Fakultet savremenih umetnosti

Beograd

Seminarski rad:
Autorsko pravo u muzici

Profesor: Jelena Perišić Student: Lazar Ciganović

 Sadržaj

1.O autorskom pravu…………………………………………………………………………………………. 1

2.Muzička autorska dela…………………………………………………………………………………….. 2

3.Koautori……………………………………………………………………………………………………………3

4.Muzika za reklame……………………………………………………………………………………………3

5.Filmska muzika…………………………………………………………………………………………………4

6.Da li je potrebna dozvola za obradu pesme………………………………………………………7

7.Javno izvođenje………………………………………………………………………………………………..8

8.Strani autori……………………………………………………………………………………………………..9

9.YOUTUBE…………………………………………………………………………………………………………10

10.Semplovanje i korišćenje sempla……………………………………………………………………10

 1.O autorskom pravu

Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i

umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili
odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U
objektivnom smislu, ono je sistem pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje
zakon daje autoru dela.

Autoru pripada autorsko pravo na njegovom autorskom delu činom samog

ostvarenja dela i za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne
podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne štiti
ideja , nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet
izražaja.

Autorsko delo je originalna tvorevina autora , bez obzira na formu u kojoj je

izražena, kao i namenu, veličinu, sadržaj i način iskazivanja.

Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina iz književnog , naučnog i

umetničkog područja koja ima individualni karakter , bez obzira na način i oblik
izražavanja, vrstu , vrednost ili namenu . Prema tome bitne karakteristike da bi se
neko delo smatralo autorskim su :

 Originalnost intelektualnog (kreativnog) ostvarenja, odnosno ostvarenja

ljudskog duhovnog stvaralaštva – originalnost u smislu u smislu da autorsko
pravo ne zahteva apsolutnu nosvost , već se traži tzv.subjektivna originalnost
, odnosno novost u subjektivnom smislu. Delo se smatra originalnim ako
autor ne oponaša drugo njemu poznato delo.
 Književno , naučno ili umetničko područje dela
Zaštitu autorskog pravu uživaju izražaji , što podrazumeva vidljivu formu određene
ideje koja se postiže pomoću različitih sredstava izražavanja, kao što su npr.pisana
ili izgovorena reč, pokret tela, zvuk kao različiti dvodimenzionalni i
trodimenzionalni oblik.

2.Muzička autorska dela

Muzička autorska dela se mogu pojaviti u nekim različitim oblicima za različite

svrhe , medije i projekte kao što su:

 Muzička dela , sa rečima ili bez reči (kompozicija benda, izvođača,

orkestra...)
 Dramsko muzička dela (pozorišne predstava, opera, mjuzikl)
 Muzika za audiovizuelna dela (filmovi, serije, emisije, džinglovi za reklame)

Muzička dela u kojima se radi na ostvarenju kompozicije pop,rock, narodne ili

neke druge numere, drugog žanra dolazi do zanimljive podele autorskih prava. Za
sama autorksa prava se pitaju sledeći kreatori kompozicije:

1. Kompozitor
2. Tekstopisac
3. Aranzer
4. Izvođač
5. Izdavač snimljenog materijala

Često se dešava da jedan čovek (autor) ima ulogu svih ovih zanimanja ili još češće
dva od ovih tri zanimanja. Tako je na primer kompozitor veoma često i aranžer ili
aranžer kompozitor, pa samim ukoliko ima više ljudi, neko će imati veći ulog u
jednom poslu, a neko u drugom, a neko može imati najveći ulog u svemu tome pa
se zapravo donosi odluka na samom početku koliko procenata od same
kompozicije treba da zarade pojedini autori. U takvim slučajevima se dakle
određuje koje autor, a ko koautor.
 3.Koautori
Ako su dve ili više osoba saradjivale u iztadi dela, onda se radi o koautorskom
delu. Dakle, koautori su saradnici u stvaranju autoskog dela, a njihovo se delo
naziva koautorskim ili saradničkim delom, a njihovo pravo za to delo koautorskim
pravom. Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima pripada
zajedničko autorsko pravo na stvorenom delu.

