2 Mf ) Prof. Dr. Konstantin Meyl novi Nikoh Tesla «>»! ”) =Rch IN PO JH Voditelj: “Profesore Meyl, dobrodotli na White TV. Veoma smo sreéni 8to ste nam posvettli malo vremena, jer ste Vi, po mom misijenju, trenutno najveti nautnik na svetu, jer ste Vi otkrili veoma bitne stvari u fizici, neke osnovne stvari, za kojima su ostali fizitari tragali dosta vremena, a nisu pronaili, niti re8ili problem. A i Vi ste fan Nikole Tesle, kao i ja. Veliki deo Va8eg istrativanja se bazira na tome, tako da smo veoma radoznali da éujemo Sta ste otkril.” Meyl: “Da, krenimo iz poéetka. Moje obrazovanje bilo je u vezi sa naizmenitnim strujama. Ja sam izraéunao naizmenitne struje, i... tako da je fizika polja bila moja posebna oblast, kao i ovaj deo elektrotehnike. Tehniéki fakultet u Minhenu, i kasnije, u Stutgartu, gde sam doktorirao na | temu izraéunavanja naizmeniénih struja... Ali, u to vreme, ustanovio sam da nedostaje kontrarni, ll suprotni vrtiog, jer, na osnovusistema mehanickog vrtloga znamo da uvek postoje dva: jedan se Siri, a drugi skuplia. A vrtiog koji se skuplja formira strukturu. A u elektrotehnici imamo samo vetlog koji se iri, a to je naizmenina struja, i ... poku8ao sam da pronatem tu kariku koja nedostaje. Kada sam bio profesor, ne pre toga, kada sam postigao ono Sto sam Zeleo u svom poslu, tek onda sam poteo sa nauénim radom, a to je bilo 1990. godine, kada sam prvo napisao knjigu 0 potencijainom vrtlogu. U stvari, hidrodinamiki vrtlog je ime koje se takode koristi, ali »Potencijaini” u ovom smislu odnosi se na elektritni potencijal, to jest, napon. A tu postoji razlika. Otkrio sam da je u Maksvelovoj teorij..." Voditelj: ,Dejms Klerk Maksvel iz Velike Britanije u 19. veku.” Meyl: ,Da, ovaj potencijalni vrtlog spusten je na nulu. Najpre sam poku3ao da nadem odgovor | na pitanje 3ta bi se desilo kada bi postojao ovaj vrtlog. Poku8ao sam da dobijem rezultate, iu © vo) knjizi sam otkrio da ljudi koriste ove vrtloge, narodito u mozgu za skladi8tenje, kao uredaj za skladi8tenje, u pozadini verovatno...” Voditel: ,Memorija.” Meyl: ,Oa, memorija, u nervima, kontrolisanim sistemima, i u danainje vreme, kako je DNK..., 2a éitanje i pisanje podataka koriste se skalarni talasi, a to znatu upotreba potencijalnog vrtloga, jer nam je potreban ovaj sistem za formiranje. Voditelj: ,Celije ga koriste?” Meyl: Da, éelije ga koriste. Imamo puno primera. A to je bilo kada sam poteo, zapoteo sam { ) samo sa pitanjem. Knjiga se zove Potencijaini vrtiog, deo prvi. Ovo je nova knjiga, dopunio sam) Je ove godine... Voditelj: 108 uvek nije prevedena na engleski? Meyl: ,J08 uvek nije, ali radimo na tome. A ni original od pre 20 godina nije preveden. Postoji samo na nemackom. Tako sam ja poteo, problem u fizici je da ako imate novu zamisao, to znati, ako imate novi efekat ili fenomen, da... uz to gubite... na polju jednatina, onda imate problem koji zahteva da se zatvoreni sistemi otvore na kraju, tako da imate efekte koji su u suprotnosti sa ostalim efektima. | zato ja moram da promenim ovu teoriju polja, moram da zamenim jedan efekat drugim, tako da potencijalni vrtiog zamenjuje vektorski potencijal. To je problem u elektrodinamici. A drugi problem je taj 5to je... moja polazna tata, Voditelj: ,Polazi8te u razmisijanju...”"d Meyl: ,,Moj pristup. I2vinjavam se. Moj pristup sadrdi magnetne monopole, a ti magnetni monopoli nisu postojali u to vreme. Takvo misljenje je viadalo. Nisu bili ot Poznati nautnici, kao Sto je dobitnik Nobelove nagrade, Pol Dirak, tvrde da su oni morali da postoje. Moramo tragati 2a ovim magnetnim monopolima jer oni predstavijaju kariku koja nedostaje i potrebni su nam. To je bilo njegovo misljenje, ali niko nije uspevao da ih pronade.To je bilo tek 2009. godine, kada su pronasli, na institutu Helmholtz, najveéem nematkom istrazivatkom institutu, oni su ih pronasli u Berlinu i Drezdenu. Oni su mi otvorili put, i put mom pristupu, mojim proratunima...” Voditelj: Ali, Viste ih prvi uotili. Cak su Vas i napali”, Meyl: Da, to je bilo pre skoro 20 godina, pre 19 godina. Tako da sam objavio sve posledice, a Institut Helmholtz nije uotio posledice, videli su samo da su u moguénosti da vide, da su magnetni monopoli uoéljivi pod vrlo posebnim okolnostima, dakle, prepoznatijvi. Ali, moje problem je taj 5to sam morao da éekam 20 godina, sve dok talas nije postao slobodan, ne pre toga. Vodite|: ,kao Tesla, bil ste ispred vremena.” Meyl: ,.Da, Tesla je bio eksperimentaini fiziéar. Ja bih sebe radije uporedio sa Maksvelom, jer je Maksvel morao da eka 25 godina, 24 godine, izmedu njegovog istrativanja, njegovog opisa talasa, elektromagnetnog talasa, i njegovog dokazivanja od strane Hajnriha Hertza 1888. u Karlsrueu. Dakle, to je dug period. On je morao da éeka. U pogetku su postojali razni problei ‘Niko to nije prihvatao, ignorisali su ga, smejali mu se, borili su se protiv njega, i na kraju su ga prihvatili, ili kakogod. Maksvel je umro kao veoma mlad Zovek, tako da nije uspeo da spozna svoj uspeh na kraju. To je uobitajeno za nauku. Ako imate novu ideju, mnogim nauénicima se ona ne¢e svideti jer su oni vet objavili mnogo radova, mnogo knjiga; postoji mnogo nautnika na njihovim institutima koji o tome pigu svoje doktorske teze itd. Ako bi oni to morali da prihvate, onda bi sve bilo besmistica, morali bi da poénu ispoéetka, i to im se ne bi dopalo. To je uobigajeno.” Voditelj: ,,kako je ovaj novi vrtlog, ovaj potencijalni vrtlog, kako ste ga Vi nazvali, povezan sa magnetnim monopolima?" Meyl: ,Samo jednazinama. Tegko je to objasniti. Potrebne su mi jednatine, da bih pokazao iz zakona indukcije... Ukoliko rasirim ovo pomotu vektora potencijalne gustine, onda ovi vektori potencijaine gustine, koji na kraju uzrokuju potencijalne vrtloge... onda sam u moguénosti da izraéunam divergenciju na osnovu ove jednagine. To znagi jednagine kontinuiteta, tako se zove. Onda sam otkrio da ovaj novi vektor za posledicu ima magnetne monopole. Mi znamo ovo iz dualne situaciji sa strujama... dok je gustina struje, koja za posledicu ima ove vrtioine struje, opisana elektrignim monopolima, elektronima koji se pokrecu, ukoliko su negativno naelektrisani, oni nose struju, oni su uzrok gustine struje. Tako da su ovde magnetni monopoli uzrok potencijalnog vrtloga, ali, na kraju, ovo nije bitno za mene, Zato Sto ovi magnetni ‘monopoli meni nisu potrebni kao monopoll. Ono Sto je meni potrebno je da trea Maksvelova jednagina ne bude nula. Vidite, tu postoji razlika. Kod éetvrte Maksvelove jednatine, divergencija, D, objasnjava elektriéne monopole, to je prihvaéeno, a trea Maksvelova jednatina ‘opisuje magnetne monopole, a ona ne sme da bude jednaka nuli. U tome je problem. Maksvel Ju je odredio nulom, to znati... A kasnije, Hevisajd je rekao: ,Prihvatamo samo ono Sto smo dokazali, a dokazan je jedino Hercov elektromagnetski talas, a sve ostalo smo izjednatili sa3 nulom.” Takvo miijanje je viadalo. To je u redu, ali uvek morate da dokazujete situacije. U to vreme, pre 100 godina, to je bilo tatno, u redu. Ali, u dananje vreme, niko to ne dokazuje. Ako u polju jednadina , u takvom sistemu, ne8to izjednatite sa nulom, morate dokazati da je ono sto ste izjednatili sa nulom zaista zanemarijivo, da je veoma malo, u poredenju sa ostalim.” Voditelj: ,Ali oni to nisu mogli da dokazu?" Meyl: ,Nisu dokazali. Oni kau da posto jednatina kate da je nula, onda ne moramo da je istra- Zujemo. To je problem, ako posmatrate, na primer, mobilne telefone, koji takode Salju ovaj deo, ali to niko ne prihvata, ne meri, ne shvata, jer, Sto se tite jednatina, one su jednake nuli. Bilo je zaista simpatitno kada su... ba’tovani u Berlinu osvetijavali svoja dvorigta svetlima, tim lampama, znate, se¢ate se? Jer, kada je Berlin bio ostrvo, nije bilo dovoljno mesta, i oni suimali ‘svoja dvorista ispod tih antena RIAS Berlina i onda,mogli su da koriste delove skalarnih talasa, ove delove koj..” Voditelj: ,Ne elektromagnetne delove?" Meyl: ,,Tako je. Ne elektromagnetne delave, a ovi delovi su u stanju da prenose energiju i da osvetle te fluorescentne lampe. Pa je doslo i do svade jer su oni rekli da ne koriste elektromagnetske talase, pa onda, u emu je va8 problem? Provajderi RIAS Berlina...” Vodite|j: ,Radiodifuzna stanica.” Meyl: ,0a, da, u ono vreme. Oni su rekli da to mogu da dokaéu. Ako ukljuéite svoje lampe, ja to. mogu da vidim. Moj ampermetar mi pokazuje da ste ih ukljutili. A to je bio problem, jer je po Maksvelovoj teoriji ovaj deo jednak nuli.” Voditelj: ,Redovni talas, elektromagnetski talas ne predstavija reakciju na smetnje. Oni mogu da vide da li neko sluga iline.” Meyl: ,Da, tako je. Bez povratne reakcije. Rezultat toga je bio da je Senat u Berlinu rekao da nije dozvoljeno da se osvetljavaju baste. To je bila jedina moguénost. Dakle, imamo puno posledica. ‘Ako neito izjednatite sa nulom, ostatak Maksvelove teorije je dosta dobro prihvaen i predstavija savrSeni opis svih dejstava koja se mogu izratunati ovim jednaginama. Ali Sta je sa nim dejstvima koja se ne proratunavaju jer ste uprostili ovu teoriju?” Voditelj: , Moda biste ponovo mogli da opiete buku koja se Zuje na mobilnim telefonima, koja se prepoznaje, ali nije nikako kvalifikovana." Meyl: ,,0a, Sum antene. To se zove Sum antene i to su vrtlozi, potencijalni vrtlozi. Ukoliko se raspadaju, proizvode toptlotu. To znamo po naizmenitnim strujama. Ako se ovi vrtlozi raspadaju, proizvode toploti Vodite|: ,7 mozemo osetiti pri dugim telefonskim razgovorima. Telefon podinje da se greje." Meyl: ,.Da, pozinje da se greje. | mikrotalasna petnica koristi ovu toplotu. Ali, vidite, ovaj deo nije obja&njen Maksvelovim jednatinama jer u Maksvelovim jednatinama toplota ne postoji Tako da postoji ne8to izmedu talasa i toplote. lzmedu je vrtlog. To znati da ako se ovi talasi apsorbuju, to znati da se oni pretvarajuu, vrtlog... onda imate te vrtloge, i ako se vrtlozi raspadnu, mislim da je to u sredini, onda dobijate toplotu.” Voditelj: ,Kada kazete vrtog, Vi, u stvari, mislite na kombinaciju dva vrtloga?" Meyl: ,Da, oni su uvek kombinovani, jer uvek imate jedan koji se Siri iznutra, i onaj koji se ‘skuplja od spolja. To je kao tornado, na primer. Kada znate da je brzina bitna, koliko je veliki ovaj sistem vrtloga? Tako da, ako ovaj vrtlog prelazi preko otvoreg mora, napuni se vodom, brzina semenja, a potencijalni vrtlog postaje jai, veti, i sve vige i viSe se skuplja. To znati da postaje sve Ato ste Vi opazili? Taj potencijalni vrtlog.” Mey: ,,Da, ovo je paralelni sistem vrtloga u prirodi, a to znamo jer smo uspeli da ih fotografiSemo i napravimo slike.” Vodite|: ,Ali niko nema fizitko objanjenje za njih?” Meyl: ,Ovi sistemi vrtloga su poznati i prihva¢eni, jer znamo da ako se krecu kopnom, pada kia, pa se brzina ponovo menja, poveéava se, ina kraju postaje opasna. Energija gitavog sistema je konstantna, ali se velitina menja, i ako je ova energija sabijenija, onda je gustina energije veéa, a to je opasno i za zgrade i za jude. Ako ovo uporedite sa elektrignim sistemom, gde sam ja razvio ovaj potencijalni vrtlog, i opisao ga na matematitki nagin, onda opet imamo oba sistema i tako mozemo da damo opis ovih struktura. A ako imate moguénost da opigete strukture, onda moiete da objasnite Sta je to baterijska lampa... itd. Mozete objasniti Sta su to Eestice, elektroni i ostale éestice, protoni, pozitroni, itd. Sta su oni... Jer, u danainje vreme, oye éestice predstavijaju temeljna nagela u kvantnoj fizici. Jer kvantna fizika nije u moguénosti da kate odakle one dolaze. Oni su to postulirali. Ako su postojanje Eestice uzeli kao temeljno natelo, oni. Je ne mogu izvesti iz neéeg drugog. | to je problem sa kojim se suotava kvantna fizika. Jer je u kvantnoj fizici sve postulirano, a sada tragaju za netim 3to bi mogli da dodaju ovim pretpostavkama, i ostalim, kao 3to su kvarkovi i gluoni, itd. Oni pokuSavaju da postuliraju ono to su veé postulirali.” Voditelj: ,Postulat znati da je to neka ideja. U suprotnom, njihova teorija ne bi mogla da funkcioni8e. Postaje mastarija.” Meyl: ,Da, maStarija, to je ono zime se kvantna fizika bavi danas, ali bezuspeéno.” Voditelj: , Vama nije potreban nikakav postulat?” Meyl: , Ne, nije mi potreban.” Voditelj: ,To se deSava prvi put na svetu, zar ne?” Meyl: ,.Da. U stvari, poteo sam sa postuliranjem potencijainih vrtloga, ali, na kraju, sada, mogu da ih ivedem iz iskijucenih jednatina. Tako da mi nikakvi postulati nisu potrebni za gitavu moju teoriju.” Voditelj: ,To pokazuje da ste Vi veoma blizu stvarnosti.” Meyl: ,Da. Ako ste iskljutili pretpostavku kojom sam ja poteo, i ako ja ne gresim u svom izvodenju, onda morate iskljuditi i rezultat, jer je to rezultat onoga 3to smo iskijutili.