Fakultet savremenih umetnosti

SEMINARSKI RAD
Investicije – pojam i vrste

Student: Lazar Ciganović Profesor: Milena Ilić

Beograd, septembar 2019.
 SADRŽAJ
UVOD .......................................................................................................................... 3
POJAM......................................................................................................................... 3
VRSTE ......................................................................................................................... 4
UPRAVLJANJE INVESTICIONIM PROJEKTIMA ................................................. 5
REALIZACIJA INVESTICIONOG PROJEKTA I NJEGOVI ŽIVOTNI CIKLUS .. 8
LITERATURA ............................................................................................................. 9
VEBOGRAFIJA .......................................................................................................... 9

2
 UVOD

Pojmovno određenje investicija je samo na prvi pogled jednostavan posao. Veći broj tumačenja
to potvrđuje. Pojam ima latinski koren (lat. Investitio) koji označava ulaganje u najširem smislu.
U poslovnoj ekonomiji i menadžmentu investicije znače ulaganje u nove poduhvate (ili
projekte) ili ulaganje u postojeće preduzeće kojima se ono uvećava i/ili unapređuje. Jedna od
najopštijih definicija investicija je da je to ulaganje koje ne donosi momentalne koristi već
koristi čiji su efekti odloženi. Radi se, zapravo, o žrtvi usled odricanja od potrošnje koja se
podnosi u sadašnjosti da bi se ostvarili veći efekti u budućnosti. Investiranje predstavlja
razmenu neposredne i izvesne satisfakcije po osnovu potrošnje od koje se odustaje u sadašnjosti,
za nadu da će se to isplatiti većom potrošnjom u budućnosti.

POJAM

Investicije su složen ekonomski fenomen koji integriše četiri pojma:

1) Subjekt koji investira (ili investior)

2) Objekat u koji se investira (ili investicioni projekat)
3) Cenu odricanja od potrošnje ili ciju žrtve (ili kamatu)
4) Vrednost jedne nade (ili diskontnu stopa)

Investitor je fizičko lice ili pravno lice koje na bazi pozitivno ocenjene investicione ideje može
da sprovede investiciju koristeći sopstvena sredstva i/ili da upotrebi tuđa sredstva finansiranja na
bazi adekvatnog boniteta finansijskog položaja i kredit rejtinga. Objekat investiranja je opisan
investicionim projektom koji ima za početak, završetak, potrebne resurse svrstane prema
aktivnostima i proceni efekta. Kamata je cena bankarskog kapitala, odnosno, trošak finansiranja
duga. Kamata je cena kapitala nerizičnog ulaganja. Diskontna stopa je cena kapitala rizičnog
ulaganja. Diskontna stopa je stopa rizika koja umanjuje nominalni novčani tok koji odbacuje
investicija. Rizik je posledica činjenice da se razmjenjuje nešto izvesno za seriju očekivanja u
budućim vremenskim trenucima. Pojam „očekivanje“ ukazuje da se efekti u budućnosti mogu,
ali ne moraju ostvariti.

U zavisnosti od toga koji se aspekt ili svrha investiranja želi istaći, postoji nekoliko
perspektiva posmatranja. Na primer, ističući društvene efekte investicija, pravi se razlika
između investicija sa nivoa preduzeća i investicija sa nivoa nacionalne ekonomije, jer ulaganje u
već korišćenu opremu i zgrade za preduzeće predstavlja investiciju, dok je sa nivoa nacionalne

3
ekonomije to samo transfer od jednog ka drugom korisniku koji ne utiče na uvećanje društvenog
bogatstva.