Ako dva ili više autora sastave svoja dela radi njihovog zajedničkog korišćenja,
svaki od autora zadržava autorsko pravo na svoma autorskom delu. Kod stvaranja
nekog koautorskog dela ključni faktor je fizička saradnja osoba pri stvaranju dela.
Ako saradnja ne postoji, nema ni koautorskog dela. Kod dramsko muzičkih dela,
kinematografskih i drugih audiovizuelnih dela doprinosi su često različitih vrsta,
tako da imamo često veliki broj koautora.

Po pitanju izvršenja koautorskih prava , vrede pravna pravila u suvlasništvu. Udeo

pojedinog koautora određuje se ugovorom između koautora , a u nedostatku
ugovora određuje se razmerno stvarnim doprinosima. Ako sporazumom između
koautora nije drugačije određeno, o korišćenju dela odlučuju svi koautori.

4.Muzika za reklame

Za reklamu je potpuno ista situacija kao za film, s tim što će tarife biti mnogo veće
jer se radi o reklamiranju proizvoda od koga neko zarađuje pa samim time ćete i vi
želeti da zaradite. Postoje čitave knjige o publishingu, koliko košta muzika za film,
reklamu, koji parametri se uzimaju u obzir i slično. Za ovu priču je bitno da vam je
potrebna A) dozvola autora B) dozvola vlasnika snimka (što takođe može biti
autor) C) dozvola interpretatora.

Nema razlike da li koristite 5 ili 50 sekudni, svi autori i interpretatori imaju

pravoda vas odbiju, da traže scenario reklame, u kom *kontekstu se pesma koristi,
koji se proizvod reklamira, kao i da traže tarifu koju oni žele.
Zakon kaže da interpretator ima pravo da se suprotstavi stavljanju u promet snimka
svoje interpretacije, ako snimak sadrži tehničke nedostatke koji ugrožavaju
integritet interpretacije, a time i renome interpretatora; da se suprotstavlja
iskorišćavanju svoje interpretacije na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu
čast ili ugled.

Postoji opcija i da marketinška agencija angažuje muzičare da snime svoju verziju

neke pesme koju žele u reklami, time izbegavaju plaćanje licence vlasnika
fonograma i interpretatora, i ostaje im samo dozvola autora dela. Ovo ćete često
čuti u reklamama kada su u pitanju poznati strani hitovi, jer u ovom slučaju
troškovi ponovnog snimanja pesme su manji od honorara koji će tražiti izdavači
kao vlasnici snimka.

5.Filmska muzika

Kompozitor je autor filma, zajedno sa rediteljem i scenaristom. Unutar ovog

trojstva mora da postoji saradnja od samog nastanka filma, a od pojave zvučnog
filma veza između kompozitora i reditelja ne prestaje do samog završetka filma.

Sa stanovišta autorstva razlikujemo filmsku muziku komponovanu neposredno za

dato AV delo, odnosno originalnu (autorsku) , ali i muziku preuzetu iz drugih
izvora.

1. Autorska muzika (original music) može biti komponovana, a nekad i

improvizovana.
U filmskim produkcijama na zapadu, gde se razvila uska specijalizacija profesija,
nekada se koriste dve vrste autorske muzike – dva različita autora :

- Original theme music – glavna muzička tema, odnosno centralna filmska

melodija koja se često koristi kao samostalna, ispod naslova, špice i sl.
- Original background music (incidental music) – muzika koja služi kao
podloga.

2. Pod preuzetom muzikom se podrazumeva ili arhivska muzika ili ponovo

snimljena muzika.
a) Arhivskom muzikom označavamo audio snimak preuzete muzike koja je
prethodno komponovana za neki drugi film ili dramsko delo, ili snimak
autonomne muzike prvobitno namenjene samo za slušanje. Kod arhivske
muzike zato nema muzike, ali moramo da imamo u vidu da li smemo da
preuzmemo muziku pod čijim je vlasništvom neki autor. Ukoliko je u filmu
ipak neophodno upotrebiti baš tu kompoziciju , ona će biti
b) Ponovo snimljena. U tom slučaju kompozitor ovu muziku može prepraviti –
prilagoditi je konkretnim zahtevima filma.

Međutim pukim menjanjem aranžmana ne poništavaju se izvorna autorska prava

preuzete muzike ni sva druga prava koja su sa tim u vezi. Nasuprot tome, u slučaju
da se radi o kompoziciji koja koristi drugi autorski motiv, ali je u svakom pogledu
u potpunosti novo, samostalno komponovano delo, ona se smatra originalnom
autorskom kompozicijom.