| to je razlog zbog kojega potencijalni vrtlog mora biti iskljuten. Tako da, ako bi neko rekao: ,Ne, ne Zelim ga, nije mi potreban...", 3tagod, on nema nikakve Sanse. Jer, ako on iskljutuje ono time sam ja poteo, ako iskljuéuje moje izvodenje, jer ne moze da nade gresku, moraée da izuzme i rezultate. Onda se otvara moguénost diskusije 0 tim rezultatima, U matematici nekad dobijete rezultate koji ne zavise od fizike, ne postoje u fizici. Dobro, znamo da se to mora dokazati. Zato sam ja poteo sa Teslinim radom, poteo sam sa reprodukcijom njegovog rada, jer je Tesla pronaéao\\ stvari koje standardna fizika ne moze objasniti, posebno uzduine talase.” Voditelj: ,To znati, talasi koji se kreéu samo u jednom pravcu, za razliku od elektromagnetnog Hercovog talasa, koji je transverzalan; ima jedan centar i kreée se u svim pravcima." Meyl: ,Da. Ja sam takade izveo i Laplasovu jednaginu, koja predstavija najstariji opis talasa“. Voditelj: ,12 18. veka.”Meyl: ,Da, to je bilo mnogo pre Maksvela. Maksvel je bio profesor matematike, pa je Laplasova jednatina bila deo njegovih lekcija. Maksvelovi studenti su morali da ute 0 ovoj jednatini, koja opisuje polje, nesto kao polje, koje se Siri u prostoru i vremenu. Natin na koji se rasprostire u vremenu i prostoru je ono Sto ova jednatina, ova znatajna jednatina talasa, opisuje. Nemohogena jednatina, vremenska éestica je nula. Prostiranje kroz prostor opisuje se Laplasovim operatorom. Ovakvo uéenje je aktuelno i danas. Ako podelimo ovaj Laplasov operator na dva dela, kao §to je moguée po pravilima vektorske analize, onda dobijamo dva posebna opisa, jedan opisuje transverzalni talas, 3to je Hercov talas, a drugi deo... u matematici se on zove gradijent divergencija, vektora polja, a divergencija vektora, vektora... elektri¢nog polja motda, jeste skalar. Ima skalarnu vrednost, i nema nikakav pravac. Nesto slitno elektronima, ili nosiocima naelektrisanja. Ovi... delovi skalara, u talasnoj jednatini, jer je gradijent skalara opet vektor, tako da talas ima pravac... Vidite, na internetu ima dosta podataka ‘0 tome kako neki nauénici misle da skalarni talasi nemaju nikakav pravac. To je u suprotnosti sa talasnom jednaginom. Moje miSljenje je da oni nisu razumeli talasnu jednadinu. Ima puno takozvanih nauénika koji prave ovakve gre8ke. Znati, ovaj talas ima pravac, ali on prenosi energiju i impuls, kao uzdusni talas...” Vode Kao zvutni talas.” isuju_upravo ovaj deo a talasi u plazmi. Alfven je dobio Nobelovu nagradu za razvoj uzdunog talasa u plazmi. A upravo to se opisuje ovim delom talasne jednatine. Dakle, tragao sam za nazivom, za imenom ovog dela jednatine, jer znamo da Je drugi deo elektromagnetni talas. To je izuzeto, ali nije bilo u to vreme. Kada je Maksvel rekao da je to elektromagnetni talas, imao je mnogo protivnika koji su mu se suprotstavijali jer su tvrdili da su elektricitet i magnetizam dva veoma razlitita sistema. ,Ne moiete ih spojiti u elektromagnetni talas. Sta to radite?” Tako da su tvrdili da je taj izraz budalastina. Vodite|: ,A danas ste Vi u slignoj situaci Meyl: ,,Sada je slitna situacija. Razmi8ljao sam 0 obja8njenju kao o skalarnom talasu, i rekao sam: ,Znaéi, ovaj deo opisuje skalarnu Zesticu koja se prenosi, ili kreée, kao uzdusni talas. Tako da je to skalarni talas.” Ova ret nije nova, nije moja, ali sam od svih moguénosti shvatio da je to ‘najbolji opis. | zato ih nazivam skalarnim talasima...” Voditelj: ,Kako ih je Tesla 2va0?" Meyl: ,Pa, Tesla je bio eksperimentalni fizi¢ar, nije se bavio teorijom, tako da je uvek bio pomalo nesiguran i pravio je neke greske Sto se toga tiée, takodle. On je rekao da je Hercov talas, Pogredan. Rekao je da je to uzduini, a ne transverzalni talas. Rekao je: ,la imam pravi talas", a Herc je rekao: ,.Ne, nego ja imam pravi talas.” Ovo je uobiéajeno, ali je beskorisno. Ono Sto nam Je potrebno je matemati¢ka pozadina. Jer savremena fizika uvek ima matematitku pozadinu. Ovo mora da se prihvati, a mislim da Tesla nije mogao da vidi sve posledice. Ali, ja se bavim fizikom polja...” Voditelj: , Vaa teza je na temu vrtloga." ‘Meyl: Na temu izragunavanja i opisa vrtloga. To je moja posebna oblast, i zato pokuSavam da otkrijem koji je onaj pravi, a odgovor je da su oba prava. Postoje i jedan i drugi. | pored ova dva imamo i tre¢i, treéi talas, koji nije opisan u ud8benicima. To je moj talas, rekao bih. To je magnetni talas, jer je Tesla..."Voditelj: , Magnetni skalarni talas.” Meyl: ,Magnetni skalarni talas, ba tako. Tesla je koristio elektritni skalarni talas, koji se Siri u praveu elektriénog polja, moj se... Ono Sto je on mogao da radi sa elektriGnim poljem ja mogu sa magnetnim poljem i pokazao sam da ove magnetne skalarne talase koriste Ijudi i biljke, dakle koriste se u prirodi.” Voditelj: ,Dakle, sad moramo da uéimo da postoje tri vrste talasa, elektromagnetni talas koji je svima poznat, koji, kako se udaljava, postaje sve slabiji, i dva nova talasa, dve vrste skalarnih talasa, elektrigni skalarni talas i magnetni skalarni talas” Meyl: , Tako je." Voditelj: ,, A magnetni skalarni talas ste Vi otkrili i objavili njegovo ime”. Mey: ,Da. Krajem 1990. godine objavili smo ga i mogli smo da pokaemo svima ovde u nautno- tehnolo8kom parku. Prvo sam pokuao da reprodukujem Teslu. Nije bilo moguée uraditi to jedan nna jedan jer..." Voditel: ,Tamo je postojala ogromna kula.” Meyk: ,,Da,ogromna kula i ja nemam sredstva, niko nije mogao da mi da novac da to reprodukujem jedan na jedan, tako da smo morali da smanjimo veliginu. To znati da smo imali manju talasnu duzinu, ali ve¢e frekvencije. Tako da sam preéao sa dugih, vrlo dugih talasa na kratke talase. To je, u svakom sluéaju, drugatije, ali uspeli smo da reprodukujemo sve efekte koje je Tesla opisao u svojim zapisima.” Voditelj: ,Kao i Sablone.” Meyl: ,| Sablone... Da je ovaj talas br3i od svetlosne brzine,prenosi energiju...” Voditelj: , Salje vige, $to na kraju...” juniti)efekat, tako da mu je efikasnost veéa od 100%. Ali to sve zavisi od Voditelj: , Vi ste reporodukovali ono Sto je Tesla uradio u svoje vreme kako biste pokazali da se elektriéna energija moze prenositibez zica." Meyl: ,.Da, mogli smo da reprodukujemo sve njegove nalaze. Da su ovi skalarni talasi uzduzni talasi, da imaju vrlo posebne karakteristike, ne mogu se blokirati pored Faradejevog kaveza, brii su od brzine svetlosti, prenose energiju, mo%da i dalje mogu, jer je to otvoreni sistem, da skupljaju energiju od spolja, iz sredine Voditelj: ,Jer vise energije dolazi nego 3to se oslobada. Obigno se ene gubi, ali ovde se “To bi mogla da bude posledica...” Voditelj: ,Koju nazivaju over-juniti Meyl: ,,Efekat bi bio over-juniti, efikasnost veéa od 100%. To bi bila posledica...” Voditelj: ,A to nije perpetuum mobile?" Meyl: ,Ne, ne, zato Sto je ovo otvoreni sistem koji koristi drugi izvor. Drugi izvor je neophodan. lena air mano oe ae Re aREASSERS U Teslino vreme nije bilo predajnika. Tako da, kada je on dobijao efekat over-juniti, rekao je da ova energija dolazi od Sunca. Narozito u njegovim eksperimentima u Kolorado Springsu, kada je pokuSao da otkrije sve te karakteristike.” Voditelj: ,1898/99."Meyl: ,,Da, tako je, 1899. godine. On je opisao da je dobio efekat over-juniti od otprilike 10, a to nati efikasnost od 100%.” Voditelj: ,,Ali nije neprekidno zavistan. Nekad vie, nekad manje.” Meyl: ,Da. Mi imamo iste efekte sa naSom ekperimentainom opremom. Kada sam prvi put prikazao ovu opremu ’99. godine, krajem '99, neki fiziari, narogito jedan, pokuSali su da je reprodukuju, ali nisu uspeli. Zatim je hteo to da objavi, to je i uradio, ali ja sam mu rekao: ,Ako elite, pozivam Vas da merenja izvrSite u mom institutu, u mom prenosnom centru." Aline, on je prvo Zeleo da objavi da to ne funkcionife, da je Tesla napravio gre’ku... i da ni moj sistem ne funkcioni8e. A ja sam mu rekao: ,Nakon Sto to objavite, moj poziv vie ne vaii. Vaii jedino pre nego 8to to objavite.” Tako da je to bio problem. Ako ti... judi, ti inzenjeri, koji pokuSavaju da naprave reprodukciju... Otprilike 50% njih uspe, a 50% ne uspe. Ali to nema veze sa sistemom. Ali, na kraju svi kadu: ,,To se ne moke dokazati.Nama je potrebna moguénost reprodukcijé) To je 1 nauci neophodno.” To je jedini uslov. To je neophodan uslov. | zato smo rekli da moramo da napravimo eksperiment koji uvek ima iste efekte. Tako da smo 2000. godine poteli sa proizvodnjom opreme za demonstraciju, éija je velitina mala, pa opreme za eksperimente, koja ima potpunu velizinu, sa svim moguénostima, sa razlizitim Teslinim transformatorima. Jer, Tesla iste transformatore na predajniku i prijemniku, nego je kor (0 ne zna, jedino ako éitate sve te knjige moiete videti da je on koristio drugi deo, polovinu talasne duzine a Getvrtinu talasne duzine za predajnik. | zato naa eksperimentalna oprema ima transformatora, sa pola talasne duine, duplom talasnom duzinom, itd. Tako da ste u moguénosti da reprodukujete originalne Tesline modele i da dobijete iste efekte. Ova eksperimentalna oprema slu3i jedino za reprodukciju Tesle. Neki Ijudi pitaju: ,Za8to koristite uzemljenje?” Iz Teslinih zapisa moiete videti da je on uvek koristio uzemljenje. Ako iskijutite uzemijenje primljena energija jednaka je nuli. Naglo se zaustavija. To je rekao Tesla. Tako da, ukoliko elite da reprodukujete Teslu, orate verno reprodukovati ove efekte." Voditelj: ,,On je imao patente...” Meyl: ,,Da, ali oni su stari, dosta stari.” Voditelj: ,,Ali i dalje imate pristup njima i svi mogu da ih vide.” Meyl: ,Da, svi mogu da ih vide. Dakle, nisam Zeleo da dajem mnogo saveta, ili da previe objaénjavam svoje efekte. Zeleo sam da oni koji su zainteresovani za Teslinu tehnologiju imaju moguénost da verno reprodukuju sve originalne patente. U stvari, u drugoj veliéini, ali sa istim efektima. Principi su ist. | to je... Pa, moete prenosti energiju be? dice, da lije to moguée? Ne sa ovim uredajem, ali je, u principu, moguée. A to nije kritika, ne vidim to kao kritiku jer katu da smo mi kritiéari, vidite. Ali, oni u stvari nisu u stanju da shvate moje zapise i moj stav. To nema nikakve veze sa kritikom. Ova eksperimentalna oprema je dosta uspeéna jer sam dobio samo pozitivne rezultate. Svi koji su je kupili i koristili je prihvataju.” Voditelj: ,,Univerziteti Sirom sveta.” Mey): ,,Da, univerziteti, kole, mnogi inzenjeri i fizicari zainteresovani za ovu tehnologi irom sveta. | dalje se prodaje." Voditel: ,1 priliéno je jeftina.” Meyl: Da, mi ne Zelimo da zaradujemo novac. Jedino zaposleni koje imam ovde, neki su studenti, neki rade za mene, svoju platu dobijaju od te proizvodnje. Tako da tu nema nitega za mene, ja ne zaradujem ni cent od toga. Nije mi potrebno a i ne Selim. Jer, ja sam profesor i . Dakle,mene plaéa dréava. Ali to je potrebno kao podr3ka mom nautnom istragivanju. | to je zaista vrlo bitno, velo interesantno, i mnogi liudi to rade. Ono 3to smo uradili kasnije je to Sto smo poku8ali da izmerimo energiju, da bismo pokazali da je 50 milivata ili 100 milivata, veoma niska energija, dovoljna za dobijanje efekata, ali ako Zelite da prenosite energiju, potrebna vam je malo veta energija. Tako je bilo kad smo poteli, 5 vati ili 10 vati, a onda smo izmerili $00 vati i 400 vati i pomerali motore itd. Ovaj sistem imamo u laboratoriji za elektromagnetnu kompatibilnost, EMC laboratoriji, i tamo merimo polja, jer, ako imate predajnik za 400 vati, i postoji motor, motor ve magine, koji se kre¢e, okreée... svi su mislili da éemo imati puno polja koja se Sire, a izmerili su nulu. Nigta nisu izmerili. Predajnik smo stavili u Faradejev kavez tako da elektromagnetni talasi nisu izlazili napolje, a znate da EMC laboratorija meri samo