поставили на улазу у Храм. Они
  17 

су, затим, Мојсијев верозакон тумачили по речима, а не по

смислу, на што су најстроже присиљавали обичан свет, док
се истовремено тога нису придржавали свештеници, писари
и фарисеји. Било је још много других искривљених
схватања вере. Најтеже од свега овога је било то што они
нису признавали душу, нити било шта духовно, него су
били огрезли у похлепи за иметком и његовом обожавању
до те мере, да се нису устручавали од чињења најтежих
греха и злочина, на путу његовог стицања.

Исус је желео да их врати на прави пут и да им укаже

на њихове заблуде, подсећајући их да постоји други свет,
проживљење и душа. Он им је на том путу пружао
материјалне доказе и аргументе, кроз показивање чуда за
време расправа које је са њима водио. Садусеји, иако су
говорили смирено, били су најупорнији у негирању
проживљења, насупрот Фарисеја, који су у постављању
питања и расправама са Месијом, били бучни.

Поред тога, у то доба, постојало је много писара,

свештеника и њихових помагача. Први су били нагомилали
огромно богатство преписујући верске књиге за своје богате
клијенте, а други, као слуге, спали су на незавидан положај
мењајући и искривљујући веру и спуштајући се на
овосветске ништавности. Поред овога постојао је огромни
јаз између њихових речи и дела, о чему говоре и јеванђеља,
а да и не говоримо о њиховој склоности да се лактају око
првог места на скуповима, да им се обраћа пажња приликом
поздрављања, сусрета на улици и пијаци. Пред светом су се
претварали у покајнике, намерно отезали молитву,
истовремено се држећи надмено, обилазећи куће удовица и
сл.
  18 

Исусова чуда
Кур'ан спомиње следећа Исусова чуда:

1. Да је као дете у колевци говорио као одрастао

човек:

Он ће говорити људима још у колевци, а и као

одрастао, и биће честит. (Кур'ан, Имранова породица, 46)

И дође она с њим породици својој, носећи га. О

Марија - рекоше они - учинила си нешто нечувено! Еј
ти, која у чедности личиш Арону, отац ти није био
неваљао, а ни мати твоја није била неваљалица. А она
им на њега показа: - како да говоримо детету у бешици?
- рекоше. „Ја сам Божији роб - оно рече, - мени ће Он
Књигу дати и веровесником ме учинити. (Марија, 29-30)

2. Да је од глине нешто попут птице правио, и кад би

у њега дунуо, Божијом вољом правом птицом постајало.
3. Да је исцелио слепца који се слеп родио.

4. Да је лечио губавце, болест која је међу Јеврејима

била много раширена.

Ова чуда се у Кур'ану спомињу у следећим речима

Узвишеног:

Кад Бог (Аллах) каже: - О Исусе, сине Маријин,

сети се благодати Моје према теби и мајци твојој, када
Сам те Гаврилом помогао, па си с људима, у колевци и
као зрео муж, разговарао, и кад сам те писмености и
мудрости и Тори и Јеванђељу научио, и кад си вољом
Мојом, од блата нешто попут птице направио и у њу
удахнуо и кад је она, вољом Мојом, постала птица, и кад
  19 

си вољом Мојом, од рођења слепца и губавца исцелио, и

кад си вољом Мојом, мртвака дизао... (Трпеза, 110)
5. Да је људима казивао шта једу и у својим кућама
гомилају, на што указује следећи кур'ански одломак у коме
Узвишени каже:

И казаћу вам шта једете и шта у домовима својим

гомилате. (Амрамова породица, 49)

6. Да је људима спустио трпезу с неба, са које је јео

он и његово друштво, на што указују речи Узвишеног:

Исус, син Маријин, рече: - О Боже, Господару

наш, спусти нам с неба трпезу да нам буде празник, и
првим од нас и онима каснијим, чудо Твоје, и нахрани
нас, а Ти си хранитељ и најбољи! (Трпеза, 114)
У хришћанским књигама спомињу се следећа чуда:
1. Исцељење слепца и губавца;
2. Проживљење мртвака;
3. Истеривање ђавола из људи;
4. Губљење из вида;

5. Смиривање таласа узбурканог мора када је са

неким својим био на лађи на Тиберијском језеру;
6. Ходање по води;

7. Увећавање мале количине хране да би је било

довољно за његову дружину;

8. Претварање воде у вино (то је било његово прво

чудо).
  20 

Тројица су мртвака које је Исус проживео. То су:

Мртвак испраћен на носилима у граду Наину. Овај
мртвак је био син јединац мајке удовице. (Лука, 7:11-16)

Кћерка надстојника јеврејске синагоге за коју је, пре

него што ју је оживео, рекао да спава. (Марко, 5:21-43,
Матеј, 9:24).

Лазар, брат Марије Магдалене и сестре јој Марте.

Лазар и његове сестре су били присни пријатељи Исуса.
(Јован 11:1-44).

Пре свих ових чуда, било је чудо његово рођење само

од мајке, без оца. Овакво рођење називају „девичанским".
Из горе наведених чуда могло би се рећи да се она могу
поделити у две групе:
1. Рођење од мајке девице и
2. Друга чуда.
Поред овог, у јеванђељу се сусрећу речи и изрази
који се приписују Исусу да их је он рекао као што су: „Оче
мој који си на небу" и сл. На основу ове три ствари
хришћани у Исуса верују као у Бога Сина.
А сада ћемо нешто више рећи о приликама у којима
су се поменута чуда десила. Чуда која хришћани убрајају у
божанску моћ Месије, попут проживљења мртвака и ходање
по води, већ су од раније позната код Илије и Хошеа,
двојице јеврејских веровесника. Спомен о томе налази се и
у јеврејским светим књигама у које, поред јевреја, верују и
хришћани.
  21 

Прочитај причу о исцељењу губавца (Матеј, 8:2 и

Лука, 5:12). Затим, погледај причу о исцељењу узете
(парализоване) особе у Матеју 8:5. Овај случај Лука наводи
у верзији која се не слаже са Матејевом, јер по Луки Исуса
за исцељење болесника моле израелске поглавице, док
Матеј каже да је то био стотник. Јован, који такође наводи
овај случај каже да је болесник био син краљевог слуге.
Матеј наводи причу о стишавању узбурканих морских
таласа. (Матеј 8:23)

Изгоњење ђавола из двојице опседнутих спомиње се

у Матеју 8:28-34. Матеј каже да су Исуса двојица лудака
сусрела у месту званом Гадара, док Марко и Лука, који
такође спомињу овај случај, кажу да је то било у месту
Гераса. Они још кажу да нису била два него само један
болесник.
У причи о исцељењу узетог се каже да је болесник
Исусу донесен у постељи. (Матеј 9:1-3) Ову причу спомињу
Марко и Лука с тим што Марко каже да се то десило у
Капернауму, а Матеј и Лука не спомињу име места. Матеј
каже да је болесник који је лежао у постељи донесен Исусу,
Лука да му је у кревету спуштен, а Марко да му се због
мноштва света није могло прићи, па је скинут кров на кући
и кроз отвор спуштан на место где је био Исус.