Korišćenje arhivske muzike podleže međunarodnoj zaštiti autorskih prava

(copyright – međunarodna oznaka). Stoga je obavezno obezbediti autorska prava
za svako upotrebljeno delo koje im podleže. Prava se tiču:

- Kompozitora
- Pisca teksta
- Izvođača
- Izdavača snimljenog materijala
Kod nas, kao i u većini drugih država, važi zaštita autorskih prava još 70 godina
posle smrti autora. Posle ovog vremena kompozicija se može slobodno koristiti.
Prava na kompoziciju važe 50 godina od datuma njenog komponovanja, odnosno
prvog javnog objavljivanja dela. Dela iz stranih zemalja koje nisu potpisnice ovog
medjunarodnog spoarazuma kod nas ne podležu zaštiti autorskih prava.

Za upotrebu kompozicije u filmu ,naročito kada se radi o stranoj muzici, potrebno

je dobiti saglasnost vlasnika autorskih prava i platiti tantijemu (nadoknadu), koja je
u pojedinim slučajevima (naročito kod poznatih autora) veoma visoka. U špici
filma bi o svakom upotrebljenom arhivskom delu trebalo navesti sledeće podatke:

a) ime autora (koautora)

b) naziv kompozicije
c) ime izvođača
d) ime producenta
Nepoštovanje autorskopravne procedure se ne isplati,
što pokazuje slučaj jednog českog filma u kome su važnu
ulogu imali originalni snimci ,,Bitlsa”. Film je ušao u
process snimanja pre nego što je dobijena dozvola za
korišćenje te arhivske muzike. Kasnije zahtev je
odbijen, originalne pesma stoga u filmu nisu mogle biti
iskorišćene i umesto njih su na kraju snimljene zamene,
što naravno nije moglo da se završi uspehom.
 6.Da li je potrebna dozvola za obradu pesme?

Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje,

prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela.

Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:

1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj
formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj
poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo
preradom njegovog dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog
lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije
određeno.

Dakle ukoliko želite da snimite novu verziju pesme, da je objavite na albumu ili
kao singl, objavite digitalno, monetizujete na Youtube kanalu i slično potrebna je
dozvola za preradu dela. Bilo kakvo korišćenje tuđeg autorskog dela u
komercijalne svrhe, a ako prodajete pesmu i ostvarujete prihode podrazumeva se
da je koristite u komercijalne svrhe, zahteva dozvolu autora kao i regulisanje
međusobnih obaveza sa autorom. Ukoliko su dva različita autora teksta i muzike
jedne pesme, onda će vam trebati saglasnost oba autora ili publishing kompanije.
Uglavnom nije praksa da se za obradu traži honorar već je poenta u davanju
dozvole. Ukoliko se pesma stavlja na CD ili digitalno izdanje dogovoriće se tarifa
koja će se plaćati od prodaje autoru za autorsko pravo , a skoro uvek obavezno će
biti uslov da SOKOJU zavedete originalnog autora muzike, interpretacije ili
aranžmana. Moguće je u dogovoru sa autorom da se aranžman izvede pod vlastitim
imenom ukoliko su sve strane saglasne i ukoliko je bilo izmena.

Deo domaćih izdavača ima svoje publishing kuće , kojima su prepustili da u

njihovo ime dogovaraju i ugovaraju način korišćenja muzike i onda tako preko
publishera može da se dogovori način korišćenja pesama. Za one koji nemaju
izdavače moraju da kontaktiraju te kuće direktno ili preko izdavačke kuće, a oko
nabavljanja kontakta može vam pomoći SOKOJ.

