OŠTEĆENJA GLAVE MOTORA SUS I NJIHOVA SANACIJA

Tatjana Sečivanović1i Svetislav Lj. Marković2

REZIME
Cilindarska glava predstavlja jedan od najvažnijih elemenata svakog motora sa
unutrašnjim sagorevanjem. Od njene ispravnosti u velikoj meri zavisi pouzdanost rada
motora. Nije redak slučaj da baš zbog oštećenja i kvara glave ceo motor SUS izgubi radnu
sposobnost. U radu su navedena najčešća oštećenja glava motora SUS i njihovih delova,
kao i tehnološke mogućnosti sanacije istih primenom u praksi poznatih metoda reparacije.
Poseban akcenat stavljen je na postupnost i redosled operacija pri reparaturi cilindarskih
glava motora SUS.
Ključne reči: motor SUS, glava, ventil, bregasto vratilo, oštećenja, reperacija
INTERNAL COMBUSTION ENGINE ICE HEAD DEMAGE AND
REPAIR

ABSTRACT
Cylinder head represents one of the most important elements of every internal
combustion engine. The reliability of the engine largely depends on it is corretness. It is not
uncommon that because of dawage and failure of the ICE cylinder head , the entire engine
loses it is working capacity. This work represents the most frequent damage to the engine
heads and their elements, as well as the technological possibilites of repairing them by
applying known repair methods in practice. Special ewphasis is placed on the graduality
and order of operations in the repair of the ICE cylinder head.

Key words: engine ICE, head, vent pipe, camshaft, damage, reparation

1. UVOD
Glava motora je deo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se nalazi na
bloku, iznad cilindara. Njome se zatvaraju cilindri čime se oblikuju komore za
sagorevanje. Takođe, glava motora osigurava prostor za prolaz usisnih i izduvnih
kanala, a njena je uloga i u smeštaju ventila, svećica, brizgaljki goriva, ležajeva
bregastih vratila i drugih delova motora. Cilindarska glava se izrađuje od sivog
livenog gvožđa, ili od aluminijumskih legura. Između glave i bloka motora se mora
obezbediti dobra zaptivenost jer u cilindrima vlada veliki pritisak. [1]
U današnjim automobilima gotovo da nema motora čija glava nije izrađena
od neke aluminijumske legure, dok su blokovi od sivog liva (livenog gvožđa) još
uvek uobičajena pojava. Razlog tome se prvenstveno krije u činjenici da

1 Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

aluminijumske legure bolje podnese termička opterećenja, kojima je izložena glava
motora jer se ona u radu izuzetno zagreva.

Slika 1. Cilindarska glava

2. DELOVI CILINDARSKE GLAVE

Bregasto vratilo. Zadatak bregastog vratila motora je da svojim
bregovima upravlja radom ventila (otvaranjem i zatvaranjem). Osim bregova na
bregastom vratilu se najčešće nalaze i ekscentar za pokretanje pumpe za gorivo i
zupčanik za pokretanje razvodnika paljenja. Pogon dobija od kolenastog vratila
preko lanca ili kaiša ili zupčanika u zavisnosti od motora.
Bregovi vratila nikada nisu u jednakom kontaktu sa ventilima. Između njih
se nalaze takozvani podizači. Oni zapravo služe kako bi ventil pravilnije pratio
kretanje brega, odnosno kako bi se ono pravilno prenosilo na šipku razvoda sa
bregastim vratilom u glavi motora.
 Slika 2. Bregasta vratila

Neispravnosti bregastog vratila mogu biti:

- Deformacija (savijanje) bregastog vratila,
- Habanje bregova (ekscentra),
- Oštećenje ležajeva bregastog vratila,
- Habanje zubaca na zupčaniku ili lančaniku ili njihovo pucanje (izaziva
poremećaj u razvodu). [2]