elektromagnetne talase. A oni su iamerili nulu jer su elektromagnetni talasi bili zatvorenii u Faradejevom kavezu, a samo su skalarni talasi izlazili napolje, a njih je koristio motor. Tako da nije bilo Sirenja polja. Ako koristite ‘ovaj sistem na pravilan natin, to znati da skupljate sve 3to prenosite. Nema nikakvog bioloskog. efekta. A to nam je potrebno. Potrebni su nam mobilni telefoni koji koriste ove skalarne talase u individualnoj rezonanciji, tako da nema bioloskih efekata.” Voditelj: ,Jer ono za 3ta danas mislimo da je elektro-smog, u stvari, mislimo da je Hercov elektromagnetni talas, ali u stvari, nije. To je skalarni deo ove radijacije, jer samo to dolazi u kontakt sa telom. Telo ne reaguje na elektromagnetne talase. Tako da bi resenje bilo u sistemima mobilnih telefona samo sa skalarnim talasima, 3to bi znatilo da se oni ne rasipaju i ne nanose Stetu, nego idu direktno i niko nije povreden.” Meyl: ,Da.Prvi efekat je da mobilnim telefonima nije potrebna baterija jer energiju dobijaju bez ice. Drugi efekat je da ako imate posebnu rezonanciju, to je individualna veza izmedu dve krajnje tatke. Jer, ako nekoga pozovem telefonom, delim da pozovem samo tu posebnu osobu, a ne ostatak sveta. Danas imamo polja koja se Sire, ona svuda stidu, stidu do svake spavate sobe, a to im nije dozvoljeno. To predstavija pravi problem zato Sto danas koristimo pogreSan talas za zvanje mobilnim telefonom samo zato Sto smo drugi talas izjednatili sa nulom. Ne razumemo, nemamo potrebno obrazovanje u tom polju. Vidite, 3ta je obrazovanje? Mi imamo posebno obrazovanje 2a inzenjere visokih frenkvencija koji uée kako da umanje buku, to znati skalarne talase, kako da umanje buku kako bi signali postali prepoznatijvi... Jedino ako se smanji buka... Oni dine sve i svasta. Koriste za8titne kablove, koriste impedansu od 50 Oma da bi veza bila savriena ida bi se 5um antene maksimalno umanjio. To je ono 3to oni uée. To znati da buka i deo antene koji Zini skalarni talas predstavijaju otpad za danainjeg inzenjera visoke frekvencif. Aja se bavim objasnjavanjem da je to upravo suprotno. Da je otpad najbolji. | ono &to ja koristim jeste otpad. Vidite, u danasnjoj tehnologiji koristi se elektromagnetni talas koji se iri konstantnom brzinom, brzinom svetlosti. A brzina svetlosti je... ako pomnotite talasnu duzinu frekvencijom, Tako da je to povezano. Ukoliko podesavate, jer morate podeSavati muziku, slike, itd. Ako prenosite informacije na radio ili televizor kako biste videli te slike morate ih modulirati da bi se prenele prenosnim talasom koji je kao kamion koji nosi sa jednog na drugo mesto ono 3to je musteriji potrebno. Ako modulirate signale recimo u frekvenciju FM, onda ste istovremeno modulirali i talasne dugine jer su oba povezana sa brzinom svetlosti koja je konstantna. Dakle, ovo predstavija problem. Jer, ako imate puno informacija, slike, na primer, ‘onda morate prenositi piksel po piksel i liniju za linijom. Na ovaj natin rade nai kompjuteri, proiavode se slike u televizorima, itd. Ali, ovo je veoma loa i veoma primitivna tehnologija. To jete jo8 jednu dimenziju koju treba modulirati.” Voditelj: ,Jer mo%ete modulirati ili frekvencij ili talasnu dutinu." Meyl: ,,Tako je. To znati da imamo jo jednu... | zato 8to imamo jo jednu dimenziju uz to... Nemamo milion ili hiljadu puta vide 2a moduliranje... Ovo je ditava dimenzija. li, drugim retima, to je ono Sto priroda koristi. Jer, ako se setite slike od juée ili jutro8njeg doruéka, Vi se te slike setite odmah, ne prise¢ate je se piksel po piksel i liniju za linijom. Dakle, ovo je paralelna obrada signala, a naa tehnologija ih obraduje serijski. A znamo da je serijska obrada sporija, ne moie se uporediti. Paralelna je dosta bolja i zato ljudi koriste paralelnu obradu signala, obradu slika, itd. | to je mnogo efikasnije. Imamo CPO frekvenciju od 10 Herca, a nasi kompjuteri koriste gigaherce, ali oni nisu tako uspe3no kao mi.” Voditelj: ,Oni se greju. Nama to nije potrebno” ‘Mey: ,Da. Nije nam potrebno. Naem mozgu nije potreban sistem za hladenje.” Voditelj: ,Kada sam pogeo da istraéujem skalarne talase i kada sam otkrio vaie istrazivanje mislio sam da postoji elektromagnetni talas, skalarni talas, sada znamo da postoje dve vrste skalarnih talasa, tako da je ili jedan ili drugi. Ali Vi ste rekli da kada se emituje elektromagnetni talas on je uvek povezan sa skalarnim talasom. Kako ovo da razumemo? Jer, Vi ste rekli da uvek postoje delovi koji jesu skalarni talasi, a drugi delovi su elektromagnetni talasi. Da ih mo%e imati vie ili manje. Ali da su uvek povezani na neki nagin, a kada zamene mesta, nema energije.” Meyl: ,Poznato nam je blisko polje i daleko polje. | postoji neko izmedu, u tom prelazu. Ali, pravimo razliku izmedu bliskog i dalekog polja. Ono 3to se deSava ako imate antenu, je da se u bliskom polju antene proizvode samo skalarni talasi, 100%. Jer znamo te slike, gde se ova polja ‘odvajaju od antene, od dipola... Imam ih u svojim knjigama, na primer u knjizi o prenoSenju skalarnih talasa, jer tu objainjavam ovu tehnologiju. Vidite, ovde se odvajaju od antene...” Voditelj: ,To je iz ud3benika?” Meyl: ,Da, uzeo sam ih iz ud3benika. Koristili smo ga u Skoli, Krimzil. Krim2il je jako bitan ud3benik.” Voditelj: ,Da, ija sam ga koristio u 3koli.” Voditelj: ,Ova slika je jako poznata u svim ud3benicima, jer ona, kao 3to vidite, objaSnjava kako se formiraju ovi vrtlozi i da slede¢i vrtlog gura prethodni, tako da je ovaj talas kao zvutni talas ade jedna vazduina éestica gura sledeéu i one prenose kao uzduini talas. Ovo je isto tako. ‘Ovakvu situaciju imamo u bliskom polju antene. A narotito ako pogledate ba antenu, tamo gde dipol pokazuje da ova polja prelaze iz plusa u minus i ako se nosioci naelektrisanja krecu u dipolu, onda oni proizvode magnetno polje i imamo suprotni polaritet. | vidite, imamo 90 stepeni izmedu elektriénog i magnetnog polja. Kod elektromagnetnih talasa to je nula. Imamo to nna ov9) slici. Ako je elektriéno polje nula i magnetno polje je nula isto tako. Tako da imamo ugao ‘od 0 stepeni kod elektromagnetnog talasa i 90 stepeni kod skalarnog talasa. Tako da smo u stanju da vidimo 0 emu se radi ako izmerimo talas. Mozemo re€i: ,Ovo je skalarani talas, a ovo je elektromagnetni talas.” Sta se deSava na anteni? Ako prenosim takav talas sve do talasne Jednazine, imamo ta dva dela. Na potetku imamo 100% skalarne talase, u bliskom polju, i... u tom prelazu se ne8to deSava. Mine znamo 8ta se taéno de8ava jer imamo meSanje, a u delakom polju, to znati ako je rastojanje veée od talasne duine podeljene sa 2n, to znati Sesti deo talasne dutine, onda se zaustavija, i od te tatke nadalje imamo daleko polje, kazemo, i u10 dalekom polju imamo meavinu elektromagnetnih talasa. Ako je antena dobra imamo 80 ili 90% elektromagnetnih talasa, a ostatak Zine zaostali vrtiozi, ali ti vrtlozi nisu stabilni.” Voditelj: Ali veéina ijudi i dalje misli da mi prenosimo samo elektromagnetne talase.” Meyl: ,,Da, zato Sto nati uredaji zapataju samo te talase. Samo su ti talasi opisani Maksvelovim jednatinama. Ali Maksvelove jednatine ne opisuju blisko polje. Tako da to predstavija problem. A ono 3to se de¥ava u udzbenicima je postuliranje vrtloga oko antene, a onda opisuju svoje postulate. Zaboravite na to. Rezultat je taéan, on predstavija upravo ono 3to su merili. Ali, to je postulirano. Meni ti postulati nisu potrebni jer ja to opisujem mojom teorijom pro8irenog polja i dobijam taéno ono &to su oni izmeril.” Voditel: ,A, realno, Vi ste postavili teoriju objedinjenog polja za kojom svi tragaju vekovima.” Mey: ,Da, ima puno stvari uz to... Ali, dozvolite mi da objasnim 8ta se de8ava sa ovim talasom. Ja ga prenosim, on prelazi u elektromagnetni talas, delovi se raspadaju, delovi su vrtlozi, raspadaju se. Oni proizvode toplotu. Mi to nazivamo Sumom antene, na kraju antenskim gubitkom.A samo onaj deo koji se prenosi od predajnika do prijemnika je elektromagnetni talas. A 3ta se deSava na anteni prijemnika? Onda taj elektromagnetni talas postaje vrtlog jer se reflektuje na kraju dipola, vraéa se nazad, ponovo se reflektuje, itd., i proizvodi vrtlog.” Voditelj: | pretvara se u skalarni talas?” Meyl: ,Mo¥emo re¢i da je taj vrtlog deo skalarnog talasa. To je stojeti talas, kako kaiu nauénici. A ovaj stojeti talas.... jer se on reflektuje, reflektuje, reflektuje, reflektuje, sve vite i vige, vidite, sve vige se reflektuje, i na taj nagin deo energije se reprodukuje i pokreée nosioce naelektrisanja u anteni, a njih moze otkriti moj prijemnik i pojaéati ih, tako sam na kraju u moguénosti da Eujem muziku, koja je modulirana na ovom talasu. Ovo je nagin na koji radi naé sistem. |, ako postoji deo energije koja se Salje, talasa koji se Salje, ako deo njega iz bliskog polja ostaje skalarni talas, a prijemnik ga prima kao skalarni talas..." Voditelj: ,Tako je brie” Mey: ,,Da, brie je. Efekti kao Sto su slabljenje signala itd., mi znamo da oni postoje, ali oni nose iste podatke, istu muziku, i ja mogu da iskoristim i skalarni talas. Nije mi potreban elektromagnetni talas, vidite. Tako da imamo dve moguénosti. Ali skalarni talas, kao 3to kaiete, ‘mora biti br3i od brzine svetlosti, inaée bi se raspao i proizveo toplotu.” Voditelj: A to znati da biste Vi mogli da natinite preokret u radio i TV tehnologiji kori8éenjem skalarnih talasa.” Meyl: Da, kori8éenjem skalarnih talasa.” Voditelj:,,kvalitet slike je savr8en. Ne fali nijedan piksel. | moete izratunati koliko posetilaca, koliko gledalaca, jer moiete videti ko prima...” Meyl: ,Oa, da. Mogu ih izbrojati, kao radio stanica koja koristi predajnik.” Meyl: ,,Da, drugatiji sistem. Sto se tiée plazma televizora, jedan deo razvoja ide u tom praveu danas. Zato 3to oni moraju da koriste viSedimenzionalnu podrSku za proizvodnju tih slika visoke definicije. Imaju toliko mnogo piksela, tako da im je potrebna nova tehnologija koja bi to podriala. Televizijska tehnologija danas je tek zakoratila u mom pravcu. Ipak, to niko ne zna, jer svi mi gledamo te ravne televizore, ali nam nije poznata pozadinska tehnologija. Ja znam o tim tehnologijama jer imam kontakte u Tompsonu, SABA-i ranije, veoma poznatom proizvodatuBry televizora ovde u Svarcvaldu. Donekle znam kako oni rade i mislim da idu u ovom pravcu. Oni treba da idu u tom praveu. Nemaju drugog izbora.” Voditelj: Koji je bio slededi korak u VaSem istraivanju?” Meyl: ,Vidite, ove knjige su potpuno nove. Ova 4 dela. Poteo sam pre 20 godina sa samo dva dela. Prvi opisuje ovaj vrtlog, potencijalni vrtlog. Imam jedan rad, recenzirani rad o problemima ovih vrtlogakoji ce biti objavlien ove godine. Bice pristupagan svima, tako da ga mofete videti na internetu." Voditelj: ,Ko je izdavat?" Mey: Ashton Publishing House. Oni su me pitali, i ja sam glavni urednik.” Voditelj: ,Cestitam.” Meyl: ,Hvala. Ovo je prvi rad. Ja Zelim da pokrenem Zurnal 0 nauénoj tehnologiji vrtloga, to ée biti ime. Zelim da zapotnem ovaj 3umal radom koji opisuje probleme vrtloga. To je deo ove prve knjige. Ona je na engleskom, to je prva knjiga koju smo preveli. Ova knjiga predstavija novo izdanje one iz 1990. godine. A dokaz da je moj pristup ispravan u to vreme bio je taj Sto sam mogao da izvedem Sredingerovu jednatinu, koja je osnovna jednatina u dana’njoj hemiji i kvantnoj fizici. A ta jednazina nikad pre nije bila izvedena zato Sto ju je bilo nemoguée izvesti iz Maksvelove jednatine. Ali je moguce iz prosirene jednatine.” Voditelj: ,| moze se reti da je Maksvelova jednatina poseban deo Vase jednatine? Nije protivreéna, vet je poseban deo, jer su je oni izjednagili sa nulom.” Meyl: ,Da, da. Vidite, u Maksvelovoj teoriji postoji taj problem Sto nema moguénosti formiranja strukture. A mi imamo strukturu. Sredingerova jednatina opisuje strukture, strukture atoma, A ako ste ovaj deo izjednatili sa nulom, nemate nikakve Janse. To je problem koji postoji u danainjoj fizici. A ja sam reSio ovaj problem potencijalnim vrtlogom, i mogu da izvedem tu jednatinu. 