Погледај, даље, причу о васкрснућу умрле девојчице

(Марко 5:21-43). У причи се каже да је девојчица била кћер
неког поглавара, да је Исус, кад је дошао у његову кућу, из
куће истерао окупљени свет и рекао да девојчица није
умрла, него да спава. На то су му се окупљени насмејали, па
их је истерао из куће, узео девојчицу за руку и она је устала.
Марко ову причу преноси у нешто другачијој верзији. Он
  22 

каже да девојчица није била мртва, него на умору и да је то

била кћер надстојника синагоге по имену Јаир. Месија је
вест о њеној смрти чуо док је свету говорио на једном
скупу. Лука ову причу бележи по Марковој верзији.

Матеј, даље, наводи причу о исцељењу двојице

слепаца (Матеј 9:27-31). У њој стоји да је Месија исцелио
двојицу слепаца. Марко, такође, говори о овој причи и каже
да је Месија слепца исцелио док је био на путу из Јерихона.
Он такође каже да се радило о једном, а не о два слепца и да
му је име било Бартимеј, син Тимејев (Марко 10:46-52).
Маркова верзија приче се делимично поклапа са оном коју
преноси Лука (Лука 18:35-43). Лука се слаже са Марком да
је слепац исцељен и каже да је Исус пљунуо на земљу,
пљувачку замесио са земљом, тиме помазао слепца по
очима и рекао му да оде и да се умије на извору. Када је
слепац отишао и умио се, прогледао је.

Матеј даље наводи причу о повећавању хране када се

од пет хлебова и две рибе заситило пет хиљада људи, осим
жена и деце. (Матеј 14:13-21). Ову причу наводе и остали
састављачи јеванђеља уз неке мање неподударности.

Матеј спомиње причу о Исусовом ходању по води.

(Матеј 14:22-33) Ову причу, са изменом неких детаља,
наводе Марко и Јован, док је Лука изоставља.

Матеј наводи причу о дијалогу Исуса са женом

Хананејком и каже:
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске
и сидонске.
  23 

И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и

22

повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине

Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23 А Он јој не одговори ни речи. И приступивши
ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како
виче за нама.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к
изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25А она приступивши поклони Му се говорећи:
Господе помози ми!
26 А Он одговарајући рече: Није добро узети од
деце хлеб и бацити псима.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва
што падају с трпезе њихових господара.
28 Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика
је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи
њена од оног часа. (Матеј 15:21-28)

Јеванђеља преносе још причу о исцељењу слепаца,

губаваца и болесника. Међутим, постоје два догађаја која
заслужују да се на њима застане и да им се посвети посебна
пажња, јер се у њима, по тврдњи Месијиних следбеника,
наводно, говори о његовој божанствености. Та два догађаја
су у ствари приче о:

1. Исусовом проклињању неплодне смокве.

У њој се, наиме, говори да је Месија прошао поред
стабла смокве на путу, и пошто је био гладан пришао јој,
пружио руку према њој да убере њене плодове, али на њој
  24 

није нашао ништа, осим лишћа. Тада јој је рекао: „Никада

више на теби не било рода!" На то се смоква с места
осушила.

Сва четири јеванђеља спомињу ову причу уз нека

неслагања у детаљима (Матеј 21:18-22).

Овде се поставља питање: Како он „као Бог" није

знао да на смокви нема плодова? Друго, како он „као Бог"
по њиховом веровању није својим чудима дао да на смокви
буде плодова? Треће, какав је грех стабла смокве што јој је
Исус пришао кад на њој није било плодова? Како су његови
следбеници пред оваквим питањима, која се намећу сама по
себи, могли затворити очи?

2. Исус проживљује Лазара.

У овој причи говори се о Исусовом проживљењу
свога вољеног пријатеља Лазара, четири дана након што је
умро и укопан. Када је Лазар умро Исус је био изван села
Витаније у коме је Лазар живео. Ово је било у близини
Јерусалима. Исус је у то време био отишао у околна села да
тамо позива у своју мисију. Лазар је имао две сестре Марту
и Марију Магдалену. Исус је волео Марту, њену сестру
Марију и брата им Лазара, а и они су њега волели. Када је
дошао надомак Витаније, према Месији је потрчала Марта
са својом сестром Маријом, која је дошла нешто касније и
рекла: „Да си био овде, наш брат не би умро!" Тада су се
њих две расплакале. То је и њему тешко пало па је и он
почео да плаче. Онда је са њима отишао до гроба и застао у
гужви коју је направио свет. Тада је Исус подигао очи и
рекао:
  25 

(41) ...Оче! Хвала Ти што си ме услишио. (42) А ја

знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради
који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. (43) И ово
рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. (44) И
изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама,
и лице његово убрусом повезано. Исус им рече:
Разрешите га и пустите нек иде.
Ова прича налази се у Јовановом јеванђељу. (Јован
11:1-44). Овде би требало напоменути, да би сваки онај ко
верује у Исуса као Бога требао ово прочитати неколико
пута, баш ову верзију, нарочито онај део кад је он дигао
руке и упро очи према небу, молећи Бога, називајући га
Оцем и рекао: „Ја сам знао да ме увек услишаваш, али ово
рекох ради овде присутног света, да верују да си ме ти
послао." Ово је отворено признање из његових уста да је он
посланик и да ствар проживљења није у његовим рукама
директно, него у Божијим, коме се обратио молбом. Ако
није тако зашто он сам није проживио Лазара, не упирући
свој поглед према небу и не молећи Бога?
Затим се поставља и друго питање: Зашто је плакао и
потресао се кад је видео како плачу и жале Лазарове сестре?
Зашто, кад Бог не плаче и не узбуђује се?! Ако кажемо да је
плакао оним својим људским делом у себи, поставља се
питање: Зашто онај Божији део у њему, није савладао онај
људски, какав је случај код побожних и одважних људи? Да
не говоримо о анђелима и савршеним створењима.
Доносимо преглед Исусових чуда и места где се она
у јеванђељима налазе, како би се могло обратити на њих.
Овде треба имати на уму неслагања у јеванђељима око ових
  26 

чуда, иако су њихови састављачи веровали да пишу свете

књиге.