Ventili. Uloga ventila je da regulišu punjenje i pražnjenj ventila. Bregasto

vratilo koje dobija pogon preko zupčastog kaiša preko kolenastog vratila,
posredstvom bregova koji deluju na klackalicu u tačno određenom trenutku
otvaraju odgovarajući ventil usisni ili izduvni. U jednom ciklusu svaki od ventila se
otvori samo jednom.
Neispravnosti na ventilima su:
- Nepropisan zazor ventila,
- Loše zatvaranje ventila pri otvaranju i zatvaranju,
- Habanje stabla ventila,
- Habanje, nagorevanje i deformacija prečnika glave ventila,
- Oštećenje opruga. [2]
Vođice ventila. Material za izradu ventilskih vođica mora imati dobra
klizna svojstva i otpornost na habanje. Najčešće se izrađuju od legiranog sivog liva
ili fosforne bronze, a zaptivka je u vidu mažetne. [2]

Slika 3. Ventili Slika 4. Vođica ventila

Opruge ventila. Osnovna uloga opruga ventila je da zatvara ventil.

Opruga ima oblik cilindrične zavojnice. Osim ove uloge ima i ulogu da silom
predsabijanja drži na okupu sve elemente ventilskog sklopa. [2]
Podizači su elementi koji za vreme rada svojom donjom stranom klize po
bregu bregastog vratila vođeni cilindričnom vođicom smestenom u kućište motora.
Izbor materijala za izradu podizača zavisi od para breg – podizač, jer se jedan od
njih izrađuje od tvrđeg materijala. [3]
 Šipke podizača koriste se u nekim konstrukcijama za dalji prenos kretanja
od podizača prema klackalici koristi se šipka podizača. Na gornjem kraju nalazi se
čep sa svernim udubljenjem u koje se oslanja regulacioni zavrtanj, a na donjem
delu čep sa zaobljenim vrhom. [3]

Slika 5. Opruge ventila Slika 6. Hidropodizači

Slika 7. Šipka podizača Slika 8. Klackalica ventila

Klackalice ventila. Uloga klackalice kao kinematskog elementa jeste da

primi i dalje prenese kretanje, pri čemu može izmeniti njegovu veličinu i smer. One
mogu biti dvokrake i jednokrake. [3]

3. MOGUĆE NEISPRAVNOSTI CILINDARSKE GLAVE

Neispravnosti cilindarske glave mogu biti:
- Pucanje glave usled zamrzavanja vode,
- Poroznost materijala cilindarske glave,
- Loše obrađene naležuće površine,
- Nepravilno pritezanje zavrtnjeva između glava i bloka,
- Prsline usled neravnomernog hlađenja,
- Pregrevanje glave,
- Oštećenje glave prilikom pucanja pogonskog mehanizma,
- Nedovoljan pritisak ulja. [4]
 Pucanje glave usled zamrzavanja vode. Ovaj slučaj izaziva ljudski faktor
i nije toliko čest, zato što postoji preventiva o kojoj je proizvođač razmišljao, na
bloku motora se ugrađuju čepovi koji služe da prilikom zamrzavanja tečnosti u
sistemu, iskoče iz svog ležišta da ne bi došlo do pucanja bloka motora ili nekog
drugog dela u našem slučaju glave. Svaki auto iz fabrike izlazi sa određenom
vrstom antifriza za hlađenje motora, propisanim od proizvođača, i samim tim
potrebna je redovna kontrola i eventualna zamena istog posle određenog broja
kilometara ili godina starosti. [5]

Slika 9. Oštećenje glave usled zamrzavanja vode

Poroznost materijala cilindarske glave. Ovaj slučaj se javlja usled

neredovne zamene antifriza, sipanje neodgovarajućeg antifriza ili vode. [6]