VRSTE

Pored ulaganja u građevinske objekte, opremu, zemljište i različite vrste investicija, karakter
investicija imaju i ulaganja u hartije od vrijednosti, sigurnosne zalihe neophodne za obezbeđenje
kontinuiteta proizvodnje, istraživanje i razvoj, informacioni sistem, licence, školovanje kadrova,
razvoj kanala prodaje, promociju. Sve što predstavlja ulaganje u poboljšanje konkurentske
pozicije preduzeće i čiji se efekti ostvaruju u dužem vremenskom periodu predstavlja investcije.
Posledično, moguće je praviti razliku između investicija u:

a) Dugoročnu aktivnu (zamena ili modernizacija opreme, proširivanje kapaciteta, različite vrste
strategijskog prilagođavanja kroz uvođenje novog proizvoda na tržište i sl.)
b) Kratkoročnu aktivu (sigurnosne zalihe sirovina, materijala i gotovih proizvoda)
c) Finansijsku aktivu (kupovinu hartiju od vrednosti)
d) Nematerijalnu aktivu (brend, licence, patenti)

U investicijama sadašnjost i budućnost se povezuju poređenjem žrtve i efekata. Investicije se

javljaju kao izraz gledanja preduzeća na faktore koji utiču na njegovu buduću poziciju.
Smanjujući nivo potrošnje u sadašnjosti, stvara se mogućnost za veći nivo potrošnje u
budućnosti. Na taj način, investicije predstavljaju sredstvo ostvarivanja optimalnog
rasporeda potrošnje u dugom vremenskom periodu. Naime, između investicionih odluka i
odluka o potrošnji postoji čvrsta povezanost. S obzirom na mogućnost ostvarenja efekata u
dužem periodu vremena, postavlja se pitanje kako uspostaviti jasnu granicu između tekućih
izdataka i investicionog ulaganja. Da bi se jasno izvršili ovo razgraničenje, investicije se
mogu podijeliti na:

a) Jednokratna ulaganja, jednokratne efekte

b) Jednokratna ulaganja, višekratne efekte
c) Višekratna ulaganja, jednokratne efekte
d) Višekratna ulaganja, višekratne efekte

Slučaj pod (a) zapravo predstavlja granični slučaj investicija, odnosno, trošak tekućeg
perioda.

4
Smisao investiranja je u ostvarenju određenih efekata. Međutim, efekti investicionog
ulaganja mogu biti različiti zavisno od vrste investicija i ciljeva koji se žele ostvariti. Za
bolje razumevanje različitih efekata investicija i brojnih problema iz oblasti investicionog
odlučivanja korisna je klasifikacija investicija koja polazi od sledeća tri kriterijuma: vrste
efekata, predmet ulaganja i dejstva na kapacitet preduzeća.

Relevantni aspekti investicija po J. Dean-u su:

 Efekti koji se žele ostvariti (smanjenje trošova, povećanje prihoda, smanjenje rizika,
poboljšanje položaja zaposlenih)
 Konkurentska orijentacija (ako prouzrokuju reakciju konkurenata, onda su ofanzivne,
a ako predstavljaju odgovor na poteze konkurenata, onda su defanzivne)
 Oblim investiranja (ulaganje u opremu, u poboljšanje postojećih ili uvođenje novih
proizvoda, u unapređenje načina poslovanja i know-how i u poboljšanje tržišne
pozicije)
 Odnos prema tehnološkim promenama (dovode do zamene zastarele opreme,
proizvoda, načina rada ili do ulaganja u inovacije)
 Strategijski uticaj (ove investicije nemaju direktne i trenutne efekte, već se
odražavaju na poboljšanje opšte konkurentske sposobnosti preduzeća).
Bez obzira na vrstu investicija , da bi se mogla doneti racionalna investiciona odluka, treba
precizirati nivo ulaganja i proceniti efekte koji se njime žele ostvariti. Poređenjem ulaganja
sa efektima dobija se mera valjanosti investicionog projetka, odnosno, da li on ispunjava
određeni investicioni kriterijum kao meru dostizanja planiranih ciljeva.

UPRAVLJANJE INVESTICIONIM PROJEKTIMA

Projekat predstavlja plansku odluku koja se javlja kada je potrebno upravljati složenim,
međuzavisnim i neizvesnim poduhvatom. Izgradnja novih kapaciteta, uvođenje nove
tehnologije ili ulazak u novo poslovno područje zahtevaju projekat kao plansku odluku.