7.Javno izvođenje

Strogo zakonski posmatrano: Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili
dozvoli izvođenje svoga dela. Izvođenjem, u smislu javnog saopštavanja
nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom.
Što u prevodu znači da bi vam opet za svaku obradu trebala dozvola autora. Ipak u
praksi će vam retko ko zabraniti javno izvođenje dela ako ste cover bend, nastupate
na svadbama, kafiću. Posle svakog nastupa trebalo bi da prijavite šta ste svirali,
dok vlasnik prostora na osnovu ugovora sa Sokoj-em plaća mesečnu naknadu za
korišćenje muzike. Taj spisak pesama vlasnik kluba, koncertnog prostora, sale za
venčanja i slično bi trebalo da na kraju meseca podnese nadležnim organizacijama
kao što je Sokoj. Sokoj bi na osnovu tog spiska trebalo da napravi raspodelu i
zavede šta je od autorskog materijala izvođeno. Trebalo….
Ukoliko na primer televizija prenosi deo vašeg nastupa ili izvodite obradu u
programu uživo, opet vam treba dozvola a televizija kroz svoje košuljjice mora da
prijavi šta je emitovala, pod uslovom da ima ugovor sa Sokoj-em. Pod izvođenjem
uživo podrazumeva se da obrada neće biti objavljena ili distribuirana sa namerom
za prodaju ili ostvarivanje zarade od prodaje muzike. Ovde važi pravilo da delo
mora ostati u originalnoj formi bez izmene teksta ili muzike.
 8.Strani autori

Najveći broj stranih autora poverio je brigu o svom katalogu i autorskom delu
takozvanim publisherima ili publishing kućama. Ukoliko neko želi da obradi deo
inostranog repertoara i koristi ga na gore pomenuti način trebaće mu dozvola od
autora kojeg zastupa publisher. Većina velikih stranih kompanija u Srbiji ima svoje
publishing predstavnike pa će moći preko njih da se dobije dozvola. Procedura se
sastoji u tome da mora da se popuni formular u kojem se navodi način na koji se
obrađuje pesma tj.šta se u njoj konkretno menja. Mora da se da na uvid Mp3 fajl
novog snimka koji bi se objavio , a ukoliko se menja kao što je pomenuto mora da
se navede tačno šta se menja. Takođe se navodi za koju teritoriju će se koristiti
obrada, da li se objavljuje samo u Srbiji ili u celom svetu. Navodi se i da li se
objavljuje na CDu samo , da li na digitalnom servisu i slično.

Šta ako neko ima originalnu muziku , ali u refrenu koristi deo pesme nekog
poznatog izvođača ili benda?

U tom slučaju mora da se pošalje opet prvod teksta sa srpskog na engleski kako bi
publisher video u kom kontekstu se koristi taj tekst i generalno kompozicija.
Publisheri neće dozvoliti preradu dela u nekom pogrdnom kontekstu. Tako na
primer od kompanije ,,Disney” , nećemo sigurno dobiti originalnu kompoziciju da
bi mogli da je koristimo potom u obradi neke rep pesme, gde mogu biti psovke u
samom tekstu.

Moguće je da se po odobrenju obrade,a zavisno od CD tiraža, traži da se uplati

određena suma novca, kako bi se obezbedila takozvana ,,Mehanička licenca
(Mechanical licence)”, koja dozvoljava da se snimi , obradi i distribuira pesma.
Pod distribucijom misli se na CD, DVD, VINIL, ring tone, digital download ili
streaming.

U američkom zakonu postoji i mogućnost obrade bez dozvole koju poznaje i naš
zakon. Ako je neko već obradio pesmu to automatski znači da je i vi možete
obraditi bez pitanja. To u suštini znači da autor ima pravo prvenstva, da odluči da li
će dati pravo na obradu prvi put i kome će to pravo dati. Ovo podrazumeva da se
pesma ne sme menjati i da u celosti muzika, tekst i aranžman moraju ostati ne
promenjeni! Ipak, opet će vam tražiti da platite takozvani statutory royalty rate,
moraćete da obavestite autora ili publishera kada ćete objaviti obradu kao i da
mesečno šaljete izveštaje o prodaji i redovno plaćate autorska prava od obrade.

9.YOUTUBE
Snimio sam obradu i okačio sam je na Youtube, zašto mi skidaju pesmu sa
kanala? Pre svega da bi uradili obradu morate dobiti dozvolu o kojoj smo već
pričali. Vrlo je verovatno da će Youtube u saradnji sa lokalnom kolektivnom
organizacijom detektovati kome pripadaju publišing prava pa će deo prihoda
direktno raspodeliti organizaciji. Ali ukoliko radite monetizaciju, tj puštate reklame
na svom kanalu, onda je to jednako kao da ste prodali snimak na CDu jer
gledanjem klipa na Youtubu vi zarađujete na nečijem autorskom delu. Morate
pribaviti ili platiti dozvolu da uradite obradu, i u okviru te dozvole dobiti synch
dozvolu , odnosno pravo da audio material sinhronizujete sa video
materijalom,tj.postavite ga kao video material. Ukoliko nemate ni ovu dozvolu
morate je nabaviti i dodatno platiti publisher ili autoru.