1, na kraju, mogu ida je objasnim, vidite. Ako izvedem tu jednatinu iz drugih, ja zvam koje je znagenje te jednatine. Vidite, u danasnjoj fizici ne postoji predstava o znatenju i rezultatima Sredingerove jednatine. Oni kaiu da su nekako... elektroni ponekad ovde, nekad tamo... Ne znam reé na engleskom” Voditelj: , Verovatnoéa polozaja.” Meyl: ,.Da. Oni to tako objainjavaju, jer oni nemaju pravilo o tome odakle dolaze te jednatine. A ako nemate osnovu, nemate nikakve Sanse da objasnite 8ta one opisuju." Vodite|: ,Mi utimo da svetlosni talas mote ima formu i estice i talasa. Kao utenik, uvek sam mislio da tu ne8to nije u redu..." Meyl: To je povezano sa Kopenhagenskim ediktom kada je Nils Bor, rekao, Sto se tiée ovog problema: ,,Mi imamo taj problem to neki mogu da opaze svetlost kao testicu, a neki kao talas..." Fraunhofer, Lenc, itd. A sa druge strane, tu su oni koji je vide kao Eestice. Tako da postoje oba oblika. Ono Sto ja mislim je da... znate da su se svadali, neki su napustili konferenciju i vikali: ,Ja imam doka2", drugi su to ignorisali, pa su drugi tvrdili da imaju dokar, i na kraju... preostali nauénici, kao 3to je Ajnstajn, koji je bio fiziéar polja u svom srcu, ali koji je dobio Nobelovu nagradu za svoju hipotezu, znati, to je kvantum, a jedan nema nikakve veze sa drugim. Dakle, on je preostao, nije imao nikakvu ideju... i... Hajzenberg je rekao: ,Objasniéemo to kompromisom, tako da je na vama da li éete to shvatiti kako treba ili ne, i na vama je da li éete videti esticu ili tala“, Zaboravite na to. To je kompromis. Kakva je stvarnost? Ono o temu ja uvek pritam je da ako imamo jednaginu, kao Sto je talasna jednatina, koja objainjava da2 imamo skalrane talase koji opisuju Eestice... Ako na drugoj strani u istoj jednatini imamo elektromagnetne talase koji u sebi nemaju Eestice, onda ova jednatina to objanjava 100%. Na Jednoj konferencij bilo je naunika i niko nije ni8ta znao 0 Laplasovo) talasnoj jednatini o kojoj se dosta znalo u to vreme. Ja to ne razumem. Hajzenberg, zasto je on prediozio kompromis? Da je on Zuo 2a talasnu jednatinu, taj kompromis ne bi bio potreban. Ako imate pravila u fizici, morate ih prihvatiti. Nemate tu slobodu da kaete: ,Danas je nedelja ili ponedeljak. Danas koristimo jednu jednadinu, sutra drugu...” Nemate takvu slobodu. Uvek imamo pravila jer telimo da se ta pravila prihvate, ukoliko smo otkirili da su ta pravila ispravna. To jest, moraju prvo biti dokazana.” Voditelj: ,Jednostavno reteno, svetlost se sastoji i od estica i od talasa?” Meyl: ,Tako je. Zato 3to talasna jednatina nema odgovor, kao odgovor. Na onome je ko detektuje...” Voditelj: ,Kakav merni instrument koristi?” Meyl: Da objasnim, Interesantno je jer ako koristite detektor kao Sto je Fraunhofer koristio EeSal... Slao je svetlost u taj geSalj i na kraju je video samo talase. Da je deo svetlosti bio sastavljen od éestica pre toga, u tom Ze8lju, gde se formiraju vrtlozi i pretvaraju u talase, ili se lome i postaju talasi, onda vidite samo talase. A suprotan eksperiment je: ako imate fotoaparat visok pritisak, onda vidite... kad svetlost ulazi, ona se umotava u vrtloge zbog visokog pritiska, i tada vidite estice kao liniju. Moiete je slikati, | vidite da one imaju sve karakteristike linije jer su one sad skalarni talasi. Ali to nisu bile ranije, Nas merni uredaj nam odreduje da li éemo videti jedno ili drugo. Praktigni primer je oko... Sunéeva svetlost dolazi kao elektromagnetni talas i taj elektromagnetni talas se prvi put menja kad ude u atmosferu. Deo ovih elektromagnetnih talasa formira vrtloge koji prolaze kao éestice. Oni kre¢u sa Sunca kao fotoni, 100% skalarni talasi, kao antena, zatim se u dalekom polju, u prostoru izmedu Sunce i Zemije pretvaraju u elektromagnetne talase. Elektromagnetne talase je moguée poslati u vakuum, nisu vam potrebne Zestice. Onda, u atmosferi po prvi put, deo njih se ponovo pretvara u éestice, u fotone, i ako imate prozor, imate istu svetlost i spolja i unutra, ali ona je promenila karakteristike jer kada prolaze kroz prozor, elektromagnetni talasi se pretvaraju u fotone. Tako da ne mozete da pocrnite ako ste iza stakla, ali ako niste, moete. Svetlost ima drugatiji kvalitet. To je ono 3to znamo i 3to mo#emo videti, ali to je isto... prozor...staklo... ne lomi svetlost... ona je kao svetlost a njega. Ako ova svetlost dospe do vaseg oka znamo da u oku imamo visok pritisak. Ako nema pritiska, onda ni8ta ne vidimo, slepi smo. Ti..." Voditelj: ,Stapiei i €unjiti u oku koje imamo danju i notu...” Mey: ,Ti 3tapi¢i i Eunjiti su detektor svetlosti. To znamo. Ali oni nisu antena za elektromagnetne talase. Mi nismo u stanju da opatamo elektromagnetne talase, tako da moramo da ih promenimo u vrtloge, 100%. Mi opazamo vrtlog, jer Stapi¢i primaju vrtloge i zatim se oni putem nerava prenose u mozak. To je kao kamera i visok pritisak. To je isto. To je mraéna komora i vvisok pritisak. To je isto. U komori moemo detektovati fotone. A to je ono to mikoristimo..." Voditelj: ,1stiée nam vreme. Koji je bio slede¢i korak u Va8em istrazivanju?” Meyl: ,Ja sam uvek sve efekte posmatrao istovremeno. Moj nautni rad je kao jato riba koje se kre¢e." Voditel |: .Kao vrtlog.”B Mey!: ,,Kao vrtlog, da. Ali polako napredujem. Sada moram da dopunim svoje nauéne knjige. Jer prvo sam poteo sa idejom da napisem samo ove knjige, koje su zbirka materijala. imam ih na ‘engleskom pod nazivom Scalar waves (Skalarani talasi) kao jednu knjigu. Ali ove knjige samo pokazuju slajdove sa jedne strane i opis sa druge. One su za studente, 2a seminare, itd., kao materijal za sluSaoce, i za diskusiju svih ovih problema. To je zbirka materijala, veoma mi je bitna jer mogu da predem, a i zitalac moze da prede, sa jedne tatke na drugu. Ovo je jedna zbirka sa puno ideja. Ima i nekih drugih stvari unutra, izvodenja jednatina iz udzbenika 0 mojoj teoriji polja i Voltove jednatine, koja je fundamentalna jednatina i koja predstavija osnovu mnogim stvarima, kao 3to je Sredingerova jednatina itd. Sve je unutra. Ali nije sakupljeno na dobar naéin. Kako su mi ideje dolazile, poteo sam sa prvom, pa napisao drugu... Druga je 0 energiji, a postednja je o informacijama.” Voditel): Ali sada ste ih sadeli?” Meyl: ,,Da, sada sam ih saeo. Rekao sam: ,Ono ito sad treba da uradim je suprotno ovome. Ne da sakupljam, nego da smanjim, da svedem na minimum, da izdvojim sr¥ svoje teorije, i zato sam obnovio stare knjige. Dao sam im novi naziv, na engleskom bi to bilo ,0 fizici vrtloga, od fizike vrtloga do Voltove jednatine”. To je prvi deo. Ali ima i izvodenja Sredingerovih jednatina. Dalje, imao sam problema sa teorijom relativiteta, AjnStajnovom. Ova bitna teorija ima problem zato 8to koristi brzinu svetlosti kao konstantu. Znamo da je brzina svetlosti umanjena u materiji, moguée da u staklu imamo samo deo brzine. Danas ima mnogo nauénika koji potinju da se trkaju ko ¢e ubrzati ili smanjiti brzinu svatlosti. Smanjili su je na 65 km/h, to je jedan efekat, a na drugoj strani pokuSavaju da je povecaju stotinama puta, vidite. Znamo da to nije dozvoljeno u udZbenicima, ali oni to rade.” Voditel: ,To su uradili u jesen 2011. godine, ali sada su to opovrgli. Veoma misteriozno. Meyl: ,,.Da, tako je uvek. Ne3to se osmisli... pa onda kolege fizitari to ne prihvataju i kadu da je to besmislica. Misle da ée priroda da se ponaSa na natin koji su oni opisali, deSava se upravo suprotno. Bi¢e potrebno da nauée. Polako. Dakle, teorija relativiteta je bitna i sa polazne tatke Je taéna. Ali, to nije teorija za sve, jer je to teorija samo onog to je primetno, onoga 3to mozemo da primetimo, da vidimo. To je vrlo posebno, i nije dovoljino za opis éestica. A sa potencijalnim vrtlogom... jer, sve knjige imaju taj naziv Potencijalni vrtiog, deo jedan, deo dva, itd... Ovaj potencijalni vrtlog pruza moguénost opisa i izvodenja éestica u fizicl. Zato Sto te éestice imaju poseban oblik, posebnu velitinu, itd. A ovaj potencijalni vrtlog predstavija strukturu koja formira efekat koji nam je potreban... da izvedemo ove stvari. A teorija relativiteta je ovo blokirala. Apsolutno. Ja sam dve godine radio, od 1990. do 1992. godine dok nisam postao uspeSan i dok nisam saznao da moram, kao posmatraé, da budem izvan sistema. Ne moram biti deo njega, jer ako se brzina svetlosti menja onda je ne moZete posmatrati jer gledate brzinom svetiosti. | ako sve detektujete brzinom svetlosti dolazite do reSenja kao AjnStajn koji je rekao: , stvarnost je samo ono 3to mogu da opazim, a ostalo éu ignorisati.” Ali ako elite da izvedete éestice, ne mofete to ignorisati. Zato mi je bila potrebna druga transformacija. Lorencove transformacija nije bila dovoljna za konstantnu brzinu svetlosti. | ato sam poéeo sa teorijom objektivnosti. To je bilo neophodno i bilo je jako uspesno.” Voditelj: ,To u principu znati da je Ajnstajn mislio kao vetina, da ono Sto nagim telima ne mozemo da opazimo ne postoji. A Vi kaete da moie postojati i ne8to drugo sto ne moemo ‘opaziti nagim telima i to nazivate teorijom objektivnosti.”“4 Meyl: ,Moj problem je taj 3to to ne mogu da posmatram. Tako da moram da koristim matemati¢ki natin. Ja koristim teoriju relativiteta da bih neSto opisao, a zatim to transformigem u objektivni svet, koji je jedino u matematici opisan, i onda mogu da sve da izratunam i da izvedem, i rezultat moram ponovo da transformigem u naé vidili svet relativnosti i da uporedim rezultat sa izmerenim efektima. | na ovaj nagin mogu da izvedem dosta stare postulirane zakone wfc” Voditelj: Da li je moguée re¢i da je Ajnstajnova teorija rela objektivnosti?” Meyl: Da. Samo poseban deo. Tako bismo mogli re¢i. Ali... za ovih teorija imate teorije transformacije. Kako izvrSiti transformacije ako jedan sistem posmatramo iz drugog, moramo transformisati sisteme. To je ono Sto je Galilej uradio... u situacij.. kada je brzina svetlosti neogranitena, tako da je on to ignorisao... u istoriji to je Galilejeva transformacija, teorija je samo subjektivna teorija, kao to je Njutnova mehaniéka teorija... A zatim je do8ao Lorenc sa Lorencovim transformacijama. Ovde vati uslov da brzina svetlosti nije ograniéena, da je konstantna i ima vrednost od 300000 km/s. Uzimajuéi u obzir ovaj uslov, on je satinio svoje transformacije, a Ajn3tajn svoju teoriju, opisujuéi posledice. Tako da ako postoji kontrakcija dutine, to jest, ako se metar menja, a brzina svetlosti je u metrima u sekundi, pa ako se metar menja, onda se menjaju i sekunde, i to znati da satovi gree. To je posledica teorije relativiteta. | Ja uvek kaiem: ,Obratite painju!” Polazna tatka ove teorije je tatna. Ali posledice nisu taéne ako ‘ovu teoriju koristiteza sve.” Voditelj: ,Ako Zelite da takva teoriju bude objektivna?” Meyl: ,Takva teorija ne mode biti objektivna. To je nemoguée. Ono 3to sam ja uradio je sledete. Rekao sam da moramo prihvatiti da brzina svetlosti nije konstanta. Ona ima posebnu vrednost... I morate da obnovite Lorencove transformacije pod ovim uslovima i onda ete doti do moje teorije. Ovo je samo opis. Sve imate u ovoj knjizi. Ova knjiga se vige bavi fizikom... filozofijom... jer je osnova svega ovoga... na kraju imate pitanje: Sta je to polje?” Voditelj: ,Stanite, ovo je teorija objedinjenog polja?” Meyk: ,Da." Voditel: ,To je genijalno. Svi su tragali za njom..." Meyl: 0a, dosta dugo. Evo je ovde. Naslov kate: Od objektivnosti do ujedinjene teorije, ili teorije svega, vidite. Tako da su ovo sve interakcije, sve pod jednom teorijom. Ovaj drugi deo... ‘on je iz 1992. godine. Ima samo nekoliko novih delova, ali osnovna ideja je stara 20 godina Nakon 20 godina rekao sam: ,Sad mi je ovo potrebno...” Voditelj: ,| pomoéu ovoga Vi ste resill staru raspravu u fizici o tome da li etar postoji ili Meyl: ,Da, ima veze sa tim, jer osnovne jednagine koje imam ovde na koricam: unipolarna indukcija, koja opisuje da su E, elektriéno polje, i magnetno polje, ovde, indukcija B povezani specijainom br2inom, kolikagod da je ta brzina. To moiete objasniti na sledeti natin. ‘Ako imate magnetno polje, kao Sto je magnetno polje Zemije, i ako sedite u avionu ili raketi i kreéete se vertikalno u pravcu magnetnog polja, i imate merna sredstva sa sobom, vi motete da uotite: ,0, evo ga elektriéno polje. Elektriéno polje postoji ako se kre¢em vertikalno u pravcu ‘magnetnog polja, i normalno u odnosu na kretanje, na pravac prostiranja, onda imam elektri¢no