11. Примери како је Бог и пре Исуса неким

људима давао своја чуда.
Хришћани ове људе и њихова чуда признају али им
не приписују божанственост, као што је случај са Исусом

Постоје и други посланици којима је Бог показао

своја чуда, попут оних која је показао преко Исуса. Међу
њима су нека чуда која су већа од оних која су показана
преко Исуса. Ова чуда других посланика хришћани
признају, јер су споменута у светим књигама Израелићана, а
ове књиге хришћани признају и верују у њих. Међутим, за
ове људе они ипак не кажу да су били богови, као што то
тврде за Исуса. Зашто онда између њих праве разлику?
Навешћемо примере који то потврђују:

1. Чудо рођења без оца

У јеврејским светим књигама као и у Кур'ану (али
ћемо се овде задржати само на јеврејским књигама, јер у
њих хришћани верују) се наводи да је Адам, отац
човечанства, рођен и без оца и без мајке. Зашто онда и за
њега не тврде да је бог? Они кажу да је Адам погрешио.
Онда им се поставља питање, зашто га нису обожавали док
није погрешио? Затим постоји и Ева, која је рођена без оца.
Постоји још један човек за кога хришћанске књиге тврде да
је рођен и без оца и без мајке. То је Мелкиседек, краљ
свештеник. Ипак, хришћани га због таквог рођења не
сматрају богом. Зашто?
  27 

Истина коју треба да знају хришћани у вези са

Исусом је, да је његово рођење без оца дошло да увери
Јевреје који нису веровали у постојање душе и који су
признавали само материју. Зато је Исус дошао на овакав
начин на свет, да би им се доказало да је могуће рођење и
без оца и без уобичајеног односа (мушкарца и жене), не би
ли се вратили на прави пут. Ева, мајка човечанства, на свет
је дошла без мајке. О томе говоре јеврејске свете књиге и
кажу да ју је Бог створио од Адамовог ребра. Хришћани
верују у јеврејске свете књиге па према томе и у овај начин
стварања, који је још компликованији од стварања Исуса.

2. Безгрешно зачеће девица без мушкарца

Исусова мајка, Марија није била једина жена која је

родила дете а да је мушкарац није ни дотакао. Један од
таквих случајева у прошлости спомиње се Књизи пророка
Исаије, једна од јеврејских светих књига. У њој се каже:

Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће

затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануило.
(Исаија, 7:14)

Коментатори Старог завета сматрају да се ово

предсказање обистинило у доба владавине безбожног
јудејског краља Ахаза када је једна девица родила, а након
тога се удала. Хришћани, пак сматрају да се ово
предсказање односило на Исуса Маријиног али је прво
мишљење вероватније, јер Исаија употребљава реч
„девојка", а не „девица".
  28 

У сваком случају, рађање детета од мајке девице не

значи да је дете бог. О неким аспектима овог проблема је
говорила др. Хелена Спирвеј, професор биологије на
Лондонском универзитету у предавању под насловом:
„Зачеће код девице". Ово предавање је приређено након
што се уочило да су женке неких врста риба, које су од
излегања биле изолиране од мужјака, постале оплођене,
наставиле се размножавати и у већини случајева излегати
женско потомство. Размножавање путем само женке, без
мужјака, када се јаје само почне делити или на неки други
начин надокнађивати хромозоме мужјака (облик
двополности) веома је ретка појава код топлокрвних
кичмењака. Међутим, то је уобичајена појава код
бескичмењака. Размножавање само од мајке (женке) у
пуном смислу речи, где добија потомство способно за
самопродукцију и нормалан развој, може се постићи код
сисаваца путем замрзавања канала полних ћелија. На овај
начин може се произвести јако велики број кунића без
мужјака. Имајући све ово у виду, још једном морамо
преиспитати своја сазнања о свему овоме.

У вези Исусовог рођења од девице Марије, много

света се огрешило. Неки у то нису поверовали па су о њој
износили „тешке оптужбе". Овакве оптужбе и до дан данас
одзвањају у јеванђељу. У једној од полемика коју је Исус
својевремено водио са Јеврејима, они су му рекли:
„Ми нисмо рођени из прељубе!" (Јован, 8:41)
Други, пак, сматрају да је Исусово рађање на овако
редак начин, од мајке девице, знак божанске природе у
њему, по којој се разликује од осталих људи, упркос томе
што је имао људски облик. Између негирања да је Месија
  29 

рођен на овај начин, с једне стране, и веровања да је он бог,

с друге стране, лежи истина која је чиста као суза и без
икаквих нејасноћа. Сви они који истински верују у Бога
сведоче:

Божије је царство небеса и Земље. Он ствара оно

што Он хоће. (Кур'ан, Аш-Шура, 49)

Ако нешто хоћемо, Ми (Аллах) само за то кажемо:

Буди - и оно буде. (Кур'ан, Ен-Нахл, 40)

3. Чудо оздрављења болесника

1. Мојсије, мир над њим, је излечио од куге једну
групу Јевреја. (Бројеви 16:46-49)
2. Мојсије, мир над њим, је направио змију од бакра
и оставио је на штапу. Кога год би ујела отровна змија а
затим погледао ову коју је Мојсије направио од бакра,
оздравио би. (Бројеви 21:6-9)

3. Веровесник Јелисије лечио је болесне. (Цареви 2,

5:13-14)

4. Веровесник Јелисије лечио је губавце. (Цареви 2,

6:9-32)

4. Чудо увећавања хране

1. Илија, један од веровесника израиљских у кога
верују и хришћани, увећавао је храну. Поред овога, њему су
гаврани јутром и вечери доносили хлеб и месо. (Погледај
причу о овоме у Цареви 1, 17:2-15)
  30 

2. Веровесник Јелисије је такође увећавао храну

(Цареви 2, 4:3-7 и 4:42-43)
3. Веровесник Јелисије је проклео децу која су му се
ругала и говорила: „Ходи ћело! Ходи ћело!", па се на њих
обазро, погледао их и проклео у име Јахвино. На то су
изашла два медведа из шуме и растргала четрдесет и двоје
деце. (Краљеви 2, 2:23-24)

4. Јелисије је, такође, проклео свога слугу Гијезија па

је на лицу места побелео и постао губавац он и његово
потомство заувек. (Краљеви 2, 5:15-27)

5. Уздизање на небо
1. Енох (арап. Идрис), мир над њим, који се у
јеврејским светим књигама спомиње по именом Хенок
уздигнут је на небо. (Књига постанка, 5:23-25)

2. Илија (арап. Илијас), мир над њим, је такође

уздигнут на небо.

Чуда која је показивао Месија, како сам признаје су

од Бога, а не од њега (Јован 5:19, 10:24-25, 14:12). То
признаје и Петар, најстарији Месијин ученик (Дела
апостолска 2:22, 10:34-38). Има још нешто веома важно.
Месија је сам настојао да прикрије чуда која му је давао
Бог, бојећи се да његов народ не западне у искушење па да
не каже да је он бог који је дошао с неба, јер се то, у оно
време, лако могло догодити. Пред нама су текстови из
хришћанских светих књига који ово потврђују. О томе до
које мере је свет био подложан искушењима и лутању,
најбоље говоре и саме хришћанске књиге. Наиме, оне нам
  31 

преносе да је свет, видевши каква чуда праве Павле и

Варнава, најистакнутији међу хришћанима, од којих је први
био оснивач данашњег хришћанства после Исуса, а други
блиски Исусов ученик, почео говорити да је Варнава бог
Зевс (Јупитер), а Павле бог Хормус (Меркур). Овоме су се
Павле и Варнава оштро успротивили и једном приликом
поцепали своју одећу у знак протеста. (Дела апостолска
14:8-15) И по други пут свет описује Павла као бога (Дела
апостолска 28:1-6) Свет је чак и краља Ирода био спреман
прогласити за бога (Дела апостолска 12:21-24).