Većina domaćih autora će vam ostaviti na kanalu obradu gledajući na to kao

odavanje počasti i ne želeći da se zameraju fanovima. Ipak, ukoliko vaša obrada
ugrozi prodaju originalnog snimka, ili počne da ostvaruje veći broj pregleda onda
će autori i tek kako obratiti pažnju.

10.Semplovanje i korišćenje sempla

Semplovanje u prevodu znači uzorkovanje, tj.uzimanje nekog uzorka ili audio

materijala (originalnog snimka). Potom tim snimkom možemo ponovo napraviti
nešto svoje i na taj način napraviti potponu drugačiji melodiju , ali sa tim
originalnim snimkom koji ponovo pripada nekom autoru.
SOKOJ semplovanje definiše kao ‘Inkorporaciju nekog zvučnog snimka u novi
snimak. Producent može semplovati skriveni deo na snimak – na primer žičane ili
bas deonice, može da pozajmi zvuk bubnjeva ili da podigne nekoliko dirki sa
klasičnog soul sinmka – i napiše popularnu melodiju preko njega.

Napravljena je nova pesma ali je korišćen snimak i autorsko delo koje nije naše.
Primera je bezbroj. Ma koliko mali sample bio u sekundama ili ma koliko da ih je
na pesmi morate da tražite dozvolu za svaki sample koji koristite. Ovde se situacija
malo razlikuje od obrade jer će vam trebati više dozvola i više će vas koštati.

 Mora da se pribavi dozvola vlasnika snimka

 Mora da se pribavi dozvola vlasnika autorskog prava od autora ili publishera
 Auor ili izdavač mora da dozvoli i da se usaglasi

Šta su © i ℗?
© je Copyright odnosno čije je autorstvo tj autorsko pravo, ℗ je Phonogram, odnosno
snimak tj vlasništvo nad master snimkom pesme. Na primer, David Bowie je napisao
pesmu The Man Who Sold The World, on je samim time © odnosno autor pesme i na
tekst i muziku polaže autorska prava. MTV je angažovao Nirvanu da snimi MTV
Unplugged na kojoj će Nirvana da obradi i za MTV snimi obradu pesme The Man Who
Sold The World. U ovom slučaju vlasnik autorskog prava nije Nirvana već © pripada
David Bowie-ju, dok vlasnik snimka obrade takođe nije Nirvana, već MTV koji je
organizovao i platio snimanje što znači da je MTV ℗.

Vlasnik snimka , odnosno fonograma je onaj u čijoj organizaciji i sa čijim

finansijama je taj fonogram, odnosno snimak zvuka stavljen na nosač zvuka. U
današnje vreme kod nas su to najčešće izvođači jer uglavnom sami snimaju i
finansiraju snimanje albuma ili singlova. U prošlosti najčešći slučaj je bio da su
izdavačke kuće plaćale snimanje fonograma ili davale novac da se on snimi i time
postajali vlasnici snimka.

Na primer, Smells like teen spirit, autori pesme su članovi benda Nirvana dok će
vlasnik master snimka biti izdavač DGC Records. Da bi koristili deo pesme u
svom snimku prvo ćete morati da se obratite vlasniku snimka a u ovom slučaju to
je DGC Records.
Za korišćenje master snimka izdavačke kuće će vam tražiti određenu vrstu
honorara. Za razliku od obrade, gde ćete plaćati po broju kopija ili prodatih
izdanja, ovde ne postoje pravila i dozvola za korišćenje će varirati od procene
vlasnika snimka, a uzimaće u obzir koliko je sample-a korišćeno, da li je bitan ili
ključni deo dela, da li postoji potencijal da pesma postane hit i slično. Gotovo je
izvesno da ćete morati da platite za korišćenje sample-a ukoliko želite da objavite
pesmu.