polje... u tom praveu". To je ono 3to je Faradej prona’ao uz pomoé svog Faradejevog generatora. On je pokazao da je to taéno, da je to zakon indukcije... specijalni opis koji se zove Ere. AolL\e MOTTA PE SE PTREMIKAMO YECI\KALNO V SHER) TAG, Tol, , TARAVAY AL( Mayer * 4 feta poseban deo Vase teorije15 unipolarna indukcija. Ali, u ud3benicima i dalje postoje nesuglasice da li je ova jednatina vainija od Maksvelove, jer Maksvel je istu stvar opisao na drugatiji natin. On takode opisuje ono iamedu elektritnog polja i magnetne indukcije ali na drugi natin. Postavija se pitanje koja Jednagina je opstija a koja predstavija posebni deo. Danas u udbenicima vecina tvrdi da je Maksvelova jednatina najbitnija i ovo je poseban sluéaj. Ali ima drugih koji tvrde suprotno, kao Sto su Pol... Oni je izvode, a i ja radim isto. Ja izvodim Maksvelovu jednatinu, ili ak progirenu jednaginu koja mi je potrebna, iz ove. Tako da je to polazna taéka i to je najbitnija jednazina. Po ovoj jednatini mi imamo dve strane medalje, a to su elektrino i magnetno polje. Jedno se pretvara u drugo ako postoji kretanje. Dakle, ako imate etar, i znate da su Majklson i Morli pokuSali da otkriju etarski vetar. To je prvenstveno bila Maksvelova ideja. Maksvel je rekao: xZelim da doka%em svoju teoriju.” | na kraju je ovaj eksperiment bio negativan, tako da je Maksvel rekao: ,,Ne, ne, nemojte koristiti moje ime za ovaj eksperiment. Uzmite Mori ili. koje“. Jer se desilo suprotno. On je Zeleo da dokaze svoju teoriju, a desilo se suprotno. pronaili. Ovde imate reSenje. Jer, ako imate elektritno polje, to polje utite na svetlost... taj. uticaj, uzrok poznate vrednosti brzine svetlosti, nazvan je kao etar. To je Maksvel je rekao: ,,Ja ovo mogu da izratunam i koristeci moje jednatine dobijam 300 000 km/s. Ja delim da znam za8to ova brzina postoji. Ja delim da znam uzrok.” Zato je on otigao u Berlin, tatnije u Potsdam i tamo su obavili taj eksperiment. U to vreme Majkison je bio volonter u Potsdamu i on je to odradio ovde u Nemazkoj. Bilo je negativno. Danas to znamo, jer ako postoji elektriéno polje, koje utiée na brzinu svetlosti, i ako se kreéemo zajedno sa Zemijom, okrecemo se oko Sunca, i Sunce se okrete, sve se kreée. Ako imamo kretanje, mi kao rezultat, iz ovog elektriénog polja dobijamo magnetno polje, i obratno, iz magnetnog polja dobijamo elektritno polje. Ako imate etar, koji je elektritno i magnetno polje, i ako se kre¢ete u ovom polju, vi opaiate etar koji se ne krece sa elektritnim | magnetnim poljem, ali su ona promenila svoje pozicije. Iz elektriénog dolazi magnetno, iz magnetnog elektriéno polje, tako da... \Voditelj: , Kao u toplom vazdugnom balonu, ne ose¢ate vetar jer se krecete sa njim.” Meyl: 0a, kreéem se sa vetrom. Ali, vidite, ovo je jedino objasnjenje koje tatno objaSnjava za8to oni nisu mogli da izmere etar. Ali, znate Bredlijev eksperiment. On je pokazao da ako posmatrate druga tela na nebu, moiete videti te efekte, koji se ne mogu uotiti na Zemiji... za laboratorijskog nauénika... Vidite u gemu je problem... To je... Na kraju... Moderna fizika je filozofija." Voditelj: ,,Vi ste dokazali etar. | ono 3to je vrlo fascinantno je Sto ste reklil da mo¥e postojati materijal... uvek mora postojati materijal, koji je etar.. bratno, da je moguée da etar nije materijal.“ Meyl: ,,Da. Jer, moje misljenje je da je etar polje. A polje moie postojati bez materije, svetlost moze da sija u vakuumu, gde nema éestica.” Voditelj: ,A to se slaze sa onim Sto kaiu ezoterigari da prvo nastaje misao, pa zatim materija.“ Meyl: ,,Da. Ako pogledamo to pravilo koje je bilo prvo, polje uvek mora da bude prvo, pa onda materija. Tako da materija... Pa, to je stara rasprava izmedu fizitara polja i kvantum fizi¢ara. Koji Je prvobitni efekat? Da li je to polje, jer znate da sve dok Maks Plank nije pogeo sa kvantum efektima koje je razvijao, imali smo samo fiziku polja. Polje je bilo sve. Polje je bilo prvo, itd. Ali, ‘onda, posto je fizika polja izjednatila esticu koja formira strukture, potencijalni vrtlog, sa nulom, oni nisu mogli da opisu éestice. To je bila glavna greska koju su potinili fiziéari polja. A jer16 rezultat toga je bio da su drugi, kao Maks Plank, opaiali kvantum efekte, a posledica je bila ta da je rekao: ,Ako ti, fiziko polja, ne mote opisati ono Sto sam ja pronaao, nisi nam potrebna.” ‘Onda su krenuli sa kvantnom fizikom i pokuali su da sve efekte opisu kao kvantne efekte. Sve efekte polja, kao 8to je gravitaciona sila... Rekli su: ,Potrebni su nam gravitoni*, itd... Hipoteze, svuda... To je ono Sto rade i danas. Jo uvek.” Voditel: ,Ali, oni to ne mogu stvarno da objasne.” Meyl: ,Da. Jer su postulirali ono Sto dele da objasne. To je nemoguée. Ali, vidite problem. Ja sam rekao: , Ako ja sad dodam ovaj potencijalni vrtlog u fiziku polja, onda mogu dati objanjenje.” Ali rezultat je... imam to u svojoj prvoj knjizi.. da, ako se Sredingerova jednatina mote izvesti iz teorije progirenom polju, onda sve ove Eestice koje su opisane Sredingerovom jednatinom, moraju imati strukturu vrtloga. Iz tog razloga sam napisao tre¢u knjigu o vrtlozima polja do fizike elementarnih éestica. To je naslov. Od ovih vrtloga polja koji se formiraju potencijalnim vrtlogom, sa pritiskom sa svih strana, iz svemira... tako da jedina struktura koja moze opstati i ostati stabilna jeste lopta. Zato oni imaju velidinu lopte. | te lopte, umotava se kao vrtloina lopta, kreée se ka unutra, rotira se, itd... Ali, to je vrtlog, vrtlog polja koji se kreée oko jedne tatke koja je centar vrtloga. A znate da u centru vrtloga nema vetra. Ovde je brzina svetlosti jednaka nuli..jer.... braina svetlosti.. 3to je ve¢e polje manja je brzina. To je ono &to znamo jer ‘mozemo proizvesti soziva, da smanjimo brzinu svetlosti. Ako sve linije polja idu u centar, onda je polje u svom centru bezgranitno, gdegod on bio. | to znati da je brzina jednaka null. | zato ove lopte postaju stabilna materija... jer su one stabilne...” Voditelj: ,Jer je brzina nula.” Meyl: ,Jer je brzina nula. Ali samo ove lopte imaju tu karakteristiku. Elektromagnetni talasi je nemaju. Ali, ovo je samo umotan elektromagnetni talas, ni8ta vie. Tako da je cela materija, ono 3to mi nazivamo materijom saginjena od vrtloinih lopti Voditel: ,,5to se podudara sa onim 3to drugi kazu da je ceo univerzum hologram. Meyl: ,,Motete ga nazvati hologramom, da. Ovaj proton na naslovnoj strani, koji se sastoji od dva pozitrona, pozitroni su antimaterija a elektron ih dr2i u sebi... unutar ovog elektrona imamo pozitrone, 2 puta plus, jednom minus. Ako pogledate raspodelu ovih polja, saznatete da na kurvaturi ove éestice ne postoji polje. Znate za problem da ako imamo protone u jezgru elementa, oni su istog naelektrisanja. A ako imamo isto naelektrisane éestice, one se unite. Zbog toga imamo veliku razliku izmedu teorije i prakse i onoga Sto oni mere. Ova razlika je problem, pa su fizitari rekli: ,Dobro. Mi postuliramo jaku interakciju koja popunjava ovu razliku." Voditelj: ,To je samo postulirano?” Meyl: 0a, samo postulirano. Meni to nije potrebno, jer ako izratunam polje ove testice, saznaéu da ovde polje ne postoji. Ono na kurvaturi iznosi nua, Mogu da ih stavim jedan do drugog i oni ée se sloziti. Tu postoji potesko¢a jer se oni okreéu... pa da ne dode do sudara.Ovo okretanje znaéi da samo odredene taéke mogu da se uklope, i ponekad su mi potrebni neutroni kako bih to optimizirao. Prvo pokuSavam da izratunam sve éestice. Ovaj proratun je savrien jer moram da nadem... Ovde imam rezultat izmedu izmerenog i izratunatog i vidite da sve éestice koje poznajemo, mioni, pioni, itd... Sve ove Eestice daju skoro isti efekat, ili skoro isti rezultat... Ali ono 3to je pravi dokaz, je da ako postoji skok od jedne do druge i ako nema éestica izmedu,v7 la izraéunamo éesticu izmedu, a oni nisu nista ni izmerili. To znati da onda nismo u moguéno: sam ja proratunao sve izmerene rezultate. Oni se taéno uklapaju. Ovo je zaista Voditel: ,Ubedljivo.” Mey: ,.Da, to je pravi dokaz. | na kraju, ja sam samo proraéunavao ove strukture za koje sam rekao da mogu da postoje... i nisam znao koje osobine... mogao sam jedino da ih proraéunam, mogao sam da kage da one imaju taj i taj spin, takvo i takvo naelektrisanje, tu i tu masu, itd. ‘Mogao sam da proraéunam sve te osobine, a onda sam pogledao tabelu i pronasao sam ih. I sve se potpuno slagalo, 100%. A kvantna fizika... oni sanjaju o negemu takvom.” Voditel: ,Tako da su Sokirani?” Mey: Da, nisu nam potrebni, Ako motete proratunati te Zestice, nisu vam potrebne te magine vredne milione i milijarde evra. To nije potrebno. A nisu nam potrebni ni svi ti fiziéari, oni mogu da rade ne8to drugo, jer vi moiete da vritite proragune za svojim stolom i nije vam potreban veliki kompjuter. Moiete to ruéno da radite, vrlo je jednostavno. Jer imate samo ove vrtloge, i potrebno je izraéunati te vrtloge, kako se oni uklapaju... Vrlo jednostavno. Voditelj: ,Po mom mi8ljenju Vi ste genije.” Meyl: ,,Pa, ako ne8to ispravno uradite... Dakle, u to vreme, kad sam izratunao elementame Eestice po prvi put Zeleo sam da izragunam uzrok ovih elemenata, pa onda i ceo atom. To je bilo sledeée, atom, hemija, itd. Tako da na kraju... ako ovo mogu uspeno da izraéunam, to znati da su mi potrebni samo proton, neutron i elektron, znati samo nekoliko éestica, moida i neutrino, kako bi se objasnilo raspadanje. Zatim, sa ovim rezultatima trebalo bi da mogu da izraéunam i ostale. Voditelj: ,Sve do Ijudskog tela, koje je kao kompjuter.” Meyl: ,Da. Zato sam ove godine poteo da pigem ovaj Zetvrti deo... Voditelj: ,Naslov?" Meyl: ,0 fizici jezgra i fuzije do nanotehnologije. Potinje se od jezgra, zatim ide celi atom... fzika atoma... U ovoj knjizi pokuSao sam da proraéunam sve te... Stao sam 1992. godine jer sam tada dobio nagradu od grupe za elektromagnetnu kompatibilnost u Nematkoj, EMC, EMC tehnologija, to je bilo ime, i dobio sam nagradu za prve knjige, i zato sam poéeo sa onim u emu sam bio uspeSan. To je normaino, jer ako imate uspeha u EMC-ju, onda potinjete sa EMC-jem. Danas uspeéno opisujem DNK kao magnteni talas, skalrani talas, jasno je da idem na svetske konferencije, da objasnjavam te stvari, objavijujem... Voditelj: ,Konferencije o DNK?* Meyl: ,O DNK. Oni kojima se svida moja teorija, kojima je ona potrebna za nauti prijatelj. A ostali... oni se i dalje svadaju..., Voditel: ,Ljudi iz sveta biologije nisu mnogo upoznati sa svadama u svetu fizike?