Као доказ да је Исус настојао прикрити чуда и

задовољити се само тиме да му људи верују, можемо
навести:

1. Када је проживео кћерку надстојника синагоге

присутнима је рекао да о томе нико не сазна. (Марко 5:35-
43; Лука 8:39-56)
2. Када је оздравио губавца рекао му је да пази и да о
томе никоме не говори. (Марко 1:40-45; Матеј 8:1-4; Лука
5:12-14)

3. Након оздрављења двојице слепаца затражио је да

о томе ником ништа не говори. (Матеј 9:27-31; Марко 8:22-
26)

4. Након изгоњења злих духова није им дозволио да

говоре, јер су га препознали (Марко 1:32-34, Лука 4:40-41).

Анализа Исусових чуда

  32 

Исус је оздравио слепца од рођења и губавца. Иако је

у време његовог посланства лечење било доста напредно,
Јевреји нису успевали да излече овакве болеснике. Зато им
је Месија показао чуда у лечењу. Време у коме је послан
Мојсије, било је познато по развијеном чаробњаштву. Наш
Веровесник Мухаммед, нека су благослов и мир над њим, је
послан у време у коме је говорништво било на врхунцу. Сва
та њихова чуда су била Божијом моћи и ниједан од
веровесника их није приписао себи лично. Ни Мојсији ни
Исусу није дат Соломонов престо који је лебдио у ваздуху.
Чудо Кур'ана је умно чудо и уједно највеће чудо нашег
Веровесника. Чулна чуда су привремена, а умна трајна.
Захваљујући недостижности Кур'ана уз Божијег Посланика
је, још за његовог живота пристао велики број људи. Тако
се с њим на опросном ходочашћу окупило 125.000 људи.
Оних који нису били на ходочашћу било је још више. У
току двадест пет наредних година застава Ислама виорила
се од Арапског полуострва до Шпаније на западу и Синда и
Самарканда на истоку. Јеванђеље и друге хришћанске
књиге говоре да су сва Исусова чуда била узалуд и да је у
њега поверовало само дванаест ученика, од којих га је један
издао и предао на распеће, а остали су побегли.

Какав је био Исусов крај?

По ономе што преноси Кур'ан о Месијином крају,
може се закључити да је он загонетан, али истовремено, и
једноставан, без икаквих заплета. Кур'ан обично, кад говори
о посланицима, као и о онима који то нису, не улази у
детаље, јер је циљ да се из приче узме савет и поука. У том
смислу и сам Кур'ан казује:
  33 

У казивањима о њима је поука за оне који су

разумом обдарени. Кур'ан није измишљена беседа.
(Кур'ан, Јусуф, 111)

Из приче о Месијином крају коју Кур'ан укратко

износи, види се да су Јевреји били почели ковати лукаве
интриге да убију Исуса, међутим, Божије одређење је било
јаче, и Он им није допустио, нити да га убију, нити да га
разапну, него је убијен неко други, ко је личио на Исуса.
Тако је Бог спасио Исуса од њихових сплетки, уздигао га
изнад њих, па га се тако нису могли домоћи. И не само то.
Бог је одредио да његови непријатељи све до Смака света
буду испод његових следбеника. О томе Кур'ан каже:

И учинићу да твоји следбеници буду изнад

неверника све до Смака света... (Кур'ан, Имранова
породица, 55)

Кур'ан одлучно негира да је Исус убијен или разапет

па каже:

А нису га ни убили ни разапели, већ им се

причинило... (Кур'ан, Ен-Ниса', 157)
Кур'ан даље говори да је Бог себи уздигао Исуса и да
му је узео душу. Ко је онда био њему сличан? Кур'ан не
спомиње његово име. Кур'ан, такође, не говори о начину
његовог уздизања ни смрти после тога, него се само
задовољава указивањем да су Јевреји смишљали план за
његово убиство, да их је Бог предухитрио и спасио Месију.
Међутим, остаје питање како разумети речи Узвишеног:

И када Бог рече: О Исусе, душу ћу ти узети к Себи

те уздигнути и спасићу те од неверника и учинићу да
  34 

твоји следбеници буду изнад неверника све до Смака

света. (Кур'ан, Имранова породица, 55)
Шта овде значи узимање душе и уздигнуће? Ово је
посебно важно разумети јер се уздигнуће спомиње у још
једном контексту који гласи:

И због њихових речи:"Ми смо убили Месију,

Исуса, сина Маријина, Божијег посланика"... А нису га
ни убили ни разапели, већ им се причинило. Они који су
се о њему у мишљењу разилазили, они су сами о томе у
сумњи били; о томе нису ништа поуздано знали, само су
нагађали; а сигурно је да га нису убили, већ га је Бог
уздигао Себи - А Бог је силан и мудар. (Кур'ан, Ен-Ниса'
157-158)

Као што видимо, уздизање се спомиње два пута,

једном у кур'анском поглављу Имранова породица, а други
пут у поглављу Ен- Ниса'. Коментатори Кур'ана се разилазе
у погледу речи Узвишеног Бога: "Ја ћу ти душу узети, и к
Себи те уздигнути." Исламски учењак Катаде и неки други
кажу: "То је инверзија, а значи: Ја ћу те к Себи уздигнути и
душу ти узети након тога. Неки кажу: "Ја ћу те узети из
овога света, а не усмртити! А други: "Душу узети значи
уздићи." Већина међутим тврди: "Под речи 'душу узети'
овде се мисли на 'сан' као што Узвишени Бог каже:

"Он је Онај Који вам ноћу душу узима!" (Кур'ан,

Ел-Енфал 60), односно: "Аллах узима душе у часу њихове
смрти, а које нису умрле у сну." (Кур'ан, Ез-Зуммер 42)

Божији Посланик, Мухаммед, нека су благослов и

мир над њим, говорио би када би устао из сна:
  35 

"Хвала Богу, Који нас је оживео након што нас је

усмртио!"
Има мишљења да то значи: "уздизање у сну".
Узвишени Бог каже:

"...и нису га сигурно убили, него га је Аллах к

Себи уздигао." ( Кур'ан, 4:157)
Затим каже:

"И нема ниједног следбеника Књиге (јевреји и

хришћани) који, пре него он умре, неће у њега засигурно
поверовати, а на Судњем дану он ће против њих
сведочити."
Речи Узвишеног Бога: "пре него он умре" односе се
на Исуса, мир над њим, тј. када сиђе на Земљу пре Судњег
дана.