Slika 10. Poroznost materijala cilindarske glave

 Nepravilno pritezanje zavrtnjeva između glave i bloka. I za ovaj kvar
može se reći da izaziva ljudski faktor, zavrtnjeve koji stežu glavu za blok motora
treba stezati od sredine ka krajevima, za svaki motor je propisano od proizvođača
moment stezanja, uglavnom to bude određen broj N/m (kilaža) plus određeni
stepen. Usled nepravilnog stezanja glave dolazi do boranja dihtunga i automatski
može doći do trajnog oštećenja cilindarske glave motora (deformacija, pucanje...).
[2]

Slika 11. Oštećenje prilikom Slika 12. Oštećenje usled neravnomernog

pritezanja zavrtnjima hlađenja

Prsline usled neravnomernog hlađenja. Ovo je najzanimljiviji i

najzastupljeniji slučaj u praksi. Pucanje glave usled neravnomernog hlađenja
najčešće se javlja kod motora gde je termostat u kvaru. Usled neispravnosti
termostata motor ne održava radnu temperaturu što automatski nije zdravo za
motor. Primer: kretanjem po ravnom terenu gde motor nije u potpunosti opterećen
radna temperatura motora kod neispravnog termostata (termostat je otvoren)
temperatura ne može preći 60oC, kada nailazimo na veću uzbrdicu temperatura
dostiže 90oC, ali isto tako kada naiđemo na dužu nizbrdicu temperatura naglo pada
i automatski dolazi do nagle promene temperature što izaziva prslinu usled
neravnomernog hlađenja. [7]
Pregrevanje glave. I ovaj slučaj je jako zastupljen u praksi. Do
pregrevanja glave može doći usled puno kvarova, npr: zatvoren termostat, kvar
ventilatora za hlađenje motora, kvar termičkog davača koji pali ventilator,
oštećenje dihtunga glave motora, pucanje glave motora, zaprljan hladnjak
rashladne tečnosti spoljašnjim uticajem, zapušenost creva za rashladnu tečnost,
gubljenje rashladne tečnosti usled oštećenja i neispravnost vodene pumpe. [3]

Slika 13. Oštećenje usled pregrevanja glave motora

Oštećenje glave prilikom pucanja pogonskog mehanizma je vrsta

oštećenja kod koje je krajnji ishod u većini slučajeva takav da se ne može izvršiti
reparacija. U tom slučaju dolazi do pucanja ventila, koji kasnije ošteti klip, hilznu, i
glavu. [2]
 Slika 14. Oštećenje prilikom pucanja pogonskog mehanizma

Nedovoljan pritisak ulja. Ovaj problem u većini slučajeva ne potiče od

glave već od oštećenja pumpe za ulje, nedovoljne količine ulja, neredovne zamene
ulja... U ovom slučaju kod glava koje imaju ležajeve bregaste osovine retko kada
dođe do oštećenja glave. Mali pritisak ulja u motoru dovodi do toga da svaki deo u
motoru koji se okreće nema dobro podmazivanje usled čega dolazi do ribanja istih
delova, to uglavnom prvo počinje od najudaljenijih delova, a to je u našem slučaju
glava. Već pomenut primer glave sa ležajevima na bregastom vratilu oštećuje u
većini slučajeva samo ležajeve bregastog vratila i bregasto vratilo. Kod drugog tipa
glave gde se bregasta osovina steže direktno na glavu, taj problem nema rešenje.
Glava se mora zameniti. [7]
 Slika 15. Oštećenje prilikom nedovoljnog pritiska ulja