* Meyl: ,Da, jer oni misle da se fizika bavi drugim temama, da nema veze sa DNK jer to nije njen predmet istrativanja. Oni se bave apsolutnim vrednostima, problemima konstantne brine svetlosti, svi ti problemi. To je ono o emu oni raspravijaju... Koje su magnetne monopole otkrili i razvili, kakve su posledice... To je ono o Zemu oni raspravijaju. Dosta se razlikuje. Moja teorija utige na sve delove nauke. Utite na sve. Hajde da kazemo nesto o jednatini koja se nalazi u ovoj knjizi, Tu se nalazi dobro poznata jednatina koja kaze da je eletritno ili magnetno polje normalno u odnosu na...” Voditelj: ,,Sta znagi to normalno?”ObRATNNO SopkeHERIE Meyl: ,Ne, ne, izvinjavam se, proporcionalno. Ono je proporcionalno onome 3to se dobije kada se jedan podeli rastojanjem na kvadrat. Ovo je dosta stara jednatina, ili pravilo. Toliko je staro da nema ime. Ne postoji ime onoga koji ju je osmislio. Ugiavnom se pravilo zove po onome koji a je smistio, kao na primer, Hercov talas, itd. Ali ovde ime ne postoji. Ovo je zakon rastojanja na kvadrat.” Voditelj: ,Koja nam je poznata iz radio talasa...?” Meyl: ,,Da, ova jednatina je dosta dobro prihvatena i mote se objasniti veoma jednostavno. Toliko je jednostavna da je i Njuton znao za nju, i u drevna vremena Grcima je bila poznata. Ako imate neki izvor, ako je taj izvor recimo izvor svetlosti ili izvor elektromagnetnih talasa, radijacije, itd. Onda ta polja koja se Sire iz izvora su istovremeno na kurvaturi lopte. Ta lopta postaje sve veta i veta i kurvatura postaje sve veta i veta. Kurvatura je 4nr’. To znati da sa kvadratom polupretnika... linije polja su raspodeljene oko kvadrata polupreé! Voditelj: ,Za8to je velitine lopte?” ane Meyl: ,Jer je potrebno isto vremena da bi se stiglo do svake tatke na toj lopti. Tako da te linije polja mofete rasporediti po povrSini, i ako se povrSina povetava...” Voditelj: ,Kao kad bacite kamentié u vodu?" Meyl: ,Znamo za ovaj zakon i prihvatili smo ga zato Sto..." Voditelj: ,Lako se opata.” Meyl: ,Lako se opata. Lako se obja8njava... To je trigonometrija... u matematici... Ako smo ivatil | ovo pravio, da pesto utal med rstoana i pol, ‘onda moramo da prihvatimo 10 pravilo, ako pravilo posmatramo sa suprotne strane, sa druge strane.” Vodite\j: , Objektivno.” Meyl: ,,0a. To je ono 3to ja... ne dozvoljavam fiziéarima. Kada kau da se ovaj zakon mode prihvatiti samo sa jedne strane. A morate ga prihvatiti i sa suprotne strane. To nati da nam polje pokazuje Sta je metar... Ta proporcija... Ako se polje menja... to mode biti reakcija na to Sto se daljina od centra, od izvora, povetava... Ali, moZemo reéi i suprotno. Ako ne znamo gde je izvor, velitina, t}. §ta predstavija jedan metar, zavisi od polja, Sta to znati? Ako je polje... polje je na etar, rekao sam Vam. Ako nam polje govori koliko je jedan metar, onda polje uzrokuje i metar u sekundi, odnosno brzinu, onda je polje takode i uzrok brine svetlosti. Da damo jedan Imamo zvezdu koja sija, vidimo svetlost, ielimo da detektujemo svetlost mernim uredajem. Znamo da zvezda, svetlost ima brzinu svetlosti, ali se sama zverda kre¢e, recimo, polovinom brzine svetlosti. Ako se zvezda kre¢e od nas onda imamo brzinu svetlosti minus polovina brzine svetlosti, i to bi iznosilo polovinu brzine svetlosti. To je ono to bismo morali da detektujemo. Polovinu brzine svetlosti. Sve do Galilejevog pravila, Galilejeve transformacije. Ali ‘ono 8to detektujemo je brzina svetlosti. Ako se zvezda kreée prema nama, imaéemo jednu ipo brzinu svetlosti, ali detektujemo brzinu svetlosti. U Zemu je problem? Problem je... Ako imate isti efekat u vou, ako se u vozu krecete brzinom od 5 km/h u smeru kretanja voza, a voz se kreée brzinom od 100 km/h, onda imate 105 km/h, u poredenju sa okolinom van voza. A ako idete u suprotnom smeru, imate 95 km/h. Znate da je ovo pravilo, koje je pronasao Galilej, taéno. Ali, Sto se tige svetlosti, ono nije tazno. Problem je: 8ta je detektovano? To je problem indenjera koji meri svetlost. On svetlost meri u polju svoje okoline. To znati da ako je svetlost bria ili sporija, promeniée se i njegov uredaj. On meri svoj uredaj. Jedino ako promenilo, uredaj bi pokazao vecu vrednost. Ali pove¢ala bi se i brzina svetlosti promenila na isti19 natin jer se metar i metar u sekundi menjaju na isti natin. Onda merite svoj merni uredaj. Dakle, brzina svetlosti je 300000 km/s, samo zato Sto mi kaemo Sta jedan metar i jedan sekund predstavijaju, zbog nage definicije. Mi ne merimo Sungevu svetlost, mi merimo svoj merni uredaj. To je problem. Brzina svetlosti nije konstantna u prirodi, ona je konstantna u merenjima. ‘Ako je tratimo, ne vidimo je jer... mi gledamo u brzinu svetlosti, i ne vidimo... Ako koristimo merni uredaj, metar, onda merimo jedan metar, jer ako se jedan menja, menja se i drugi. Tako da imamo dosta razlitito videnje... | ako pogledamo éestice, znamo da ako se neutron raspada, on se raspada u proton i elektron, a elektron je veti nego 3to je bio neutron. Kako taj veliki elektron dolazi iz tako malog neutrona? Zato Sto je polje unutar neutrona mnogo vi8e i ono smanjuje velitinu elektrona, pa se on uklapa. To je savreno. Vidite, ova jednatina, ovo pravilo, je tako fundamentalno, a danaénjifizitari ga ignori8u, | to je problem. Ako ne prihvatamo zakone ‘onda nam oni nisu ni potrebni. Ili ako kafemo da ovaj zakon u sebi sadréi druge zakone koji objainjavaju koji zakon treba da vaii u ovom ili onom sluéaju... znate, oni to rade, tako da imate liste gde je ovo pravilo ispravno i gde nije ispravno. Zaboravite na to. U fizici imamo pravilo koje moramo da prihvatimo i koristimo. Dacu jo8 jedan primer. lzraéunao sam... Ovde imam puno primera. Citava knjiga je puna ovih opisa. Datu jo8 primera. lzraéunao sam, u ovim uslovima, cela jezgra... Jezgro helijuma, sve te estice. | dalje dobijam tagnu velitinu ako izratunam jezgro atoma... sumpora, silicijuma, itd. | dalje dobijam tatnu veliinu... kalcijum, ovo je magnezijum... Dobijem tagnu veliginu, Dakle, to je savrfeno. Zatim pokugavam da izratunam polupretnik Eitavog atoma. Imamo ovaj efekat. Sto je veci atom i ima vise protona, elektrona i neutrona, to postaje manji.U fizici nije poznato za8to se ovo deSava.” Voditelj: ,Znaju da se deBava ali ne mogu da...” Meyl: 0a. Mogu da izmere, i znaju da se deSava skok ukoliko postoji nova orbita... u redu, imamo taj skok... ali potinje dosta velikom velitinom i onda se sve vise smanjuje. Sto vise éestica ima, Voditelj: , To je paradoks." Meyl: ,Da, paradoks. Ali sada znamo. Sto vite éestica imamo, to su polja jata, jer jedno umanjuje drugo, | ako su svi zajedno, jedna éestica umanjuje drugu, tako da 3to je vie Eestica u atomu, on postaje manji. Zbog polja. | mogu da izraéunam... Proragun se nalazi ovde, na ove dve strane. Ali, u ove jednatine mofete stavit.. evo ih ovde... mozete da stavite ovu tatku i dobijate upravo ‘ono Sto su oni izraéunali. I ja samo to dokazao... ovim ovde... jonima. Jer ako dodate elektrone... ili ih izostavite... onda postaje mnogo vei, ili manji, i menja velitinu, a ovi joni se i dalje mogu izratunati istom jednatinom, i tako dobijate taéne vrednosti.” Voditelj: ,| to se slade sa onim Sto su eksperimenti veé pokazal Mey: ,.Da. Ova knjiga pokazuje da sam ovo pravilo, koje koristim i u ostalim knjigama, izveo teorije objektivnosti. | uvek se vratim na ovo pravilo. Ovo pravilo je zaista fundamentalno. Daéu jo8 jedan primer, koji je veoma bitan. Ako Zemilja prolazi... Da kaiem da Zemija prolazi pored ‘Sunca, Sunéevim sistemom: ,Zdravo, Sunce. Drago mi je da te vidim. Izvini, nemam vremena da ti ka¥em dovidenja i Zelim da nastavim pravo." Nema Sanse da se nastavi pravo zato &to je Zemija u polju Sunca, i ako je Zemija stigla do Suntevog polja, defava se nesto sa brzinom. ‘Sunéana strana, za vreme odbanice, je bliza Suncu nego Sto je to tamna strana. To znati da je za vreme obdanice brzina u metrima u sekundi manja nego za vreme noéi. | ako je brzina manja danju..20 Voditelj: ,Brzina kojom se Zemija okrece?™ Meyl: ,,Ne okretanja, nego kretanja kroz svemir. Ako je brzina na tamnoj strani veéa, onda se Zemlja okreée oko Sunca. To znaii..." Voditelj: ,To nije gravitacija?” Meyl: Hvala, Zato 8to.. Nema gravitacle. To Je samo utica| Suncevog polla na brzinu Zemie. Gravitacija je samo... koristan opis. Nista vige od toga. U stvari, mi mozemo da je iskoristimo. Mi oseéamo te sile, da, ali nema nikakve sile. U stvarnosti nikakva sila ne postoj. To je samo uticaj Sunca. To znati, kad vrsimo proratune, da imamo silu inercije i silu gravitacije. Jedna je kao druga. | onda... Zemija prati tu putanju oko Sunca. Ali avde imamo drugaéiji aspekt. Ima jo8 aspekata koje moramo uzeti u obzir, jer, ako je danju polje vege nego notu, onda je metar manji. To znati da su mi cipele manje danju nego notu, ali to nije problem, zato to...” Voditelj: ,| stopalo se smanjuje.” Meyl: ,To znati da, ako se Zemlja u ovom sistemu okre¢e oko svoje ose, iz dana u noé, onda mi stalno prolazimo kroz to kretanje. To kretanje znai da Zemlja die izmedu dana i noéi. Interesantno je da je osnivat fizike polja, Ruder Boskovi¢, ovo opisao u svojoj knjizi, ak 1755. godine. Ovo je njegova slika, imam je na svojoj knjizi, na engleskom je naslov ,Self- consistent Electrodynamics” (Dosledna elektrodinamika), a ovo je Ruder Bo8kovie iz Hrvatske. On potize iz Dubrovnika u Dalmaciji. On je bio sve8tenik u svoje vreme i oti8ao je u Rim kao profesor, ali je kasnije imao sukob sa crkvom, to je jasno, zbog svojih ideja. Pre8ao je u politiku. Njegov grad, Dubrovnik, se 2va0 Raguza u to vreme, i to je bio slobodan grad, kao Venecija. Oni su bill konkurencija. On je predstavijao Raguzu Sirom sveta. Dosta je putovao. Ostvario je kontakt sa Njutnom, i ono Sto ne znamo je to da je zbog BoSkoviéa Njutn postao poznat.” Voditelj: ,Kako?” Meyl: ,,On je reko: ,Ovo je matematicki sistem i on je savren", savréen opis, ali je dodao: ,To nije sve, zato 3to Zemija di8e, jer se Zemlja okre¢e u Sunéevom polju’, ali mi nismo u stanju.. tako opisuje u svojoj knjizi iz 1755. godine... Mi nismo u stanju da izmerimo to disanje zato 3to smo mi od iste materije kao i Zemija. Potpuno savréeno. Njegova Knjiga je bila na latinskom. Zvala se De Spatio et Tempore, ut @ nobis cognoscuntur. Na engleskom je About Space and Time ‘and How We Are Observig It (O prostoru i vremenu i kako ih mi ). Ovaj naslov pokazuje... ‘Ovo bi mogao biti Ajn3tajnov naslov... prostor i vreme i kako ih mi posmatramo. SavrSeno. Ovaj Eovek, ovaj fiziéar je bio prvi koji je u svojoj knjizi opisao osnove moje teorije objektivnosti. Ali on nije bio tako uspeSan ka Voditelj: , Niko nije tuo 2a njega.” Meyl: ,Ruder Boskovié je bitniji od Tesle u svojoj zemiji jer... On je bio nautnik, nautnik teoretiéar dosta pre Tesle. Testa je bio eksperimentalni nauénik. Voditelj: ,Nije nam ostalo jo3 mnogo vremena. Koji su Vam dalji planovi?* ‘Meyl: ,| dalje Zelim da idem dalje sa ovim knjigama... Jo uvek nisam opisao sve Sto ima veze sa ovim efektom polja na metar. Sledeéa knjiga ée imati naslov... Siindenfall (Pad goveka)..." Voditel: ,.. dosta je te¥ak ovaj izraz... 0 grehu...” Meyl: ,Jeste. Tu se radi o sukobu izmedu fizike i Velikog praska. Natin na koji se danas ‘objasnjava Veliki prasak je u suprotnosti sa fiziékim jednatinama, Zelim da skrenem painju na to." Voditelj: Da li ste mogli da objasnite kakav ¢e biti sadriaj Vase slede¢e knjige?” isto hul Vac Yas VA OTM A2 Meyl: ,,0a, Selim da prigam o Velikom prasku, narogito o sukobu izmedu stavova o Velikom. prasku i pravilima fizike. Objasnio sam uticaje polja na rastojanje, na metar, 3ta je jedan metar i 3ta je brzina. Postoji uticaj. To znamo. To smo prihvatili. Ovo je bitno pravilo zato 8to... znamo to iz pravila o rastojanju na kvadrat. Ovo pravilo... ako gledate sa druge strane to znati da polje opisuje Sta predstavija jedan metar, da utiée na to kako vidimo nebeska tela itd. Ako pogledamo nau galaksiju, znamo da se te galaksije polako smanjuju. Sva ta nebeska tela, zvezde, kao i nase ‘Sunce, kreéu se... kao jato, kao neko jato prema centru galaksije, a to je crna rupa.” Voditelj: ,Zato je nazivaju Crnim suncem?" Meyl: ,.Da. Ja ne prihvatam sva ta obje’njenja, ali znamo da se crna rupa uvek nalazi u centru Balaksije. Po mom mi8jenju postoji kretanje, sve zvezde se kre¢u, na kraju upadaju u Cru rupu, uhvaéene su okviru Svarcvildovog polupretnika, tako da se ubrzavaju, postaju sve brie, citava materija, tako da u odredenom trenutku dostignu brzinu svetlosti, i, ako se jo8 vise ubrzaju, imaju brzinu koja je veéa od brzine svetlosti, Sto je za materiju nemoguée, to znamo. Ali, ako se materija menja u veliginu neutrina, onda ima Sansu da ponovo izade iz crne rupe. Tako da... ta neutrino radijacija, koja zrati iz crne rupe, koja je najveti izvor neutrina u naSem univerzumu, to znamo... Voditelj: , Mora da je tako jer je on br3i od svetlosti. U suprotinom ne bi iza8ao.” Mey: ,.Da. Jer svetlost je uhvaéena. U suprotnom crna rupa ne bi bila crna, Samo Eestice koje imaju osobine neutrina imaju anse da izadu iz crne rupe. Ta osobina je... oni imaju naelektrisanje, oni su plus i minus... ali, u proseku, naelektrisanje je nula. To je samo oscilacija oko te taéke koja je nula. Mozemo reti da je proseéno naelektrisanje nula, ali stvarna, srednia vrednost nije nula, Ako Zelite da izmerite, morate pratiti te oscilacije, a na8i merni uredaji to ne rade. Isto je i sa masom. Ako je to elektron, slede¢i put ée biti poritron, k da je u proseku i masa nula. Proseéna, ne efektivna vrednost, koja je drugatija. Ako bi neutrino jednom bio elektron... uhvaéen... moda ée slede¢i put biti antimaterija, i onda ée biti ubrzan, tako da se na a ea neutrino Siri z eme rupe. | fa radijacja neutrina Interagule sa zvezdama, \ Zvexde ko iciju kao izvor, izvor energije. Ako jezgro Sunca, na primer, aaa adfacom, ands SETS unutrs Oolave tna ‘taj model ali..." Voditelj: ,Uzecemo ga 