А сада ћемо се укратко упознати како о томе казују

јеванђеља. Јеванђеља кажу да када су јевреји видели да
Исус показује све више чуда, побојали су се да за њим
масовно не крене свет, па се састао старешински збор
народа, главари свештенички и књижевници, да се договоре
шта да ураде са Исусом. Закључили су „да је боље да умре
један човек него да пропадне цео народ."

Ово су биле речи великог свештеника Кајафе који је

те године био председавајући Великог већа. Откако су
окупљени прихватили ово Кајафино мишљење, почели су се
договарати како да га убију. Исус се није јавно појављивао
међу Јеврејима, него је отишао у једно село на рубу
пустиње и тамо проводио дане. Када се приближио празник
  36 

пресних хлебова звани Пасха, Исус се вратио у Јерусалим

да са својим ученицима прослави тај празник. Међутим, у
тајности су већ били сковани планови за његово убиство.
Међу његових дванаест ученика званим апостолима, био је
један по имену Јуда Искариотски који је још од раније
сумњао у његову истинитост и његова чуда и колебао се; да
ли су то стварно чуда или чаролије? Овакве сумње ширили
су Јевреји и говорили да је Исус чаробњак и да је своје
чаролије научио од Египћана.

Под утицајем оваквих прича Јуда је посумњао у

Исуса, па је, када је чуо да су Јевреји од Пилата добили
сагласност за његово хапшење кад год то зажеле, лично
отишао у Кајафину кућу, и рекао му да је он један од
његових ученика и да ће му показати где се Исус налази.
Кајафа се због овога изненадио, али му је Јуда објаснио да
сумња у Исуса и да жели да га искуша, да види говори ли
истину или лаже. Ово је био разлог због чега је дошао да
покаже где се Исус скрива. Међутим, Јуда је за ову услугу
тражио да му се плати, јер су у његовом хапшењу Јевреји
имали материјалног интереса, па кад имају они, нека има и
он. За време ове посете Јуда и Кајафа су се договорили да за
ову услугу добије тридесет сребрењака. Излазећи од Кајафе
Јуда је обећао да ће се поново вратити и Кајафи открити
место Исусовог састанка са ученицима. И заиста, када је
Јуда покупио све податке, поново се састао са Кајафом и о
свему га детаљно обавестио. Кајафа је том приликом
инсистирао да их Јуда лично одведе до места где се Исус са
својим ученицима скрива, јер је састанак заказан ноћу, па се
могло десити да ухапсе погрешну особу. Пошто сви Јевреји
нису познавали Исуса, договорено је да ће Исус бити она
особа коју Јуда пољуби у руку. И заиста, поглавари
  37 

свештеника, храмска стража са заповедницима и мноштво

света предвођени Јудом, упутили су се према заказаном
месту, где су се требали састати Исус и ученици. Место на
коме су се требали састати звало се Гетсиманија. Пре него
су Јевреји стигли, Исус се окренуо у страну, у близини
ученика, запао у страх и тескобу па им рекао: „Жалосна је
душа моја до смрти. Останите овде и стражите!" Затим је
отишао мало даље, пао на земљу, и молио да га мимоиђе
ако је могуће тај час. Говорио је:

И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби;

пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу,
него како Ти. (Марко, 14:36)

Поновио је то три пута. После првог и другог пута

враћао се ученицима и налазио их како спавају. Трећи пут
их је укорио и рекао им:

И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и

почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји
у руке грешницима. Устаните да идемо; ево издајник се
мој приближи. (Марко 14:41-42)

Онда је ушао Јуда а иза њега разуларена маса

наоружана мачевима и тољагама. Јуда му је пришао и
пољубио, а Исус је повикао: "Као на хајдука изашли сте с
ножевима и с кољем да ме ухватите!" Ухватили су Исуса и
одвели га великом свештенику Кајафи. Главари
свештенички и Велико веће тражили су лажно сведочанство
против Исуса да га убију. На крају су пронашли двојицу
који су посведочили да су чули да је Исус рекао: „Могу
развалити храм Божији и опет га саградити за три дана!"
Међутим, ово сведочанство није им се допало, па је велики
  38 

свештеник Исуса упитао: „Заклињем те живим Богом да

нам рекнеш јеси ли ти Месија, Син Божији?" „Ти каза",
одговорио му је Исус, „али ја вама кажем да ћете после
овога видети Сина Човечјега, где седи с десне стране
Свемогућег и где долази на облацима небеским." Тада је
велики свештеник подерао своје хаљине и рекао:

Шта нам требају више сведоци? Чусте хулу на

Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио
смрт.(Матеј 26:65-68)

И заиста одвели су га Пилату кад је јутро свануло.

Судија га је упитао: „Јеси ли ти краљ јудејски?" „Ти
кажеш" - одговори му Исус. Док су га оптуживали главари
свештенички и старешине, он не одговараше ништа. Тада га
запита Пилат:

Зар не чујеш како тешко сведоче против тебе?

Али му не одговори ни на једно питање, тако да се
судија врло чудио. (Матеј 27:11-14)

Сваког празника судија је обичавао пустити по

једног осуђеника кога је он тражио. Један злогласни
затвореник по имену Варава са још неким друговима лежао
је у притвору ишчекујући извршење казне, јер су били
умешани у некакво убиство. Зато је Пилат упитао окупљени
свет: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса,
званог Месију?" (Матеј 27:20)

Марко каже да је Пилат рекао: „Хоћете ли да вам

пустим краља јудејског?"
  39 

Знао је да су га главари свештенички предали из

зависти. Али главари свештенички узбуне светину да им
радије пусти Вараву. Пилат им поново рече:

„Шта да онда чиним с оним кога зовете краљем

јудејским? - Разапни га! - поново узвикнуше." (Марко
15:9-15)

Након тога војници су га одвели у судницу, управну

зграду за ту област, сазвали целу чету и почели му се ругати
и изазивати га, након што су га претходно огрнули
скерпетном кабаницом и исплели венац од трња и на њега
га ставили. Ударали су га трском по глави и пљували. Када
су му се изругали, са њега су скинули скерпетну кабаницу,
обукли му његову одећу и извели га да га разапну. Ту су
натерали неког човека пролазника који се враћао из поља,
Симуна из Кирине, да му понесе крст (у другом јеванђељу
се наводи да је Исус сам носио свој крст). Исуса су довели
до места Голгота, што значи костурница и покушали су му
дати вино помешано са смирном, али је то он одбио. Када су
га разапели било је три сата. Са њим су разапета још
двојица лопова. Пролазници су га изазивали и исмевали му
се. Када је било шест сати по целој земљи пала је тама и
трајала све до девет сати. У девет сати Исус је јаким гласом
повикао:

И у деветом сату повика Исус гласно говорећи:

Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој!
Боже мој! Зашто си ме оставио? (Марко, 15:34)
  40 