4. REPARACIJA CILINDARSKE GLAVE

Reparacija glave je vrlo složen posao, gde se prvo mora utvrditi konkretan
problem. Postoji više simptoma koji ukazuju na kvar glave motora, a to su:
- Plavi dim koji se jaljvlja u auspuhu prilikom startovanja motora,
- Prevelika potrošnja rashladne tečnosti,
- Neravnomeran rad motora na lergasu.
Plavi dim koji se javlja u auspuhu prilikom startovanja motora. Ovaj
kvar je najzastupljeniji kod benzinskih motora i javlja se prilikom oštećenja gumica
ventila. Gumice ventila se usled prevelike temperature u motoru, neredovnog
servisiranja (lošeg podmazivanja) speknu, izgube pravilan oblik i ne dihtuju
pravilno na ventil usled čega dolazi do curenja ulja u prostor gde ulje ne bi smelo
da dođe (kompresioni prostor) gde dolazi do sagorevanja istog. [2]
Prevelika potrošnja rashladne tečnosti. Prvo na šta treba obratiti pažnju
kada je ovaj slučaj u pitanju je da rashladna tečnost ne curi van motora. Kada smo
sigurni da je potrošnja rashladne tečnosti negde unutar motora tada nastupa
otvaranje motora. Skida se glava motora, vizuelno kontrolišu nalegajuće površine
glave, bloka i dihtunga, pa ako se ne uoči neko oštećenje nosi se glava na
hidroispitivanje. [3]
Neravnomeran rad motora na lergasu. U ovom slučaju kada je potrebno
otvarati motor kvar je najlakše ustanoviti merenjem kompresije. Kada je
kompresija u motoru neravnomerna znači da u glavi motora u ovom slučaju kvar
može biti oštećenje ventila, vođice ventila ili površine gde ventil zatvara
kompresioni prostor (sic). Glava se nosi na mašinsku obradu i u većini slučajeva
poprakva iste je uspešna.
Kada nastane bilo koja vrsta oštećenja glave motora, u postupku reparacije
radi se sledeće:
- Demontaža glave motora,
- Revizija glave motora – glava se kompletno rastavlja do poslednjeg elementa,
- Čišćenje i pranje svih delova glave motora,
- Hidroispitivanje,
- Snimak stanja merenja istrošenosti,
- Brušenje glave,
- Montaža vođica ventila,
- Poliranje nalegajućih površina ventila,
- Montaža gumica ventila,
- Finiširanje montaže ventila,
- Posle završetka mašinske obrade potrebno je montirati nov dihtung glave
motora i zavrtnjeve koji stežu glavu za blok motora. [2]
 Slika 16. Hidro ispitivanje glave

Čišćenje i pranje svih delova glave motora vrši se tako što se glava
motora demontira do poslednjeg elementa i vizuelnom kontrolom ustanovi da li je
potrebno korišćenje jačih hemijskih sredstava ili normalno pranje u kadi za pranje
delova.
Brušenje glave nalegajuće površine glave i bloka motora moraju biti
idealno ravne kako ne bi propustale kompresiju. Odstupanja do 0,05 mm se
smatraju tolerancijom koju zaptiva dihtung glave. Sve preko toga mora se raditi
mašinska obrada. Brušenje glave se vrši na specijalnoj mašini koja je namenjena
samo za tu vrstu radova. [8]
 Slika 17. Mašina za brušenje (ravnanje) glave i bloka motora

5. ZAKLJUČAK
Do oštećenja glave motora u većini slučajeva dolazi zbog ljudskog faktora
usled neredovnog servisiranja auta ili nemarnosti vozača. Usled svake promene
rada motora treba se obratiti stručnom licu, da ne bi došlo do neželjenih kvarova.
Redovno treba kontrolisati rashladnu tečnost i koristiti istu propisanu od strane
proizvođača, kao i adekvatno motorno ulje.

6. LITERATURA
1. Miroljub V. Tomić, Stojan V. Petrović: Motori sa unutrašnjim
sagorevanjem; Mašinski fakultet Beograd.
2. https://mlfree.com/glava-motora-tehnika/
3. Georg Westermann Verlag: Das fachbuch vom automobil automotor;
Braunschweig, 1976.
4. https://mlfree.com/glava-motora-image/
5. https://oštećenja-glave-motora-image/
6. www.demontažaglavemotoraimage.image
7. www.cilinderkopfaudia42.0tdi
8. www.audionlinekatalog