22 sledetiintervju. Sad samo predstavijamo o emu ¢e se raditi u novo} Meyl: ,Da. Svezde koriste tu radijaciju za sijanje. Ako se neutrino menja u pozitron znamo da je efekat taj da dobijamo svetlost. Ako se menja u elektron, raste, znamo da Sunce raste, postaje sve veéa lopta, nekako. | tre¢i deo, koji se ne koristi ni za sijanje ni za rast... 2a usporavanje, all Jo8 uvek ne do brzine svetlosti ili do vrednosti manje od brzine svetlosti koja je jo8 uvek u neutrinu, ali slabom neutrinu kako ga mi zovemo. To se zove radijacija solarnih neutrina. Ova solarna radijacija dolazi od Sunca na Zemiju i na ostale planete u Sunéevom sistemu, i Sunce pomotu ove nevidljive radijacije pruza energiju planetama. Jer, Zemlja je vrlo mala... i jaka radijacija, koja je dosta bréa od brzine svetlosti, hiljadama ili milionima puta bria... Ona je prejaka za Zemiju jer Zemilja je jako mala, tako da ona prolazi pored Zemije bez ikakvih efekata. Ali slaba radijacija sa Sunca uti¢e na Zemlju..." Voditel: ,Slabi neutrini?” Mey: Da, slabi neutrini. Zemija ih takode koristi, raste, sija... Ako napravite bu8otinu u Zemijil ako imate zemijotres ili vulkan, onda vidite da unutra ima svetlosti, ali zbog kore ona nije2 a. | treéi deo je radijacija koja dolazi sa Zemije na kraju, a to je radijacija Zemije. To je neutrinska radijacija, veoma slaba, koju mogu da koriste biljke i ljudi kao energiju, kao izvor energije. Ovako ja objainjavam to kretanje materije kroz galaksiju koja predstavija jedan krug »Pojedi i budi pojeden* Voditelj: ,Kako se ovo vezuje za Veliki prasak?” Meyl: ,Ako pogledamo, videéemo da se velicina gitave galaksije smanjuje. To znamo po drugim Balaksijama koje se isto ponasaju. Ako se kreéemo prema nekoj tatki | ostale zvezde se krecu prema istoj tacki, tako da znamo da se rastojanje od nas, od Sunca, do slede¢e smanjuje. To znamo. Ako ovu situaciju posmatramo u odnosu na Doplerov efekat, znamo da ako dva tela prilaze blige imamo plavi pomeraj, a ako se rastojanje povetava dobijamo crveni pomeraj. Motemo posmatrati...” Voditelj: , Promena frekvencije svetlosti.” Meyl: ,Mozemo da kazemo da se rastojanje smanjuje ili povetava. Ako znamo da se rastojanje ‘smanjuje, ono 3to bi trebalo da opazimo je plavi pomeraj.” Voditelj:,Ali mi vidimo suprotno.” Meyl: Ne. Zvezde, ostale zvezde iz nae galaksije... mi nigta ne vidimo. Ne vidimo ni plavi pomeraj ni crveni pomeraj. Mi kaZemo da su to fiksirane zvezde. Posmatramo ih kao fiksirane 2verde. Ali, sa druge strane, mi taéno 2namo da se rastojanje smanjuje, tako da bi trebalo da vidimo plavi pomeraj, ali ne vidimo plavi pomeraj. Zbog éega? | zato sam Vam objasnio da ranije... ato Sto... polje sve vige raste. Polje iz centra galaksije, koje citavoj galaksiji pruta energiju... to zna@i da zvezde sijaju samo ako su pod uticajem te gine rupe. Kad bih iskijutio crnu rupu one vi8e ne bi sijale niti rasle. To znati da ako smo svi pod 7 cajem crne rupe, onda crne rupa ima najveée polje i mi smo u tom polju, a to znati da su i ostale zvezde nageg sistema, nae Balaksije, u istom polju. Dakle, ako polje sve vige raste, svetlost postaje sve slabija. Tako da svetlosti treba vile vremena da dode do nas. Ali rastojanje se smanjuje. Tako da je jedan uticaj nadoknaden drugim. Tako da je na kraju ne mo%emo videti. Kafemo da su ove zvezde fiksne 2ve2de, ali znamo da se treba uotiti plavi pomeraj. To znati da ako naa situacija, ako se polje u ‘naj sredini povetava, ako je to raziog zbog koga ne vidimo plavi pomeraj, mi, kao posledicu, ‘moramo videti crveni pomeraj kroz ostale. Ako je rastojanje konstantno, éak iako je rastojanje konstantno, Jer, naa situacija se menja, polje se povetava, to znati da je toj svetlosti sa tih iz drugih galaksija potrebno vise vremena da dode do nas, ali to ima veze sa nasim poljem... na’eg sistema detektovanja i nasih posmatrata. Crveni pomeraj nema nikakve veze sa rastojanjem do zvezda. Crveni pomeraj, koji je obja8njen kao razlog ili uzrok Sirenja, Velikog praska, kao Sto smo utili. To je besmislica. Jer, ako ste prihvatili da ne vidimo plavi pomeraj, morate prihvatiti crveni pomeraj, razumete? Ne moiete reci da je danas ponedeljak, mi to prihvatamo, a sutra je utorak, to ne prihvatamo. Ono 3to ovi fiziéari rade je suprotno onome sto nautnici mogu da rade, 5to im je dozvoljeno da rade, 3to treba da rade.” Voditelj: ,Da li Vi imate predstavu o tome Sta je stvarno bio Veliki prasak?” Mey: ,.Nije ni postojao.” Voditel: ,Nije bilo Velikog praska?” Meyl: ,Nije bilo Velikog praska. Vidite, ako sve 2vezde pokazuju crveni pomerai, u proseku, rekao bih da je uzrok to Sto se mi menjamo, nag sistem se menja. Zato me nazivaju ,Kopernikom iz Svarcvalda”. To je moja titula. Kopernik je rekao: ,,Mi nismo u centru univerzuma. Mi smoKOPER LK, samo njegov deo i ako se univerzum men| se menjamo sa njim.” Mi to ne modemo videti “Tale ans Ne fe Vopermicuradio Ys radi toa Fates Ako ave averde pokanuju crveni pomeraj, moramo prvo uzeti u obzir nagu situaciju, jer mode biti da se naga situacija menja...” Voditelj: , Sve 2vezde izvan nage galaksije...” Meyl: ,Tako da to treba uzeti u obzir. Sa studentima diskutujem o sledeéem. KaZem im: »Pogledajte. Postoje neke zvezde koje nazivamo pulsarima. One pulsiraju, nekada su mraéne, a nekad svetle, pa opet mraéne... One imaju neko kretanje, skupljaju se, a ako se Sire postoji svetlost, pa se onda ponovo skupljaju... | ako bi mi, na naioj Zemij, bili deo takve zvezde, mi bismo imali isto kretanje. To znati da bi vidljivo rastojanje do zvezde uvek bilo isto. Jer, ako se kreéemo prema njoj... zato sto je zvezda smanjena, sve se smanjuje, i ne mokemo je videti. Ako merimo, mi uvek merimo isto rastojanje, mi ne mo%emo videti da je naga centralna zvezda pulsar. Ali ono Sto mo¥emo videti je to da sve zvezde u nafem okruienju, na nebu koje vidimo, trepere na isti natin. | Sta fizitar sa nae planete kaze? On kaze: ,,0, one komuniciraju jedna sa drugom. Sve imaju isto migljenje pa zato trepere. One su veoma inteligentne. Na nasem nebu Postoji inteligencija.“ A zaboravio je da je to on sam. Dakle, ima tih fizi¢ara, fizitara kao Srednjeg veka, svuda medu nasim nauénim osobljem. Rekao bih da je vecina nasih fizicara ostala Srednjem veku. Zaboravili su da je Kopernik rekao da moraju da promene svoje gledite. A oni mere samo svoje merne uredaje. Oni ne mere stvarnost, jer im je to nemoguée, ne znaju Sta treba da rade...“ Voditelj: ,,Da li imate ideju o tome kako se univerzum stvorio?” Meyl: ,,Ukoliko je sve saginjeno od loptastih vrtloga, takav vrtlog nije nista vise od elektromagnetnog talasa, koji se zbog nekog poreme¢aja pretvorio u loptu. Imamo dve stabilne situacije, dve stabilne konfiguracije. Jedna je pretvorena u loptu, a druga je elektromagnetni talas koji se kre¢e pravo brzinom svetlosti. To su te dve situacije. A sve 8to je izmedu mora da ‘odludi da li da postane jedno ili drugo. Ako zamislimo prazan, skoro prazan prostor, prvo to ée se desiti je da elektromagnetni talas... ako postoji ne8to nalik na elektromagnetni talas... oscilacija... Ta oscilacija ée... ako se ne’to desi, formirati loptu, vrtlog, koji je veliki kao celi univerzum. Ono sledeée to bude bilo stvoreno ée na¢i ovu loptu i ono samo ¢e formirati loptu, i onda ée se desiti da je jedna u polju druge,i suprotno, pa se smanjuje njihova veligina. Zatim se stvara sledeéa lopta, i ponovo se smanjuje. Mislim da se to i dalje deSava. Sada se... od spolja... formiraju vrtlozi... ako postoje elektromagnetni talasi... Oni dolaze u ovaj unutragnji deo gde se mi nalazimo, i onda bivaju ometeni, pa formiraju loptu, Ako ta lopta ide prema nama, ito je blita nama, to su polja jaa, a ona je manja i nakraju ima veliginu élektrona... ili neutrina, To zavisl od energije koju ima Zestica. Ali te Zestice... ako idu prema nama, njihova velitina je veoma mala. (Onda one interaguju i tako dalje, sudaraju se... to znamo. Rezultat je materia.” Voditelj: ,,Alina potetku je moralo da postoji polje?” ‘Meyl: ,.Da. Prvo polje, samo polje.”” Voditelj: ,,Jedno glupo pitanje: odakle dolazi to polje?” Meyl: ,,U svojoj drugoj knjizi katem da je polje samo... ono §to opazam... nije stvar... kao materia ili sino. Ono je samo opa¥eno. Jer ja posmatram elektrigno polje kao magnetno polje i suprotno, ako postoji kretanje.[Osnovno pitanje nije Sta je to elektrigno ili magnetno polje. Glavno pitanje je: Sta je to kretanje? Kad u univerzumu ne bi bilo kretanja, ne bi bilo zvezda, ne bi bilo nigega. Kretanje je glavni faktor. Postoji kretanje, jedno nasuprot drugom. Ne mogu dae S iT k ) govorim 0 apsolutnom kretanju, jer ne postoji centar oko koga se kreéemo. To je samo kretanje... Ako se ja kre¢em, kre¢e se i ono Sto ja posmatram. Ako se moje kretanje promeni, videcu neto dosta drugatije.“ Ul Voditelj: , Odakle dolazi energija potrebna za to kretanje?” Mey!: ,Ako imam vrtlog, to jest, ako uvijem elektromagnetni talas i dobijem vrtlog, onda imam jedan deo unutar tog loptastog vrtloga, a ostatak izvan njega. Energija izvan lopte ima apsolutno istu vrednost kao energija unutar lopte. Ako uni8tim loptu, spoljagnja i unutrainja energija bi bile jednake nuli. Iz moje teorije 0 objektivnosti izveo sam zakon 0 energetskoj ravnote¥i. Tako da sa mojim izvodenjem ovaj postulirani zakon sada postaje fizitka pozadina. Po tome je energija Citavog univerzuma tatno jednaka nuli. Ono Sto se de8ava je to da mi uhvatimo Jednupolovinu unutar tih loptastih vrtloga... i sada se taj deo ne mode posmatrati, on je unutra. Morali bismo da ga unistimo. Dok god imamo kutiju sa Eesticama u njoj, zatvorenu kutiju, i ako ne unistimo te éestice, to znati ako je broj konstantan, onda je i energija konstantna. Ali samo dok te éestice nisu uni8tene. To je bio spor izmedu Tesle i AjnStajna. Ajn8tajn kaze E = mc’...” Voditel: , Najpoznatija svetska jednatina.” Meyl: ,,On kade da masa mote da prede u energiju, ili suprotno. Tesla je rekao da je to \. besmislica. To je stvamo rekao: ,Ovo je besmislica.” Zato Sto on obja8njava: Ja sam unitio milione Eestica, elektrona, svojim uredajima i nisam video nikakvu energiju." Kad je on unistavao elektrone, on je unistavao vrtlog i rezultat je bila nula. Ovo je dokazano u MIT-u, —> nije bilo Eestica. Ranije je postojata masa, ali na kraju nije bilo nigeg, osim polja. To znati da su oni uni8tili ogromnu masu. Da je Ajnstajn bio u pravu, postojala bi velika rupa i MIT bi bio uni8ten. On i dalje postoji. Oni nisu videli nikakvu energiju. To je dokaz da je Tesla bio u pravu. To znati da ako... U stvari, ove Ajnstajnove jednatine, kako ih zovu, su starije. Fuko' je pokuSavao da objavi ovu jednatinu ali je njegov rad odbijen. Nauéni krugovi su u prostosti bil glupi kao danas. A Ajn3tajn je bio uspeSan jer ga je podriao Maks Plank, ali drugi, koji je bio dosta slatniji u to vreme to nije mogao. Ali jednatina nije bila Fukoova, ona je starija. Ali ova Jednatina, Maksvelova jednatina... kaze da se masa moie pretvoriti u energiju i mi to koristimo za atomske bombe i za planove atomske energije. Zbog toga im je to bilo potrebno. Bio im je potreban Ajnstajn, narotito zbog bombe. Zbog toga im je bila potrebna ova jednatina. Ali ako atome razdvojite na delove, ne menjate broj elementarnih éestica, elementarnih vrtloga. Dok god to radite, ako ga samo razdvajate na delove, setete na delove, | ako broj testicaca ostaje isti, onda je AjnStajnova jednatina tatna. Ali ako unistite Zestice, onda ona nije tatna.” Voditel: ,A u atomskoj eksplozijiéestice nisu uni8tene?* Mey: ,.Nisu unistene, ne. Samo ako rastavite na delove veliki... uranijum... atom... rastavite na delove, onda ova energija... zove se efekat mase... se koristi. U mojoj novoj knjizi, u Zetvrtom delu, Potencijaini vrtlog, deo IV, ja izvodim i proratunavam taj efekat mase... upravo ono &to mi merimo... tako da moiete pogledati knjigu i videéete...” Vodite\j: , Veoma interesantno. Da li biste deleli da dodate neSto pre nego Sto zavr3imo? * Postoji verovatnota da je ovo i neki drugi nauénik dije se ime sligno i2govara,; ey A 2008) YWaNOST-FIMKA WE Porn EM Log. VALOU 2 (resi \ Heunbore NetitUr BERUN PoE R DeeopNA Oemev, VALo¥ /. -. (UE), ST ANDREWS (UC) IN La Tage (Adgenring) =