Догађаји након распећа

Јеванђеља казују да је тело разапетог Исуса затражио
да му се преда човек по имену Јосиф из Ариматије. Кад је
ушао Пилату и затражио Исусово тело, Пилат се зачудио да
је тако брзо умро. Пилат му је дозволио да преузме тело, па
је Јосиф купио платно, скинуо тело са крста, завио га у
платно и положио га у гроб који је био издубљен у пећини.
На врата гроба навалио је камен и отишао. Марија из
Магдале и Марија, његова мајка су гледале где је тело
положио. Када је дошла субота, Марија из Магдале, Марија,
мајка Јаковљева и Салома, отишле су и купиле мириса да
оду да га помажу. Оне су рано у недељу дошле на гроб, кад
је сунце било на изласку и кад су погледале, виделе су да је
камен са улаза већ помакнут. Погледале су у гроб и виделе
младића у белој дугој хаљини где седи са десне стране, па
су се уплашиле. Он им је рекао: „Не бојте се! Ви тражите
разапетог Исуса Назарећанина. Васкрснуо је! Није овде. Ево
места где га положише. Идите и реците његовим ученицима
посебно Петру: „Пред вама иде у Галилеју; онде ћете га
видети, како вам је рекао." (Марко, 16:6-8)

Изгледа да је овај догађај распећа био пресудан и кап

која је прелила чашу, па да разуларена маса, под изговором
очувања реда, прибегне хитном поступку за његову
ликвидацију и наступајуће догађаје око којих се не слажу
ни преносиоци ни сведоци.

На овој преломној тачки престаје улога историје и

наступа улога верских учења. Од овог догађаја у Храму и
оних који су после њега уследили, покренута је лавина беса
од стране свештенства против Исуса, историја не пружа ни
једну сигурну вест, нити аргументован податак. Тако по
  41 

питању хапшења, истраживач догађаја не може наићи ни на

име онога ко га је ухапсио, ни ко је у томе учествовао, јесу
ли његове посете Храму биле јавне, или тајне, о чему је без
непобитних историјских аргумената тешко говорити1.
О догађајима око суђења се каже да је оно било ноћу
и да је пресуда издана у једном дану, иако Мојсијев
верозакон строго забрањује суђење ноћу и обара сваку
пресуду у којој је у питању нечији живот, ако је донета само
на једној расправи и у једном дану. По његовом верозакону,
који је тада био на снази, пресуда где се радило о смртној
казни није смела бити извршена, ако није донесена
једногласно2. Међутим, у овом случају, она је ипак била
извршена, иако је римски судија јавно признао невиност
осуђеног. Јованово јеванђеље казује да је он одведен на
извршење казне око шест сати, док Марково каже да је то
било у три сата. Проф. Ричард Хусбанд у својој књизи
Месијино суђење наводи датуме празника пресних хлебова
званог Пасхе у седам година од 27. до 33. године одакле се
види да је Пасха 30. године била у четвртак, а да је у петак
била 33. године. Он спомиње свих седам година и по
његовом прорачуну јеванђељска предаја да је Исус вечерао
за празник пресних хлебова тј. Пасху у четвртак, одговара
шестом априлу 30. год, јер је то једина година у којој је
Пасха била у четвртак. У свих других седам година Пасха
није била у четвртак. Ако се прихвати да је Месија живео
тридесет три године, то значи да је те године Пасха требала

1
Ово значи да историја не спомиње о овоме и све што се о овоме зна не
заснива се на историјским изворима, него на верским. У њих верује онај ко
верује у то учење и који говоре у име вере. Они који говоре у име историје,
немају поузданих доказа да су се ови догађаји десили.
2
Ово треба разумети да се ова верзија јеванђеља коси са оним што се зна о
Јеврејима. Како се онда у њега може поверовати?
  42 

бити у четвртак, али поменути истраживач доказује да је

она била у петак. Како се ово може објаснити кад они тврде
да је Месија живео 33 године? На основу резултата до којих
је дошао поменути истраживач, наше дискусије и постојања
мишљења да је Месије за Пасху вечерао у четвртак, говори
да то уопште није било 33. год. Професор Ел-Акад наводи
да је једна група врхунских стручњака у саставу Саин ел-
Инџили за религију, проф. Хенрик Павле са универзитета за
оријенталне језике, др. Вегел, стручњак за археолошка
истраживања за Египат и Блиски исток и др. Хоготол из
Шведске за историју и други, дошла до закључка да се
поменути догађаји са стајалишта историјске науке и верског
учења, не могу међусобно помирити. Шта то значи? То
значи да се наводи јеванђеља у основи, како сматрају ови
стручњаци, не подударају са историјском стварношћу.

Професор АбдулВеххаб Ен-Неџџар казивање

јеванђељских књига о хапшењу, распећу и васкрснућу
коментарише овим речима: „Библијске књиге се ни по
једном другом питању не мимоилазе колико по питању
Исусовог распећа и убиства. Готово да нема ниједног
детаља о овим догађајима о којима се јеванђељске књиге
међусобно слажу. Пошто су ове књиге написали људи за
које хришћани сматрају да су били надахнути и
непогрешиви, њихово писање о овако важним стварима,
које су по њима темељ вере и упута за спас, морало је бити
међусобно подударно и без икаквог неслагања. Зато што
човек по природи није спреман да прихвати било коју
причу, ново за готово, ако та прича има више верзија, по
којима се у неким детаљима слаже, а у другим мимоилази,
поготово ако преносилац није поуздан. Чак и они који у њу
верују, њихово убеђење у њену истинитост је поколебљиво
  43 

и трачак сумње остаје присутан. Ја бих желео да саслушамо

све верзије ових јеванђеља, па нека свако просуди о степену
њиховог неслагања. Професор ел-Аккад затим наводи
тридесет и четири цитата у којима се састављачи јеванђеља
не слажу и то само по питању два случаја, хапшења и
распећа, задовољавајући се само овим, као доказом њиховог
неслагања. Након тога, он поставља једно, сасвим логично
питање, попраћено сведочењем неких хришћанских секти
које верују да до распећа и убиства Месије, заправо није ни
дошло, а то је: „Мухаммед у побијању Исусовог распећа и
убиства, није имао никакав циљ за себе. Чак би његова
потврда тога случаја, да га је којим случајем потврдио,
ишла у смислу потврде онога што Кур'ан на више места
спомиње, да су Јевреји били убице Божијих посланика.
Међутим, десило се да је то сам Кур'ан побио у случају
његовог распећа и убиства Исуса. Божији Посланик,
Мухаммед, сам по себи није ништа побио нити потврдио,
него је то било путем надахнућа од Бога како се види из
кур'анских речи: Он не говори по хтењу своме, то је само
објава која му се обзнањује. (Кур'ан, Ен-Неџм, 3-4)

Неслагања о Исусовим васкрснућем из гроба

Већ смо до сада говорили о бројним неслагањима о
Исусовом хапшењу и суђењу. По питању његовог
васкрснућа из гроба, такође постоје бројна неслагања, чак и
искључивости, међу састављачима јеванђеља. Она се
укратко могу свести на:

 Неслагање око времена у коме су неке жене отишле

да посете гроб у коме је био закопан Месија.
  44 

 Неслагање о броју жена и њиховим именима.