Odluke koje se odnose na projekat imaju ne samo investicioni, već i preduzetnički,

marketing, finansijski i izvršni aspekt. Investicioni aspekt predstavlja poređenje ulaganja i
efekata ulaganja kako bi se utvrdilo da li stvorena vrednost odgovara očekivanjima.
Preduzetnički aspekt se ispoljava u činjenici da projekat, zajedno sa strategijom i biznis
planom, omogućava ostvarivanje preduzetničkih namera, odnosno, uvođenje promene u
situaciju. Marketing aspekt se odnosi na sagledavanje veličine i strukture prodaje proizvoda

5
i/ili usluga koji su posledica realizacije projekta. Finansijski aspekt pokriva dva aspekta
vezana za investitora (bonitet finansijskog položaja i vrednost) i dva aspekta vezana za
projekat (profitabilnost i finansijska konstrukcija). Izvršni aspekt obuhvata sve aktivnosti u
vezi sa prevođenjem projekata iz faze papira u fazu realnog objekta, odnosno njegovu
implementaciju.

Proces investiranja obuhvata veliki broj različitih aktivnosti i faza koje su

vezane za pripremu, ocenu, izvođenje i praćenje ostvarenja investicionih+g projekta. Otuda
investiciona odluka zahteva određeno vreme. Kompleksnost i značaj ovog procesa zahteva
odgovarajući pristup kako bi se efektivno i efikasno realizovala investicija. Za donošenje
kvalitetne odluke neophodna je dobra priprema. To pretpostavlja brojna istraživanja i
vrednovanje različitih faktora kao i njihove međuzavisnosti. Investicione odluke
pretpostavljaju angažovanje značajnih finansijskih sredstava pa su zato povezane sa
znatnim rizikom u pogledu konačnog ishoda i imaju dugoročne konsekvence na poslovanje
preduzeće.

Investicioni projekti su posebnа vrstа projekаtа kojа obuhvаtа poduhvаte koji

su usmereni nа izgrаdnju zgrаdа, hаlа, energetskih postrojenjа, sаobrаćаjnih objekаtа,
ugrаdnju proizvodne opreme i instаlаcije...Investicioni projekti su projekti kojimа se
obezbeđuje reаlizаcijа ulаgаnjа u osnovnа sredstvа u rаzličitim oblаstimа privrednog,
vojnog i društvenog rаdа i životа.

Cilj projekta je odgovor na pitanje ŠTA nameravamo da uradimo da bismo

doprineli rešenju problema našeg projekta.

Karakteristike dobrog cilja projekta:

a) Relevantan u odnosu na problem

b) Realističan
c) Jasno formulisan
d) Sadrži sve osnovne elemente cilja

Projekte možemo podeliti prema:

 nameni ili predmetu (naučnoistraživački, razvojni, projekti istraživanja, investicioni
projekti)
6
 riziku ostvarenja (deterministički i stohastički projekti)
 učestalosti (jednokratni i tipski projekti)

Podela projekata prema Internacionalnoj asocijaciji za upravljanje projektima (IPMA)

kaže da se svi projekti mogu klasifikovati u četiri grupe:
1) Investicioni projekti
2) Istraživačko-razvojni projekti
3) Organizacioni projekti (unapređenje organizacijskih procesa)
4) Informatički projekti (IT projekti)