You might also like

• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  SUN TZU

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3045)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25893)
• The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  

  From Everand

  The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  Stephen Mitchell

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7771)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2507)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5719)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12954)
• How to Win Friends and Influence People: Updated For the Next Generation of Leaders

  

  From Everand

  How to Win Friends and Influence People: Updated For the Next Generation of Leaders

  Dale Carnegie

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2327)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2559)
• The 7 Habits of Highly Effective People Personal Workbook

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People Personal Workbook

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2515)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6537)
• Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  Leo Tolstoy

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7503)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5813)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25199)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  

  From Everand

  Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  Nicholas Frankel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (10370)
• The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  

  From Everand

  The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  Oscar Wilde

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9054)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• Wuthering Heights Complete Text with Extras

  

  From Everand

  Wuthering Heights Complete Text with Extras

  Emily Bronte

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9955)
• Life of Pi: A Novel

  

  From Everand

  Life of Pi: A Novel

  Yann Martel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13473)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3309)
• The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  

  From Everand

  The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  Oscar Wilde

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9762)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2571)
• Stardust

  

  From Everand

  Stardust

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (8145)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7866)
• The Iliad: The Fitzgerald Translation

  

  From Everand

  The Iliad: The Fitzgerald Translation

  Robert Fitzgerald

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5646)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20074)