 Неслагање о томе шта су оне на своме путу према

гробу, код гроба, или код улаза у гроб, виделе.

Једни кажу да је њихов одлазак на гроб био у зору

првог дана, тј. недељу и да су жене биле Марија из Магдале
и још једна Марија3.

Даље се каже да су оне отишле и купиле мирис да га

помажу4 иако се зна да Јевреји нису трговали суботом, а то
је дан уочи њихове посете гробу. У петак га нису могле
купити, јер је тек тога дана била извршена пресуда и
распеће. Неки кажу да су жене које су га посетиле биле, још
са Исусом дошле из Галилеје, заједно још са неким људима
чија се имена не спомињу. Затим, да је међу њима било и
жена и мушкараца. По тој верзији у тој групи су били:
Марија из Магдале, Марија, Јаковљева мајка и Јована. По
овој верзији је, дакле, уместо Саломе била Јована5. По
некима, на гроб је отишла сама Марија из Магдале и да је
тада још био мрак. Он не спомиње излазак сунца како стоји
у Марковој верзији6 Они се такође не слажу у опису онога
шта су све тамо виделе. Неки кажу да су две жене дошле на
гроб и камен нашле на улазу, да је анђео сишао са неба и
обавестио их да је Исус васкрснуо из мртвих.7 Други кажу
да је камен, кад су жене дошле до гроба, био већ уклоњен са
улаза.8 Поред овога састављачи јеванђеља се не слажу да ли
су жене том приликом среле анђела или нису, као и о томе

3
Матеј, 28:1
4
Марко, 16:1-2
5
Лука, 24, 9:10
6
Јован, 20:1-2
7
Матеј, 28:5
8
Марко, 16:4
  45 

да ли је гроб био празан кад су погледале у његову

унутрашњост или је у њему са десне стране седео један
младић.9 Једни кажу да су жене гроб нашле празан, да су
застале и запрепастиле се, и да се одједном, кад су ушле у
гроб поред њих обрео један младић у белој дугој хаљини и
рекао им: „Идите и реците његовим ученицима, посебно
Петру, нека пред вама иде у Галилеју, онде ће те га
видети, како вам је рекао.10 Други кажу да је Марија из
Магдале, кад је опазила да је камен дигнут с гроба, отрчала
до Симуна Петра, ученика кога је Исус особито волео, који
је био са још једним учеником, и рекла им да Исус више
није у гробу.11

У вези овог догађаја, даље наилазимо на још једно

неслагање. Матеј, наиме, каже да су две жене, када су
кренуле да обавесте ученике да Исуса више нема у гробу,
среле Исуса на путу који их је поздравио итд., док Марко
каже да су, кад га нису нашле у гробу, брзо изашле и
побегле, те да никоме нису ништа говориле, јер су се бојале.
Међутим, он одмах после тога каже да се он прво показао
Марији из Магдале, док је била сама, те да је након тога
отишла и јавила његовим пратиоцима који су тада били у
сузама и тузи. Кад су је чули да прича да је он жив, нису јој
поверовали. Ово се коси са оним што каже Лука, да су оне
отишле и о томе испричале то ученицима, али им они нису
веровали. Једино Лука каже да је Петар устао и сместа
отрчао на гроб. Истовремено, Јован каже да је само Марија
из Магдале отишла и о томе обавестила ученике, те да су на

9
Марко, 16:5
10
Марко, 16:7
11
Иван, 20:1-4
  46 

гроб отрчала двојица ученика, Петар и још један други кога

је Исус много волео.
Јован говори о још једном доласку Марије из
Магдале на гроб, где је док је стајала и плакала, кад се
надвирила на гроб видела два анђела где седе у белим
хаљинама на месту где је требао бити Исус. Након неколико
речи са њима, окренула се и видела Исуса где стоји и да јој
је рекао: „Маријо!" Марко каже да се он показао двема
женама у другом облику, да су оне о томе испричале
ученицима, али им они нису веровали. Једино Лука говори о
још једном показивању Исусовом двојици ученика на путу у
Емаус. Док су њих двојица разговарали о свим тим
догађајима, придружио им се трећи човек и с њима путовао
све док нису стигли у село, где је он хтео да продужи пут,
али су га они заустављали и молили да остане са њима, јер
је већ дан био на измаку. Када је пристао и кад је, док су
седили за столом, узео хлеб, захвалио Богу, разломио га и
покућио им га, препознали су да је то Исус, али је он у том
тренутку нестао испред њихових очију.
Из свега овога што смо навели, може се рећи, да не
наилазимо ни на једног сведока, ни мушко, ни женско, који
је веровао у Исуса или није, да каже да га је видео у гробу
или да из њега излази. Сви који кажу да су га видели, кажу
да је то било изван гроба. Ово говори у прилог
муслиманима који верују да он није убијен и да је уколико
је дошло до каквог распећа, морао бити неко други, а да је
он остао жив и здрав и да га се његови непријатељи нису
дочепали.
  47 

Хришћанске секте које не признају распеће

Када се ради о Исусовом распећу и убиству, може се
рећи да ни међу хришћанима нема једногласног мишљења.
Напротив, неке хришћанске секте одбацују могућност да је
до Исусовог распећа и убиства уопште и дошло. Међу њих
спадају:

 Сатринусије;

 Карбукратије;

 Маркиније;

 Бардисјаније;

 Татјанисије;

 Барскалоније и

 Болисије.
Ови као ни многи други никако не прихватају да је
Исус заиста разапет и да је умро на крсту. Овако мишљење
дели и њихова историја која се изучава у енглеским
школама. Неки међу њима сматрају да је разапета особа био
неко други а не Исус и да се злочиначка рука њега никада
није домогла, већ да га је Бог уздигао к Себи на небо (секте
досије, мерсије и филантиније). Од неких учењака који
заступају овакво мишљење, овде ћемо навести:
  48 

1. Ерадо Ерсија, познат по свом непријатељском

расположењу према муслиманима у својој књизи 'Учење
муслимана о неким питањима хршћанства'12 каже:

„Кур'ан побија Исусово убиство и распеће. Оно што

тврди Кур'ан подржавају неке хришћанске секте, као што су
басилидије који верују да је Симун био налик на Исуса или
серитије које сматрају да је један од апостола био разапет
уместо Исуса."

2. Немачки историчар Херарнест Дибон који у својој

књизи 'Ислам тј. истинско хришћанство' на 142. страни
каже:

„Сва питања око распећа и искупљења су обичне

измишљотине од стране Павла и њему сличних који никада
нису видели Исуса, ово нема никакве везе са истинским
хришћанством."

3. Мулмин у првом делу своје књиге под насловом

'Историја хришћанске вере' каже:

"Извршење пресуде је било по мраку и слабој

видљивости због чега је постојала могућност да је Исус
замењен са неким од затвореника који су у јерусалимском
затвору издржавали казну, чекајући смртну пресуду за
почињена тешка кривична дела. Овако мишљење заступају
и неке хришћанске секте."