Ova podela se može dalje razgranati u deset vrsta, odnosno deset kategorija projekata:
1) Vojni/odbrambeni projekti (vojni, odrambeni, kosmički)
2) IT projekti (razvoj softvera, projektovanje informacionih sistema)
3) Biznis projekti i projekti organizacionih promena (akvizicije, unapređenje procesa,
novi poslovni poduhvati, restruktuiranje kompanije)
4) Međunarodni razvojni projekti (razvoj poljoprivrede, zdravstvo, školstvo, ishrana,
naseljenost, mala i srednja preduzeca, infrastrukturni projekti)
5) Projekti komunikacionih sistema (komunikacione mreže, bežični telekomunikacioni
sistemi)
6) Medijski projekti (filmovi, TV projekti, muzički projekti, eventovi)
7) Specijalni događaji (međunarodni i nacionalni događaji)
8) Razvoj proizvoda i usluga (informacione tehnologije, razvoj hardvera, industrijski
proizvodi i procesi, proizvodi široke potrosnje, farmaceutski proizvodi i procesi, sve vrste
usluga)
9) Projekti industrijskih postrojenja (projektovanje i izgradnja postrojenja,
modifikovanje, zatvaranje postrojenja)
10) Istraživački i razvojni projekti (u oblasti zaštite životne sredine, industrije, medicine,
ekonomije, naučni projekti)

U realizaciji investicionog projekta učestvuje veliki broj lica koja se javljaju u različitim
ulogama i sa različitim svojstvima:

 Investitor (naručilac) - lice koje je ugovorom zaključenim sa izvođačem naručilo

izvođenje radova koji su predmet ugovora,

7
 Izvođač - lice koje je ugovorom zaključenim sa investitorom prihvatilo obavezu da
izvede radove koji su predmet ugovora.
 Poizvođač – lice koje je angažovano od ma kog učesnika u realizaciji projekta za
izvršenje pojedinih radova ili poslova na pojedinim objektima.
 Projektant – odgovomo lice koje, prema zahevu investitora, koncipira izgled, sadržaj i
funkcionisanje objekta, dimenzije pojedinih delova, materijale i tehnologiju izgradnje.
 Revident – proverava primenu zakona i drugih propisa, standarda, tehničkih normativa
i normi kvaliteta koji se obavezno primenjuju na građenje određene vrste objekata.
 Stručni nadzor – obavlja niz poslova vezanih za proveru kvaliteta izvođenja radova i
primenu propisa, standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta; kontrolu materijala
koji se ugrađuje; kontrolu podudarnosti izvođenja radova sa tehničkom
dokumentacijom; kontrolu dinamike izvođenja radova po etapama, itd. Stručni nadzor
poželjno je podeliti na projektantski i izvođački.
 Upravni nadzor – u ime organa uprave (države) vrši inspekciju i proverava primenu
svih propisanih uslova za projektovanje i građenje objekata.
 Konsultant – savetodavna funkcija, ali može imati ovlašćenja da zastupa poslodavca u
određenim poslovima. Konsultanta može angažovati investitor ili izvođač.

REALIZACIJA INVESTICIONOG PROJEKTA I

NJEGOVI ŽIVOTNI CIKLUS
Tok investicionog projekta ima karakteristiku životnog ciklusa. Kreiranje sistema pripreme
i realizacije investicionog projekta nameće potrebu da se analizira i definiše životni ciklus
ovih projekata. Životni ciklus projekta - kontinualan vremenski proces ukupne realizacije
projekta. Životni ciklus investicionog projekta se najčešće prikazuje u odnosu na kretanje
troškova ili angažovanje resursa u toku vremena. Analiza i definisanje životnog ciklusa
investicionog projekta podrazumeva raščlanjivanje celokupnog projekta na manje delove -
delove životnog ciklusa projekta. Ova analiza i definisanje omogućava da se,
proučavanjem pojedinačnih delova i projekta u celini, pronađe i formira sistem koji bi
pružio mogućnost za efikasniju realizaciju projekta.

Faze u realizaciji projekta sa aspekta izvodača radova su:

1) istraživanje tržišta
2) izrada ponude
3) ugovaranje
4) izrada projektne dokumentacije i priprema realizacije posla
5) izvođenje radova
6) naplata izvršenog posla
7) formiranje i proširenje baze istorijskih podataka

8
 LITERATURA
1. Strategijski menadžment, Dragan Đuričin; 2003, Ekonomski fakultet,
Beograd.

VEBOGRAFIJA
1. https://studenti.rs/menadžment/investicioni-projekat/
2. http://project-management-srbija.com/project-management/