17. Сведочанства из Библије (Псалми) негирају

распеће
12
На страни 49
  49 

Псалми су једна од светих јеврејских књига које се у

Кур'ану спомињу под именом Зебур. Јевреји и хришћани
верују да је ову књигу написао Давид. Међутим, нека новија
истраживања доказују да то није тачно и побијају ову
њихову тврдњу. Овде се нећемо упуштати у ова
истраживања, већ ћемо само ову књигу Псалми, мало
анализирати. О чему они дакле говоре?

Хришћани у њима, наводно, налазе многобројне

цитате који предсказују шта ће се све Исусу десити. По
њима, то су предсказања која су се касније обистинила.
Хришћани ове цитате наводе као потврду Исусове мисије у
своју корист, а против јевреја, док јевреји њима побијају
хришћане и тумаче их другачије у своју корист.

Овде ћемо се задржати на неким предсказањима,

каквих у хришћанству има веома много, а која предсказују
догађаје у вези са Исусом. Међутим, ми ћемо видети да то
није тако и да се она не уклапају у њихово веровање. Тако
се нпр. у књизи Псалми, 91:9-16 говори о предсказању које
описује роба који је Бога узео за уточиште, тј. да ће га Бог
спасити, уздићи и прославити:

(9) Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си

изабрао себи за уточиште. (10) Неће Те зло задесити, и
ударац неће досегнути до колибе Твоје. (11) Јер
анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим
путевима Твојим. (12) На руке ће Те узети да где не
запнеш за камен ногом својом. (13) На лава и на аспиду
наступаћеш и газићеш лавића и змаја. (14) "Кад ме
љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.
(15) Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи,
  50 

избавићу Га и прославићу Га. (16) Дугог живота

наситићу Га, и показаћу му спасење своје."
Ако је ово предсказање, зар оно не казује да ће Бог
спасити свога роба и удовољити његовој молби. То значи да
га се његови непријатељи неће моћи домоћи, и да ће се с
Божијом помоћи од њих спасити. Али хришћани кажу да је
Исус разапет. Па како онда ово предсказање може бити
истинито? Зар се у њему не каже да ће га Бог спасити и
уздићи?

Јованово јеванђеље говори о неким детаљима које

друга јеванђеља не спомињу. Ови детаљи се поклапају са
једним другим предсказањем из Псалми. Јован каже да су
јевреји, кад су дошли по Исуса да га ухапсе, попадали су по
земљи, након што их је он упитао кога траже и рекао да је
то он. Ово падање по земљи поклапа се са предсказањем из
Псалми које смо навели, као и са још једним другим у коме
се каже:

Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше

се и неста их испред лица Твог; Јер си свршио суд мој и
одбранио ме; сео си на престо, судија праведни. (Псалми,
9:3-4)
У још једном пророчанству стоји:

(2) Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје,

противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
(3) Ако против мене војска у логор стане, неће се
уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда
нећу бојати. (4) За једно само молим Господа, само то
иштем, да живим у дому Господњем све дане живота
свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву
  51 

Његову. (5) Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба;

склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору
попео би ме. (6) Тада бих подигао главу своју пред
непријатељима који би ме опколили; принео бих у
Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио
Господа. (Псалми 27:2-6)

Један други Псалм казује:

(14) Гле, безбожник заче неправду, трудан беше

злочинством, и роди себи превару. (15) Копа јаму и
ископа, и паде у јаму коју је начинио. (16) Злоба његова
обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на
теме његово. (17) Хвалим Господа за правду Његову, и
певам имену Господа Вишњег. (Псалми 7:14-17)
На другом месту се каже:

Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо

се. (Псалми 20:9)

Забога брате, хришћанину, како након овога можеш

тврдити да је Исус разапет кад ево, и ове речи говоре да га
је Узвишени Бог услишао, примио његову молитву и плач и
помогао му да се спаси?! Или, да по твоме распеће не значи
услишавање његове молбе? Али остављамо теби да сам
просудиш по својој слободној савести, без пристрасности,
шта је права и истинска вера.
Да је до јеврејског убиства Исуса заиста дошло, било
би тачно и њихово веровање да Исус, син Маријин, није
обећани Месија, што они вечито одбијају и од оваквог
  52 

веровања никада нису одустали. На ово упућују и неке

јеврејске књиге. Тако се у Поновљеном закону каже:

Али пророк који би се усудио говорити шта у моје

име што му ја не заповедим да говори, или који би
говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.
(Поновљени закон, 18:20)

Питања упућена хришћанима

На хришћанску тврдњу да је Исус убијен да би се
искупио од наследног греха, Стари завет одговара следећим
речима упућеним Кајину, Абеловом убици:

(6) Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што

ли ти се лице промени? (7) Нећеш ли бити мио, кад
добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима.
А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
(Постанак, 4:6-7)
Хришћанима се упућује следеће питање:

Ко је људе и животиње хранио у данима Месијиног

распећа и његовог боравка у гробу (3 дана)? Да ли је са
његовим убиством убијена и Реч и покопана са његовим
покопом, или га је изневерила и побегла од њега као и
ученици? Ако је са њим покопана, онда ју је још неко ко је
велики, поседовао, а ако га је издала и напустила, како је то
било могуће кад су се били сродили у једном?

Хришћанима се поставља још једно питање за

размишљање. Исусова смрт на овакав начин била би или
мудрост или глупост. Ако кажу да је била мудрост, онда за
  53 

то дугују захвалност јеврејима који су им помогли да се

испуни мудрост. Ако, пак кажу да је то глупост, онда су
глупост приписали Богу, а то је неверство.

Још једно питање онима који кажу да је Исус умро па

поново оживео. Ми их питамо. - А ко га је оживео? Ако
кажу да је жив, то су дужни доказати, а ако кажу да је
мртав, тврде нешто апсурдно, јер онај који даје живот не
може бити мртав. Ако кажу да га је оживео неко други, тј.
онај ко му је дао смрт, онда искључују његову божанску
моћ, а он је по њима поседује.
  54 

Садржај

‫م‬ Хришћанске свете књиге и њихова Стр.

веродостојност
1 Увод 1
2 Које све књиге хришћани сматрају светим? 3
3 Првобитни језик на коме је написан Нови 9
завет
4 Време настанка Новог завета 9
5 Преписивање и штампање Новог завета 10
6 Јеванђеље по Матеју 12
7 Јеванђеље по Марку 22
8 Јеванђеље по Луки 26
9 Јеванђеље по Јовану 30
10 Који су извори коришћени у састављању 41
јеванђеља
11 Главни проблеми јеванђеља 42
12 Какве су измене претрпеле старе књиге? 59
13 Због чега су јеванђеља овако касно написана 60
14 Новине које је у хришћанство унео Павле 62
 55 